• J 1
  • jamais 1
  • je 2
  • Je 4
  • jealous 2
  • Jeune 1
  • jours 1
  • jure 1
  • jе 1
  • nа 2
  • object 1
  • pittoresque 1
  • qu 2
  • que 4
  • quel 1
  • Quelle 3
  • qui 1
  • tranquille 1
  • А 283
  • а 792
  • Аа 1
  • Ааа 10
  • ааа 17
  • абдеслија 1
  • Абдеслија 1
  • абдеслије 1
  • абдеслук 2
  • абдеслуку 1
  • Абдест 1
  • абдест 11
  • абдеста 2
  • Абдул 1
  • Абдурахман 2
  • Аблул 1
  • абсент 1
  • августа 4
  • Августовске 1
  • авети 2
  • авлијама 1
  • авлије 2
  • авлији 3
  • авлију 3
  • аврапама 4
  • аврапе 1
  • ага 5
  • Агара 1
  • аги 1
  • агу 4
  • адреса 1
  • адресова 1
  • адресу 1
  • Ажил 6
  • Азиз 2
  • Азизе 1
  • Азијаде 1
  • Азијат 2
  • Азијатка 2
  • Азијатке 1
  • азијатско 1
  • азијатског 1
  • Азијатче 1
  • Азије 1
  • Азији 2
  • азиски 2
  • азиској 2
  • Ајше 14
  • ако 143
  • Ако 37
  • ал 1
  • Ал 1
  • ала 1
  • Ала 4
  • Алатини 1
  • алафранга 1
  • Алах 5
  • Алаховим 1
  • Алаџа 7
  • алватној 1
  • Али 231
  • али 308
  • Алије 12
  • Алију 2
  • Алла 36
  • Аллааа 1
  • Аллах 3
  • алти 2
  • алузије 1
  • алузијом 1
  • алузију 1
  • Ама 1
  • амала 1
  • амалин 2
  • амалина 1
  • Амалисаће 1
  • аман 2
  • Аман 22
  • Аманет 1
  • аманет 4
  • амбиција 1
  • амбром 1
  • амин 1
  • амо 1
  • амфитеатра 1
  • Ана 2
  • ана 4
  • Анадолије 1
  • Анадолији 1
  • Анадолију 3
  • анадолској 2
  • анадолску 1
  • Англетер 3
  • англофил 1
  • анђео 1
  • ане 2
  • анималан 2
  • анин 1
  • анино 1
  • Анри 2
  • антерија 5
  • антеријама 4
  • антерије 2
  • антерији 15
  • антеријици 1
  • антеријом 1
  • антерију 7
  • Ану 1
  • апостол 1
  • апостолица 1
  • апостолицу 2
  • априла 5
  • Арабији 1
  • Арабију 1
  • Арапа 1
  • Арапима 1
  • арапске 2
  • арапски 4
  • арапског 1
  • арапској 1
  • арапску 1
  • арија 2
  • арије 2
  • арији 1
  • арију 2
  • Аристид 31
  • Аристотела 1
  • Ариф 207
  • ариф 6
  • Арифа 3
  • Арифе 5
  • Арифи 9
  • Арифин 1
  • Арифиним 1
  • Арифом 3
  • Арифу 8
  • Арнаута 2
  • Арнаутин 1
  • Арнаутка 3
  • арнаутском 1
  • арслан 1
  • Арслан 8
  • арслане 3
  • Арстид 1
  • аршина 4
  • аспре 2
  • асуру 1
  • Атале 1
  • Аталин 1
  • аташеа 1
  • атлаза 2
  • атлазом 1
  • атласке 3
  • атласким 2
  • атмосфери 1
  • атови 1
  • ату 1
  • аутомат 2
  • афион 2
  • Африка 2
  • ах 2
  • Ах 23
  • Ахмед 14
  • Ахмеда 2
  • аџо 1
  • аџова 2
  • ашик 1
  • ашколсун 1
  • Ашколсун 5
  • ашчика 5
  • ашчике 3
  • б 1
  • баба 13
  • Баба 3
  • бабе 1
  • Бабина 1
  • бабу 7
  • бави 1
  • багремов 2
  • бадем 1
  • бајалице 1
  • бајку 1
  • Бајрам 12
  • Бајрама 1
  • Бак 3
  • бакалске 4
  • бакарне 1
  • баклаве 1
  • Бакшиш 1
  • бакшиш 4
  • Бал 1
  • бал 6
  • балансујући 1
  • балеткиње 1
  • балкон 4
  • балкона 5
  • балкони 1
  • балове 1
  • баловима 1
  • балским 1
  • балској 1
  • балу 2
  • банкроте 1
  • Бар 1
  • бар 17
  • бард 1
  • баруштина 1
  • басен 1
  • бати 1
  • батине 1
  • Бато 1
  • баханткиње 1
  • бахат 1
  • баца 3
  • бацај 1
  • бацају 1
  • бацајући 2
  • бацале 1
  • бацало 1
  • бацамо 1
  • бацаху 2
  • бацаше 1
  • баце 2
  • Баци 1
  • баци 13
  • бацивши 1
  • бацила 4
  • бацили 1
  • бацио 1
  • баш 17
  • Баш 3
  • башјорти 21
  • башјортиа 1
  • башјортиом 4
  • башта 1
  • Баште 1
  • баште 10
  • башти 14
  • Башту 2
  • башту 20
  • Башчу 1
  • бдењу 1
  • бдите 1
  • бе 2
  • Бебеку 2
  • бегство 1
  • беде 2
  • бедна 1
  • бедног 1
  • бедрима 1
  • бежала 2
  • бежао 1
  • бежати 2
  • Беже 1
  • беже 6
  • бежећи 1
  • Бежи 1
  • бежи 12
  • бежим 2
  • бежимо 3
  • без 104
  • безбојних 1
  • безглавна 1
  • бездушни 1
  • безистан 1
  • Безобразан 1
  • безочне 1
  • безочник 1
  • безочници 1
  • безочности 1
  • беј 115
  • Беј 3
  • беја 38
  • Бејаз 5
  • бејах 2
  • бејаше 23
  • Бејаше 3
  • бејева 1
  • Бејлер 2
  • Бејлербеј 1
  • Бејлербејом 1
  • Бејлербеју 2
  • бејов 7
  • бејова 17
  • бејове 7
  • Бејови 2
  • бејови 7
  • бејовима 4
  • бејових 3
  • бејовице 1
  • бејовицу 1
  • бејовнца 1
  • бејовој 4
  • бејовске 2
  • бејову 4
  • бејом 7
  • беју 17
  • бела 25
  • беласају 1
  • Белгијанке 1
  • Беле 1
  • беле 13
  • Беледији 1
  • бележила 1
  • бележићу 1
  • белеле 1
  • белензуке 1
  • белензуку 3
  • Бели 1
  • бели 21
  • белила 1
  • белило 1
  • белилом 1
  • белим 26
  • белих 4
  • бело 15
  • белог 4
  • белога 2
  • белој 10
  • белом 8
  • Белу 2
  • белу 7
  • бељаху 1
  • бељаше 1
  • бенђелук 1
  • бенђелуком 1
  • бени 1
  • беним 1
  • бео 9
  • БЕОГРАД 1
  • бербере 1
  • Берберин 1
  • берберин 4
  • берберина 2
  • берберинове 1
  • берберином 1
  • берберину 1
  • бесвесног 1
  • бесвестан 1
  • бескрајан 1
  • бескрајна 1
  • бескрајно 1
  • бескрајног 1
  • бескућницима 1
  • бесна 1
  • Бесна 1
  • бесне 1
  • бесни 1
  • беснила 1
  • бесну 1
  • Беспосличар 1
  • беспосличари 1
  • бестелесна 1
  • бећари 2
  • беху 8
  • Беше 2
  • беше 28
  • Би 3
  • би 438
  • библиотека 1
  • библиотеке 1
  • библиотеком 1
  • библиотеку 2
  • библиотеци 1
  • бива 6
  • бивала 7
  • бивале 1
  • Бивало 1
  • бивао 2
  • бивати 1
  • биваше 1
  • бивша 4
  • бившег 3
  • бије 3
  • бијем 1
  • Била 11
  • била 179
  • Биле 1
  • биле 37
  • Били 2
  • били 20
  • било 117
  • Било 3
  • биљку 1
  • Био 2
  • био 79
  • биоскоп 1
  • бир 1
  • бира 3
  • бирала 1
  • бисер 2
  • бисера 5
  • бисерна 1
  • бисерне 1
  • бисером 4
  • бисеру 1
  • бисмо 11
  • бисте 6
  • Бистре 1
  • бистрим 1
  • бистрога 1
  • бити 63
  • Битољу 1
  • биће 13
  • Биће 3
  • бићеш 1
  • Бићеш 1
  • бићу 2
  • бих 125
  • бича 1
  • бичеви 1
  • бичевима 1
  • бичем 1
  • бише 2
  • благ 1
  • блага 2
  • Благо 16
  • благо 8
  • благога 1
  • Благога 1
  • Благоме 1
  • благосиљање 1
  • блажен 1
  • блажена 4
  • блажи 1
  • блажити 1
  • Блак 9
  • блед 3
  • бледа 8
  • бледи 1
  • бледило 1
  • бледилу 1
  • бледо 2
  • бледом 2
  • бледоме 1
  • бледоће 1
  • бледу 2
  • ближа 1
  • ближе 3
  • ближи 4
  • ближњега 1
  • близини 1
  • близнила 1
  • близу 13
  • блиске 1
  • блузи 1
  • бљештало 1
  • Бовари 1
  • Бог 45
  • бог 5
  • бога 4
  • Бога 44
  • богат 11
  • Богата 1
  • богата 9
  • богаташ 1
  • богаташа 6
  • богате 2
  • богати 3
  • богато 4
  • богатог 1
  • богатој 2
  • богатом 2
  • богатства 2
  • богатство 4
  • богатством 2
  • богатству 3
  • богме 1
  • богобојазности 1
  • Богом 2
  • Богу 32
  • бод 1
  • бода 1
  • боде 1
  • Боже 35
  • Божје 1
  • Божјој 4
  • Божјом 2
  • Божју 12
  • бој 4
  • боја 1
  • бојадисања 1
  • бојажљиво 1
  • бојала 6
  • бојама 1
  • бојати 1
  • бојаџијама 1
  • бојаше 1
  • боје 11
  • бојећи 2
  • Боји 1
  • боји 11
  • Бојим 1
  • бојим 11
  • бојимо 1
  • бојиш 2
  • бојом 2
  • боју 2
  • бока 1
  • бокал 1
  • бокоре 1
  • бокорима 2
  • Бол 2
  • бол 30
  • бола 14
  • болело 1
  • болесна 22
  • Болесна 3
  • болесник 1
  • болесника 1
  • болеснима 3
  • болеснице 1
  • болесници 2
  • болесничине 1
  • болесног 1
  • болесну 5
  • болест 3
  • болестан 6
  • болести 4
  • болећиве 1
  • болешћу 1
  • Боли 1
  • боли 4
  • болније 1
  • болничар 1
  • болно 6
  • боловала 1
  • болове 3
  • болом 5
  • болу 5
  • болује 1
  • боља 3
  • бољаше 1
  • боље 21
  • Боље 7
  • бољем 1
  • бољи 7
  • бољитку 1
  • бора 1
  • борба 1
  • борбу 1
  • боре 3
  • бори 1
  • борим 1
  • бос 2
  • боса 1
  • босе 2
  • босиљак 1
  • босу 1
  • Босфор 5
  • Босфора 2
  • Босфором 1
  • босфорског 1
  • Босфору 1
  • бочици 1
  • Бош 1
  • бош 10
  • бошче 2
  • бошчице 2
  • бошчицом 1
  • бошчицу 1
  • бошчом 1
  • Браво 1
  • брада 2
  • браде 1
  • браду 1
  • Брак 1
  • брак 6
  • бракова 1
  • браку 1
  • брани 4
  • бранилац 1
  • бранио 1
  • бранити 1
  • браниш 1
  • брањаху 1
  • брањаше 3
  • Браон 2
  • Брат 1
  • брат 18
  • брата 6
  • братаницу 1
  • братова 1
  • братове 1
  • братом 5
  • брату 3
  • братучеду 1
  • браћа 1
  • браћи 1
  • брачна 1
  • брачне 1
  • брачни 2
  • брачног 1
  • брачном 3
  • брачну 1
  • брашна 2
  • брашно 3
  • брвно 1
  • брда 1
  • брдима 1
  • брдо 7
  • брду 1
  • брег 1
  • брега 1
  • брежуљака 1
  • брежуљку 1
  • бремен 1
  • бремена 1
  • брже 7
  • бржи 1
  • брз 2
  • Брзо 2
  • брзо 60
  • брига 1
  • бриге 2
  • бригу 1
  • брижан 1
  • брижна 4
  • брижне 1
  • брижно 1
  • бризга 1
  • бризи 1
  • бризну 4
  • брине 2
  • брини 1
  • брисала 1
  • брисало 1
  • брише 2
  • бркова 1
  • бркове 1
  • брод 2
  • бројаница 1
  • бројаницама 3
  • бројанице 6
  • броје 1
  • бројећи 1
  • броји 1
  • Бром 2
  • броматиум 2
  • бронзе 3
  • брсним 1
  • брука 1
  • бруке 2
  • брутални 1
  • брчићи 1
  • бршљан 1
  • бршљаном 2
  • бубњеви 1
  • бубњем 1
  • бубњи 1
  • бубрег 1
  • будан 1
  • буде 25
  • будем 4
  • будеш 1
  • Буди 3
  • буди 9
  • будим 1
  • будимо 1
  • будио 1
  • будите 2
  • будна 2
  • будни 2
  • будоар 1
  • буду 2
  • будућа 1
  • будуће 1
  • будућност 1
  • буђења 1
  • буђење 1
  • бујицу 1
  • бујно 1
  • бујук 1
  • Бујукбурунли 1
  • Бујукбурунлија 2
  • буквара 1
  • букнути 1
  • буктала 1
  • букте 1
  • букти 2
  • булбул 1
  • булдумиз 1
  • буле 1
  • булка 1
  • Булка 1
  • булке 1
  • буљук 1
  • буљуке 1
  • Буне 2
  • буне 6
  • Буни 1
  • буни 7
  • бунила 6
  • Буним 1
  • буним 7
  • бунимо 1
  • бунити 1
  • буниш 1
  • буновној 1
  • бунтовница 1
  • бунтовнички 1
  • Буну 1
  • буну 2
  • бунцање 2
  • бунцању 1
  • Буржеа 1
  • Бурну 5
  • буру 1
  • бурунџука 1
  • бут 1
  • бућме 1
  • буџак 1
  • буџаку 1
  • буше 1
  • ваде 1
  • вади 1
  • вадиле 1
  • важно 1
  • ваза 1
  • ваздан 13
  • Ваздан 2
  • Ваздух 1
  • ваздух 10
  • ваздуха 4
  • вазу 1
  • Валијиница 1
  • ваља 3
  • ваљамо 1
  • ваљда 17
  • Ваљда 4
  • вам 39
  • вама 14
  • ван 6
  • ванредно 1
  • вара 1
  • варају 3
  • вараклаисаним 1
  • Варали 1
  • варалица 2
  • варам 1
  • Вараш 1
  • варварства 1
  • Вардар 1
  • вардар 4
  • варења 1
  • варош 2
  • вароши 4
  • Вас 1
  • вас 41
  • васпита 1
  • васпитава 1
  • васпитавај 1
  • васпитавала 5
  • васпитавамо 4
  • васпитавања 1
  • васпитавање 3
  • васпитавате 1
  • васпитавати 1
  • васпитала 1
  • васпитало 1
  • васпитан 2
  • васпитана 3
  • васпитаница 3
  • васпитанице 3
  • васпитаници 1
  • васпитање 1
  • васпитао 1
  • васпитати 2
  • ватра 6
  • ватре 2
  • ватреним 1
  • ватру 2
  • Вахрам 1
  • ваш 1
  • Ваша 1
  • ваша 2
  • ваше 11
  • Ваше 2
  • вашег 5
  • вашем 5
  • вашим 4
  • ваших 2
  • вашој 3
  • вашу 3
  • ведар 1
  • ведрим 1
  • вежбала 1
  • вежбам 1
  • веже 1
  • веза 2
  • везана 1
  • везано 1
  • везе 6
  • везен 3
  • везене 1
  • везеним 1
  • везених 1
  • везење 1
  • вези 1
  • везир 1
  • везирови 1
  • везла 1
  • везом 1
  • везу 4
  • везуј 1
  • везује 2
  • везују 2
  • везући 1
  • Век 1
  • век 4
  • века 2
  • векова 1
  • вековима 1
  • векује 1
  • векујем 1
  • веле 1
  • вели 22
  • велика 14
  • великашке 1
  • велике 10
  • Велики 1
  • велики 17
  • великим 6
  • великих 1
  • велико 23
  • великог 9
  • великој 8
  • великом 5
  • велику 16
  • величала 1
  • величини 1
  • веловима 1
  • велом 2
  • вене 1
  • венедика 1
  • венем 1
  • венецијанских 1
  • венца 1
  • венцем 1
  • венча 1
  • Венча 1
  • венчала 2
  • венчамо 1
  • венчана 2
  • венчане 1
  • венчани 1
  • венчану 1
  • венчања 9
  • Венчање 1
  • венчање 19
  • венчањем 1
  • венчао 1
  • венчати 2
  • венчаћемо 1
  • венчаш 1
  • венчаше 2
  • вео 3
  • веома 8
  • вера 5
  • Веран 1
  • вере 2
  • вереник 4
  • вереникову 1
  • вереница 1
  • веренице 1
  • вереничина 1
  • вереничине 1
  • вери 2
  • верна 1
  • верне 1
  • верни 1
  • верну 1
  • веро 1
  • веровала 3
  • веровале 1
  • веровали 1
  • веровао 2
  • вероватно 1
  • вероваше 2
  • верски 4
  • верско 2
  • верској 1
  • веру 2
  • верује 13
  • Верујем 2
  • верујем 5
  • верујемо 1
  • верујеш 2
  • верују 1
  • верујући 3
  • Весела 1
  • весела 26
  • Веселе 1
  • веселе 12
  • весели 6
  • веселиле 1
  • веселим 2
  • веселимо 1
  • веселите 1
  • веселити 1
  • веселих 2
  • весело 20
  • веселом 2
  • веселу 3
  • весеља 4
  • весеље 11
  • весељима 3
  • весео 9
  • весла 2
  • веслара 1
  • вести 1
  • Ветар 1
  • ветар 4
  • ветра 1
  • ветрић 3
  • ветровима 1
  • већ 115
  • Већ 2
  • већа 3
  • веће 3
  • већи 3
  • Већина 1
  • већу 2
  • вече 52
  • Вече 6
  • вечера 2
  • вечерај 1
  • вечерају 1
  • вечерале 1
  • Вечерало 1
  • Вечерас 1
  • вечерас 12
  • вечерашњи 1
  • вечере 5
  • вечери 11
  • вечерње 3
  • вечерњег 2
  • Вечерњи 1
  • вечерњим 1
  • вечерњу 5
  • вечеру 5
  • вечите 1
  • вечито 2
  • вечитом 1
  • Вечност 1
  • вечности 1
  • вешаше 1
  • вешта 2
  • веште 2
  • вешто 2
  • Ви 18
  • ви 48
  • вибрирању 1
  • Вигантову 1
  • Вид 1
  • вид 3
  • Виде 7
  • виде 86
  • Видев 1
  • видев 2
  • видевши 11
  • Видевши 2
  • Видела 3
  • видела 78
  • виделе 17
  • Видели 1
  • видели 8
  • видело 6
  • Видео 1
  • видео 30
  • видесмо 1
  • видети 11
  • видеће 1
  • видећи 2
  • Видећи 2
  • видех 12
  • видеше 13
  • Види 2
  • види 82
  • Видим 1
  • видим 34
  • видимо 5
  • видите 2
  • Видиш 1
  • видиш 8
  • видовит 1
  • виђа 2
  • виђајући 1
  • виђала 1
  • виђали 1
  • виђам 1
  • виђамо 1
  • виђати 1
  • виђења 1
  • виђење 2
  • виђењу 1
  • вије 1
  • вика 3
  • викала 3
  • викале 1
  • викати 4
  • викаше 3
  • вике 2
  • викне 5
  • викну 28
  • викнула 2
  • викнуле 1
  • викнули 1
  • викнути 1
  • викнуше 3
  • Виле 1
  • вили 1
  • вилински 1
  • вилица 2
  • вилицама 1
  • вилице 8
  • вина 3
  • винову 1
  • виолине 1
  • вис 2
  • висибабе 1
  • висину 1
  • виски 1
  • висок 7
  • Висока 1
  • висока 7
  • високе 1
  • високи 2
  • високим 8
  • високих 1
  • високо 5
  • високог 1
  • високој 1
  • високу 2
  • вита 1
  • витак 1
  • витез 1
  • витице 1
  • вихар 1
  • виче 28
  • вичем 3
  • Вичете 1
  • вичите 1
  • вичу 13
  • вичући 11
  • вишаху 1
  • више 147
  • Више 4
  • Виши 1
  • виши 3
  • вишњикастог 1
  • Влага 1
  • влаге 1
  • влажан 3
  • влажила 1
  • влажна 1
  • влажне 2
  • влажно 1
  • влажну 1
  • Вог 2
  • Вода 1
  • вода 10
  • Водама 1
  • Воде 1
  • воде 16
  • водени 1
  • воденога 1
  • Води 1
  • води 7
  • водиле 3
  • водили 1
  • водиље 3
  • водим 2
  • водимо 1
  • водице 1
  • водно 2
  • водом 7
  • водоноша 1
  • водоскок 1
  • воду 5
  • вођени 1
  • вођице 4
  • Воже 1
  • вожње 1
  • вози 1
  • војничке 1
  • војног 1
  • војске 1
  • војску 1
  • воле 21
  • волела 38
  • Волела 5
  • волеле 5
  • волели 1
  • волео 12
  • волети 7
  • волеће 1
  • волећемо 1
  • волећете 2
  • волећи 2
  • воли 101
  • Воли 2
  • Волим 2
  • волим 56
  • волимо 4
  • волите 2
  • Волиш 1
  • волиш 10
  • воља 5
  • вољаше 1
  • воље 3
  • вољена 2
  • вољење 1
  • вољи 5
  • вољом 2
  • вољу 1
  • воска 1
  • воском 1
  • воћа 1
  • воћари 1
  • воће 3
  • воћем 1
  • воћке 1
  • вране 1
  • врани 1
  • вранци 1
  • вранцима 2
  • врат 8
  • врата 58
  • вратанца 1
  • вратаоца 4
  • вратаоцима 1
  • врати 36
  • вратила 9
  • вратиле 1
  • вратили 4
  • вратило 1
  • вратим 1
  • вратима 13
  • вратимо 1
  • вратио 7
  • Вратите 1
  • вратити 6
  • Вратиће 1
  • вратих 1
  • вратише 6
  • врату 2
  • враћа 5
  • враћају 5
  • враћајући 2
  • враћала 1
  • враћамо 1
  • враћао 1
  • враћаше 1
  • враћеном 1
  • врача 1
  • врачају 1
  • врачање 1
  • враџбине 1
  • врби 1
  • врдну 1
  • вребати 1
  • вребаше 1
  • Врева 1
  • вредна 1
  • вредне 1
  • вредности 1
  • вређа 2
  • вређала 2
  • вређаше 1
  • врела 2
  • врелом 1
  • Време 1
  • време 44
  • времена 16
  • времену 1
  • ври 5
  • вриснуше 1
  • вриштале 1
  • вриште 3
  • врло 112
  • Врло 4
  • Врскапут 3
  • врсник 1
  • врснице 2
  • врсницима 1
  • врста 1
  • врсте 1
  • вртача 1
  • врте 2
  • вртоглавица 2
  • врућ 1
  • вруће 1
  • Вруће 1
  • врућим 1
  • Врућина 2
  • врућина 5
  • врућине 5
  • врх 4
  • врха 1
  • врховима 2
  • врхом 1
  • врху 1
  • врше 1
  • врши 1
  • вршили 1
  • вршите 1
  • вршити 1
  • вука 1
  • вукла 1
  • вукући 1
  • вуче 4
  • га 446
  • гавазом 1
  • гадила 1
  • гадног 1
  • гадну 1
  • газећи 1
  • газом 3
  • гајила 1
  • гајио 1
  • Галати 1
  • Галатом 1
  • галеби 1
  • гар 3
  • гасио 1
  • гаћама 5
  • гаћасте 1
  • гаћастог 2
  • гаћице 1
  • гаче 1
  • гачући 1
  • гвоздене 1
  • гвозденој 1
  • гвоздену 2
  • где 165
  • Где 21
  • гдегде 2
  • гдегод 2
  • гелдиниз 1
  • генерација 1
  • генерације 2
  • геније 2
  • гест 1
  • геџелук 1
  • геџелуку 4
  • геџелуцима 1
  • гизда 1
  • гиздала 1
  • гиздамо 1
  • гиздањем 1
  • Гиј 1
  • глава 11
  • главама 2
  • главе 29
  • глави 20
  • Главна 1
  • главне 1
  • главно 1
  • главом 13
  • главу 68
  • глагол 1
  • гладан 1
  • гладне 1
  • глас 45
  • гласа 11
  • гласним 1
  • гласно 15
  • гласног 1
  • гласова 1
  • гласове 1
  • гласови 6
  • гласовима 1
  • гласом 5
  • гласоноши 1
  • гласу 3
  • глатко 1
  • Гле 4
  • гле 5
  • гледа 40
  • Гледа 5
  • Гледајте 3
  • гледају 22
  • гледајући 28
  • Гледајући 3
  • Гледала 1
  • гледала 31
  • гледале 14
  • гледали 1
  • гледало 3
  • Гледам 1
  • гледам 13
  • гледамо 1
  • Гледамо 1
  • гледања 1
  • гледање 3
  • гледањем 1
  • гледао 3
  • гледате 2
  • гледати 5
  • гледаху 2
  • гледаш 1
  • гледаше 8
  • глумица 1
  • глупе 3
  • глупи 2
  • глупих 2
  • глупо 3
  • Глупост 3
  • глупости 1
  • глупу 1
  • гнев 1
  • Гневила 1
  • гнездо 2
  • Говор 1
  • говор 14
  • говора 2
  • Говораше 1
  • говораше 26
  • говоре 22
  • говорећи 18
  • говори 84
  • Говорила 1
  • говорила 20
  • говориле 9
  • говорили 6
  • говорило 2
  • Говорило 2
  • Говорим 1
  • говорим 9
  • говоримо 3
  • говорио 10
  • говорите 1
  • говорити 23
  • говориће 2
  • говориш 6
  • Говорише 1
  • говорише 2
  • Говорљива 1
  • говорљива 4
  • говорно 3
  • говором 1
  • говору 1
  • год 41
  • Година 1
  • година 56
  • годинама 10
  • Године 1
  • године 29
  • години 5
  • Годину 1
  • годину 10
  • гојазан 1
  • гола 1
  • голе 1
  • голица 1
  • голо 1
  • гологлав 2
  • гологлава 2
  • гологлаве 1
  • гологлаву 1
  • голом 1
  • голуб 1
  • голуба 7
  • голубица 1
  • голубице 1
  • голубова 1
  • гомиле 3
  • гомили 1
  • гомилу 1
  • Гомор 1
  • гондола 1
  • гони 1
  • Гонџеђули 3
  • гора 2
  • горд 3
  • горде 1
  • горди 1
  • горе 10
  • гореле 2
  • горело 1
  • гори 4
  • горим 2
  • горимо 2
  • горка 1
  • горке 1
  • горње 3
  • горњи 2
  • горњу 1
  • Горпођа 1
  • гору 8
  • Господ 1
  • Господа 1
  • господар 3
  • господара 3
  • господару 1
  • Господи 1
  • Господин 1
  • господина 1
  • Господњег 1
  • господска 2
  • господске 1
  • господски 2
  • господског 1
  • господство 1
  • Господу 1
  • Госпођа 1
  • госпођа 11
  • Госпође 1
  • госпође 8
  • Госпођи 2
  • госпођи 4
  • госпођине 1
  • Госпођица 11
  • госпођица 2
  • Госпођице 10
  • госпођице 28
  • Госпођици 4
  • Госпођицом 1
  • Госпођицу 1
  • Госпођичин 1
  • Госпођичиним 2
  • Госпођичиних 2
  • Госпођичино 3
  • госпођо 20
  • Госпођо 8
  • госпођом 2
  • Госпођу 1
  • госпођу 3
  • госпоштина 1
  • госпоштину 1
  • госта 1
  • госте 17
  • гости 12
  • Гости 3
  • гостију 6
  • гостима 10
  • гостовала 1
  • гостовања 1
  • гостовање 1
  • гостом 1
  • гостујем 2
  • гостујемо 1
  • готов 2
  • готова 1
  • Готово 2
  • готово 43
  • гошћа 10
  • Гошћа 2
  • Гошћама 1
  • Гошће 4
  • гошће 5
  • гошћу 1
  • грабе 1
  • грабити 1
  • град 6
  • града 8
  • градова 2
  • градове 2
  • градови 3
  • градовима 4
  • граду 4
  • грађани 1
  • грађанска 1
  • грађанске 1
  • граја 1
  • грају 1
  • граматике 1
  • грамофон 3
  • грамофона 1
  • грамофоном 1
  • грамофону 1
  • грана 1
  • гранама 1
  • гране 3
  • граном 1
  • грану 2
  • гранчице 1
  • Грацијела 1
  • Грацијелино 1
  • грациозна 2
  • грациозним 1
  • Грдан 1
  • грде 1
  • грдећи 2
  • Грди 1
  • грди 10
  • грдила 1
  • грдиле 1
  • грдили 1
  • грдим 1
  • грдите 1
  • грдна 1
  • Грдна 1
  • грдне 3
  • грдно 9
  • грдну 1
  • грдња 1
  • грех 4
  • греха 5
  • грехова 1
  • Грехота 4
  • грехота 5
  • греху 1
  • греши 1
  • грешне 1
  • грешник 1
  • грешница 1
  • грешну 1
  • гривне 1
  • гривном 1
  • гривну 2
  • гриже 2
  • грижу 2
  • гризе 1
  • гризла 1
  • гризући 1
  • грицкаше 1
  • Грк 5
  • Грка 4
  • Грке 1
  • Гркиња 3
  • Гркиње 2
  • Гркињице 1
  • Гркињу 1
  • грла 4
  • грлати 1
  • грлећи 2
  • грли 2
  • грлим 2
  • грло 7
  • грлом 1
  • грлу 9
  • грљење 2
  • грљењем 1
  • грмећи 1
  • гроб 8
  • гроба 4
  • гробља 8
  • гробље 13
  • гробљем 1
  • гробљу 5
  • гробне 1
  • гробну 1
  • гробова 1
  • гробови 2
  • гробовима 4
  • гробовским 1
  • грожаху 1
  • грози 1
  • грозне 1
  • грозница 1
  • грознице 5
  • грозници 1
  • грозницу 3
  • грозничавим 1
  • грозничаво 2
  • грозничавост 1
  • грозног 1
  • гром 3
  • Гром 3
  • громове 1
  • Громом 1
  • грому 1
  • Грому 1
  • грохотан 1
  • грохотом 4
  • грош 2
  • гроша 3
  • груба 1
  • грубо 1
  • грубу 1
  • грувајући 1
  • груда 1
  • груде 1
  • Груди 1
  • груди 15
  • грудима 10
  • грудицом 1
  • грудицу 1
  • груду 1
  • груну 1
  • грунуше 2
  • групама 1
  • групе 1
  • групу 1
  • грцајући 1
  • грч 3
  • грчки 5
  • грчком 1
  • губе 1
  • губи 4
  • губила 1
  • губим 1
  • Губиш 1
  • губљење 1
  • гувернанта 4
  • гувернантама 1
  • гувернанте 3
  • гувернанту 1
  • гугу 1
  • гугут 2
  • Гугутке 1
  • гугутке 4
  • гује 1
  • гују 1
  • гукала 1
  • гурају 1
  • гурање 1
  • гурну 2
  • гурнуше 1
  • гуска 1
  • густа 1
  • густе 4
  • густи 7
  • густим 5
  • густих 1
  • густо 1
  • гута 1
  • гутајући 3
  • гутам 1
  • гутљај 1
  • гучеш 1
  • гуши 3
  • гушио 1
  • д 3
  • Да 156
  • да 2310
  • давала 4
  • давале 2
  • давали 1
  • давало 1
  • Давао 1
  • давах 1
  • ДАВИДОВИЋ 1
  • ДАВИДОВИЋА 1
  • давно 1
  • давши 1
  • Даде 1
  • даде 15
  • дадиља 2
  • дадох 3
  • Дадоше 1
  • дадоше 2
  • Даду 1
  • даду 3
  • дај 11
  • Дај 6
  • даје 10
  • дајем 1
  • дајемо 1
  • дајете 1
  • дајеш 2
  • Дајте 1
  • дају 5
  • дајући 2
  • дакле 1
  • Дакле 3
  • дала 14
  • далека 4
  • далеки 5
  • далеким 1
  • далеко 13
  • дали 3
  • даље 18
  • даљине 2
  • даљини 1
  • даљину 2
  • дам 2
  • дамаском 1
  • дамо 4
  • Дан 1
  • дан 65
  • Дана 1
  • дана 96
  • Данас 20
  • данас 41
  • данашња 1
  • данашње 1
  • дане 3
  • дани 3
  • данима 1
  • даном 2
  • дану 2
  • Дању 1
  • дању 17
  • Дао 1
  • дао 20
  • Дарио 1
  • Дарно 16
  • дарове 2
  • дарови 2
  • даровима 1
  • дата 1
  • дате 1
  • дати 7
  • датог 1
  • датум 1
  • даће 1
  • даћу 1
  • дах 9
  • дахире 1
  • даш 2
  • дашчара 1
  • дашчице 2
  • Два 2
  • два 64
  • двадесет 13
  • Дванаест 1
  • дванаест 4
  • Двапут 1
  • двапут 9
  • Две 4
  • две 74
  • двеју 1
  • двема 1
  • двеста 2
  • двоја 2
  • двоје 13
  • двојица 1
  • двојице 1
  • двор 1
  • двораше 1
  • дворити 1
  • дворишта 13
  • двориште 15
  • дворишту 6
  • дворове 1
  • двоспратна 1
  • двоспратне 2
  • двоспратном 2
  • де 7
  • дебела 1
  • дебеле 1
  • дебелим 2
  • дебелом 1
  • дебелу 3
  • дебео 2
  • дебла 2
  • девер 5
  • девера 4
  • девере 1
  • деверичићу 1
  • девером 1
  • девет 4
  • девете 3
  • деветнаест 2
  • деветнаесту 1
  • деветој 1
  • девету 1
  • девовање 2
  • девојака 3
  • девојачка 1
  • девојачке 1
  • девојачко 1
  • девојачкој 1
  • Девојка 2
  • девојка 25
  • девојкама 5
  • девојке 29
  • Девојке 3
  • Девојко 1
  • девојком 7
  • девојку 11
  • девојци 2
  • девојче 2
  • девојчета 1
  • Девојчица 1
  • девојчица 7
  • девојчицама 1
  • девојчице 3
  • девојчици 1
  • девојчицом 1
  • девојчицу 2
  • дегенеке 1
  • деда 4
  • деде 2
  • Дедеагача 1
  • деди 1
  • дежмекасту 1
  • дежуран 1
  • дежурство 1
  • дежурству 1
  • дела 1
  • деле 2
  • дели 2
  • Делила 1
  • делима 1
  • делић 1
  • делиће 1
  • делићем 2
  • дело 1
  • делом 1
  • делу 2
  • демон 1
  • део 3
  • Депеша 1
  • Депоу 2
  • Дервиш 1
  • дервиш 6
  • дервиша 2
  • дервишем 1
  • дервиши 3
  • дервишима 1
  • дервишке 1
  • дервишку 1
  • дерњава 1
  • Дерњава 1
  • Десет 1
  • десет 8
  • десети 1
  • десетину 3
  • десето 2
  • деси 1
  • десило 2
  • десне 6
  • десни 2
  • десно 2
  • десној 2
  • десном 2
  • Десну 1
  • десну 3
  • дестан 1
  • Дете 4
  • дете 51
  • детета 10
  • дететом 7
  • детету 8
  • детињарије 1
  • детиње 1
  • детињег 1
  • детињи 1
  • детињом 1
  • деф 8
  • дефова 1
  • деца 14
  • Деца 2
  • деце 26
  • децембар 1
  • Децембар 1
  • Децембарске 1
  • Децембарско 1
  • деци 6
  • децо 7
  • децом 8
  • децу 22
  • дечака 1
  • дечка 1
  • дечко 1
  • диван 6
  • дивана 1
  • дивила 1
  • Дивљаци 2
  • дивљачки 1
  • дивљаштво 1
  • дивљење 1
  • дивљом 1
  • дивна 8
  • дивне 1
  • дивни 2
  • дивним 1
  • дивно 8
  • дивнога 1
  • дивној 1
  • дивном 1
  • дивну 3
  • дигао 2
  • дигла 2
  • дигле 1
  • дигли 2
  • Дигне 1
  • дигне 2
  • дигнем 1
  • Дигни 1
  • дигну 1
  • дигнут 1
  • дигнута 1
  • дигнуте 1
  • дигох 1
  • дигоше 1
  • диже 18
  • дижемо 1
  • дижу 3
  • дизала 3
  • дизале 1
  • дизао 4
  • дизати 2
  • дизгине 1
  • дијадемом 1
  • Дијадему 1
  • дијадему 4
  • дијамантским 1
  • дикте 1
  • дилавер 3
  • дилавери 1
  • дилаверима 1
  • дилаверову 1
  • дилаверу 1
  • Дим 3
  • дим 7
  • дима 3
  • Димитријадосев 1
  • ДИМИТРИЈЕВИЋ 1
  • димњака 1
  • димом 1
  • диња 1
  • дипломатске 1
  • Дипломатске 1
  • дипломације 1
  • дира 6
  • дирај 1
  • дирају 4
  • дирака 1
  • дирала 1
  • дирали 1
  • дирамо 1
  • дирање 1
  • дирати 1
  • дирека 1
  • дирецима 2
  • диркама 1
  • дирљивом 1
  • дирнеш 1
  • дирну 1
  • дирнут 1
  • дирнута 2
  • дисала 1
  • Дисала 1
  • дисање 4
  • дисањем 1
  • дише 2
  • дишући 1
  • длаке 2
  • длан 1
  • длановима 2
  • дланом 2
  • длану 1
  • дневник 1
  • Дневник 1
  • Дневнику 1
  • дневном 1
  • дно 1
  • дну 5
  • до 107
  • До 8
  • доба 17
  • добар 8
  • добара 1
  • добацивати 1
  • доби 3
  • добив 1
  • добивала 1
  • добивеној 2
  • добивену 1
  • добивши 1
  • добија 1
  • добијају 1
  • добијала 1
  • добије 4
  • добијем 1
  • добијемо 1
  • добију 1
  • Добила 1
  • добила 6
  • добио 1
  • Добио 1
  • добисмо 1
  • добити 1
  • Добиће 1
  • добих 1
  • добише 1
  • добно 1
  • добра 14
  • добре 12
  • добри 2
  • добрим 1
  • Добро 11
  • добро 44
  • доброг 1
  • доброга 1
  • добродошлицом 1
  • добродошлицу 3
  • добром 2
  • доброти 1
  • доброчинство 2
  • добру 2
  • довде 2
  • доведе 9
  • доведем 1
  • доведена 2
  • доведи 1
  • доведох 1
  • доведоше 2
  • доведу 3
  • Довезавши 1
  • довека 9
  • Довела 1
  • довела 4
  • довеле 2
  • довели 1
  • довео 2
  • Довече 1
  • довешће 1
  • Довешћу 1
  • доводе 1
  • доводила 1
  • доводиле 1
  • доводимо 1
  • доводити 1
  • довратак 1
  • доврши 4
  • довршим 1
  • довршити 2
  • доврших 1
  • догађа 1
  • договара 2
  • договарали 3
  • договараху 1
  • договор 3
  • договори 1
  • договорила 1
  • договорили 1
  • догорева 1
  • додаде 6
  • додајем 1
  • додајући 1
  • додвори 2
  • додворила 1
  • додворити 1
  • додир 1
  • додира 1
  • додирну 2
  • додирнула 1
  • додирнути 3
  • додирнуше 1
  • додирује 3
  • Дође 8
  • дође 89
  • дођем 1
  • дођете 3
  • дођеш 2
  • Дођи 4
  • дођи 6
  • дођох 2
  • Дођоше 1
  • дођоше 12
  • дођу 10
  • доживети 1
  • дозва 1
  • дозваше 1
  • дозна 1
  • дознаде 2
  • дознадох 3
  • дознаду 2
  • дознао 1
  • дознати 2
  • дозове 1
  • Док 19
  • док 51
  • доказ 1
  • доказа 1
  • доказао 1
  • докле 3
  • доксату 1
  • Доктор 2
  • доктор 3
  • доктора 1
  • доктору 1
  • долажаше 1
  • долазак 2
  • долазе 3
  • долази 13
  • долазила 5
  • долазиле 5
  • долазило 2
  • долазио 5
  • долазити 4
  • долазише 1
  • Долазише 1
  • Долазно 1
  • долап 1
  • доласка 1
  • доле 8
  • долете 3
  • долетех 1
  • долетеше 2
  • доливају 1
  • доликује 2
  • долини 1
  • домали 1
  • Домали 1
  • домамити 1
  • домаћин 2
  • домаћиново 1
  • домаћица 10
  • Домаћица 3
  • домаћицама 2
  • Домаћице 1
  • домаћице 2
  • домаћицом 1
  • домаћицу 1
  • домина 2
  • домовине 1
  • донде 1
  • Донела 1
  • донела 7
  • донеле 1
  • донели 1
  • Донесе 1
  • донесе 12
  • донесем 1
  • донесох 1
  • донесу 1
  • донет 1
  • донета 1
  • донете 1
  • донети 1
  • донето 1
  • донеше 1
  • Донеше 1
  • Донмама 1
  • Донме 6
  • доносе 2
  • доносећи 1
  • доноси 2
  • доносио 1
  • доношаше 1
  • доношена 1
  • доња 2
  • доње 1
  • доњу 1
  • допада 4
  • допадају 2
  • допадала 1
  • допадали 1
  • допаде 1
  • допадне 4
  • допала 2
  • допао 1
  • Допао 1
  • допире 1
  • допрати 1
  • допуст 1
  • допусти 1
  • Допусти 1
  • допустила 1
  • допустио 2
  • допустити 2
  • допушта 3
  • допуштају 1
  • допуштењем 1
  • Дортјоли 1
  • доручкују 1
  • досад 14
  • Досад 2
  • досада 2
  • Досади 1
  • досади 4
  • досадило 1
  • досадиће 1
  • досаду 2
  • доселили 1
  • доспео 1
  • доста 10
  • Доста 2
  • достојна 1
  • досуди 1
  • дотакла 1
  • Дотакла 1
  • дотакну 2
  • дотаћи 1
  • дотерана 1
  • дотицао 1
  • дотиче 1
  • дотле 11
  • дотрчала 1
  • дотрчаше 1
  • дотрчкаваше 1
  • Доћи 1
  • доћи 31
  • дохвата 2
  • дохвати 2
  • Дохватив 1
  • Доцкан 1
  • доцкан 12
  • Доцније 2
  • доцније 4
  • дочек 1
  • Дочека 1
  • дочека 6
  • дочекају 4
  • дочекали 1
  • дочекаш 1
  • дочекаше 2
  • дочекује 1
  • дочекујем 1
  • дочекујемо 1
  • дочекујете 1
  • дочекују 3
  • дочепа 1
  • дочитавши 1
  • дошав 1
  • дошао 26
  • Дошао 3
  • Дошла 2
  • дошла 30
  • дошле 16
  • Дошли 1
  • дошли 5
  • дошлим 1
  • дошлих 1
  • дошло 5
  • дошлој 1
  • драга 30
  • Драга 7
  • драге 4
  • Драги 1
  • драги 9
  • драгим 4
  • драго 9
  • драгог 7
  • драгога 2
  • драгој 1
  • драгом 3
  • драгу 1
  • дражи 1
  • дрва 1
  • дрвене 1
  • дрвених 1
  • дрвеног 2
  • дрвета 3
  • дрвету 1
  • дрвећа 2
  • дрвеће 3
  • дрвећем 2
  • дрвећу 1
  • дрвље 1
  • дрво 1
  • државе 1
  • држави 1
  • држала 5
  • држале 1
  • држање 1
  • држао 2
  • држати 2
  • држе 3
  • држећи 1
  • Држи 2
  • држи 8
  • држим 1
  • дрзак 1
  • дрмајте 1
  • дрмала 1
  • дрмам 1
  • дрске 1
  • дрско 2
  • Друг 1
  • друг 6
  • друга 19
  • Друга 2
  • другарица 9
  • другарицама 8
  • другарице 10
  • другарици 6
  • другарицом 4
  • другарицу 2
  • Друге 1
  • друге 33
  • Други 1
  • други 45
  • другим 8
  • другима 1
  • Другима 1
  • других 4
  • Друго 1
  • друго 29
  • другова 2
  • другове 4
  • Другови 1
  • другови 3
  • друговима 8
  • другог 9
  • другога 11
  • другој 9
  • другом 15
  • другоме 1
  • другу 21
  • дружби 1
  • дружбом 1
  • дружи 4
  • дружила 2
  • дружиле 1
  • дружити 1
  • дружиш 1
  • друкчија 1
  • Друкчије 1
  • друкчије 15
  • друкчијем 1
  • друкчији 2
  • друкчијих 1
  • друкчију 1
  • друштава 2
  • Друштва 3
  • друштва 9
  • друштвених 2
  • друштвено 2
  • друштвеног 2
  • друштвеном 1
  • друштвима 1
  • друштво 19
  • Друштво 2
  • друштву 19
  • дрхтавица 1
  • дрхтала 1
  • дрхтале 1
  • дрхтали 1
  • дрхте 1
  • дршће 5
  • дршћем 1
  • дршћу 3
  • дршћући 3
  • дубина 1
  • дубока 8
  • дубоке 1
  • Дубоке 1
  • дубоки 1
  • дубоким 2
  • дубоко 26
  • дубоког 1
  • дува 1
  • дувак 6
  • Дуван 2
  • дуван 6
  • дувана 9
  • дуваном 2
  • дување 1
  • дувао 3
  • дувком 4
  • дуг 4
  • дугачак 3
  • дугачка 6
  • дугачке 7
  • дугачким 6
  • дугачких 1
  • дугачко 3
  • дугачког 1
  • дугачкој 1
  • дугачком 1
  • дугачку 2
  • дуге 3
  • дуги 2
  • дугим 1
  • дугме 1
  • дугмета 1
  • дуго 16
  • Дуго 2
  • дугуљаста 1
  • дугуљастих 1
  • дуд 2
  • дудови 1
  • дудовима 1
  • дуж 2
  • дужан 1
  • дуже 2
  • дужи 2
  • дужност 5
  • дужности 1
  • дуси 2
  • дућан 3
  • дућана 1
  • дућани 2
  • дућанџије 1
  • дууувааан 1
  • дух 2
  • духа 7
  • духну 2
  • духнуо 1
  • духове 2
  • духови 1
  • духовита 1
  • духовитошћу 1
  • духовиту 1
  • духовне 2
  • духовним 6
  • духовних 1
  • духовно 1
  • духу 7
  • Душа 2
  • душа 25
  • душе 29
  • душевном 1
  • души 16
  • душманину 1
  • душо 33
  • Душо 7
  • душом 9
  • душу 25
  • ђавола 1
  • ђаволе 1
  • ђаволски 1
  • ђака 1
  • ђаке 1
  • Ђаковичанка 1
  • Ђаковичанку 2
  • ђаури 1
  • ђаурима 1
  • ђаурка 2
  • ђаурке 2
  • ђаурки 1
  • ђаурски 1
  • ђаурско 1
  • ђаурском 1
  • ђердек 4
  • ђерђеф 5
  • ђерђефа 1
  • ђерђефом 2
  • ђерђефу 3
  • ђинђухе 2
  • ђозим 1
  • ђубрету 1
  • Ђувенде 1
  • ђувечима 1
  • ђугумима 1
  • Ђул 2
  • ђулад 1
  • Ђулбејаз 6
  • Ђулбејазу 1
  • Ђулђули 1
  • Ђулзаде 3
  • Ђули 5
  • ђулистан 1
  • Ђулистан 8
  • Ђулренги 24
  • Ђулренгији 1
  • Ђулренгијин 1
  • Ђулренгијине 1
  • Ђулренгијом 2
  • Ђулсу 1
  • ђулсуом 1
  • Ђултер 2
  • Ђумулџине 1
  • Ђумулџини 1
  • е 2
  • Е 25
  • ево 2
  • Ево 5
  • Европ 1
  • Европа 3
  • Европе 5
  • Европи 24
  • Европљане 1
  • Европљанин 6
  • Европљанина 1
  • Европљанка 7
  • Европљанкама 1
  • Европљанке 1
  • Европљанки 2
  • Европљанком 2
  • Европљанку 1
  • Европљанче 1
  • Европљанчићи 1
  • Европом 1
  • европска 5
  • Европске 1
  • европске 15
  • европски 19
  • европским 6
  • европских 2
  • европско 4
  • европског 2
  • европској 4
  • европском 2
  • европску 2
  • Европу 22
  • егзотичан 1
  • Египат 1
  • египатску 1
  • егоисти 2
  • Егрибаџак 1
  • Еден 1
  • екбер 4
  • екипаже 1
  • екипажи 1
  • ексерима 1
  • експансивна 1
  • експансивну 1
  • елеганције 2
  • електричним 1
  • електричног 1
  • елементу 2
  • Елиз 3
  • Елиза 1
  • Елизе 1
  • Елизи 1
  • Елизиној 3
  • Елизом 1
  • Елизу 2
  • елиф 5
  • Емине 11
  • Емину 1
  • Емир 115
  • емир 3
  • емира 1
  • Емире 2
  • емири 1
  • Емири 3
  • Емирином 1
  • Емирину 1
  • Емиром 1
  • емирске 1
  • Емиру 3
  • емоције 1
  • емоцији 1
  • Енглез 2
  • Енглеза 1
  • Енглези 1
  • енглеска 3
  • енглеске 2
  • енглески 11
  • енглеским 3
  • Енглескиња 24
  • Енглескињама 3
  • Енглескиње 13
  • Енглескињи 1
  • Енглескињо 1
  • Енглескињом 1
  • Енглескињу 8
  • енглеских 1
  • енглеско 1
  • енглеског 1
  • енглеском 6
  • енглеску 2
  • енергија 3
  • енергије 1
  • енергична 1
  • енергичног 2
  • ено 2
  • Епаминонде 1
  • ергелу 1
  • Есмина 1
  • естетично 1
  • етар 3
  • ето 5
  • Ето 6
  • етром 1
  • Ефенди 1
  • ефенди 31
  • Ефендија 1
  • ефендији 2
  • ефендију 2
  • ешарп 1
  • Ж 1
  • Жабуле 2
  • жагор 2
  • жале 1
  • жали 10
  • жалила 3
  • жалим 3
  • жалио 1
  • жалиш 1
  • жалосна 1
  • жалосни 1
  • жалосној 1
  • Жалост 2
  • жалост 4
  • жалости 2
  • Жаном 2
  • Жао 1
  • жао 24
  • жар 2
  • жару 1
  • жбунова 1
  • жбуновима 2
  • жбуње 1
  • жвакале 1
  • жваћу 2
  • Ждрали 1
  • ждрали 2
  • ждребице 1
  • жеђ 1
  • желе 1
  • железницом 1
  • желела 4
  • жели 7
  • желим 2
  • жеља 6
  • жељени 1
  • жељи 1
  • жељом 1
  • жена 159
  • Жена 6
  • женама 27
  • Жене 10
  • жене 219
  • жени 17
  • женидбе 1
  • женидбу 3
  • женила 1
  • женим 1
  • женина 1
  • женино 2
  • женину 1
  • женице 1
  • женицу 2
  • женом 10
  • женска 13
  • женске 8
  • Женски 2
  • женски 8
  • женским 1
  • женскиње 1
  • женских 2
  • женско 10
  • Женско 3
  • женског 2
  • женској 2
  • женском 3
  • женску 6
  • Жену 1
  • жену 44
  • жењен 4
  • жењеног 1
  • жепа 1
  • жепе 2
  • жесток 1
  • жешћи 1
  • жив 6
  • жива 11
  • живац 2
  • живе 18
  • живела 6
  • Живео 1
  • живео 3
  • живети 3
  • живи 15
  • живим 4
  • живима 1
  • живимо 4
  • живинче 1
  • живите 1
  • живих 1
  • живље 1
  • живо 6
  • живог 1
  • живом 1
  • живописан 1
  • живописна 1
  • живописном 1
  • живости 1
  • Живот 4
  • живот 41
  • живота 18
  • животаримо 1
  • животиња 1
  • животињама 1
  • животињски 1
  • животињу 1
  • животни 1
  • животом 3
  • животу 13
  • живу 1
  • живци 4
  • живчану 1
  • жижицу 1
  • жилама 1
  • жиле 1
  • житу 1
  • жицама 1
  • жице 2
  • жмираве 1
  • жмури 4
  • жртва 3
  • жртве 3
  • жртву 3
  • жуберкање 1
  • жуборили 1
  • жудно 1
  • жудњом 1
  • журба 2
  • Журе 1
  • журећи 1
  • Жури 1
  • жури 2
  • журим 1
  • журналист 1
  • журно 1
  • жустро 1
  • жут 4
  • Жути 2
  • жуто 1
  • Жутог 1
  • жуту 1
  • жући 1
  • жучи 2
  • За 54
  • за 614
  • забаве 1
  • забавних 1
  • забезекнута 1
  • забеласа 1
  • забеле 1
  • заблуда 1
  • заблуде 1
  • заблуделе 1
  • Заблуделе 1
  • заблуди 2
  • заболе 1
  • заболела 1
  • забораве 1
  • Заборави 1
  • заборави 8
  • заборавивши 1
  • заборавила 8
  • заборавиле 1
  • заборавим 2
  • заборавио 2
  • заборавити 2
  • заборавих 5
  • заборавља 2
  • заборављају 1
  • заборављајући 5
  • заборављам 1
  • забрадиле 1
  • забрањено 5
  • забрањивати 1
  • забремене 1
  • забринула 2
  • забринуле 1
  • забринуло 1
  • забринута 1
  • забринуте 2
  • забринуто 3
  • забруја 1
  • забрује 1
  • забуни 1
  • забуном 1
  • завади 2
  • завадиле 3
  • завадили 1
  • заваравала 1
  • заведена 1
  • завежљај 1
  • завео 2
  • завере 1
  • завеса 2
  • завесе 5
  • Завет 1
  • заветовала 1
  • заветовао 1
  • заветујем 1
  • зави 5
  • завидела 1
  • завиделе 2
  • завидети 1
  • завиди 7
  • завидим 2
  • Завиј 1
  • завија 1
  • завијају 1
  • завије 2
  • завијена 1
  • завијене 2
  • завију 1
  • завиле 1
  • завирити 1
  • завиркују 1
  • зависи 3
  • завити 1
  • завише 1
  • завлада 1
  • завладале 1
  • завлачи 1
  • заводе 1
  • заводника 1
  • завој 1
  • завоја 1
  • Заволела 1
  • заволела 9
  • заволело 1
  • заволео 1
  • заволех 2
  • заволи 1
  • заврте 1
  • завршава 2
  • заврши 13
  • завршила 2
  • завршише 1
  • завршујући 1
  • завуче 3
  • загасите 1
  • загасито 4
  • Загледа 1
  • загледа 23
  • загледали 1
  • загледам 1
  • загледао 2
  • загледати 1
  • загледах 2
  • заглухну 1
  • заглушавала 1
  • заглушивала 2
  • заглушивали 1
  • загњури 1
  • Загњури 1
  • заградише 1
  • загрејале 1
  • загрли 6
  • загрливши 1
  • загрлила 1
  • Загрлила 1
  • загрлим 1
  • загрлисмо 1
  • загрлити 1
  • загрлише 2
  • загрљај 1
  • загрљаја 1
  • загрљаји 1
  • загрљена 1
  • Загрљена 1
  • загрљени 2
  • загрме 1
  • загрцну 1
  • загука 2
  • загушљив 2
  • загушљивој 1
  • задави 1
  • задахнула 1
  • Заде 1
  • задигнута 1
  • задимише 1
  • задиркивале 1
  • задихана 1
  • задовољаваше 1
  • задовољан 1
  • задовољен 1
  • задовољи 1
  • задовољио 1
  • задовољити 1
  • задовољна 3
  • задовољне 4
  • задовољни 1
  • Задовољно 1
  • задовољно 12
  • задовољства 3
  • задовољство 3
  • задовољством 1
  • задремају 1
  • задржа 2
  • задржава 4
  • задржавао 3
  • задржала 1
  • задржах 1
  • задржаше 1
  • задрма 1
  • задрмала 2
  • ЗАДРУГА 1
  • задрхта 9
  • задрхтавши 1
  • задрхтах 1
  • задрхти 2
  • задрхтим 1
  • задуго 1
  • задужује 1
  • задушница 1
  • зађоше 1
  • зажалила 1
  • зажеле 1
  • зажелела 1
  • зажелеле 1
  • зажмуре 2
  • зажмури 3
  • зажмурим 2
  • зазвони 2
  • зазида 1
  • заигра 2
  • заиграла 1
  • заиграше 2
  • заиска 1
  • Заиста 1
  • заиста 9
  • зајам 1
  • зајаука 3
  • зајаукала 1
  • заједничко 1
  • заједно 15
  • Заједно 2
  • зајеца 5
  • зајецах 1
  • закашља 4
  • Закашљао 1
  • закикота 5
  • закикоташе 2
  • закитила 1
  • закитим 1
  • закићена 1
  • закла 1
  • заклан 2
  • закле 3
  • Заклела 1
  • заклесмо 1
  • заклетава 1
  • заклетва 2
  • Заклетва 2
  • заклетвом 1
  • заклетву 1
  • заклех 1
  • заклињала 1
  • заклиње 1
  • заклињем 1
  • заклињеш 1
  • заклони 1
  • заклоним 1
  • заклоњени 1
  • заклопац 1
  • закључа 2
  • закључај 1
  • закључана 1
  • закључаше 2
  • закова 1
  • Закон 1
  • закон 3
  • закона 1
  • законске 1
  • закону 9
  • закопча 3
  • закопчава 1
  • закопчам 1
  • закопчати 2
  • закратио 1
  • закратити 2
  • закрвавиле 1
  • закрвавише 1
  • закрчена 1
  • закрченог 1
  • закрчили 1
  • закују 1
  • закука 5
  • закукам 1
  • закуне 1
  • закуцати 1
  • залајаше 1
  • залаје 1
  • залепршале 1
  • залетај 1
  • залеченим 1
  • залеченом 1
  • залечи 1
  • залечим 1
  • залечити 1
  • залив 6
  • залива 3
  • залупа 2
  • залупало 1
  • залупаше 1
  • залупи 1
  • заљуби 1
  • Заљубила 1
  • заљубила 7
  • заљубио 2
  • заљубити 1
  • заљубљена 7
  • Заљубљени 1
  • заљубљених 2
  • Заљубљено 1
  • заљубљену 1
  • заљубљивати 1
  • заљубљујемо 1
  • заљубљују 3
  • заљубши 1
  • заљуља 1
  • заљуљала 1
  • замаукаше 1
  • замбак 1
  • Замбак 4
  • замене 2
  • замени 1
  • замењује 1
  • замењујући 1
  • замера 2
  • замерала 1
  • замерити 1
  • замериће 1
  • замисли 9
  • замислити 1
  • замислише 1
  • замишља 2
  • замишљајући 1
  • замишљала 4
  • замишљале 1
  • замишљам 2
  • замишљате 1
  • замишљен 2
  • замишљена 2
  • замишљене 1
  • замишљенија 1
  • замишљеним 1
  • замишљено 1
  • замишљеном 1
  • замоли 6
  • замолише 1
  • замре 1
  • замрља 1
  • замрљавају 1
  • замрљаше 1
  • замршена 2
  • замућене 1
  • замуцкивала 1
  • замуцкујем 1
  • занела 2
  • занемеше 1
  • занео 1
  • занесе 1
  • занесен 1
  • занесена 5
  • занесеног 1
  • занесу 1
  • занет 1
  • занета 1
  • Занете 1
  • занима 4
  • занимају 2
  • занимања 1
  • занимаше 1
  • заноса 1
  • заносе 1
  • заносећи 1
  • заноси 2
  • заносио 1
  • зао 1
  • Заова 1
  • заовом 1
  • заостали 1
  • заосталих 1
  • заостало 1
  • заосталог 1
  • Запад 1
  • западне 1
  • западни 1
  • запале 1
  • запали 9
  • запаливши 1
  • запалила 2
  • запалише 2
  • запаљен 1
  • запаљене 2
  • запаљеним 1
  • запаљено 1
  • запаљену 2
  • запамтиле 1
  • запаре 1
  • запевала 1
  • запеваше 1
  • запевка 2
  • запени 2
  • запет 1
  • записиваше 1
  • запита 2
  • заплави 2
  • Заплака 1
  • заплака 17
  • заплакала 2
  • заплакале 1
  • заплакаће 1
  • заплакаше 2
  • запламти 1
  • заплаче 4
  • заплачем 1
  • заплачу 1
  • запљеска 1
  • запљускивало 1
  • запљускују 1
  • заповеди 1
  • запости 1
  • започет 1
  • започиње 1
  • запрепашћено 1
  • запрепашћености 1
  • запт 1
  • запушава 2
  • запушаваше 1
  • запуши 2
  • запушила 1
  • зар 40
  • Зар 61
  • зарадова 1
  • зарађивати 1
  • зарасла 1
  • зарасле 2
  • зарасло 1
  • зарасте 3
  • Зарези 1
  • Зарекао 1
  • зари 2
  • зарида 6
  • зариф 1
  • Зариф 1
  • зарицање 1
  • зарони 1
  • заруделим 1
  • заруменело 1
  • зарумењена 1
  • зарумењено 3
  • засађене 1
  • засебном 1
  • засенак 1
  • засенише 1
  • засењују 1
  • засити 1
  • заситиће 1
  • засићен 1
  • засмеја 7
  • засмејава 1
  • засмејавала 1
  • засмејасмо 1
  • засмејаше 2
  • засмеју 1
  • заспа 8
  • заспала 1
  • заспало 2
  • Заспаше 1
  • заспе 3
  • заспи 3
  • заставу 1
  • Заставу 1
  • застаде 2
  • застајали 1
  • застајало 1
  • застаје 2
  • застајкивао 1
  • застајкиваху 1
  • застане 1
  • застареле 1
  • застарелим 1
  • застарелих 1
  • застиде 8
  • застидеше 2
  • застрвене 1
  • застрти 1
  • заступа 1
  • засузише 1
  • засукав 1
  • засуканих 1
  • засукасмо 1
  • затвара 3
  • затварају 2
  • затварајући 2
  • затварала 1
  • затварале 2
  • затварао 2
  • затвараш 1
  • затвор 1
  • затвора 1
  • затворен 3
  • затворена 17
  • затворене 1
  • Затворене 1
  • затвореним 5
  • затворених 1
  • затвори 15
  • Затвори 3
  • затворивши 1
  • затворим 1
  • затворио 4
  • затворити 1
  • затворих 1
  • затворише 1
  • Затворише 1
  • затегнуте 1
  • затегнуто 1
  • затеже 1
  • затезао 1
  • затезаше 1
  • затекао 2
  • затекоше 2
  • затече 4
  • затишје 1
  • зато 58
  • Зато 6
  • заточене 1
  • заточенице 1
  • заточеницу 1
  • затражи 5
  • затражила 1
  • затражих 1
  • затрепери 3
  • затрепта 1
  • затрли 1
  • затурио 1
  • Затутње 1
  • затуцане 2
  • затуцаним 1
  • затуцаних 1
  • затуцаног 1
  • заћута 1
  • Заћута 1
  • заудара 2
  • заузео 1
  • заузимале 1
  • заустави 3
  • зауставила 1
  • зауставио 1
  • зауставити 1
  • зауставише 3
  • Зауставља 1
  • заустављајући 1
  • заустављала 1
  • заустављали 2
  • заустављао 1
  • заусти 2
  • захвали 1
  • Захвали 1
  • захвална 1
  • захвално 1
  • захваљиваше 1
  • захвати 1
  • захода 3
  • захори 2
  • захорило 1
  • Захра 1
  • зацело 15
  • Зацело 6
  • зацени 3
  • зацењивао 1
  • зацењујући 1
  • зацика 1
  • зацикаше 1
  • зацрни 1
  • зачагрља 1
  • зачас 1
  • зачетку 1
  • зачу 5
  • зачуди 6
  • зачудила 2
  • зачудише 1
  • зачуђава 1
  • зачуђено 11
  • зачује 2
  • зашкрипаше 1
  • зашкрипе 1
  • зашла 1
  • зашло 1
  • зашта 3
  • заштитник 1
  • Зашто 26
  • зашто 34
  • зашушка 1
  • збаци 1
  • зби 2
  • збијаш 1
  • Збиља 5
  • збиљи 1
  • збиљом 1
  • збиљу 1
  • збио 1
  • збише 1
  • зближење 2
  • зближи 1
  • Због 4
  • због 69
  • Збогом 3
  • збогом 6
  • збуни 7
  • збунила 1
  • збуњена 4
  • збуњене 1
  • збуњено 3
  • збуњујем 1
  • зва 1
  • звала 8
  • звале 1
  • звали 1
  • звало 1
  • зване 1
  • званом 1
  • звао 1
  • Звао 1
  • звата 1
  • звати 4
  • звато 1
  • зваћу 1
  • зваше 1
  • звезда 5
  • звездама 1
  • Звезде 1
  • звезде 2
  • звека 1
  • звеке 1
  • звекир 2
  • звекира 3
  • звекирима 1
  • звекиром 4
  • звецкају 2
  • звецкала 1
  • звецкање 1
  • звижди 1
  • звоно 1
  • звонце 3
  • звонцета 1
  • звонцетом 1
  • зврјала 1
  • зврјање 2
  • звуци 1
  • звучни 2
  • згади 2
  • зглавцима 1
  • згледају 2
  • згодне 1
  • Згодно 1
  • зготовљеним 1
  • зграда 3
  • зградама 1
  • зграну 2
  • згрануо 1
  • згрануше 1
  • здрав 3
  • здрава 4
  • Здраве 1
  • здраве 3
  • здравити 1
  • здравише 1
  • здравља 1
  • здравље 5
  • здрављем 1
  • здрављењу 1
  • здравог 1
  • Зејна 5
  • Зејне 7
  • Зејнеб 1
  • Зејном 1
  • Зејну 2
  • зелен 3
  • Зелене 1
  • зелене 2
  • зеленила 1
  • зеленило 1
  • Зеленило 1
  • зеленим 5
  • зелених 2
  • зелено 8
  • зеленој 5
  • зелену 1
  • земаља 1
  • Земаљске 1
  • зембилом 1
  • Земзем 1
  • земзем 4
  • земзема 2
  • земља 5
  • земљака 1
  • земљама 1
  • земљана 1
  • земље 22
  • земљи 13
  • земљом 1
  • земљосано 1
  • земљу 13
  • Зенихе 1
  • зеница 1
  • зенице 1
  • зеницо 1
  • зеницом 1
  • зеницу 1
  • зерде 2
  • Зет 3
  • зет 4
  • зета 7
  • зете 9
  • зетове 1
  • зетових 1
  • зету 3
  • Зехра 5
  • Зехрина 1
  • зид 19
  • зида 14
  • зидало 1
  • зидара 1
  • зидате 1
  • зидова 1
  • зидове 1
  • зидови 2
  • зидовима 4
  • зидом 1
  • зиду 5
  • зилови 2
  • зиловима 3
  • зиме 2
  • зими 1
  • зиму 1
  • зла 3
  • злата 2
  • златан 1
  • златарском 1
  • златне 2
  • златни 2
  • златног 1
  • златну 3
  • злато 1
  • златом 6
  • злату 2
  • зликовца 2
  • зло 2
  • зловољан 1
  • злоставља 1
  • злочин 2
  • злочина 1
  • злочинац 2
  • злочинца 2
  • злочинцем 1
  • злу 2
  • злураде 1
  • змије 2
  • змијица 1
  • зна 106
  • Зна 2
  • знађаше 2
  • знајте 1
  • знају 22
  • знајући 7
  • Знак 1
  • знак 6
  • Знала 1
  • знала 34
  • знале 4
  • знали 2
  • знам 51
  • знамо 4
  • знања 2
  • знању 2
  • знао 9
  • знате 16
  • знати 3
  • значајно 3
  • значе 1
  • значи 16
  • значило 2
  • знаш 31
  • Знаш 8
  • зној 2
  • знојем 1
  • зноју 1
  • Зове 2
  • зове 26
  • зовем 4
  • зовемо 4
  • зовеш 5
  • зовите 1
  • зовнух 1
  • Зову 1
  • зову 19
  • зовући 3
  • Золиних 1
  • Зора 1
  • зоре 4
  • зору 12
  • зрак 1
  • зраке 1
  • зрацима 2
  • зрела 3
  • зреле 2
  • зрели 2
  • зрелога 1
  • зрелом 1
  • зрелу 1
  • Зрелу 1
  • зрно 1
  • зрну 1
  • зрнце 1
  • зуб 3
  • зуба 2
  • зубе 2
  • зуби 3
  • зубима 3
  • зубиће 1
  • зубићима 1
  • зујање 1
  • зује 1
  • Зумбрит 1
  • зумбул 1
  • Зумбул 1
  • зумбулом 1
  • зурне 1
  • Зурне 1
  • и 3512
  • И 416
  • иако 1
  • Ибрахим 61
  • Ибрахима 1
  • ибрике 1
  • ивицама 1
  • ивицом 1
  • ивицу 1
  • иглама 1
  • игле 1
  • иглом 1
  • иглу 3
  • игра 10
  • играју 2
  • играла 6
  • играле 1
  • играло 1
  • играм 1
  • играмо 1
  • играна 1
  • игрању 1
  • играти 3
  • играху 2
  • Играчица 1
  • играчице 1
  • играчици 2
  • играчицу 2
  • играчка 1
  • играчкама 1
  • играчке 2
  • играчки 1
  • играчку 1
  • играше 1
  • игре 5
  • игром 1
  • игру 4
  • иде 54
  • идеал 1
  • идеја 2
  • идеје 2
  • идејом 1
  • идеју 2
  • идем 17
  • Идем 2
  • идемо 1
  • идете 1
  • идеш 4
  • иди 3
  • Иди 6
  • идиотских 1
  • Идите 2
  • Иду 1
  • иду 30
  • Идући 1
  • идући 4
  • иђаше 6
  • Ижљуби 1
  • ижљуби 8
  • ижљубила 1
  • ижљубим 2
  • ижљубио 1
  • ижљубљена 1
  • ижљубљене 1
  • Из 14
  • из 297
  • Иза 1
  • иза 9
  • изабрали 1
  • изабрало 1
  • изабрати 2
  • изазвала 1
  • изазвало 1
  • изазива 1
  • изанђале 1
  • изашла 1
  • избаци 1
  • избегавала 1
  • избегао 1
  • избеже 1
  • избезуми 3
  • избелеле 1
  • избија 1
  • избије 2
  • изблиза 1
  • избор 1
  • избору 8
  • избрисати 1
  • извади 7
  • извадивши 1
  • извадила 3
  • извадим 1
  • извадише 1
  • Изведе 1
  • изведе 2
  • изведена 1
  • изведоше 1
  • извезен 1
  • извести 2
  • Изветрило 1
  • изви 1
  • извија 1
  • извинила 1
  • извињава 4
  • извињавајући 1
  • извињавати 1
  • извише 1
  • извлачим 1
  • изводе 1
  • изводи 2
  • извођење 1
  • извора 2
  • изворе 1
  • извори 1
  • изворима 1
  • изврсним 1
  • извршен 2
  • извршење 1
  • изврши 3
  • извршити 1
  • извуче 1
  • изглед 1
  • изгледа 11
  • изгледају 1
  • изгледала 3
  • изгледали 3
  • изгледало 1
  • Изгледало 1
  • изгледао 3
  • изгледаћеш 2
  • Изгледаше 1
  • изгледаше 3
  • изгледу 2
  • изговара 6
  • изговарају 2
  • изговарајући 1
  • Изговарајући 1
  • изговарала 3
  • изговарам 1
  • изговарати 1
  • изговорено 2
  • изговори 3
  • изговориле 1
  • изговорише 1
  • изговорно 1
  • изговором 1
  • изгорела 1
  • изгореле 1
  • изгорети 2
  • изгорех 1
  • изгори 1
  • Изгори 1
  • изгрди 3
  • изгрдила 1
  • изгрдиш 1
  • изгрђен 1
  • изгрејавало 1
  • изгрејавао 1
  • изгрли 2
  • изгрлише 4
  • изгуби 9
  • изгубила 7
  • изгубиле 1
  • изгубим 1
  • изгубио 3
  • изгубити 2
  • изгубљена 1
  • изгубљене 1
  • Изгубљену 1
  • изгуравши 1
  • издату 1
  • издвајају 1
  • издвојише 1
  • издише 1
  • издржавао 1
  • издржала 2
  • издржаће 1
  • издржи 1
  • изигравају 1
  • изигравам 1
  • Изиђе 1
  • изиђе 49
  • изиђем 7
  • изиђемо 2
  • изиђеш 2
  • Изиђи 2
  • Изиђите 1
  • изиђох 1
  • изиђоше 6
  • изиђу 3
  • изићи 5
  • изишао 6
  • изишла 12
  • изишле 3
  • изишли 1
  • изјаве 1
  • изјави 1
  • Изјави 2
  • изјада 1
  • изјадасмо 1
  • изјутра 1
  • излазак 1
  • излазе 2
  • излази 4
  • излазила 3
  • излазиле 3
  • излазити 1
  • изласка 1
  • изласке 1
  • излет 1
  • излете 2
  • излетела 1
  • излети 1
  • излечи 2
  • излогу 1
  • изложену 2
  • изложили 1
  • изломим 1
  • измакла 1
  • измаку 1
  • измаче 5
  • Између 1
  • између 15
  • изменила 1
  • изменило 1
  • изменити 3
  • измењаше 1
  • измењену 1
  • измерила 1
  • изметне 1
  • Измешали 1
  • измешало 1
  • измилова 2
  • измирили 1
  • измириса 4
  • измирисаше 1
  • измирити 1
  • измирише 1
  • измирна 1
  • измирну 1
  • измислила 1
  • измислили 2
  • измицала 1
  • измичући 1
  • измишљено 1
  • измучено 1
  • изневеравао 1
  • изневерила 1
  • изнемогавају 1
  • Изнемогао 1
  • Изненада 1
  • изненада 10
  • изненади 9
  • изненадила 3
  • изненадише 1
  • изненадно 2
  • изненађена 1
  • изненађене 1
  • изненађено 1
  • изненађења 3
  • изненађење 3
  • изнео 1
  • изнесе 2
  • изнесен 1
  • изнесена 1
  • изникне 1
  • изнурена 1
  • изнутра 3
  • изобличена 4
  • изобличене 2
  • изобличенима 1
  • изобличила 1
  • изопачен 1
  • изопаченим 1
  • изопачили 1
  • изостави 1
  • изоставиш 1
  • изостављајући 1
  • изоштрио 1
  • израз 1
  • израза 1
  • изразим 2
  • израсла 1
  • израсло 1
  • израстао 2
  • изређао 1
  • изрезаним 3
  • изрезаној 2
  • изрекнеш 1
  • изрећи 1
  • изручи 1
  • изручивати 1
  • изручите 1
  • изударао 1
  • изује 1
  • изусте 2
  • изусти 17
  • изустила 1
  • изустим 1
  • изустио 2
  • изустише 1
  • ии 1
  • икад 6
  • икада 4
  • икиндије 2
  • икога 1
  • ил 3
  • илахи 1
  • Или 10
  • или 162
  • илузија 1
  • илустроване 1
  • им 135
  • Има 14
  • има 91
  • имају 20
  • Имала 2
  • имала 29
  • имале 3
  • имали 5
  • имам 12
  • Имам 2
  • имама 1
  • имами 2
  • имамо 7
  • имања 1
  • Имање 1
  • имање 4
  • имао 17
  • Имарет 1
  • Имарета 6
  • имати 3
  • имаш 7
  • име 26
  • имена 14
  • именима 1
  • именом 3
  • имену 5
  • имитујући 2
  • импоновала 1
  • импровизујући 1
  • инат 3
  • Иначе 4
  • иначе 8
  • инвалида 1
  • инжињера 1
  • инжињером 1
  • инстинктивно 2
  • инструмената 1
  • инструментима 1
  • интелигентна 2
  • интелигентну 1
  • интензиван 1
  • интернационално 1
  • интиман 2
  • интимна 1
  • интимно 1
  • интимном 1
  • интонацијом 2
  • иншалла 1
  • Иншалла 5
  • ипак 36
  • Ирадом 1
  • иронија 1
  • ироније 1
  • иронично 1
  • исекао 1
  • исеку 1
  • исећи 1
  • исеченом 1
  • исечену 2
  • исказати 1
  • исказивања 1
  • исказиваше 1
  • исказују 1
  • искашљао 1
  • искашље 1
  • искашљују 1
  • искези 1
  • искезивши 1
  • искићен 1
  • искићене 1
  • искићеним 1
  • искићеној 1
  • искићеном 2
  • исколачише 1
  • искрадоше 1
  • искрвављеној 1
  • искрен 1
  • Искрене 1
  • искрене 2
  • искрени 1
  • искреније 1
  • искрено 1
  • искривљена 1
  • искром 1
  • искрпљен 1
  • искрпљеним 2
  • искуство 1
  • Ислама 1
  • Исламу 1
  • Исмаил 10
  • Исмаила 1
  • Исмајилу 1
  • исмејава 1
  • исмејавају 1
  • исмејаће 1
  • исмеју 1
  • Исмет 2
  • Исмету 1
  • испава 1
  • испавате 1
  • испавати 1
  • испаде 1
  • испасти 1
  • испаштање 1
  • испере 1
  • испита 3
  • испитам 1
  • испитамо 1
  • испитао 1
  • испитати 1
  • испиташе 1
  • испите 1
  • испитивале 1
  • испитивана 1
  • испитивано 1
  • испитивати 1
  • испитиваће 1
  • испитуј 2
  • испитује 2
  • испитујући 1
  • исплазио 1
  • исплака 1
  • исплакала 1
  • исплатио 1
  • исплаче 1
  • исплачи 1
  • исплетемо 2
  • исповедала 1
  • исповедила 1
  • исповедник 1
  • испод 8
  • исподвлаченим 1
  • исподупираним 1
  • испоклања 1
  • испољава 1
  • испољен 1
  • испољује 1
  • исправи 1
  • исправља 1
  • исправљала 1
  • Исправљен 1
  • испрати 9
  • испратила 2
  • испратисмо 1
  • испратих 2
  • Испратише 2
  • испратише 3
  • испраћа 5
  • испраћају 2
  • Испраћајући 1
  • испраћамо 1
  • испраћање 1
  • испрва 5
  • Испрва 5
  • испред 2
  • испрекидано 2
  • испретурали 1
  • испретурано 1
  • исприча 9
  • испричавши 1
  • испричала 6
  • испричам 2
  • испричати 1
  • испрљати 1
  • испродава 1
  • испроси 1
  • Испросила 1
  • испросила 7
  • испросим 1
  • испросио 1
  • Испросих 1
  • испрошена 3
  • испрошеница 1
  • испрошенице 1
  • испрошену 1
  • испрскали 1
  • испунила 2
  • испунио 1
  • испуњавао 3
  • испуњаваше 1
  • испуњено 1
  • испусти 4
  • испустила 1
  • испуштен 1
  • иста 3
  • истапка 2
  • истапкаше 2
  • исте 1
  • истерао 2
  • Исти 1
  • исти 3
  • истина 26
  • Истина 5
  • истински 3
  • истину 3
  • истицале 1
  • Исто 1
  • исто 9
  • Истога 5
  • исток 1
  • Исток 1
  • Истока 4
  • Истоку 3
  • историја 4
  • историју 6
  • источних 1
  • источњак 1
  • источњачких 1
  • истрља 1
  • иструлела 1
  • Истрча 1
  • истрча 5
  • истрчати 1
  • истрчах 1
  • истрчи 1
  • исту 1
  • Истурчене 1
  • истуче 1
  • исцветали 1
  • исцветалим 1
  • исцветалог 1
  • исцветалом 1
  • исцепа 3
  • исцрпе 1
  • исцрпло 1
  • Италијанке 1
  • Ићи 1
  • ићи 12
  • ифтар 21
  • ифтара 11
  • ифтаром 1
  • ифтару 2
  • их 224
  • Ич 1
  • ич 2
  • ичега 1
  • Ишао 2
  • ишао 3
  • ишарана 1
  • ишаране 1
  • ишарани 1
  • ишаретом 1
  • ишла 15
  • Ишла 2
  • Ишле 3
  • ишле 6
  • ишли 3
  • ишло 1
  • ишта 1
  • ишчезава 2
  • ишчезавају 1
  • ишчезавање 1
  • ишчезао 2
  • ишчезе 1
  • ишчезнути 1
  • ишчупам 1
  • Ј 1
  • Ја 278
  • ја 403
  • јабланови 1
  • јабука 1
  • јабуке 1
  • јабуку 3
  • јабучицу 2
  • јава 3
  • јаве 4
  • Јави 1
  • јави 8
  • јавила 2
  • јавили 2
  • Јавио 2
  • јавио 9
  • јависте 1
  • јавити 1
  • јавиш 1
  • јавише 2
  • јављају 1
  • јављајући 1
  • јављено 1
  • јавно 1
  • јавном 1
  • јаглук 1
  • јагње 14
  • Јагње 2
  • јагњешце 1
  • јад 3
  • јадала 1
  • Јадна 4
  • јадна 5
  • Јадне 3
  • јадне 4
  • јадник 1
  • јадно 2
  • Јадно 2
  • јадом 1
  • јазук 1
  • Јазук 1
  • јак 1
  • Јака 1
  • јака 4
  • јаке 3
  • јаки 1
  • јако 13
  • Јако 2
  • Јаком 1
  • Јакут 1
  • Јалија 3
  • Јалијама 11
  • Јалије 12
  • Јалији 1
  • Јануар 2
  • јануара 1
  • јапанском 2
  • јапунџа 1
  • јапунџету 1
  • Јараби 1
  • јарост 1
  • јарости 2
  • јасан 1
  • јасиков 1
  • Јасмин 4
  • јасмин 6
  • јасмина 8
  • јасмином 1
  • јасмину 1
  • јасна 1
  • јасно 4
  • јастук 11
  • јастуке 1
  • јастуци 1
  • јастуцима 1
  • јатагане 1
  • јаукну 1
  • јација 1
  • јацију 2
  • јача 4
  • јаче 3
  • јачина 1
  • јашас 1
  • Јашас 1
  • јаше 2
  • јашмак 5
  • јашмаке 4
  • јашмаком 2
  • јашмаци 1
  • јашмацима 2
  • Је 18
  • је 2836
  • Јевреја 1
  • Јевреји 1
  • Јеврејин 3
  • Јеврејка 1
  • Јеврејке 3
  • Јеврејки 1
  • јеврејске 1
  • јеврејских 1
  • јеврејско 1
  • један 112
  • Један 13
  • једанаестогодишње 1
  • једанаестогодишњом 1
  • једанпут 30
  • Једанпут 7
  • Једва 1
  • једва 17
  • једе 6
  • Једете 1
  • једеш 1
  • Једи 2
  • једини 3
  • јединица 2
  • јединицом 1
  • јединицу 2
  • јединка 1
  • једино 1
  • Јединог 1
  • јединствено 1
  • јединца 3
  • јединче 2
  • једна 103
  • Једна 16
  • једнака 1
  • једнако 2
  • Једне 3
  • једне 43
  • једни 3
  • Једни 3
  • једним 16
  • Једнима 2
  • једних 1
  • једно 47
  • Једно 7
  • једног 23
  • Једног 3
  • једнога 23
  • Једнога 4
  • Једној 1
  • једној 29
  • једнолика 2
  • једном 62
  • једноме 2
  • једносложну 1
  • Једну 2
  • једну 79
  • једра 3
  • Једрену 1
  • једрима 1
  • једу 2
  • једући 1
  • језан 2
  • језана 1
  • језера 3
  • језик 14
  • језика 2
  • језике 6
  • језиком 7
  • језику 9
  • јексери 1
  • јексерима 1
  • јектика 1
  • јектике 1
  • јектику 1
  • јектичав 2
  • јектичава 2
  • Јела 1
  • јела 11
  • јелдрма 2
  • јелдрме 4
  • Јеле 1
  • јелеку 1
  • јелен 1
  • ЈЕЛЕНА 1
  • јелима 1
  • јело 2
  • јелом 1
  • јелте 3
  • јенђа 1
  • јенђама 3
  • јенђе 6
  • јер 215
  • Јер 24
  • Јермене 1
  • Јерменин 3
  • Јерменина 1
  • Јерменка 3
  • јесам 1
  • Јесен 1
  • јесења 3
  • јесењи 2
  • јеси 4
  • Јеси 5
  • Јесмо 1
  • јест 43
  • јесте 1
  • Јесте 7
  • јести 6
  • јестивом 1
  • јесу 2
  • Јесу 3
  • јетрва 1
  • јетрве 2
  • јетрвом 2
  • јетрву 1
  • јеца 2
  • јецала 1
  • јецање 2
  • јецати 1
  • Јилдиз 1
  • Јилдирим 1
  • јогуртом 1
  • јој 671
  • јок 1
  • јорган 1
  • јорганом 2
  • јоргована 2
  • још 125
  • Још 16
  • ју 48
  • југу 2
  • Јулија 1
  • Јулији 1
  • Јулијино 1
  • јулска 1
  • јулском 1
  • јуна 6
  • јунак 1
  • јунакиње 1
  • јуначи 1
  • јунаштво 1
  • Јуни 3
  • јуре 1
  • јурила 1
  • јуримо 1
  • јурну 2
  • јутарња 1
  • јутарње 3
  • јутарњу 2
  • јутра 2
  • јутро 16
  • јутром 2
  • Јутрос 4
  • јутрос 6
  • јутрошње 1
  • јутру 2
  • Јуче 12
  • јуче 7
  • јучерашње 1
  • Јучерашњи 1
  • к 38
  • К 8
  • Ка 3
  • ка 4
  • Кад 202
  • кад 607
  • кадгод 4
  • кади 1
  • кадије 1
  • кадиско 1
  • кадифа 1
  • кадифе 1
  • кадифи 1
  • кадифу 1
  • Кадр 1
  • кадун 6
  • Кадуна 1
  • кадуна 2
  • кадуне 2
  • кадуни 4
  • кадунине 1
  • кадуном 2
  • кадуну 1
  • каже 60
  • кажем 14
  • кажемо 3
  • кажете 3
  • Кажеш 1
  • кажеш 4
  • кажи 4
  • Кажи 7
  • кажипрст 1
  • кажите 1
  • Кажите 6
  • Кажњавате 1
  • кажу 17
  • каза 9
  • казавши 1
  • Казала 1
  • казала 22
  • казали 1
  • казало 1
  • казао 4
  • казати 9
  • Казаће 1
  • казах 3
  • казаше 3
  • казивала 2
  • казивало 1
  • казне 2
  • казни 3
  • казним 2
  • казнио 1
  • казнити 1
  • казуј 1
  • казује 4
  • казују 2
  • Каик 1
  • каик 10
  • каика 1
  • каиком 3
  • Каиро 3
  • каици 3
  • кајала 1
  • кајање 1
  • каје 2
  • кајеш 1
  • кајсијама 1
  • какав 31
  • Какав 5
  • каква 17
  • Каква 19
  • какве 10
  • Какве 2
  • Какви 1
  • какви 2
  • каквим 3
  • Каквих 1
  • каквих 2
  • Какво 1
  • какво 7
  • Каквог 1
  • каквог 6
  • каквога 2
  • каквој 2
  • каквом 3
  • Какву 1
  • какву 9
  • како 252
  • Како 83
  • какоће 1
  • Кактаса 1
  • калаисаном 1
  • калдрми 6
  • калдрму 4
  • Кали 1
  • калпак 5
  • калуђерице 1
  • каљав 2
  • камен 14
  • камена 5
  • каменчић 1
  • каменчићем 2
  • камења 2
  • камење 5
  • камењем 6
  • камењу 1
  • камини 1
  • камину 1
  • камо 19
  • Камо 6
  • канабетима 1
  • канарина 2
  • канарине 1
  • кандила 1
  • кандилима 2
  • кандило 1
  • каније 1
  • каносане 1
  • канфором 1
  • канцеларија 1
  • Као 33
  • као 788
  • кап 1
  • капака 2
  • капама 1
  • капетан 1
  • капи 1
  • Капија 1
  • капија 6
  • капијама 3
  • капије 17
  • Капије 3
  • Капији 1
  • капији 14
  • капијом 6
  • Капију 1
  • капију 10
  • Капиџик 1
  • капиџик 22
  • капиџику 5
  • капља 1
  • капљама 1
  • капом 1
  • капу 2
  • капуљаче 1
  • капуљачом 1
  • капут 4
  • капута 3
  • капуту 1
  • капци 4
  • Кара 5
  • Карађоз 1
  • карактер 1
  • карактеристична 1
  • каранфил 1
  • Каранфил 1
  • карта 1
  • карте 2
  • каса 1
  • Касапин 1
  • Касумије 4
  • Касумију 1
  • ката 1
  • Катанац 1
  • катанац 5
  • катанца 1
  • катанцем 2
  • Катастрофа 1
  • катастрофу 2
  • каткад 2
  • кафа 5
  • кафана 7
  • кафанама 2
  • кафане 5
  • кафаница 1
  • кафаницама 1
  • кафаном 1
  • кафанске 1
  • кафански 1
  • кафану 5
  • кафе 1
  • кафез 15
  • кафеза 5
  • кафезе 8
  • кафези 1
  • Кафези 1
  • кафезима 7
  • кафезу 2
  • кафеним 2
  • кафеџија 4
  • кафеџији 1
  • кафеџијом 1
  • кафеџију 1
  • кафешантанским 1
  • кафом 2
  • кафтанима 1
  • кафу 15
  • кач 1
  • Кашаљ 1
  • кашику 2
  • кашља 2
  • кашљао 2
  • кашљем 2
  • кашљу 1
  • кашљуцање 1
  • квари 2
  • Квартом 1
  • квасе 1
  • кваси 1
  • келтски 1
  • кеса 4
  • кесама 1
  • кесе 7
  • кеси 1
  • кесицу 1
  • кестена 1
  • кесу 4
  • кидај 1
  • кидале 1
  • кикот 2
  • кикотом 1
  • кикоћу 2
  • кикоћући 2
  • ким 12
  • кимоно 1
  • кинђурењу 1
  • Кипарис 1
  • кипарис 11
  • кипарисе 3
  • кипариси 4
  • кипарисима 3
  • кипарисом 1
  • кипарису 1
  • кисмет 1
  • Кисмет 1
  • китастим 1
  • ките 2
  • Кити 1
  • кити 2
  • киту 3
  • кићанка 2
  • кићанком 2
  • кићену 1
  • кицош 1
  • Киша 1
  • киша 9
  • кишобранима 1
  • кишу 1
  • кјучук 22
  • Кјучук 7
  • клавир 4
  • клавиром 1
  • клавиру 6
  • клања 8
  • клањају 5
  • клањала 4
  • клањам 1
  • клањања 2
  • клањање 9
  • клањао 1
  • клањати 2
  • клањаше 1
  • кларинет 2
  • кларинета 1
  • класа 1
  • клатећи 2
  • клатила 1
  • клекну 1
  • Клела 1
  • клепет 1
  • клецала 1
  • клече 4
  • клечи 1
  • клизе 1
  • клима 1
  • климну 1
  • климнух 1
  • Клону 1
  • клону 4
  • клонувши 1
  • Клопарају 1
  • клопарање 1
  • клупама 1
  • клупче 1
  • кљасте 1
  • кљун 1
  • Кључ 2
  • кључ 4
  • кључа 1
  • кључале 1
  • књига 6
  • књигама 4
  • књиге 17
  • књигом 1
  • књигу 8
  • књижару 1
  • КЊИЖЕВНА 1
  • књижевника 2
  • књижевници 4
  • Књижевничко 1
  • Књижевничког 1
  • књижевничкој 2
  • књижевности 2
  • књизи 2
  • Ко 37
  • ко 48
  • ковчег 2
  • Кога 3
  • кога 78
  • когод 2
  • код 104
  • Код 14
  • кожи 1
  • кожом 2
  • кожу 2
  • Која 4
  • која 72
  • Које 1
  • које 75
  • који 109
  • Који 5
  • којим 5
  • којима 14
  • којих 2
  • којој 12
  • којом 6
  • Коју 1
  • коју 47
  • кокетних 1
  • кокетују 1
  • Коко 1
  • кокош 3
  • кокоши 3
  • Кола 2
  • кола 38
  • колена 6
  • колену 1
  • колика 1
  • Колика 1
  • Колико 19
  • колико 44
  • коликог 1
  • колима 15
  • колска 1
  • колске 1
  • колутави 1
  • колутао 1
  • комад 4
  • комаде 1
  • комадиће 1
  • комараца 3
  • комарник 2
  • комарника 1
  • комарнике 2
  • комарником 1
  • комарници 1
  • комарницима 1
  • комарци 1
  • Комарци 1
  • Коме 1
  • коме 20
  • комедије 1
  • комитет 1
  • комитетом 1
  • композиција 1
  • комши 1
  • комшија 2
  • комшије 4
  • комшији 1
  • комшију 1
  • комшика 1
  • комшике 2
  • комшики 1
  • комшилук 7
  • комшилука 6
  • комшилуку 2
  • комшиска 1
  • Конак 1
  • конак 4
  • конака 7
  • конаке 1
  • конаком 4
  • конаку 10
  • конаци 3
  • коначко 1
  • коначкој 1
  • конзервативну 1
  • конзервативци 2
  • конзерватизму 1
  • конзула 1
  • Конкорд 1
  • конфисковали 1
  • концем 1
  • коњ 1
  • коња 5
  • коње 3
  • Коњи 1
  • коњи 2
  • коњима 2
  • коњићу 1
  • коњској 1
  • коњску 1
  • коњу 1
  • коњушара 1
  • Копиле 1
  • копиле 2
  • копилету 1
  • копча 1
  • кора 1
  • корака 3
  • кораке 3
  • кораку 1
  • Коран 7
  • Корана 10
  • корана 2
  • Кораном 1
  • Корану 1
  • корацима 1
  • корача 1
  • корачају 1
  • Кордеј 1
  • корели 1
  • користи 2
  • коров 8
  • корова 2
  • корсета 2
  • кору 1
  • коса 12
  • Коса 2
  • косама 1
  • косе 21
  • коси 6
  • космополит 1
  • космополита 1
  • косо 1
  • косом 5
  • костимима 1
  • костиму 1
  • косу 23
  • котао 2
  • котарицу 1
  • котлић 1
  • котлу 1
  • котрљање 2
  • коцка 1
  • коцкао 1
  • кочијаш 4
  • кочијашима 1
  • кочијашу 1
  • коштица 1
  • кошуља 4
  • кошуље 1
  • кошуљи 4
  • кошуљу 5
  • крадом 10
  • Крај 4
  • крај 54
  • краја 3
  • крајеве 1
  • крајевима 1
  • крајичак 1
  • крају 6
  • краљева 1
  • красан 1
  • красна 2
  • красне 1
  • красно 2
  • красну 1
  • кратак 3
  • кратили 1
  • кратке 2
  • кратким 2
  • кратких 1
  • кратко 8
  • кратког 2
  • краткога 1
  • краткој 1
  • кратком 2
  • кратку 3
  • краћи 1
  • Крв 2
  • крв 25
  • крвавог 1
  • крви 15
  • крвљу 3
  • кревет 2
  • кревете 1
  • кревету 2
  • кренуше 1
  • креће 1
  • крзном 1
  • крив 2
  • Крива 1
  • крива 3
  • кривац 1
  • криве 5
  • кривећи 1
  • Криви 1
  • криви 3
  • кривицу 1
  • кривљи 2
  • криво 9
  • кривом 1
  • кризантема 1
  • кризе 1
  • кризи 1
  • кризу 2
  • Криј 2
  • кријаше 1
  • Крије 1
  • крије 11
  • кријем 3
  • кријемо 1
  • кријење 1
  • кријеш 1
  • крију 7
  • кријући 4
  • крик 2
  • крил 1
  • крила 17
  • Крила 2
  • крилата 1
  • крилату 1
  • криле 1
  • Крили 1
  • крилима 5
  • крило 5
  • крин 4
  • кринова 1
  • Кристал 1
  • крите 1
  • крити 2
  • критичара 1
  • криће 1
  • крише 1
  • кров 3
  • крова 1
  • кровова 5
  • кровове 1
  • кровови 3
  • крововима 1
  • кровом 2
  • Кроз 4
  • кроз 89
  • кроза 1
  • кроја 1
  • крпама 1
  • крпе 1
  • крпом 1
  • крпу 3
  • крст 1
  • крста 1
  • кругова 1
  • кругом 1
  • кружиле 1
  • крупна 2
  • крупне 1
  • крупни 1
  • крупним 2
  • крупно 1
  • крупног 1
  • крупнога 1
  • крупној 2
  • крутим 1
  • крутој 2
  • крчаг 1
  • ксмет 1
  • кћер 35
  • кћери 58
  • кћерима 6
  • кћерино 2
  • кћерину 2
  • Кћи 3
  • кћи 52
  • кува 1
  • кувано 2
  • куваће 1
  • куверт 2
  • Куд 2
  • куд 9
  • Куда 4
  • куда 6
  • кудгод 2
  • кудравој 1
  • кузим 1
  • кузиџијим 1
  • кују 1
  • кујчук 1
  • Кујчук 1
  • кука 1
  • кукавица 1
  • кукају 2
  • кукурекаше 1
  • Кукуречу 1
  • куле 1
  • Куле 4
  • кули 1
  • Кули 1
  • култура 3
  • Култура 3
  • културе 1
  • култури 1
  • културна 3
  • културне 1
  • културнија 1
  • културних 1
  • културу 3
  • куљао 1
  • кумријом 1
  • куне 2
  • купају 1
  • купамо 1
  • купање 1
  • купати 1
  • купатила 1
  • купеу 1
  • купи 5
  • купила 2
  • купиле 1
  • купим 1
  • купио 4
  • купити 2
  • купиће 1
  • купићемо 1
  • купих 1
  • купише 1
  • купљене 1
  • куповала 1
  • куповао 3
  • купује 5
  • купују 1
  • куражи 1
  • куражна 1
  • куражног 2
  • курбан 1
  • Курбан 1
  • кут 5
  • кутија 2
  • кутије 2
  • кутију 9
  • кутице 1
  • куту 9
  • Кућа 3
  • кућа 39
  • кућама 10
  • куће 86
  • кућерка 1
  • кућерку 2
  • Кући 1
  • кући 104
  • кућна 1
  • кућни 2
  • кућним 1
  • кућом 8
  • кућу 53
  • кухина 1
  • кухини 2
  • кухину 3
  • куца 1
  • куцања 1
  • куцање 3
  • куцаше 1
  • кучка 1
  • ла 3
  • лабуда 1
  • лав 1
  • Лав 2
  • лаве 1
  • лавеж 1
  • лавежа 1
  • лавиринт 1
  • лавица 1
  • лавицу 1
  • лагала 2
  • Лагале 1
  • лагао 1
  • ладен 1
  • лађа 3
  • лађе 5
  • лађи 4
  • лађицама 1
  • лађице 1
  • лађом 1
  • лађу 1
  • Лаж 2
  • лаж 4
  • лаже 4
  • лажем 1
  • лажемо 1
  • лажи 3
  • лажљива 1
  • лажљиве 1
  • лажљивим 1
  • лажљивица 1
  • Лажљивице 1
  • лажљивој 1
  • лажнога 1
  • лажу 1
  • Лажу 1
  • лажући 1
  • лака 3
  • лакат 2
  • лаке 1
  • лаким 3
  • лако 6
  • лаковане 1
  • лактова 1
  • лактове 1
  • лактом 1
  • лакше 5
  • лакши 1
  • лалама 1
  • Ламартина 1
  • Ламартинову 1
  • лампа 1
  • лампица 1
  • лампицом 1
  • ланац 1
  • ланца 2
  • ласту 1
  • Латинским 1
  • Лаура 1
  • Лаута 1
  • Лашез 1
  • леве 4
  • леви 1
  • лево 2
  • левој 1
  • левом 3
  • леву 1
  • Левха 3
  • легао 1
  • легене 1
  • легла 3
  • легле 2
  • легли 1
  • легне 7
  • легнем 1
  • легоше 1
  • Лед 1
  • лед 3
  • ледило 1
  • ледини 1
  • леђа 11
  • леђима 1
  • Лежала 1
  • лежала 6
  • лежале 2
  • лежаше 4
  • леже 19
  • лежем 1
  • лежећи 3
  • лежи 10
  • лежите 1
  • лежу 1
  • лези 1
  • Лејле 1
  • лека 2
  • лекар 10
  • лекара 5
  • лекаре 1
  • Лекари 1
  • лекари 3
  • Лекару 1
  • лекова 1
  • лен 1
  • леношћу 1
  • леп 23
  • Леп 5
  • Лепа 2
  • лепа 42
  • лепе 17
  • Лепе 2
  • лепезама 5
  • лепезом 3
  • лепи 8
  • лепим 6
  • Лепих 2
  • лепих 3
  • Лепо 2
  • лепо 47
  • лепог 6
  • лепога 2
  • лепој 2
  • лепом 4
  • лепота 3
  • Лепота 3
  • лепотама 2
  • лепоте 6
  • лепоти 3
  • лепотом 2
  • лепоту 2
  • лептира 1
  • лепу 19
  • лепша 4
  • лепше 2
  • лепши 2
  • лествице 2
  • лета 6
  • лете 2
  • летеле 1
  • летели 2
  • летео 1
  • летети 1
  • летећи 1
  • лети 3
  • летите 1
  • летну 1
  • летње 2
  • летњи 1
  • летњиковци 1
  • Лето 1
  • лето 7
  • лету 1
  • лећи 3
  • лече 1
  • лечи 2
  • лечим 1
  • лечите 1
  • леш 1
  • ли 163
  • ливада 1
  • ливади 1
  • ливантама 1
  • лију 1
  • лила 2
  • лимун 2
  • лимуна 1
  • лимуне 1
  • лимуни 1
  • лимунова 1
  • липсати 1
  • лира 5
  • лире 1
  • лирских 1
  • лиру 3
  • лиснато 1
  • лист 7
  • листове 4
  • листови 1
  • литература 1
  • литератури 1
  • лица 28
  • лице 101
  • Лице 2
  • лицем 4
  • лицу 35
  • личаше 2
  • личе 1
  • личи 7
  • личила 4
  • личиле 2
  • личим 3
  • личио 3
  • лишен 1
  • лиши 1
  • лишио 1
  • лишићеш 1
  • лишће 3
  • лишћу 1
  • лов 1
  • ловачким 1
  • ловачку 1
  • ловоровим 1
  • ловорово 2
  • лову 2
  • логора 1
  • ложа 1
  • ложи 1
  • Ложница 1
  • ложу 1
  • лозом 2
  • лозу 1
  • ломи 1
  • ломила 1
  • лонце 1
  • лончар 4
  • лончара 1
  • Лончарев 1
  • лончића 1
  • лопов 1
  • лопове 1
  • лопте 1
  • Лотија 1
  • лотосов 1
  • луг 2
  • Луд 1
  • луд 19
  • луда 14
  • Луда 2
  • лудаку 1
  • лудаче 1
  • лудачких 1
  • луде 3
  • Луди 1
  • луди 4
  • лудила 1
  • лудило 1
  • лудилу 2
  • Лудих 1
  • Лудо 1
  • лудо 13
  • лудог 1
  • лудога 2
  • лудој 1
  • лудост 3
  • Лудост 4
  • лудости 2
  • луду 1
  • лудује 1
  • лудују 1
  • лудујући 1
  • Лујзу 1
  • лукава 1
  • лукавим 1
  • лукаво 4
  • луксуза 1
  • лулом 1
  • Лулу 1
  • лупа 9
  • лупај 1
  • лупајући 1
  • лупала 1
  • лупали 1
  • лупало 1
  • лупање 3
  • лупе 2
  • лупи 1
  • лупиле 1
  • лупне 1
  • лупну 3
  • лупнула 1
  • лупу 2
  • Лута 1
  • лута 2
  • лутања 1
  • лутао 1
  • лутка 1
  • Лутка 1
  • луткама 2
  • лутке 2
  • лутку 2
  • ЉУБ 1
  • Љубав 2
  • љубав 50
  • Љубави 2
  • љубави 49
  • љубављу 5
  • љубавна 2
  • љубавне 3
  • љубавним 1
  • љубавних 1
  • љубазне 1
  • љубазник 1
  • љубазника 1
  • љубазником 1
  • љубазница 4
  • љубазнице 1
  • љубазницом 1
  • љубазницу 2
  • љубазности 1
  • љубе 1
  • Љубе 1
  • љубећи 1
  • Љуби 1
  • љуби 17
  • љубила 9
  • љубиле 1
  • Љубим 2
  • љубим 9
  • љубио 4
  • љубите 1
  • љубити 6
  • љубичастој 4
  • љубичица 2
  • љубичице 2
  • љубичицу 1
  • љубиш 1
  • љубљаше 1
  • љубљена 1
  • љубљење 2
  • љубљењем 2
  • љубомора 4
  • љубоморан 5
  • љубоморе 1
  • љубомори 1
  • љубоморна 6
  • љубоморне 1
  • љубоморни 2
  • људе 19
  • Људи 10
  • људи 71
  • људима 28
  • људске 1
  • љуља 1
  • љуљаше 1
  • љуљкали 1
  • љуска 1
  • љуске 1
  • љут 8
  • љута 7
  • љуте 1
  • љути 6
  • љутила 3
  • љутим 1
  • љутина 4
  • љутини 1
  • љутину 1
  • љутити 1
  • љутито 10
  • љућаше 2
  • М 1
  • ма 3
  • Мави 1
  • Мавиш 2
  • Мавиша 1
  • магазина 1
  • магарци 1
  • магарцима 2
  • магарцу 1
  • магла 2
  • маглу 2
  • мада 4
  • Мадам 60
  • Мадмоазел 25
  • Мадмозел 1
  • мажену 1
  • мазге 1
  • мазги 1
  • мазгом 1
  • мазгу 1
  • мази 2
  • Мај 4
  • мај 6
  • мајка 143
  • Мајка 21
  • мајкама 2
  • Мајке 1
  • мајке 31
  • Мајкина 1
  • Мајко 1
  • мајко 16
  • мајком 15
  • мајку 31
  • Мајске 1
  • мајско 1
  • Мајци 1
  • мајци 27
  • мајчица 1
  • мајчице 20
  • Мајчице 6
  • мајчицо 1
  • макар 15
  • макла 1
  • макле 1
  • Макс 4
  • мала 18
  • малаксала 1
  • малаксале 1
  • мале 7
  • Мали 1
  • мали 10
  • малим 5
  • малих 1
  • Мало 12
  • мало 78
  • малога 1
  • малој 4
  • малолетна 1
  • малом 5
  • Малопре 2
  • малопре 4
  • малопређашњег 1
  • Малочас 1
  • малочас 8
  • малу 6
  • Мама 1
  • мами 1
  • Манастира 3
  • мангал 3
  • мангала 3
  • мангали 1
  • мангалу 2
  • мандалима 1
  • мандалом 2
  • ману 1
  • мање 6
  • марамицу 1
  • мари 3
  • марим 3
  • марио 1
  • мариш 1
  • маркиз 1
  • Мармаре 1
  • Марсел 1
  • Марсела 2
  • Марсељ 1
  • Маса 1
  • масе 3
  • маске 1
  • Маске 1
  • маском 1
  • маслинка 1
  • маслином 1
  • маслу 1
  • мастан 1
  • мастика 7
  • мастике 7
  • мастикова 1
  • мастиком 2
  • мастику 10
  • матер 4
  • матере 6
  • матери 2
  • Материна 1
  • материна 3
  • материне 3
  • материнској 1
  • матерњи 1
  • матерњим 3
  • мати 2
  • Мати 3
  • Маћедонију 1
  • маукања 1
  • мах 1
  • маха 2
  • махалама 5
  • махале 1
  • махали 1
  • махалске 1
  • махалских 1
  • махалског 1
  • махалу 1
  • Махмуд 1
  • махни 1
  • Махните 1
  • махнито 1
  • махниту 1
  • махове 1
  • маховином 2
  • махрама 2
  • махрами 3
  • махрамом 2
  • махраму 5
  • мацкице 1
  • мач 2
  • мачак 1
  • мачака 1
  • мачка 2
  • Мачке 1
  • мачке 6
  • мачком 1
  • Машалла 2
  • машалла 4
  • машном 1
  • маштала 1
  • маштања 1
  • ме 177
  • меден 1
  • медена 1
  • меденим 1
  • медресу 1
  • међу 29
  • Међу 7
  • Мејрем 1
  • меке 1
  • меко 1
  • меланхолију 1
  • меланхоличну 1
  • Мелек 1
  • мелодије 1
  • мемљиву 1
  • менажерији 2
  • Мене 2
  • мене 89
  • Мени 15
  • мени 78
  • мења 2
  • мењајући 1
  • мењала 1
  • мењам 1
  • мераком 1
  • Мерсија 1
  • Мерсије 139
  • Мерсији 6
  • Мерсијин 1
  • Мерсијина 4
  • Мерсијине 1
  • Мерсијиним 1
  • Мерсијино 1
  • Мерсијином 1
  • Мерсијину 2
  • Мерсијом 7
  • Мерсију 12
  • Мерсјом 1
  • мертечким 2
  • меса 6
  • месара 1
  • месец 20
  • Месец 3
  • месеца 24
  • месеце 1
  • месецима 1
  • месецу 1
  • месечеву 1
  • Месечина 1
  • месечина 6
  • месечине 1
  • месечини 17
  • месечином 3
  • месечно 1
  • месом 1
  • места 6
  • местима 1
  • место 15
  • месту 6
  • метала 4
  • метале 1
  • метао 1
  • метати 1
  • меташе 1
  • метеж 3
  • метле 1
  • метне 2
  • метнем 2
  • метнете 2
  • метни 1
  • метну 32
  • метнула 5
  • метнули 1
  • метнуо 1
  • метнути 4
  • метнутог 1
  • метнуту 1
  • метнућу 1
  • метнух 1
  • метнуше 1
  • метресе 1
  • меће 4
  • мећу 3
  • механично 2
  • механу 1
  • Мехмед 2
  • меџидије 1
  • Меџидова 2
  • меџлис 1
  • меша 1
  • мешовитим 1
  • Ми 40
  • ми 404
  • мивена 1
  • мије 1
  • мила 11
  • Мила 2
  • миле 9
  • милела 1
  • Мили 1
  • мили 4
  • Милија 1
  • милија 2
  • милим 3
  • милима 2
  • милине 1
  • милино 1
  • милином 1
  • милионе 1
  • милиони 2
  • мило 19
  • миловала 1
  • миловања 1
  • миловање 2
  • миловао 3
  • миловати 2
  • миловаше 1
  • милога 1
  • милом 1
  • милосник 2
  • милосница 1
  • милосницом 1
  • милосницу 1
  • милосрднога 1
  • Милосрднога 1
  • Милосрдноме 1
  • милост 3
  • милости 2
  • милостивих 1
  • милостиње 1
  • милостињу 4
  • милоште 1
  • милу 3
  • милује 3
  • милујеш 1
  • милујући 2
  • мим 1
  • Мими 1
  • мимо 9
  • Минара 1
  • минара 16
  • минаретом 1
  • миндерлук 7
  • миндерлука 3
  • миндерлуку 4
  • миндерлуцима 4
  • миниатури 2
  • Минире 1
  • минтану 1
  • минулој 1
  • минут 1
  • Мињон 2
  • мио 5
  • Мир 1
  • мир 6
  • мира 1
  • мираз 1
  • миралајем 1
  • миран 4
  • мире 1
  • мири 3
  • мириадом 1
  • мирис 22
  • мириса 2
  • мирисавог 2
  • мирисала 2
  • мирисале 1
  • мирисали 1
  • мирисало 1
  • мирисање 2
  • мирисао 3
  • мирисати 2
  • мирисаше 2
  • мирисом 3
  • мирису 2
  • мирите 1
  • мирише 14
  • Мирише 2
  • Миришу 1
  • миришу 3
  • мирна 7
  • мирне 1
  • мирнија 1
  • Мирно 2
  • мирно 9
  • мирном 1
  • мирноћи 1
  • Мирсаде 5
  • мирте 2
  • миру 2
  • Мис 15
  • Миса 1
  • мисао 8
  • Мисе 1
  • Мисеа 3
  • Мисеове 1
  • мисионарка 1
  • мисионарку 2
  • мисле 8
  • Мислећи 2
  • мислећи 5
  • Мисли 1
  • мисли 50
  • Мислила 2
  • мислила 37
  • мислиле 4
  • мислили 4
  • мислило 1
  • мислим 23
  • мислима 9
  • мислимо 4
  • мислио 6
  • мислите 6
  • мислити 12
  • мислих 1
  • Мислиш 1
  • мислиш 10
  • миче 2
  • мичем 2
  • мичу 2
  • мишићи 3
  • мишица 1
  • мишицама 3
  • мишице 4
  • мишицу 4
  • мишљаше 2
  • мишљење 1
  • мишљу 4
  • млад 14
  • Млад 3
  • Млада 3
  • млада 40
  • младе 36
  • младеж 3
  • младенаца 1
  • младенце 1
  • младенци 1
  • младенцима 1
  • млади 5
  • младим 4
  • младима 1
  • младић 11
  • Младић 2
  • младића 11
  • младиће 1
  • младићев 1
  • младићем 2
  • младићи 1
  • младићско 1
  • младићу 3
  • младих 12
  • младица 1
  • младицама 1
  • младице 1
  • младо 1
  • младог 4
  • Младога 1
  • младога 2
  • младожења 3
  • младожење 2
  • младожењи 3
  • младожењу 1
  • младој 3
  • младом 1
  • Младост 1
  • младост 6
  • младости 3
  • младотурака 1
  • младотурке 2
  • младотуркиња 5
  • младотуркиње 3
  • младотурци 1
  • младотурцима 1
  • Младотурцима 1
  • Младотурчин 1
  • младотурчин 4
  • младотурчина 3
  • младошћу 1
  • младу 10
  • млађа 8
  • млађе 2
  • млађи 4
  • млађим 1
  • млађима 1
  • млађој 1
  • млаз 1
  • млаза 1
  • млазеви 1
  • млак 1
  • млака 1
  • млакој 1
  • млакост 1
  • млекари 1
  • млеко 2
  • млеку 2
  • многа 1
  • многе 17
  • Многе 2
  • многи 2
  • многим 1
  • многима 3
  • многих 1
  • Много 4
  • много 78
  • многобројним 1
  • многог 1
  • мном 15
  • мњењу 2
  • Мога 1
  • мога 15
  • могаде 8
  • могао 13
  • могах 1
  • могаху 1
  • могаше 1
  • Могла 2
  • могла 53
  • могле 12
  • могло 1
  • могоше 2
  • могу 55
  • могуће 1
  • могући 2
  • мода 2
  • модерним 1
  • моди 2
  • модрице 2
  • Можда 10
  • можда 19
  • Може 7
  • може 73
  • Можемо 1
  • можемо 8
  • можете 2
  • Можеш 1
  • можеш 8
  • мозак 3
  • мозга 1
  • мој 54
  • Мој 8
  • Моја 12
  • моја 72
  • Моје 1
  • моје 65
  • моји 9
  • мојим 4
  • мојих 3
  • Мојој 2
  • мојој 7
  • мојом 1
  • моју 15
  • мока 1
  • мокар 2
  • мокре 2
  • мокро 2
  • мокром 1
  • мокру 1
  • молба 2
  • моле 3
  • молећи 4
  • моли 9
  • Молила 1
  • молила 4
  • молили 1
  • молило 1
  • молим 18
  • Молим 4
  • молитва 6
  • молитве 5
  • молитви 2
  • молитвом 2
  • молитву 28
  • молите 1
  • Молите 1
  • молити 4
  • молиш 1
  • Молос 1
  • Молоса 1
  • Молосу 2
  • молским 1
  • мољаше 4
  • мољење 1
  • мом 1
  • момак 2
  • момака 1
  • момачке 2
  • моме 6
  • момка 6
  • момкових 1
  • момком 1
  • момчад 1
  • момче 3
  • Мон 1
  • монањо 2
  • Мондије 15
  • монотоно 2
  • монотону 2
  • монументално 1
  • Мопасана 1
  • Мора 1
  • мора 25
  • морају 1
  • морала 5
  • Морали 1
  • моралне 1
  • морално 2
  • моралнога 1
  • моралној 1
  • моралну 2
  • моралу 1
  • морам 5
  • морамо 3
  • морао 2
  • морате 1
  • мораш 1
  • Море 1
  • море 26
  • морем 1
  • Морисом 1
  • морски 1
  • мору 10
  • Москова 1
  • мост 1
  • моста 1
  • мотка 1
  • мотке 1
  • мотор 1
  • моћ 2
  • моћи 7
  • мошус 3
  • мошуса 2
  • мошусом 1
  • мрак 1
  • Мрак 1
  • мрака 3
  • мраку 1
  • мрамор 1
  • мрамора 3
  • мраморна 1
  • мраморно 1
  • мраморној 1
  • мраморну 1
  • мрачне 1
  • мрачну 1
  • мрве 1
  • мржње 1
  • мржњу 2
  • мрзела 1
  • мрзеле 1
  • мрзи 10
  • мрзим 3
  • мрко 1
  • мрља 1
  • мртав 4
  • Мртва 1
  • мртва 7
  • мртвац 2
  • мртваца 5
  • мртвацем 1
  • мртвацу 1
  • мртвачким 1
  • мртвачких 1
  • мртвачког 1
  • мртвачком 1
  • мртве 7
  • мртви 4
  • мртвило 1
  • мртвих 1
  • мртво 2
  • мртвог 2
  • мртву 8
  • мршав 1
  • мршава 2
  • мршавим 1
  • мршавом 1
  • мршаву 1
  • му 398
  • мудрости 1
  • Муж 2
  • муж 71
  • мужа 58
  • Мужде 4
  • мужде 7
  • мужева 3
  • мужеве 5
  • мужеви 12
  • мужевима 1
  • мужевља 1
  • мужевље 2
  • мужевљег 1
  • мужевљим 1
  • мужевљој 1
  • мужем 11
  • мужјака 1
  • мужу 23
  • музика 3
  • музиком 1
  • музику 2
  • музичких 1
  • мујезин 3
  • мујезина 5
  • мујезиново 2
  • Мука 2
  • мука 5
  • мукама 1
  • муке 2
  • муком 6
  • муку 2
  • мундиром 1
  • мундиру 1
  • муња 1
  • Муња 1
  • муње 1
  • Мурад 27
  • муре 1
  • Муса 1
  • Мусаф 1
  • мусафир 2
  • муслимана 3
  • муслимане 1
  • муслимани 5
  • муслиманин 10
  • Муслиманин 2
  • муслиманина 1
  • муслиманину 2
  • Муслиманка 1
  • муслиманка 8
  • муслиманкама 2
  • муслиманке 8
  • муслиманку 3
  • муслиманска 2
  • муслиманске 1
  • муслимански 4
  • муслиманско 3
  • муслиманског 1
  • муслиманском 2
  • муслином 5
  • мутна 1
  • мутну 1
  • муфти 10
  • муфтија 15
  • Муфтија 3
  • муфтији 1
  • муфтијин 1
  • муфтијину 1
  • муфтију 2
  • мухалебија 1
  • мухалебије 2
  • мухалебијом 1
  • Мухамед 5
  • Мухамеда 4
  • Мухамеданка 1
  • мухамеданка 2
  • мухамеданци 2
  • Мухамедова 2
  • Мухамедово 1
  • муца 1
  • муцајући 2
  • муцала 1
  • муцати 1
  • муцаше 1
  • мучен 1
  • мучећи 1
  • мучи 5
  • мучим 1
  • мучиш 2
  • мучно 2
  • мушка 3
  • мушкарац 3
  • мушкарца 4
  • мушкарце 2
  • мушкарци 1
  • мушкарцу 1
  • мушке 2
  • мушки 5
  • мушким 6
  • мушкима 1
  • мушких 3
  • Мушко 1
  • мушко 21
  • мушког 1
  • мушкој 2
  • мушком 2
  • мушкост 1
  • мушку 4
  • муштерије 1
  • н 2
  • на 1006
  • На 62
  • набави 2
  • набавио 1
  • набављао 1
  • набели 1
  • набељене 1
  • набељено 1
  • набере 1
  • набрало 1
  • набрекле 1
  • набусито 1
  • навале 2
  • навалио 1
  • навалити 1
  • навалише 4
  • наваљена 1
  • наведе 1
  • навезе 1
  • Навезе 1
  • навеземо 1
  • навезла 2
  • навек 1
  • навијају 1
  • навика 2
  • навикаваће 1
  • навикаваш 1
  • навике 1
  • навикла 2
  • навикнуте 1
  • навирале 1
  • навирише 1
  • навици 3
  • навлачи 1
  • наводи 1
  • Наврх 1
  • наврх 2
  • навукоше 1
  • навуци 1
  • навучемо 1
  • навучене 1
  • нагао 1
  • нагиздај 1
  • нагиздам 1
  • наглашују 1
  • нагледам 1
  • нагло 4
  • нагнув 1
  • нагнути 1
  • нагом 1
  • нагону 1
  • нагорелу 1
  • награда 1
  • награди 1
  • наградио 1
  • награду 1
  • нагрдили 1
  • нагрђено 1
  • Нагрну 1
  • Над 1
  • над 20
  • нада 6
  • надају 3
  • надала 1
  • надале 1
  • надам 2
  • надахнуле 1
  • надахнуте 1
  • надвисили 1
  • надгробни 1
  • надгробно 1
  • наде 3
  • надимак 1
  • наднеле 1
  • наднесе 1
  • надно 1
  • надносе 1
  • надобијала 1
  • надокнади 1
  • наду 1
  • надувено 1
  • надувену 1
  • нађе 17
  • Нађе 2
  • нађем 1
  • Нађох 1
  • нађох 3
  • Нађоше 1
  • нађоше 3
  • нађу 1
  • наже 4
  • назва 1
  • назвала 1
  • назвале 1
  • назвао 4
  • назвати 1
  • називају 4
  • називајући 3
  • Називаше 1
  • назирала 1
  • назире 1
  • Назире 1
  • назовем 1
  • назрела 2
  • наиђе 2
  • наизменце 2
  • најближа 1
  • најближи 1
  • најбогатије 1
  • најбоље 1
  • најбољег 1
  • најбољи 3
  • најбољих 1
  • највећа 2
  • Највеће 1
  • највећем 1
  • највећим 1
  • највећој 2
  • највећом 1
  • највише 18
  • највишег 1
  • највиши 1
  • највиших 1
  • најглавније 1
  • Најгоре 1
  • најгоре 3
  • најгорега 1
  • најгорим 1
  • најгорима 1
  • најдужа 1
  • наједанпут 38
  • Наједанпут 4
  • најежено 1
  • најежила 1
  • најзад 1
  • најзадовољнији 1
  • најинтелигентније 1
  • најјаче 1
  • најлепша 3
  • најлепше 3
  • најлепши 1
  • најлепшима 1
  • најлепших 1
  • најлепшој 1
  • најлепшу 2
  • најмање 1
  • најмањег 1
  • најмањи 1
  • најмањим 1
  • најмилије 2
  • најмилијега 1
  • најмилији 1
  • најмилијима 1
  • најмлађа 4
  • најмлађега 1
  • најнепријатније 1
  • најнижу 1
  • најновијој 1
  • најотменијим 1
  • најпосле 12
  • Најпосле 16
  • најпре 1
  • најпросвећеније 1
  • најпросвећенијим 1
  • најрадије 1
  • најређе 1
  • најрођеније 1
  • најрођенији 2
  • најружнији 1
  • најсветија 1
  • најсветије 1
  • најсветијег 1
  • најсветијих 1
  • најситније 3
  • најскривеније 1
  • најскупоценијом 1
  • најстарија 4
  • најстаријег 1
  • најстаријом 1
  • најтврђа 1
  • најтеже 1
  • најтишим 1
  • најфинијег 2
  • Најчешће 3
  • најчудноватија 1
  • накит 4
  • накити 2
  • накитиле 1
  • накитиш 1
  • накиту 1
  • накићена 4
  • накострешену 1
  • накриво 1
  • налажаше 1
  • налазе 1
  • налази 1
  • налазим 3
  • налазимо 1
  • налакћен 1
  • наличе 1
  • наложена 1
  • наљути 10
  • наљутила 4
  • наљутиле 1
  • наљутило 1
  • нам 73
  • Нама 1
  • нама 18
  • намаза 1
  • намазани 1
  • намамио 1
  • намена 1
  • Намене 1
  • намени 2
  • Наменила 1
  • Намените 2
  • намењен 1
  • намењиваху 1
  • намењујући 1
  • намеравајући 1
  • намеравала 1
  • намерно 1
  • намести 5
  • наместивши 1
  • наместила 5
  • наместиле 1
  • наместио 1
  • наместите 1
  • наместише 3
  • намет 1
  • намећеш 1
  • намешта 2
  • намештај 3
  • намештајем 3
  • намештају 1
  • намештала 1
  • намештен 1
  • намештена 2
  • намештеном 1
  • намештену 1
  • намигују 2
  • намириса 1
  • намирисала 2
  • намирисале 1
  • намирисан 1
  • намирисане 1
  • намирисано 1
  • намирише 1
  • намирницама 1
  • намргоди 2
  • намргођен 1
  • Намучила 1
  • нанесена 1
  • нанула 1
  • нанулама 1
  • нануле 1
  • наочара 1
  • напад 11
  • напада 4
  • нападе 2
  • нападне 1
  • нападу 1
  • напао 1
  • Напи 1
  • написа 1
  • написана 1
  • написах 1
  • Напојница 1
  • напоље 2
  • Напољу 2
  • напољу 4
  • напомену 1
  • напоменуше 1
  • напомињала 1
  • напорног 1
  • напосе 1
  • Напослетку 11
  • напослетку 4
  • направи 7
  • направим 1
  • направимо 1
  • направио 2
  • направити 1
  • направише 2
  • направљен 1
  • Направљена 1
  • направљена 3
  • направљено 1
  • направљену 1
  • напрасит 1
  • напрасити 1
  • Напред 1
  • напред 3
  • напредних 1
  • напрежући 1
  • напросим 1
  • напротив 1
  • напрстак 1
  • напудрованом 1
  • напукнута 1
  • напуни 2
  • напунила 3
  • напунио 1
  • напуних 1
  • напунише 3
  • напуњена 1
  • напуњено 1
  • напући 1
  • напуштених 1
  • напуштено 1
  • напуштеног 3
  • Нар 1
  • нар 2
  • Нарав 1
  • нарав 2
  • нарави 3
  • наравно 4
  • нарађала 1
  • наразговарале 2
  • наргиле 1
  • наргилима 1
  • наредбу 1
  • нареди 3
  • наредише 1
  • наређаном 1
  • наређује 1
  • нарицати 2
  • нариче 1
  • нарове 3
  • нарови 1
  • наровима 1
  • народа 7
  • народе 1
  • народима 2
  • народним 1
  • народној 2
  • народом 1
  • народу 2
  • наром 1
  • нарочит 1
  • нарочито 37
  • Нарочито 4
  • наружили 1
  • Нас 1
  • нас 59
  • насамо 2
  • Насешће 1
  • насладише 1
  • наслањала 1
  • наслањам 1
  • наследи 1
  • наслеђено 1
  • наслон 1
  • наслона 1
  • наслони 1
  • наслонила 1
  • наслонио 1
  • наслоњача 1
  • наслоњачама 1
  • наслоњаче 1
  • наслоњачи 2
  • наслоњачу 5
  • наслоњена 1
  • наслушала 2
  • насмеја 25
  • насмејавши 3
  • насмејала 2
  • насмејан 1
  • насмејана 5
  • насмејано 1
  • насмејао 3
  • насмејах 1
  • насмејаше 4
  • насмеје 6
  • насмејем 1
  • насмеју 2
  • насмеше 1
  • наспе 1
  • насред 5
  • Насред 5
  • наста 2
  • настави 7
  • наставља 1
  • настављам 1
  • настаје 1
  • настала 1
  • настаће 1
  • насташе 1
  • настојника 1
  • наступи 2
  • насу 2
  • насумце 1
  • натера 1
  • натерао 1
  • натоварени 1
  • натовари 1
  • натприродну 1
  • натраг 6
  • натрашке 2
  • Натри 1
  • натрча 1
  • натуче 1
  • Наћи 1
  • наћи 3
  • наузнак 2
  • наука 1
  • науке 2
  • науком 1
  • науку 1
  • наусница 1
  • наут 1
  • научене 1
  • научи 1
  • научила 7
  • научили 1
  • научио 1
  • научите 1
  • научити 1
  • Научиће 1
  • нахерене 1
  • нахерених 1
  • нахрани 3
  • нахранивши 1
  • нахранила 1
  • Нацедићемо 1
  • нација 2
  • националисане 1
  • национална 1
  • начелног 1
  • начин 3
  • начина 1
  • начини 2
  • начинивши 1
  • начинила 3
  • начинило 1
  • начинише 1
  • начисто 1
  • начитала 1
  • начитале 1
  • начитана 1
  • начичкан 1
  • Наш 4
  • наш 9
  • наша 13
  • Наша 4
  • нашали 1
  • Нашао 1
  • Наше 4
  • наше 54
  • нашег 3
  • нашега 4
  • нашем 9
  • наши 16
  • Наши 5
  • нашим 7
  • нашима 1
  • Наших 1
  • наших 11
  • нашла 9
  • нашле 4
  • нашли 1
  • Нашој 1
  • нашој 6
  • нашта 1
  • нашу 15
  • Не 103
  • не 1300
  • неба 6
  • Небо 1
  • небо 27
  • небом 4
  • небријано 1
  • Небројени 1
  • небројено 8
  • небу 11
  • нев 1
  • неваљала 1
  • Неваљала 1
  • неваљалац 1
  • неваљале 1
  • неваљалим 1
  • неваљалица 1
  • Неваљалица 1
  • Неваљалице 1
  • неваљалству 1
  • неваљалцем 1
  • неваспитане 1
  • неваспитани 1
  • невезану 1
  • невенчана 2
  • невенчане 1
  • невенчано 1
  • неверица 1
  • неверна 1
  • невероватно 1
  • Невероватно 2
  • неверство 1
  • невесела 9
  • невесео 2
  • Невеста 1
  • невеста 12
  • невесте 3
  • невести 6
  • невестин 2
  • невестина 2
  • невестине 1
  • невесту 5
  • невешт 3
  • невеште 1
  • невиђен 1
  • невиђена 3
  • невиђене 1
  • невиђено 3
  • невиђеном 1
  • невиђену 2
  • невине 1
  • невоље 2
  • невољи 1
  • невољом 1
  • Негде 1
  • негде 12
  • Него 1
  • него 120
  • неговала 4
  • неговао 1
  • негује 1
  • недара 3
  • недеља 1
  • недеље 6
  • недељу 5
  • недоношче 1
  • недра 12
  • недраго 1
  • недрима 3
  • неее 1
  • нежан 6
  • нежељено 2
  • нежењена 1
  • нежна 9
  • нежни 1
  • нежним 2
  • нежно 15
  • нежној 1
  • нежном 1
  • нежност 4
  • нежности 5
  • нежну 1
  • незагризена 1
  • незадовољна 1
  • незаслужене 1
  • незасушене 1
  • незвана 1
  • незване 1
  • незгодан 1
  • нездраво 1
  • незнања 2
  • незнању 3
  • неизведено 1
  • неизказаним 1
  • неизлажења 1
  • неизмилована 1
  • неисказан 3
  • неисказане 1
  • неисказаним 3
  • неисказано 10
  • неисказану 1
  • неискрена 4
  • неискрене 1
  • неискрено 1
  • неискреност 1
  • неискрености 1
  • неискусна 1
  • неискуство 1
  • неиспраћен 1
  • неј 1
  • нек 11
  • Нек 6
  • нека 27
  • Нека 6
  • некад 26
  • Некад 4
  • некакав 5
  • некаква 2
  • некакве 3
  • некаквим 1
  • некакво 3
  • некаквог 4
  • некаквом 1
  • некакву 3
  • некако 11
  • некаку 1
  • неке 17
  • Неки 1
  • неки 25
  • неким 10
  • некима 1
  • неких 2
  • неко 38
  • неког 6
  • некога 19
  • Неколике 3
  • неколике 4
  • Неколико 1
  • неколико 46
  • неком 5
  • некоме 2
  • неку 10
  • некуд 2
  • некултурност 1
  • нелегалан 1
  • нељуди 1
  • нем 1
  • Нема 17
  • нема 87
  • немаде 1
  • немају 10
  • немајући 7
  • немам 15
  • немамо 5
  • немани 1
  • Немац 1
  • немачки 3
  • немаш 3
  • Немету 1
  • немиле 1
  • немило 1
  • немилог 1
  • немилостивих 1
  • немио 1
  • Немир 1
  • немирна 7
  • немирно 1
  • Немица 2
  • Немице 2
  • Немици 1
  • Немој 3
  • немој 4
  • Немојте 2
  • неморална 1
  • немоћ 2
  • нему 1
  • немуслиманских 1
  • немуслиманско 1
  • ненавикнутом 1
  • ненавучених 1
  • Нене 13
  • нене 65
  • Нени 1
  • нени 7
  • ненине 5
  • нениних 1
  • нениној 2
  • ненину 3
  • нено 1
  • неном 3
  • нену 5
  • необичан 2
  • необична 3
  • необични 1
  • Необични 1
  • необичним 1
  • Необично 1
  • необично 16
  • необичном 2
  • необичну 1
  • необјашњиву 1
  • необојених 1
  • необуздану 1
  • необучене 1
  • неодољива 2
  • неодређен 1
  • неодређене 1
  • неозбиљну 1
  • неопажено 1
  • неописана 2
  • неописане 1
  • неосетно 1
  • неоткинут 1
  • неочекивана 1
  • неочекивано 5
  • неочешљана 2
  • неочешљане 1
  • непажња 1
  • непажње 1
  • непобусан 1
  • неповерењем 1
  • неповерљива 4
  • непознат 1
  • непозната 7
  • непознате 1
  • непознати 3
  • непознатим 4
  • непознатих 2
  • непознатом 1
  • непознату 1
  • непокретан 1
  • непољубљено 1
  • непотпуне 1
  • непоцрвенело 1
  • непоштеној 1
  • неправде 1
  • неправду 1
  • неправедно 1
  • Непрестано 1
  • непрестано 32
  • непријатан 2
  • непријатељ 4
  • непријатеља 2
  • непријатељем 1
  • непријатељу 1
  • Непријатно 1
  • непријатно 4
  • неприликама 1
  • неприлику 2
  • неприметно 1
  • неприродно 3
  • непристојности 1
  • непроливања 1
  • непрописан 1
  • непросвећене 1
  • непросвећено 1
  • непросвећеност 1
  • непрочитано 2
  • непуне 1
  • неравној 4
  • неравноправности 1
  • нерадница 1
  • нераднице 1
  • неразведену 1
  • неразговетан 1
  • неразумни 2
  • неразумнима 1
  • неранџина 1
  • нерасклопљену 1
  • нерасположена 1
  • нерасположене 1
  • нерасположену 1
  • нерасположење 1
  • нераствореног 1
  • Нервоза 1
  • нервозне 1
  • нервозно 5
  • несавременом 1
  • несасирена 2
  • несвесне 2
  • несвесних 1
  • несвесно 6
  • несвест 1
  • Несвест 1
  • несвучен 1
  • несвучена 1
  • несвучене 1
  • Несиме 2
  • несложено 1
  • несносан 1
  • несносна 1
  • несносне 1
  • неспремне 1
  • несразмерно 1
  • Несрећа 2
  • несрећа 7
  • несреће 3
  • несрећна 15
  • Несрећна 2
  • несрећне 2
  • несрећни 3
  • несрећница 2
  • несрећнице 4
  • несрећну 2
  • несрећом 1
  • несрећу 4
  • нестаде 1
  • нестајање 1
  • нестаје 3
  • нестало 2
  • нестане 3
  • нестаће 1
  • несташна 1
  • несташница 1
  • несташну 1
  • нестрпљењем 4
  • нестрпљива 2
  • нестрпљиве 1
  • нестрпљиво 3
  • нетачно 1
  • Неће 4
  • неће 40
  • Нећемо 1
  • нећемо 2
  • нећете 1
  • Нећеш 1
  • нећеш 8
  • нећу 20
  • Нећу 8
  • неугодно 2
  • неудата 1
  • неуздржану 1
  • неуљудно 1
  • неумивена 3
  • неуредности 1
  • неуређеност 1
  • неухваћене 1
  • неучтиво 1
  • нехотице 3
  • нечему 1
  • нечије 1
  • нечијем 1
  • нечији 1
  • нечијих 1
  • нечију 1
  • нечистом 1
  • нечитана 1
  • нечовеку 1
  • нечујно 3
  • Нешто 1
  • нешто 125
  • Ни 18
  • ни 224
  • нигде 14
  • Нигде 2
  • Ниди 1
  • Ниђар 1
  • ниже 1
  • нижег 1
  • нижу 1
  • низ 6
  • низа 1
  • низак 1
  • Низамски 1
  • низбрдо 1
  • Није 24
  • није 430
  • ниједан 4
  • ниједанпут 1
  • ниједна 14
  • Ниједна 4
  • ниједне 5
  • ниједно 1
  • Ниједно 1
  • ниједног 2
  • ниједној 1
  • ниједну 1
  • нијет 2
  • нијете 3
  • нијету 3
  • никад 110
  • Никад 25
  • никада 2
  • Никако 1
  • никако 7
  • никао 1
  • нико 29
  • Нико 3
  • никог 2
  • Никога 2
  • никога 21
  • ником 5
  • никоме 3
  • никуд 4
  • Нисам 10
  • нисам 95
  • ниси 30
  • Ниси 4
  • Нисим 2
  • ниска 3
  • ниским 2
  • ниских 1
  • ниско 3
  • ниског 1
  • нисмо 12
  • нисте 3
  • Нису 2
  • нису 72
  • нити 21
  • ниха 1
  • нихају 1
  • нихајући 3
  • ничега 2
  • ничим 1
  • ничице 6
  • Нишан 1
  • нишком 1
  • Нишлика 1
  • ништа 149
  • Ништа 6
  • Но 2
  • но 44
  • нов 3
  • НОВА 1
  • нова 28
  • новац 6
  • новаца 7
  • НОВЕ 1
  • Нове 2
  • нове 66
  • Новембар 2
  • новембра 8
  • Нови 1
  • новија 1
  • новим 5
  • Новима 1
  • новима 3
  • новинама 1
  • нових 8
  • ново 6
  • новога 2
  • Новога 2
  • новодошла 1
  • новодошле 1
  • новодошлу 1
  • новоизашлу 1
  • новој 6
  • Новом 2
  • новом 5
  • новомодним 2
  • новомодној 1
  • новостима 1
  • нову 9
  • новцем 1
  • новцима 2
  • нога 1
  • ногавица 1
  • ногама 8
  • ноге 19
  • ногом 2
  • ногу 14
  • Нож 1
  • нож 11
  • ножа 1
  • ножеве 1
  • ножем 5
  • ножице 1
  • ноздрве 2
  • нози 2
  • нокат 1
  • ноката 1
  • Ноктима 1
  • ноктима 2
  • нормално 1
  • нос 5
  • Носе 1
  • носе 6
  • носи 5
  • носила 6
  • носиле 1
  • носим 1
  • носити 1
  • носиш 1
  • носоња 2
  • Носталгија 1
  • носу 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 36
  • ноћас 6
  • ноћашња 1
  • ноћашње 1
  • ноћашњих 1
  • ноћи 19
  • Ноћи 3
  • ноћива 1
  • ноћила 1
  • ноћим 1
  • ноћна 3
  • ноћне 1
  • Ноћне 1
  • ноћни 2
  • ноћним 1
  • ноћних 1
  • ноћници 1
  • ноћној 2
  • ноћном 1
  • ноћну 5
  • ноћу 29
  • Ноћу 4
  • ношаше 1
  • Нури 10
  • Нурија 1
  • Нурије 121
  • Нурији 8
  • Нуријин 1
  • Нуријина 1
  • Нуријиних 1
  • Нуријиној 2
  • Нуријином 2
  • Нуријину 2
  • Нуријом 1
  • Нурију 6
  • њ 29
  • ње 72
  • њега 108
  • Њега 7
  • Његов 1
  • његов 15
  • Његова 4
  • његова 46
  • његове 24
  • његови 1
  • његовим 9
  • његовима 1
  • његових 7
  • његово 8
  • његовог 3
  • његовој 5
  • његовом 8
  • његову 16
  • Њезина 1
  • њему 54
  • Њему 9
  • Њен 5
  • њен 61
  • њена 74
  • Њена 8
  • Њене 4
  • њене 67
  • Њени 1
  • њени 11
  • њеним 17
  • њенима 1
  • њених 11
  • њено 36
  • Њено 5
  • Њеног 1
  • њеног 9
  • њенога 3
  • њеној 21
  • њеном 12
  • њену 40
  • њим 69
  • Њима 2
  • њима 67
  • њиме 1
  • њин 2
  • Њина 2
  • њина 5
  • Њине 1
  • њине 13
  • њини 6
  • њиним 1
  • њино 5
  • њиног 1
  • њиној 4
  • њином 2
  • њину 4
  • Њих 4
  • њих 80
  • Њихов 1
  • њихов 2
  • њихова 5
  • њихове 7
  • њиховим 2
  • њихових 5
  • њихово 5
  • њиховој 3
  • њиховом 1
  • њихову 1
  • њој 108
  • Њој 13
  • Њом 1
  • њом 66
  • њоме 1
  • Њу 6
  • њу 98
  • О 119
  • о 134
  • Оба 1
  • оба 10
  • обавијала 1
  • обазриве 1
  • обале 3
  • обали 2
  • обалу 2
  • обамире 1
  • обарај 1
  • обарам 1
  • обарамо 1
  • обарачу 1
  • обасјаној 1
  • обгрли 1
  • обгрлив 1
  • обе 27
  • Обе 6
  • обезбрижи 1
  • обележја 2
  • Обележје 1
  • обележје 7
  • обележјем 1
  • обележју 1
  • обелеше 1
  • обема 1
  • обесвете 1
  • обесвети 1
  • обесветиле 1
  • обећа 3
  • обећавај 1
  • Обећавам 1
  • Обећај 1
  • обећала 1
  • обешена 1
  • обешени 1
  • обиђе 2
  • обиђем 1
  • обиђу 2
  • обилази 1
  • обилазила 1
  • обилазио 2
  • обилазно 1
  • обићи 1
  • обичај 15
  • обичаја 6
  • обичаје 7
  • обичаји 7
  • обичајима 3
  • обичају 7
  • обичне 3
  • Обично 2
  • обично 21
  • објављено 1
  • објављује 1
  • објасни 1
  • објашњавале 1
  • облак 2
  • облака 2
  • облаци 1
  • облаче 3
  • облачење 1
  • облачењу 1
  • облачи 5
  • облачила 3
  • облачити 2
  • облачку 1
  • облачног 1
  • облете 1
  • обли 1
  • обливају 1
  • оближње 1
  • облије 1
  • облик 1
  • облику 1
  • облиле 1
  • облише 1
  • обложи 1
  • обманама 1
  • обнавља 1
  • обнављамо 1
  • обожава 1
  • обожавам 1
  • Обоје 1
  • обоје 5
  • обојени 1
  • обоји 1
  • обојили 1
  • Обојица 1
  • оборен 2
  • оборене 4
  • обореним 2
  • оборених 3
  • обори 7
  • оборити 1
  • оборићемо 1
  • оборих 1
  • оборише 1
  • обоце 3
  • обрадова 6
  • Обрадовавши 1
  • обрадовану 1
  • обрадовати 1
  • обрадовах 1
  • обрадоваше 5
  • обрадује 1
  • образ 4
  • образа 2
  • образе 1
  • образована 3
  • образоване 4
  • образованија 1
  • образованом 1
  • образовану 1
  • образовањем 1
  • обраслим 2
  • обраслог 1
  • обрастао 1
  • обрати 1
  • обратно 1
  • обраћала 1
  • обрашчић 1
  • обрва 2
  • обрвама 1
  • обрве 6
  • обрвом 1
  • обреди 1
  • обрезање 1
  • обријан 2
  • обриса 1
  • обрисала 1
  • обриши 1
  • оброк 2
  • обрће 1
  • обрћући 1
  • обрука 1
  • Обрука 1
  • обруч 2
  • обу 4
  • обување 1
  • обувене 1
  • Обузе 1
  • обузе 7
  • обузела 1
  • обузело 1
  • обузет 2
  • обузета 2
  • обузима 3
  • обузимају 1
  • обузимала 2
  • обузимало 1
  • обузимати 1
  • обузимаше 1
  • обузме 1
  • обукао 1
  • Обукла 1
  • обукла 7
  • обукле 3
  • обукли 1
  • обукох 2
  • обукоше 2
  • обућарници 1
  • обућарском 1
  • обуће 1
  • обући 4
  • обућом 1
  • обућу 5
  • обухвати 2
  • обухватити 1
  • обуци 2
  • Обуци 3
  • обуче 13
  • Обуче 2
  • обучем 2
  • обучемо 1
  • Обучен 2
  • обучен 4
  • обучена 12
  • Обучена 2
  • обучене 6
  • обучени 1
  • обученим 2
  • обучених 2
  • обученом 3
  • обучену 1
  • обучеш 3
  • ова 29
  • Ова 7
  • Овај 2
  • овај 22
  • овакав 3
  • оваква 8
  • овакве 4
  • Овакви 1
  • оваквим 1
  • Оваквим 1
  • оваквог 1
  • овакву 6
  • оваке 1
  • Овако 12
  • овако 51
  • оваког 1
  • Овамо 1
  • овамо 10
  • ован 2
  • овде 61
  • Овде 8
  • Ове 3
  • ове 41
  • Ови 2
  • ови 3
  • овим 11
  • овима 2
  • Ових 1
  • ових 6
  • овлада 1
  • овлажи 1
  • овна 3
  • Ово 21
  • ово 83
  • овог 1
  • Овог 1
  • овога 24
  • Овој 1
  • овој 16
  • оволика 1
  • оволики 1
  • оволико 6
  • овом 20
  • овоме 8
  • ову 13
  • Ову 5
  • овце 1
  • овчје 1
  • овчјој 1
  • овчју 2
  • оглашена 1
  • оглашење 1
  • огледа 1
  • огледала 4
  • огледало 5
  • огледалу 5
  • оговара 2
  • оговарају 3
  • оговараху 1
  • оговорити 1
  • оголела 1
  • огорчена 1
  • огорчено 1
  • ограда 1
  • ограде 4
  • оградни 4
  • оградним 3
  • оградних 1
  • оградног 4
  • оградном 1
  • ограду 3
  • огребе 1
  • огреје 1
  • огреши 1
  • огрешимо 1
  • огрешио 1
  • огрешиш 1
  • огрлицама 1
  • огрлице 1
  • огрлици 2
  • огрнута 1
  • огроман 6
  • огромне 2
  • огромно 2
  • огромног 1
  • огромнога 1
  • огромну 1
  • огртач 1
  • Од 40
  • од 630
  • одавде 2
  • Одавде 2
  • Одавно 1
  • одавно 12
  • одадох 1
  • одазва 1
  • одазваше 1
  • одаје 5
  • одаји 5
  • одају 4
  • Одакле 3
  • одакле 6
  • одасу 2
  • Одатле 3
  • одатле 4
  • одахне 1
  • одби 1
  • одбила 1
  • одбити 1
  • одболовала 1
  • одболује 1
  • одбраним 1
  • одваја 4
  • одвајају 1
  • одведе 7
  • одведену 1
  • одведи 1
  • одведох 2
  • одведоше 5
  • одвезе 1
  • одвезоше 1
  • одвела 1
  • одвели 1
  • Одвели 1
  • одвео 3
  • одвише 1
  • одводи 1
  • одвојени 1
  • одвојену 1
  • одвоји 2
  • одвојила 2
  • одвојити 2
  • одвојих 1
  • одвојише 1
  • Одвојише 1
  • одвратне 1
  • одвратније 2
  • одвратно 1
  • одвратност 2
  • одвратности 1
  • одвраћах 1
  • одвраћаху 1
  • одгледа 1
  • одгледавши 1
  • Одгледаће 1
  • одговара 4
  • одговарају 1
  • одговарала 1
  • Одговор 1
  • одговор 3
  • одговоран 1
  • одговори 26
  • одговорив 1
  • одговоривши 1
  • одговорила 11
  • одговорим 1
  • Одговорите 1
  • одговорити 4
  • одговорих 3
  • одговорише 1
  • одгурну 1
  • одгуши 1
  • Оде 3
  • оде 73
  • одеандри 1
  • одева 1
  • одела 1
  • Одело 1
  • одело 3
  • оделом 1
  • оделу 3
  • одељење 1
  • Одељење 1
  • одеш 1
  • одзва 1
  • одједанпут 2
  • одјекивала 1
  • одјекивало 1
  • одјекне 1
  • одјекну 2
  • одјекнула 1
  • одјекује 1
  • одјурише 1
  • Одкуд 1
  • одлаже 1
  • одлажења 1
  • одлазак 1
  • одлазе 1
  • одлази 1
  • одлазиле 1
  • одласка 1
  • одлете 3
  • одлетеше 1
  • одликовање 2
  • одлично 1
  • одлучно 1
  • одлучност 1
  • одљутила 1
  • одмара 3
  • Одмах 5
  • одмах 53
  • одмахну 1
  • одмор 1
  • одморе 4
  • одмори 6
  • однекуд 1
  • однела 1
  • однеле 1
  • однео 2
  • однесе 4
  • однесем 1
  • Однећу 1
  • однеше 1
  • односи 1
  • одобрава 1
  • одобраваху 2
  • одобраваше 1
  • одобрењем 1
  • одобри 1
  • одобровољи 1
  • одовуд 1
  • одојила 1
  • одох 2
  • Одох 3
  • одоше 27
  • Одоше 3
  • одрасла 14
  • одрасло 1
  • одрастао 6
  • одредбе 2
  • одредби 1
  • одредио 1
  • Одредише 1
  • одрекла 1
  • одреши 1
  • одрешиће 1
  • одрешише 1
  • одржао 2
  • одржаћу 1
  • одржи 2
  • одробовала 1
  • одру 1
  • одсад 1
  • одсвирала 1
  • одсекла 1
  • одсецање 2
  • одсечно 1
  • одскакута 3
  • одскаче 1
  • одспавале 1
  • оду 1
  • одударала 1
  • одузме 2
  • одустадох 1
  • одуха 1
  • одучава 1
  • одучавају 1
  • одушевљена 1
  • одшкрину 1
  • одшкринуте 1
  • одшкринуше 1
  • ожалостим 1
  • ожалошћен 1
  • ожалошћена 1
  • ожаљена 1
  • ожене 1
  • ожени 9
  • оженив 1
  • оженили 1
  • оженио 2
  • оживе 1
  • оживеше 1
  • оживљавала 1
  • оживљавале 1
  • оживљује 1
  • ожиљак 1
  • ожиљком 1
  • озбиљио 1
  • озбиљна 6
  • озбиљне 6
  • озбиљније 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 5
  • озбиљног 1
  • озбиљности 1
  • озбиљну 2
  • озго 3
  • оздравила 2
  • Оздравиће 1
  • озебао 1
  • означи 1
  • ока 8
  • окаде 1
  • Окаља 1
  • окамењен 1
  • окамењена 1
  • окићених 2
  • Око 15
  • око 52
  • окованих 1
  • оковима 1
  • Около 1
  • около 2
  • оком 1
  • окрене 3
  • окрену 3
  • окренувши 1
  • окренула 1
  • окренуле 1
  • окренуло 1
  • окренуо 2
  • окренут 1
  • Окренут 1
  • окренута 1
  • окренуте 1
  • окренути 2
  • окренутој 1
  • окренуту 1
  • окретала 1
  • окретао 2
  • окреташе 1
  • окрете 20
  • окретоше 2
  • окреће 1
  • окрећем 1
  • окрећу 2
  • окрећући 2
  • округао 3
  • округло 4
  • окружавало 1
  • октобра 1
  • Октобра 1
  • оку 2
  • окуженик 1
  • окупана 1
  • окупи 3
  • окуси 3
  • окусила 1
  • окусило 1
  • окусио 2
  • олабављене 1
  • олеандра 1
  • олеандре 1
  • олеандри 2
  • олеандрима 1
  • Олимп 4
  • Олимпос 3
  • Олимпу 1
  • оличен 1
  • оловком 2
  • оловни 1
  • оловног 1
  • олуја 1
  • омана 1
  • омар 5
  • омекша 1
  • омили 1
  • Омилова 1
  • омилова 5
  • омилује 4
  • омилујем 1
  • омиљену 1
  • омириса 3
  • омирисана 1
  • Он 155
  • он 376
  • Она 269
  • она 626
  • онај 23
  • Онај 3
  • онакав 1
  • онакажени 1
  • онаква 4
  • Онакве 1
  • онаквим 1
  • Онако 1
  • онако 28
  • онамо 1
  • Онда 1
  • онда 21
  • Онде 1
  • онде 4
  • оне 177
  • Оне 68
  • онемела 2
  • онемео 1
  • онесвести 4
  • онесвестим 1
  • онесвешћена 1
  • онеспособљени 1
  • Они 13
  • они 59
  • оним 16
  • онима 6
  • оних 5
  • оно 67
  • Оно 8
  • оног 2
  • онога 26
  • Оној 1
  • оној 13
  • онолика 1
  • онолике 1
  • онолики 1
  • онолико 6
  • оном 15
  • Ономад 2
  • ономадашње 1
  • ономадашњи 1
  • ономе 5
  • оному 1
  • Оному 1
  • ононоћних 1
  • ону 17
  • Ооо 1
  • опа 2
  • Опа 2
  • опада 2
  • опадајући 1
  • опадала 1
  • опажа 2
  • опажала 1
  • опажам 1
  • опажао 1
  • опазе 2
  • опази 14
  • опазивши 1
  • опазила 6
  • опазиле 1
  • опазио 4
  • опазише 3
  • опали 1
  • опалим 1
  • опалу 1
  • опао 1
  • опаса 1
  • опасна 2
  • опасно 1
  • опасти 1
  • опере 1
  • оперске 1
  • оперу 1
  • опет 100
  • Опет 13
  • опече 1
  • опи 8
  • опија 4
  • опијала 1
  • опијали 1
  • опијаше 2
  • опије 10
  • опијем 3
  • опијене 1
  • опијеш 2
  • опију 1
  • опијума 1
  • Опијума 1
  • опијумом 1
  • опила 1
  • Опио 1
  • опио 8
  • опипа 1
  • описа 1
  • описала 1
  • описивала 1
  • описивање 1
  • описиваше 1
  • опису 2
  • описује 1
  • описују 1
  • опити 4
  • опише 2
  • опкољавао 1
  • опкољена 2
  • опкољене 1
  • опкољеним 1
  • опкољено 1
  • опкољеној 2
  • оплаках 1
  • оплаче 2
  • опомињући 1
  • опоравила 1
  • опра 2
  • оправи 1
  • оправом 2
  • оправу 1
  • опрала 1
  • опрале 1
  • опрати 3
  • опраше 2
  • опрости 14
  • Опрости 4
  • опростила 1
  • опростите 3
  • Опростите 3
  • опростити 3
  • опростише 1
  • опростно 1
  • опроштај 3
  • опроштаја 1
  • опружи 1
  • опстанак 1
  • оптужи 1
  • оптужује 2
  • опуномоћи 1
  • опшивене 1
  • општим 1
  • орасима 1
  • ораха 2
  • орахе 1
  • орахове 1
  • организаторе 1
  • организаторке 1
  • организму 1
  • организовале 1
  • Организовали 1
  • организовање 1
  • организовати 1
  • организујући 1
  • ори 1
  • Ориенталка 1
  • Ориенталке 1
  • оријенталка 2
  • орла 1
  • орошене 1
  • ортака 17
  • ортаке 1
  • ортаком 1
  • ортаци 4
  • ортографије 1
  • оружја 2
  • оружје 5
  • оружјем 1
  • осакаћеном 1
  • осам 3
  • осамдесет 1
  • осамнаест 6
  • освајао 1
  • Освану 1
  • освети 1
  • осветила 1
  • осветим 1
  • осветити 1
  • осветли 2
  • осветлим 1
  • осветљен 1
  • осветљене 1
  • осветљену 1
  • освојиле 1
  • осврћући 1
  • осека 1
  • осете 3
  • осети 30
  • осетивши 1
  • осетила 8
  • осетиле 4
  • осетим 2
  • осетио 5
  • осетити 2
  • Осетих 1
  • осетих 2
  • осетише 4
  • осетљива 3
  • осетљиве 1
  • осетљиво 1
  • осетљивости 1
  • осетно 1
  • осећа 29
  • осећаја 1
  • осећаје 1
  • осећајем 1
  • осећају 6
  • Осећајући 1
  • осећајући 7
  • осећала 8
  • осећале 3
  • осећали 1
  • Осећали 1
  • осећало 1
  • осећам 19
  • осећања 8
  • осећање 13
  • осећањем 1
  • осећању 1
  • осећао 3
  • осећати 1
  • осећаше 1
  • осим 26
  • Осим 4
  • ослабели 1
  • ослабео 1
  • ослабила 1
  • ослабио 1
  • ослањајући 1
  • ослободи 1
  • Ослободи 1
  • ослободити 1
  • ослободих 1
  • ослобођава 1
  • ослобођавају 1
  • ослобођена 1
  • ослобођење 5
  • ослони 1
  • ослушкивала 1
  • ослушкивасмо 1
  • ослушкују 2
  • ослушну 1
  • Осман 58
  • Османа 6
  • Османова 1
  • Османом 2
  • Осману 3
  • осмели 1
  • осмеси 1
  • осмех 1
  • осмеха 1
  • осмехне 1
  • осмехну 9
  • осмехнула 1
  • осмехнуо 1
  • осмехнуше 3
  • осмехом 2
  • осмеху 1
  • осмог 2
  • осмом 1
  • осмуди 1
  • основа 1
  • оснујете 1
  • особа 2
  • особе 1
  • Особита 1
  • особите 1
  • особито 1
  • оспичав 1
  • осрамоти 1
  • осрамотим 1
  • осрамоћен 1
  • осрамоћену 1
  • оста 2
  • остави 12
  • Остави 6
  • оставивши 1
  • оставила 5
  • оставиле 1
  • оставим 1
  • оставимо 1
  • оставио 2
  • остависмо 1
  • Оставите 3
  • оставити 2
  • оставих 1
  • оставише 1
  • оставља 6
  • остављају 3
  • остављајући 1
  • остављала 1
  • остављале 1
  • Остављао 1
  • остављао 2
  • остављати 1
  • остављено 1
  • Остаде 2
  • остаде 6
  • остадох 1
  • остадоше 1
  • остајале 1
  • остајали 2
  • остајаше 1
  • остаје 4
  • остала 12
  • остале 5
  • остали 1
  • остало 3
  • осталом 1
  • остане 13
  • остао 1
  • остарела 1
  • остарите 1
  • остати 6
  • остаће 2
  • осташе 6
  • остварен 1
  • остварење 1
  • оствари 1
  • остварио 1
  • осуђује 2
  • осушиле 1
  • Отац 19
  • отац 82
  • отаџбина 4
  • отаџбине 4
  • отаџбино 1
  • отвара 6
  • отварају 3
  • отварајући 2
  • отварале 2
  • отварали 1
  • отварао 4
  • отвараће 1
  • отвор 4
  • отвора 1
  • отворе 1
  • отворен 2
  • отворена 7
  • отворене 4
  • отворени 4
  • отвореним 6
  • отворених 2
  • отворено 6
  • отвореног 2
  • отвореној 3
  • отвореном 1
  • отвореност 1
  • отворености 1
  • отвори 45
  • Отвори 6
  • отворив 1
  • отворивши 1
  • отворила 4
  • отвориле 1
  • отворим 3
  • отворити 1
  • отвориће 1
  • отворише 2
  • отежава 1
  • отежавају 1
  • отежате 1
  • отежаше 1
  • отеже 1
  • отеле 1
  • отера 9
  • отерала 1
  • отерана 2
  • отерао 13
  • отерати 1
  • отераш 1
  • отечени 1
  • Отиде 1
  • отиде 7
  • отидем 3
  • отидемо 1
  • Отиди 2
  • отидне 2
  • отиднем 1
  • отиду 5
  • отимају 1
  • Отићи 1
  • отићи 5
  • Отишавши 1
  • Отишао 1
  • отишао 9
  • отишла 18
  • Отишла 3
  • отишле 6
  • отишли 2
  • отишло 1
  • Откад 4
  • откад 5
  • откаћу 1
  • откиде 2
  • откине 1
  • отклања 2
  • отклањала 2
  • Отклањаше 1
  • откључа 2
  • откопчавајући 1
  • откриваше 1
  • откривена 5
  • откривене 3
  • откривеном 1
  • Откривену 1
  • Откриј 1
  • открити 1
  • Откуд 7
  • откуд 9
  • Откуда 2
  • отмен 1
  • отмене 3
  • отменом 1
  • отмену 1
  • отос 1
  • отосом 2
  • отосу 1
  • отпоручи 1
  • отпоче 1
  • отпочела 1
  • отпочело 1
  • Отпусно 1
  • Отпусног 1
  • Отпуснога 1
  • отпуштање 1
  • отрезни 2
  • отрезнио 1
  • отрезнити 1
  • Отрезниће 1
  • отров 2
  • Отровом 1
  • отру 1
  • отрцан 1
  • отрцаним 1
  • Отрча 2
  • отрча 8
  • отскакуташе 1
  • Отуд 1
  • отуд 10
  • отуђивала 1
  • отуђио 1
  • отупела 1
  • отупело 1
  • отшкрине 1
  • отшкринута 1
  • официр 1
  • официра 5
  • официри 2
  • официрске 2
  • официрској 1
  • Ох 10
  • охлади 1
  • охладнела 1
  • охладнех 1
  • Охо 1
  • охол 2
  • охола 2
  • Оца 1
  • оца 35
  • оцем 8
  • Оцу 1
  • оцу 21
  • очајаваше 1
  • очајању 1
  • очајна 1
  • очајне 1
  • очајно 5
  • очара 1
  • очараваше 1
  • оче 2
  • очев 1
  • очева 1
  • Очева 1
  • очеве 2
  • очевим 1
  • очево 1
  • очеву 1
  • очекивала 2
  • очекивали 2
  • очекивало 1
  • очекивани 1
  • очекивању 1
  • очекује 3
  • очекују 3
  • Очешља 1
  • очешљала 2
  • очешљале 2
  • очешљана 4
  • очешљане 1
  • очешљану 1
  • очешљаше 1
  • очи 149
  • Очи 5
  • очију 23
  • очима 31
  • очита 2
  • очитају 1
  • очиташе 2
  • очито 1
  • очице 1
  • очни 3
  • очних 1
  • очува 1
  • очувала 2
  • очувале 1
  • оџаковић 2
  • ошав 1
  • ошинуо 1
  • ошишану 1
  • оштар 3
  • оштро 2
  • Па 137
  • па 712
  • пад 3
  • пада 7
  • падају 6
  • падала 1
  • падале 2
  • Падао 1
  • падаше 1
  • паде 19
  • Падишах 1
  • падишахова 1
  • падне 6
  • падну 1
  • падох 1
  • пажљива 1
  • пажљиво 1
  • пажњу 3
  • пази 1
  • пакао 1
  • пакла 1
  • пакосна 1
  • пакосне 1
  • Пакосне 1
  • пакосно 1
  • пакост 5
  • пала 11
  • Паласа 1
  • Паласу 2
  • палате 1
  • палату 1
  • пале 2
  • палећи 1
  • пали 4
  • палимо 1
  • палица 2
  • палице 1
  • палицом 1
  • Палицом 1
  • палицу 1
  • палме 1
  • Пало 2
  • пало 6
  • памет 12
  • паметан 1
  • Паметан 1
  • памети 4
  • Паметна 1
  • паметна 9
  • паметне 2
  • паметни 1
  • паметном 1
  • памећу 1
  • памти 2
  • памтим 1
  • Памук 4
  • памука 1
  • Памука 2
  • памуком 3
  • памучна 3
  • памучној 2
  • паника 1
  • пансионата 1
  • пансионаткиње 1
  • панталона 1
  • панталонама 1
  • панталоне 1
  • пања 1
  • пао 3
  • папагај 1
  • папратом 1
  • папуча 4
  • папучама 4
  • папуче 9
  • папучице 3
  • пара 7
  • Пардон 1
  • паре 2
  • Парижанке 1
  • Парижанку 2
  • Париз 16
  • Париза 6
  • Паризу 7
  • париске 1
  • париских 2
  • париској 1
  • парк 1
  • парка 1
  • паркове 1
  • парком 1
  • парфим 1
  • парфими 1
  • парчад 1
  • парче 1
  • пас 7
  • паса 3
  • пасти 2
  • пасторке 1
  • пасторком 3
  • пате 2
  • пати 3
  • патила 1
  • патка 3
  • патње 1
  • патријархалним 1
  • паучина 1
  • паучине 1
  • пафтом 1
  • пацијенти 1
  • Паша 1
  • паша 8
  • паше 6
  • Пашин 1
  • пашин 3
  • пашина 4
  • Пашиница 14
  • пашиница 26
  • пашинице 5
  • пашиници 1
  • Пашиници 1
  • пашиницом 3
  • пашиницу 5
  • пашиничину 1
  • пашино 1
  • пашинским 1
  • пашинских 1
  • пашину 1
  • Пашић 2
  • пашић 4
  • пашића 2
  • пашовали 1
  • пашом 1
  • пашу 1
  • пе 5
  • пева 11
  • певају 10
  • певајући 3
  • певала 2
  • певали 5
  • певало 1
  • певам 4
  • певамо 2
  • певање 3
  • певању 1
  • певао 2
  • певате 1
  • певати 1
  • певаће 2
  • певаху 2
  • певачица 2
  • певачицама 3
  • певачице 2
  • певушећи 1
  • певуши 1
  • певушила 1
  • певушити 1
  • педесет 2
  • пеки 2
  • пелен 1
  • пелерине 1
  • пена 1
  • пенама 1
  • пензија 1
  • пеном 1
  • пење 2
  • пењем 1
  • пењу 1
  • пео 2
  • пепео 3
  • Пер 1
  • пера 1
  • перо 1
  • Пером 1
  • персиске 2
  • персиски 1
  • персиских 1
  • персиској 1
  • Песама 1
  • песку 1
  • песма 17
  • Песма 3
  • песмама 1
  • песме 7
  • Песми 1
  • песми 3
  • песмицу 2
  • песмом 3
  • песму 15
  • Песму 2
  • песника 1
  • песнике 2
  • песницама 1
  • песницу 1
  • пет 16
  • Пет 2
  • Пета 1
  • Петак 2
  • петак 7
  • петама 1
  • пете 2
  • пети 1
  • петка 5
  • петком 1
  • петла 1
  • петли 5
  • петлова 1
  • петнаест 3
  • петнаестог 1
  • петнаестогодишња 1
  • петнаесту 2
  • петој 2
  • пету 1
  • пецкање 1
  • пецкати 1
  • печа 8
  • печат 1
  • Пече 2
  • пече 20
  • печена 1
  • печеног 1
  • печета 1
  • печетом 1
  • печима 6
  • пешице 6
  • пешке 9
  • пешкир 3
  • пива 1
  • пиво 1
  • пиј 3
  • Пиј 3
  • Пијан 2
  • пијан 8
  • Пијана 1
  • пијана 5
  • пијане 1
  • пијани 1
  • пијанима 1
  • пијаних 1
  • пијаница 1
  • Пијаницу 1
  • пијаницу 3
  • пијано 6
  • пијанство 5
  • пијанству 2
  • пијаса 1
  • пијасом 1
  • пијаше 1
  • пије 14
  • пијем 9
  • пијете 1
  • Пијете 1
  • пијеш 1
  • Пију 1
  • пију 16
  • пијући 1
  • Пила 1
  • пилав 1
  • пилава 2
  • пилавом 1
  • Пиле 1
  • пиљара 1
  • Пио 2
  • пио 3
  • Пипни 1
  • Пиргусу 1
  • пиринач 1
  • пиринча 1
  • Пирсон 5
  • писак 1
  • писала 7
  • писали 1
  • писаљке 1
  • писама 2
  • Писано 2
  • писано 7
  • писање 3
  • Писао 1
  • писао 4
  • писасте 1
  • писати 7
  • писаћи 1
  • писаћим 1
  • Писаћу 1
  • писаше 3
  • пискав 1
  • Писма 2
  • писма 23
  • писмених 2
  • писмима 2
  • писмо 40
  • Писмо 5
  • писмом 2
  • писму 7
  • писну 1
  • Писну 1
  • писнуше 2
  • писце 1
  • пита 27
  • Питајте 1
  • питају 8
  • питајући 3
  • Питала 1
  • питала 10
  • питале 2
  • питам 2
  • питамо 3
  • питане 1
  • питања 9
  • Питање 3
  • питање 7
  • питањима 1
  • питао 4
  • питате 1
  • питати 8
  • Питаћете 1
  • Питаћеш 1
  • питах 2
  • питаху 3
  • питаш 2
  • питаше 1
  • пити 6
  • питом 1
  • пића 5
  • пиће 6
  • пићу 1
  • пише 8
  • Пишем 1
  • пишем 12
  • пишете 1
  • пишеш 3
  • Пиши 1
  • пиште 1
  • пишти 1
  • пишу 1
  • Пишу 1
  • Плава 1
  • плава 2
  • плаве 13
  • плави 1
  • плавим 5
  • плавих 4
  • Плавичаст 1
  • плавичастим 1
  • Плаво 1
  • плаво 3
  • плавог 1
  • плавом 1
  • плаву 1
  • Плаву 1
  • плакала 14
  • Плакала 5
  • плакале 5
  • плакало 1
  • плакао 2
  • плакати 5
  • плакаше 1
  • пламен 4
  • пламена 1
  • пламене 1
  • пламену 2
  • пландишту 1
  • плане 1
  • плану 2
  • Пласу 1
  • плати 1
  • платиле 1
  • платна 9
  • платно 3
  • платном 1
  • плаћала 1
  • плаха 1
  • плаховита 1
  • плаховити 1
  • плач 16
  • плача 2
  • Плаче 2
  • плаче 20
  • плачем 5
  • плачемо 1
  • плачете 2
  • плачеш 4
  • плачу 9
  • плачући 5
  • плаши 1
  • Плашила 1
  • плашимо 1
  • Племић 1
  • племић 6
  • племића 2
  • племићки 1
  • племићког 2
  • племства 1
  • плетеном 1
  • плетење 1
  • плећа 1
  • плећима 6
  • плећку 1
  • плима 1
  • плитак 1
  • плитке 2
  • плитки 1
  • плишаној 1
  • плот 1
  • плочама 2
  • плоче 3
  • плочи 1
  • плочу 1
  • пљеска 1
  • пљескајући 3
  • пљескала 1
  • пљескање 2
  • пљескати 1
  • пљескаху 1
  • пљесну 2
  • пљувала 1
  • пљувало 1
  • пљувао 1
  • пљује 1
  • пљујем 3
  • пљуну 4
  • пљунуле 1
  • пљуштање 3
  • пљушти 4
  • По 23
  • по 331
  • побацила 1
  • побегла 1
  • Побегла 2
  • побегне 2
  • побегнем 1
  • побегну 1
  • победи 1
  • победим 1
  • Побеже 1
  • побеже 9
  • побеле 2
  • побелела 1
  • побеснелих 2
  • побећи 2
  • побијемо 1
  • побледе 9
  • побледео 1
  • побледи 2
  • Побожна 1
  • побожног 1
  • побожности 3
  • Побојав 1
  • побољшању 1
  • поборница 3
  • побуни 2
  • побунила 2
  • побунити 1
  • Побуниће 1
  • Побуњена 1
  • побуњена 5
  • побуњене 2
  • побуњени 1
  • побуњеник 1
  • побуњеница 1
  • побуњеницу 1
  • побуњену 3
  • повади 1
  • поваздан 3
  • поведе 7
  • поведено 1
  • поведоше 2
  • повезала 2
  • поверити 1
  • повећа 1
  • повијама 1
  • повика 1
  • повири 3
  • повише 1
  • повлачи 1
  • поврате 1
  • поврати 3
  • повратише 1
  • повратка 1
  • повратку 1
  • повреди 1
  • повредим 2
  • поврћем 1
  • поврх 3
  • површини 1
  • повукла 1
  • повукоше 1
  • повуче 12
  • погази 1
  • погазио 1
  • поглед 5
  • Погледа 3
  • погледа 51
  • погледав 1
  • погледавши 4
  • погледај 1
  • Погледај 1
  • Погледајте 2
  • погледају 2
  • погледајући 4
  • погледала 6
  • погледале 2
  • Погледам 1
  • погледам 6
  • погледао 4
  • погледасмо 1
  • погледати 1
  • Погледах 1
  • погледаше 10
  • погледе 8
  • погледи 1
  • погледима 6
  • погледом 2
  • погледу 3
  • погне 1
  • погну 1
  • погнуо 1
  • погнуте 2
  • погнуше 1
  • погоде 1
  • погоди 2
  • погодише 1
  • погрдније 1
  • погреб 1
  • погрешака 1
  • погрешила 1
  • погрешке 3
  • погрешно 1
  • погружене 1
  • погружену 1
  • Погубила 1
  • погурен 1
  • погурио 1
  • погуркују 4
  • погурне 1
  • Под 4
  • под 49
  • пода 2
  • подавијеним 1
  • подбадача 1
  • подбрађене 1
  • подбулу 1
  • подвикнула 1
  • подвикнуо 2
  • подвољак 2
  • подврискивале 1
  • подврискивање 1
  • подврискује 1
  • подврискују 2
  • подели 1
  • поделиле 2
  • подигавши 1
  • подигао 3
  • подигла 3
  • подигле 1
  • подигне 1
  • подигнем 1
  • подигни 1
  • подигнув 1
  • подигнута 1
  • подигнутим 1
  • подигнутом 1
  • подигоше 1
  • подигравају 1
  • подиже 17
  • подижу 3
  • подизање 2
  • подићи 1
  • подједнако 4
  • подмазаним 1
  • подметне 1
  • подмигнуше 1
  • Подмитих 1
  • подмладе 1
  • подмлађено 1
  • подмлађујем 1
  • подне 18
  • поднела 1
  • поднесе 5
  • поднети 1
  • поднизан 1
  • подножја 1
  • подносе 2
  • подносиле 1
  • подобности 1
  • подом 1
  • подражавала 1
  • подржа 1
  • подрхтавале 1
  • подсекавши 1
  • подсети 3
  • подсетим 1
  • подсетио 1
  • подсетише 1
  • подсећа 3
  • подсећао 1
  • подсећати 1
  • подсеченом 1
  • подсмева 1
  • подсмевају 2
  • подсмевала 1
  • подсмех 1
  • подсмехом 1
  • подсмешљиво 1
  • подстицале 1
  • подстрижене 1
  • подстрижених 1
  • поду 1
  • подупирање 1
  • подупире 1
  • пођауре 1
  • пођаурила 1
  • пође 29
  • пођем 3
  • пођемо 1
  • пођете 1
  • пођох 1
  • пођоше 15
  • пођу 2
  • пожалила 1
  • пожалим 1
  • пожар 4
  • пожеле 1
  • пожелела 1
  • пожелех 1
  • пожутео 1
  • позадуго 2
  • позајме 1
  • позајмила 1
  • позатваране 1
  • позва 7
  • позвавши 1
  • позвала 3
  • позвате 2
  • позвати 1
  • позваше 1
  • Поздрав 1
  • поздрав 7
  • поздрава 2
  • поздраве 2
  • Поздрави 1
  • поздрави 9
  • поздравивши 2
  • поздравила 3
  • поздравим 1
  • поздравио 4
  • поздравише 3
  • поздравља 1
  • поздрављање 1
  • поздравом 1
  • поздраву 1
  • позива 1
  • Позиване 1
  • позивања 1
  • Позивање 1
  • позивање 8
  • позлаћују 1
  • позлило 1
  • позна 2
  • познавала 1
  • познавале 1
  • познавао 2
  • познаде 4
  • познадох 1
  • познадоше 1
  • познаду 3
  • познаје 18
  • познајем 11
  • познајете 1
  • познајеш 6
  • познају 4
  • познајући 2
  • Познала 1
  • познала 8
  • познале 2
  • познамо 1
  • познаника 2
  • познанике 2
  • познанице 2
  • познаници 1
  • познао 2
  • познат 2
  • познати 1
  • познатим 1
  • познатих 1
  • познато 1
  • познату 2
  • познаш 1
  • позно 2
  • позовем 2
  • позовемо 3
  • позовите 1
  • позоришта 1
  • позориште 2
  • позориштима 1
  • Позоришту 1
  • поизотварах 1
  • појава 1
  • појаве 2
  • појави 15
  • Појави 5
  • појавила 1
  • појавише 2
  • појављују 1
  • појам 1
  • појас 5
  • појаса 1
  • поједина 1
  • појела 1
  • појма 1
  • појми 3
  • појмила 1
  • појмим 1
  • појмови 1
  • појури 1
  • појурила 2
  • покажемо 1
  • покажу 1
  • показа 2
  • показала 3
  • показани 1
  • показати 1
  • показаше 2
  • показујући 1
  • покаја 4
  • покајница 2
  • покаткад 6
  • покашље 1
  • покваре 3
  • поквари 1
  • покварио 1
  • покварити 1
  • поквасила 1
  • поквашено 1
  • покиданим 1
  • поклапајући 1
  • поклон 8
  • поклоне 2
  • поклони 5
  • поклонив 1
  • поклонила 1
  • поклонима 1
  • поклонио 3
  • Поклонићу 1
  • поклону 1
  • поклопац 1
  • поклопи 5
  • поклопила 1
  • поклопљени 1
  • Покојна 1
  • покојни 1
  • Покори 1
  • покорим 1
  • покорите 1
  • покрај 1
  • покренути 1
  • покрет 1
  • покретало 1
  • покретао 2
  • покрете 2
  • покретима 1
  • покрету 1
  • покреће 1
  • покри 9
  • покрива 2
  • покривајући 2
  • покривала 1
  • покривале 1
  • покривам 1
  • покривач 2
  • покривачем 1
  • покривачима 1
  • покриваше 2
  • покривен 4
  • покривена 5
  • покривене 5
  • покривених 1
  • покривено 2
  • покривеном 1
  • покрије 2
  • покријем 1
  • покријеш 1
  • покрију 1
  • Покрила 1
  • покрила 6
  • покриле 1
  • покрише 1
  • покуља 1
  • покуљаваше 1
  • Покупите 1
  • покупљен 1
  • покуша 2
  • покушавају 1
  • Пола 1
  • пола 4
  • полажу 1
  • полазак 1
  • полазе 2
  • полази 2
  • полазиле 1
  • полазити 1
  • полазиш 1
  • Полако 1
  • полако 12
  • полета 1
  • полете 12
  • полети 2
  • поливамо 1
  • поливен 1
  • полиглота 1
  • полиглоти 1
  • политике 4
  • политику 2
  • политици 1
  • политичке 1
  • политичког 1
  • политичку 1
  • полицама 1
  • полице 1
  • половине 2
  • половину 1
  • положаја 1
  • положају 2
  • положим 1
  • поломиле 1
  • поломим 1
  • поломити 1
  • поломићемо 1
  • поломљена 1
  • поломљени 1
  • поломљеним 3
  • полуде 2
  • Полудевојке 1
  • Полудела 1
  • полудела 8
  • полудео 3
  • полудети 2
  • поље 6
  • пољу 1
  • Пољубац 2
  • пољубац 7
  • пољубаца 5
  • пољубе 2
  • Пољуби 2
  • пољуби 37
  • пољубив 1
  • пољубивши 2
  • Пољубила 2
  • пољубила 6
  • пољубиле 1
  • пољубим 2
  • пољубио 4
  • пољубити 2
  • пољубићу 1
  • пољубише 2
  • пољубљена 1
  • пољупца 2
  • пољупце 4
  • пољупцем 3
  • пољупци 3
  • пољупцима 5
  • помадом 1
  • помаже 5
  • помажемо 1
  • помажући 1
  • помази 1
  • помакоше 2
  • помало 1
  • помамна 1
  • помамније 1
  • помамно 1
  • помахнита 1
  • помаче 1
  • помене 3
  • поменем 3
  • помену 11
  • поменула 1
  • поменуо 1
  • померио 1
  • помеша 1
  • помиловати 1
  • помињала 2
  • помињале 1
  • помињао 1
  • помињати 1
  • помињаху 1
  • помиње 8
  • помињу 2
  • помири 1
  • помирила 6
  • помириле 2
  • помирити 3
  • Помириће 1
  • помирише 2
  • помисле 1
  • Помисли 1
  • помисли 19
  • помислив 1
  • помисливши 1
  • помислила 6
  • помислили 1
  • помислим 5
  • помислио 4
  • помислите 2
  • помислити 7
  • помислих 4
  • помислише 3
  • помишља 2
  • помишљају 1
  • помишљала 1
  • помишљам 1
  • помишљамо 1
  • помогла 1
  • помогне 1
  • помогну 1
  • помодреше 1
  • поможе 1
  • помоли 1
  • поморанџама 1
  • поморанџе 1
  • поморанџина 2
  • поморанџу 4
  • помрло 1
  • помрчина 3
  • помрчини 2
  • помрчином 2
  • помрчину 4
  • помућеној 1
  • понављали 1
  • понављаће 1
  • понављаше 1
  • понашања 1
  • понашање 1
  • понегде 1
  • понегована 1
  • Понедеоник 2
  • понекад 13
  • Понекад 7
  • понеке 1
  • Понеки 2
  • понеки 4
  • понеко 1
  • Понеко 1
  • понекој 1
  • понесе 1
  • понеси 1
  • понесите 1
  • понесоше 2
  • понесу 1
  • понеше 1
  • понижава 1
  • понижена 2
  • понижене 1
  • понижених 1
  • понижења 2
  • понижење 3
  • понизила 1
  • понизио 1
  • понизно 2
  • Понова 1
  • понова 24
  • понови 5
  • поновише 1
  • понос 3
  • поноса 1
  • поноси 4
  • Поносила 1
  • поносита 1
  • поносито 2
  • поносу 1
  • поноћи 8
  • понуде 3
  • поодавно 2
  • поотпадале 1
  • попадалим 1
  • попадаше 1
  • попе 2
  • попеше 1
  • Попи 1
  • попи 4
  • попив 1
  • Попила 1
  • попиле 1
  • поплавело 1
  • поплавеше 2
  • поплављеној 1
  • попово 1
  • поправи 1
  • поправимо 1
  • попреко 1
  • попречне 1
  • попуњавајући 1
  • попустила 1
  • попуши 4
  • попушиле 1
  • попушим 2
  • попушише 1
  • попушта 1
  • Попушта 1
  • порађа 1
  • поражен 1
  • поразговара 1
  • поразговараше 1
  • порази 1
  • порасла 1
  • порасло 1
  • Поред 5
  • поред 52
  • пореди 1
  • поредим 3
  • поређане 2
  • поређаше 1
  • Поређење 1
  • поређиваше 1
  • поређује 1
  • порода 1
  • породица 1
  • породице 7
  • породици 3
  • породично 1
  • порочна 1
  • порукама 1
  • поруке 2
  • поруком 1
  • порумени 1
  • поручи 1
  • поручила 1
  • поручили 1
  • поручише 1
  • порцелански 1
  • посади 2
  • посадише 2
  • посао 4
  • посвади 1
  • посвећена 1
  • Поседаше 1
  • поседаше 6
  • поседе 2
  • поседеће 1
  • посекла 2
  • поселима 1
  • посело 4
  • посете 2
  • посетиочеве 1
  • посету 1
  • посече 3
  • посечеш 1
  • Посла 1
  • посла 5
  • послала 2
  • послале 1
  • послан 1
  • посланика 1
  • посланиковица 1
  • посланиковице 1
  • послао 1
  • послат 2
  • послати 5
  • послато 1
  • Послах 1
  • Послаше 1
  • послаше 2
  • после 116
  • После 65
  • последња 1
  • Последње 2
  • последње 5
  • последњег 1
  • последњега 1
  • последњи 9
  • Последњих 1
  • последњу 2
  • послове 1
  • пословице 1
  • послу 2
  • послуга 2
  • послуге 1
  • послугом 1
  • послужавничић 1
  • послужи 3
  • Послуживање 1
  • послуживаће 2
  • послужим 1
  • Послужише 1
  • послужују 1
  • послузи 1
  • послуша 3
  • послушају 1
  • послушати 1
  • посребреном 1
  • посредник 1
  • посртаху 1
  • посрће 1
  • Посрћући 2
  • посрћући 7
  • пост 6
  • поста 4
  • постављен 1
  • постављеним 1
  • постављено 2
  • постаде 1
  • постајала 1
  • постала 4
  • постале 1
  • постали 1
  • постанеш 1
  • постао 1
  • постаре 1
  • постарио 1
  • посташе 1
  • посте 2
  • Постеља 1
  • постеља 5
  • постељама 1
  • постеље 8
  • постељи 5
  • постељом 1
  • постељу 12
  • пости 8
  • постиђен 1
  • постиђена 1
  • постила 7
  • постим 3
  • постимо 1
  • постио 2
  • постити 1
  • постиш 2
  • постојало 1
  • постоје 2
  • постоји 9
  • поступали 1
  • поступате 1
  • поступно 1
  • посувраћеним 2
  • посукло 1
  • посула 1
  • посумња 1
  • посуто 1
  • посутом 1
  • потајне 1
  • потајног 1
  • потанко 1
  • потапка 2
  • потапкав 1
  • потврди 1
  • потекоше 1
  • потераше 1
  • потешко 1
  • потиљак 2
  • потицало 1
  • поткаже 1
  • потковицама 1
  • потмуо 1
  • потомак 1
  • потопи 1
  • потпећеним 1
  • потписа 2
  • потпоручник 1
  • Потпоручник 1
  • потпуна 1
  • Потпуно 1
  • потпуно 12
  • потражи 3
  • потражимо 1
  • потражише 1
  • потребан 1
  • потребе 2
  • потребне 1
  • потресен 1
  • потресене 2
  • потресено 1
  • потресла 1
  • потроши 1
  • потрошио 1
  • потрча 9
  • потрчавши 1
  • Потрчавши 1
  • потрчаше 4
  • потрчи 2
  • потужи 3
  • потурчене 2
  • потуца 1
  • потчињава 2
  • потчињавам 1
  • потчињена 1
  • потчињене 1
  • потчињеност 1
  • поћи 3
  • поћута 1
  • поубијаћемо 1
  • поучиће 1
  • Пофранцужена 1
  • Пофранцузила 1
  • похита 21
  • похитале 1
  • похиташе 4
  • походе 3
  • походу 1
  • Поцепа 1
  • поцепаћемо 1
  • поцрвене 20
  • поцрвеневши 3
  • поцрвенела 3
  • поцрвенеће 1
  • поцрвенеше 3
  • поцрвени 2
  • поцрвенивши 1
  • поцрнели 1
  • почастише 1
  • Поче 3
  • поче 60
  • почела 10
  • почеле 5
  • почело 2
  • почео 4
  • почесмо 1
  • почетак 8
  • почети 1
  • почетка 2
  • почетку 4
  • Почех 1
  • почех 2
  • Почеше 1
  • почеше 13
  • почивају 1
  • почиње 5
  • почињем 1
  • почињемо 1
  • почињу 1
  • почињући 2
  • почнемо 1
  • пошалише 1
  • пошаље 2
  • Пошаљи 3
  • пошао 4
  • пошла 7
  • пошле 1
  • пошли 2
  • пошло 1
  • пошље 1
  • поштена 3
  • поштене 5
  • поштени 1
  • поштених 1
  • поштену 1
  • поштења 1
  • Пошто 14
  • пошто 54
  • поштовања 3
  • поштовање 1
  • поштовати 1
  • поштом 1
  • пошту 2
  • поштује 4
  • поштујемо 1
  • поштују 2
  • прабаба 2
  • прав 1
  • Права 1
  • права 10
  • правда 3
  • праве 7
  • праведан 1
  • праведна 1
  • праведног 1
  • правећи 3
  • прави 9
  • Правила 1
  • правила 10
  • правиле 2
  • правилно 1
  • правим 2
  • правима 2
  • правимо 1
  • правио 2
  • прављаху 1
  • прављаше 2
  • прављена 1
  • прављеној 1
  • прављење 1
  • правнике 1
  • Право 2
  • право 28
  • правоверна 1
  • правог 1
  • правога 1
  • правом 2
  • праву 2
  • праг 3
  • прага 5
  • празна 6
  • празник 9
  • празнине 1
  • празнину 1
  • празнио 1
  • празницима 1
  • празно 2
  • празну 2
  • прамајке 1
  • прамен 1
  • прамичак 1
  • прање 3
  • прати 1
  • пратим 1
  • пратиоца 1
  • пратити 1
  • Пратићу 1
  • праћен 1
  • праћене 1
  • прах 1
  • прашине 1
  • Прашине 1
  • прашини 1
  • прашину 2
  • прашљивом 1
  • прашта 5
  • Праштајте 1
  • праштају 1
  • праштање 1
  • праштао 1
  • прва 11
  • Прве 1
  • прве 4
  • првенче 2
  • први 39
  • Први 8
  • првим 1
  • првих 2
  • прво 20
  • Прво 5
  • првог 3
  • првога 2
  • првој 1
  • првом 4
  • Прву 2
  • прву 3
  • Пре 13
  • пре 80
  • пребаци 2
  • пребацила 1
  • пребацује 1
  • пребацују 1
  • пребледе 3
  • пребраја 1
  • преброји 1
  • превазишао 1
  • Превазишао 1
  • превали 2
  • преваре 3
  • превари 1
  • преваривши 1
  • преварила 2
  • преварили 1
  • Преварили 1
  • преваримо 1
  • Преварио 1
  • преварио 2
  • превариш 2
  • превија 1
  • Превоа 2
  • преводи 2
  • преводите 1
  • преврнуо 1
  • превртати 1
  • преврће 4
  • превучене 1
  • превученој 1
  • прегледа 1
  • прегорева 1
  • прегризла 1
  • пред 150
  • Пред 18
  • Преда 1
  • преда 7
  • предавали 2
  • предавања 2
  • предавање 1
  • предаде 1
  • предаје 1
  • Предаје 1
  • предака 2
  • предала 2
  • предвече 3
  • преде 1
  • предлог 2
  • предмет 2
  • предмете 2
  • предмету 1
  • предрасуда 2
  • предрасуде 1
  • председница 3
  • председнице 1
  • предсобља 3
  • предсобље 6
  • предсобљу 7
  • представама 1
  • представио 2
  • представљена 1
  • предузимам 1
  • пређе 5
  • пређем 1
  • пређемо 1
  • пређоше 3
  • пређу 1
  • преживарима 1
  • преживело 1
  • преживелом 2
  • презадужено 1
  • презадужила 1
  • презире 1
  • презрења 1
  • презриво 1
  • прекидала 1
  • прекидам 1
  • прекиде 10
  • прекинула 2
  • прекипи 1
  • прекјуче 2
  • преклињање 1
  • преклињаше 1
  • преклиње 2
  • Преко 4
  • преко 59
  • прекодан 2
  • прекорева 1
  • прекорети 1
  • прекори 3
  • прекорно 1
  • прекрсте 2
  • прекрсти 2
  • прекрстивши 1
  • прекрштеним 1
  • прексиноћ 1
  • Прексиноћ 1
  • Прексутра 1
  • прексутра 5
  • прелазе 1
  • прелази 1
  • прелазила 1
  • прелазио 1
  • прелете 1
  • прелетео 1
  • прелива 1
  • преливале 1
  • преливали 1
  • Према 2
  • према 56
  • премда 2
  • премирала 1
  • премирало 1
  • премишљања 1
  • премлатио 2
  • пренесете 1
  • преноси 1
  • преносити 1
  • преносна 1
  • преноће 1
  • преобују 1
  • преобуче 1
  • преобучене 1
  • преокрет 3
  • препаде 3
  • препаднем 1
  • препаднута 1
  • препадох 1
  • препала 1
  • препале 1
  • препатила 2
  • препирао 1
  • препирем 1
  • преписа 1
  • преписивала 1
  • преплашена 1
  • препородила 1
  • препорођај 1
  • препреке 1
  • препуклим 1
  • препукло 1
  • препуне 1
  • препуни 1
  • препунио 1
  • прерано 1
  • Прерано 1
  • прерушавала 2
  • прерушена 1
  • прерушене 2
  • прерушени 1
  • прерушила 1
  • пресахле 1
  • пресвисну 1
  • пресвлачио 1
  • Пресвукоше 1
  • пресвуче 3
  • преседела 2
  • пресекла 1
  • пресићеност 1
  • прескакао 1
  • прескочи 1
  • пресрећна 1
  • преста 1
  • престаде 1
  • престајаше 1
  • престоле 1
  • престони 1
  • престрављено 2
  • преступ 1
  • преступа 1
  • преступна 1
  • преступница 1
  • преступу 1
  • пресушени 1
  • претвара 4
  • претварала 2
  • претварале 1
  • претварати 1
  • претвараше 2
  • претвори 2
  • претворим 1
  • претворио 1
  • претекле 1
  • претекосмо 1
  • претерано 1
  • претече 1
  • претио 2
  • претпоставио 1
  • претпостављеном 1
  • претрне 1
  • претрну 5
  • претрнух 1
  • претрпело 3
  • претурајући 1
  • претури 2
  • претци 1
  • прећи 1
  • преудаде 1
  • преудаји 2
  • преудала 2
  • преуређење 1
  • преуче 1
  • пречац 1
  • прешла 2
  • пржене 1
  • При 1
  • при 6
  • прибере 1
  • прибија 1
  • прибирам 1
  • приближавала 1
  • приближавало 1
  • приближавао 1
  • приближи 3
  • приближује 1
  • прибра 8
  • прибрано 1
  • прибрах 1
  • приведоше 1
  • привезивала 1
  • привија 1
  • приврискаше 1
  • привуче 1
  • пригушен 2
  • пригушеним 1
  • пригушено 2
  • придржава 4
  • придржи 1
  • придружила 2
  • Приђе 1
  • приђе 11
  • приђоше 1
  • приземље 2
  • приземљу 1
  • призивала 1
  • призиваше 1
  • признаје 2
  • признајем 1
  • признају 1
  • признао 1
  • призор 1
  • пријатан 5
  • Пријатељ 1
  • пријатељ 6
  • пријатеља 8
  • пријатељеву 1
  • пријатељем 4
  • пријатељи 2
  • пријатељица 13
  • пријатељицама 5
  • Пријатељице 1
  • пријатељице 18
  • пријатељици 5
  • пријатељицом 1
  • пријатељицу 6
  • пријатељски 1
  • пријатељу 8
  • пријатна 2
  • пријатне 1
  • пријатније 1
  • пријатнији 1
  • пријатно 12
  • пријатност 1
  • пријатну 1
  • прије 1
  • приковаше 1
  • прикраде 1
  • прикриваше 1
  • прикрила 2
  • прикупљала 1
  • прилазиле 1
  • прилазите 1
  • прилика 2
  • приликама 1
  • прилике 2
  • прилику 3
  • прилично 2
  • Приложила 1
  • приљуби 1
  • прима 3
  • примају 4
  • примали 1
  • примам 1
  • примаше 1
  • приме 1
  • пример 6
  • примера 1
  • примере 1
  • примети 1
  • прими 2
  • Прими 3
  • примив 1
  • примила 3
  • примим 1
  • примио 1
  • Примио 1
  • примирена 1
  • примите 1
  • Примите 1
  • примора 1
  • примчиву 1
  • принесе 4
  • принеше 1
  • Принкипу 2
  • приносећи 1
  • приноси 2
  • приносите 1
  • принц 8
  • принца 1
  • припи 1
  • припија 1
  • припијала 1
  • припљеска 1
  • приповетке 1
  • приповетку 1
  • припрема 1
  • припремају 1
  • Припремало 1
  • припремама 1
  • припремамо 1
  • припремање 1
  • Припреме 1
  • припреме 3
  • припреми 2
  • припремила 1
  • припремимо 1
  • припремити 1
  • припрему 1
  • природа 1
  • природе 2
  • природи 1
  • природна 1
  • природније 1
  • присећајући 1
  • прислони 2
  • прислонив 1
  • прислонивши 1
  • прислоним 1
  • прислушкивала 1
  • прислушкивао 1
  • приставши 1
  • пристаде 1
  • пристадоше 1
  • пристаје 3
  • пристала 2
  • пристале 2
  • пристаништа 1
  • пристаништу 1
  • пристао 3
  • пристати 2
  • пристојније 1
  • притегни 1
  • притерана 1
  • притискати 1
  • притискаше 1
  • притискивало 1
  • притискивање 1
  • притискује 1
  • притискујући 1
  • Притисну 1
  • притисну 5
  • притиснуше 1
  • притиште 1
  • Притрча 1
  • притрчава 1
  • притрчавала 1
  • прихвата 1
  • прихвати 3
  • прихваћен 1
  • прича 10
  • Прича 2
  • причај 2
  • причају 3
  • причала 9
  • причале 1
  • причања 1
  • причање 1
  • причању 1
  • причати 2
  • приче 1
  • причешћујем 1
  • причинила 1
  • причу 5
  • пришива 1
  • прљав 1
  • Прљав 1
  • прљава 1
  • прљавим 2
  • прљаво 1
  • прљавог 1
  • прљавој 1
  • прљавом 1
  • пробала 1
  • пробамо 2
  • пробо 1
  • прободе 1
  • Прободе 1
  • пробуде 3
  • пробуди 12
  • пробудила 7
  • пробудиле 1
  • пробудили 4
  • пробудило 2
  • пробудим 2
  • пробудимо 2
  • пробудио 4
  • пробудити 1
  • пробудих 1
  • пробуђена 2
  • пробуђене 1
  • пробуђеним 1
  • пробуђених 1
  • пробуђену 1
  • пробушен 3
  • Пробушиле 1
  • пробушише 1
  • провансалски 1
  • проведе 4
  • проведох 1
  • проведоше 1
  • проведу 1
  • провела 7
  • провидној 1
  • провикаће 1
  • провирује 1
  • проводаџишем 1
  • проводаџишете 1
  • проводе 1
  • проводи 1
  • Проводи 1
  • проводила 1
  • проводити 1
  • проводњом 1
  • провуче 1
  • проглашен 1
  • прогнају 1
  • проговара 3
  • проговарају 1
  • проговоре 2
  • проговори 8
  • проговоривши 1
  • проговорила 1
  • проговориле 1
  • проговорило 1
  • проговорим 2
  • проговорио 1
  • проговорити 3
  • проговорих 1
  • прогука 1
  • прогутати 1
  • продаваца 4
  • продавачица 1
  • продавци 3
  • продавцима 1
  • продајте 1
  • продају 1
  • продала 1
  • продам 1
  • продера 1
  • продужавало 1
  • продужавао 1
  • продужаваше 1
  • продужи 7
  • продужим 1
  • продужују 2
  • Прође 10
  • прође 11
  • прођем 1
  • прођох 1
  • Прођоше 1
  • прођоше 3
  • прозвала 2
  • прозвали 1
  • прози 1
  • прозор 14
  • прозора 13
  • прозоре 6
  • Прозори 1
  • прозори 5
  • прозорима 8
  • прозорје 2
  • прозором 5
  • прозорско 1
  • прозорског 1
  • прозору 3
  • пројури 1
  • прокаже 1
  • проказом 1
  • проклела 1
  • Проклета 1
  • проклето 1
  • проклетога 1
  • проклињала 1
  • проклињање 1
  • проклињу 1
  • прокрчила 1
  • прокунем 1
  • пролагала 2
  • пролажаху 1
  • пролазан 1
  • пролазе 3
  • пролазећи 2
  • пролази 5
  • Пролазила 1
  • пролазиле 2
  • Пролазиле 2
  • Пролазили 2
  • пролазио 1
  • пролазне 1
  • пролазницима 1
  • пролазно 1
  • пролазу 5
  • пролетње 1
  • пролетос 1
  • пролећа 1
  • пролеће 4
  • проли 1
  • проливала 1
  • проливам 1
  • проливаш 1
  • промена 3
  • промени 12
  • променила 1
  • Променила 2
  • промениле 1
  • променило 1
  • променим 1
  • променимо 1
  • Променио 1
  • променио 5
  • променити 1
  • промениће 1
  • променише 1
  • промену 2
  • промењен 1
  • промењена 1
  • промењеним 1
  • промисли 1
  • промичу 1
  • промоли 1
  • промукао 2
  • промуклим 1
  • промукло 3
  • промуца 4
  • пропагатори 1
  • пропагирати 3
  • пропадне 1
  • пропали 1
  • пропалицу 3
  • пропије 1
  • прописан 1
  • прописи 1
  • проређеним 1
  • проричу 1
  • пророк 1
  • Пророк 3
  • Пророка 2
  • пророка 3
  • пророкова 1
  • Пророковим 1
  • пророково 1
  • пророкову 1
  • Пророком 1
  • пророци 1
  • просвећене 2
  • просвећених 1
  • просвећеност 2
  • просвећености 2
  • просвећење 3
  • просвећењу 1
  • просвећивала 1
  • просе 1
  • Проси 1
  • проси 2
  • просијава 1
  • просила 2
  • просили 1
  • просим 3
  • просимо 1
  • просиоца 2
  • Просиоце 1
  • Просиоци 1
  • просипало 1
  • просите 1
  • просити 1
  • Просише 1
  • просјака 4
  • просјаке 1
  • просјакиња 2
  • просјаци 3
  • просјачење 1
  • прост 3
  • проста 4
  • простакуша 2
  • просте 7
  • простења 3
  • прости 1
  • простим 1
  • простире 1
  • простирка 1
  • простих 3
  • просто 23
  • простог 1
  • Простор 1
  • пространо 1
  • пространој 1
  • простре 1
  • прострем 1
  • простреше 3
  • прострта 1
  • прострто 1
  • просту 1
  • просу 1
  • просута 2
  • просуте 1
  • протерају 1
  • протеран 5
  • протеранице 1
  • протераницу 3
  • протерати 1
  • протераше 1
  • протеривани 2
  • протест 2
  • протестом 1
  • протестује 1
  • против 15
  • противником 1
  • противница 1
  • проћердала 1
  • проћи 3
  • проучимо 1
  • проходају 1
  • проходало 1
  • прохтело 1
  • Прочита 2
  • прочита 5
  • прочитавала 1
  • прочитај 2
  • прочитала 1
  • прочитам 1
  • прочитамо 1
  • прочитати 3
  • Прошавши 1
  • прошао 8
  • прошапта 5
  • прошаптала 1
  • прошапћу 1
  • прошарану 1
  • прошевина 1
  • прошевини 1
  • прошета 2
  • прошетају 1
  • прошетала 1
  • прошетах 2
  • прошива 1
  • прошла 5
  • Прошле 1
  • прошле 3
  • прошли 5
  • Прошло 1
  • прошло 10
  • прошлог 1
  • прошлост 1
  • прошлости 2
  • прсима 2
  • прска 1
  • прскаху 1
  • прснем 1
  • прсником 1
  • прснуше 1
  • прст 2
  • прста 1
  • прсте 5
  • прстен 2
  • прстена 1
  • прстеном 1
  • прстење 1
  • прсти 2
  • прстију 5
  • прстима 14
  • прстом 2
  • пруге 2
  • пружа 2
  • пружајући 2
  • пружали 2
  • пружену 1
  • пружи 13
  • пружила 1
  • пружиће 1
  • прут 3
  • прхну 2
  • прштања 1
  • пршти 1
  • пса 3
  • псе 1
  • псетанце 1
  • пси 1
  • псовке 1
  • псу 1
  • псује 1
  • пудер 1
  • пудера 1
  • пудлице 2
  • пукао 1
  • пуке 1
  • пукло 1
  • пукну 1
  • Пуковиник 1
  • пуло 1
  • пун 8
  • пуна 16
  • Пуна 2
  • пуне 8
  • пуни 1
  • пунила 1
  • пуним 1
  • пуних 3
  • Пуно 2
  • пуно 30
  • пуног 1
  • пуној 2
  • пуномоћје 2
  • пуномоћник 2
  • пуномоћнике 4
  • пуномоћници 1
  • пуну 8
  • пупа 1
  • пупољак 1
  • пупољци 1
  • пуст 1
  • пуста 2
  • пусте 4
  • пусти 8
  • пустив 1
  • пустивши 1
  • пустим 1
  • пустио 3
  • пустити 1
  • пустих 2
  • пустише 2
  • пусто 1
  • пусту 1
  • пут 84
  • пута 54
  • путање 2
  • путем 3
  • путника 1
  • путнике 2
  • путница 7
  • путницама 1
  • Путнице 2
  • путнице 5
  • путници 1
  • путничким 1
  • путовала 1
  • путу 3
  • Путује 1
  • путује 5
  • путујем 1
  • путују 4
  • путујући 1
  • пући 1
  • пухар 1
  • пуца 2
  • пуцајући 1
  • пуцала 1
  • пуцањ 1
  • пуцао 2
  • пуце 1
  • пуче 1
  • пушаху 1
  • пуше 8
  • Пушећи 1
  • пушећи 5
  • пуши 11
  • пушила 2
  • пушило 1
  • пушио 1
  • пушите 1
  • Пушиће 1
  • пуших 1
  • пушиш 3
  • пушке 1
  • пушком 1
  • пушта 4
  • пуштају 2
  • пуштајући 1
  • пуштамо 1
  • пуштати 1
  • пуштене 1
  • р 1
  • равне 1
  • равнодушна 3
  • равнодушне 1
  • равнодушно 1
  • равној 1
  • равноправан 1
  • равноправни 1
  • равноправност 1
  • равноправности 1
  • рад 18
  • рада 2
  • Раде 1
  • раде 8
  • Ради 1
  • ради 35
  • радила 6
  • радим 7
  • радимо 2
  • радио 2
  • радите 2
  • радити 9
  • Радиће 1
  • радише 1
  • радни 1
  • радном 2
  • радовала 10
  • радоваћеш 1
  • радознала 2
  • радознале 1
  • Радознале 1
  • радозналије 1
  • радознало 9
  • радозналости 1
  • радом 1
  • радосна 2
  • радосно 12
  • радосну 1
  • Радост 1
  • радост 10
  • радостан 1
  • радости 31
  • радује 5
  • радујем 1
  • рађа 2
  • рађало 1
  • ражљути 1
  • ражљућена 1
  • разапетим 1
  • разапетог 2
  • разапетом 1
  • разастреше 1
  • разбарушена 1
  • разбарушила 1
  • разбивеним 2
  • разбивено 1
  • разбијем 1
  • разбијеним 1
  • разбијеног 1
  • разбити 1
  • разболела 1
  • разболео 1
  • разбукта 1
  • развеле 1
  • развенчао 1
  • развеселе 1
  • развесели 6
  • развеселила 2
  • развеселио 1
  • развеселише 1
  • развесељавала 1
  • разви 2
  • развија 1
  • развијају 1
  • развијале 1
  • развијали 1
  • развијања 1
  • развијање 2
  • развијању 1
  • развијао 1
  • развијаше 1
  • развије 1
  • развијемо 2
  • развијена 7
  • развијене 6
  • развијеним 1
  • развијете 2
  • развију 1
  • развикаше 1
  • развила 3
  • развиле 1
  • Развићу 1
  • развише 6
  • разврат 1
  • Разврат 1
  • разгали 6
  • разгалићеш 1
  • разгалиш 1
  • разгаљује 1
  • разговара 7
  • Разговарају 1
  • разговарају 6
  • разговарајући 2
  • разговарала 6
  • разговарале 2
  • разговарали 1
  • разговарало 1
  • разговарам 4
  • разговарамо 2
  • разговарате 1
  • разговарати 3
  • разговарах 1
  • разговараху 1
  • разговор 21
  • разговора 2
  • разговоре 4
  • разговори 2
  • разговорима 1
  • разговором 1
  • разговору 2
  • разголићен 1
  • разголићена 1
  • разголићене 2
  • разголићених 1
  • разгранали 1
  • раздани 1
  • раздаће 1
  • раздваја 1
  • раздвајају 1
  • раздвоји 1
  • раздвојити 1
  • раздеротине 1
  • раздешен 1
  • раздираше 1
  • раздрагана 1
  • раздрагане 1
  • раздрагати 1
  • раздрљена 3
  • раздрљених 1
  • раздухао 1
  • Разиђоше 1
  • разиђоше 2
  • разишле 1
  • разишли 1
  • разлегала 2
  • разлегаше 1
  • разлеже 5
  • разлежу 1
  • разлетеше 1
  • разливен 1
  • разливене 1
  • разлика 2
  • разликује 1
  • разлише 1
  • разлог 1
  • размажена 1
  • размажено 1
  • размази 1
  • размилеле 1
  • размилели 1
  • размисли 1
  • Размисли 1
  • размислим 1
  • размишља 2
  • размишљала 1
  • размишљали 1
  • размишљам 2
  • разне 3
  • разнежена 1
  • разнежи 4
  • разнежио 1
  • разнео 1
  • разним 1
  • разнобојним 2
  • разонођење 1
  • разорити 2
  • разорих 1
  • разочара 1
  • разочаравао 1
  • разочарала 1
  • разочарање 1
  • Разочарање 1
  • разређене 3
  • разрогачено 1
  • разузуриле 1
  • разум 3
  • разуме 6
  • разумевао 1
  • разумеде 2
  • разумеју 1
  • разумела 4
  • разумеле 2
  • разумем 1
  • разумео 1
  • разумети 2
  • разумеш 1
  • разумеше 1
  • разумна 1
  • Разумна 2
  • разуму 2
  • рај 1
  • раја 1
  • рајске 1
  • рају 1
  • ракија 1
  • ракије 1
  • Рамазан 24
  • рамазана 10
  • Рамазана 6
  • рамазанска 2
  • рамазанских 2
  • Рамазану 4
  • раме 4
  • рамена 7
  • раменима 4
  • рамену 1
  • Рана 1
  • рана 6
  • ранама 1
  • Ране 1
  • ране 2
  • рани 1
  • раније 6
  • ранио 3
  • Рано 1
  • рано 10
  • ранога 2
  • рану 6
  • рањен 1
  • рањену 1
  • расвесте 1
  • расвести 4
  • расвестих 2
  • расвешћава 1
  • расејан 1
  • расејана 3
  • расејано 3
  • раскалашио 1
  • раскалашне 2
  • раскалашно 1
  • раскалашну 1
  • раскид 1
  • раскопча 3
  • раскопчавају 1
  • раскопчавати 1
  • раскопчаваше 1
  • раскопчана 1
  • раскопчане 1
  • раскопчаним 1
  • раскопчаном 1
  • раскопчаћу 1
  • раскош 2
  • раскошно 3
  • раскошном 1
  • раскрилиле 1
  • раскрснице 1
  • расле 1
  • расло 1
  • расно 1
  • распаљену 1
  • распаљује 1
  • распаљују 1
  • распаса 1
  • распикућа 1
  • распињаше 1
  • распитај 1
  • Распитај 2
  • распитао 1
  • расплете 2
  • расплетена 4
  • расплетеној 1
  • расплетеном 1
  • расповијена 1
  • распојас 1
  • расположен 1
  • расположена 2
  • расположене 1
  • расположења 1
  • расположење 4
  • расположењу 2
  • распоред 1
  • распориће 1
  • расприча 1
  • распуштеница 10
  • распуштенице 1
  • раставе 1
  • растави 1
  • раставила 1
  • растависмо 1
  • Растаје 1
  • растале 1
  • растали 1
  • Растанак 2
  • Растанемо 1
  • растанку 1
  • расти 1
  • растрчаће 1
  • Растужена 1
  • растужено 1
  • растужи 6
  • растужило 1
  • растужим 1
  • растужује 2
  • растужују 1
  • растура 1
  • растурени 2
  • растури 1
  • растурио 1
  • растурих 1
  • расцветана 1
  • рат 1
  • рата 1
  • ратлокум 1
  • ратлокума 3
  • ратлокумом 2
  • ратују 1
  • рафа 3
  • рачун 1
  • рачуна 3
  • рачунају 1
  • раши 1
  • Рашид 5
  • Рашиде 4
  • рашила 1
  • раширеним 1
  • раширених 1
  • рашири 2
  • раширио 2
  • рашчеречи 1
  • рашчлањавала 1
  • рашчу 2
  • рашчује 1
  • рашчуло 1
  • рђав 1
  • рђаве 4
  • рђавих 1
  • Рђаво 1
  • рђаво 2
  • рђавој 1
  • реакција 1
  • реакцију 1
  • реакционар 1
  • реакционари 2
  • ребра 1
  • револвер 5
  • револуција 1
  • револуције 1
  • Револуције 1
  • револуцију 1
  • ред 7
  • реда 3
  • рединготу 3
  • редова 1
  • редове 2
  • редовно 2
  • редом 5
  • реду 3
  • ређа 2
  • ређам 1
  • режима 3
  • резервом 1
  • резом 1
  • резонују 1
  • резу 1
  • река 1
  • рекав 2
  • рекавши 7
  • рекама 1
  • Рекао 1
  • рекао 6
  • рекла 25
  • реклама 1
  • реклами 1
  • рекле 1
  • рекли 2
  • рекне 4
  • рекну 1
  • рекох 6
  • рекоше 12
  • реку 1
  • религиозна 1
  • реликвија 2
  • реликвије 1
  • Реомирових 1
  • репова 1
  • репутације 2
  • ретко 5
  • рећи 14
  • реформа 2
  • реформама 1
  • реформаторкама 1
  • реформи 1
  • реформишу 2
  • реформних 1
  • реформу 3
  • рефреном 1
  • рецепт 2
  • реци 1
  • реч 46
  • рече 351
  • речем 1
  • реченице 1
  • реченицу 2
  • речеш 1
  • речи 32
  • речима 3
  • Решад 1
  • решена 3
  • решетака 1
  • решеткама 2
  • решетке 14
  • Решила 1
  • риба 1
  • рибарски 1
  • рибе 1
  • рибу 1
  • рида 1
  • ридајући 1
  • ридала 1
  • Ридала 1
  • ритама 2
  • ритмично 2
  • роб 2
  • роба 1
  • робије 2
  • Робиња 11
  • робиња 51
  • робињама 7
  • робиње 27
  • Робиње 5
  • робињи 5
  • робињина 1
  • робињину 1
  • робињом 6
  • робињу 8
  • робовима 1
  • робу 1
  • роговима 1
  • род 9
  • рода 6
  • роде 1
  • Родила 1
  • родила 16
  • родиле 1
  • родили 1
  • родио 2
  • родитељ 2
  • родитеља 5
  • родитеље 3
  • родитељево 1
  • родитељем 2
  • родитељи 17
  • Родитељи 3
  • родитељима 7
  • родитељској 1
  • родитељу 1
  • родити 1
  • родно 1
  • Родолфом 1
  • родољубља 1
  • родом 4
  • Родос 1
  • роду 1
  • Рођака 1
  • рођака 10
  • рођакама 2
  • рођаке 9
  • рођаци 3
  • рођен 1
  • рођена 4
  • рођене 2
  • рођеног 1
  • рођење 1
  • рок 2
  • Ролан 1
  • РОМАН 1
  • роман 4
  • романа 14
  • романе 3
  • Романи 1
  • романи 2
  • романима 4
  • Романса 1
  • романсе 1
  • Ромео 2
  • роптала 1
  • росе 2
  • рубац 1
  • рубин 1
  • рубље 1
  • Ружа 2
  • ружа 8
  • ружаше 1
  • руже 10
  • ружина 2
  • ружичаст 1
  • ружичаста 2
  • ружичасте 1
  • ружичасто 1
  • ружичастог 1
  • ружичастој 2
  • ружичасту 1
  • ружичњак 2
  • ружна 1
  • ружним 2
  • Ружно 1
  • ружно 2
  • ружо 1
  • ружом 1
  • ружу 6
  • руз 1
  • рујна 1
  • Рука 2
  • рука 5
  • рукав 1
  • рукава 1
  • рукаве 1
  • рукавица 1
  • Рукавица 1
  • рукавицама 3
  • рукама 22
  • Руке 2
  • руке 59
  • руковале 1
  • руковање 1
  • руковао 1
  • руком 11
  • рукопис 3
  • руку 62
  • румелиској 1
  • румелиску 2
  • румен 2
  • румена 1
  • румене 1
  • руменим 1
  • румено 1
  • румену 2
  • рунделе 1
  • рупицу 1
  • Рускиње 2
  • Рускињу 3
  • рухо 1
  • руху 1
  • руци 12
  • руча 2
  • ручају 1
  • ручак 4
  • ручале 1
  • ручица 2
  • ручице 1
  • ручици 2
  • ручицу 2
  • ручка 1
  • ручку 1
  • рушимо 1
  • С 34
  • с 785
  • са 165
  • Са 4
  • сабах 2
  • сабљу 1
  • сав 16
  • савезе 1
  • савест 2
  • савести 4
  • савете 1
  • саветодавац 1
  • сави 1
  • савију 1
  • савих 1
  • савлада 3
  • савладам 1
  • савладана 1
  • савладаше 1
  • савлађујем 1
  • савремена 1
  • савремене 2
  • савршенији 2
  • савршенство 1
  • сагне 1
  • сагреши 1
  • сагрешиле 1
  • сад 187
  • Сад 51
  • сада 9
  • садашње 1
  • садашњи 1
  • садашњих 1
  • садашњости 1
  • Садика 1
  • садила 1
  • садразама 1
  • садржина 1
  • Садржина 1
  • сажали 1
  • сажаљева 3
  • сажаљевају 1
  • сажаљевање 1
  • сажаљење 1
  • саже 3
  • сазвале 1
  • сазидана 1
  • Саказ 1
  • саказ 4
  • сакри 8
  • сакривам 1
  • сакривања 1
  • Сакривен 1
  • сакривена 2
  • сакривене 1
  • сакривено 1
  • Сакриј 3
  • сакрије 5
  • сакрију 1
  • сакрила 4
  • сакриле 1
  • сакрили 1
  • сакрити 1
  • сакрише 2
  • сактијанским 2
  • сакупљене 3
  • сале 1
  • салетао 1
  • салете 2
  • Салон 1
  • салон 9
  • салона 1
  • салону 3
  • сам 538
  • Сама 2
  • сама 55
  • самаца 2
  • саме 16
  • Саме 2
  • сами 4
  • самих 1
  • само 180
  • Само 22
  • самоваспитавање 1
  • самога 1
  • самом 1
  • самоме 1
  • самостална 1
  • самоћи 1
  • Самртна 1
  • самртној 1
  • саму 8
  • Самуилу 1
  • самци 1
  • самците 1
  • самцу 1
  • Сан 1
  • сан 15
  • сандук 1
  • сандука 3
  • сандуке 1
  • сандуком 1
  • Саније 3
  • санови 1
  • сања 4
  • сањају 6
  • сањала 3
  • сањам 2
  • сањању 1
  • сањао 1
  • сањарија 1
  • сањарије 2
  • сањаш 1
  • сањаше 1
  • саобраћај 1
  • саосећају 1
  • саплетали 1
  • сапуном 1
  • сарајских 1
  • Сарају 1
  • Сасвим 1
  • сасвим 58
  • саслуша 1
  • саслушала 1
  • састави 3
  • саставићемо 1
  • састављене 1
  • састајала 2
  • састајали 2
  • састају 1
  • састанак 2
  • састане 2
  • састанемо 1
  • састанете 1
  • састанеш 1
  • састанке 4
  • састану 3
  • састати 1
  • састаће 1
  • састаше 1
  • сат 2
  • сата 4
  • сатара 1
  • сатић 1
  • сатови 1
  • саучешћа 1
  • Сафет 56
  • Сафетине 1
  • Сафетиних 1
  • Сафетиној 1
  • Сафетину 1
  • Сафетом 1
  • Сафи 1
  • сафир 1
  • сафирима 1
  • сахан 2
  • сахат 3
  • сахраних 1
  • сахрањена 1
  • Сач 1
  • сачекав 1
  • сачекавши 1
  • сачекати 1
  • сачеках 1
  • сачињавале 1
  • сачувај 1
  • сачувају 1
  • сачувале 1
  • сачувана 1
  • сачуване 1
  • саши 1
  • сашије 1
  • сашијемо 2
  • саших 1
  • Сва 10
  • сва 36
  • Свадба 1
  • свадба 2
  • свадбама 1
  • свадбе 3
  • свадбени 1
  • свадбеној 1
  • свадби 8
  • свадбу 15
  • свађа 1
  • свађала 1
  • свађи 1
  • Свака 1
  • свака 7
  • Свакако 1
  • свакако 3
  • сваке 3
  • сваки 39
  • Сваки 7
  • свакидашњи 1
  • свакидашњим 1
  • Сваким 1
  • сваким 3
  • Свако 1
  • свако 13
  • сваког 4
  • свакога 7
  • свакој 6
  • свакојаки 1
  • свакојаким 2
  • сваком 12
  • свакоме 4
  • сваку 14
  • сване 2
  • свану 1
  • свануло 1
  • свастици 1
  • сватове 2
  • Сватови 1
  • сватови 2
  • сватовима 1
  • свачега 1
  • свачему 4
  • свачији 1
  • свашта 10
  • све 260
  • Све 29
  • свег 2
  • Свега 1
  • свега 14
  • сведе 1
  • сведок 1
  • сведоке 2
  • Сведоци 1
  • сведоци 2
  • сведоцима 3
  • свеж 2
  • свежа 2
  • свеже 1
  • свежим 1
  • свежину 2
  • Свеједно 1
  • свекар 2
  • свекра 3
  • Свекрва 11
  • свекрва 16
  • свекрве 4
  • Свекрви 1
  • свекрви 12
  • свекрвина 1
  • свекрвине 1
  • свекрвиних 2
  • свекрвину 1
  • свекрвом 8
  • свекрву 5
  • свекровој 1
  • свекру 6
  • свему 6
  • свесна 5
  • свесне 1
  • свесни 1
  • свесних 1
  • свесно 2
  • свест 9
  • свестан 1
  • свести 11
  • свет 38
  • Свет 4
  • света 8
  • светао 2
  • свете 2
  • свети 5
  • светиле 1
  • светиљака 1
  • светином 1
  • светитељка 1
  • светитељке 1
  • светиш 1
  • светле 2
  • светли 3
  • светло 1
  • светлом 1
  • светлост 6
  • светлости 5
  • светлуца 1
  • светлуцаве 1
  • светлуцају 1
  • Свето 1
  • свето 6
  • световање 1
  • световима 1
  • светом 4
  • светости 1
  • свету 19
  • светује 1
  • светују 1
  • свећа 4
  • свеће 10
  • свећу 5
  • свечан 1
  • свечаније 1
  • свечано 2
  • свештено 1
  • свештеном 1
  • свешчице 1
  • свешчицу 1
  • Сви 14
  • сви 35
  • свијемо 2
  • свила 2
  • свиле 9
  • свилена 2
  • свилене 3
  • свиленим 1
  • свиленој 5
  • свилену 5
  • свили 4
  • свилом 1
  • свилу 2
  • свим 4
  • свима 8
  • свира 4
  • свирају 1
  • свирајући 2
  • свирала 6
  • свирале 1
  • Свирале 1
  • свирам 3
  • свирање 3
  • свирати 2
  • свираху 1
  • Свираху 1
  • свирачи 1
  • свирачицама 1
  • свирачице 1
  • Свирка 1
  • свирка 2
  • свирком 2
  • свирку 6
  • свирци 2
  • свитања 1
  • свитање 3
  • свитању 1
  • свитци 1
  • Свих 2
  • свих 21
  • свлачи 1
  • свог 1
  • Свога 1
  • свога 28
  • свој 13
  • своја 8
  • своје 118
  • своји 2
  • Својим 2
  • својим 24
  • својима 4
  • својина 3
  • својином 1
  • својих 17
  • својој 19
  • својом 12
  • своју 64
  • свом 7
  • своме 11
  • сврати 5
  • свратила 1
  • свратимо 1
  • свратио 1
  • свршене 1
  • свршено 1
  • Свршено 1
  • свршеног 1
  • свршетак 1
  • свршетка 1
  • сврши 6
  • свршила 1
  • свршило 2
  • Свршило 2
  • свршио 2
  • свршише 1
  • Сву 3
  • сву 37
  • Свуд 1
  • свуд 5
  • свуда 1
  • свући 1
  • Свуче 1
  • свуче 3
  • свучено 1
  • се 2794
  • Себе 2
  • себе 51
  • себи 22
  • себична 4
  • Себичне 1
  • себични 2
  • себичност 1
  • себичношћу 1
  • севап 2
  • севдах 1
  • севдаха 1
  • Севши 1
  • седа 5
  • седају 3
  • седала 2
  • седалу 1
  • Седам 2
  • седам 5
  • седање 1
  • седаше 1
  • Седе 4
  • седе 51
  • седела 15
  • Седела 3
  • Седеле 1
  • седеле 10
  • Седели 1
  • седели 4
  • седење 2
  • седео 4
  • седети 3
  • седећи 2
  • Седећи 3
  • седефски 1
  • седеше 2
  • седи 19
  • Седи 2
  • седим 8
  • седимо 1
  • седишта 1
  • седишту 1
  • седма 1
  • Седме 1
  • седмо 1
  • седмом 1
  • седне 1
  • Седне 1
  • седнем 2
  • седница 2
  • седнице 2
  • седници 1
  • седницу 3
  • седну 1
  • седог 1
  • седох 1
  • седоше 4
  • Седоше 4
  • сеђаше 6
  • Сејала 1
  • секиром 3
  • Секиру 1
  • Секла 1
  • секла 2
  • Секретар 1
  • села 3
  • селамлик 1
  • селамлика 1
  • селамлику 1
  • селвија 1
  • селвије 1
  • селе 1
  • семе 3
  • Семије 6
  • Семијом 1
  • Семију 2
  • сени 5
  • сенка 1
  • сенкама 1
  • сенке 1
  • сенсин 1
  • сентиментална 1
  • сентименталну 1
  • сео 1
  • Серез 3
  • Серезу 5
  • сереске 1
  • серџаде 2
  • серџадета 1
  • серџадету 2
  • серџадо 1
  • сестара 4
  • сести 4
  • Сестра 2
  • сестра 30
  • сестрама 1
  • сестре 27
  • Сестре 4
  • сестри 15
  • сестрина 1
  • сестрине 1
  • сестриним 1
  • сестринску 1
  • сестрић 13
  • сестрића 6
  • сестрићем 1
  • сестричина 1
  • сестричине 1
  • сестричини 2
  • сестричину 1
  • сестро 4
  • Сестро 8
  • сестром 9
  • сестру 13
  • Сети 5
  • сети 50
  • сетила 2
  • сетили 1
  • сетим 1
  • сетите 1
  • сетити 2
  • сетих 2
  • сетно 1
  • сећа 12
  • сећај 1
  • сећају 1
  • сећајући 1
  • сећала 3
  • сећам 5
  • сећање 1
  • сећате 1
  • Сефа 2
  • сецканог 1
  • сече 2
  • сечемо 1
  • сечеш 1
  • си 170
  • сив 2
  • сива 1
  • сиве 1
  • сивим 1
  • сиво 2
  • сивом 1
  • сигурна 1
  • сигурне 1
  • Сиђе 1
  • сиђе 4
  • Сиђоше 1
  • сиђоше 2
  • сиђу 2
  • сија 2
  • сијају 1
  • сијале 1
  • силазила 1
  • Силан 2
  • силан 3
  • силином 1
  • силна 1
  • силне 1
  • силним 1
  • силних 1
  • силно 13
  • силног 1
  • силном 2
  • силом 1
  • силу 2
  • символ 2
  • симите 1
  • симиџија 1
  • симпатичан 1
  • симпатична 2
  • симпатичне 1
  • симфоније 1
  • Син 2
  • син 29
  • сина 26
  • Сине 13
  • сине 54
  • синкопа 1
  • синова 1
  • синови 3
  • синовица 1
  • синовицу 1
  • синовље 1
  • синовљим 2
  • синовцу 1
  • сином 2
  • синоћ 10
  • Синоћ 2
  • синтакса 1
  • сину 7
  • синчић 1
  • сипа 2
  • сипале 1
  • сипана 1
  • сира 1
  • сирене 1
  • Сирију 3
  • сиром 1
  • сиромасима 1
  • сиромах 4
  • Сирота 4
  • сирота 9
  • сироте 6
  • сироти 1
  • сиротињи 2
  • сиротињом 1
  • Сиротињски 1
  • сиротињско 2
  • сиротињу 1
  • сиротице 1
  • Сиротице 1
  • сиротнија 1
  • сирото 2
  • сиротог 2
  • сиротој 3
  • сироту 1
  • сирочету 1
  • сирће 2
  • сирћетом 3
  • Сируп 1
  • сируп 2
  • сирупа 2
  • ситан 1
  • ситна 1
  • ситни 1
  • ситним 1
  • ситницама 2
  • ситници 1
  • ситницу 3
  • ситно 2
  • ситног 1
  • ситну 1
  • сифражеткиње 1
  • сишле 1
  • сишло 1
  • сјајна 1
  • сјајној 1
  • скакала 3
  • скакуташе 1
  • скаче 2
  • скачу 1
  • скептик 1
  • скептицизам 1
  • скерлетним 1
  • скида 3
  • скидала 1
  • скидање 1
  • скидаше 2
  • скиде 7
  • скидоше 1
  • скине 1
  • Скини 1
  • скину 1
  • скинув 1
  • Скинула 1
  • скинула 2
  • скинуле 1
  • скинуо 2
  • скита 1
  • склад 1
  • склања 1
  • склапају 1
  • склони 2
  • склонила 1
  • склонише 1
  • склопи 4
  • склопила 2
  • склопим 1
  • скљока 1
  • скок 1
  • скоком 2
  • Скопљанац 1
  • Скопљанка 1
  • Скопље 2
  • Скопљу 6
  • скопчано 1
  • скорије 1
  • Скоро 2
  • скоро 24
  • скоче 1
  • Скочи 1
  • скочи 27
  • скочила 1
  • скочим 1
  • Скочите 1
  • скочише 3
  • скрене 1
  • скрену 1
  • Скрену 1
  • скренула 1
  • скренуле 1
  • скренуло 1
  • скренуше 2
  • скретао 1
  • скреће 1
  • скриви 1
  • скроз 2
  • скројених 1
  • скромна 1
  • скромно 1
  • скуп 1
  • скупе 1
  • скупи 5
  • скупиле 1
  • скупило 1
  • скупио 2
  • скупљају 1
  • скупљале 1
  • скупљали 2
  • скупљате 1
  • скупљати 1
  • скупова 1
  • скупоцене 2
  • скупоцено 1
  • скупоцену 1
  • скут 21
  • скута 7
  • скутовима 1
  • скутом 2
  • слаба 7
  • слабећи 1
  • слаби 2
  • слабија 1
  • слабије 1
  • слабуњаве 1
  • славим 1
  • славуј 2
  • славуја 2
  • славујева 1
  • славуји 1
  • слага 2
  • слагала 3
  • слагали 1
  • слаже 3
  • слажем 1
  • слала 3
  • слама 1
  • слан 3
  • слата 1
  • слати 1
  • Слатка 18
  • слатка 23
  • Слатке 3
  • слатке 4
  • Слатки 2
  • слатки 8
  • Слатким 1
  • слатким 3
  • слаткима 1
  • слатких 1
  • Слатко 2
  • слатко 4
  • слаткога 5
  • слаткоречивим 1
  • слатку 1
  • слаће 1
  • слегли 1
  • следи 2
  • слеже 3
  • слеме 1
  • слепе 2
  • слепих 1
  • слепоочнице 4
  • слете 1
  • слива 1
  • сливаху 1
  • слика 7
  • сликама 1
  • сликао 1
  • слике 5
  • сликом 1
  • Слику 1
  • слику 22
  • слици 7
  • слични 1
  • слично 1
  • сличност 1
  • слобода 5
  • слободан 2
  • слободе 7
  • слободи 4
  • слободило 1
  • слободио 1
  • Слободна 1
  • слободна 10
  • слободне 9
  • слободни 2
  • слободнија 1
  • слободно 8
  • слободној 2
  • слободом 1
  • слободу 8
  • слова 5
  • словима 1
  • слово 1
  • сломила 1
  • сломити 1
  • слуга 4
  • слугама 2
  • слуге 4
  • слугу 2
  • служаше 2
  • служби 2
  • службом 3
  • службу 5
  • служи 1
  • служила 3
  • служити 1
  • слутећи 2
  • слути 3
  • слутила 3
  • слутио 1
  • слутити 1
  • случај 3
  • случајно 8
  • слуша 12
  • слушај 1
  • Слушај 4
  • слушају 6
  • слушајући 8
  • слушала 4
  • слушале 1
  • слушам 4
  • слушао 2
  • слушате 3
  • слушаше 2
  • Слушкиња 1
  • слушкиња 13
  • слушкињама 7
  • Слушкиње 1
  • слушкиње 16
  • слушкињи 2
  • слушкињом 2
  • слушкињу 5
  • смакла 1
  • смакнутих 1
  • смакоше 2
  • смањила 1
  • смарагд 1
  • сматра 2
  • сматрају 1
  • сматрајући 1
  • сматрала 1
  • сматрам 1
  • сматрани 1
  • сматраху 1
  • Сматраш 1
  • смаче 5
  • сме 24
  • смеде 7
  • смедох 1
  • смедоше 2
  • смеђа 1
  • смеђу 1
  • смежурану 1
  • смеј 1
  • смејала 11
  • смејале 4
  • смејало 1
  • смејао 2
  • смејати 7
  • Смејаће 1
  • смејаху 2
  • смејаше 1
  • Смејаше 1
  • Смеје 1
  • смеје 18
  • смејем 1
  • смејемо 2
  • смејете 1
  • смејеш 4
  • смеју 13
  • смејући 7
  • смела 15
  • смеле 2
  • смели 1
  • смелије 1
  • смело 4
  • смелост 3
  • смем 11
  • Смем 2
  • смемо 1
  • смео 5
  • смет 4
  • смете 1
  • смети 3
  • сметне 1
  • смеће 1
  • смећу 1
  • Смех 1
  • смех 12
  • смеха 4
  • смехом 2
  • смеш 1
  • Смеш 1
  • смешају 1
  • смешаху 1
  • смеше 1
  • смешећи 5
  • смешила 1
  • смешљива 1
  • смешна 1
  • смешно 5
  • смешном 1
  • смисла 3
  • смисли 1
  • Смит 1
  • смо 53
  • смождила 1
  • смокава 1
  • смоква 1
  • смокве 7
  • смокви 3
  • смоквом 2
  • Смокву 1
  • смокву 3
  • смоле 1
  • смолу 1
  • смрад 1
  • смрвљена 1
  • смркава 1
  • смркаваше 1
  • смрт 23
  • смрти 8
  • смртна 1
  • смртне 1
  • смртни 2
  • смртнога 1
  • смрче 4
  • сна 7
  • Снага 1
  • снага 3
  • снаге 6
  • снагу 10
  • снађе 2
  • снажио 1
  • снажним 1
  • снажно 3
  • сналази 1
  • снаси 4
  • снаћи 2
  • снаха 15
  • Снаха 5
  • снахама 1
  • снахе 3
  • снахи 2
  • снахо 13
  • снахом 2
  • снаху 5
  • снашло 1
  • снебивајући 1
  • сневесели 1
  • сневеселише 2
  • снег 10
  • снега 1
  • снегом 1
  • снегу 2
  • снежно 2
  • снива 1
  • снивала 1
  • Снила 3
  • снила 5
  • снове 1
  • снови 1
  • сном 1
  • снопови 1
  • сноповима 1
  • сну 6
  • Соба 2
  • соба 6
  • собама 2
  • собе 29
  • соби 38
  • собна 2
  • собних 2
  • собом 9
  • Собу 1
  • собу 88
  • Содом 1
  • сок 1
  • сокак 4
  • сокаке 1
  • сокаком 1
  • Соломон 1
  • Соломона 1
  • Солуљанака 1
  • Солун 26
  • Солуна 8
  • Солуном 1
  • солунска 1
  • солунске 2
  • солунски 3
  • солунским 3
  • солунских 4
  • солунско 2
  • солунског 2
  • Солунског 2
  • солунском 1
  • Солунском 1
  • солунску 1
  • Солуну 31
  • Солуњанака 1
  • Солуњани 1
  • Солуњанима 2
  • Солуњанка 3
  • Солуњанкама 3
  • Солуњанке 4
  • Солуњанку 1
  • сопствено 1
  • сопственог 1
  • софа 2
  • софама 3
  • софе 12
  • софи 20
  • софом 1
  • софра 4
  • софри 1
  • софру 2
  • софу 18
  • спа 1
  • спава 18
  • спавај 1
  • Спавај 1
  • спавају 12
  • спавала 5
  • Спавале 1
  • спавале 4
  • спавали 1
  • спавало 1
  • спавам 3
  • спавамо 2
  • спавање 4
  • спавању 1
  • спавао 1
  • спавате 1
  • спавати 1
  • спаваћу 1
  • спаваш 4
  • спаваше 3
  • спаде 1
  • спази 1
  • спазила 2
  • спали 1
  • спалила 1
  • спарушено 1
  • спаруши 1
  • спасите 1
  • списка 1
  • сплетено 3
  • Споља 1
  • споља 7
  • спомен 2
  • споменик 1
  • споменике 1
  • спонтано 3
  • спопада 1
  • спопаде 1
  • спопадне 1
  • споредним 1
  • споредних 1
  • споредно 1
  • споречкавају 1
  • споречкате 1
  • способна 1
  • спотакох 1
  • спотицали 1
  • спотиче 1
  • спрема 8
  • спремају 3
  • спремала 2
  • спремали 2
  • спремамо 3
  • спреман 2
  • спремање 2
  • спремао 1
  • спремате 1
  • спремати 1
  • спремаш 1
  • спремаше 1
  • спреме 1
  • спреми 11
  • спремила 2
  • спремиле 1
  • спремим 1
  • спремио 1
  • спремих 1
  • спремише 2
  • спремљене 1
  • спремљени 1
  • спремљеним 1
  • спремна 1
  • спремом 1
  • спусте 2
  • спусти 10
  • Спусти 2
  • спустила 1
  • спустило 1
  • спустим 2
  • спустише 3
  • спутала 1
  • спушта 2
  • спуштају 1
  • спуштале 1
  • спуштене 1
  • спуштеним 1
  • сравнио 1
  • Срам 5
  • сраман 1
  • срамног 2
  • срамота 23
  • Срамота 6
  • срамоту 3
  • срата 1
  • Срдачно 1
  • срде 1
  • сребра 1
  • сребрн 1
  • сребрна 2
  • сребрни 3
  • сребрним 1
  • сребрној 1
  • сребрном 1
  • сребрну 1
  • сревши 1
  • средине 1
  • средини 2
  • средину 1
  • средња 1
  • средње 4
  • средњем 1
  • средњи 2
  • средњом 1
  • средњу 1
  • средовечне 1
  • средстава 1
  • средства 3
  • срела 7
  • среле 3
  • срели 1
  • срео 1
  • срести 1
  • сретали 1
  • сретао 1
  • Срете 1
  • срете 4
  • сретне 3
  • сретнемо 1
  • сретну 1
  • Сретосмо 1
  • сретох 1
  • сретоше 1
  • срећа 14
  • Срећа 2
  • срећан 6
  • среће 4
  • срећи 2
  • Срећна 2
  • срећна 37
  • срећне 12
  • срећни 4
  • срећнија 3
  • срећније 1
  • срећним 1
  • срећно 3
  • срећног 2
  • срећну 2
  • Срећу 1
  • срећу 9
  • срешће 1
  • срмом 1
  • сродиле 1
  • сродније 1
  • срођено 1
  • срп 1
  • СРПСКА 1
  • сруши 1
  • срушити 1
  • срушићемо 1
  • срушише 1
  • срца 28
  • Срце 5
  • срце 74
  • срцем 8
  • срцу 17
  • стаблом 1
  • ставио 1
  • стаде 11
  • стадима 1
  • стадо 1
  • Стадоше 1
  • стадоше 6
  • стазама 2
  • стазом 1
  • стазу 1
  • Стајала 1
  • стајала 3
  • стајало 1
  • стајао 3
  • стајаше 1
  • стаје 3
  • стакалце 2
  • стакла 2
  • стакленој 3
  • стаклу 1
  • Стала 1
  • стала 4
  • стале 1
  • сталежа 1
  • сталне 1
  • стално 4
  • Стамбол 3
  • Стамбола 2
  • стамболским 1
  • Стамболу 4
  • станац 1
  • стане 1
  • станем 1
  • Станите 2
  • станицама 1
  • станице 1
  • становнице 2
  • стану 1
  • станује 1
  • станују 2
  • стања 1
  • стању 1
  • стао 2
  • стар 4
  • стара 43
  • Стара 9
  • Старац 2
  • старац 3
  • старе 32
  • Стари 3
  • стари 5
  • старија 6
  • старије 2
  • старији 8
  • старијим 2
  • старијима 2
  • старијој 1
  • старију 1
  • старим 4
  • старима 2
  • старинска 4
  • старински 6
  • старинским 1
  • старинских 2
  • старинско 3
  • старинској 4
  • старинском 1
  • старинску 4
  • старих 6
  • старица 1
  • старице 4
  • старици 1
  • Старичине 1
  • старо 8
  • старог 1
  • старога 2
  • Старога 4
  • старој 4
  • Старом 4
  • старом 6
  • старомодним 2
  • старомодној 1
  • старост 1
  • старотурака 1
  • старотуркиња 3
  • старотуркињама 1
  • Старотуркиње 1
  • старотуркиње 5
  • старотуркињу 1
  • Старотурци 1
  • старотурци 6
  • старотурчин 3
  • старотурчина 3
  • стару 5
  • старца 4
  • Старци 1
  • старци 2
  • старцима 1
  • старцу 2
  • стас 2
  • стаситија 1
  • Ствар 1
  • ствар 9
  • ствара 1
  • стваран 1
  • ствари 12
  • стварима 2
  • стварно 2
  • створен 1
  • створена 2
  • створење 1
  • створи 1
  • створила 3
  • створиле 1
  • створили 1
  • створио 2
  • створите 1
  • Створитеља 1
  • створова 1
  • сте 47
  • стегле 1
  • стегне 2
  • стегну 1
  • стегнуто 1
  • стегох 1
  • стегоше 2
  • стеже 7
  • стежу 2
  • стезало 1
  • стезање 1
  • стезати 1
  • стекао 1
  • стењаше 2
  • стењући 1
  • степена 1
  • степеница 4
  • степенице 7
  • стереотипно 1
  • стигле 1
  • Стид 1
  • стид 5
  • стида 4
  • стиде 1
  • стидела 3
  • стиделе 1
  • стидели 1
  • стидети 1
  • стиди 3
  • стидиш 1
  • стидљива 1
  • стидљиве 1
  • стидљиво 2
  • стиду 1
  • стиже 1
  • Стил 1
  • стил 2
  • стила 1
  • Стила 1
  • стиска 1
  • стисне 1
  • Стисне 1
  • стисну 1
  • стиснуте 2
  • стићи 1
  • стих 2
  • стихова 3
  • стихове 5
  • стихови 3
  • стиховима 3
  • стиху 2
  • стишава 1
  • сто 22
  • Сто 3
  • стоје 2
  • стојећи 2
  • стоји 16
  • Стоји 3
  • Стојим 1
  • стола 4
  • столећа 3
  • столисту 2
  • столић 1
  • столицама 1
  • столице 2
  • столици 1
  • столицу 5
  • столичица 1
  • столом 3
  • столу 9
  • стомак 3
  • стоти 1
  • стотина 2
  • стотине 2
  • стотину 4
  • сточић 1
  • страдала 1
  • стражар 4
  • стражарева 2
  • стражареве 1
  • стражари 1
  • Стражари 1
  • стражарову 1
  • стран 2
  • страна 4
  • странац 3
  • стране 17
  • страни 6
  • страним 1
  • страних 1
  • странкиња 5
  • Странкињама 1
  • странкињама 13
  • Странкиње 1
  • странкиње 28
  • странкињи 2
  • страно 1
  • странога 1
  • страној 2
  • странпутицом 1
  • страну 12
  • странца 1
  • странце 1
  • странци 1
  • страсна 2
  • страсне 3
  • страсни 1
  • страсније 1
  • страсним 1
  • страсно 8
  • страсну 2
  • страст 12
  • Страст 2
  • страстан 1
  • Страстан 1
  • страсти 5
  • страх 21
  • страха 12
  • страхоба 1
  • страхобу 1
  • страховале 1
  • страховито 2
  • страхом 4
  • страхоту 1
  • страху 3
  • Страшан 1
  • страшан 6
  • Страшио 1
  • страшио 2
  • страшна 3
  • страшне 2
  • Страшни 2
  • страшним 2
  • Страшно 1
  • страшно 27
  • страшној 1
  • страшном 1
  • страшну 3
  • страшћу 2
  • стреса 4
  • стресаху 1
  • стресаше 1
  • стресе 2
  • Стрина 1
  • стрина 7
  • стрине 4
  • стрини 1
  • стрином 1
  • стрину 1
  • стриц 9
  • стрица 11
  • стрицем 1
  • стрицу 2
  • стричева 1
  • стричево 1
  • стрме 1
  • строго 3
  • стрпа 2
  • стрпљења 1
  • струја 1
  • струју 3
  • струк 1
  • струкове 1
  • струковима 2
  • стрча 2
  • стрчи 1
  • студент 1
  • студента 1
  • студенти 2
  • ступа 1
  • ступају 1
  • ступајући 1
  • су 679
  • Сувише 1
  • сувише 6
  • сувишње 1
  • суво 1
  • сугестији 1
  • суд 2
  • Суд 2
  • судбина 1
  • Судбина 2
  • судбином 2
  • судбину 2
  • судити 1
  • судњем 1
  • судове 1
  • судови 1
  • суђен 1
  • Суза 4
  • суза 9
  • сузама 13
  • Сузанице 1
  • Сузе 3
  • сузе 40
  • сузи 1
  • сузне 1
  • сузним 2
  • сујете 2
  • сукну 1
  • сукњама 1
  • сукњи 1
  • сукњом 1
  • сукњу 2
  • Султан 3
  • султан 4
  • султане 2
  • султани 1
  • султанијама 1
  • султаније 1
  • султанова 1
  • султановом 1
  • султаном 1
  • сумња 2
  • сумњају 1
  • сумњала 1
  • сумњања 1
  • сумњати 1
  • сумње 2
  • сумњу 1
  • сумраку 1
  • сународница 1
  • сународнице 1
  • сународници 1
  • Сунца 1
  • сунца 7
  • сунце 17
  • сунцобран 2
  • сунцобране 1
  • сунцобрани 1
  • сунцобраном 2
  • сунцу 3
  • сунчева 3
  • сунчевим 2
  • сунчеву 1
  • сургун 1
  • сурме 1
  • сурмом 1
  • суров 2
  • сурова 1
  • суседа 1
  • суседе 4
  • суседом 1
  • суседу 1
  • сусрет 1
  • сусрета 1
  • сусретом 1
  • сусретоше 1
  • сустао 1
  • Сут 1
  • сут 7
  • сута 15
  • Сута 4
  • сутане 1
  • сутанин 1
  • сутанина 1
  • сутанине 1
  • Сутаниног 1
  • сутану 1
  • суте 5
  • сути 6
  • сутин 3
  • сутина 1
  • сутиних 1
  • сутином 1
  • сутину 1
  • суто 9
  • сутом 1
  • сутра 27
  • Сутра 8
  • сутрадан 10
  • Сутрадан 14
  • суту 3
  • суфур 5
  • суфура 4
  • суха 2
  • сухе 1
  • сухим 1
  • сухо 1
  • сухог 1
  • сухом 2
  • суши 2
  • сушила 1
  • суштину 1
  • схватила 1
  • схватити 1
  • Та 10
  • та 47
  • табане 1
  • табанима 1
  • табачића 1
  • таван 1
  • тавана 1
  • таваницу 1
  • тавану 3
  • тад 10
  • Тад 2
  • тада 15
  • тај 44
  • Тај 6
  • тајна 2
  • тајне 7
  • тајни 2
  • тајно 2
  • тајној 1
  • тајну 11
  • так 3
  • Так 3
  • така 3
  • такав 2
  • таква 4
  • такве 7
  • такви 2
  • таквим 1
  • Таквих 1
  • таквих 2
  • такво 1
  • таквог 1
  • таквога 1
  • такву 1
  • тако 128
  • Тако 13
  • такође 1
  • таласа 1
  • таласи 1
  • таласима 2
  • тама 1
  • тамбуре 1
  • тамбуру 1
  • тами 1
  • тамо 37
  • Тамо 6
  • тамом 1
  • тандркала 1
  • тандрчу 1
  • танка 2
  • танке 3
  • танки 2
  • танким 1
  • танких 1
  • танко 1
  • танкој 1
  • танком 1
  • танконогим 2
  • танку 3
  • тањир 1
  • тапка 1
  • тапкање 1
  • тапшући 4
  • Татли 1
  • татлијама 1
  • татлије 1
  • таук 1
  • тачком 1
  • тачку 1
  • тачном 1
  • Ташу 1
  • твога 2
  • твој 10
  • Твој 3
  • твоја 16
  • Твоја 2
  • твоје 9
  • твоји 1
  • Твоју 1
  • твоју 3
  • твом 1
  • тврда 3
  • тврдим 1
  • тврдица 1
  • Тврдо 1
  • тврдо 11
  • тврдоглавост 1
  • те 287
  • Те 3
  • Театру 1
  • Тебе 2
  • тебе 39
  • Теби 2
  • теби 21
  • тегобу 2
  • тежак 3
  • теже 3
  • теј 1
  • тејза 1
  • Тејзе 12
  • тејзе 61
  • тејзи 5
  • тејзине 2
  • Тејзино 1
  • тејзино 2
  • тејзиног 1
  • тејзину 1
  • тејзом 2
  • тејзу 6
  • тек 27
  • Тек 6
  • текија 1
  • текијама 5
  • текије 6
  • текији 1
  • текију 2
  • тел 2
  • тела 5
  • телак 1
  • телаковић 1
  • телеграм 1
  • телећом 1
  • тело 5
  • телом 6
  • телу 1
  • теме 6
  • темеља 1
  • темена 19
  • теменима 4
  • теменом 1
  • темпераменат 3
  • темперамента 3
  • темперирају 1
  • Тепа 1
  • тепајући 1
  • тепати 1
  • тепаше 1
  • тепсија 2
  • тепсијом 1
  • тера 5
  • терасама 2
  • терасе 1
  • тераси 1
  • терасици 1
  • терасу 3
  • тераху 1
  • тераш 1
  • терет 2
  • теретом 3
  • терлука 1
  • терлуцима 3
  • тетка 41
  • Тетка 5
  • тетке 27
  • тетки 11
  • теткин 1
  • теткине 3
  • теткиним 1
  • теткиних 1
  • теткино 4
  • теткину 3
  • тетком 6
  • тетку 15
  • тетурајући 1
  • тетурала 1
  • Тефтердарову 1
  • тефтере 1
  • Теча 1
  • теча 6
  • течно 2
  • течо 3
  • течу 3
  • тешаху 1
  • теше 1
  • теши 1
  • тешило 1
  • тешити 1
  • тешка 5
  • тешке 2
  • тешким 3
  • Тешко 10
  • тешко 31
  • тешког 2
  • тешкој 1
  • ти 266
  • Ти 64
  • Тигар 1
  • тигрица 1
  • Тим 1
  • тим 17
  • тип 3
  • типичан 2
  • типова 1
  • тирана 1
  • тиране 1
  • Тих 1
  • тих 10
  • тиха 1
  • тихо 27
  • тица 4
  • тицало 1
  • тице 3
  • тицу 2
  • тиче 8
  • тичиће 2
  • тичу 1
  • тише 1
  • Тишина 4
  • тишина 8
  • тишини 2
  • тишином 2
  • тишину 2
  • ткива 1
  • тле 3
  • тмином 1
  • то 418
  • То 91
  • тоалетама 1
  • тоалети 1
  • тоалету 4
  • тобоже 12
  • тобом 12
  • товарним 1
  • Тога 3
  • тога 68
  • Тој 1
  • тој 12
  • толи 1
  • толика 2
  • Толика 2
  • Толике 1
  • толике 11
  • толики 7
  • толиким 3
  • толиких 3
  • толико 79
  • толиког 1
  • толику 1
  • том 6
  • Томе 1
  • томе 38
  • Тонди 1
  • тонови 2
  • топ 4
  • топал 3
  • топи 1
  • топла 1
  • топле 3
  • топлина 1
  • топлине 1
  • топлином 1
  • топло 6
  • топлоте 1
  • топлотом 1
  • тор 1
  • торбица 1
  • торбом 1
  • торбу 1
  • торњева 1
  • трава 4
  • траве 5
  • трави 1
  • травом 2
  • траву 6
  • траг 1
  • трага 1
  • трагови 1
  • трагом 1
  • тражаху 1
  • тражаше 1
  • траже 10
  • Траже 2
  • тражењу 1
  • тражећи 1
  • тражи 20
  • тражила 5
  • тражиле 2
  • тражили 2
  • тражим 3
  • тражимо 2
  • тражио 4
  • тражите 2
  • Тражите 2
  • тражити 1
  • тражише 1
  • траја 1
  • трајала 1
  • траје 2
  • трајно 1
  • трају 2
  • тракама 1
  • траку 1
  • трамвај 1
  • трамваја 1
  • трамвајем 1
  • трбух 1
  • трбухом 2
  • тргли 1
  • тргло 1
  • тргне 2
  • тргну 1
  • трговаца 1
  • трговци 1
  • тргох 1
  • тргоше 4
  • Треба 3
  • треба 37
  • требала 5
  • требало 8
  • требао 3
  • трезвена 1
  • трезвено 1
  • трезвеном 1
  • трезним 1
  • трезнога 1
  • трене 1
  • тренутак 11
  • тренутака 1
  • тренутка 4
  • тренутку 5
  • тренутно 5
  • тренутном 1
  • тренутцима 3
  • трепавица 1
  • трепавице 1
  • трепери 1
  • трепериле 1
  • трептала 1
  • трепте 1
  • тресак 1
  • тресе 4
  • треска 2
  • треске 2
  • трескова 1
  • треском 1
  • тресла 1
  • тресле 2
  • тресли 1
  • тресну 1
  • трести 2
  • тресу 1
  • тресући 3
  • трећа 4
  • Трећа 4
  • Треће 1
  • треће 6
  • трећег 1
  • трећега 2
  • Трећи 4
  • трећи 9
  • трећих 1
  • трећом 1
  • Трећу 1
  • трећу 6
  • трже 28
  • трза 1
  • трзају 1
  • трзам 1
  • трзаху 1
  • три 105
  • Три 4
  • тридесет 8
  • тридесете 1
  • тринаест 2
  • трио 1
  • трипут 8
  • триста 2
  • трку 1
  • трља 2
  • трљају 2
  • трљајући 1
  • трљати 1
  • трљаше 1
  • трње 1
  • троје 4
  • тројице 1
  • тројицу 2
  • тромост 1
  • трошећи 2
  • трошка 1
  • трошне 1
  • трошним 1
  • трошних 1
  • трошног 1
  • трпела 1
  • трпели 1
  • трпети 1
  • трпеће 1
  • трпи 7
  • трпиш 1
  • трубадур 1
  • трудећи 2
  • трујеш 1
  • трулеж 1
  • труло 1
  • трунке 1
  • труп 1
  • Трчи 2
  • трчи 3
  • Ту 12
  • ту 73
  • туга 6
  • туге 3
  • туговала 1
  • туговати 1
  • Тугом 1
  • тугу 2
  • тугује 3
  • тугујем 1
  • туда 1
  • туђ 9
  • туђа 6
  • Туђе 1
  • туђе 12
  • туђем 2
  • туђи 3
  • Туђим 1
  • туђим 5
  • туђима 1
  • туђина 1
  • туђини 7
  • туђинима 1
  • туђинка 3
  • туђих 2
  • туђој 1
  • туђом 2
  • туђу 3
  • тужан 4
  • тужи 1
  • тужио 1
  • Тужна 1
  • тужна 26
  • тужне 2
  • тужни 1
  • тужним 2
  • тужно 8
  • тужну 1
  • тузи 1
  • тумарају 1
  • тумарамо 1
  • тумаче 1
  • тумачи 1
  • тумбе 1
  • туп 1
  • тупим 1
  • тупо 7
  • Турака 5
  • турба 1
  • турбанима 1
  • Турбета 1
  • турбету 1
  • туристичког 1
  • турк 1
  • Турке 2
  • Туркестана 1
  • Туркиња 23
  • Туркињама 2
  • Туркиње 18
  • Туркињи 1
  • Туркињом 1
  • Туркињу 1
  • Турска 3
  • турска 7
  • Турске 12
  • турске 36
  • Турски 1
  • турски 43
  • турским 14
  • турских 12
  • турско 11
  • турског 5
  • турскога 1
  • Турској 13
  • турској 7
  • турском 8
  • турску 12
  • Турску 4
  • Турци 7
  • Турчин 8
  • Турчина 4
  • Турчином 2
  • туцана 1
  • тучним 2
  • тушта 1
  • туштом 1
  • Ћабе 1
  • ћатиб 1
  • ћатибе 1
  • ће 228
  • Ћеат 1
  • ћеманету 1
  • Ћемер 4
  • ћемо 24
  • ћеретају 1
  • ћеретање 1
  • ћеретати 1
  • ћерке 1
  • ћерком 4
  • ћерчива 1
  • ћете 2
  • ћеш 12
  • ћилим 2
  • ћилима 4
  • ћилимима 1
  • ћилимом 3
  • ћилимчића 1
  • ћошету 1
  • ћошкама 1
  • ћошке 1
  • ћошком 1
  • ћу 71
  • ћулав 1
  • ћулава 1
  • ћулавима 1
  • Ћулистан 1
  • Ћулренги 1
  • ћурак 2
  • ћурковима 1
  • ћурком 1
  • ћутала 6
  • ћутале 3
  • ћутали 1
  • ћутања 3
  • ћутање 3
  • ћутањем 1
  • ћутању 1
  • ћутао 1
  • ћутати 1
  • ћутаху 2
  • ћуташе 1
  • Ћуте 1
  • ћуте 6
  • ћутећи 13
  • ћути 19
  • Ћути 2
  • ћутим 1
  • Ћутим 1
  • ћутите 1
  • ћутиш 3
  • ћутке 1
  • ћутом 1
  • У 170
  • у 1728
  • убедљиво 2
  • убивеног 1
  • убије 5
  • убијем 3
  • убијене 2
  • убијеш 1
  • убила 2
  • убио 1
  • Убио 1
  • убиства 1
  • убити 2
  • убица 4
  • убицу 1
  • ублажити 1
  • убоге 1
  • убрану 1
  • убрзаним 1
  • убрзано 1
  • убрзаше 1
  • уведе 2
  • уведоше 2
  • уведу 1
  • увезаном 1
  • увезану 1
  • увек 53
  • Увек 7
  • увела 1
  • увелике 5
  • увеличале 1
  • увене 1
  • уверава 1
  • увераваше 1
  • уверена 1
  • уверене 1
  • уверила 1
  • увесељење 1
  • увија 1
  • увијаних 1
  • увијене 2
  • увијено 1
  • увио 1
  • увлачећи 1
  • уводиле 1
  • уводом 1
  • увреда 1
  • увреде 2
  • увредила 2
  • увредљиву 1
  • увреду 1
  • увређена 4
  • увређено 1
  • уврх 1
  • увуче 3
  • угађа 1
  • угађала 1
  • угађаше 1
  • угаљ 1
  • угао 1
  • угаси 2
  • угасила 1
  • угасим 1
  • углед 3
  • угледа 4
  • угледала 1
  • угледам 1
  • угловима 1
  • угљевље 2
  • угљеном 1
  • угљу 1
  • уговору 2
  • уграбише 1
  • угура 2
  • угушује 1
  • уда 2
  • удавала 4
  • удавао 1
  • удавати 3
  • удави 3
  • удавим 1
  • удавити 1
  • удаде 2
  • удадох 5
  • удадоше 1
  • удаду 2
  • удај 1
  • Удај 1
  • удаје 12
  • удајем 2
  • удајемо 1
  • удајеш 5
  • удаји 1
  • удају 4
  • удала 20
  • Удали 1
  • удали 2
  • удаљава 1
  • удаљавала 1
  • удам 2
  • удамо 2
  • удао 1
  • удара 4
  • ударало 3
  • ударање 2
  • ударао 2
  • удараше 4
  • удари 7
  • ударивши 1
  • ударила 1
  • удариле 1
  • ударио 1
  • ударити 1
  • удата 4
  • удате 3
  • удати 3
  • удатој 2
  • удаћеш 2
  • удаш 2
  • удварача 1
  • удеси 1
  • удесили 1
  • удесим 1
  • удесити 1
  • удесише 1
  • удисавати 1
  • удно 1
  • удовица 2
  • удовицама 1
  • удовице 1
  • удовици 2
  • удовицом 1
  • удовичка 1
  • удовичкој 1
  • удовца 1
  • удостоји 1
  • удружења 2
  • Удружих 1
  • Уђе 3
  • уђе 37
  • уђем 1
  • уђеш 1
  • уђох 2
  • уђоше 11
  • уђу 2
  • ужас 1
  • ужасно 1
  • уживала 1
  • уживањима 1
  • ужуте 1
  • ужутела 1
  • ужути 1
  • уз 61
  • Уз 8
  • уза 5
  • узан 1
  • узбрдо 1
  • узбуде 2
  • узбуди 3
  • узбудише 1
  • Узбуђен 1
  • узбуђен 4
  • узбуђена 5
  • узбуђене 2
  • узбуђено 7
  • узбуђења 2
  • узбуђење 1
  • узбуђењу 1
  • узбуђује 1
  • узвик 3
  • узвика 1
  • узвике 1
  • узвикивање 1
  • узвикивати 1
  • узвикиваше 9
  • узвикне 1
  • узвикну 53
  • узвикнувши 2
  • узвикнула 3
  • узвикнуше 7
  • узвиком 1
  • узвикује 2
  • узвикујем 1
  • узвикују 1
  • узвишена 1
  • узвишеног 2
  • узглавље 5
  • узглављу 1
  • уздасима 1
  • уздахну 10
  • уздахнула 1
  • уздахнух 1
  • уздахнуше 2
  • уздигнуте 1
  • уздисала 2
  • уздисати 1
  • уздисаше 1
  • уздише 6
  • уздишу 1
  • уздишући 1
  • уздржа 4
  • уздржава 1
  • уздржавајући 1
  • уздржаваше 1
  • уздржати 2
  • уздрхтале 1
  • уздрхталим 2
  • узе 66
  • Узе 7
  • узевши 2
  • Узела 1
  • узела 5
  • узеле 1
  • узели 6
  • Узео 1
  • узео 10
  • узете 1
  • узети 7
  • узеће 1
  • узех 6
  • узеше 15
  • узима 8
  • узимајте 1
  • узимају 4
  • узимајући 2
  • узимала 1
  • узимали 1
  • узимам 2
  • узимање 2
  • узимате 1
  • узимаше 2
  • узјаха 1
  • узме 11
  • узмем 1
  • узмемо 5
  • Узми 1
  • узми 2
  • Узму 1
  • узму 5
  • узнемиреном 1
  • узнемири 1
  • узнемирише 1
  • узнемирује 1
  • узноси 1
  • узраст 1
  • узрок 1
  • узрока 3
  • узроке 1
  • узрујан 1
  • узрујана 1
  • узрујаности 1
  • ујак 1
  • ујаком 1
  • уједа 2
  • уједно 2
  • Ујутру 1
  • ујутру 6
  • укаже 3
  • указа 2
  • уклони 1
  • укоренило 1
  • укоричену 2
  • укочене 1
  • укочени 1
  • украла 1
  • украс 1
  • украшавао 1
  • укреса 1
  • укрцале 1
  • укрцаше 1
  • укуса 2
  • укусу 1
  • укућане 1
  • укућани 2
  • укућанка 1
  • укућанке 1
  • улазе 5
  • улазећи 4
  • улази 3
  • улазила 3
  • улазиле 2
  • улазних 1
  • уласку 1
  • улете 2
  • улица 5
  • улицама 8
  • Улице 1
  • улице 22
  • улици 19
  • Улицом 3
  • улицом 6
  • улицу 3
  • уличица 1
  • уличице 1
  • уличици 1
  • улични 1
  • уљуљкујете 1
  • ума 4
  • Умало 2
  • умало 3
  • уме 6
  • умеде 7
  • умела 13
  • умеле 1
  • умем 7
  • уместо 27
  • Уместо 8
  • уметничка 1
  • уметничке 1
  • умеша 4
  • уми 3
  • умива 1
  • умивају 3
  • умиваоник 1
  • умије 2
  • умиљава 1
  • умиљатошћу 1
  • умирала 2
  • умирало 1
  • Умире 1
  • умире 7
  • умирем 2
  • умирена 1
  • Умири 1
  • умири 4
  • умирила 1
  • умирим 1
  • умирите 1
  • умирују 1
  • умним 2
  • умор 1
  • уморан 1
  • умори 1
  • Уморна 1
  • уморна 2
  • уморне 2
  • умором 1
  • умору 3
  • умре 19
  • умрети 7
  • умреће 1
  • умрећеш 1
  • умрех 3
  • умрла 14
  • Умрла 3
  • умрле 2
  • умрли 2
  • умрлим 1
  • умрлих 3
  • умрло 2
  • умрлог 1
  • умро 6
  • умудри 1
  • уназад 1
  • унела 2
  • унеле 1
  • унео 1
  • унесе 2
  • унесен 1
  • унесена 1
  • униформи 1
  • уништавамо 2
  • уништавати 1
  • уништење 2
  • уништи 1
  • уништим 1
  • уништио 1
  • уништити 1
  • уништих 1
  • уноси 3
  • уносила 2
  • уносно 1
  • уношаше 1
  • Унук 1
  • унук 4
  • Унука 1
  • унука 10
  • унукама 2
  • унуке 8
  • унуку 3
  • унутра 3
  • унутрашњост 2
  • унутрашњости 2
  • унуци 3
  • унучад 2
  • уображава 1
  • Уображен 1
  • уображен 2
  • уображење 1
  • уозбиљи 6
  • уозбиљивши 2
  • уозбиљила 1
  • уозбиљише 1
  • уоквирене 1
  • уоквирила 1
  • уопште 5
  • Уосталом 1
  • Уочи 1
  • уочи 5
  • упаде 1
  • упамти 1
  • Упамтила 1
  • Упамтих 1
  • упамтиш 1
  • упиремо 1
  • упирући 1
  • упита 25
  • упитавши 1
  • упитала 2
  • упитах 2
  • упиташе 2
  • уплакана 3
  • уплакане 1
  • уплаше 1
  • уплашена 2
  • уплашене 1
  • уплашеним 1
  • уплашено 8
  • уплаши 13
  • уплашила 3
  • уплашим 1
  • Уплашио 1
  • уплаших 1
  • уплашише 1
  • упознадох 1
  • упознала 1
  • Упознала 1
  • упоље 1
  • упоређење 1
  • употребе 1
  • употреби 1
  • употребивши 1
  • употребим 1
  • Управо 1
  • управо 7
  • упредени 1
  • упрљаним 1
  • упропашћују 1
  • Упустиле 1
  • упути 1
  • уради 1
  • урадила 1
  • урадиле 1
  • урадити 2
  • уредна 2
  • уредном 1
  • уредну 1
  • уређење 4
  • уређењу 1
  • урезано 1
  • урлање 1
  • урминих 1
  • урнебес 2
  • урока 2
  • усамљена 1
  • усамљеност 1
  • уседелица 1
  • Уска 1
  • уске 2
  • уским 2
  • уских 1
  • уском 1
  • ускомешало 1
  • уснама 5
  • усне 10
  • уснице 2
  • усницу 1
  • успавала 1
  • успављује 1
  • успомена 3
  • успомене 1
  • успори 1
  • усправан 1
  • усправи 4
  • усправила 1
  • успужа 1
  • усрдно 1
  • усред 4
  • усрећила 1
  • уста 60
  • Устав 5
  • Устава 3
  • уставе 1
  • уставши 1
  • Устаде 2
  • устаде 28
  • устадох 3
  • Устадоше 1
  • устадоше 2
  • устајало 1
  • устајању 1
  • устаје 7
  • устајем 2
  • устајемо 1
  • Устајте 1
  • устају 3
  • устала 3
  • Устала 3
  • устали 1
  • усталих 1
  • устане 6
  • устани 1
  • Устани 3
  • установом 2
  • устану 2
  • усташе 1
  • устезала 1
  • устезања 3
  • устима 6
  • устрча 1
  • устумарало 1
  • усхити 1
  • усхитила 1
  • усхитише 1
  • усхићавати 1
  • усхићаваше 1
  • усхићена 1
  • усхићењем 2
  • усхићују 1
  • ут 8
  • утекле 1
  • утекоше 1
  • утече 1
  • утеши 2
  • утешити 1
  • утешиће 1
  • утире 1
  • утисак 1
  • утисака 2
  • утиске 1
  • утиском 3
  • утискују 1
  • Утисци 1
  • утицајем 2
  • утиче 3
  • утиша 4
  • утишава 2
  • утишаваше 2
  • утишала 1
  • утишало 1
  • утркивала 1
  • утрча 1
  • Утрча 2
  • ући 5
  • ућута 12
  • ућутала 1
  • ућуташе 2
  • ућуте 1
  • ућути 1
  • ућуткује 1
  • ућуткују 1
  • Ууу 2
  • уха 1
  • ухвате 2
  • Ухвати 1
  • ухвати 12
  • ухватив 1
  • ухвативши 1
  • ухватило 1
  • ухватио 1
  • ухватисмо 1
  • ухватиш 1
  • ухваћен 1
  • ухваћена 3
  • ухваћене 1
  • ухо 9
  • уходећи 1
  • уходи 1
  • ухођење 1
  • ухрка 1
  • уху 2
  • уче 3
  • учен 1
  • учена 1
  • ученица 1
  • ученице 1
  • ученог 1
  • учење 4
  • Учи 1
  • учи 6
  • учила 14
  • училе 2
  • учили 1
  • учимо 1
  • учине 1
  • Учини 2
  • учини 69
  • учинила 8
  • учиниле 1
  • учинили 2
  • учинило 13
  • учинио 4
  • учинити 2
  • учиниш 1
  • Учинише 1
  • учинише 5
  • учио 6
  • учите 1
  • учитељ 1
  • учитеље 1
  • учитељи 1
  • учитељица 4
  • учитељице 6
  • учитељици 1
  • учитељицу 2
  • Ушавши 2
  • ушао 9
  • уши 12
  • ушију 1
  • ушила 1
  • ушима 1
  • ушла 7
  • ушле 3
  • ушло 1
  • уштеду 1
  • Ф 5
  • Фаворит 1
  • фајда 2
  • фамилијарне 1
  • фанатици 1
  • фанатично 1
  • фантазија 2
  • фантазије 1
  • фантазију 1
  • Фатма 239
  • Фатме 19
  • Фатми 43
  • Фатмин 4
  • Фатмина 11
  • Фатмине 7
  • Фатмини 3
  • Фатминим 2
  • Фатмино 3
  • Фатминој 5
  • Фатмину 7
  • Фатмом 15
  • Фатму 61
  • Фатуш 2
  • Фахреназу 1
  • Фахрије 22
  • феминизмом 1
  • феминистичке 1
  • Фенер 1
  • Фењер 1
  • фењер 2
  • фењери 2
  • фењерима 4
  • фењером 1
  • фереџа 1
  • фереџама 3
  • фереџе 1
  • фереџу 2
  • фес 10
  • Фес 2
  • феса 2
  • фесови 1
  • фесовима 1
  • фесом 1
  • фесу 4
  • Фидел 1
  • физичка 1
  • физичке 1
  • физички 7
  • физичких 1
  • фијоку 1
  • фијоци 1
  • фиктивно 2
  • фиктивног 1
  • филџан 1
  • филџана 2
  • фин 2
  • фингама 1
  • финги 1
  • фингу 3
  • фине 4
  • фини 1
  • финим 1
  • фино 1
  • финог 1
  • финоће 1
  • финту 1
  • фиоку 1
  • Фифи 1
  • флашу 1
  • Флобера 1
  • фонд 1
  • фраза 1
  • фраку 1
  • франс 1
  • Француз 7
  • Француза 1
  • Французи 2
  • Французу 1
  • Француска 1
  • француска 4
  • Француске 2
  • француске 4
  • Француски 1
  • француски 44
  • француским 4
  • Францускиња 29
  • Францускињама 6
  • Францускиње 19
  • Францускињи 5
  • Францускињин 1
  • Францускињином 1
  • Францускињом 2
  • Францускињу 14
  • француских 6
  • француско 1
  • француског 3
  • француској 1
  • Француској 4
  • Француском 1
  • француском 6
  • француску 2
  • Француску 2
  • фризуре 1
  • фризури 2
  • фризуром 2
  • фркали 1
  • фрчу 1
  • футролу 1
  • фушкију 2
  • Ха 11
  • ха 26
  • хајде 2
  • Хајде 5
  • Хајдемо 2
  • хајдете 1
  • Хајдете 1
  • хајдучком 1
  • халали 1
  • халалимо 1
  • халвама 1
  • халве 1
  • халвом 1
  • Халил 1
  • халкама 1
  • халке 3
  • халки 1
  • халком 3
  • халку 1
  • Хаљина 1
  • хаљина 5
  • хаљинама 10
  • хаљине 25
  • хаљини 14
  • хаљиницама 1
  • хаљином 1
  • хаљину 18
  • Хаљину 3
  • хамајлија 1
  • хамајлију 4
  • хамајлицу 1
  • хамам 6
  • хамама 1
  • хамами 2
  • хамаму 2
  • Хамидије 1
  • Хамидији 1
  • Хамидију 1
  • Хамидова 1
  • Хамилтонова 1
  • Хане 1
  • хановима 2
  • ханум 201
  • Ханум 5
  • Ханума 1
  • ханума 9
  • ханумама 16
  • Хануме 2
  • хануме 59
  • хануми 17
  • Ханумин 1
  • ханумин 8
  • ханумина 4
  • ханумине 1
  • хануминим 1
  • ханумино 4
  • хануминој 6
  • ханумином 4
  • ханумину 5
  • ханумом 10
  • хануму 24
  • хаповима 1
  • хапсана 1
  • Харем 1
  • харем 14
  • харема 11
  • хареме 2
  • хареми 1
  • харемима 12
  • харемом 2
  • харемска 2
  • харемске 1
  • харемски 1
  • харемским 4
  • харемско 2
  • харемског 3
  • харемској 1
  • харемском 3
  • харему 7
  • хартија 1
  • хартије 3
  • хартији 2
  • хартију 6
  • Хасан 56
  • Хасана 1
  • хаџилук 1
  • хвала 12
  • Хвала 5
  • хвале 1
  • хвалећи 2
  • хвали 6
  • Хвалила 1
  • хвалила 8
  • хвалимо 1
  • Хвалио 1
  • хвата 4
  • хватају 2
  • хватала 2
  • хелиотроп 2
  • херој 1
  • хећим 1
  • хећима 1
  • Хи 2
  • хи 4
  • Хилми 5
  • хиљада 1
  • хиљаде 2
  • хиљадити 1
  • Хиљаду 1
  • хиљаду 8
  • Хисмет 2
  • Хисметом 1
  • Хисмету 1
  • Хиснет 1
  • хистеричне 1
  • хитњи 1
  • хладан 3
  • хладе 1
  • хладећи 1
  • хлади 2
  • хладиле 1
  • хладна 7
  • хладне 3
  • хладним 1
  • хладно 3
  • хладноћа 1
  • хладноће 1
  • хладноћу 2
  • хладну 1
  • хладу 1
  • хлађаху 1
  • хлађаше 1
  • хлеб 2
  • хлеба 2
  • хо 1
  • ход 9
  • хода 2
  • ходала 1
  • ходати 1
  • ходе 1
  • ходећи 1
  • ходи 4
  • ходом 3
  • ходу 2
  • Хок 1
  • хордију 1
  • Хотел 1
  • Хотела 1
  • Хотелу 1
  • Хоће 4
  • хоће 49
  • Хоћемо 1
  • хоћемо 5
  • Хоћете 2
  • хоћете 3
  • хоћеш 6
  • Хоћеш 8
  • Хоћу 1
  • хоћу 16
  • хоџа 1
  • хоџе 1
  • хоџом 1
  • храм 1
  • храна 2
  • хране 1
  • храни 5
  • хранила 1
  • хранити 1
  • храст 2
  • Христуригу 1
  • хришћане 1
  • хришћанка 2
  • хришћанком 1
  • хришћанске 3
  • хришћанско 2
  • хркама 1
  • хрци 1
  • хте 4
  • хтев 1
  • хтевши 1
  • хтеде 23
  • Хтеде 4
  • хтедох 4
  • хтедоше 2
  • Хтела 1
  • хтела 13
  • хтеле 4
  • хтели 3
  • хтело 1
  • Хтео 3
  • хтео 9
  • ху 2
  • Худа 1
  • хука 1
  • хукну 2
  • Хукнула 1
  • хумана 1
  • хуманим 1
  • хуманости 1
  • Хуот 3
  • хурије 1
  • хучи 1
  • хучном 1
  • Царев 1
  • царевини 1
  • царевину 1
  • Цариград 11
  • Цариграда 13
  • цариградска 5
  • цариградске 4
  • Цариградски 1
  • цариградски 4
  • цариградским 1
  • цариградских 1
  • цариградског 4
  • цариградску 1
  • Цариграду 23
  • Цариграђани 1
  • Цариграђанин 3
  • Цариграђанина 3
  • Цариграђанином 1
  • Цариграђанину 1
  • Цариграђанка 12
  • Цариграђанкама 2
  • Цариграђанке 29
  • Цариграђанко 1
  • Цариграђанком 1
  • царски 1
  • царство 1
  • цвет 7
  • цвета 3
  • цветиће 1
  • цветићи 1
  • цвећа 6
  • цвеће 9
  • цвећем 4
  • цвећу 1
  • цвокоћу 1
  • цвркуће 2
  • цеви 2
  • цеде 1
  • цеди 1
  • цела 14
  • Цела 2
  • целе 3
  • целивала 1
  • целим 2
  • цело 5
  • целог 9
  • целој 2
  • целом 4
  • целу 3
  • целцато 1
  • ценити 1
  • цену 1
  • Цео 2
  • цео 9
  • цепа 1
  • цепамо 1
  • церекање 1
  • Цигани 2
  • циганима 1
  • циганке 1
  • Циганке 1
  • циганско 1
  • цигара 2
  • цигаре 7
  • цигаром 4
  • Цигару 1
  • цигару 25
  • цикну 1
  • цикнуше 2
  • циком 1
  • ципела 2
  • ципелама 5
  • ципеле 2
  • ципелице 1
  • цица 2
  • црв 2
  • црвен 1
  • црвена 4
  • црвене 13
  • црвенела 3
  • црвенеле 1
  • црвенесмо 1
  • црвенећи 4
  • црвени 1
  • црвенило 1
  • црвеним 8
  • црвених 3
  • црвено 6
  • црвеног 2
  • црвенога 1
  • црвеној 2
  • црвену 2
  • црви 1
  • Цреп 1
  • цреп 2
  • црепове 2
  • цреповима 1
  • цркавају 1
  • цркве 1
  • црн 3
  • црна 12
  • Црна 2
  • црнац 1
  • црне 17
  • Црни 2
  • црни 8
  • црним 10
  • Црним 2
  • црнину 1
  • црних 3
  • црнкиња 4
  • црнкиње 3
  • црнкињиној 1
  • црнкињу 1
  • црно 5
  • црног 2
  • црнога 1
  • црној 2
  • црном 6
  • црномањаст 1
  • црномањаста 1
  • црномањасти 1
  • црну 4
  • црнчиће 1
  • црнчићи 1
  • црњи 1
  • црте 1
  • цртом 1
  • чавке 1
  • чагрљање 1
  • чађава 2
  • чађаве 1
  • Чак 11
  • чак 89
  • чакпу 1
  • чакширама 1
  • чалмама 1
  • чалме 1
  • чалми 1
  • чалму 1
  • чамац 1
  • чамотиња 1
  • чампара 1
  • чампарама 2
  • чамцем 1
  • чапкуна 1
  • чапкуни 1
  • чарапа 2
  • чарапама 1
  • чарапе 3
  • чардаке 1
  • чардаку 1
  • чардаци 1
  • чари 1
  • Чарлсе 3
  • Чарлсу 1
  • чаробан 1
  • чаробни 4
  • чаршав 1
  • чаршава 1
  • чаршаф 19
  • чаршафа 2
  • чаршафе 7
  • чаршафима 11
  • чаршафом 5
  • чаршафу 4
  • чаршија 1
  • чаршије 8
  • чаршији 5
  • чаршију 7
  • чаршиској 1
  • Час 7
  • час 85
  • часа 7
  • часну 1
  • часова 3
  • часове 3
  • часовник 1
  • часом 1
  • част 1
  • части 1
  • часу 1
  • чатрља 1
  • Чауш 3
  • чаша 1
  • чаше 5
  • чашице 1
  • чашу 3
  • чевре 1
  • Чевре 1
  • чеврета 1
  • чевретима 1
  • чега 15
  • чедних 1
  • Чедо 1
  • чедо 29
  • чежње 1
  • чежњиво 1
  • чежњом 1
  • чезне 1
  • чезнем 1
  • чезну 2
  • чезнула 2
  • чејрек 1
  • чека 3
  • чекају 7
  • чекала 4
  • чекали 1
  • чекам 4
  • чекамо 1
  • чекао 1
  • чекати 1
  • Чекаћу 1
  • чекаш 1
  • чела 2
  • челенка 2
  • челенке 2
  • челенку 2
  • чело 9
  • челом 2
  • челу 7
  • чељад 3
  • чему 6
  • Чепркају 1
  • Черкескиња 1
  • чесма 1
  • чесмама 1
  • чесме 1
  • чест 1
  • честита 8
  • честитала 1
  • честитале 1
  • честитање 1
  • честитија 1
  • честито 3
  • честитом 1
  • честитости 2
  • честиту 1
  • често 26
  • четворица 2
  • четворо 3
  • четвороножних 1
  • четврт 1
  • четврта 2
  • четвртак 1
  • Четврте 1
  • четврте 3
  • Четврти 2
  • четврти 3
  • Четвртина 1
  • четвртка 2
  • четврто 1
  • четврту 3
  • чете 1
  • четири 15
  • четрдесет 5
  • четрдесете 1
  • четрдесетогодишња 1
  • четрдесетој 1
  • четрдесету 1
  • Четрнаест 1
  • четрнаест 2
  • четрнаесте 1
  • чешља 1
  • Чешља 1
  • чешљају 1
  • чешљала 1
  • чешљање 1
  • чешљањем 2
  • чешљању 1
  • чешће 2
  • чибук 3
  • чивије 1
  • чивијом 2
  • чивију 1
  • чигре 1
  • чија 1
  • чије 7
  • чијег 1
  • Чијег 1
  • чијем 1
  • чијим 3
  • Чијој 1
  • чијој 2
  • чију 1
  • чика 1
  • Чика 1
  • чим 25
  • Чим 4
  • Чиме 3
  • чиме 5
  • чин 1
  • чина 1
  • чине 5
  • чинећи 1
  • Чини 4
  • чини 59
  • чинију 1
  • чинила 4
  • чиниле 3
  • Чинило 1
  • чинило 14
  • чиним 1
  • чинио 5
  • чините 1
  • чинити 1
  • чиниш 1
  • чиновник 1
  • чиновника 1
  • чиновничке 3
  • чињаше 4
  • чипака 1
  • чипком 1
  • чист 1
  • Чист 1
  • чиста 3
  • чисте 3
  • чисти 1
  • чистији 1
  • чистио 1
  • Чисто 1
  • чисто 22
  • чистој 1
  • чистоти 1
  • чистоту 2
  • чисту 2
  • Чита 1
  • чита 14
  • Читав 2
  • читав 3
  • читава 3
  • читаве 2
  • читави 2
  • читавим 1
  • читаву 1
  • читај 1
  • Читај 1
  • читајте 1
  • читају 3
  • читајући 1
  • читала 15
  • Читале 1
  • читале 5
  • Читам 1
  • читам 3
  • читамо 1
  • читање 2
  • читао 1
  • читати 5
  • читаш 2
  • читаше 4
  • чифлук 9
  • чифлука 1
  • чифлуку 1
  • члана 1
  • чланак 1
  • чланове 1
  • чланови 3
  • Човек 4
  • човек 62
  • човека 51
  • човекова 1
  • човековим 2
  • Човеково 1
  • човеком 15
  • Човеку 1
  • човеку 14
  • чохом 1
  • чочек 3
  • чочека 4
  • чочекињама 1
  • чочекиње 2
  • чочеком 1
  • чочеци 9
  • чочечка 1
  • чочечке 2
  • чошним 1
  • Чу 2
  • чу 43
  • чува 1
  • Чувај 1
  • чувај 2
  • чувају 4
  • чувала 2
  • чувам 1
  • чувао 1
  • чуваш 1
  • чувена 1
  • чувене 1
  • чуда 3
  • чудан 3
  • чуде 2
  • чуди 5
  • чудила 5
  • чудиле 2
  • чудили 1
  • Чудим 1
  • чудим 3
  • чудиш 1
  • чудна 1
  • Чудне 1
  • чудне 2
  • чудним 1
  • чудно 19
  • Чудновата 1
  • чудновате 1
  • чудновато 1
  • чудном 2
  • Чудо 1
  • чудо 15
  • чуду 2
  • чуђаше 5
  • чуђења 1
  • чуђење 1
  • чуђењем 4
  • чујан 1
  • Чује 1
  • чује 45
  • Чујем 1
  • чујем 11
  • Чујемо 1
  • чујемо 3
  • чујете 2
  • Чујеш 2
  • чују 9
  • Чула 2
  • чула 49
  • чуле 10
  • Чули 1
  • чули 3
  • чулне 2
  • чулним 3
  • чулност 1
  • Чуло 1
  • чуло 5
  • Чуо 1
  • чуо 12
  • чупаве 1
  • чупала 1
  • чуперцима 1
  • чути 3
  • Чух 1
  • чух 3
  • чучале 1
  • чуче 1
  • Чучну 1
  • чучну 3
  • чучнуше 3
  • чуше 4
  • џак 3
  • џакови 3
  • џаковима 1
  • џамија 4
  • џамије 10
  • џамији 1
  • џамију 2
  • Џемал 101
  • џемал 2
  • џемала 1
  • Џемала 29
  • Џемале 2
  • Џемалов 1
  • Џемалова 4
  • Џемалове 1
  • Џемаловој 1
  • Џемалом 4
  • Џемалу 10
  • Џеми 1
  • Џемил 1
  • џеп 1
  • џепа 1
  • џепну 1
  • џепу 1
  • џин 2
  • џинови 1
  • Џиџи 2
  • џон 1
  • џумбе 1
  • шабана 1
  • шадрван 5
  • шадрвана 3
  • шака 1
  • шаком 1
  • шаку 1
  • шала 4
  • шалварама 1
  • шале 6
  • шали 6
  • шалила 1
  • шалиш 1
  • шалона 3
  • шалонама 5
  • шалоне 9
  • шалу 8
  • шаље 1
  • Шаљем 1
  • шаљем 2
  • шаљива 1
  • шаљиве 1
  • шаљу 1
  • шаљући 1
  • шанула 1
  • шапат 3
  • шапатом 8
  • шапе 1
  • шаптала 2
  • шаптање 1
  • шаптати 2
  • шапташе 1
  • шапће 4
  • шапћу 3
  • шапћући 3
  • шарају 1
  • шарао 1
  • шарена 2
  • шарене 4
  • шареним 3
  • шарено 1
  • шареног 1
  • шареном 2
  • шарену 3
  • шаркама 1
  • Шарл 2
  • Шарлота 1
  • Шатобриана 1
  • шатори 1
  • Швајцаркиње 1
  • Шекспиров 1
  • Шемси 3
  • шенлуче 1
  • шербет 3
  • Шеријатом 1
  • Шесет 1
  • шесет 2
  • шест 14
  • шесте 1
  • шести 1
  • шета 2
  • шетају 1
  • шетале 2
  • шетали 1
  • шеталиштима 1
  • шеталишту 1
  • шетамо 1
  • шетња 1
  • шетње 7
  • шетњу 3
  • шећером 1
  • Шефкет 1
  • Шехназе 14
  • шешир 7
  • шеширима 1
  • шеширом 1
  • шеширу 2
  • шибаху 1
  • шивеној 1
  • шивену 1
  • шијаше 1
  • шије 3
  • шију 2
  • шикну 1
  • шиљте 5
  • шиљтета 4
  • шиљтетима 4
  • шиљтету 3
  • шири 1
  • ширини 1
  • широка 2
  • широке 3
  • широким 2
  • широких 1
  • широко 3
  • широколисти 1
  • широколистим 1
  • широком 1
  • широку 1
  • широм 9
  • Школе 1
  • школе 4
  • школи 1
  • школована 1
  • школовања 1
  • школовање 1
  • школовао 2
  • школских 1
  • школу 4
  • шкрипала 1
  • шкрипи 1
  • шљива 2
  • шљунком 1
  • Шоншете 1
  • Шоншету 1
  • шпалир 1
  • шпијун 1
  • шпијуни 1
  • шпиритусом 1
  • шта 170
  • Шта 71
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штапићем 1
  • штаповима 1
  • штапом 1
  • штедели 1
  • Штета 1
  • штету 1
  • штипају 1
  • штипкаше 2
  • Што 45
  • што 612
  • штогод 4
  • штошта 1
  • штуца 2
  • шћућурене 1
  • шум 3
  • шума 3
  • шуме 1
  • шумео 1
  • шуми 1
  • шуму 2
  • шупље 1
  • шупљих 1
  • шуруп 2
  • Шућур 2
  • шушња 1
  • шуштање 1
  • шуштању 2
  • шушти 5
92847 matches
што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо 
ка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси  
, поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљ 
де, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби с 
робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смеј 
рла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврј 
 да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер  
 очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у 
 и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азија 
 па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старинс 
ада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по пл 
протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих б 
шући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другар 
узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до ч 
у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале 
"32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде зе 
то ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова пр 
јке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не з 
 оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, дру 
ра, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама  
иједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него ик 
удри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова п 
елима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, 
јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, 
љивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој с 
чика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак н 
 душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужев 
ђице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окре 
Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине  
 /></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и  
шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски г 
.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад 
ојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, и 
њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне мој 
атму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш  
gn><ref target="#SRP19120_N9" /> Млада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ з 
из година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо ре 
змирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пака 
о је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам  
риф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: с 
таци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били 
 Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљун 
. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Гре 
ао запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отво 
сец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-беј 
ма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ при 
фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за 
јка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{ 
На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши  
 сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Д 
му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, 
атма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, 
ки); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из 
ове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S 
 се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука 
дала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад са 
 ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скор 
 заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се 
</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, прот 
м то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb 
 страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена  
рком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, о 
ек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи  
Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац,  
вљао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: обла 
 ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, п 
сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, бил 
> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мен 
це повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опе 
ост не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с диван 
..{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била  
ви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Заш 
јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да  
је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="18 
не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{ 
сеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго ве 
је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недонош 
р су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај ка 
шко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а 
лила се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледа 
д мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвор 
мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, 
и, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислит 
е сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња с 
} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је хода 
аковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвам 
љиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отвар 
буњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Др 
 /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсиј 
ринских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; ха 
сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово 
ј, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим луд 
ици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин до 
<p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчеш 
е“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турск 
{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа,  
млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафа 
 /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а 
одили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да  
д ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang 
чнице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испе 
ли није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурун 
ћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота! 
сти.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсад 
позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и куп 
ла у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит 
а на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S 
струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи 
г тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за 
цускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифо 
путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „вод 
тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре нек 
је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љуби 
 своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и уну 
 необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па ј 
уркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, 
 долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, ста 
 смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се 
} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} За 
} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма уда 
 <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглеск 
говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да  
 би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да 
р-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон 
ају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“  
{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској к 
уди.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње 
S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти фран 
ор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кр 
ријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод из 
Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибра 
агла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони он 
 Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава 
и „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница зап 
} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љут 
упају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као з 
трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсиј 
м и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, 
во), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и в 
на је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо д 
тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један 
ичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему каду 
ље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} На 
жним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Франц 
 Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и 
таре комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> 
собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с 
ђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, 
 и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не в 
му играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући 
ђе мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубим 
 жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцим 
штво...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији. 
за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Б 
о и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а  
а.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора  
анпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, з 
аци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крил 
 Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; јед 
 близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само ро 
ирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p> 
; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка 
Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— О 
ајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>! 
p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој ле 
елила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а 
и као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек с 
ше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задре 
поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој 
стид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мад 
ђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, 
о не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и т 
едрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хл 
 ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да 
као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут к 
, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“... 
 јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах  
и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина А 
 се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвал 
уђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у ра 
под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као  
 чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине,  
а:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и  
— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ће 
громно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да  
лице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историј 
 и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref target="#SRP19120_N 
!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику,  
дведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p 
а не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и пр 
а је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врл 
терана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уме 
аше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше сме 
 доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли.. 
.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p 
 да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Им 
у уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје  
као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 
 поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна  
, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у м 
сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене з 
.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке 
рило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се п 
arget="#SRP19120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела 
тина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити ми 
ни за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јо 
 <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с 
 нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно п 
" /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику 
хрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{ 
 Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогава 
а да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће 
.{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се ра 
{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је  
пуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, 
а нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то  
 то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драг 
су вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било с 
е су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њ 
и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нис 
уде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, н 
, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу култу 
да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам мно 
е, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шал 
 измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ п 
.{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају и 
pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу 
...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедо 
е син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите м 
ју и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је про 
мену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препу 
а ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли праз 
у.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било стра 
јете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на г 
иње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога с 
истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претер 
 Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд,  
е одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу 
.{S} Европске фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибра 
оје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, в 
а ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће 
} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа  
с видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, 
урије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, наву 
ео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да 
неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! ве 
је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p 
ушу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило баца 
ар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка је 
и и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећн 
као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по с 
 и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика прод 
у једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весељ 
ење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре 
 али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати. 
{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе 
хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чу 
 јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љуба 
ођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је  
е на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се нас 
комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечер 
викну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно 
ма нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ниш 
ше.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је на 
 сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</ 
ве погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Ка 
ем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— Т 
на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи М 
понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је 
де“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говора 
.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му оч 
о је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би б 
S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И уч 
бет, комшиска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући 
или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да ј 
 отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шал 
> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слу 
ак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SRP19120_N106 
мена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе  
p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да пости 
но предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије  
жа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задов 
За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи 
 увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Оп 
них које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на гл 
а минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необ 
о турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да 
 брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Св 
 безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, 
ше на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу мла 
лучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија  
сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хват 
овориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се 
јући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, 
јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако са 
 чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад 
 пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; п 
, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе по 
 по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n=" 
мо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише зб 
 не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се ба 
е.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; р 
створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до  
foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуш 
од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} О 
о.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрен 
 јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су  
а.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p 
аплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв 
-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под пр 
 довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, пог 
т, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! висок 
ст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије  
, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срц 
свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Јед 
196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од прија 
 прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђ 
ете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— 
лико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је,  
 пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма 
оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене п 
љу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погу 
кају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду 
але говорити час турски, час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било т 
после да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад с 
две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да п 
е девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује 
кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрм 
{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се,  
о је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старот 
и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не в 
 рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не  
страшно неравној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да висо 
Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући 
и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме 
ук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је 
естра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, бе 
ајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овак 
д само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне  
еди и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{ 
 једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језико 
 <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беј 
 лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну 
писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11  
комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шар 
аре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, 
орена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамб 
то има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не м 
{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, голо 
ке, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свира 
рат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његови 
Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— А 
 пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, 
, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне 
 било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је др 
вити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, пр 
! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада ж 
и од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад  
ође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" /> кишобранима, стадоше пр 
 мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било 
а, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно 
ри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајк 
рати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је  
е говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не 
играђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p 
иска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у 
ав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му 
елену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње  
а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поре 
S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује 
е наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет н 
није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера јо 
 вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготов 
акиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и 
 моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научи 
.{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жа 
 реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакаже 
et="#SRP19120_N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава,  
сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{ 
оку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву но 
дно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам  
} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатк 
м...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем 
а је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p>  
дним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив д 
ој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће с 
ле и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице ра 
инца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>. 
н ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, не 
и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као  
а ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, 
рне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је от 
 <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије с 
Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А  
: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки 
коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше 
hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за ч 
 лепотама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса,  
бињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" 
У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да м 
, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју  
ино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</ 
оклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом. 
ва дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се 
 што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам дру 
 се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „О 
е, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато шт 
 брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку 
 преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> < 
ишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам ка 
 једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, 
нцускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор,  
нас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и б 
и.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену  
ом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица 
не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се о 
о су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па б 
>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мир 
акву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је мест 
ил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за  
е абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{ 
 долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang=" 
и.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест 
/p> <p>............</p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њ 
оворио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе,  
де ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије.. 
му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје 
каше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, 
 као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, д 
тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је ниј 
ињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свил 
 рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon  
 сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џ 
шете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од 
јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најсит 
д оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{ 
руги помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: т 
бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref target= 
ан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Ну 
аил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:lang="fr">mon 
, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил- 
анас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини кота 
рећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тр 
<p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, те се  
} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, 
ије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Со 
 све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на ш 
ло, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми  
е лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хар 
загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што  
јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек  
 изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше  
ти жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како не 
је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; уда 
ан, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се  
а није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а 
њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијиц 
лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за дру 
акала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар 
о нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, 
/p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати 
 белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ак 
 Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па  
>— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то  
а пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанк 
ди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају к 
 у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвори 
 страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди 
ариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} С 
е, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То 
јем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман бриж 
завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џе 
и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је  
д њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради.. 
виле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p 
сати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћ 
ши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да 
вориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је улазила и изла 
ају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али г 
 њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робињ 
/p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже 
глескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрли 
...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле 
 свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид 
го.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расп 
ико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за 
лобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако  
о ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, а 
један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену су 
олу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли 
ожну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нуриј 
 неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на М 
главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> 
— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бр 
и, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрел 
мал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали  
один Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо 
у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па  
о траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки 
 <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или 
ртака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ор 
_N92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{ 
алеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и 
а се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цр 
Фатмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па 
пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену 
ам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду  
кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му 
тету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, кој 
, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејов 
 Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде 
ан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фа 
</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо  
аг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S}  
нам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да  
је вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалам 
 Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тет 
а и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од с 
и мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послал 
пијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори м 
дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима  
брахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки 
еђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки п 
риф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: 
 „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за  
це! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скоч 
м срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарал 
Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао  
леда у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер 
ђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из 
 зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну вел 
слио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она 
умела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара ј 
нџука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујут 
а!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми м 
 весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипа 
ртака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и 
hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикрив 
рифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— 
дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи? 
у женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве  
онзервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} 
 је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређењ 
отурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар  
, мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и 
ајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт 
женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетк 
љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и уд 
ла, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову 
сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерси 
иде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему. 
ој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако ми 
 <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф ж 
ише пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим про 
и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{ 
еј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ  
осле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси њего 
ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он  
сти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} 
 <p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете 
ре певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слу 
/p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад 
n>“, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Ца 
ла, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раниј 
ратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црни 
старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да вид 
и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко 
ост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад п 
же пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи  
к проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање 
јој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} 
или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћу 
еколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S 
ј се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне изр 
а средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе н 
е од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; ст 
отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадо 
p>...........</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се рани 
 приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја  
ном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} О 
меја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе,  
и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за  
оре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави с 
ара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар,  
чала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта 
е нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуж 
ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису м 
о од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И к 
зиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме с 
 солунске певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну тур 
азивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi> 
hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi 
а су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овд 
 што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слу 
/p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; св 
о гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је  
теку, кревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео 
е: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бун 
ше лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!. 
: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошл 
 и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугам 
е међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице зна 
 раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} 
...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи о 
на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе 
p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се  
ж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж ил 
више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> 
амих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и свет 
прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрве 
ад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико  
с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошл 
а мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир- 
, гдегде опалим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима  
а очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чул 
 сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу  
шта ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S 
га воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо н 
арис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свуче 
м, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад 
ажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој  
 им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с ч 
њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верују 
ама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема,  
скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен. 
осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шес 
онака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромн 
 од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код  
ека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то  
ала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у т 
м.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{ 
зиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за ц 
мају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене к 
иниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем,  
„Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се 
p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми 
варале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина  
ажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како 
зио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су м 
едног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите 
и, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, т 
е:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref 
та оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Н 
ајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшн 
кретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред  
помињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде. 
ала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у п 
о, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо з 
Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb  
је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив ј 
ј наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као  
а је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родите 
— да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу  
ки бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетов 
да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је и 
 нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај 
ма поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, 
е да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— В 
сте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим т 
, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрн 
сти: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари  
ла шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило 
пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом о 
еј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везуј 
 сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз пар 
 и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејов 
рема поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за св 
S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам 
ети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог  
ем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи 
киња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S 
осадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала  
S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, крић 
едним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" / 
их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко о 
доше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њих 
 врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, к 
, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо 
е да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именим 
е и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или но 
 ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено,  
овека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке 
алога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, уда 
 Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад у 
њу је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и сл 
 дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: 
а ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука м 
х нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се 
била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пише 
угачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам 
ако ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад н 
 Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне се 
ска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је 
, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И  
<p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха!  
рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити д 
е је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign 
сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>С 
обља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу гла 
јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице  
би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему 
а нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="fr">mon 
у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но о 
и „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд 
ба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред с 
 је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одмо 
ам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам м 
иф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103" /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуж 
кач</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" /> А напослетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша М 
 у строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети 
s Black will come to see you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало 
и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?! 
 за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну  
ма буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би 
че девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi 
е.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши 
 помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али н 
, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички  
не против неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што ку 
ам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим.. 
ко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа  
убазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су 
испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха!  
че...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне 
није од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиница необичн 
аризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз. 
 тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече п 
да у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с  
 Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игр 
 <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, 
 душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу 
 узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јо 
S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако 
 Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима  
не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир,  
 вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју 
е требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да и 
се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отво 
, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по  
еби живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће  
вде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? 
, сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури 
иче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа,  
га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref tar 
reign xml:lang="fr">que</foreign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не  
учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо 
ам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како  
} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо 
отлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рука 
Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова ве 
еданпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи 
отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чаш 
ним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} 
реник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове< 
исала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с пар 
, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Со 
е веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до 
та су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је пр 
тим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка нав 
анкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, ј 
ело.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице  
гади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Как 
а ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џ 
 тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испу 
да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их з 
 не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост..  
о могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти 
епристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна. 
и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке исп 
ери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак  
очињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не 
д плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећ 
стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њ 
није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јо 
 Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јо 
у слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да 
 чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче;  
, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не пи 
 год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету,  
и без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу 
 страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, 
 осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се пр 
ом тренутном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто п 
пут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби 
{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што н 
ам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: з 
ећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, к 
е пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам 
, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нам 
ну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледа 
ни загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да зн 
 срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога  
е, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледа 
ије пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде 
 које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељ 
акав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те 
је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла  
 је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>њена петнаестогодишњ 
ше несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги уз 
 и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и г 
тао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео  
шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у д 
рациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, д 
зу, европски направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, т 
 Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> 
} И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им  
 старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину сол 
 јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рук 
једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити  
е...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима не 
е овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна т 
а јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу ка 
јно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би 
вао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде в 
е, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И т 
 су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви  
аде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, 
 не буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, с 
на, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год 
вана, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико л 
м мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и 
убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те 
ватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која м 
-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак 
 сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да б 
м“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p> 
, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после  
 Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, је 
<p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље 
а, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажа 
ета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, син 
<p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</ 
ом кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „поч 
лакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити,  
5" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га пита 
 се сневеселише: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обичн 
p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад поми 
а се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати  
с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, члано 
су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, 
димише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <p 
м народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака св 
а, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мо 
мање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне 
и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у  
је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, д 
 нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добр 
добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је  
ељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!. 
 деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, м 
је те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} 
о се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње  
нуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реак 
азила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, не 
“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је  
 да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, св 
 мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладн 
.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi 
мала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје 
е разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Уп 
 јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нен 
>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа ни 
.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглес 
дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У сви 
ви који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /> 
е ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да  
лионе у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, 
 о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно 
а некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа  
луњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по 
e</foreign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка к 
о сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на 
разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi> 
 се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито 
учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је 
а су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p> 
нима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као  
 одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој 
 на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и  
 Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав знач 
то с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има 
а ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити 
а; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само у 
у, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене 
гли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно,  
он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах  
ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развије 
 њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењен 
па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нур 
а јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим тр 
а ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четвр 
ашјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</ 
ши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја ми 
кивале пљескајући длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, 
на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, глед 
упа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се  
истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господск 
 онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, сте 
оше очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал 
 и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину 
своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним тел 
 мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитав 
лободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала  
мо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох  
сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога н 
и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље г 
и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— 
ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је  
кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја п 
видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> к 
е убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грозни 
иле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p> 
шу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје д 
ворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста нева 
 ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим 
али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Ка 
е тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине реч 
 Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те 
и море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене. 
иким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум 
ише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S}  
 из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте 
нуминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој  
аврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих.. 
скрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни  
 Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</ 
а.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад  
> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-х 
 нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А к 
и.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{ 
ање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатм 
 ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зове 
ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Јед 
 не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О 
унити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им 
 скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И м 
ошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Не 
гата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, 
 рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку,  
ако се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S}  
саде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варали 
тово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер 
гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећем 
ечким јексерима. <pb n="82" /></p> <p>— А, не јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>с 
 је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакриве 
еби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости. 
еј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и 
има и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ у 
нула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов об 
 лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се,  
ичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), 
ивником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва 
Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Ок 
стрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у нед 
 као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко 
 га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по с 
ледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џ 
са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је во 
каше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, гр 
сте загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две се 
 С великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи у 
ше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била 
ших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју нес 
 плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничи 
ледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених 
ао у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поре 
а, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да л 
 у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртв 
ца, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе 
памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана 
ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго 
ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена 
и дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених об 
једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела 
н дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша 
so foolishly!</foreign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте 
и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме  
ио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему  
чешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једној час  
замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, ч 
лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описал 
н, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S 
да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девој 
о голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се  
изамски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана,  
еној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: 
 Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на 
је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу пр 
бдул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обу 
 да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерациј 
 биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али ј 
еких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и на 
 младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена 
.{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала 
 скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она ви 
све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих  
 је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на  
p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беш 
е у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у гр 
мањаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад 
нога што онако рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи  
 јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не 
бе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фат 
е све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов 
 се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} 
 Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше 
па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нем 
аршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си с 
, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова 
 једну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига  
ји те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцве 
во сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толик 
грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каи 
очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и 
з отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p 
гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на н 
 у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било 
ринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како  
Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је поз 
ене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта с 
ао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> < 
ом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнањ 
уме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} 
ри (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им  
А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p>  
ко би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очиј 
 после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше в 
ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја ниса 
вољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, 
ила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да  
ило тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за па 
 прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на кл 
то то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстари 
p> <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затеко 
нама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богат 
едају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео 
SRP19120_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота с 
ок се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као  
луком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као помор 
чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девој 
0_N102" /> <note xml:id="SRP19120_N103">А, б.</note> <note xml:id="SRP19120_N104">Ако Бог да!</ 
те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од  
/p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме од 
 <ref target="#SRP19120_N86" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: 
> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p 
</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Б 
 Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљас 
одитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p> 
} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S 
не се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма ј 
коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, хан 
помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик ката 
киња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпи 
нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова,  
 за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, 
кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p>  
ј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф. 
ем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климн 
 што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфти 
т — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору  
а! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се з 
кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли 
иште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио с 
олсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37"  
улренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> 
ђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Заре 
че :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муца 
енђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и реч 
 по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="3 
ховних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S}  
е отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха  
ј прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, бо 
 Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала ј 
ђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку 
екох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам цр 
д-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</ 
а, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па наст 
ти...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој 
 старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефен 
кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич 
S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говор 
} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и доди 
нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја 
ем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, ду 
е кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се... 
искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигар 
p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с  
— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па 
 уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ј 
ан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти 
уван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у ве 
м...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице,  
е ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и 
 Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, 
а пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите м 
је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече  
 Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} З 
у и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-х 
добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам  
е не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и  
афет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људ 
/p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше са 
на одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног 
 књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target="#SRP19120_N70" /></p> <p>— О 
i>Абдест</hi> - прање пред молитву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред молитву, спремила с 
о јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бел 
а заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, пл 
} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин 
.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S 
аморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" />  
ма мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу мол 
нуле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова 
.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да 
пуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под грло ж 
а јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад виде 
м, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мил 
 смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у  
 се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И ве 
.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без  
.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по ту 
/note> <note xml:id="SRP19120_N70"> <hi>Абдест</hi> - прање пред молитву. <hi>Абдеслија</hi> -  
ађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152 
 Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се кра 
м чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с м 
ан-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му о 
ила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурах 
домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са  
ани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се  
> <p>--------------------</p> <p>Петак, августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не  
на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја сам мајка</p> <p>29 августа.</p 
d>VIII</head> <p>Цариград, Бејлербеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли 
ста 1907.</p> <p>Ја сам мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја с 
</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi 
а месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезин 
ћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења ки 
та.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара:  
ају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} 
у све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите зав 
у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на ув 
мам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац  
а ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворе 
ој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад. 
пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има л 
; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју с 
ој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај а 
 свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија 
лижи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у 
је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној  
ке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на  
о размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је навезла!{ 
е! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче з 
јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а  
 златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели б 
а се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</ 
рбет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим циг 
за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој 
 њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она 
говорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах 
 Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а т 
дајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ниш 
 из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беј 
епажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворен 
 сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отвори 
ајлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика испуњаваше салон.{S} Стра 
ф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, 
ј лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти  
нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст,  
 њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Францускиња...</p> <p> 
нин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да  
мал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног 
у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољу 
 Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, к 
отија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“  
 Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, шт 
ропљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, 
е не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Ев 
звињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била сам што нем човек 
.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> 
вропљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни п 
це, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи.. 
et="#SRP19120_N72" /> Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј 
му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих т 
 далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S 
ве старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у сва 
стан</hi><ref target="#SRP19120_N29" /> азиски, <pb n="20" /> она остаје хладна; кад одјекне ка 
ним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темен 
веде ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви мој 
у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно  
нима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па 
{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши п 
кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици,  
е била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што о 
и, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме  
 кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година 
и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не сме 
собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула ко 
 требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет 
сиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћ 
/></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут гов 
Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и 
, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом 
 се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ха 
пуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, ре 
 једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум 
а Жабуле</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом,  
а су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину фра 
г тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу"..  
це кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, бић 
за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока скло 
а прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европск 
га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га траж 
нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од 
ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић а 
, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Сам 
равимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може  
ињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире- 
кога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде пос 
оче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих пе 
</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и 
ише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> 
е <pb n="74" /> се назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на 
l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће  
а страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколик 
м у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо 
послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радов 
 задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <p 
вољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n=" 
да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не  
 међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Турк 
вим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Как 
 француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом  
2" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке и 
 брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џа 
викну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И  
ају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у 
зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да о 
S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој  
а брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану  
ја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter" xml:i 
S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb 
о што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо  
Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p 
а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S 
на слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене 
тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је  
остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, 
 опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi 
 и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега п 
а..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сва 
у одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне  
е код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} От 
о јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се о 
ти. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> 
 у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — сва 
д кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, т 
 тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гле 
 Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?. 
 а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигну 
ено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема ср 
 по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по з 
и био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу друг 
 није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је  
 он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижав 
набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а ка 
 више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у С 
 макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи 
сле оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се 
} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала 
ори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако 
Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само он 
иса. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S}  
 у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно с 
 и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе о 
ез Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скор 
у причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{ 
S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице,  
ну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узел 
} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад б 
мал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашк 
ред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, к 
изу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S 
 су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прек 
инити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.< 
срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S}  
ено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, си 
човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} 
је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјак 
xml:lang="fr">Rappelle-toi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adieu 
о пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{ 
ка је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише 
ише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, 
м.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пи 
хим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у за 
понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају ду 
ршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S 
нум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако се 
а не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго мест 
ави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати  
једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без ма 
а кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рам 
собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту  
од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа његове по 
ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене  
доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лу 
је, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја са 
ерица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фа 
{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као  
 полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} 
о смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов п 
овала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је п 
ујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштени 
сто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепо 
утала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не 
рав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски труб 
не три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао ј 
ивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да 
али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није п 
се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... ње 
врдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не 
у небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста 
hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога 
доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога 
О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје  
и би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу  
а!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и по 
/p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, ре 
ма, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побл 
тке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о  
одно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мај 
езе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не  
 на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али д 
ен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко  
сти, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска  
евешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не  
ући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатм 
 чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да  
далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују 
Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју  
, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртв 
еђу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи какв 
и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души 
 се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да св 
 ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Ну 
и на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-х 
и.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те  
а није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љуба 
фи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности,  
ајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S}  
исли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртва 
женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до престу 
у је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки 
 би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и у 
е пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође  
ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и стра 
ц, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-беј 
моазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни гр 
аљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да и 
је скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица,  
нџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не 
.</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и к 
 „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увред 
 молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми до 
 жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном њ 
rget="#SRP19120_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтан 
 највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: 
 и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то ј 
пски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат  
абучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја б 
 б.</note> <note xml:id="SRP19120_N104">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N105">Господи 
ром.</note> <note xml:id="SRP19120_N69">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N70"> <hi>Абд 
 и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног  
њен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n= 
е, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," т 
дмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси< 
S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могад 
 мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него жи 
рхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече 
а пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да  
че:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене 
таротурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, о 
. — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила 
 „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе за 
 везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" /> А нап 
лтура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „ 
ам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим 
..</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.< 
е друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се дон 
ри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораш 
: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то  
колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n 
 су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум 
 <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к неб 
прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се  
} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разум 
ају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле 
 мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад 
и, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дош 
гор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у виси 
ему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.< 
, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као 
 је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даљ 
писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фа 
осле турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: ж 
 кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фрка 
но, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове <forei 
исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице 
 потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили д 
раже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из т 
тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе фи 
 и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа 
 лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђ 
> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то 
е Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му  
</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и неповерљива оријенталка пре 
:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је  
зо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Не 
ала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум п 
е мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој дру 
 нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни су 
Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би н 
.{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њен 
епоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:< 
ађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. 
 како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n=" 
 волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену дево 
 би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње  
> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не сн 
у"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња  
зом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не н 
рашно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, св 
езе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске дец 
S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка  
{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек. 
учук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно 
ико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест 
Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, 
 <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за  
јале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Из 
} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу п 
школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ри 
рена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дам 
о месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не  
девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстарије 
о је старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бр 
де:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца.. 
е кћери: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, њ 
нат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пре 
атра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сест 
онекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је М 
а сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драг 
руге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају пра 
твом. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да 
n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двор 
дахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још је 
м рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у  
љу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа б 
само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> < 
, Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће 
.{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не до 
 после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико ј 
...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико  
 га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове оз 
рост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима. 
..{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад  
о је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре нов 
n>"...<ref target="#SRP19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да 
зуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S 
гла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: за 
Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацају 
ана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и с много ук 
 се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба  
...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко см 
 против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у 
ови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Об 
ом...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно  
аху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад ос 
нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у 
е код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар 
 да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој  
доше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило ј 
ашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S}  
} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изуст 
евојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је да 
{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је би 
get="#SRP19120_N36" /> узвикну Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и ре 
вима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас д 
ена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше  
иша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Ца 
на; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да с 
телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се 
Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и  
S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих д 
мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p> <p>— Аллах!...</p> </div> <pb n="121"  
авидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фа 
оби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре  
о осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не  
агрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ 
кога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетк 
а.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад п 
ја; очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног 
 си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изрази 
рло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој 
нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, 
преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он 
зе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из  
смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице 
 свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли ш 
е да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Ну 
о погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три но 
, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори А 
<p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по за 
зала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како 
ође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са с 
за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерс 
у их загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су и 
ћа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или н 
 О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је,  
зусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пи 
наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје  
 истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрв 
теница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред  
ир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би до 
 свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена 
а.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце). 
уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као 
S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан- 
тка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научен 
 грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама ш 
е очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у с 
p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како  
{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И  
} Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућа 
ху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас ни 
удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, прија 
ашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залет 
 на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише 
да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S 
љубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди  
 године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и 
устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде  
>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орас 
и како је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога. 
а; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од  
време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицам 
p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и 
ре, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест 
а мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најп 
у, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум о 
е тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће 
није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам 
а не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p>  
 кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако о 
 ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела с 
рила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, 
мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори ст 
ти, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој 
је сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с  
шим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра ж 
..{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од неве 
ц је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћн 
и се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S}  
побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас преки 
не три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с ц 
ије умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је стр 
е читати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стих 
 ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптуж 
сети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти 
..<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{ 
S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но 
оцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} 
робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су х 
треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она 
S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остад 
м.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам  
рица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је  
у поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га  
“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом  
о чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, заш 
/p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми  
граду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да  
 <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају н 
а Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испрати 
врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb 
.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и 
19120_N23" /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће о 
 Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад,  
о моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јевреј 
фет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она уста 
људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с љ 
ислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један дел 
нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S 
учнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега 
е јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си оч 
ца је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или 
на мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај н 
, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врл 
ине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се под 
} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мер 
 иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а 
не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаро 
{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна,  
 за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не 
авно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш... 
ао та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја,  
га могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој н 
нак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не ма 
ећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Јед 
 се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С мина 
д њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као друг 
 ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и 
па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то ј 
г.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фе 
 и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се 
 као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је  
је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж дове 
ње чампарама, пљескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгран 
 господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостивих, кога данас мо 
их правила, правила истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе култу 
 ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, мн 
{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне  
о мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, 
г коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да  
а нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S 
плава дубока језера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он  
 као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најл 
 су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му сл 
 га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закик 
 чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад с 
су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је с 
у.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену х 
S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и ли 
 Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један 
Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није 
P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те  
 Енглескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња 
би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат:  
арема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солун 
у, ноћним поселима, харемским весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне  
рављена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другари 
 забрањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама гов 
на се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу 
аваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп 
/>.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сус 
ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој 
стадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она 
има.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове  
а, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала 
ила обузета мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са  
кчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оц 
ви пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солу 
еће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“,  
да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће в 
>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чек 
е према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, уга 
 <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} П 
9120_N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као с 
а, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијо 
аје и друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у какв 
 Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</ 
едно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова д 
едну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и н 
смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој уда 
/p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, 
адожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их 
ан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гл 
м му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обар 
ам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како м 
лушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући ра 
 тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, н 
 отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у ча 
о не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове башт 
ркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча  
ио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој  
ст година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, исти 
, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га 
> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{ 
 је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад 
ви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин у 
 истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свир 
видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја гово 
 јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, 
ум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онд 
м места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав м 
 саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење,  
ече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека  
ивот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао д 
а прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S}  
у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је. 
ече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: 
азити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сам 
 лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S 
момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живо 
ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће д 
е, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би  
„Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се  
ав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Ка 
одила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она дете није могла донети;  
ак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, ос 
а што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабра 
чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете 
и греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S}  
и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, го 
ала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, А 
онашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму. 
/foreign><ref target="#SRP19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како с 
foreign xml:lang="en">O, yes!</foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после...  
 <p>— О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад ка 
</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер  
S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему род 
ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људ 
овека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, зн 
е чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој сит 
м развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <p 
 па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна 
е упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводи 
!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница 
ади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га пок 
а: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унук 
како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</ 
м.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и на 
е горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично 
.</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!.. 
е и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су  
>— Боже сачувај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га вол 
т не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Он 
а, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре 
рад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu</foreign>, откуд м 
ј јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се к 
ли не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи 
{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може 
 у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на 
 Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женс 
 је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се по 
катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џем 
, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, д 
...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, н 
а сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те и 
олазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допу 
 учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој о 
и, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио,  
 боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што дру 
 се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, он 
цијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих. 
исказано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, т 
бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек прем 
ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само д 
 не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то  
анцуски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој,  
мела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова. 
оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надал 
 требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и 
у „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови с 
 себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и < 
 за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева 
говори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена< 
иван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} О 
е су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она в 
 бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шал 
исам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо 
 је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута. 
ну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било ј 
 Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици  
дмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p 
атвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад  
смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве 
ледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску мел 
и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрек 
луку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху,  
реакционари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{ 
 ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала  
ене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чи 
к игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни 
о би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да 
солунског болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш  
а диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и 
е што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p 
о дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег 
кој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{ 
, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi 
"233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуца 
о што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од 
ала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу...  
, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“  
8" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештај 
ко је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говор 
и може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да 
им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик,  
ије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p 
 описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка 
ла руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то  
SRP19120_N37" /> одобраваше Мерсије.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам 
на у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и тре 
ј књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћ 
сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан 
 као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни 
 које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не т 
и су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу  
 и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемал 
укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучн 
тку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год 
ариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се 
своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости! 
 мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235" /> а та 
 !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку 
би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик 
се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, 
гу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала 
тела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „ 
 жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} А 
сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста 
 деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, нека 
че.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и м 
го говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јо 
а развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</ 
 је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; к 
и.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће 
ж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се н 
ивописном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини 
лела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто  
нпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас п 
 говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p 
 с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак 
лдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фа 
да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он 
, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњен 
 исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расп 
 њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да ј 
се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре 
е свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена 
мал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молб 
о се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина кан 
ни, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик  
ини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како т 
е чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напре 
 најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако с 
 или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, к 
јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi> 
Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb  
p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни с 
о овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њи 
ћ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па к 
где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезум 
леко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемал 
х што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Д 
адови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љу 
 како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто,  
 слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је ж 
и тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се  
нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и ид 
/> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, к 
ла, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>О 
орећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њен 
м, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, 
 с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду  
о а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланх 
 женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајко 
 енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не 
по васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета ма 
оведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S 
дна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположењ 
 даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде< 
1" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и  
ише од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p 
> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да с 
 би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по изб 
 да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био д 
вајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што  
вај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје сво 
/p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се  
н-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам 
е мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с о 
з чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни све 
бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те дв 
м?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му  
орила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S}  
: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар  
 и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ари 
>— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти  
ела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госп 
и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} М 
 је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништав 
кну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је оби 
и, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, 
младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан  
{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спава 
<p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, ј 
 и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> < 
ије у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар б 
а.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p 
мам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треб 
је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи,  
ти се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега  
да, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине дец 
у као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И  
! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускињ 
S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</ 
се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју тол 
 и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину  
pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, т 
а човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекш 
е да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па 
p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде!  
ок ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мисл 
/> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> < 
тро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкињ 
бар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој 
 за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена 
вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је уд 
 сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, а 
ј пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатн 
У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ов 
 и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{ 
и јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су  
рија дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, м 
S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни 
да ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сас 
ерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини  
 би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три же 
а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чард 
 проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сир 
ије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме не 
/hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, 
{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако 
авладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце  
њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Ка 
алону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја  
у као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна в 
, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час  
он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово  
 после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; 
ениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи 
зе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете! 
S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу н 
то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беј 
врши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели  
у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више 
оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало 
ије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, 
 несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место н 
.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је 
> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све  
а хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су м 
кретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа с 
 те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет 
мо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: 
изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европ 
рце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу,  
ивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— 
 <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, 
чала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И 
а већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му куп 
рија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, к 
> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Др 
син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, п 
, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа  
а узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сес 
е почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу ду 
па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу 
: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> < 
{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>.................</p> <p>„М 
ом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алл 
ћу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла с 
а, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се: 
 од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондиј 
на на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ фра 
је с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже 
литви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овак 
арида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „<foreign xml:lang="en"> 
натично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!... 
ла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>.................</p 
</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу 
диле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину 
урије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемал 
n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отво 
м Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> < 
ворити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи д 
Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, к 
диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.< 
Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>........ 
 Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>.................</p> <p>„Мерсије је  
монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, 
 — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земљ 
ога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују 
адићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се 
же „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје во 
ман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита ка 
стро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала,  
ена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смеш 
 Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!... 
о дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад 
у ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почета 
разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xml:lang="f 
них кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „п 
а, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на моли 
ена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле м 
о учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“ 
 Променио хаљине, али памет...</p> <p>— Аллах!...</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" 
.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Ус 
египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљте 
а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима 
ека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за  
 n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско 
срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да 
ли све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише  
p>После псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он  
 ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење  
га рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p> 
ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Ту 
аве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p 
 рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла 
већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да 
/p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од 
p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата нема 
... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пиј 
, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у 
ле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито,  
оди се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но  
је срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Д 
 робиња састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћути 
стре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> 
урад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама 
, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, да 
дену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p 
S} Сине! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га  
лан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га но 
на седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвене 
е и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе  
обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и испо 
ејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече 
> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште ч 
ој кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове,  
де.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлега 
 руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сес 
Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет  
беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турски 
женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком к 
/></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје ма 
е срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки ча 
га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше град 
а Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику соб 
е и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица кува 
 су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене  
, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику ко 
ац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је так 
м мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане,  
 сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је 
че:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref target="#SRP19120_N11" /> моја слатка сут 
оја учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>Ана Жабуле</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођ 
више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ар 
ога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући  
 због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакак 
ништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана 
 много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, 
имп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета годин 
ад, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; 
но!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они су  
о сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог сел 
i>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се 
ренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије открив 
и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, п 
с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мен 
 <hi>Шемси</hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; <hi>Ариф</hi>, разумна; <hi>Зариф</hi>, нежна; < 
о кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одр 
 <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, дра 
е живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“... 
ње и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица 
p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, с 
Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз 
 <note xml:id="SRP19120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml:id="S 
од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xm 
ени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скуто 
<pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година, стајала јој 
пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а ц 
 на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне  
ml:lang="fr">saut de lit</foreign> наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она 
аљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде п 
-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им су 
с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, странкиње што живе 
едаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима т 
у се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не мо 
јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад ш 
, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi> 
к и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старинском чешљању, она јој је новија од сви 
ојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target="#SRP19120_N56" /> на 
иљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове <foreign xml:lang="fr">saut de  
ма.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде  
чешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој  
пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку с 
но се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу з 
лива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићен 
мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} О 
ом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу 
је деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, очешљана европски (први п 
оји цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој с 
јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref target="#SRP19120_N71" /> и каик-ото 
о није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њено 
ет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Тат 
е се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као с 
нских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па пе 
 с откривеном главом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини к 
.{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј 
 Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као п 
е.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле 
анцуску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно 
то посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а  
 и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина  
 нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</h 
 јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске 
међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да  
алим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све виш 
људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене  
устим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} 
н, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S}  
е.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да см 
умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29 априла 1907.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</hi> назвал 
причам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Би 
азне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом  
му, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепо 
 је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим харемима.{S 
ихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја 
ораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не оч 
у и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пр 
, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци. 
а је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена 
ји и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе. 
ала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви 
сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, син 
е јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала на кл 
таје хладна; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим све 
инило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима о 
ила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жу 
н или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле све 
рвативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија  
, слушајући једну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а  
чулне љубави, на старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним  
е пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад 
аћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, вес 
нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} О 
нога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је  
њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да с 
на њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из ром 
ир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше 
бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.< 
д јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као т 
Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти х 
 понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином  
хну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање,  
еће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{ 
 им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од 
ј окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепријатније, сасвим ви 
че.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окре 
p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она ј 
м друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене  
их ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном вид 
а свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања 
глескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал ( 
ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, 
>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} 
ф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато пре 
у, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или 
драви.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па  
уби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.</p> <p 
онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо сво 
код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не ви 
уму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којим 
ађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим,  
ноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајк 
пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пу 
е се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се з 
XVIII</head> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с кол 
они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Ф 
а и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на к 
Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну 
</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама з 
а га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја 
е оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад 
 ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је зна 
во љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије ил 
.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица 
виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb 
а жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хо 
>Mon Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сест 
Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напоми 
те Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} 
} Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид 
нку.</p> <p>— Као старинску муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учи 
о скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Еми 
рата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што ск 
љубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 13 
он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим  
 сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> < 
с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, ца 
ју, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час вол 
ма, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} М 
сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме  
утећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у 
 сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгл 
p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с 
 јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахме 
штва за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница  
руштва за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада је 
да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде го 
траг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну припов 
, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : 
ило је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види 
 не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал- 
 играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној за свадб 
знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши  
оља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисл 
ри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе 
.......</p> <p>Децембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к проз 
 предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин  
<p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила  
мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <fo 
напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануш 
ка, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни  
ба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Теј 
> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превари 
 узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли 
у су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“ 
сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се  
 кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не вид 
пут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за  
ој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да 
{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и во 
син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме  
ћи тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ј 
p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, 
ескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише 
аву.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> < 
зервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} Т 
ала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој со 
н, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући 
иле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још 
то се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је в 
утро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>—  
#SRP19120_N16" />.</p> <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „ 
с волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захва 
пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гл 
ке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише! 
кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну 
беснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јо 
 (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња  
 разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је по 
ши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није 
<p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развесе 
..“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узг 
а зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да ј 
полита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло 
ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од т 
<p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одел 
иљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради 
ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледа 
?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито,  
 Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као 
S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара 
истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела 
ла.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је им 
ла, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостим 
су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана 
ом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар 
ог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу со 
у те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савес 
ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући на 
капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и 
ш воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зара 
 од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима,  
"120" /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме приј 
оље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</ 
хнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај  
е дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а м 
ца необично побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох  
е? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћ 
.</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се з 
 Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли 
ње илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и о 
киње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али нис 
p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглескиње  
Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А пос 
икад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ça.“ Францускиња из Туркестана. 
 Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма. 
тан јој разговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате 
робамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, 
, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде 
а не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па за 
дан глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p> 
— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни"  
мо трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он о 
 сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p>  
 млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну л 
а снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фа 
 то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Бог 
/p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећ 
чи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила ј 
p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих  
 Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена  
а, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву  
 хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше пр 
 шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, 
n>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и 
p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не з 
и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана з 
 Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених 
и на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад 
а уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срц 
о осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела 
ски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Ф 
Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фа 
 Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S}  
="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна,  
нглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтед 
} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се А 
ако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја  
азала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романима,  
ду морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за 
p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој,  
 једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју ј 
од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је п 
најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе то 
<p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер  
 не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се 
иве.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале д 
и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад г 
биљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, са 
<p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а јед 
ли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{ 
ово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга  
обе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „з 
, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он  
умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено Ариф. <pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, т 
p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? бр 
 <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, л 
тра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла к 
p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се 
је јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Ка 
бодно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долаз 
хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“. 
камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозо 
а, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: 
рад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и  
енги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђу 
 ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она 
има.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти  
ја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, 
р тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се 
!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта ради 
 три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо 
е седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столиц 
а сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, 
/hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; <hi>Ариф</hi>, разумна; <hi>Зариф</hi>, нежна; <hi>Сафи</hi 
остол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, ис 
ири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча и 
о да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="#SRP19120_N16" />.</p> <p>— Слатк 
ерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, 
.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам  
че.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири 
ане, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћ 
 нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>Кад и неприј 
l:id="SRP19120_C20"> <head>XX</head> <p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црв 
афетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако н 
ом је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум  
најглавније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочек 
а гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi> 
ристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови 
о су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој  
ла говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове 
сад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али  
нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мо 
асвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p 
за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она уд 
ласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет 
ешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље 
бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину историју с болом; ал 
јем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав 
р се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби  
невши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево 
ог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих ка 
 умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери 
ка темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, г 
јатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као де 
>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писа 
вља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало пос 
али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је  
 га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од 
 венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло 
 Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђ 
ораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је кра 
а буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега ј 
ј земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказ 
ама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескињ 
ајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет  
га изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе  
S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој х 
свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антери 
леду тако млада, због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас  
њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „леж 
 она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатм 
ер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај оно 
виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она 
умином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар 
че и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете  
лигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови. 
 и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична 
ђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те  
говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ари 
, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапта 
S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али 
>— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој 
нумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и  
, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загле 
ref target="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, 
ој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грди 
тро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконоги 
м покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, н 
 Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја не 
p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече. 
ише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним в 
војих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, је 
ао храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p 
а Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није  
мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ах 
беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нури 
че:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S 
Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" />; ако је же 
 племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S}  
</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахм 
reign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, арслане, мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} 
аквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јо 
 му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ни 
оклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри  
д се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, 
а на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род д 
; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, б 
ек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S}  
ећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми 
кад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ  
ног предсобља, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падај 
е,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а  
х романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француск 
есет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан... 
њу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шес 
еној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна к 
" /> од љуске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јаб 
с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и из 
зен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој 
она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она и 
} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни 
бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се з 
?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, 
ту (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан ис 
ћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb 
ожјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју  
еју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и  
то што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SRP19120_N97" /> Кад сам била млада 
p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах  
готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ 
ш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; 
 под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад о 
у сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да 
а не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 
 а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то вр 
је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} С 
говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Евро 
S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang= 
и са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим ро 
 Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да на 
би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S 
средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>... 
нају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Жив 
оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога во 
о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки 
<p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрве 
 <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> 
 не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде  
, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја... 
дно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек бр 
апије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>А 
 и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S 
иф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шеш 
е заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазан 
>— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је са 
ки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, да их не 
јов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деве 
иш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па. 
му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре по 
иђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма 
и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} 
а сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. 
онотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив ра 
изнају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати ј 
 на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, прове 
аша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша.. 
ску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном мест 
ем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од 
пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-паши 
хим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у  
инђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и оча 
 унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у  
око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се  
знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} То Мерс 
и га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.< 
, као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске ха 
ан глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p 
<p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се н 
 да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p> 
Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p>— Ашколсун!<ref target="#SRP19120_N42" /> удаћеш се за ње 
<p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који 
} Робиња тапшући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сес 
 молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турск 
ачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погну 
{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане;  
мише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb  
<p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с м 
ади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их  
тима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с нов 
ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, 
102" /> <note xml:id="SRP19120_N103">А, б.</note> <note xml:id="SRP19120_N104">Ако Бог да!</not 
ква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана,  
 ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кок 
ио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је  
 „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али 
ао за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши  
чи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гле 
умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да г 
а, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на ла 
јаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А 
ead>IV</head> <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмаза 
емљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба с 
лити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се 
ом кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у редин 
ћи се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; 
Богу.</note> <note xml:id="SRP19120_N6">Баба.</note> <note xml:id="SRP19120_N7">Добро.</note> < 
Депеша... ено...{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка. 
ано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је но 
ће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробља, од ср 
на. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас н 
а: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си н 
пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанп 
 Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девој 
у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа сн 
но се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у јед 
пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— 
крву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} О 
м!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџи 
тар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>О 
е занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имар 
-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је 
с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми  
ер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашт 
, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифта 
ераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, д 
рку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне л 
игу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а М 
змирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, о 
шкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи  
а јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако ве 
оговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи једног ком 
мање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Доша 
знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као 
туру, за живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у д 
њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој 
, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref target="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на  
ав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref target="#SRP19120_N107" /> Зар ће он 
 ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref target="#SRP19120_N107" /> З 
урске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му ж 
, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће  
ега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако< 
ане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: 
за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S}  
и.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пирин 
тал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце: 
 седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као ар 
 и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху једна другој у кр 
> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста 
 прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше  
офи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо там 
иште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, 
 својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и јед 
онођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— З 
е из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с 
у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сири 
бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А во 
ати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="16" /> калдрми,  
видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експанси 
ље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позива 
е криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каи 
е им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ру 
о омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се уч 
беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па  
роз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p 
кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су 
ј на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не 
{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби ј 
 ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрет 
 могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европс 
ље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да 
и, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког дру 
ра.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу  
, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S}  
ваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету  
ео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађан 
знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се.. 
о обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кро 
д га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се н 
а ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође ј 
ас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Д 
биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога 
 и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали 
S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седа 
најем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гро 
тва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти 
че Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била 
мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш как 
 да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се 
> се назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p>  
и, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана,  
лих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољу 
вих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чуд 
јала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако ник 
неки провансалски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песм 
обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, 
у мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви. 
> <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела п 
и се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Мусли 
же!</note> <note xml:id="SRP19120_N110">Бато беже.</note> <note xml:id="SRP19120_N111">Једно ок 
њу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Француск 
се. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашини 
ао јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима глед 
арајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узб 
ши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружи 
пио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; 
, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и зам 
блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" /> себе новаца за који се уз 
Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под 
падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале воду... 
дна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су били сват 
да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе  
 шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбунови 
слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се 
засушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чед 
 у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S 
ој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се врати 
 недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава 
ејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана к 
: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону  
ву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти 
ва“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко ши 
овораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама с 
е.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивн 
 њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} 
да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.< 
е леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решетка 
<p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као ком 
} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побој 
et="#SRP19120_N38" /> узвикну Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам,  
итније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p 
д видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве  
вова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S}  
гледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и цр 
; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је с 
а ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необич 
нули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од 
урила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже 
оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>К 
о брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и по 
иде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S 
не очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчиц 
, муфти-ефенди? <pb n="191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пије 
. не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је вид 
дна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> 
 децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ру 
.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уме 
 тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај 
 кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јо 
сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: п 
онеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врл 
р дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори  
алази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може б 
 да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p 
црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је је 
сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље ј 
е се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљубљено?{S} 
и си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла хан 
азао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро до 
е, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, ма 
..{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> < 
{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забра 
свести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци 
ви сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме 
дели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говори 
ом малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек нос 
је, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад  
гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја  
јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једн 
S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у К 
тлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Еми 
 да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто 
аф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у с 
 говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од под 
и и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кро 
 читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала  
на па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, 
мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком 
е брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за 
 с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала р 
стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара 
Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, н 
ета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима темена, па се  
ну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не ви 
ињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини 
 пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у 
ој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је д 
кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљан 
 и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги  
 се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удај 
кољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо  
_C7"> <head>VII</head> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S}  
оз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отвор 
старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене  
им шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{ 
дан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко ко 
а је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо глав 
 <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чист 
/p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би х 
ла.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и  
зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такв 
; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пр 
 више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете 
 страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели ка 
лкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></p> <p>— Нашој.{S} 
ли пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис ол 
не са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим т 
оре и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му 
 у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просио 
стајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Дана 
его се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље... 
ље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајк 
ука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле  
et="#SRP19120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је би 
муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини ма 
тра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго  
вила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" / 
ушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке оле 
 поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{ 
е ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоск 
с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — 
не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала.  
назе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фат 
дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нури 
еандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а  
д дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља п 
је то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрн 
пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин 
ли млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, изме 
е.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме н 
S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све паши 
 правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет)  
 с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син 
од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању,  
ретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали ст 
/> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто оч 
: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103" /> а његов златни унук 
ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлеп 
Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их  
 што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак о 
а ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуж 
ухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па п 
ашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој  
иница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би го 
кама, <pb n="123" /> мишицама, плећима, бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, које је го 
м, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Д 
 на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>...............</p> <p>Дете је би 
..</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео 
испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, с 
бе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, 
а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде 
еразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња  
Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају у 
а Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нур 
ену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па п 
note> <note xml:id="SRP19120_N110">Бато беже.</note> <note xml:id="SRP19120_N111">Једно око мој 
note xml:id="SRP19120_N109">Слатки чика-беже!</note> <note xml:id="SRP19120_N110">Бато беже.</n 
ваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да  
: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доц 
мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештен 
e xml:id="SRP19120_N44">Коса: узми ме - бежи!</note> <note xml:id="SRP19120_N45"> <foreign xml: 
ча, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну 
облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли сво 
ене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И  
 се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела 
де долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p 
турајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:lang="en">It's dreadful!{S}  
 по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} 
а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S 
?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна доче 
 легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима 
м једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те 
екад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, сам 
? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма у 
м да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“  
тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Евр 
очешљане, необучене, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана 
о саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би 
, она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, осим троји 
а Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} 
појас, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама 
— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргош 
 то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле  
b n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њ 
јање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говори 
своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рука 
м маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, и 
настави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па за 
а сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тр 
ивена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалс 
ше...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, 
ци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од кр 
"fr">saut de lit</foreign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Шт 
рч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца 
то јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, 
 се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли ст 
 на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му к 
ела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не з 
е и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се 
у црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <p 
бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припиј 
прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут 
S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непре 
м опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме споп 
!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима 
 ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе 
Францускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, он 
е осећајући гриже савести што је остала без средства да учини доброчинство по дужности; да помо 
звињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце. 
ену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S 
и, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вере 
 опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта ј 
ше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му 
 ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплак 
ко пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с  
а сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мај 
/p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Ту 
ри месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погаз 
.{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја 
обали небројено четвороножних столичица без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена 
овек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просја 
риковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, дале 
 спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после 
 писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и  
лу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику,  
 код мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема де 
вим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф  
је могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>.................</p> <p>Од кризе пр 
 мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, 
нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} С 
куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле 
а није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, 
 густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ва 
ово је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...< 
ака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер з 
клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} О 
ћев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вр 
> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше 
 у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и 
новембра 1907.</p> <p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име  
и све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{ 
лог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она ј 
на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног г 
у од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зид 
S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све  
 се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња  
уд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по 
ња младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут н 
еви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син,  
е, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрл 
19120_N44" /> А напослетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој 
м да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осе 
 Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху 
има у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S}  
е некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам зна 
је свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мањ 
/note> <note xml:id="SRP19120_N82">Увек без људи...{S} То је неприродно.</note> <note xml:id="S 
омшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је  
ци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад 
да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као 
и, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене б 
ости и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса! 
, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капут 
ући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако 
 била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је носила је 
 спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког н 
 се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђа 
нижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шет 
и унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p>  
 <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што  
би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила 
 зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши д 
Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборав 
го се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рек 
 белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и  
на стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечер 
 n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и по 
и.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се  
ла, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живи 
.</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено пог 
 И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, 
а, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунли 
 да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се 
} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Мол 
зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатме је ноћила с 
{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је би 
лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долази 
S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, 
лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разго 
, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} 
ло и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у со 
томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> < 
леко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазн 
а од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Н 
 оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је  
е у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; 
егова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арсл 
гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко л 
ше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити 
е.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, 
 виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као 
ад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Д 
енги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одма 
аше око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да 
кати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају,  
 и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи м 
 како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је стра 
превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и  
p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је мног 
а каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј;  
било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које  
ече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено ли 
као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му  
} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} То  
ла си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у баш 
змажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ј 
ичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за ка 
/note> <note xml:id="SRP19120_N31">Чика-беј.</note> <note xml:id="SRP19120_N32">Да није урока.< 
S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да  
анум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе,  
не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучу 
 јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда 
у али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен 
..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајц 
тар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рам 
сан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном к 
ла!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слобо 
/p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ах 
чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају  
="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти зн 
Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} 
.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не и 
ле: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; жур 
!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допу 
ва тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је би 
Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, н 
оворено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишу 
да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује,  
лим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Ту 
е у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема 
нин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму  
ођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те 
арицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила д 
 чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} 
на, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Тре 
на не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Ч 
едају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако те 
} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе 
ли ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум  
једанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице 
даше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} 
ла Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брж 
е, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну 
ог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, 
и, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер  
рилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него  
а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих 
тари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живе 
у и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он 
он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а н 
породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хану 
 вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му  
о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега 
 <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP191 
сије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, о 
 представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и г 
рите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европс 
p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, п 
ах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита 
есни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исм 
{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и по 
} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Нес 
 побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да са 
 животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, 
киње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне тра 
 како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике 
ђе с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени,  
на га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Царигра 
, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће н 
>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши ч 
а невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он 
сман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, уб 
</p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гла 
ше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љу 
ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само мет 
ка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Н 
r">O, mon Dieu</foreign>, Ибрахим-Хасан-беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатм 
 одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-паш 
 хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{ 
 „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошет 
да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се пр 
е, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слат 
 у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде  
риф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човек 
p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су от 
ше ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад с 
а Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих 
хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милост 
века човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек,  
 <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова ма 
 пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? 
> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариг 
вропским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз см 
а дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па  
 уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, д 
,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост,  
: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспрем 
видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би г 
 и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с бер 
о би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> < 
 један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле 
индерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили в 
 Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да м 
анку, него Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али  
е шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не 
ба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>—  
 да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу д 
ворили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој груну 
шећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи  
три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старот 
ац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој го 
на:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, г 
века срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша ов 
и је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим д 
ам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи њ 
/p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју 
.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја  
е, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде  
чке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле 
е венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је  
с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога  
 за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И 
ута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обеле 
авивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се ник 
</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p 
 нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p 
0_C17"> <head>XVII</head> <p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је 
 удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег с 
физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? уп 
ком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S}  
је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше 
ж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> је 
посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој се 
и, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. <pb n="122" /></p> <p>Док је месец  
тита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну 
а човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте зве 
 окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла д 
 у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад с 
ед вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и р 
 ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по 
, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар д 
 детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црни 
е где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа  
{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi 
ли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, израстао као кипари 
 узвикну Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи  
и земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на  
онова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три м 
туркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети послед 
љуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седе 
иф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погреш 
читано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си  
, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ов 
 после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друшт 
 <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта ни 
а, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаш 
 чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Же 
..{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, пев 
 рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад 
обраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После и 
има, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу св 
е: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа г 
метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Ал 
у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе 
 зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“  
бог чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При р 
фура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, 
оше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега 
ком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је свој 
тових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један 
 да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене ка 
120_C8"> <head>VIII</head> <p>Цариград, Бејлербеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја госпођице, 
чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наш 
p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножн 
мах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са  
 се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично  
Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој 
деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, п 
а два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела б 
ш пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед- 
кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је 
0_C9"> <head>IX</head> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фа 
>— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се 
а ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, иг 
 кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариг 
де Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не раз 
лања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што 
вих пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из  
ајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} 
лободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пуст 
ди, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за  
кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам  
де их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, 
робне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену  
Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и 
свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опе 
у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Х 
да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских  
шту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="4 
што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрл 
 воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и  
нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, дет 
 са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столећа, а у ово 
— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох,  
оређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сре 
на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Х 
нама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефен 
ротурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верск 
ила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где се год саста 
 у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, 
ви, певају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испр 
ита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ 
: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико н 
 петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната м 
вукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошни 
н, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190"  
али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што  
 метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али 
...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадов 
, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде турск 
енутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стид 
па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</ 
ло писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S 
 Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, заст 
т!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина р 
же сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S 
<hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журб 
страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад о 
 да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на м 
, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад м 
ико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или д 
ћу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај 
 n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа 
лим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— О 
лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где с 
удост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учи 
 беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет 
н-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у двориш 
p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Му 
> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и  
 јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мисли 
Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обра 
"178" /> дођоше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђ 
х двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изне 
може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу б 
, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а 
 стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло  
 Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памет 
 ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма оп 
ика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" />< 
p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емир 
осле, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре  
една, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле 
шао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млад 
 Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На п 
 је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у  
француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{ 
редака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Беб 
 у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она 
и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипар 
ниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њихо 
 који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једно 
ше!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, 
 <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... 
лоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столист 
фа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{ 
 и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија:  
ијом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као  
осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, т 
ва, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S}  
ста и новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, од 
мљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с  
ају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и н 
дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ћ 
 али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xm 
 смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ 
а, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био ј 
у ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићават 
" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“  
.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, по 
P19120_N61">Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id= 
 савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо  
у Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на ен 
 бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је н 
ота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у је 
 за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик франц 
у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж 
лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бе 
 цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон је 
еће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало 
закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И бог 
get="#SRP19120_N112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по ј 
ена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани 
е јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спуст 
бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми с 
као: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио 
ло како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био  
ариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвеће 
мо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше 
са везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер шт 
цускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче 
се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатм 
906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било ка 
у пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела 
овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз ку 
оклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дв 
остих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <f 
pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу  
ом цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима аб 
љу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је  
ма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-п 
дсобља, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, 
алу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокр 
а <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огром 
ај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и мла 
ај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— На 
 воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као д 
еобојених мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S 
асто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у 
/p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу 
 да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец  
арочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чу 
пелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, 
молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему  
ef target="#SRP19120_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зуб 
 оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} После 
ина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унес 
у огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвеће 
и светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клањ 
пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обич 
љане, необучене, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ 
 ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како ханум 
ти, с црвеним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <h 
рже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у с 
 у широм отворене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена 
.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још није прошло, 
трља с високим оградним зидовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кип 
у се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{ 
а; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице  
ним прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види 
 свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из ча 
иле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима,  
 пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-б 
 на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на столице 
се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с  
ед софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно в 
е прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло  
} Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пру 
} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ  
ебројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор,  
чима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и из 
глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као с 
 капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помо 
аче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред  
усу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с ев 
гог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око  
, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и  
о изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној ру 
офи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им 
м башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је  
ге криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула 
унске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, о 
 Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго 
 говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign xml:lang="en">O, th 
ела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећ 
, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај ње 
> <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама  
у тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорган 
Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Кор 
ним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није н 
страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил 
 и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши какв 
узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па мет 
е су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило 
 обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и  
 молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом от 
— омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко  
зеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама;  
лободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га н 
е, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога 
иде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена кос 
ачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљањ 
еслара, једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, било је пун 
 му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} За 
као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар 
а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу 
о његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} 
два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење  
 једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребр 
престано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} Кад виде  
а сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше  
иница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је н 
ја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да п 
о обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове  
ва.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S}  
, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је с 
а вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим велом који јо 
упана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама доле 
који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су 
 па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из 
ожи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обичн 
 полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} 
аврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она  
вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</ 
 поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, о 
 Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, 
лимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила паму 
е чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтет 
плавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, ос 
учук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег  
ну он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:lang="fr">saut-de lit</foreign>, од  
 молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, је 
после скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и у 
ше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове  
ог погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црн 
зуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" /> А напосл 
бав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти  
 сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S 
ад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве ка 
 месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита посл 
 кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у  
сле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабу 
ун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла  
ога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно 
Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} 
 земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао  
ЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ.</p> <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М.  
 за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбу 
ан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове 
пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочиј 
их паса.{S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два м 
..{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему са 
лажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну ке 
г прозорског стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, к 
а, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чоче 
скрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше ј 
кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст обор 
сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало 
у кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше 
 пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у гла 
 врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке  
а ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицам 
ини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="149" /></p> <p>— Душо,  
у и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога рас 
 куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, сру 
.{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хо 
 страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити роби 
 се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, 
 три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могл 
 најмањег трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала 
ли.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети 
нају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави уч 
ош два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у н 
гу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му  
к-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да  
Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егри 
младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ћ 
та за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће 
рео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} 
чу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S}  
еречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколик 
е улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред ј 
рос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по ро 
 страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се 
 продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетк 
прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{ 
т говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав 
овека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пр 
S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што 
 <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Ma mie“</foreign> 
и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И 
цуски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да 
 велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-ханумина наслоња 
н зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у  
 де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p> <p>Преко ограде долете још 
 престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Фатма. 
ко подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби  
ну малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе 
р-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу 
ше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити,  
ен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешен 
сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жал 
, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Как 
викну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо т 
о место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала 
! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она ј 
рили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох  
путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају 
, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене. 
ица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права 
сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пун 
о нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а  
ћ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ак 
xml:id="SRP19120_C5"> <head>V</head> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, п 
е!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није де 
 у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње  
 некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и но 
к види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом во 
 собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад ј 
 бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела,  
 Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> 
ита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au courrant</foreign>“, 
рађанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје приј 
е да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту,  
ј се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обу 
или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (и 
сташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јо 
 Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је о 
м не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеаг 
од он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а н 
кој врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и дру 
ег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се 
весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите са 
промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и к 
помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад н 
А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи о 
уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и т 
да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девој 
> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљен 
 „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимај 
 је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам з 
м створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кља 
и фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке 
елико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој  
у је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S}  
емила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би о 
и мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што 
челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осма 
не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отровом,  
очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој  
какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три 
 као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52" /> непросвећене.{S} Видела ј 
нцуски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела 
ти, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено 
 странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али  
 мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="9 
Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у баш 
 га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову гл 
е у Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у  
, она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S}  
да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цв 
и се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно 
а би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као к 
е.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у  
лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће  
се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и 
падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како  
 Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је  
и је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у 
рала лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би 
ознаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{ 
, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју 
та не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха 
, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сас 
на улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути револуција какву историја света не памти.{S} 
ога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у о 
вога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се 
идела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не зн 
} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског 
 види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, по 
зи, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, 
и, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо 
рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, не 
е игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на  
 кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафе 
едне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, ос 
и?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брз 
ио ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега с 
иње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} И 
одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа  
жа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су 
себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху,  
 последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога 
он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је,  
а сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљи 
ки као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако пр 
је отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и 
е нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не  
р душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>н 
ашјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између о 
ли Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Фра 
јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојн 
од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мен 
село дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, 
је свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не  
упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по  
 у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И на 
е осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она  
 срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинив 
 за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла 
 се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко 
 те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код  
рама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би м 
и: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он 
тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гл 
о што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И  
с неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, а 
тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен м 
 ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала 
воје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разго 
о старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени  
о што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те н 
која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је бол 
у се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Дон 
него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да л 
т, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не поглед 
ш нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе  
 вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад  
а би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити 
непозната човека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као роб 
е и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја с 
ше — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-ка 
сао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, наро 
њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наје 
и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост 
нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да 
fr">ma chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“ 
, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И 
лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави  
</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо л 
 трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Х 
му ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S}  
>— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече 
 или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у 
е узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала о 
срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи 
овембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S 
ом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те пон 
 ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: 
удиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а о 
се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И по 
} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене  
 који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од 
ти нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки  
ској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би из 
ати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; је 
 је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или теј 
добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвој 
в, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види 
ише ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске  
пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, 
 дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умире 
 три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S}  
а отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила 
S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се  
мео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„ 
" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} 
љиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одо 
, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико 
а љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море 
 то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер 
анум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p 
лом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: про 
атма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{ 
— венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад н 
те.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десе 
ко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у гр 
шао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама р 
и нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакриш 
исмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад 
како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж н 
ушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само 
рађанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће 
амеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка ј 
ком децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грч 
тма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непа 
нин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне,  
у с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не пог 
 Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, милова 
ашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По 
вако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као царигра 
икога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љут 
 од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, с 
бије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд  
могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S}  
долфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење  
.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене 
 што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође 
з мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву 
е су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Па 
 соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај ње 
једно велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитава 
о ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из каф 
ви начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се в 
тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не  
не...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Ка 
је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>—  
турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и  
еома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Про 
ега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи млад 
атке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене 
долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старотурк 
и да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вече 
р да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела м 
с пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела с 
“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у с 
а жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{ 
ва се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих  
и заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер  
у, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не мог 
едно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле п 
њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и о 
кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва стар 
зумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S}  
акар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му  
} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би њена  
а, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у  
иња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црни 
 завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком д 
S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до к 
} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала 
све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секир 
 да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам,  
би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче  
нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе. 
м... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да  
ги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, 
<p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече: 
>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“  
ка би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, 
е да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф поме 
Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n 
а унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И 
<p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си  
али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а  
ужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум ј 
сијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно п 
 а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја са 
} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, траж 
S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала њего 
што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар 
а ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишин 
га, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја мора 
, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ари 
то је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим покло 
е би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>--------- 
, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и м 
узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на  
Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врл 
роз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато ш 
рале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно,  
} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од р 
лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Ту 
и... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И 
из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу  
знаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно ш 
 породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, цр 
не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали,  
а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернант 
 „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам об 
: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она 
и полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир  
оли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није... 
а</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из пр 
и Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити  
небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> < 
ој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја  
ње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињ 
ако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано го 
ога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака 
 <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила,  
 собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, с 
ћи довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распу 
ерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту ш 
едо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам < 
 пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ј 
ча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред б 
че један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуст 
А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Ем 
оље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, кап 
 га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP19120_N94" 
 недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га  
е заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Француски 
а су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја 
би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би бил 
као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени свој 
 — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си  
 да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајт 
то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из  
ли она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И с 
ти, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не 
на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: с 
ек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуре 
о не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће  
ској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ 
 кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, у 
пада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз  
да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на 
 добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, за 
азу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под свак 
/p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефен 
ха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оно 
 мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} 
-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помр 
у, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> 
анци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о 
 састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пиш 
слиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не при 
 брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали  
ма, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте  
 питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу  
ад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја поче 
 проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али  
S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим,  
о, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S}  
.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} 
ам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако н 
<p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох  
<p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то врем 
ешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S 
 а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она 
ољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство пр 
и да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад 
уку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али ка 
 и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осве 
у кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде  
ј, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... има 
едајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ов 
м ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа как 
авајући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у 
 је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад 
е он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала  
, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац 
ке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу н 
 Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што гов 
 ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако м 
вала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила б 
се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Б 
ачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенк 
ај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио.. 
ивот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича  
мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци  
, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на ули 
 у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам ср 
стио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и ос 
 умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро 
радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто шт 
 црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Д 
 би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је п 
милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта он 
рца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-е 
а.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се  
, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш во 
> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: 
ћа.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га в 
 /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за  
нављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док н 
 Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не 
јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што 
ом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њ 
 у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија 
та пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и  
 ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завид 
то није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S 
е, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по  
} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подв 
скајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p 
ичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не може 
а; <hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта 
се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој  
p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо,  
 /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>—  
ва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефе 
прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p> 
нцуски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не  
> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не 
лика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене гла 
ве су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте г 
лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три  
удгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекат 
ни сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нури 
етрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p> <p> 
ушу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети с 
... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погре 
: „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је др 
 изобличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се м 
здржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не 
ћеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се  
још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома  
женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудил 
ињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуња 
ј лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дањ 
вима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног м 
појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем< 
а мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим 
као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чу 
.{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С другови 
рсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p 
капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да 
де лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она с 
 она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну  
затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобран 
нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше 
, падају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па  
ју се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру,  
ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она 
 се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И  
ли с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> < 
l:lang="fr">ma chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јаг 
море, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, т 
 роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, 
ти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била р 
 и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, уз 
 <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљала 
какво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и р 
он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не  
 и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу 
ирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежал 
се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>........ 
ала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>...............</p> <p>Дете је 
 !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па 
за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила ка 
ожемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да  
 Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад! 
да фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из до 
: разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питањ 
бро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> 
дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још  
ије тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После  
сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> < 
везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Кор 
, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој 
итала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час  
 онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти  
али, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе 
готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S 
ави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не  
опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и по 
} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да 
{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам 
јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не п 
; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њено 
ислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртва 
и!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити 
ју моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној 
bureau</foreign>, књиге, слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign  
вено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их 
собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига било и школски 
ижује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не 
оби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике европских градова; а кад, пр 
мину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана 
ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</ 
а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он 
 нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћ 
овек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека  
а је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> 
„колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ не 
трасније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога ст 
, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је в 
"47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се оту 
ра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју не 
 ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна мо 
ила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала  
скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шет 
и њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико 
атка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се  
 животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у ње 
у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурст 
 моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина,  
 и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би с 
ултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Ње 
 оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усх 
а Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам  
е у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући о 
ка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черке 
водом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфти 
по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то 
— француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис с 
и?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, 
сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток 
дала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S}  
ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на  
емачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим  
о нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам 
новљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из  
бу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена  
ворити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се 
рна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се 
о мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и  
хрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И л 
гледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пр 
је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с јед 
 је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене  
 била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж ј 
је уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од  
ена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снах 
фу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије- 
ку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што  
је; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запит 
его...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још ка 
идиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила  
ишта не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ј 
Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала 
чких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као добра 
с несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољуби 
, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} 
у ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад 
 видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је  
дарио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.< 
овораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, пре 
 у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се  
ојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, б 
сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али  
 снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад 
 се испросила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је с 
чим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела с 
ј мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто 
удела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како 
 Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирн 
{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглеск 
од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чи 
 грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била оноли 
одирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreig 
оследњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се п 
ст“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођ 
<p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна. 
продава, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма 
до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би по 
ћи: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било п 
и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца г 
ила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гл 
селише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила ј 
 је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неоз 
о ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Уб 
ји се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином  
 кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње 
ше им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да ј 
питује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој ј 
ако ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте  
ла и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим х 
лије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена  
поредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је  
потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском де 
бодна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у н 
се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} М 
 је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано,  
 турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је муш 
 своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у је 
рудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Ни 
не нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је  
се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и неколико пута заусти  
тајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она  
 чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задо 
, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по в 
ио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су 
p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S 
ко.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шт 
!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут заг 
воју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на соф 
ади на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол шт 
ога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске 
приметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу 
, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по о 
стала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњ 
о као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела к 
вући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, 
села Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" /> <div 
его цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била туж 
е, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S 
ченом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} 
тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S}  
иницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Француски 
а свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верује 
и.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S 
а).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја  
е.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу каф 
b n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он 
о снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа! 
је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа кос 
лаве и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обича 
а и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуб 
а, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки б 
вала, она њему никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла  
 то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природн 
 четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Е 
те, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацил 
мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она 
није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини ј 
лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песм 
трасти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав 
кад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише  
као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као 
узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече:  
више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су т 
да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, не 
м пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе 
на млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S}  
</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да с 
је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ар 
ке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао п 
ло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала  
ећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих па 
 не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетк 
сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слуша 
говорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, 
 само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au courrant</foreign>“, и  
а овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од о 
је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке  
ранкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој 
и, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити др 
пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу,  
 не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би њена жен 
атма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, ч 
 изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и а 
је као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> < 
је може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испит 
 стара Азијатка према младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке оста 
век према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе 
 да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сес 
О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница 
} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да з 
ост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити си 
се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сест 
е не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а о 
и се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њо 
јао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и  
, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја с 
а, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се  
е овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам стра 
ијатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињ 
...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац  
м видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, 
</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо л 
ало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер  
— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред стар 
.<ref target="#SRP19120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве ж 
 зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко 
е је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мно 
 да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S}  
е.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и ч 
анумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам б 
ад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх  
вим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја н 
а бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био му 
квих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дал 
у ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не 
у на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S}  
 дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, к 
ар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудго 
</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај  
е изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француск 
е враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше ј 
е девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, н 
 луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже антерију на 
н је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам каз 
зала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па з 
, мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док по 
лике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам 
су је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала 
осле све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге 
.“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав 
икад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећал 
 лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње 
 је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} О 
Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није м 
S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што  
као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францу 
тале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид,  
лас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је  
дост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешт 
њу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећн 
ла је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> <pb n="43" />  
ним у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглес 
> <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато 
иле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис 
они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе 
 и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима 
х наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се је 
 цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхи 
мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам 
идружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у простр 
 готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се умор 
 чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је  
 на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S 
ива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О к 
г туристичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капам 
 очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очиј 
 као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, 
} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из францу 
 и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју  
з суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран 
насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} 
 разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак  
на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Т 
eu!</foreign>... ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашин 
ом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па св 
и дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дањ 
лични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању г 
не; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову сме 
ле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће 
колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашин 
таде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око 
века кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао 
 било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сес 
нцуском језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна пр 
је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању 
ице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, 
ла и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у углов 
о њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не з 
ако је писала <pb n="276" /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и доб 
говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и 
 оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријате 
еља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, 
епој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању д 
меја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја м 
не, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен от 
 цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће 
 робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се вид 
ји су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опија 
 сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организо 
 што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је вол 
ни се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиља 
и; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— 
, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадош 
а четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} 
{S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све  
 радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљањ 
епсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и  
 зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су  
 да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каи 
лака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губи 
х чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не  
 које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико 
ет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледа 
а пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полуд 
али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суф 
а, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја. 
га младића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, млади 
 вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа  
мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У кона 
 Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновнич 
остајали су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се тур 
ао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чис 
овати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била 
“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству,  
иблиотеком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па и 
ускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима 
 Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S 
ди,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њен 
ш имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас 
адозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа 
, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и преле 
, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи,  
ије донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је пи 
 што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа 
ани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет. 
убави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> 
кад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може.. 
еже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је т 
Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, 
и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују  
 жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца 
 <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и  
на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше о 
а ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не 
{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша  
 слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата  
им срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S 
?</p> <p>...............</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба 
е на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши ра 
{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се ст 
ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије! 
 нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крил 
 среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави! 
 од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах 
е могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахере 
ид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, 
урској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и д 
не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и 
у већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти- 
ину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано прија 
давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о  
ругарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само н 
им језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекр 
де кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нер 
 оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смр 
ко ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо ј 
од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бе 
знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да 
говори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ро 
варале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је  
е, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски стол 
воја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председниц 
жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наш 
главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће к 
острешену од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>О 
> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући 
ој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; ал 
вила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као шт 
 овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући к 
овори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви 
ако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S}  
уженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом —  
д комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је не 
ј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па к 
а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћери 
говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо ни 
цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Бо 
 да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. 
да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би има 
ј би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко 
а види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом  
 жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим  
 софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна 
а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?... 
хим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једног 
а па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је 
а година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ 
 те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора 
сијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас м 
ско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући  
?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је  
 окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та  
о Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пи 
ски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и сле 
ију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си н 
тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p 
Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па  
а овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три ста 
акон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад  
ејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ И 
ко женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му  
"244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су раз 
 мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу  
адих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор паш 
наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само 
 умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, 
анца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику с 
.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а са 
ше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског града, где су жене слобод 
авади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите с 
мен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме 
 па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њо 
е бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као м 
о с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} 
с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за шест ха 
дан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је 
у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S 
на, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" / 
рочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играл 
 кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала 
} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да саж 
е; трећи, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књ 
 благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој 
 и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и 
кочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и  
тао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којим 
!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје прекл 
 овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два весл 
{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разгова 
 у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стри 
>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће о 
 се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао м 
 љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује 
зано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као д 
а и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се з 
дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што 
цкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била 
ши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче 
знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и 
ба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су гов 
огаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма ј 
коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике. 
 На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан  
и-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: ку 
еститија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang=" 
 се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као 
воја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предра 
p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је л 
е тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99" />.{S} Учинише  
старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашк 
у ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка 
ога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом глав 
ут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на  
.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек  
 А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад лу 
и, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео 
јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу 
ео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чуча 
ој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S}  
 слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто ник 
и с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини  
а пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се за 
утрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он је  
 само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи  
е, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу. 
је пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај прист 
 кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S}  
 то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба,  
 ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама,  
е да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, 
у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али ч 
ејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако пр 
ар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И ка 
анин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, о 
— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p 
морна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те гр 
и није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на  
 га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу 
е за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да 
е заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да н 
свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турс 
ио срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо 
p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и  
ака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина м 
 јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима г 
рите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и  
на осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдуж 
ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо 
акав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхиће 
сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја жели 
7" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на франц 
нос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен 
не; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је  
ече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и 
ља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, 
буђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, и 
адан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и цр 
 се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> < 
 знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> 
 младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су изглед 
ина. <pb n="122" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како  
а се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике  
Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама 
 капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“<ref target="#SRP19120_N111" /> И виде: 
, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би т 
не, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писа 
 што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што руж 
ј из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огле 
ој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте. 
ласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њ 
даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе  
ва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа паши 
н бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је  
м ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него рас 
м оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Шт 
, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка треп 
а, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</ 
 црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и гла 
 три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмино 
црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела  
као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Све 
и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се успра 
 бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске ми 
 није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах њег 
емо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао 
 седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml 
тарија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, ор 
 нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: 
нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају  
т изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, 
, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се 
 ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале једно велико, м 
метан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, м 
ав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} С 
 Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{ 
у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то  
мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></ 
а се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад 
жите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, 
осле узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, 
но гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се за 
} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За 
ад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоћ 
љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је  
да мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела,  
Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и 
иде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости  
 са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу  
/p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се  
у жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љу 
...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него  
лази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчи 
S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у сл 
ше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузи 
ањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> < 
а.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија од много њих овде, па ип 
нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мај 
 и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства  
 он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у  
ре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагал 
тму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у 
 нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га хран 
 мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како мо 
 мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам  
-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сут 
ини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге 
ства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што  
 бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала 
то се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није мл 
ницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним чове 
направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслиман 
ела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побле 
пе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јел 
става, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и н 
егнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког б 
било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за подизање друштвеног морала 
екретар ове будуће председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на равн 
дишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га 
 и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Пр 
идео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене п 
своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Из 
ка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледај 
од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, 
} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за подизање своје репут 
 мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој н 
иди и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц  
} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је 
Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправнос 
ија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја с 
 те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, ре 
иринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фа 
ребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа,  
жена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, 
т није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али 
итницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа иск 
а.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних шт 
 чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете н 
к брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицат 
овори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим 
она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, ниј 
мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, ј 
то што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има мусли 
лава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: ид 
„Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се  
а: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с бал 
: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, ре 
 он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“ 
ини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чуј 
орена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p> <p>У њ 
 је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога  
оручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли. 
 После, онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће.. 
добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће нави 
нако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и пола 
 где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четвр 
 насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе... 
 најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p 
е само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар о 
ан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез  
, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „ч 
ати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир з 
мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући не 
би: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори ј 
/foreign><ref target="#SRP19120_N38" /> Бићеш заљубљена.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ж 
исли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије 
ла сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <foreign xml:lang="en">That's 
им, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим сам 
 „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> < 
p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја 
ви.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи 
 сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </note> <note xml:id 
 робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, по 
један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не би 
 није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туг 
Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се збо 
 Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мас 
а нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S 
асмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако 
роговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у 
авила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје 
овека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овак 
 <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо м 
би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> 
ринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку з 
не и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе 
страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> 
ка.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S}  
лим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уо 
толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} П 
ад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разг 
</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она н 
нила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило 
дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих уд 
<p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p>  
<p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Вол 
јући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</ 
ин опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у сви 
 дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, ду 
 сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не гово 
своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша 
енди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш 
а Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> 
их за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије уз 
м га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, 
 јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с 
запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S 
због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, 
ала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада с 
ака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим мла 
не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији 
<p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује гл 
је узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам  
једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна ка 
ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један  
 је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњ 
е за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засм 
 Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми  
кав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ра 
е прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравн 
ођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то с 
нога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху 
ко, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у цр 
/p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, хан 
сте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела  
 тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ни 
епог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да с 
ала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а  
аже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.)  
ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n= 
а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним ду 
заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-ка 
а бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слобо 
е би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће  
на.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p> 
а, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мисли 
тим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми те 
 Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч 
n xml:lang="fr">Mon dieu!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</ 
ра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањањ 
 допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{ 
ам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала,  
 ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста 
ли мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Ње 
е, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n 
 жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у 
аротуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се  
њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две би 
ине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељ 
> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није 
, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј от 
пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам  
и нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж,  
 се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти ко 
сле себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због же 
ошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огром 
 сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро. 
 неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић  
њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине 
чаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} З 
!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него 
начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима в 
ко?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам и 
ене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет р 
дину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети  
} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од 
пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, си 
ш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико  
ога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга но 
бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам  
} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан 
 бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се уз 
 би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег са 
питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више 
ешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајн 
 за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом мо 
уски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто с 
<l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— К 
рни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако р 
одила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих. 
Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а у 
а седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S}  
м мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с  
 Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Д 
ам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест 
 га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему 
атка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Чо 
мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S}  
ицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих м 
авивши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p>  
Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће  
смеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од к 
ејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и по 
о страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по ско 
ка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и зав 
исоко дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уск 
ати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су с 
 робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb 
и од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан,  
 је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} 
осити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S}  
} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично 
ј царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима ча 
апослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се 
.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пу 
 да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с то 
!</p> <p>— Пијан!...{S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а 
и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чу 
грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додају 
него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> 
p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсиј 
а, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, пор 
па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерс 
 је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на свој 
она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење зл 
екнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, 
врши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе ск 
тискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше ј 
е.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чин 
отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене 
тмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} О 
ла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Ј 
е узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и др 
 сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, д 
це оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} К 
услиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно знач 
алла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној ку 
текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао,  
еној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а ота 
еву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква ча 
беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и  
 нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд врати 
ескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг ил 
слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их о 
ајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала са 
тва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ра 
 xml:id="SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="SRP19120_N51">Ј 
 Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, ма 
лу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се 
 једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки  
говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не з 
ијатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en">O, yes!{S} Miss Black will 
f target="#SRP19120_N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јекти 
штенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније реко 
 једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пун 
еди и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је  
осле четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у је 
 као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко  
му лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што пр 
 се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi 
је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек  
кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зач 
помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не  
дговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он т 
 воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахл 
урски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено ка 
ужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио  
оњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је з 
ама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њ 
 црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше 
p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој  
а никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом 
ом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигд 
н вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафанс 
трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако п 
> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те 
ку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече д 
га као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о пр 
е и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога ч 
Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је с 
де, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанк 
види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и 
веста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он вол 
аго њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни  
 плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне  
l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, син 
и се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опко 
одила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Ев 
нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена, она се з 
p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој с 
варао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору у 
ски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Ама 
ар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S 
p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изи 
знити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радуј 
оја спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту оста 
 и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да 
 своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило 
фама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљив 
, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поц 
, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда 
јка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од 
дна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори да је „ 
е, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месе 
улијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би п 
у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У пр 
лико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам 
в, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је бли 
насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила как 
да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитво 
колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду 
дена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без т 
>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p 
роменио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опрости 
, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више  
че јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете,  
!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да ст 
о њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не ис 
...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније ос 
— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} С 
могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам 
остињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни  
ђо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, 
де по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристај 
х не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и 
— „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче он 
а у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце 
 реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само пом 
афет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би ст 
оји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, гд 
 не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рек 
ело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Силан стид на 
ним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка 
несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> < 
а нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко 
У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи о 
у.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два 
 помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти н 
е која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И чит 
ић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео к 
очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То 
у или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</ 
нише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изве 
/note> <note xml:id="SRP19120_N104">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N105">Господи.</n 
</note> <note xml:id="SRP19120_N69">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N70"> <hi>Абдест< 
сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{ 
вео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена 
 нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с  
ла својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога са 
идела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је к 
крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p>  
рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо 
очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене. 
 хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Ф 
...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „ 
ивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена о 
јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не у 
е рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очи 
: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе  
рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Дов 
ој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна 
исаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада јед 
има, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини к 
свога расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из 
бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у  
атом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе 
 диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> < 
је љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама 
ко је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога 
/p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим з 
ога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што г 
дна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изи 
чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратк 
у, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужн 
 тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га  
екако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутро 
 јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затраж 
је не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да 
S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог! 
ма Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га  
ма Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n="268" /> <div type="chapter" xml 
Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n= 
 и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се р 
ерио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га 
ега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно 
ћан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти с 
о понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав пре 
с толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја са 
иже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже 
на зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу 
 Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи 
сти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења  
аваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми у 
а везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не п 
к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n="268" 
 дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, 
укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве 
ти се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, К 
етва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад 
овала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> < 
бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у  
њати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ј 
} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам по 
жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује  
ре породице, из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило 
ић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину 
да...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, 
рахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> < 
се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину  
сла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би т 
млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не т 
 њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те 
, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од ве 
лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа,  
ала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет из 
д нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign xml:lang="fr">friande</foreign>); па  
>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, 
јка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пр 
 двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дот 
мота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по зем 
 њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним ос 
уго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p 
 зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она  
цене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погур 
м и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не зна 
д Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, 
, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако г 
је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није к 
унца падају на богате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејов 
- Јалијама, где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола 
аустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне 
} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ре 
амо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је д 
м-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене 
јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно ев 
 се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љубави према про 
а, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изне 
а, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се  
ибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, 
становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију  
одина, удали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чоч 
урско богатство на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дила 
ну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина.  
 која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чег 
брахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта 
није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио 
он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и т 
би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло оз 
допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега б 
Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају  
е саобраћај: гледало се солунско турско богатство на искићеним колима, на богатој коњској оправ 
 дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не 
Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због т 
лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог  
 све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S}  
!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је  
ену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове 
т под којим није смела, из побожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије. 
3">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Руск 
а негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије  
своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу 
, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој с 
ити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна. 
е да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милост 
 узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је 
човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} 
се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каж 
 не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с П 
вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо 
е: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb  
/note> <note xml:id="SRP19120_N5">Хвала Богу.</note> <note xml:id="SRP19120_N6">Баба.</note> <n 
вропској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у 
ти према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу 
с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ов 
пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и мат 
а, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то 
е: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их  
сам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељ 
зашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину но 
за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, 
м је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог па 
</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам 
убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљу 
твореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, прими 
алка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промен 
реме тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...< 
ада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајк 
а честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда 
 млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да про 
изу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у с 
шиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p>  
пет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим ре 
ед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па прев 
је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, 
рошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори,  
ра као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили  
 се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више  
то што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој с 
 <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</ 
 гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно,  
уке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ? 
...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{ 
{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем 
{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на г 
пад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико годин 
 се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву 
азговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је нар 
адујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу с 
пљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p 
оклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо висо 
ајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам 
сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, 
пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, 
ораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан 
S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њ 
ило као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако 
сно изненађена. <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{ 
 си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па верен 
од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну,  
рок.</note> <note xml:id="SRP19120_N92">Боже мој, како је лепа!</note> <note xml:id="SRP19120_N 
ока.</note> <note xml:id="SRP19120_N33">Боже мој!</note> <note xml:id="SRP19120_N34">Ноћне хаљи 
ле!</note> <note xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <no 
упо.</note> <note xml:id="SRP19120_N39">Боже мој.</note> <note xml:id="SRP19120_N40">Ти си луда 
луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је о 
жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без 
 о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од  
Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и 
 ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капиј 
 клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, 
и, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох  
</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p 
зговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} 
 сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пун 
„Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сест 
 се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, 
 закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</ 
ео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамн 
{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она  
повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S}  
 За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то 
молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара зак 
номоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибр 
 је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо,  
потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води 
опу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишава 
пет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја и 
а Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно шт 
ресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара  
буче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци  
 исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S 
а ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, 
</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђе 
 је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говор 
 увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с 
 ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћи 
а ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалл 
 Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У  
уни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене неста 
ам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, завр 
е хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> 
лила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; х 
 нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, си 
и су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И 
S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас —  
а и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо 
вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која је 
лађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога  
ким женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, 
тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од целог ко 
ир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидал 
ариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купи 
ње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио,  
ји осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје 
е створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, ру 
љам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави  
у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке браде,  
е раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је  
ли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи 
 простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише прост 
 кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајч 
а мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Н 
ј купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, је 
у.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговор 
ку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не о 
да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је повед 
страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би 
 кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само 
 свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родите 
ављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца 
. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројен 
, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није 
 собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пре 
м.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад б 
скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њем 
S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја нема 
 њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оц 
Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> <p 
азовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача  
/p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ ког 
о чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ  
м, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла 
зована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S}  
анум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетк 
исмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано 
 викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се  
ипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мерте 
 је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко ис 
ијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора,  
као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво 
опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расве 
реним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у ред 
P19120_N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на  
видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина 
набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у јед 
ву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као дв 
д крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И 
} У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и 
пи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — вен 
 куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валиј 
 зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref target="#SRP19120_N10 
и...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро 
л!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у м 
 је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну 
елом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођи 
S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј,  
у плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p 
ез речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мис 
ој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове 
да и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ј 
ре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S 
јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и 
о у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити:  
је било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе б 
гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слу 
 отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га  
 а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једв 
јзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} 
 с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се ра 
рати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли  
ирених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе 
Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И јо 
никовица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад. 
лижа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народ 
војке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>И 
кла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто 
смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не 
 од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час преш 
} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су 
ички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене 
 и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изи 
.{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим суза 
д...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осети 
лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне 
едају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез  
авао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у С 
ој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она т 
боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела п 
о душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплаш 
га је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе д 
е!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па 
20_N60" /> </l> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џем 
} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности 
уним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Сла 
раво сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је  
е, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од стр 
о волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде  
в је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те  
че:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што  
 Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Оси 
рема болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> 
, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом же 
волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном пла 
ик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв,  
другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао 
C16"> <head>XVI</head> <p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не пом 
ут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети  
 умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја зн 
утро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а о 
есна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад м 
јка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и бол 
p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претв 
ам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем по 
 не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени 
„Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог д 
 се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињо 
уда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обуч 
И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше 
 кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако д 
че.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S}  
p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала са 
Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </div> <pb n="252" /> <div type="chapte 
е обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун 
ста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које  
 се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђа 
за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и разголићен 
обу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила,  
та, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за  
ла да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка  
и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао 
b n="277" /></p> <p>— Како да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је ум 
ељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и весели 
кше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе помо 
а мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћер 
је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јо 
ј се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хл 
ез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палиц 
нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути,  
да мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не  
т седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је ј 
е довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је ње 
{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо 
ду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им одред 
ни се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам 
о сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од своје че 
и је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} К 
ајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, оту 
и су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас  
 мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се 
} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради 
имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“  
е то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не мо 
ла се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак  
а је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она м 
ни светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање 
збезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незас 
 овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја 
а не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам 
о да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још к 
 утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати 
{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>А 
Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је из 
о никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје 
 може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћ 
лепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ћ 
 изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше 
ко понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој 
раво сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не 
иди своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом гово 
анум је саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се распол 
 а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад,  
} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти н 
Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да о 
 оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли 
е учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој  
 да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би  
о, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који 
Cousine Laura</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је би 
ј осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А  
.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, 
памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу 
 лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то о 
а мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих  
икну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, 
а бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твој 
 у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} О 
 руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико ре 
еби, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине 
а Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме< 
едан муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да 
S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како  
>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече ма 
лико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, д 
и се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од свих, ова Фран 
и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињам 
одине су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, ви 
еће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући  
отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим  
Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога бело 
сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао с 
 руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна 
ери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и р 
 се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја 
е нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући 
ео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао позн 
ега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се  
 невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; а 
ошле.</note> <note xml:id="SRP19120_N2">Боље вас нашле.</note> <note xml:id="SRP19120_N3">Собу  
а једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито последње две 
 Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је  
дна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена он 
е иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с  
Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n 
што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S}  
 свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} О 
матиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да 
ашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, 
инским турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићен 
е, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и м 
 испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због 
пи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, 
ди.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се  
виних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих 
е, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умир 
..{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко  
 као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му 
едају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на ноз 
као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на  
и комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарн 
ање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитв 
 Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло  
/> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела  
 је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови  
ети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми 
а пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров  
услином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале 
ене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читал 
Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и  
елиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породич 
ка; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкч 
у у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, ка 
е презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках као о 
ашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их 
.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише 
а кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, јед 
пити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова 
, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку,  
е буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="#SRP19120_N96" />, како ми то турс 
ко нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, ч 
е оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>—  
ма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од 
ма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се  
е од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељи молећи. 
чини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејз 
не телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске же 
 Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<re 
.{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те  
вљати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нис 
војих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} 
с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћ 
лађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље ре 
ила.</note> <note xml:id="SRP19120_N42">Браво.</note> <note xml:id="SRP19120_N43">Ружа: ти си м 
ече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> < 
мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пуст 
 Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, и брков 
ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде 
ли сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напредних, просвећених народа, много је саврше 
опште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи  
, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом у 
 сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то 
где“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, п 
Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много  
се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је ув 
 нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напредних, просвећених народа, мно 
, доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и са 
каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Оном 
миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није виде 
ого слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то 
 чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девој 
е тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која с 
Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истин 
 странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, косм 
а зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p>  
и.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио 
че Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мо 
каше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign xml:lang 
ана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако  
асла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За оног 
је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај? 
!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна д 
а мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: н 
а си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гр 
ио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш да 
 кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он 
ариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не д 
S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, се 
не.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је 
ред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, ч 
ко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима наш 
{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а  
 пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не п 
атерине јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У  
 ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви 
 њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се  
 лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али ј 
ла, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи  
 опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код  
га-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, упла 
 виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се,  
 оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S 
 он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где ј 
јом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девој 
 је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. 
авијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понес 
 брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих десет година, и једну сл 
ли пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер 
кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као 
вом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме 
 И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се на 
?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с ту 
ом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, не 
че:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлу 
ре Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету 
, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, м 
ако је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој ј 
тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и сл 
азе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав 
 сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана с 
постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је 
и изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и 
љених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано пок 
о с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна  
уркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању. 
увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, 
е да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шал 
ком фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено, с ду 
ад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и  
тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злат 
не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео 
 у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ ре 
удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај 
рској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то пос 
 у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсм 
зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба 
 непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору,  
препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле об 
и харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ход 
пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан т 
ођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, с 
завши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, по 
b n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој  
 кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама  
 плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо  
се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, 
 низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици,  
ује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, широколисти дудови, огром 
{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад сед 
} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. 
p> <p>Париз, 30 јануара 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не  
толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</ 
ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је 
 заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја  
pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињ 
едним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад ни 
 је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке 
ад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар 
него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите 
кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са сво 
 заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што  
и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила 
ука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S}  
н зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину  
{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много 
— девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни ру 
атна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним  
 „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина 
>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S 
ди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључ 
и и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумиве 
— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнае 
ио је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на јед 
тике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{ 
 и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар —  
ајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас 
уту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора 
ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају;  
 „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), запов 
Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и 
 пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала 
едаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгу 
ши, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које  
чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и ма 
рујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врат 
хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирћ 
/p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му  
а собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка. 
лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуд 
рати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо  
ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене гру 
е би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће ви 
је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никог 
у папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанп 
ашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћер 
ше у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и зади 
 златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољу 
у, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикн 
 погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип,  
смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишл 
иџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бо 
о ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта  
онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам д 
 казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекат 
ма речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу 
н из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нов 
не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате?  
ла.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из соф 
.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затв 
рагог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи 
>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли 
ла га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак  
едоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да  
S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути;  
p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p> 
о необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила 
ене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно п 
ово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref  
{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад 
а да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S 
је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лека 
ни: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече 
а певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре 
 она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="25 
.{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, каза 
ако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Одн 
етње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна 
а пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Он 
ку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књи 
же бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p 
та јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре  
д кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати  
стра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европ 
но...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, етар, купање у мл 
 (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, 
мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ниш 
рећна <pb n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одм 
:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка 
} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си 
ти и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фа 
арица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше 
ају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од иф 
па је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p 
> <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, преписивала; јер њена Госпођица об 
ово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу 
и ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту да 
Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали праме 
ке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под 
али много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је она 
 обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у  
а, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Х 
таје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ 
ај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још  
 да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре б 
чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал 
сена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине 
крстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="1 
 Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме к 
ју, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест 
 ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> < 
авршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва;  
-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је о 
ила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! т 
е стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук:  
те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту 
е Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет  
ита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S 
— Кали броматиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} 
један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе позна 
 познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и  
сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме наро 
о гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно камење чини  
S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф оп 
" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, за 
или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на сво 
свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> <p>Енглескиња записиваше Француск 
љалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, 
не стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} О 
кољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз 
воришта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харем 
огу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џа 
е тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвори 
еса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по с 
ат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нуриј 
} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по 
д ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту м 
а воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да  
чини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећ 
</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; остав 
-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— От 
ека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не ум 
у човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује,  
 чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земз 
 од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам  
ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref targ 
ише опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четвор 
али се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба 
чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђу 
<p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, р 
хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени верени 
га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Д 
p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, ре 
е изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну  
богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избо 
„Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p> 
{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ј 
е: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb  
да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; 
, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испо 
горева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пе 
{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле с 
вети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183 
 деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из пр 
нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти н 
је-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да са 
с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S 
 цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозор 
је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди 
чајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и  
д, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, 
.</note> <note xml:id="SRP19120_N52">Не буди љубоморна.</note> <note xml:id="SRP19120_N53">Напо 
е.</note> <note xml:id="SRP19120_N4">Не буди урока.</note> <note xml:id="SRP19120_N5">Хвала Бог 
мирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу,  
д не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре пр 
ињу!</note> <note xml:id="SRP19120_N24">Буди паметна!</note> <note xml:id="SRP19120_N25">Остави 
ну кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад 
 француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се 
ставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право с 
 прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} 
>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прош 
ведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-бе 
ењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n= 
 јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла  
да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена пр 
 да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби се 
.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, уз 
ије видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била 
ни, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима  
енска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Но 
нија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за васпитавање турских жена 
на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала је бити једна која са својом п 
>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она 
 велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изво 
ње и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробуди 
 ових пробуђених створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан тол 
е стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај 
<p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикот 
ед ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} 
главна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдир 
ече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јо 
моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут  
улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути револуција какву историја света не памти.{S} Ми 
ри.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше п 
алост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар,  
ешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак 
етворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада  
} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш д 
“ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Г 
ме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шарени 
едан велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: ка 
дно.</note> <note xml:id="SRP19120_N83">Булка.</note> <note xml:id="SRP19120_N84">Сватови с мом 
беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско 
, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њин 
 фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водо 
, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет и 
.. жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али 
озбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</ 
сно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта да ради 
с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, 
ма, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најст 
ознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсе 
 онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини 
fr">que</foreign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да 
 издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну  
а, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихов 
.</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глуп 
таје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски на 
аром...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не 
мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{ 
<hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S 
а; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе 
у пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама. 
ан, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе,  
е свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој ста 
ће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n 
ека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она с 
удили наши људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у  
 години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје ог 
е Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако чести 
ља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар д 
рећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закаш 
е друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја другари 
а га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S}  
као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S 
... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башт 
p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је 
 што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам  
и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — орт 
 ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним друга 
адмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видел 
 <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и рад 
в наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књ 
 духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би с 
 побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако ра 
ам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу к 
ће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, л 
— Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насме 
алских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се з 
езда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до  
Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафан 
мах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се  
н.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крил 
p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много  
у па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је се 
а, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла 
.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мер 
овири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је  
о у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S}  
ижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде 
отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — плат 
своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{ 
 Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој св 
" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена к 
 ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p 
нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи 
мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорит 
писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и да 
едећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, ч 
вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви  
и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атл 
хим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао 
 Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његов 
ерује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто  
 дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, за 
аште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончи 
 те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворен 
говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Ње 
ма цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње,  
 у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сес 
 покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пла 
?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на ма 
се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ха 
о у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одма 
... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео.. 
отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку,  
а бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{ 
радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме з 
 други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башт 
аздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није пом 
ни рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и  
ском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчез 
така и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И у 
</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне г 
својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога 
с и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час п 
ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту 
 већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S}  
и, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је 
у је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} П 
е коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S}  
 то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да г 
 белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, леж 
Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Јед 
 нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћ 
ди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад  
ком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви ст 
м сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене 
е, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} О 
и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и  
чице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинс 
пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око 
...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Ве 
ћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у  
лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док  
д дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да  
еде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само п 
од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</ 
 повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити  
и одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необи 
 чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила 
 на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и  
 не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закико 
у.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опрости 
слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је да 
есна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје 
ам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам 
з вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себичн 
eu</foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали сто 
Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам 
спођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је ова 
о.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ак 
.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, ре 
едник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... измеђ 
{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што јо 
 кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда свој 
до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну  
, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> 
те с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајт 
уж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?... 
 посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду. 
о.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није. 
Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола 
 По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p 
а је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте да 
ице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; а 
м, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очеки 
ер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништ 
а свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И  
88" /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт мој 
пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не од 
 дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је ва 
ука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> 
е отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изи 
 овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спав 
просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме 
је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у ус 
.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам С 
После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је 
еде на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} 
 васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не д 
> <p>— Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало ду 
ко...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу н 
, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ак 
летна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за  
ћи стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од т 
као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој 
: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па с 
оћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и чит 
ви му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам 
, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим д 
с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него  
олим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на  
а.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад с 
 ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не  
отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, т 
S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам  
ја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-х 
 је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти дола 
 без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Ма 
њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не  
 дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено о 
 млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то  
без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу н 
 Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово униште 
"113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узв 
ну дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан- 
S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење 
 и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо с 
он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћ 
изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно с 
о рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и 
њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад го 
 <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, 
у, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и 
ва.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је ду 
ајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више осв 
чини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из  
ign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разгово 
ле су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога д 
 пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сре 
,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса,  
 сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то 
емо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешиц 
.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина 
штво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и  
и да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја с 
 са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се 
/p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Франц 
је среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, о 
те: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} М 
 вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђ 
те чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не  
вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам. 
тид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви ни 
 Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећ 
да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим 
:lang="fr">Mon Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место г 
њи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и,  
.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар ни 
</note> <note xml:id="SRP19120_N2">Боље вас нашле.</note> <note xml:id="SRP19120_N3">Собу за ја 
ила мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мај 
 што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на  
уцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном  
ледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатм 
м себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга го 
ној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" / 
</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прв 
е две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> < 
а крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би неш 
и, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни  
 старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p 
ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека 
поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала м 
наши људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштв 
сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом ш 
насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>П 
вуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура 
и цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Ар 
илми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пит 
RP19120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ј 
а босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ј 
ћи јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А 
екад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које 
 и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читањ 
јучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S}  
{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја 
нарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење. 
: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да  
мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, 
, енглески, немачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчиј 
њаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове р 
н да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене негова 
лу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад  
уши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њ 
 жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо уч 
{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} Д 
и понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашиј 
а свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која 
ати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени с 
тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење 
е држала будућа председница „Друштва за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужи 
звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а  
ња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше 
ише пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпу 
 и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била са 
м, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да с 
} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— 
е красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког време 
 рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа, к 
 као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p> 
адох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Еми 
раго или за непозната човека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на у 
 муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од бр 
зивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад шт 
 пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.< 
нове</hi>, како те савремене, француске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама 
више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, 
рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка, неискрена и непове 
ђе да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али 
} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш л 
 чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и вел 
, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>,  
ва, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Г 
> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фа 
О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па  
м?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим. 
 стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, 
бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним 
умина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да  
имо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> 
тском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кол 
комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>—  
вамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и де 
 И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала без муж 
 да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он г 
/p> <p>Пашиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> < 
год помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала ов 
p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P. 
 вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе  
вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине 
 поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам виде 
ођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p 
 кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем  
Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није м 
р ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде роб 
ом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због теб 
пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди 
Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме н 
 дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног в 
к-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Прес 
у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих г 
 не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај 
за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она в 
г вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал н 
.{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џем 
н отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је 
, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим н 
м колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше 
нама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што 
 у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то 
је.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији 
д наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце сте 
ватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у 
це.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S 
 што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем велик 
ко слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се 
{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глаг 
 то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без ва 
{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заист 
 ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И т 
у нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми  
:</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и  
:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лиц 
уздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају,  
мал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им д 
лиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита 
 госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене м 
жи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет  
ица, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова с 
сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n= 
ме у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сест 
 у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врл 
бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џ 
ога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад 
 На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед  
 је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка 
очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она ј 
ад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо с 
и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папуч 
меде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да з 
="SRP19120_N26"> <hi>Чевре</hi> - рубац везен срмом или телом</note> <note xml:id="SRP19120_N27 
фтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у  
ио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста,  
са, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црни 
чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не позн 
о година, док се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест год 
исока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша шт 
во ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узима 
а пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Ле 
 и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плав 
а је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра па се  
 белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом. 
џелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; ро 
а пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p 
м“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</h 
 опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Ту 
P.{S} S.{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо,  
, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год отац није к 
 метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гос 
P19120_N61" /> узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна,  
, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S}  
екао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како ма 
е: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо  
 Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је  
сита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеј 
ве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ари 
нцуској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се фран 
д опијума датог муслиманкама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима прибл 
е може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, муш 
 мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S}  
: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се 
 рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у 
а не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучук-хану 
кла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и не 
есете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} 
 продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“,  
у до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом помену 
 ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова 
је плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманс 
, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је л 
своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је 
 И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се  
љиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно 
eu</foreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихват 
си се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило ка 
девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с 
У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију  
тиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што на 
/p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има 
еком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, к 
а; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, к 
р ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ок 
ити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а  
и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може  
l:id="SRP19120_N49">Разумна и узвишена, велика.</note> <note xml:id="SRP19120_N50">О, да, госпо 
Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљи 
>Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од 
 су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће организовати чим буду см 
а почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом 
ље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бел 
 трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: з 
ике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у 
угог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом 
о грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да 
на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да 
чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и довел 
а песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се пом 
hi>...{S} Пред харемским вратима четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе један к 
..{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина, али с п 
 Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син 
рије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајк 
али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима.. 
 И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима 
х, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, пол 
 унутрашњост, распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе гд 
елике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале 
ого су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово  
смина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећ 
 дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средњ 
о лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: ис 
х зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која 
што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" / 
о не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p> 
ене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушки 
ам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, мо 
о.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела 
и зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе:  
утру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним т 
ој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је  
{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Ра 
ак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поч 
ље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" 
 танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан 
, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>И 
жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме м 
 и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено осветљен,  
раје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту 
према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, 
его икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше ј 
ава муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је доби 
веталог јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S} Као да се било где 
 робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непо 
да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако  
ледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заигра 
је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти с 
.{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почет 
<ref target="#SRP19120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког 
.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и 
цаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Ари 
 су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, 
} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао св 
о један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зг 
припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи с 
ба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p 
уво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него 
ан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, 
 ми је необично, некако свечано, некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{ 
 ми просвећене жене, организовале једно велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друш 
ве водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један в 
а, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни и 
стиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она м 
емски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопст 
, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <h 
што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Арис 
 а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосл 
Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у д 
" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам  
у им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звец 
трашно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, 
ама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне 
а и кад чујете јако, снажно било једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, 
, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију,  
ке девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобља, разастреше, на египатску а 
р њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, 
а ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљ 
„Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, а 
ад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпос 
ј.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је п 
оворовим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Царигр 
черу у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} З 
ичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше ку 
томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref target="#SRP19120_N79" />, и 
, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се с  
осила.</p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а о 
ма, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће  
цем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу  
е.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама  
раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се д 
кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљу 
осној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара 
исивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} 
, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S 
м и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с 
" /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед 
блуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пу 
да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркињ 
жу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, 
е се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не см 
з своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европском библиоте 
и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ бил 
 отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дуг 
свим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо у 
Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је к 
пији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="5 
 свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрв 
 И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{ 
 по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик изм 
азак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослон 
лом капом и плавичастим дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кр 
ишта није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета,  
а тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце 
 кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке па 
е бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што  
..</p> <p>Цариградски каици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, ве 
да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S} 
, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом о 
е опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Ам 
се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад м 
сан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су ц 
 се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С млад 
љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", и 
распуштеница.{S} Како је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По чит 
} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си бил 
му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске ке 
p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p 
младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ак 
у.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, 
, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекуј 
p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је раз 
е кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини 
ана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише  
развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чу 
ва.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотину гл 
е кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Те 
што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} 
реклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма 
.{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо,  
ема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата  
.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> 
јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је ра 
 душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по малим градовим 
 доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову  
на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене наро 
имо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак. <pb n="218" /></p> < 
авила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући 
 шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — 
ј неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на не 
оли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак. 
 ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди 
hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај  
 не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече 
амо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али 
онето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати. 
емал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> 
ита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме с 
ту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе ск 
ња.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} А 
 да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово деси 
м закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га мо 
ико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много уверав 
имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер  
х реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И 
адох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Је 
 Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су 
/l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој гла 
ео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то л 
но... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла ча 
ервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишче 
 питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она неш 
ам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји 
ћи, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стад 
она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се,  
у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено  
еним сактијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, прос 
с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојо 
е да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски  
 га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштин 
ви, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе 
 очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пи 
ом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети мн 
р да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с не 
енило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рук 
ања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча,  
ра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да  
ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти м 
а?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо  
ање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био д 
т Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жен 
а Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма  
ратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене ј 
 вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела 
плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се нава 
S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, жи 
 сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана  
Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>P.{ 
 Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да ј 
оћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, пред 
оје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођ 
 кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила! 
око осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог не 
ове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском јези 
х предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се 
се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се пос 
 љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, 
еговом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му пева 
чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, 
... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила  
не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар дол 
младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти 
 има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хте 
реварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега пр 
жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразу 
лашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђ 
еднако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џам 
 болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче 
з?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, царигра 
га госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође трен 
еће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, најви 
дмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи ст 
елигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негд 
 да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Р 
 које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар до 
чи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се  
ти, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у  
остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслим 
искрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерас 
 чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је пи 
ко тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало  
ена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па уста 
“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се б 
ене у изрезаним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p> 
ашио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опас 
ви?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече. 
крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије 
бра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у  
ченом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо оч 
лику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе сл 
 <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осма 
ита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> <p>— Ве 
д чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш 
ад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући 
 је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног 
езнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење 
нај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, 
ј свиленој европској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена д 
Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкив 
е врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да 
 косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="6 
е у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повеза 
у, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час бе 
венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута в 
ео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна ка 
су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи  
ох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, не 
тма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се 
{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, п 
у мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi 
си с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да 
„Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је о 
а жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и пов 
е пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је п 
, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихов 
се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти. 
слиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и пор 
знице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она н 
ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, 
ала као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од љу 
: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си г 
је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какв 
али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сес 
ум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја п 
жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она  
е песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завлад 
егове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се 
увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадр 
уштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која 
 нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по  
ежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад 
 и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младож 
ао убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући  
н!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харем 
рни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се од 
ај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како  
и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капета 
 гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а  
{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је < 
се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} 
рберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} О 
песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она  
“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће и 
е људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажу 
дведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколик 
вају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или к 
ојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам  
у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“ 
е у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захв 
еланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полет 
 стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер с 
а сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу темен 
} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму. 
ијатељица, другарица.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила ж 
ао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и 
 изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет ил 
S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</ 
lang="en">O, yes!</foreign> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо те 
школсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лук 
 у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!{ 
изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и н 
<p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се нами 
ше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мен 
ав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада б 
и равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичи 
е луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребр 
да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се з 
а би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је 
/></p> <p>— Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посет 
, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Oh, quel point  
</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну  
Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у 
цика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и з 
 оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џ 
 се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi>!“<ref t 
учку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко шт 
авају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би били они сло 
 прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала  
и хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S}  
ели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаш 
ободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцр 
 мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је преко 
има, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли 
исли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S}  
.{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; 
 похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту 
 невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи  
ранкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и 
ску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама н 
кој, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него сам 
..{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пр 
ше Рамазану, ноћним поселима, харемским весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, б 
ку: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла  
ремско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протес 
>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све л 
а: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад в 
же: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког 
...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кес 
ћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако  
 разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S 
Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом г 
 кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, мушкост 
ома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, 
га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком оста 
И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target="#SRP19120_N21" />.{ 
цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога младића 
..</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „<foreign xml:lang="fr">Adieu, Suzon, ma rose bl 
сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист 
а им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> 
 јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен  
три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као је 
на ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама ш 
ши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<foreign xml:lang="fr">Est-ce 
н велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији посл 
тицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним 
ас-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветал 
смицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградски каици лепши су од венец 
 (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо франц 
ке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метн 
ислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују 
умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, б 
, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та ду 
умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће  
је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се  
.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала 
 тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спа 
па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен ча 
 не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма са 
 више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам  
другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остал 
, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило  
је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у 
он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, 
иди да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чоч 
 нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча п 
каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахн 
гу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: мн 
поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрде 
ете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила с 
ахори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко пол 
то као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отвор 
онекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље,  
.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота 
пучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће 
у солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свек 
 погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројани 
ирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам рад 
ад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој по 
 ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза,  
хове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан  
ремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих 
е, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој 
о да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „прено 
јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како 
 какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе 
т.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узме 
ало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једа 
е што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатм 
а, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Куку 
 <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролаз 
а дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} 
 или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора 
у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у  
.{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је  
им-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге шт 
м; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци 
ене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао 
Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, б 
ај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, сам 
да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Поср 
 каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим зб 
 на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је 
.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел 
а.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим 
то, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p 
а је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S}  
и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу  
.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом 
Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамаза 
 походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиља 
о срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, 
ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој к 
, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафана 
и.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је 
огу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наре 
па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио д 
ти.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу  
</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref t 
 поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, к 
п али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позај 
!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /></p> 
{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта 
hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам 
ује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од  
 дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују по ханови 
е се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно 
ом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође н 
ју врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој 
о и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељи 
т сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како с 
руге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе 
димо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она н 
обу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за шес 
ек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семи 
таре Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам 
ата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне 
оз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се  
ном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У и 
>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мил 
сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мисл 
ју да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снах 
ма намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једа 
уша“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова 
о понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрам 
} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова  
ање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чуднова 
ше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јо 
блачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужев 
 је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S}  
е не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да  
 и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се ју 
обињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; п 
 осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа прест 
у историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове мно 
ше на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред 
ју.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стоје 
.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут б 
ала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете 
сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То  
ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше  
стира, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она  
ти му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те 
је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у дев 
х од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се 
аквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је докт 
ји је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у  
после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби,  
иње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хар 
{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те  
пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} М 
 се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док дру 
оше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она  
ажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију  
 а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозналости, фино испитујући шта је с 
 другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, н 
нцуска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме с 
, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву. 
} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она 
зина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућ 
афаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред је 
туденти</hi>?...</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов 
е време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлега 
од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, 
ије видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим 
вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> < 
 мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обуч 
 кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћ 
усто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, 
на, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам  
ше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с 
духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а он 
ично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она ми 
је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду 
ајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Ц 
ођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножних столичица без 
ети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе 
рише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом в 
 и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим ути 
ампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: п 
е пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да  
ужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не  
емо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> 
 се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и ма 
нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога  
-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погл 
видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ари 
 отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако вол 
е рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим 
 се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута  
 вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је 
д се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>њена петнаестогодишња кћи вр 
оли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и ст 
у где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S 
ретварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се по 
оред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да  
тити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, у 
ед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су к 
ога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n=" 
им ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљ 
а пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваз 
а три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, 
ије расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија 
 заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само  
 бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу ви 
е и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто  
 <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не 
ршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику 
ме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља 
летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, 
ријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно пољ 
дсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе с 
тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и  
псија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа  
о?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb  
за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господск 
де је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} 
 чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових 
ац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расеј 
странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле је 
{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих 
мина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменч 
тово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење турских жена проме 
мати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се 
Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим 
ђанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и и 
а само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито з 
век врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балс 
S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да 
ако је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдр 
поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вих 
 бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф 
.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} По 
етка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцр 
 очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад 
22" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрн 
оји је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру! 
/p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташ 
:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... 
итељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упит 
 то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од с 
 ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао. 
, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и је 
јова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посу 
и за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пр 
а: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас 
ече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се 
ћу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и  
и на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно дра 
усретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се н 
 ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у д 
и, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу  
 био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, т 
да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у је 
.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају  
што је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином кап 
/l> </note> <note xml:id="SRP19120_N87">Вечерњи оброк уз Рамазан.</note> <note xml:id="SRP19120 
рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољн 
лили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи зе 
ше главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и 
ст, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, св 
осе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на врем 
 Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика п 
лушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S 
о дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су  
S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлад 
ћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби  
т волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши 
 хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла. 
еним ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и з 
 живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за  
г облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је сн 
 да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овак 
 крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...< 
, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сун 
ена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо гра 
ристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, с 
ска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врл 
це очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње к 
фи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна гл 
и она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљана 
 гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми н 
оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две пр 
, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не  
е спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, ви 
нувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к свет 
г града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну мл 
нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срел 
а сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јермени 
је мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" / 
кад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложен 
њу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због с 
што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Ше 
, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разгово 
.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, уста 
сла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у 
тма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{ 
ерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад  
 потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену 
gn xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>... ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху т 
 децу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остар 
вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвен 
у срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да м 
ноћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислит 
 и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p> <p>— О 
товнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спав 
го писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није  
мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам в 
> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на ч 
во.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручи 
 истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска мусл 
вље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не  
p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видит 
о једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из  
и...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се 
е, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срц 
сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер,  
атму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман с 
д није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: пром 
е осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Он 
ца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</ 
ала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с парис 
ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бд 
 с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има л 
> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S}  
ут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све  
асвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Ка 
тмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па 
S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ он 
е хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да с 
е у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма  
p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ак 
 Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше н 
ић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте  
же сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па ц 
— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас поби 
латне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за се 
т мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви н 
— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не 
истан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да 
га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Ме 
мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо д 
, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љубави 
тишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слобод 
носите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, на 
ати.</note> <note xml:id="SRP19120_N75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</ 
 my life's delight!</foreign>...</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије  
буном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је по 
унимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно 
ати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не поз 
еница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила м 
подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула ј 
>Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повеза 
преко кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше о 
ив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огр 
 кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис,  
 буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покри 
обовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије;  
е нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па 
 страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на к 
шко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обуче 
Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S 
?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би 
ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усни 
соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и н 
виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Е 
штају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, бр 
едне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог 
шту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулре 
-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна д 
охиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше  
ад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте гл 
ре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо  
е пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова  
 једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где  
 феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена  
побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јо 
и се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а 
јзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна, 
кој антерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>—  
 Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, 
и дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну свој 
195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори  
 суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове 
а тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже 
 јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дет 
дух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким 
ан, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Н 
н.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, 
а’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лиц 
мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда,  
е га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о зем 
, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој с 
маловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје вере 
мају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p 
она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено по 
е.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напа 
ца заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено  
<p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Царигра 
што није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да прено 
боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша 
ога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхић 
с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се г 
де, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим 
а је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узгл 
 паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас 
им кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јо 
едан интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старо 
н...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давш 
терији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, вис 
адише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и  
је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у под 
у, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање до средње капи 
е крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака:  
а хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо,  
ан крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опе 
 обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сес 
се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање 
т?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и  
ан крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p 
е црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, ро 
/hi>!“<ref target="#SRP19120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се  
 је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, 
би, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле д 
ежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толик 
{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као д 
ла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хте 
м човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде т 
з „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале друго 
 Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ  
приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке ш 
 а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У  
а: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све 
дмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије  
е смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је њен  
што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у 
између себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њихове руке не покушавају об 
е, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се об 
 њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он,  
као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с 
 од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, д 
, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О ка 
.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они  
 јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе  
зи петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr">M 
а здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридес 
твори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лиц 
е.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „ 
де су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и пр 
дном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је  
{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије  
вана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, 
зе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „n 
ан „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку н 
га, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити п 
о, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на  
беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толи 
не три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, стар 
грађанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као 
ао кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње 
л Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и бах 
ма (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињам 
 је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи  
 ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се к 
 тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фат 
е овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејз 
 полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова б 
већивала <pb n="52" /> непросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанс 
управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на гла 
 му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па са 
нуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта 
рећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му б 
адне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> ба 
ки су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њ 
Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама п 
и се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} О 
ијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми б 
м детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и 
е завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну оби 
, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је 
од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко узд 
у знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би ч 
/></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој из 
е окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узв 
 све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам 
ви.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин се 
потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој  
у, и љубав према некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим з 
сно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обучен 
: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њ 
а је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су ње 
умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом п 
тетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кор 
ила је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме о 
ео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нит 
о к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удал 
 умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је извод 
о белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један 
т јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштениц 
била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се  
воје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорил 
Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум 
данка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је п 
ући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цве 
 си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је н 
 рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред,  
> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој 
њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јо 
д нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом  
ила је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да с 
смејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је 
љицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу,  
вања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У 
ува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим  
ога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледат 
је чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског живота. 
јући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим на 
јим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не ли 
 гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам по 
о на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се заглед 
рага госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи ср 
а виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам 
олим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо  
 очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} 
 другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: му 
овек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми б 
</p> <p>P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и м 
ећи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: мо 
у.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи,  
и срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плач 
ила сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="115" / 
м, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер  
д-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, т 
а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она с 
а нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било ка 
.</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе 
њиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на св 
у на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да с 
/p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хо 
а не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест. 
 како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па т 
уске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја 
 нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац,  
за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! у 
 му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-х 
 гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S 
ко је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој  
као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она је  
кад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</ 
..{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не до 
к се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у вели 
гат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, „с 
у чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим ва 
, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицај 
ме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су и 
дих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чар 
тале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших о 
вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која мах 
здишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исп 
скрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева... 
 Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S 
евете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S}  
а се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из К 
но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по та 
 додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега по 
} Три дана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке д 
и говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају сам 
авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по  
дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ пот 
та; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; < 
или широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и о 
..{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} За 
враћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеј 
о.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим д 
 она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дерв 
у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој 
муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код 
и пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S 
 је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљу 
уку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене 
ушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене  
 отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код ку 
S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, 
, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у 
које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p 
} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је траж 
ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: м 
иди оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом 
о и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи ј 
</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном п 
волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти 
стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S 
 су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фа 
S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се најв 
 Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђу 
и овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>О 
 им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“,  
, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прексутра: 
изала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике г 
јатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти најв 
Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана  
ого пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љу 
да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје  
неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанств 
е држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још 
е, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дува 
но двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га вид 
ојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: он 
ми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледат 
ла смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У ненин 
 Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, 
коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба сво 
д хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен ка 
 препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, 
ла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, 
н, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбу 
 мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N 
љубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја ви 
аше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека  
>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да 
лити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: забор 
отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Маша 
ко је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> 
х кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да  
есе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p 
го допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а 
ци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја  
да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, зам 
...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати ка 
..<ref target="#SRP19120_N72" /> Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахи 
букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о  
шки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока 
 па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва ид 
принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута 
опски направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест  
па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су 
 га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне  
се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— О 
, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, по 
ри, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме 
, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудиш 
а оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. 
“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише  
крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да вид 
.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у к 
е прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичућ 
зиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“.. 
ранцускињама би најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, мет 
 отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за с 
а сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А дос 
ет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у  
 склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, п 
мене, француске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу з 
 скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње о 
плашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину р 
Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за  
де танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још  
урије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> 
сле, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се < 
, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорил 
и.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид 
да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој б 
а и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима 
ше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! 
е куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покр 
чи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу т 
ничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече:  
ила из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути. 
твори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! х 
 мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: так 
 питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, 
 тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „О 
 зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лиц 
S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточениц 
е јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку 
рчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног 
чи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи кака 
ом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, свак 
Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи  
има уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu' elle e 
ј мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прсти 
у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти  
е у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја? 
акри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову 
 чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко сред 
 она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова с 
{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турск 
јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не род 
ко би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту ц 
р чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у 
а се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и ж 
сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од н 
да, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види  
чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији  
p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n="82" /> 
лакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло гус 
е воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да па 
.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила 
она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео 
ну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S 
 у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине 
милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не 
ао храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Н 
коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже 
} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа н 
а је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струко 
 и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен 
стујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног п 
 на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге леп 
им вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо му 
леда у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика;  
тарици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снах 
!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.< 
к“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је 
: притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Расп 
ао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, 
ољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па 
у.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне велике турс 
ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се наров 
ази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше. 
у новога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и необуздану 
бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па 
Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као 
 романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајк 
 обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако  
обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, 
је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, 
ера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом о 
човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па  
 обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање 
ил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш кој 
 би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је  
к сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год  
о су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се уч 
орена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али  
шио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не п 
ури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S}  
 кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није 
вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се за 
 он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига п 
 наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на 
на и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена вр 
у познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад  
е волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгу 
S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <h 
кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси ника 
отуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душ 
од харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— 
 ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је 
ак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вере 
да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Зб 
и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и до 
ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа 
— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљ 
е-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење  
S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости  
ови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нис 
, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} За 
 отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам 
 мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам 
.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима 
лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сан 
за ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још 
ин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем  
озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на час 
Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>...  
ило лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочит 
ра, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p 
ено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заво 
а узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> < 
ажите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, муж 
јмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу  
 треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi>  
Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} К 
ица врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница прост 
ри небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} 
 га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас бу 
и... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочито...  
 па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу  
е:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равноду 
ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра  
оспођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја 
 мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и  
в дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и 
е овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена п 
Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега  
 она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као 
изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, преми 
.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S 
 чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странки 
у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, 
а сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не  
нила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она  
воме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера,  
е.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза  
а Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{ 
а“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пун 
пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> 
пије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућан 
 оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопа 
а зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпу 
могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S}  
ала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав  
тале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не г 
лону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије 
ти, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не мич 
!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима,  
ануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чоч 
ваше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не 
теријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" / 
легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} 
 њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се 
н као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга в 
заним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84 
, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге 
ва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фат 
емој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не  
ш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а ка 
p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим њ 
сницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса  
а знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо,  
је Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћ 
та похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој рук 
ако је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти н 
Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комарац 
 очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: —  
b n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупно 
игра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око 
им...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али ниј 
.</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign xml:lang="e 
смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.< 
нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} 
 да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S 
рах дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уп 
, појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O,  
ем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S 
т не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и 
а тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Са 
>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље ј 
се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора уст 
 дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <for 
д видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа 
еже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам им 
е да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта 
 ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде</hi>,<ref target="#SRP19120_N 
 ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежур 
им те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмеј 
 јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“<ref target="#SR 
ља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Ем 
га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека 
 сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шапт 
ше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме  
аја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир 
 три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, 
еним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином  
овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а нек 
светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата  
дуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не вол 
и.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и 
 да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се он 
 њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за је 
 да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто 
ј се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нем 
и од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O yes!{S} It's  
ла: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерси 
аде несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоч 
теде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изус 
а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело с 
идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега 
 од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а)  
.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно 
ини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечији 
олунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У п 
згранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једн 
еном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се п 
је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сир 
та разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрче 
и људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то 
; <hi>Џемал</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, сунце; <h 
њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани 
е и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски 
дина, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S 
ан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински  
шту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и 
ама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решет 
у.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џема 
ату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучен 
е јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, ву 
вши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бел 
ки обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратк 
верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гр 
њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихо 
} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је,  
на Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и 
њу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе ч 
 и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер  
тицали се о оборене споменике покривене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И н 
.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној велико 
рала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма  
те; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n= 
бом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће,  
 проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим као од платна, н 
 зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га 
це Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупираним  
ле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и он 
 све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите по 
е затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подиг 
је су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као 
е то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ха 
о, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож. 
 И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема п 
ицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним  
улистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљују и она 
певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим груди 
широм који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и пла 
а један турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадо 
ис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки прованса 
тала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећ 
ти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љуб 
 /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, так 
па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и нес 
м, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја с 
 се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку с 
 Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говора 
ри јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад доса 
S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није сме 
 шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухва 
... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првог 
н њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског 
и у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерс 
сман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Ф 
ки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са с 
а, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зари 
и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи 
 јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде  
зуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер 
хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије 
во мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке 
ш!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патк 
ад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па  
ка на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобли 
е но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње 
ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страш 
ма уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би 
да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено 
е док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише  
их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвад 
слиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачил 
е...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећ 
фезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јали 
да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> < 
е, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се рас 
и <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње  
из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљ 
е, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући 
0" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target="#SRP19120_N20" />?!{S} 
 <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затва 
воје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема 
на у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њ 
аводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљал 
 Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он из 
иделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“? 
њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А  
аремима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема, што се з 
ли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима,  
а крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао 
мури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње прол 
трча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка  
</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме дра 
хвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, ја 
е јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој  
ри кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које с 
 ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чу 
ући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:lang="en">It's dreadful!{S} It's  
уфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад доч 
Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пе 
рсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очи 
.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јо 
и...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за р 
оро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову  
, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тр 
 не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам 
ма својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док  
Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа  
не који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Ста 
ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Ф 
ћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> 
мору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, 
па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да  
, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног 
/p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке по 
вадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад к 
ном болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја с 
и пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} По 
 од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде 
себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доб 
 клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јут 
кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг 
ално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Мож 
p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обуче 
трофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>.................</p> <p>Децембарско  
је Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покида 
 плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је к 
подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врл 
, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шет 
скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У т 
ме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такв 
та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година 
Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће ја 
 говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградско 
а блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и  
уду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога д 
анкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, довед 
ато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{ 
ала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да  
алла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби. 
target="#SRP19120_N63" /> </l> <p>Ништа више.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђен 
езадужила.“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{ 
> него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог 
, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију от 
 ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку 
ију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини м 
ог драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обу 
д мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она  
 у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N61">Збогом, С 
лаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est co 
етке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“,  
су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља 
мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде 
> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде 
шти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима 
 <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што  
ној мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског п 
 увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S}  
е, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="# 
пити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у 
Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече А 
ат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нем 
је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А 
оворили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити ви 
лом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и у 
 га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му 
та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад  
ује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необич 
бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „ 
а Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда  
{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кућ 
 и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, 
а!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само  
 се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци  
а се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} 
 Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни 
на.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (умест 
 и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположењ 
ела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су о 
 долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у п 
-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и п 
се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми  
е под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чују т 
 кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: н 
. узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметн 
би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, 
<p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош 
л је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и н 
е толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па среди 
 ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави 
м бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{ 
опадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и а 
јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то д 
ао муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је 
 вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена 
на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на ми 
, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несн 
ђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе 
сто, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао  
, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Ев 
а човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена св 
 господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А 
е; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снаг 
рку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпи 
ци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића  
додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа б 
стаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он 
 би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло у 
м, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини д 
уче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, в 
це вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „ 
уван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, у 
ој многе примере такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним великим д 
ао да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у 
ада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на 
ада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је тр 
од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опе 
И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Св 
p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам г 
 више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је  
гнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Т 
 Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуш 
еднога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с  
да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: он 
ву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у 
е он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— П 
омоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма 
азати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, ниј 
ло!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва сво 
мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати на 
да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не 
хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> < 
 : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени 
 је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био  
у...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њен 
колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки ле 
, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, 
е изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није ч 
ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онд 
ве су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; 
 или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, мора 
и.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: пога 
сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref target="#SRP19120_N 
мал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радоз 
 антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звуч 
 капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весе 
орити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} К 
ма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада 
ега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико 
. јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти но 
 она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је  
се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ни 
 говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша с 
S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали 
S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе 
ербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим про 
ане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</ 
квом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује 
опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S 
хом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање 
 са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је  
и покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на ба 
сила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије 
а свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сва 
сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како ника 
олуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одвед 
и се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуч 
је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с 
е сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује з 
лкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p>  
ла ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја б 
баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мрамор 
д сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се уз 
шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав  
S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајањ 
рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, З 
во лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по ко 
одини.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи л 
“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанп 
 осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле 
тву.</note> <note xml:id="SRP19120_N90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</not 
 се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским же 
да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је 
мену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. 
, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ 
дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слу 
а се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни 
?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „ 
охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-х 
к нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвен 
а један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечиј 
, робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад  
_N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мрамор 
и је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина,  
 му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се с 
ја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</ 
тражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му  
е, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S}  
S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ход 
ни као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то ви 
разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после си 
 дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал- 
, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{ 
жем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан,  
е ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се ка 
/></p> <p>— Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се све 
а би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајк 
S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} За 
у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дет 
 излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгл 
кву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и  
анкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханума 
, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S}  
„бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница запла 
жне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље с 
им у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са св 
Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p> 
им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S}  
оје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече  
 ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па  
су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоц 
је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сес 
г чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз 
есе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, све 
е, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове 
онеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води поб 
ао да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страш 
ој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које нем 
ило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и  
 у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с то 
 два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лиму 
апаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушил 
е било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је 
 киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га усп 
еко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде 
авала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те 
ауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p 
 а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне 
посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом дв 
 Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправ 
n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и катк 
е Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике  
ларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је 
лопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мо 
 унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком  
их двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта су 
ажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припрем 
цира.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енгле 
што наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Как 
с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју  
сле другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покаж 
о се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с бели 
ју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене ме 
Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису ј 
ти помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсе 
љи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да 
. њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном циг 
 Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу.. 
богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за с 
 Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате 
 му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не трај 
њу, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона,  
ућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле:  
свисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала ка 
гледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драг 
{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-те 
скрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не доз 
{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као д 
обрва, састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могл 
ела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневерав 
} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} 
ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер поне 
а кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жа 
ције (говорило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично ле 
 А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је б 
рки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, протераницу, просјака! 
урије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја с 
а ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички,  
могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти н 
ица, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква за 
 је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја же 
рао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочнице, ј 
..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, 
е пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а 
нглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енг 
ј о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</ 
војче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им франц 
се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и па 
ма вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или нес 
инц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се к 
Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде т 
није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{ 
 пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више  
м, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id="SRP19120_N62">Др 
ли: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више ма 
то ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пош 
да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам д 
> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} 
 лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рек 
 кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <p 
та сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла. 
села док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да и 
 Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на са 
ла, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је г 
, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако  
е дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу, дев 
с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како 
“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш сам 
 а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, 
што био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да г 
 као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скрив 
ат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразг 
ици <pb n="77" /> пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цар 
а смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви би 
опу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <fore 
описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из ром 
гелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљ 
резриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се 
 мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се п 
лује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледал 
 увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа 
.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, ј 
S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатм 
ри, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Те 
овао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео с 
оварала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не х 
На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у ха 
 говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти 
 он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав 
из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо< 
{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— З 
тераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је 
а сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може,  
.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца 
ао што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао гд 
е!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је во 
 Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Пита 
е жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; 
стид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека  
ад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: ви неће 
шо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, 
тила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном 
рестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболов 
тетом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, 
ој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради  
{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођи 
он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности 
лад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се  
а ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељо 
о јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље 
рочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клав 
е и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе 
" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослет 
жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мер 
ва кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше с 
рже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, ос 
жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне  
шу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да  
а се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне 
ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже  
даје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих  
у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бива 
ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо вер 
ецом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваш 
 од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да  
p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни со 
јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а 
сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела 
питај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гле 
{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли с 
 је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону ко 
S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор 
њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговара 
е жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нуриј 
њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у 
отребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а ника 
ну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина  
м, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">C'est avan 
!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с М 
често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпо 
— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехна 
 свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Он 
држао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родите 
 А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учин 
...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер ње 
, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да  
о? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p 
 изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње из 
пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завиј 
 женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана 
 воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> 
ног срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана 
нцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужен 
тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се ч 
и, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још 
а му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; р 
у био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад 
ку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли м 
и скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове пап 
могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак ни 
ће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом с 
ала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погл 
рча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му беј 
сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја беј 
 ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас бу 
 осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на 
поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се  
их, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу 
шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:lang="fr"> 
у ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим.. 
 најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам  
} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њ 
се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој ку 
ја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Жу 
и је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>............</p> <p>Четврти дан, а она јо 
рећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубић 
е он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежн 
 и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од 
ји је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике 
его оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="2 
угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, 
оспођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам сре 
он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до 
p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако он 
 Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми 
ћа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазан 
па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове 
ко је још зову турске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба:  
смом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су 
>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене зе 
и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум 
о се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје  
 пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продуж 
чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатк 
ала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како 
астику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SR 
ој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она 
та Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти ми 
у кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за  
-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Ен 
их конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће св 
њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо 
“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар 
.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да 
енка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај 
 оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да ј 
о ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, н 
још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити  
јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p 
пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим,  
 они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило ка 
лаву, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми  
ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити,  
ла.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не из 
мо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: в 
година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! с 
огледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибр 
 говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— Ни 
ут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? уз 
 несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S}  
да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати б 
м данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену... 
мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, к 
дгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — 
ама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због  
на 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је  
ме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађ 
о чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, м 
а?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних 
оспођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад  
истид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, 
 сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење 
На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима н 
} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је го 
 одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа го 
чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она,  
е дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони,  
пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас но 
бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је оставља 
хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити з 
ла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну 
S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узет 
иш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз ли 
и луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара сл 
 с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ов 
зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, 
ба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим с 
"SRP19120_N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет мо 
note> <note xml:id="SRP19120_N63">Ја те волим.</note> <note xml:id="SRP19120_N64">Слатко срце м 
олу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам ми 
а.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и М 
олела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га в 
зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему 
овим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучеш 
и се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</ 
о, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако ле 
тамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И 
м?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-хану 
о радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страс 
.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S}  
сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте  
бична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођ 
аже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад  
ашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>Т 
љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити по 
 ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с т 
ченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање сврш 
кад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако  
е тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаћ 
уховиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говори 
 откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одгов 
ер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“ 
 на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерси 
ако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ха 
ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Фра 
удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам  
S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познаје 
и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узме 
ком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја  
у своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији  
 је <pb n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што ј 
, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>............</p> <p>Чет 
ти као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>...... 
е био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је би 
 и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: 
, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи  
и постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гл 
ом јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, 
за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у 
 капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочит 
е ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и 
, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја те 
аједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много  
а сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаут 
и та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне:  
ирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат н 
но, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље 
се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен пла 
Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест го 
о ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини 
амо дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ ве 
, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је на 
има, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>К 
ницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{ 
звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени на 
 је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-п 
свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језа 
а, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво  
ролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе  
им кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече,  
љао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се 
аву, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што о 
> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{ 
 а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо би 
лу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи м 
рну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> 
алонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном бел 
ти, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с иск 
ико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S}  
кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада же 
ли не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није 
рски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang="en">C 
јка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе 
собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнк 
, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год о 
 чедо... закључај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова.. 
не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син 
е нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз  
После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, дво 
а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са си 
е нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете  
праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав 
о је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест 
 топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> < 
ко!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фат 
 ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко  
баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину 
вор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p> 
 се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога д 
децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p 
а парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или  
ет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали 
 Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Ме 
њиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang="fr">bureau</fo 
звикну она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lang="fr">C 
ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ет 
ом и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у как 
у!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари с 
изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и п 
 отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све зат 
 и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покрив 
слони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их 
поменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакл 
 и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати,  
и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини  
eign xml:lang="fr">Entrez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклон 
ајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она 
 Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга 
, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се. 
S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред аш 
 бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерси 
не у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Он 
p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узви 
н бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пружи рук 
је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене 
 очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она за 
} Од „поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} 
 —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то гос 
ким чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахи 
 у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да 
— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, виде 
 потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— С 
емају драгог), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа);  
рашно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} 
а кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама н 
/p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је п 
 да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућ 
авши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као  
ту тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуш 
 врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" /> себе новаца за који 
.{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; узех живети као покајница.{S} Ја с 
нготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђ 
: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Ш 
вање папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђа 
 крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фат 
грлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: 
гијом у затворена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} 
ј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, сед 
шчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S}  
ете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па 
ој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје 
азити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доно 
 би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролага 
 и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије?  
ез питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пи 
</head> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела мест 
 да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да г 
ропски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оц 
је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што 
екају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи. 
 док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели 
 код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у соб 
 ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; 
 само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женско 
у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чуј 
чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S}  
је ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже н 
д однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива ј 
 кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам  
ан дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред  
не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе  
е да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле  
е гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехр 
ред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с 
с дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, д 
сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући п 
 па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква са 
ељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест годин 
уче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— 
адам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које прово 
...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да  
атну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем 
S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики па 
ао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном  
ао да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих  
ара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син,  
 тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане 
е синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило 
омаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење  
87" /></p> <p>њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мај 
ариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S}  
све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене 
а, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљева 
елеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Њ 
бњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, прос 
 шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, 
је, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Ме 
} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју  
ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпусно 
ди, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с 
зели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј в 
по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући д 
ћа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од к 
таротуркиње.{S} Старотуркиње метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мис 
 кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весељ 
ак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па  
му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и р 
/p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причај 
риф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири велика лимуна, под прозором њене девојач 
тихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Ш 
је!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми ов 
че Осман задовољно гледајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији,  
 сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да ниј 
 по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад 
о од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да 
но да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, т 
очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео,  
у реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина,  
>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p 
сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири године, 
е умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу. 
ли њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан 
а моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђ 
ст, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја  
ез питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу  
Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа кој 
 <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Ал 
де, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p>  
тна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја 
{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела,  
а своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста 
праше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, кој 
на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Посед 
да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две млади 
о обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, нећ 
епери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвен 
ћена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, о 
дуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољу 
и воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{ 
у и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично  
елико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџ 
ошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива 
 палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као 
ма и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и об 
обиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћ 
ху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима нам 
 беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити  
не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној  
p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осети 
 су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полак 
ко је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те н 
 — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: ж 
киваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с те 
ле: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је та 
намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице 
 груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећ 
стала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да ј 
риште. где насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И 
га де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантем 
а своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што  
ао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S}  
ју улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку 
 јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време  
а породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и  
где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p> 
с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну 
 за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на  
е говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут  
к завидела на Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели  
ткуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се 
тера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа  
инче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин о 
т трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или 
лим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисо 
...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам 
ре.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време плачу и време пес 
павању, време разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали:  
надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S}  
тоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> 
дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша п 
friande</foreign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп по 
 како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни у 
ни родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено ј 
у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="22 
рва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна д 
.</note> <note xml:id="SRP19120_N91">За време Рамазана један нарочит оброк.</note> <note xml:id 
х ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила  
има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћу 
итву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у кут 
заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SR 
гле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и н 
 „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је 
екира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у  
 браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу стар 
 рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш  
ропским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом бран 
 Последње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно ш 
одитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи,  
урске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живљ 
 не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог 
ти, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време пл 
дењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то 
разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте ка 
е куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и кос 
ерирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном 
 из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Fort comme la  
ара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у кит 
д страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покр 
 Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" />< 
ла.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло  
назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S 
тко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљ 
и на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може мн 
има, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на ба 
 после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође 
три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни зав 
 вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, 
е воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше  
есрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, д 
<p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, па видим.. 
i>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, како с 
ворило се турски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припр 
воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мен 
, близу себе, пред собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, зб 
 девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" /> Госпођици, били  
, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндер 
ао сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, 
е?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ј 
и Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој оп 
, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у је 
вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ С 
} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref  
еча нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрх 
уто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“... 
алке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће н 
она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар ра 
вом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, 
утрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се те 
 као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, наст 
е уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду д 
муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да изб 
м, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и и 
уге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца 
је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претур 
лугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка гла 
еца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Је 
 јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом 
жења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чу 
фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламар 
их, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Он 
са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу царигр 
мо се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од 
 волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пр 
ваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После 
 од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и 
-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као де 
 и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не 
мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љуби 
ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо ва 
-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од позн 
грли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмиц 
с волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца од  
они главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски а у фе 
ј, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну м 
еки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми п 
ифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорит 
мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује  
{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то му 
 да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и 
ајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех. 
о?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико уж 
а подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, про 
 мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у се 
зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој та 
оме Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note> <note xml:id="SRP19120_N60"> <l>Зб 
ткривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску же 
 <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се 
.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погл 
стром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<re 
ла је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, је 
испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханума 
 расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био рас 
емал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф- 
 се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с пис 
171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове  
ој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не в 
чке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, в 
 Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгл 
>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, коли 
остима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, 
овор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а 
ше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личи 
прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, р 
 и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође 
лач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у 
адила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут. 
још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Ј 
динама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је 
ти весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се 
 писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухам 
 пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је бреж 
ажите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру 
ића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина  
а.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је,  
а младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањ 
о читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају 
се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалија 
ромени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Турк 
ким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко 
у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми 
ху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, му 
а да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али са 
} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је ула 
hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није н 
а шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога п 
их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало п 
ких Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце 
ч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џа 
ге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим д 
е пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видел 
м, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пит 
ад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца 
, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а 
свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је 
ављен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући п 
звикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И  
аест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма ниј 
ворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфт 
знајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по г 
мре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом  
 А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ни 
е у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видет 
 да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>сл 
лада, због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} П 
с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан 
је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески 
госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није мест 
илице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али  
г, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је  
 моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он 
 Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек боле 
е чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} 
 Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер 
да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издр 
{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше  
ећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је 
тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са ш 
и у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причал 
купоценијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње о 
Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p> 
ћу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасв 
вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И  
де се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, 
ве веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколи 
амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама д 
 у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Ем 
амо ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале  
се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се к 
убљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у приј 
више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S}  
тено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно шт 
уго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писм 
се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу См 
предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја  
био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи  
сман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене у 
росвећеније турске жене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јо 
ђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћени 
.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили 
note> <note xml:id="SRP19120_N88">Једна врста пилава.</note> <note xml:id="SRP19120_N89">Позива 
P19120_N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note xml:id="SRP19120_N81">То 
се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гр 
беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</ 
е иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подн 
 не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење  
те се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје о 
пана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку 
нела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћ 
да не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кј 
Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву 
S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, пр 
> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је т 
но, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара реч 
, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</ 
езом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било от 
сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, 
та, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах 
рају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце 
Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било 
ашно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају 
атније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца. 
м.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и 
у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, в 
 се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук 
дан црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да ј 
асло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфите 
ла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај о 
 молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се почиње  
муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе 
 три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часов 
чно ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био ве 
 и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених правила, правила истина ист 
абеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис б 
рок, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније о 
и они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девој 
че, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну  
рио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био  
Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није 
е воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим вис 
; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила  
узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени с 
преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, уз 
ржи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није  
ене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; р 
b n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Г 
у пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се 
рај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да  
легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта ј 
ту се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у 
; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама  
звала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође в 
ест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја ниса 
се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „л 
е“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо  
 желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек 
д би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељ 
ме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја ник 
атељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, по 
зера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам ср 
 од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког 
д не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену  
з прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече  
да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући  
пет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, и 
 n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, 
ј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Стани 
 га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од ње 
орила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не 
му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ј 
а колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, ко 
 Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су  
p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...< 
ен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свест 
не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Је 
ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један г 
ноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и  
дређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да  
данпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам 
0" /> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га превар 
знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече 
волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S}  
у; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра мо 
ан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићем 
свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га н 
Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање 
е претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} 
и пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни 
е на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p 
да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим,  
еба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од ку 
уке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа 
очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало  
та на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу  
120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично  
или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон 
 млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет  
оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита  
а.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обич 
 <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем,  
во само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу  
 захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на 
 о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и  
а ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више букт 
ад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби  
„Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ј 
те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Пари 
ну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, д 
ам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа 
е може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам зн 
мо у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> < 
-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој г 
ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} О 
— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— 
лила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој 
 мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толик 
 неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Теј 
 изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто 
 окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши  
 у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруш 
ка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући с 
вала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу го 
 пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би...  
ам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега воли 
се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је о 
ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може  
је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели  
се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S 
хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} 
; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешиц 
p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S}  
а фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну. 
 је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се г 
е учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њег 
 га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је зн 
од њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела б 
ко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити. 
рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псов 
екога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“ 
мех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А 
 обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p> 
но и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не пок 
>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па 
е удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма  
о озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми неш 
pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље 
место да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене отк 
о је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код с 
жењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га и 
, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам,  
ше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{ 
 па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњ 
и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! пр 
ш, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју сре 
а Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{ 
.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан  
 два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> < 
 је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— 
и пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? 
е једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, д 
 тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p>  
 осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову г 
ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у јед 
а тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће и 
л-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма 
е је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори м 
његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, нев 
 љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине 
> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ т 
ар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се 
ице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Ме 
тма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да н 
у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, пра 
ала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од 
е, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не  
о је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> < 
адам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она 
 Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, протераницу, просјака!{S} Как 
.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас 
ална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест;  
сти, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала кр 
нцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и 
престано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених 
 отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије о 
је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала 
чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p> 
ржава, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми с 
а имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет хан 
знемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучни 
пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мисли 
памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо  
 и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од  
 по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, са 
лаго теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда 
пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер О 
о је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље  
а...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: ни 
, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, 
дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жив 
, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да  
тог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко дв 
 мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи дев 
е чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Б 
 иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{ 
.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не  
а ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође д 
они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му  
 заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се 
судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се 
на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију 
!“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад  
комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога 
к је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвал 
"14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напос 
ски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друк 
 чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његов 
 очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi 
фез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма. 
еђу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну се 
ољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њин 
арода, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом установом.{S} 
ити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друг 
чно и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази,  
мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га нам 
ажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, 
ао њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми ј 
мним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог 
змилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малак 
тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га  
а главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари  
лим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" / 
 и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да оп 
ину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је 
 и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{ 
сле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне з 
.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она г 
а рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S}  
 као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p> 
} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа  
 једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекав 
таде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га 
а врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа д 
зила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p 
 на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан м 
 али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете 
донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> 
з:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра 
 жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{ 
p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао  
и: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi> 
 тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицам 
ги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе св 
затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, кој 
кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за  
а.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпу 
 за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад ч 
егова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наш 
заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по 
е му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, 
оспођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нем 
суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начи 
е опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре о 
имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ир 
 му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а 
жан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгал 
м што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она ј 
на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина. 
, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: 
ијатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу,  
мислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија младе турске девојке...{S} Он ист 
она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па 
" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је о 
ећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пуш 
 кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бу 
га кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну  
 на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао сми 
и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарис 
 мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па нај 
одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широки 
ама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну  
“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скоч 
ући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, забо 
о подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Л 
о као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време 
је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венча 
ју, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљај 
 је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је б 
лашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на  
о је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{ 
је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био  
ори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да  
утра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допир 
 хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја  
е.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију п 
p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га помиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те  
 ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </di 
неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћн 
 Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капи 
ера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља  
мљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава з 
идела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном  
ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омило 
а, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрсн 
о тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу. 
 јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се и 
ртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се о 
/p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном  
и с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз 
 у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, шт 
орти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрв 
суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова 
 ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не поглед 
у тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париз 
њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стид 
 срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не 
н поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њ 
се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> 
је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му  
 кутију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, 
{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, 
растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да ре 
где сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено нев 
олазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је та 
</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{ 
ео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не од 
.{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насм 
.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и с 
ема жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше 
анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га  
а то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена 
 да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права! 
еја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки  
пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол 
„За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да с 
орбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послов 
уди неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“ 
е, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челе 
 Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети 
Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо п 
човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодишњом девојчицом 
 је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао  
вратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она с 
у.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жали 
не, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртв 
 с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отв 
<hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти  
зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p> 
а невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па 
— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не уме 
викнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете,  
 школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p>  
 у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече 
чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто с 
 да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као д 
ила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га 
ануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим 
е мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њ 
екијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од дл 
и му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је 
 небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу  
у устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И 
уга, затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из д 
необичном тренутном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила  
ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад 
ше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га  
за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S}  
е врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај 
бу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чис 
ев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опрости 
јбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан из 
шићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени 
ате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p 
 нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада 
и га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што ј 
човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам верова 
! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{ 
о“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњи 
нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког врем 
а, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да ника 
муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице,  
а, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мен 
 од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{ 
ажи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу 
ко ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум 
и си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти исприча 
охвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на 
 Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је  
вропи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом установом и раде му на реформи.“ 
шког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учи 
м па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тр 
} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каз 
оклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треб 
ла.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатств 
му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јаб 
лико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, 
очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{ 
 сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну 
смевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари  
рема мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да х 
езу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па... 
ека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику 
во писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и 
била сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишет 
о, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малоч 
несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас м 
, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> 
 па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом 
 послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi 
азница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква 
пунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се завето 
а њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</h 
ене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја 
трос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и п 
сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви д 
оде.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно милова 
је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега 
роз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да н 
S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мр 
до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам одн 
 али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њ 
аћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад  
не за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле 
а однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред  
енутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за 
амо што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n=" 
адости, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како 
цу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истр 
а се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се при 
е трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, 
ли, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{ 
уде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изуст 
роде.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брз 
ема некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним чов 
смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје 
зана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Про 
 томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врат 
исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; ал 
 га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n= 
јој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред о 
 — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне 
о пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, п 
 је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд  
ке жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обич 
мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био  
 у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиу 
} S.{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фа 
д би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће вен 
тано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чи 
ј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, 
ла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види 
ком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји,  
а пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако п 
 виђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се о 
девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: 
ен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у ус 
обу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме  
 га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају сл 
 се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Уну 
ред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом х 
 отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она 
 обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде 
зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Ос 
лаву, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што  
оја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вади 
е у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој 
се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осе 
обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта  
од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамо 
астан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његово 
нале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле к 
ипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих.. 
и.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, и 
 је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он про 
идела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то  
ли још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, јо 
е спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али по 
оким Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у ј 
>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с мног 
се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Ч 
{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је 
ека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S}  
ин остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад треб 
и дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговар 
олим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} 
 који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у ј 
 могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће ради 
ослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нов 
крет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила  
срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одак 
д се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гув 
, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског к 
њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једана 
 иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} К 
лободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме б 
о су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-хан 
ела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:< 
 стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе ка 
у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескињ 
едајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад  
ј, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, п 
х у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није 
лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, 
е просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је из 
8" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита  
т замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким  
оли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба бели 
, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јут 
ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче,  
ах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперц 
е широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом 
Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим 
та! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој с 
е било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље 
а.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани 
е ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуб 
, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном  
 као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као п 
 дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећ 
о што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрм 
Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а 
м ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише једну дежмека 
 жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије 
аквим приликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрав 
foreign xml:lang="fr">bureau</foreign>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљи 
ко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито  
а онога солунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p 
но било једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки  
, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви к 
олике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж  
на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајс 
 чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да довед 
ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да 
 софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где ј 
се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се 
hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху ви 
те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи  
ако овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље 
а, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а ка 
азивања своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажн 
х жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених правила, правила ист 
отом што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што  
едан велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-ханумина нас 
e> <note xml:id="SRP19120_N99">Ложница, где спавају младенци.</note> <note xml:id="SRP19120_N10 
 Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одк 
оглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос- 
лико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и м 
лоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те  
и матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12  
ену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> < 
емер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис и 
нама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да ј 
остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна ви 
ђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разго 
ући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући 
 одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата  
 уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и 
S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми по 
 јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем св 
ану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с ро 
 уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S}  
остељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара  
м намештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига било и школских, као да у к 
, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало п 
ене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до 
ту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак  
а се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— 
.{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она  
S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{ 
је полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се  
тва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони з 
доци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су је 
зеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницо 
орне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека  
чи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна,  
ом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити  
а затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је 
ења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је голог 
и су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После  
и, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошл 
та.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на 
 њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протесто 
бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; ал 
алир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по ниш 
 ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра  
 <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну  
а, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празни 
рије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с  
 Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, 
риграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду  
 ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, 
.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где нов 
N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note xml:id="SRP19120_N82">Увек без 
ени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Пит 
е око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно 
ађох себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала в 
а у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредност 
omme ça.“ Францускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживел 
Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно ханум 
 target="#SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашини 
ор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђо 
>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} О 
ему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где ј 
 воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, ре 
у срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а 
с може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и бри 
 бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових 
ди.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како  
амо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуње 
И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им му 
рено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се 
е Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена 
од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта  
о сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је ра 
ео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам тр 
јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> 
протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S 
ао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што с 
 крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике 
и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, 
је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а дру 
 су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ип 
ошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналиј 
преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се 
 да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта  
{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није  
} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и б 
и године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њи 
 је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер 
ањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи 
јено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: у 
а од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштв 
кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкам 
ти муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свад 
 их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла  
 куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве умор 
език, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, 
озвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице ви 
му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а  
а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S 
S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини доче 
 жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана 
 срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наје 
ма харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела 
} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он 
 окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{ 
нара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих су 
рским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је 
е кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" прија 
држала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха 
ред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџан 
 буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, т 
 сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога др 
ди, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки  
ђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа  
му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напушт 
оли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи францу 
их друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Еми 
молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по мин 
есет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65"  
обу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</f 
им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шонш 
} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједа 
нцуз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у за 
о организовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угуш 
 Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није  
е сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организо 
 у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу 
 некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслима 
ошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Осман 
е у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискив 
где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: о 
том једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, 
ра 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде 
А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика с 
и, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају аш 
је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече 
ледњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.< 
 више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло во 
, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуња 
есто, и <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје  
ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је бил 
у стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али 
 О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају пор 
ри, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њ 
-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, ста 
њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p>  
кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има к 
ла на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад  
, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да п 
и се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове х 
косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би 
а је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99" />.{S 
им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно мест 
затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, л 
рсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје приј 
 се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим 
сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од 
да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и доб 
 цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и нај 
ања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробн 
ча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али  
ше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећ 
а?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>. 
рице, најмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, 
ма и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> 
Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ 
S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица од 
мо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш бр 
м кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, 
а је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} А 
 тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту 
овима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим трену 
ла у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>Сефа б 
 турски : <hi>темена</hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за  
 особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} 
 куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>.</p> <p>Тр 
и алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети 
ек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звал 
немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им  
пи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади  
е.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац  
не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, ме 
иљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њ 
 прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а 
аној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би ком 
 ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је ув 
 за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу н 
ћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћа 
 одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на и 
знанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{ 
женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ар 
/p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, од 
јка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти о 
ставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И пос 
терију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, 
мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају 
своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и 
оцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, 
ад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да 
же; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортио 
пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алиј 
ле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко 
има, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџ 
 не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него т 
 свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{ 
не толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали 
обу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изи 
ра и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пр 
и видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и в 
у коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и  
нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а  
 у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није  
идео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене ко 
мичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из какво 
ринц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим сама 
попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осети 
 ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји м 
ла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јец 
...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата 
 прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: п 
рата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да 
ико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна  
зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S 
 заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, 
ако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заос 
смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и тр 
 где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже 
 чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S 
будила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар< 
угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну 
, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет  
} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јо 
ао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на ј 
 у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абд 
отосом<ref target="#SRP19120_N56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљин 
/p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а  
есме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло д 
оваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, је 
у побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бо 
риф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде  
ажари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а о 
 па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тиши 
ну, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје 
ји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излаз 
један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с 
и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет у 
лним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, д 
танским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} М 
е са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та ус 
очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну,  
х да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="#SRP19120_N72" /> Ј 
} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p 
 грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за  
 плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од 
а: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово дру 
сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема неког 
/p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, ал 
ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то о 
 у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па 
ан и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Ал 
је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа з 
 питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно  
а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљ 
 да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже антерију на главу а другом по 
изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} Т 
слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као  
 од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтав 
 ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га по 
ј, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} У 
 час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли  
кале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S 
ци; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — 
А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:l 
прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела 
м пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо 
учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи.. 
стите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или помор 
 гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој  
свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, ста 
пет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако 
а јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се ниј 
ешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> < 
 <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима 
спа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снас 
башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, с 
 изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте н 
ице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад би 
м главом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у  
шетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S 
због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва с 
арумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу,  
и.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад  
врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, 
ам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети о 
ли се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њ 
 у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас чит 
ста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све ис 
 гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S 
 на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А  
е име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <h 
 сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па с 
епшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити <pb n="232" /> жену кој 
о у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна д 
.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадов 
 пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим с 
и отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах 
} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, ув 
кав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу мол 
 броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И н 
о је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне 
рту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвет 
ада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма! 
 кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног рамена па преко другог 
а јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као  
 дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и ч 
амигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку глав 
ви ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и т 
сан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ  
ца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова з 
је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада  
риле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати ! 
знео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико с 
лавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој 
 /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије  
неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лам 
с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S 
похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљи 
е брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудим 
премим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на 
ице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скр 
у нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше 
чи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је од 
отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по  
виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“  
 као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити  
отом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, 
вања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто  
ли ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фе 
пуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљт 
 миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни  
њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А фран 
, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније  
х му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се н 
а земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијам 
што, тетурајући стамболским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зел 
руги онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепотам 
је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као  
а се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак 
оћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина! 
и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром туж 
 једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— 
 што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, д 
 разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи 
олела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад 
 к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: . 
 и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по јед 
у, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само  
ема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црн 
једа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, 
ала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам за 
, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где 
се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је мор 
то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко < 
.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуње 
колсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће је 
> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p 
> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашкол 
вропи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да 
капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би  
> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У том 
! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф 
— „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала. 
не ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло 
вање учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале кр 
м, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, 
ign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф. 
 се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" / 
 јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме прос 
идимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, пе 
е, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега 
 кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>—  
прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, 
} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с ње 
их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} 
а се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у  
да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као  
ј шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна. 
.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и М 
 оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пре 
они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатм 
ице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробљ 
егове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико пониж 
 леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му  
еткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> 
 неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право су 
стаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је св 
ече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, ј 
љупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори 
те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Д 
 до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> 
ело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је 
дала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те моли 
се усхитише, да експансивна Францускиња гласно исказиваше своје дивљење пљескајући играчици.</p 
исму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Ј 
сети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати лево 
"188" /></p> <p>Оне три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну  
ше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постој 
вима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се б 
arget="#SRP19120_N60" /> </l> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мис 
има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се 
 <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Ф 
на и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћености.{S} Кућа, где  
га нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> 
вито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га  
нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жен 
 захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она улете и облет 
је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша к 
агати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref target="#SRP19 
 забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Д 
 уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l>  
воју раскалашну игру певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, 
јзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се зауста 
, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-х 
та! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, no!</foreign 
 узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута,  
 глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце  
> <note xml:id="SRP19120_N53">Напојница гласоноши.</note> <note xml:id="SRP19120_N54">Четвртина 
ац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> < 
> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> 
 јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуном 
црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као 
 <note xml:id="SRP19120_N107">Гле! гле! гле!</note> <note xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, како 
note> <note xml:id="SRP19120_N107">Гле! гле! гле!</note> <note xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, 
зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је наве 
 година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече 
м, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Ова 
ла тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем. 
та.</note> <note xml:id="SRP19120_N107">Гле! гле! гле!</note> <note xml:id="SRP19120_N108">Боже 
 га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бел 
 и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускињ 
е; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, он 
 ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је дево 
, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу:  
ј чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је сед 
 у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} От 
), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове љ 
рпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <pb n="160" /> шалоне — нигде нико 
риградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устај 
 „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу,  
 осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од мило 
 сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршиш 
 а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} 
а, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и  
иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене  
било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ мил 
и кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону ш 
ило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле 
ма од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар < 
овек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, 
 неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућ 
у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги  
овеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам 
 странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који с 
нутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Сол 
 радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије  
 и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљ 
 чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толи 
д платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: ис 
<pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је с 
ишта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице 
ку, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране п 
, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у св 
 <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је 
.{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад  
рати Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовућ 
рудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога 
е усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, н 
Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је  
ено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући,  
 ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: 
ше да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне 
епе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према  
розоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и  
 јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна  
ак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" / 
.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слобо 
е раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p 
д пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима 
има, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном р 
 толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањар 
.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том неп 
.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, г 
вет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке 
разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је 
ти, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се леп 
 а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање  
 с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испр 
лским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе извор 
јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет каж 
 Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на  
и. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њи 
у се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана з 
браслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слику толико познату а увек нову — 
исер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не 
а да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут ви 
а удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека ули 
де њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ 
цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смок 
{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега ст 
е долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљ 
кав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова. 
рена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толик 
ваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер  
i>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја 
сто да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интели 
је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} 
о се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љу 
 наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} 
по лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да  
 цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мад 
 очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао:  
ови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <foreign  
н је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није има 
на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „ 
ижи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мис 
да, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми д 
озором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пет 
хрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После 
х могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сак 
или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и  
тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф реч 
м често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европс 
аре смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна пес 
па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам  
кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се н 
, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздас 
то, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у бел 
 отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>—  
 То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писа 
се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, р 
 Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, 
а, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговара 
, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет г 
ела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на пу 
жати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да т 
нда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако национа 
а, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледа 
х мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала са 
оред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим  
 ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па г 
 Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехме 
лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана 
ила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како б 
е моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гу 
..{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова пла 
аспитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказ 
Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се  
ћи: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му  
 и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез,  
а ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно п 
м до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сива  
да овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Т 
 бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто ув 
града Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама 
наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, п 
о нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" /> са 
га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздр 
у је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају му 
 болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сунар 
.{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка 
гледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у засена 
 на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је 
ђици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим неж 
ад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог прис 
 али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: видел 
ни дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њен 
ак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали  
а је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад  
е су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} 
тву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала о 
сијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће забора 
иле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико ди 
ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове  
ене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се 
 о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али г 
мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкиња 
пал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша јед 
Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес. 
 је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се солунско турско богатство на искићеним колим 
, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо н 
 сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу 
то говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чин 
зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико  
д бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“  
ђене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да зна 
м очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</ 
 се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Зна 
 неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да  
леле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n 
 јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре.. 
на...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он 
0 јануара 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме 
S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, добро 
што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!. 
у нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} И 
а љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као 
и, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу 
а!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не 
S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор  
би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај. 
: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотур 
} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скид 
лазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва на 
емал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузима 
 болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познај 
е замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремат 
шту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старот 
тељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, про 
е ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа 
ад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S}  
а уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <f 
лним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда са 
смином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стад 
у се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростиш 
очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их,  
и башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стој 
 прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више  
p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p>  
анкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави,  
една млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната.  
ужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груд 
 старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше  
ко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од нек 
 да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „Па... <f 
место да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, 
p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они  
о баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да  
{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S 
et="#SRP19120_N99" />.{S} Учинише му се глупи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови 
ју шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта  
о близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом нема 
e> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, то је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S} О, д 
note> <note xml:id="SRP19120_N38">То је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N39">Боже мој.</no 
ена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се 
каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, 
/p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни  
 доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Ј 
о губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мисл 
се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је 
а је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души зло 
ало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S}  
 „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из неко 
} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Има 
. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи 
. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за васпитав 
у, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>О 
 оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} О 
 му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој ба 
но поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{ 
скиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>—  
опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвр 
пско <pb n="8" /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаш 
ол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се  
> <p>Енглескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, 
 говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем  
о чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; 
.{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње мо 
сти!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — 
така?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум р 
је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p>  
олиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну 
лико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n= 
...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И нај 
Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На  
с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе оч 
и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би б 
приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде д 
анас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да ник 
ери, живци... солунских Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крп 
а су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете св 
е поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се оствар 
lang="fr">„Sois raisonnable!“</foreign> говораше.{S} И најзад узвикну: <foreign xml:lang="fr">„ 
.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је њег 
јатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>П 
, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупља 
љи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли,  
 те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „О 
алећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул 
 знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоц 
у солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хаса 
а се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто. 
<pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се р 
им даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је воле 
ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиг 
а; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и 
, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али,  
 с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Е 
да никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије 
 гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се 
пски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски 
ју енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће  
о ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о пр 
на њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S 
де, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb n="291" /><hi>р</hi> 
љство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој 
ага госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини  
а мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ј 
 нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нис 
па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, з 
p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвим 
Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да н 
а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и  
асан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од д 
не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена  
з Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело 
иш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам 
 неком француском граду, што непрестано говоре француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се 
 /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их ст 
 њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је  
 одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће 
?</foreign>“ Мадмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестин 
амену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса по 
смо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је њ 
, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ ч 
ше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете  
иф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S}  
се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, п 
и свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p> 
 је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробуди 
ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ј 
јале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке 
ећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је 
ј преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млад 
/p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не  
развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и рад 
ла).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као 
дна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „Па... <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</fore 
ита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: —  
.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерси 
говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S}  
војке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга 
S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} 
је јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисл 
; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се  
и жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, он 
.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагр 
Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу г 
-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах п 
и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише 
 „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена ду 
Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га!  
е полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема ни 
рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она 
.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је 
удела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не 
хових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам са 
<p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> 
 зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где с 
рости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две 
инама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш де 
са својим малим свакидашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велик 
шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нем 
кињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но 
ди хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ 
, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Оп 
 пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо,  
творен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ ш 
 /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше  
/p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љуб 
еног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се вид 
га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се  
 соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико,  
не?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамо 
о пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Са 
ешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била са 
i>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић 
ена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпос 
а побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама 
, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> 
уним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских 
 да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, 
а?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, 
="74" /> се назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавир 
о.</note> <note xml:id="SRP19120_N8">Не говори тако лудо.</note> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, 
одска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она  
тисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје,  
рске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и к 
ед Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и  
.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и него 
ободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign xml:lang="fr">que</fore 
о обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим но 
а на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно у 
жем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну  
„Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је 
да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених оч 
е ово мало турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била уд 
е ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и  
 сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учи 
, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти си  
 па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму позна 
претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају е 
н глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ар 
 и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S}  
 њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше 
га: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски  
ајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: 
икну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида ниј 
...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, д 
g="fr">au courrant</foreign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола век 
и, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потражи Ф 
 па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, т 
ена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с п 
ила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само 
слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и з 
 бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с под 
о, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњи 
 за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нит 
убила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу  
ха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити ч 
олако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко ж 
 што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива  
 с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француск 
инила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не 
чела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или 
на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пек 
у да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — т 
е.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред на 
у за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и 
 на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и 
а један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S 
i>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто д 
p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцки 
а Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма  
зао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој 
о јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништ 
?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Гре 
, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и ути 
ла је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре 
звршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се свет 
 Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји,  
{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја с 
p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p 
 застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заје 
ну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и излази 
Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа ч 
, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим  
, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђо 
S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радоз 
ојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму;  
рвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне 
p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о ов 
и: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад ј 
 болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави 
ини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду 
муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страша 
м била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају од  
 као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела ду 
="254" /> одвратност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који ј 
Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није  
не песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необич 
 волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто  
ло: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун  
ожју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p 
покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Quelle honte!{S} Quell 
...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p 
е с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одгово 
је-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде 
: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак,  
ад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашт 
а. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем 
уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не дов 
лико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ха 
асмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје су 
 мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женс 
прави и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отиша 
кептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак 
 сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећ 
н је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p> 
окварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше  
анпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на рук 
по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоћ 
ла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мал 
се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињо 
е бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајч 
 то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највише исп 
нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, је 
и и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три но 
 још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опа 
ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очиј 
 нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени 
е три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја  
би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много  
ошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким језиком 
е осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале и 
оле" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103" /> а њ 
а, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign xml:lang= 
 „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимал 
о би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код  
 му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њем 
 говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја 
ати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуде 
шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету 
ца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смел 
мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не б 
ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се  
рије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не  
мо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је о 
пре неколико година, док се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре дев 
рски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi> 
је луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући: 
</p> <p>Она рашири зенице.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде 
Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „З 
а га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла 
р се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде ку 
.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени  
, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О 
 све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужно 
је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S 
ући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни  
, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Францускиња...</p> <p>Ово ћерет 
е, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi 
Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро р 
ејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме 
менише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку 
 да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена уну 
доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму раз 
p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му 
 из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се  
 млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија,  
ао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и  
— „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој исприч 
{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је 
ући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, к 
беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала:  
на младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку 
лог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерс 
наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да 
за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву ве 
тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.< 
 слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су  
мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад  
S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала 
асмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, 
/hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао 
ер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је ди 
,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од  
везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе 
о је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово н 
па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256 
, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек  
чему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде и 
, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало 
страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошу 
-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво  
 чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с ње 
 него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предак 
јим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, пон 
је муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говор 
а га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Шт 
ало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с 
м сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто ка 
она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енг 
ћу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И 
ше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, 
огледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он 
ешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклањ 
ој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пиш 
 Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за св 
 тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с  
 појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „ 
еброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет 
<pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и ум 
.. „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у  
стујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих см 
еш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слик 
 говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толи 
тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом 
један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S}  
ити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад гово 
ју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог старог 
ијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он  
ио старији од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, 
 је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито последње две године, стално на дневном 
старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест дв 
#SRP19120_N55" />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и 
ола столећа, служила је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези између снахе 
а као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом;  
ија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> 
и се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p>  
неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо с 
не залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S}  
..{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она о 
у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах растурих друш 
другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло  
кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебел 
ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница 
под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам го 
ако би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва 
јци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнил 
зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и 
д им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку:  
у, братаницу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} 
ушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као за својим  
су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао 
 и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине 
не, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некак 
а је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума 
ћу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржи 
ена антерија, прављена још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и  
раш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љу 
о ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест,  
9120_N9" /> Млада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо 
је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетан 
изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па 
дну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, 
амбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; ч 
снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога на 
ло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то паш 
во чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу  
од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за м 
у мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их  
 домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обучена,  
е растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волел 
 пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једној час другој стр 
 ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи јер су обојили — к 
тром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још 
 Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<foreign xml:lang="fr" 
стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, син 
S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то,  
у водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi> 
, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— В 
ен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често би 
воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и ле 
анум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} 
 па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јо 
ива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и за 
ња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла н 
не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покор 
а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, 
дну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Ње 
ла.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не позн 
 к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ло 
таје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Ем 
 неколико година, нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и  
 у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да 
 с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и доби 
аде лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и тур 
, у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; д 
ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; треће године дође 
јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{ 
ар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву  
исму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је  
м градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја пог 
пша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Ма 
та чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад поми 
дам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време чинило своје, бриса 
е до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала 
е дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесе 
не проведоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте године опе 
од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће све 
одитељима.{S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{ 
сила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је са службом 
ама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ра 
а све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И мог 
 Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечи 
се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једанаестогодишње девојчице постал 
 срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако ј 
мрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван 
и пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодиш 
зно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала  
з</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их к 
ром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико  
 на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} С 
е у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не нада 
е:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслима 
еде; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче 
ти...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек,  
роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чу 
опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, мо 
иста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама 
</p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зеј 
амазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала  
нпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: ш 
четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га ј 
ни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загр 
олена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, нег 
у глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој ни 
ог Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на ро 
{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му  
не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</ 
е:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.< 
 Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега  
ву — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb  
ге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано на 
вима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се  
ујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видел 
аре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једн 
олуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало п 
ле, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута 
} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила,  
" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бок 
ри... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S 
 не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је  
 <head>XI</head> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане,  
аме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ 
воришту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обр 
нило траве, широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама,  
 Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кико 
криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбан 
х, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припре 
на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слуш 
то та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ов 
градски каици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер с 
ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, у 
 што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу,  
бе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка 
а чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и 
 <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад  
...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек 
е?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да диг 
 да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна... 
е луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је пре 
калашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само п 
е болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зов 
>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој 
 у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фат 
и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p 
увак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви 
 знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разгово 
 па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају чита 
ст уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави 
Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху 
алој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у  
ј наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајн 
о.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не з 
, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нар 
хом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко 
 кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку т 
p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антериј 
ије ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у  
и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} С 
ока!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Не 
ови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да 
тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чул 
видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламен 
на странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запу 
а.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећ 
Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у са 
упним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби,  
> <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досад 
 родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе ст 
елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n="224" /> део прост као много убрану сукњу,  
би јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све  
ино.</note> <note xml:id="SRP19120_N11">Горпођа стрина.</note> <note xml:id="SRP19120_N12">Добр 
 Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст... 
 наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се с 
иђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштује 
овори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетк 
> утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то  
ј затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне г 
нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као 
ного је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а  
жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплаш 
очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажм 
 <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; 
ле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беј 
} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да  
мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и н 
Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пу 
 Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци. 
тац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n="133"  
да!</note> <note xml:id="SRP19120_N105">Господи.</note> <note xml:id="SRP19120_N106">Штета, сра 
анпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Т 
p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} 
и Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и 
рађанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, „старотуркиња", к 
не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више говори се о 
ице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у  
утом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошар 
, па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S} Старичине унуке, од једног сина и од д 
мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршаво 
сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не зв 
остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, а 
и.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p> 
устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њ 
врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене шт 
note> <note xml:id="SRP19120_N30">Млада госпођа.</note> <note xml:id="SRP19120_N31">Чика-беј.</ 
воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није 
note> <note xml:id="SRP19120_N46">Стара госпођа.</note> <note xml:id="SRP19120_N47">Јагње моје, 
е</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти т 
сије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Х 
 па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због  
p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје  
 фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њихове ру 
ше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухват 
ој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет год 
ижење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу  
> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако к 
{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад к 
сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> < 
 поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капиј 
уме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукош 
аше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час 
имно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала 
и мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицо 
бу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један  
е срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишља 
ана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и љ 
а код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер зна 
д она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Ча 
и колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака 
ote> <note xml:id="SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="SRP19 
мачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њ 
љубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мен 
а да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је м 
 ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаље 
<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато шт 
>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И г 
p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам 
ан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа 
ила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тих 
сала, исправљала, преписивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајућ 
ба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вра 
.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xml:lang="en">Miss Black</fore 
оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па  
сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</note> <note xml:id="SRP19120_N76">Да, драга 
S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам почел 
о су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је уч 
е, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге  
 јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: 
година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ј 
оречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, н 
 сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зат 
ске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у без 
 рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини м 
.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под сти 
чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" 
вој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако мно 
, августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам,  
ара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим 
i>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слобо 
ир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је  
!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песм 
 Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале 
{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до по 
лим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале,  
 поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да  
тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе  
p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале:  
>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила 
а славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На 
рбеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам 
ила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком 
ореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који 
јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као сн 
ба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} 
апћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристи 
 да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и ст 
адожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с мног 
, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{ 
Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни 
а опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у каф 
 времена, како је писала <pb n="276" /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џе 
 шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је би 
ма из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрљ 
i>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреш 
 намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођи 
ка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, yes! that 
ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе уз 
и...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на  
 по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутије. 
рце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</hi><ref  
ом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову див 
маштања.{S} Растужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге сво 
овара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 јуна 1905. 
 управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, леп 
.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад н 
да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо 
е милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, го 
че:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.< 
мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти п 
кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> < 
 знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено  
данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам каз 
се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што  
оговараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испроси 
госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко см 
хо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш,  
p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му  
, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарав 
же и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-б 
е зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> 
ражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата  
 се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} С 
снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слу 
ну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница 
.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише п 
ервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{ 
што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жен 
p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти каз 
везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој 
зни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{ 
и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{ 
..{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу 
кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад 
 ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> 
Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим 
ко изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас 
 одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-ха 
 има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страш 
(он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је 
 на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говора 
афу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb  
</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</ 
<hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали манга 
не куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се заг 
кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад с 
е станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица 
.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у 
p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице ви 
аће шербет, комшиска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се  
аћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мај 
, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не  
да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме муж 
сан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Н 
це...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Зна 
S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуч 
а својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејов 
ње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда же 
оћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изнен 
 а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S}  
 — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним,  
нке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз кап 
некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ари 
а ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p>  
војим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу весел 
жерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој 
ицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића 
.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја  
Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата шт 
Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљ 
наје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравно 
не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су  
<p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, ре 
ице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно с 
и у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target=" 
а је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим 
морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{ 
синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су с 
ок не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; ум 
то где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спус 
 по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук м 
рној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле пап 
 и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, 
јама с башјортиом преко косе; направише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше.. 
офи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па посе 
 с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела. 
е. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо с 
леним антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве ду 
 замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мо 
9" /></p> <p>— Душо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје д 
 Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо  
д с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дан 
 њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па к 
ањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Б 
се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмес 
 и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Сере 
 Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи  
, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефен 
е одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова ене 
 сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, 
 само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#S 
ко срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S}  
једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини к 
менила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми т 
рија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свилено 
 смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, си 
нке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас прост 
јке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{ 
 Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум. 
је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покри 
лижње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча 
{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука  
ка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара 
.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко 
ва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату же 
ега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад в 
е.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони 
ише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, гов 
је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пре 
ати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на 
и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидови 
а, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад разм 
, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље,  
, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом 
!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она није  
е узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју 
 После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је,  
ји; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској  
</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три б 
аури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И ш 
а, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му  
на није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је но 
ворити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти до 
да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није ср 
нглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и н 
н, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна  
м Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред в 
Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она мет 
по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загре 
бли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> 
а, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему 
“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да 
десет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Ца 
 и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није ник 
еј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се з 
почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло боја 
л похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и  
 foolishly!</foreign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте в 
пе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. 
ђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече: 
адна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одг 
— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Се 
.</p> <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша 
љивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада 
, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од 
, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише 
зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi> 
 очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће за 
-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како об 
умиз!</hi>“ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су е 
ле: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене са 
“ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски об 
љени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S}  
е, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто 
пет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изне 
, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице  
pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита 
ући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Don't sp 
егових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је  
n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се ј 
 ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално д 
душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслим 
ни ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, сво 
ст бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним 
а воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Уст 
песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да  
} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Ка 
о, снажно било једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало,  
 давали су слику једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа х 
ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Д 
оваца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад ч 
ује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шер 
 кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ни 
 у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра 
ју библиотеку, кревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, 
егде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S}  
...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо з 
оја дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме.. 
ућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа  
био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у 
љину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, 
 Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-е 
, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за 
ого убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мис 
ма га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; 
 клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује 
то јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре француски.{S} Мондије-хану 
м дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку сви 
своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у јед 
се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигур 
који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима 
 да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, 
е и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, луп 
 раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на св 
b n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p 
ном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћ 
ији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, нег 
о у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове турске песме на старе арије с  
рамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично ос 
и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих,  
азећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла  
 црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како ј 
у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаве 
у столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гле 
; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према  
 је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно бе 
а смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је треб 
адне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и по 
ња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина 
радног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у нед 
 глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас т 
ле тужна места из француских романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су. 
 и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак 
ануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је јо 
играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а  
едно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а 
 реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо  
била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то шт 
атише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки  
боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад т 
д Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино 
ме, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но 
ја оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „м 
развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не би 
 уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена. 
вести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устан 
се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису раз 
јале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да ниј 
ве?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала  
..{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, 
 се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала  
од стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па з 
о: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог  
 муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: про 
 и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није 
ај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, < 
ота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж 
и а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, он 
зати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— 
а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се св 
е и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима о 
ему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или з 
д се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нуриј 
врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, ниј 
како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну ст 
путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам 
ро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да по 
ћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати как 
и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих 
(ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су то подносил 
S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње. 
 и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Ис 
 њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љ 
S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела;  
епо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа  
 он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за 
</p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем  
l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му 
иши певају? </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l> 
д не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужев 
 или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, 
сли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне 
S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p> 
и ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако  
јна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{ 
че:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљ 
 има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни муже 
 кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Не 
 од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ О 
рах и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница за 
 а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И вр 
уре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре тр 
 Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо 
ад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" /></p> < 
нахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml:lang 
ко добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухв 
у и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико  
 јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко  
офу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мај 
ишта разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С  
 Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и н 
ало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је остала без средства да учини добро 
за нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па  
а мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затраж 
 и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је ср 
 је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: 
ару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је за 
каше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, ка 
 учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве кућ 
, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиман 
спосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве к 
ара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је л 
жда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они 
адох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од 
еној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали 
, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена би 
<p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="246" /></p 
алисане, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S 
биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Арис 
а је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф  
 више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и ар 
ид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врл 
а и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У 
ругарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говор 
уге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она 
е их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису 
ло се, наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани 
рена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно ист 
анфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад 
вала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што 
та још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што н 
љубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад уг 
оли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они б 
на, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејз 
шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе,  
 Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> 
закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен поја 
рви пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећа 
 Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бис 
осле комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела к 
ругао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало  
 лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир- 
 јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве с 
 толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам  
S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни 
 као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене м 
она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што толи 
малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па  
пратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љут 
 прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, у 
не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; ка 
ледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не мож 
 лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза. 
“<ref target="#SRP19120_N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по 
ђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по п 
> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе,  
уж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, с 
Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби 
ознала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и о 
 кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале  
је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} 
крсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и вик 
с у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физи 
у старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире  
 старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њ 
 То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, д 
кву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале 
 башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; 
дости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо врати 
х задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на  
или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал- 
Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ниш 
сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изиш 
 кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су о 
 воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да  
аука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују 
бина Турбета, суседе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима 
одом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зов 
као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже  
сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути  
м кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с 
 се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде и 
ромукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем д 
rget="#SRP19120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четврт 
амија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, ч 
а гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам јо 
розор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква 
д црним кипарисима бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам  
..{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене 
фана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх г 
на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слику толик 
аку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни с 
ашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представа 
некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на г 
н кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне  
 Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спот 
 кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела ро 
ара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју  
 усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо  
помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спу 
бови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина б 
 ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколисти 
као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необо 
е молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној 
лује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођ 
дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме  
мо оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у два  
, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А  
ди живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, 
та не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опе 
ада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — ве 
 и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја с 
на зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; 
/p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па 
} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О 
, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар 
д путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу,  
јежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила оч 
осле бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па ј 
стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају,  
{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су ј 
а, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, 
 опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како в 
 отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал 
о пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од стр 
9120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу,  
ој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или,  
ами.</note> <note xml:id="SRP19120_N68">Гром.</note> <note xml:id="SRP19120_N69">Ако Бог да!</n 
е сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и 
аве.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p 
уставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер: 
p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тре 
Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен  
лачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Са 
у: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и  
p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове ма 
?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као  
викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих б 
а...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> < 
уљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва 
уљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепе 
оље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши 
шна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с пору 
боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И корист 
оси по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у прост 
/p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш,  
читај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете пре 
 Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} На 
ашту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић  
радни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p> 
ао од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу звр 
 ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса вез 
 га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам  
у од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лиц 
и робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lang="fr">Cocotte</foreign>“ прева 
 гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом,  
ј било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лек 
чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жм 
а јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А ка 
а другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба хану 
еће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се о 
бави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и 
икад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта  
тресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљ 
бе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да  
ецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло м 
сером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, она, Евр 
ољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прс 
сте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма 
једина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико раст 
убоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме  
њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духов 
ђе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво 
рену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати т 
 очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро  
ја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али- 
{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, 
аду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај каф 
у крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као о 
свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смр 
и за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па н 
шла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се 
 и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице. 
.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу с 
ошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаиса 
p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурско 
 јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч как 
 лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да  
 јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њ 
учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела 
њиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb 
ла играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знају 
гра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на ули 
лим свакидашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће  
ратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци  
 <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пр 
ена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како путнице  
раше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али- 
лаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугач 
тарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само п 
 Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би  
овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И 
} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже  
а као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; све так 
дна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра 
нети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тад 
иједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима,  
.{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није бил 
нила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Француск 
 пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би 
едну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој 
ала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Турки 
де у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазе 
орених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај г 
дост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ов 
 на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј 
пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених прозора и ч 
и, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по год 
ед мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе 
шљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као  
 свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им с 
 награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, 
рви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не м 
арица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 н 
се да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне  
еж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а 
то се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у баш 
Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се д 
="216" /> слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас с 
кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, 
чана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За нек 
На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је  
ледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислони 
шарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у соф 
из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с обл 
обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз 
гу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем п 
к је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у 
ене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>И 
а сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га  
покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како 
идови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час м 
ма</hi> (решеткама на прозорима), негде густим, негде проређеним, поломљеним, поред чатрља с ви 
еном белом капом и плавичастим дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та  
и, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако бе 
у, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена 
</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она 
ок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и вазд 
буци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је ка 
ела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певач 
ј се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа н 
 миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је,  
ј мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измириш 
> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутр 
 дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S 
јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи,  
; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се 
рејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, гово 
И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч  
рским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана. 
 скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије отк 
, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, 
 <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је 
anément!</foreign></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам  
} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} 
није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, мој 
 над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене;  
обу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А роби 
уру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донес 
reign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им д 
 ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила д 
.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло 
одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, гл 
Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа  
на не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је 
пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она ме 
и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са ж 
икоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осе 
мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме  
 Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цига 
 ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p>  
ках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не х 
и.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S}  
 цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ар 
и су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фат 
не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шт 
аве.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у н 
у у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућ 
 тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаш 
 памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче наши 
је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је шт 
етету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује 
ала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>но 
е да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме униш 
ођица <pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло  
што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запа 
 Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p>  
— децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржа 
 нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n= 
 она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изја 
не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се 
те.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није  
сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је му 
анкињама, Енглескињама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни ш 
отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и 
ст и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у  
угама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсн 
е, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке сп 
 и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година бил 
и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au courrant</foreign 
е лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и 
лија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљун 
Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је 
па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, завр 
ри заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су дола 
ј, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њ 
осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али 
 лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две кра 
р, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="#SRP19120_N9 
 не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нен 
и опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај шир 
 с европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплет 
у ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l 
6" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег си 
 се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот  
риграђанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје п 
е се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, це 
ењује с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да чов 
у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језик 
Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венча 
играду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка 
х, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне на 
уде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума 
а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, 
ан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а же 
емне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и св 
т.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесе 
деле; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Св 
ије хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> ов 
вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да с 
дне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као за 
 знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, за 
м у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи сво 
е, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па мак 
им но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и поче 
у тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џ 
мисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кућ 
здамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и тв 
ју да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примај 
се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим 
х.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А са 
комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три 
однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref targe 
ању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућа 
истаништу каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци о 
списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова 
каткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће пон 
{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни,  
и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешк 
латна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што 
о задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно у 
љина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два  
 грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чарш 
ма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око  
погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог с 
у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А ст 
у, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младо 
да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетк 
би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли  
о у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и пес 
 му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разум 
и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољу 
тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши 
и обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за  
може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута т 
тари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ј 
 да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја 
оцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош 
е две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и 
обоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, п 
ло спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек спава, А 
 се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да 
то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако крат 
а <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и н 
трча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен з 
у тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже 
 Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу в 
 јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по,  
други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата,  
S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: о 
лим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нест 
мурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим  
у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуца 
аком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова д 
сјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нест 
 позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дођ 
је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли  
ши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Ка 
вршини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а  
и шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја н 
 каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хаса 
не се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је 
и своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми м 
торију, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала с 
ашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшн 
илан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Је 
афет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нури 
плаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</ 
се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и ду 
иде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћ 
њу и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S}  
е за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике  
Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и о 
 Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихо 
на или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума 
ам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не мога 
 насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши 
е почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, једа 
</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „ 
 сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, 
 год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за  
 љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се 
орити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он  
 гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка ! 
 Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узет 
пиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му да 
есела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi> 
арим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толи 
рале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући с 
 неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те 
ивот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће  
 радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не 
розор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева 
јући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S 
и моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени  
е: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице... 
е обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S}  
ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинс 
/p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" / 
</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за  
е да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турс 
амештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, 
ачајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепеза 
 После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те с 
геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе. 
ј лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је  
, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна  
да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше же 
и да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако за 
и...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвен 
рло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо 
 обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца 
румени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:la 
ца, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S 
и га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене н 
езике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не  
је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце р 
убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n= 
но, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} Н 
 узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само 
оворио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се саст 
ткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Францускиња гласно исказиваше своје дивљ 
 ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом:  
не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи 
 само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се.. 
ом: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p 
је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И к 
19120_N30" />?</p> <p>— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде 
без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и  
земље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели 
и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.< 
право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, пре 
уме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад  
 сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да 
 у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На аз 
>нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, о 
 развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се з 
ила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара 
, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била св 
и неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у рук 
е би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се р 
120_N37" /> одобраваше Мерсије.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то ч 
огатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у к 
 других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до са 
..</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опрос 
рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готов 
, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери  
 и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да  
 Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па ш 
сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај.. 
зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{ 
и и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па ј 
ер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљ 
те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Кр 
а глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне и 
 никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће  
ћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед- 
ама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен,  
о склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут о 
 Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули роди 
од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио 
дини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S 
 Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у ког 
би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећ 
аше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише  
што тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да са 
н зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и 
е, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и  
p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /> 
а!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{ 
усти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим 
{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у  
ад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени  
и лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила 
руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један  
те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби  
а, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана 
 шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да  
 Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да  
о што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да  
тоји један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка 
радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочи 
рењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина с 
} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе,  
ој руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив с 
ко је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и пр 
је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, о 
ухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с оч 
ортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} У 
то и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено 
не.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од  
да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љ 
ао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју са 
p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У на 
штим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} На 
ја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Каж 
а.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам 
ас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико нави 
 Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „прав 
. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb n=" 
е сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја  
пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{ 
?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам? 
{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S}  
Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књиг 
ице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, н 
е љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју 
ље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мад 
брн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју 
дети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), 
та на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вра 
 куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна  
 добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте аб 
 И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали 
оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ари 
ла.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је ра 
месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и во 
арем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дед 
и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хва 
тарој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> < 
 као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико ј 
раца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито 
, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с  
кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} 
због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигу 
 да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њо 
.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљув 
оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он 
ање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све 
е градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хар 
д год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност  
 затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p 
ајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док 
ријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, 
м, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејал 
 пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, саку 
 њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се вра 
ика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понека 
ли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се  
мзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак 
.</note> <note xml:id="SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="S 
 </note> <note xml:id="SRP19120_N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је ле 
ад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути  
вде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух 
уде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушки 
јући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и д 
: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, к 
 језера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам 
акала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{ 
ште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да 
ињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није гово 
 су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У  
 је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу не 
ли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, ил 
: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом,  
о друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти 
о, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, мла 
 за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да баца 
говорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опи 
 Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је  
валимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинил 
о, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} У 
, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, 
...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева  
{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су от 
су; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем 
анцускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што  
 рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зет 
S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела врућ 
једно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробн 
Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не 
а, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не 
 крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац 
евојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Ко 
еђе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што 
, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} 
/foreign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</ 
сма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да 
 кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим же 
ужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, 
ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој с 
ла да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не 
видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да ви 
тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена 
...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотл 
а је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— 
ички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и л 
кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Ве 
 мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослоб 
је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му  
м распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Царигра 
а моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него г 
иња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том  
урској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и  
се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ  
зе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} М 
то узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три 
м, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт 
и, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће ку 
вакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} От 
b n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не л 
не као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се 
арочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године  
 Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављат 
праћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђ 
 да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што 
ас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S}  
p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p 
шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи  
 друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсвети 
разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијен 
о, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко 
.{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих,  
 злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, н 
.</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски нам 
цама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од зе 
не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за  
ио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла  
шно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Прође читав мес 
учила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног  
ези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</h 
а опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе 
<pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фат 
а.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетн 
ба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Ал 
луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била в 
 бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако 
дам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не каж 
Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни  
 од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу. 
 :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! дода 
е мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, приви 
ила у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> < 
не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>—  
тујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Don't 
.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S}  
— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p> 
сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у сл 
закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из 
је“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душ 
, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> 
{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref targe 
ад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним о 
, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му 
ито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разгов 
n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми 
еш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим  
јсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме о 
 шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрем 
></p> <p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним кол 
 ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он  
а се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака. 
, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде  
ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им 
пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпун 
тари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања.. 
ена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полак 
пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипа 
ившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад 
 од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом. 
ијатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и ме 
 на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} По 
 кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb  
и, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћ 
г је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љуб 
олим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да се 
китиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-беј 
ме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у 
обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да ис 
дајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, же 
вно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклон 
ли и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником ниј 
е нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така ле 
, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила 
ашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у из 
-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Ст 
н-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цеп 
е почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао  
ма ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад 
као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племи 
ничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S 
 година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>ст 
ак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за  
, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога ле 
не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сирома 
д је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивен 
Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, забор 
Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је< 
 Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми ов 
светије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. 
 мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне им 
 бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их ј 
 Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од 
{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не 
“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетил 
мотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја беж 
 гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала,  
у и по многим инструментима за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, как 
слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за ње 
бе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је пр 
ства да учини доброчинство по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она  
д им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад  
ом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у  
говорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд 
ког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Бил 
сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас 
а Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте н 
 удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела гово 
ка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с на 
таџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од ми 
ађена. <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не 
Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{ 
ле!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она  
а ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но т 
кињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Арис 
p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од ти 
 неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога во 
 је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац ни 
ласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>К 
ко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погл 
 се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо  
мо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз 
илосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?< 
Не, не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се зак 
 софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" 
Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одгов 
ехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опро 
 господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још б 
 како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих  
ј се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зн 
аволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоа 
 оно њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не 
м ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела 
 толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије 
ато што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зац 
то хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку 
 учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали  
 /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, 
} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ј 
аче ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш сла 
нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да 
илазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих  
 Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме  
оје је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, францус 
 немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме,  
 не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{ 
и се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба 
ча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква  
 чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је ш 
.. француски језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али,  
једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не  
ита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јер 
рије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њен 
е? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашим 
га бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се  
 свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Ника 
улренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, 
ема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти 
ви чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Т 
много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по 
Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да ви 
о њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога з 
ше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој 
бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поз 
томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су т 
воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара 
дна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управ 
 „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и ро 
е жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} 
усти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али- 
за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја  
рно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите  
а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спаз 
ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S 
урије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{ 
уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети;  
</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум. 
вамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за  
а га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињ 
мао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије,  
коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти н 
атно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена б 
иној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибра 
т, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, 
око, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по 
ије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> <p>— <for 
тави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори 
рвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким  
 није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу. 
ожда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешк 
 <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</ 
 <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, к 
е, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и р 
њу!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле ј 
ћи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бр 
у калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њин 
о на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, 
а претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, о 
ет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије ханум 
је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштв 
етка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у 
о у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар  
ка весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите 
руну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} 
ма и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Фра 
 башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђу 
акрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно п 
добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се к 
овима са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живо 
p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А 
ељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поно 
та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих  
д те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> < 
к, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док .. 
учнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...< 
 Сафет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ва 
ри ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатм 
тићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Би 
он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p>  
загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женск 
н не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.< 
бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад ка 
си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фа 
е.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџ 
> <p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да. 
 да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча п 
 жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изне 
ут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну 
 Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, ма 
риф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим. 
леда се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли и 
а ју је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чеж 
.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша 
/> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику,  
 Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учин 
ворен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до св 
да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце  
 дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се у 
ђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са  
 оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нем 
ашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај и 
омислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нис 
 жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла уд 
дном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити он 
ње жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне ј 
рши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{ 
ак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам  
несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободн 
Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним  
не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; 
традан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха 
их лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у 
и обичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би б 
и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, 
о да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била  
ро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка 
 пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна  
 и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алу 
4" /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикн 
ла да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им  
је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ниш 
 И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} 
ма шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова  
умеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имам 
ријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живо 
ора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!. 
еше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух 
дговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Све 
атму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можд 
.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни 
м мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађи 
ко рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога ко 
утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, не 
а...{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, п 
риже савести што је остала без средства да учини доброчинство по дужности; да помогне пуке сиро 
ишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде  
 и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Ш 
дну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши  
 target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова  
ека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала  
ји ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у једа 
ла сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била 
рад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зн 
 како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као св 
 расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овог 
олела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, 
ико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тад 
 онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо 
 и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва ка 
{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{ 
дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би 
расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, 
ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако  
смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> 
пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће 
о нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он зап 
м „застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на 
 је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Н 
агледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те  
ико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, гра 
киње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та с 
мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2  
равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш 
сто, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угле 
 иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на су 
 постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насм 
ад су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан 
ина, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она  
 „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча 
то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замис 
дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је ов 
<p>Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, к 
ем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и  
 да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стот 
њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <h 
се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, д 
жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад о 
не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ  
мили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује он 
уша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој  
розорско крило...</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и спавала би до  
кве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу. 
а, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{ 
етворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те  
 душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Царигра 
о су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је гово 
уке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула,  
ом самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен с 
у женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкар 
на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се ост 
ије, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" /> сам плаћал 
е ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p> 
а се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је? 
<p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толик 
м, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} О 
ко јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила  
ним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неко 
рошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој 
аспитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удаје 
тка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвали 
одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је  
тма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од см 
граду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} 
пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и хан 
 вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} 
и није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином  
то година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно. 
димак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Well!</f 
S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа не 
ем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста гр 
јемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а муж 
та — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву! 
="fr">Mon dieu!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Ка 
 бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Н 
 из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њ 
авала, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал,  
љуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а 
не руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема  
 обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче с 
сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као 
, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу 
неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S}  
ити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ 
очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад 
људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим народима. 
ико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само 
сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да с 
ене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад нек 
е онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен  
S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S}  
ли ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајк 
дам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да  
етке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара,  
ох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S}  
 ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај јед 
е, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је 
лак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и 
 је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смеј 
а, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле 
о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је з 
Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у но 
ао да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њо 
> </p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Фр 
а.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у ови 
t="#SRP19120_N21" />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад 
: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се отки 
 улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим  
 једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила  
се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S}  
е светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али 
 је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, д 
мела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу виде 
отиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад 
идим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опе 
 главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S 
ст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је  
 сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име 
 га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, 
рила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{ 
 тако и удата, она никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она 
{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери 
оспођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби  
више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га и 
очара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP1 
су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као п 
S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли ш 
ак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>—  
ех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусно 
чији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n=" 
ма.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p 
шле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам М 
лико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф  
снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не каж 
 ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се 
>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Какв 
љно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за  
ије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S 
ла изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину 
а многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа н 
војом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа 
ругој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све ч 
ше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. он 
завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет 
 збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе  
адам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те о 
е чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{ 
риф. <pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам 
.{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, 
ом тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и 
 велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику нес 
ече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз в 
т поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост! 
 главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што  
вропски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, тур 
"180" /> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га пре 
ло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> 
равој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, у 
ш је затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да по 
, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде ви 
.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена оста 
ишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих перси 
, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је 
 чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем 
 живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n=" 
, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и 
.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.< 
ред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неис 
е моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S 
 донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивн 
е пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала 
тру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задо 
ма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе 
а, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наст 
сије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао 
оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на с 
спраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, т 
во знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта р 
ирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница  
S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђул 
рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад б 
p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, мо 
боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показа 
, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и са 
S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало траж 
бегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се 
бележје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер цари 
снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да ј 
аси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{ 
астао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара ка 
тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти< 
цало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је г 
ућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у т 
ој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њ 
не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује 
отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с то 
бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељ 
 с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушк 
ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљ 
лежје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а 
на унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине 
глофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења  
она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где 
лу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у  
и је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђан 
 много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се сп 
ти крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли н 
волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мај 
 косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, прво 
н дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину 
не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{ 
е свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој в 
ећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном 
 косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml:lang="fr">Mon Die 
мац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да  
ма.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери ш 
махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње сед 
бућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жен 
аршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, з 
т и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући м 
ства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не мог 
бу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или св 
или несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на пр 
љењем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој  
о желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ћ 
е ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Ц 
ђа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо м 
че, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису виш 
ати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јо 
тавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Ал 
ило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи  
га што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само  
 баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{ 
климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{ 
ремих за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања  
пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S}  
олика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нем 
ше не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се н 
ђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са св 
 се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S}  
грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја 
<p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече п 
евојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мог 
, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишј 
се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејз 
 Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учи 
и беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она ј 
нахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју 
, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врат 
о сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања 
а...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Д 
болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима св 
n="191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> 
омену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако  
на...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: му 
све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезн 
тив неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж  
шчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, ал 
ије ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а н 
 оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој прија 
еј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што в 
 жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му  
Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам  
веста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: 
м с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море,  
p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с п 
!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S}  
а ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година. 
и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селам 
акуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код ме 
анум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка хран 
Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога,  
, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се 
е би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени  
турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикнула би  
у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле 
, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели п 
p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n=" 
е стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх 
а и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премл 
ла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испр 
p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зи 
{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, 
тадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају  
робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не вол 
. не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне ј 
о прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у к 
ој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „ 
ој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да т 
{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у  
но расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испоља 
S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехн 
раст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан 
 без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себ 
њу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиља 
нахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а с 
о башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уз 
 дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и узд 
ћи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне та 
e> <note xml:id="SRP19120_N104">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N105">Господи.</note> 
te> <note xml:id="SRP19120_N69">Ако Бог да!</note> <note xml:id="SRP19120_N70"> <hi>Абдест</hi> 
се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше  
 пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, по 
на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица 
та, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну 
 Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p 
черу; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра 
луша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној с 
 сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни тугов 
пија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 
а ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на шт 
атна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема  
елика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као  
 с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана 
њу Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи н 
ханично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да 
то је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињ 
ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе де 
 не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.< 
, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одо 
 Dieu</foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали  
н...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у  
.{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{ 
ороком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више  
у се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те испри 
 отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тет 
е виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>—  
{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и кам 
ку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>—  
јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а он 
рених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше 
 Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој б 
и...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше 
, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затвор 
јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јо 
/p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом 
у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вр 
је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но шт 
.{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p>Солун, 15 ју 
е на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и по 
ана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као п 
слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђу 
p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске к 
ти и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на пра 
к да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S 
, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не да 
и њену промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; 
 и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> 
ије на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> 
ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај са 
она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>—  
изање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" 
 њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах  
 се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До п 
зрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и  
 најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромног 
низмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од дв 
/></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{ 
се те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као  
рслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацеди 
 Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па в 
 а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па не 
тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S 
да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љуба 
к се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што  
софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну 
</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, как 
јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу 
/hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замиш 
ући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одм 
обни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела би 
а да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја уз 
, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још ни 
и га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухват 
је свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја г 
S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школов 
зи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући: 
о се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман. 
у у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не  
аже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов  
едне своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не зн 
да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S}  
е надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој  
 Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанк 
знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хо 
 и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</ 
ру и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово ј 
ам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да з 
 глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p 
 си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рук 
амо да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад  
м робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја 
 кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече  
 Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она  
узе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док 
о да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закук 
 Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђ 
!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад 
на то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња 
чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово 
но се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени чита 
ј буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке до 
јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот 
први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није 
виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> 
/> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледа 
а на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он пр 
аше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале 
преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци,  
 разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа,  
до, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу,  
ехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погле 
олесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељ 
тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> 
на.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Сед 
та је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју. 
.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер  
ва...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!... 
ух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њи 
ајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Гд 
<pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у кој 
ише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> <pb n="154" /> <p>Кад посе 
сечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у у 
{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом. 
 Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више о 
ано, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана д 
{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света 
тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељ 
а јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скро 
{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене  
ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне,  
 Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја 
се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Монд 
 могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али. 
поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена ре 
е капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у  
и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли 
ата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> 
кињама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, зб 
 и робиња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе  
просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у  
ч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикн 
робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да оп 
на, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочи 
помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је писано ка 
а као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, отк 
е било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Поглед 
 очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за 
зведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на 
 треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од 
ла. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се зани 
лага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми  
 после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да по 
чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичн 
умеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико в 
ред капијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима. 
, зар нам наше Францускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше позд 
 јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у двор 
их замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за м 
досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте 
ње чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} 
ропу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње 
 Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу сак 
ла.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опиј 
 су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, а после, 
е уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а ње 
маћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S 
аши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је  
ајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за ра 
му осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан. 
есвесне свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да 
а њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цар 
их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очеш 
, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S}  
е руке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ни 
ролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо 
во јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, по 
ку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у  
 ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, кол 
доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и з 
изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а 
м отворене,<pb n="131" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла 
, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сре 
н, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледа 
м, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онд 
на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, друг 
че него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе  
гмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупи 
њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим с 
>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.< 
ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као 
м весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, зас 
не што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које 
ајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.< 
кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафе 
о сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очи 
у бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу 
изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба 
терао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кће 
 једна ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на м 
 пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од к 
тисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих д 
суде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврд 
 <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па с 
па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла по 
познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{ 
ам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи 
ерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе 
у заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} 
и, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Луди 
дар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније 
не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.< 
раго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају к 
душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је о 
разовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима,  
то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како 
 као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он  
<p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S 
н пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више н 
јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њ 
а; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме  
ојим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни 
 жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком 
отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, дост 
 Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а  
P19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механич 
зменце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им с 
ана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се про 
ас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пир 
на.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништ 
тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна к 
ала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно  
мо училе стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књижевности 
 њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је пут 
двајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога 
 није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла 
 — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на 
навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цига 
е радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају д 
ј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других ч 
лико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Аз 
ници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дв 
 из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да 
ина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по п 
 била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, 
од, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче  
ли оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похи 
о европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су  
н.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не 
мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога из дипло 
 па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто 
!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, о 
/p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и ун 
{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје н 
ује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мен 
 И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, у 
енама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гр 
p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела  
јци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени мој 
сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске 
њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато са 
ла кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срам 
непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к в 
дмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била бр 
леда кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји 
у јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрв 
ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фа 
 је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесве 
старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за  
 беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждра 
поцрвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56 
ривене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерк 
а, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто  
атми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву,  
 Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p> 
а више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за 
 по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане 
 она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шт 
слонивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у 
Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умр 
сплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата с 
 мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли 
а странкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе,  
вљу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тел 
а да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да и 
ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика 
ђа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу 
 кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре неколи 
, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и у 
... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> 
жан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта, 
и, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобраза 
ђем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ј 
 кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму 
оред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је  
 комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено 
; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежа 
тово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о 
 прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозо 
ња <pb n="53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што 
па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа 
аспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Са 
{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себич 
има, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} 
утра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски о 
 да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S}  
ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно ку 
што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, д 
 је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју з 
беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад 
/p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Сме 
 на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све зн 
урије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да 
нство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бде 
 је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да  
децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да  
7.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје м 
дмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим ка 
те трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га 
 нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем или уби 
вцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе,  
ала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећ 
и знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла 
немела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љуб 
јове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице п 
 он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p 
адун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се 
ш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сес 
а на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, д 
аспињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожен 
обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, з 
о и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна  
тра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе 
тврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, муш 
И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Нес 
ријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста 
S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су н 
вши захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао 
, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S}  
пут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а ко 
 пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече  
 отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће 
ростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!< 
ова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадово 
<p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова 
9120_N21" />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се п 
 пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и  
S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјор 
а јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, беј 
 и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па и 
у, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегоб 
у све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке,  
ишта не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да 
6" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вре 
јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен,  
ће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем 
о.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши  
о је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди 
 и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} П 
јзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи 
е Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик 
хотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Ш 
тка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше 
а је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p 
ели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у др 
не махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме раду 
вилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} З 
купило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се зав 
не је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком казивала, 
.. њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерај 
јана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, 
чаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S 
, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гл 
 војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних трој 
а у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи 
крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У в 
шла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски на 
срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може  
а ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Наша 
а“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице. 
се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалон 
 Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} О 
> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} 
ећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене 
а.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му доне 
одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту 
а је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да  
да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек  
 те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и 
је чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије о 
ако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по хар 
а на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињав 
отово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђау 
 „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара. 
полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али 
теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такв 
ао да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с в 
звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што сту 
 њихових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам 
вене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве 
во сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада 
<p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамот 
и Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p> 
е очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међ 
и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на  
е да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више б 
готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и ка 
ле јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, 
е је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори. 
едоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, нази 
 поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежн 
; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у со 
а</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до  
 улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седе 
 сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненин 
 Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да 
де ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p>  
ињама би најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста 
и слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка  
ош по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S} Старичине  
у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како ј 
ише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, с 
S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се  
</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ç 
ра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ни 
 потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S 
сну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу 
у сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „н 
 једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није  
 Сва четворица је погледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њен 
 отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је ра 
} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо 
како није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кју 
фи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и би 
у обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папу 
 /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref  
в тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} М 
адам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и и 
ладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} 
) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вришт 
 „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што ј 
се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја са 
> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{ 
 дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет бо 
е због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаж 
>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због  
ича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула  
 на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да види 
ијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожа 
она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном р 
 васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је 
 моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак  
о: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив  
аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нис 
ој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болнича 
нум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој  
Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он н 
ћа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе  
а баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе 
те ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, з 
о насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здрави 
 што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе 
 Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, пева 
била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џами 
а ми наместите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте  
чају да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те пита 
аха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та с 
остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије  
жите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењен 
 у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да м 
ржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре  
у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њ 
оздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвик 
бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као дру 
ислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше 
сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на  
је ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну  
моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше 
прва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изг 
наку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-хану 
анумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољуби 
тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до 
ј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би 
и: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би о 
свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећ 
олан и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и 
а се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нен 
ца.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с де 
"214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S}  
p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.< 
ћ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је под 
т је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на 
после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јас 
ри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да  
.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да  
 узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече  
ни се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S}  
и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се на 
и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ак 
авати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле. 
-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} 
 под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“  
 нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дан 
а по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше д 
 је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S}  
 томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније 
ица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У он 
ња, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љ 
стити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви,  
 <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да 
ндије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје 
ледње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, ал 
 зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила  
осле поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је  
а!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте м 
да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p> 
веног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за поди 
 данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке 
са, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и 
е, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, П 
што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим  
нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи 
ела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемал 
о овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила п 
.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Ник 
 срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја ф 
седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа!  
S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле  
да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у 
а да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије 
тава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш кар 
 ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа 
а њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћо 
е често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде при 
са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> 
и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гур 
сле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га т 
о!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем 
 ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још 
биш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни  
аје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S}  
 јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од 
е младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и 
 изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не  
 већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома теш 
о сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је у 
е по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S 
едате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наме 
рећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме с 
вата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте  
 оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би  
ребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, п 
друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене,  
и мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату ж 
 из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.< 
рочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушк 
ј леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу,  
да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад 
хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову пали 
шу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И м 
се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му с 
!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да с 
 оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше у 
а је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: 
ој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једн 
Европљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S 
розничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном реч 
ао... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да означи сличност која постоји између две особе или дв 
одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе < 
 Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу 
о напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, мо 
рају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и ре 
а најситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно вик 
тка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из р 
њски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просј 
це, Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке с 
 то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:lang="fr">C'est spontanémen 
 вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она поп 
а текијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу  
и <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он је 
 Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо 
А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi 
дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{ 
ика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, 
S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, н 
ине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу 
о не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам 
 злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхо 
 и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији 
то није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то ј 
ца.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред њего 
ри младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигар 
рију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише ј 
ционари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Л 
своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје 
> <p>Ово ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енгл 
да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{ 
лабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и 
} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостиј 
д позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрем 
сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока има 
осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену 
девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S 
опљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као  
 насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинил 
ам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: <foreign xml:lang="en">Come!{S} O, come, my  
: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџа 
о не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа ро 
умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа 
фур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb 
,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у 
: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срц 
 за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, ка 
 драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на  
 чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живот 
егова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љу 
и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено реч 
ужнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био с 
обу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као об 
кују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S}  
 тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љут 
е то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лу 
не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по н 
што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, 
и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вик 
уче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљи 
а, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Ос 
е га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога  
че па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га  
лико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела. 
!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <foreign xml:lang="en"> 
 она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова н 
ође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да  
у која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А  
јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је вид 
S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером 
} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S}  
Она „новодошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али  
другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Ка 
гаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма 
за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и бога 
афеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и  
л ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S} И 
њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, исп 
ац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и па 
езним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљо 
вет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још  
то о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је н 
ела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази 
/p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их з 
d>VI</head> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна ста 
 погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, паме 
{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S}  
о је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједн 
с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто по 
ске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо 
вео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, 
моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене! 
 само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p 
у науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детет 
, они <pb n="51" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени о 
ободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што м 
о се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охо 
лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се ш 
шина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом  
пио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигд 
е велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Тв 
} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој ку 
оља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремит 
: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци  
о мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући 
а... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је  
икад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} 
пита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он! 
4" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман р 
 Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је јед 
тету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{ 
азе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јо 
 руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi> 
е тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде дал 
, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни з 
 само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога с 
, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре ф 
о је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сас 
знежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред т 
рже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас 
е се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога ник 
песма једне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и а 
 ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јун 
ипремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не б 
обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А он 
да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S 
 мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{ 
аним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала 
адост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лиц 
оли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене  
од куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година да 
ци срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S}  
 и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе 
ви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ шт 
ије скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} 
како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад с 
де своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу 
мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S 
зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</ 
дња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p 
 као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем глед 
старомодној европској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прси 
убомора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?< 
дела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш 
<p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> < 
ивимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја са 
е осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је с 
, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стра 
е била из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљу 
у, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да 
тра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је  
е много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја  
мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад  
ести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од с 
ише од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и  
као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је су 
 сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу 
ом и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући с 
ке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А гд 
 који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не мо 
вуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и 
но стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да 
е држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече. 
а ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора 
олико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце 
ежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској деци имена драгога камења и цвећа 
енеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде 
} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих 
>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} 
е се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет! 
 како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>;  
.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се  
 се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у 
 седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе раз 
нима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А  
, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад  
 једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Отк 
е хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим  
о с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фа 
сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортак 
шећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају т 
асмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пош 
а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине  
Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе  
 данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се 
мех него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле 
p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и  
узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и реч 
И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску д 
а говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То  
ила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другарицама говори зато  
леченом пођох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи 
, али није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће,  
ли не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно 
чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног срца мор 
 тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што 
р од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, она је с 
<p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене  
ећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја  
беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог 
ек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не то 
и викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су  
граде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом: 
претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:lang="en">It's dreadful!{ 
 шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој до 
азбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, поз 
о, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљив 
 макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те каза 
ти у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад 
, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она  
је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се 
Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, 
p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема з 
ад чује стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у ја 
 да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лу 
е пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана п 
чи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их на 
ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p 
/p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се т 
мо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и 
 па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева зах 
а сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад  
 позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена 
ила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S 
гова најсветија осећања...{S} Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго б 
дам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је н 
ој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и 
} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир- 
ање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} С 
исли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{ 
је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да пре 
рам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу,  
 Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> 
ог напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „ 
ворила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла 
foreign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је  
S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> 
ј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се 
/p> <p>— Оздравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, 
и цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе 
а, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, 
, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где 
 нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђ 
то се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи  
овара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно 
може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; п 
 да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{ 
>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S 
једног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разби 
ша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу 
х изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор зав 
шим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају францу 
 мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем 
ек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи  
 не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га 
оју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мисл 
како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да 
да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз 
мо је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим,  
чања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оруж 
 жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад 
а ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја с 
чук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартиј 
у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> 
ом стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сународнице и рек 
 га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи  
 учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање 
јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо л 
инила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога д 
ило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у 
олико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S}  
фицир.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала д 
ота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S}  
бору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, гд 
а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим  
ео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душ 
еча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S}  
таре...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде  
е изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер 
а има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb n="204 
 кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: 
чији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опе 
аре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се 
 па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n 
убави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p> 
S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али 
— „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко бол 
, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога 
идеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђ 
е?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу мет 
ам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али 
изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак  
 само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target=" 
слимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— <foreign xml:lang="en" 
> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xml:lang="fr">Је t 
слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препа 
дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уских ули 
 доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополит 
ео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи 
ена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да 
ње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им ј 
 га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, с 
, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вам 
е, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, нег 
о сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топл 
иси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста,  
 сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка 
у, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што  
>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти ј 
Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу 
ам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Quelle honte!{S} Qu 
ени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло. 
а?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{ 
"SRP19120_N60"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l>  
га волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, 
дам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици  
м само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мисл 
о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да неш 
о за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи. 
оћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма- 
раво, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја  
н, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Царигр 
, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија  
 очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме 
ли нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p> 
увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је  
, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевничког Друштв 
 и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бај 
и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које  
, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> 
сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</ 
..{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... у 
 посла једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S}  
старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз к 
> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагњ 
..{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S}  
 Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, на 
аја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спа 
.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књиж 
 и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече 
да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети с 
школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његов 
; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пу 
hi><ref target="#SRP19120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разне 
не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала  
note> <note xml:id="SRP19120_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао дод 
 Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро би 
нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој от 
 Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је сл 
, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње  
а лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="24 
ео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европс 
 долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љуба 
о је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била  
6" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је 
е, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност,  
ј шадрван: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве с 
рудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S 
S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су г 
спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољ 
 свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S}  
Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрч 
, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском је 
а, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу дух 
итмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа  
вара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напосл 
ријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џема 
 метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима;  
један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам 
е на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамен 
ко једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро! 
 спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спав 
ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срц 
ваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу... 
аскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викн 
ркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да ви 
p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хте 
е је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стр 
који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све  
 погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С  
за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По  
мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својим 
; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очим 
вукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S}  
по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} О 
блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те сли 
осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њен 
мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћућ 
... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце ниј 
<p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске ж 
 још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма б 
везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да 
слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отре 
 Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а  
S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом  
траг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није 
џине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне 
шта видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред каф 
имо неком харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Ази 
>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S 
пе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је т 
арте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јек 
ано, некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и 
о се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Све 
чито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: раз 
ет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше д 
етао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од  
срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S 
, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ћ 
о јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“ 
и је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „< 
здисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; ник 
ред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с от 
црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато ш 
 од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла. 
 у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне 
 сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, гов 
де <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче 
се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама.. 
се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њ 
 ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можд 
еликим жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У 
оће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енгле 
де потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из  
вити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им 
 свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пиј 
 се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више 
 таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју позна 
ту лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, прит 
S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} П 
индерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихај 
 врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како с 
ја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, чул 
ру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено реч 
идели му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се ни 
ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мад 
, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Ш 
мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S 
; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „ 
, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан.. 
, најежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову л 
жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није н 
каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде с 
 озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припре 
 салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи 
ј другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref tar 
рда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, 
ре арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим гла 
и је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?< 
венеше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним  
лада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нур 
поверљива оријенталка претвараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен 
ита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овам 
ју се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је 
е.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости,  
, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела,  
е, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n 
И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{ 
воје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула  
ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па 
атми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускињ 
, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вич 
еда према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обеш 
не папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, те 
 приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Сила 
аким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва  
рдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта ј 
 софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— О 
кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целца 
е скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост с 
па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну че 
 И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко 
rget="#SRP19120_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје мла 
гових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се ј 
з степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, 
 а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом 
 људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да под 
а ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да ка 
еле се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их  
а ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окр 
оловала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу 
ше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа  
је и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, реч 
 да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један  
} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p>  
се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки 
ућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком н 
снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег глас 
 испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио с 
а је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде  
ам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јо 
била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема,  
Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се он 
у га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену са 
Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини мно 
којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога 
дан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху,  
мучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка  
је, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су г 
 купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љуби 
, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и л 
 она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва  
, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као д 
ора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвој 
„за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе. 
шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си у 
овала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сас 
S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми 
и мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима гла 
 се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сан 
е непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> 
S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има гл 
а нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па  
Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати ј 
ека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хо 
 ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазил 
ма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за ча 
ућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у  
есто гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и н 
е писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко гл 
ре, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак  
 описиваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као д 
 би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“  
би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она б 
и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно 
!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не  
, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и  
 улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по с 
чице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина 
ро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је л 
ако нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила гл 
се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене име 
је срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме  
дио тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у соб 
га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S}  
еница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет д 
.{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварај 
у, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да  
вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гл 
је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану 
да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ 
тац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би. 
д је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују  
 њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфт 
заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радос 
и прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ  
убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о 
убави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у ве 
о сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега в 
а се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одг 
p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да т 
м рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од  
олите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S 
е — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не доз 
абављао европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу 
и изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та па 
 се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се по хар 
ок се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене ј 
Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га мо 
воју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу 
ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на  
 како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се 
о из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене из нек 
постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу 
кове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуш 
ада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кр 
рукчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчиц 
ко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А 
да учи европске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли 
 се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна т 
у, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да ни 
три.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, 
ко је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ ве 
милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-каду 
ве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: криј 
а: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе н 
и доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p 
утка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:la 
бе, како пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола;  
грли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и как 
лити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима 
ак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...< 
а, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста п 
а ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују 
је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавиш 
а би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, п 
сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто о 
су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије  
ирци и песми, француском језику, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред старији 
а...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељ 
а недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком тра 
 стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од з 
ала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S}  
небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што ј 
узама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете  
испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали 
ло да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p 
о да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад 
ијатније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо  
везану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и нек 
 не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срц 
ла ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“.{S}  
 очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гле 
нила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је св 
м хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да  
ме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара че 
уштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хам 
 комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима 
ко се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу 
етоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајк 
она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече,  
И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће  
зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} П 
<p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, д 
ечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не ра 
свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да ј 
но је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад с 
одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад 
тегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па на 
..{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси...</p> <p>Париз, 30 јануа 
д <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око  
ајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне по 
се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али 
стито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно 
таје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми п 
, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да и 
ћи по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадм 
мо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој м 
 странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једн 
>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; ос 
ти на онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби...  
шком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи прит 
/p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као б 
.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се м 
е!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе 
 би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афио 
а видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S}  
рло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али 
тани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поп 
стареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам  
то хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било. 
ај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{ 
е...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S 
палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у  
 већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, нес 
их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде  
здан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсиј 
г дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Ум 
од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне  
те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пла 
ратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе,  
r">Fort comme la Morte</foreign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и  
годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш 
и човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за д 
љски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је 
драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Латинск 
ене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пе 
шид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— 
отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фат 
вна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign  
 Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она н 
ако је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, своји 
ад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овак 
их пријатељица.{S} После ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фа 
зику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар,  
о устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи 
 плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Г 
 црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и пре 
 ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та  
о је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћ 
наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} М 
обро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам  
Страшан цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципе 
о да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се  
на шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био  
> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од  
>— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да 
крвављеној десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње да 
> <p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{ 
јорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе с 
абана 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад  
и дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И  
о је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је л 
авши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учини 
, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмех 
и кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако 
„Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољ 
свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то см 
ти беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне 
ије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} С 
се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учини 
да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради  
и јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће с 
ена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништ 
/p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, 
ме.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно 
ир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, з 
ако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што 
па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">O, mon Dieu< 
 је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па,  
ц, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај 
 <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> < 
ињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћем 
ог такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишт 
сло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим с 
упиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме 
 сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога пон 
на своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали има 
о им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} И 
спосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, свак 
а, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је 
лесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку! 
: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не мо 
а ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није неш 
 кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега ка 
, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја  
 нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допуш 
 овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи 
ку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас 
p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275 
о зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, с 
м и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} 
>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи  
 По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствор 
асан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил- 
тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену,  
 <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што  
ти, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У х 
и се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од  
зе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се од 
 па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива. 
„новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко  
зак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града 
ад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отрово 
ер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да 
же нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трж 
.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</ 
ледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња та 
жевничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, прев 
 да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње 
лунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва  
 Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полу 
кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен 
е многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млад 
унила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто  
 погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну со 
ез куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши  
смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав  
д чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф 
ако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одо 
не очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њ 
ле прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробов 
Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су 
</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е,  
 си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је 
, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј 
ук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме 
ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и ка 
свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али  
на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: ш 
ису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: у 
о: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно 
 Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна. 
 и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју 
азећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдн 
ута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не зн 
, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седел 
урски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чу 
{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ов 
пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама с 
с, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је бил 
воје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигн 
ло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: п 
то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} 
тављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажа 
је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Мно 
е још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет 
к, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како  
а, али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљ 
жа и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љ 
але главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, ч 
љци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да 
и стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често забораве да 
ње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну пр 
> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју к 
ени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да  
а, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад н 
 неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговори 
це рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После п 
ieu!{S} Mon Dieu!</foreign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љуб 
 сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им  
.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобр 
, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слуша 
рахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и 
есите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! у 
идем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И о 
еговом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препати 
су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ 
b n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи пла 
те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као 
, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путу 
ања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад н 
та какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне  
крсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора устаде, у 
јучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца 
 и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, д 
а отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха 
 су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера.. 
су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле годи 
 спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и да ми на главу 
а иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага 
RP19120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пун 
екако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ 
д „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Син 
е врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> < 
{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе во 
њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Он 
теном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је  
ња.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— 
х ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уништити 
слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њ 
бог деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из 
е удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу 
p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад 
мо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине,  
аф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...< 
ше се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену,  
p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{ 
 где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отв 
 А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не 
ам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револве 
> кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је 
?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе 
ва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб,  
урије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије  
авица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} 
 ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по прич 
м узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице с 
е „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мис 
се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа 
д стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка 
ста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле каф 
е“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S 
рчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-б 
 од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, 
 се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је осла 
је упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори кап 
<p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око  
х Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандрк 
 кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје ли 
 му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S 
р с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено:</p> < 
он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој 
реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, 
ђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока< 
ести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три  
има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за  
на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи  
жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном  
о, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси н 
х излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слободној 
елики празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини. 
ћ некога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенд 
.{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам пок 
м, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског конзула, те се савих да г 
е отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, си 
 мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госп 
ан дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, ме 
 ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариг 
е зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Та 
ема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја 
 капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као 
 била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим! 
ама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52" /> непросвећене.{S} Видел 
мо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буд 
, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ —  
о, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа в 
о, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћ 
 жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе  
му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога...  
ам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да м 
чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурен 
на, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S 
 Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да но 
} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак к 
олако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећ 
справи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва ч 
— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, 
а... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош< 
да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан,  
Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> < 
Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или бол 
з смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p> 
/p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји т 
ва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро довед 
плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала  
спођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра година 
и косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арна 
ћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, 
е, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавн 
и, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} К 
беј.</note> <note xml:id="SRP19120_N32">Да није урока.</note> <note xml:id="SRP19120_N33">Боже  
бро.</note> <note xml:id="SRP19120_N13">Да.</note> <note xml:id="SRP19120_N14">Каква срамота!{S 
ице?</note> <note xml:id="SRP19120_N76">Да, драга моја.</note> <note xml:id="SRP19120_N77">Лав  
>Не.</note> <note xml:id="SRP19120_N37">Да, тако је.</note> <note xml:id="SRP19120_N38">То је г 
лудо.</note> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, то је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N10">Дођ 
 да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </note> <note xml 
<l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шт 
ри Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S 
05.</p> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, св 
аком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-б 
ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чул 
<hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну  
 кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју п 
ледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; ал 
и је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Са 
 опет крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање  
ат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили 
ајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити 
свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За ког 
француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго вид 
знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала,  
.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ реч 
едала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не 
 силазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, к 
 target="#SRP19120_N25" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем 
о, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прес 
н иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не прис 
њама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете т 
авом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. 
а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се  
девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и с 
оспођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природн 
} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан И 
гару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући д 
она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да  
hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш 
а их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајк 
.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче 
ази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби 
 се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p>  
 мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Со 
огла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену ње 
 изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>А 
е чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi> 
 чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер о 
ала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало о 
 сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе ког 
м камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног а 
>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, ил 
е, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог турског града, као и оно 
енат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{ 
Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и 
.{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам  
</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1912.</p> </d 
>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1912.</p> </div> </front> <body> <di 
смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се своји 
ну цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> < 
, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита,  
</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га м 
 и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито к 
вету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{ 
ми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан 
икне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од стра 
 хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јас 
њала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо  
че...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да 
, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утр 
О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а он 
/p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој даде <hi>чејрек</hi>,<ref target="#SRP19120_N54" /> и п 
 је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој  
{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и  
емал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готов 
о Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<foreign xml 
ећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О д 
 ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала 
 је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с 
 више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} 
, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а ма 
аку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер  
ута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да 
 знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одма 
ман начин добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом 
о, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је  
пште, наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а  
 бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Ев 
и! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто и 
 стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ 
се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се 
адовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфи 
 „Треба поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се 
морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ру 
, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није  
емо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p 
лензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше су 
на?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па  
месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу бел 
 кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Кри 
 Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па в 
>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од вел 
е, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је 
S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса м 
ва тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више ж 
 што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са ст 
 најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих,  
и.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек  
ла и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је 
вде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком 
мешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену 
з књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!...“ 
Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој н 
ио обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси  
лим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после 
, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се оп 
емо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} К 
утна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не д 
о огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер  
 и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Х 
е познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пру 
и један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка не 
нској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су 
 човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујез 
е око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није  
ма, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да  
ала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје 
.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим д 
 но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, а 
 чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из к 
ма, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францу 
ацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави 
{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава  
тоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, 
ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме ј 
ена оваква, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казив 
јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам јед 
 једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а  
, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју 
и ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка 
 једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за м 
но пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" />  
љу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахну 
е ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом н 
допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код ње 
ши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— 
ћале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекал 
ј башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф 
а отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се  
hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосн 
на виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> < 
рвозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети  
им чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је 
лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа  
ћа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадол 
 ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се наразговарале, свира 
једна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...< 
амо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо. 
Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима с 
аду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене 
ему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се гот 
љући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки н 
се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се 
, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од 
ини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала 
да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} 
рство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет  
среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „ 
.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о 
.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени в 
и ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не од 
а родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем. 
ше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде ко 
 речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се н 
олунске певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турск 
 од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ 
она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи 
 с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бе 
ве знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек” 
чањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свир 
 у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мен 
ашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа!  
и од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но п 
оши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. 
 па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од свој 
је се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p> 
нице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо  
 гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна к 
ше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши свато 
рахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према  
ниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На терас 
Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена 
ан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене с 
но гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунског зал 
дам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на с 
омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протера 
p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S 
итерана уз капију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с  
рије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчи 
богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да ј 
 познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети о 
иди, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p 
е иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разиш 
им-Хасан-беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену сн 
пуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, 
аспитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече 
човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипа 
 овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина па 
зимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и де 
 мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце и 
због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем ча 
> <hi>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младе 
 сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према распо 
о, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему 
 капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (исти 
.. ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана Нуриј 
" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у 
ог, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с не 
кати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читање.</p> <p> 
м и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше  
мо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као  
урској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, 
а није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По кра 
ц јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:l 
 сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у м 
ила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њи 
ори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И н 
уде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђул 
а петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га 
е не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не  
ела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њо 
ла, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој  
и пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP19120_N98" /> утече  
ини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајк 
ј први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Два 
што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она 
!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин му 
уд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p>  
знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: мој 
у, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види 
им суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније  
бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам,  
ену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“,  
 а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њи 
0_C5"> <head>V</head> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{ 
а, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошт 
ли?“</p> <p>............</p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па п 
ead>III</head> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатм 
мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном расположењу испрати г 
ти,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} Улицом је <pb n="231"  
ек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмор 
} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука  
му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз кап 
несу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{ 
тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћ 
на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му с 
е женице... <pb n="146" /></p> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби 
оју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе л 
то не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пун 
ај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај 
а глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стража 
то носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не весел 
:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће,  
ођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она 
два чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га  
ужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у ча 
акав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на  
 је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у т 
еселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемс 
седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући ро 
S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је 
је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се  
м.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три  
...........</p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, 
би је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У о 
..{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би 
наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави 
и.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман! 
за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; 
космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и 
 да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде  
 луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње  
рава Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто  
ала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и 
ског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности,  
као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њ 
х донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> <pb n="4 
Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Ари 
сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна са 
ујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз м 
 од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се 
 Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један 
шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече  
слепоочнице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год ј 
на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спо 
ма ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљ 
таву, символ непроливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала вис 
парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни 
замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не види 
S} Направљена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене д 
игару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа зна 
нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били  
ушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у зат 
се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво  
ш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око  
— њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми реч 
 сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није ш 
тано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја с 
е помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Сани 
рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четв 
} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, 
ни и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а ч 
{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сат 
а вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се 
му, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S}  
а је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чин 
ам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} 
ребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би о 
своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се оп 
нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</fo 
ћута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Ев 
ју, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се н 
очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те 
 моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id="SRP19120_N62">Драга моја.</n 
-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очеку 
ен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам 
ила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа  
више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не  
је девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сир 
ој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене 
ље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закит 
_N62" /> </l> <p>Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> < 
ислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не 
а и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није е 
 овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски! 
е вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш  
е „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви с 
ш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше бр 
овом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се ми 
.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао д 
ике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје с 
{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не  
ли, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред дру 
венесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег 
уну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу 
<p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска же 
че да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Му 
од Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од А 
 ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се  
>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те 
{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога 
ад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да и 
ј њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и д 
 свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са с 
 Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна.{S}  
 Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и ле 
“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турс 
ике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као среб 
творених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом по 
; друге године проведоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврт 
а.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескињ 
а ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чул 
о, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као  
д каква господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћер 
д је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се о 
ли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне ниж 
 у собу улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мам 
 и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љу 
обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би 
ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи  
ли и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се у 
 <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вече 
</p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све  
дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, прексутра Немице.{ 
ови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка  
не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом 
ам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз парис 
 и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо 
вних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Ум 
је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да  
и капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пук 
 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осе 
 n="133" /> их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у ку 
:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{ 
Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам остави 
ам променио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевничког Друштва, где 
стове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде 
ијатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафо 
ч, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд... 
P19120_C20"> <head>XX</head> <p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћил 
 испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на ме 
претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} 
м га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одј 
hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској  
где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: н 
а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она п 
оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолиј 
 свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би 
> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара царигра 
че:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ха 
 Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја др 
а Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.< 
<p>Солун, 10 шабана 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То с 
мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немај 
руло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све 
волико испољен садашњи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет о 
обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем 
погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се уми 
 Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври 
 Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за  
рљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становни 
тећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зел 
 Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо  
l:id="SRP19120_C3"> <head>III</head> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови  
аљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханум 
 11 јуна 1905</p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју 
b n="290" /></p> <p>12 рамазана.</p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, 
пишем срцем.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Данас... у махрами опет крв...</p> <p>15 новембра.</p>  
већу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад с 
е сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслиман 
 брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грам 
лизу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Х 
је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријате 
ко кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена 
кога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише  
се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате  
се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати об 
а сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, 
е у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг 
врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.< 
не које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испроше 
>XII</head> <p>Рамазан дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило 
} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је бил 
по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође 
 пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас п 
обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарал 
 њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о бол 
е због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му 
 Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила д 
} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње кој 
рехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирис 
 кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, п 
ни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог јез 
 је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} На 
итавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S}  
и, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она ран 
.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нем 
вота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну 
а, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред љу 
ама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то н 
проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мири 
та на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући  
е весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</h 
ахалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S}  
иј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти разв 
.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављуј 
ским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече в 
 из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ов 
 кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врл 
ника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челен 
врши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци о 
а задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; 
ли ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S 
 он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, он 
а, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} 
је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати 
она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била и 
 богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не 
е хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи ев 
 што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жал 
у: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти 
м везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, п 
 мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у че 
риградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема по 
 па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце 
ине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се 
а.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако стр 
 из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти  
ик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу ка 
и Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у ди 
еда јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, ц 
горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки ч 
 пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и  
le!{S} Where am I?</foreign>“ Мадмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женск 
 не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја ту 
еља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да  
но.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи ду 
јише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да 
ове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис П 
ш с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en">O, yes!{S}  
три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" / 
о примети на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљиш 
 је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што 
 то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> < 
им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно н 
 друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на п 
и.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата 
гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А он 
, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и  
лону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене с 
 удата једна дивна цариградска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон о 
лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичнос 
 у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солуну гото 
као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за културу, за живот 
S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно 
на, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати  
 се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем зак 
тим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казн 
а чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер  
д где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова — западне књиге и  
63" /> </l> <p>Ништа више.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђена.</p> <l> <foreign 
ам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска де 
ме детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" / 
 понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p> 
су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спусти 
> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у сво 
 као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да прог 
хом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето изди 
у немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малоча 
ре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, д 
ледњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи нег 
види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљ 
адих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, 
ли их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамт 
амнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум 
покривених маховином као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије обориш 
и решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци...</p>  
аоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са с 
, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун јо 
S} Около седе неколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа,  
на никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њен 
х: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа бољ 
 под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И 
ро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле 
 и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, п 
ена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, 
лакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му  
, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљућ 
је.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу гд 
Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био И 
иташ?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> <p> 
анпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чист 
 затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и је 
 руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два 
ражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се  
 Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отиш 
јући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужи 
и, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и бро 
азиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, 
Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> < 
матиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетк 
жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и о 
е сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би  
ца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице 
што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати 
 жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! 
 жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Ма 
као цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога мла 
 намести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затво 
јка па од радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а 
ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне  
енги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ружичаста табачића, који су много мирисали на љубич 
осле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Те 
о кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако  
мангала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају 
н јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попу 
...............</p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резон 
, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} 
ној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и 
 кад се састанете после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како б 
 с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и ш 
е.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S 
рнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске 
проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и п 
ована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипа 
 као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, см 
, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n= 
 назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И 
врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса  
стим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али полако, 
ресаху покривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова  
е.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узви 
ше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију же 
пеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-бе 
а посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити маст 
ној Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој  
> <p>Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићено 
 Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће организовати чим буд 
она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, д 
 белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и бра 
на.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме ког 
спа крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде 
 Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад оч 
нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Н 
и шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног 
темо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не мож 
ом, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаес 
пет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детет 
еварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, п 
е одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком  
д тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан 
пође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као з 
ина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" 
<p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи тре 
своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} 
 Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет п 
(једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S}  
рхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише,  
о је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми. 
 ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{ 
Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрно 
ом откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је први пут  
ф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с друга 
наш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан 
овице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалц 
аласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; 
 он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово 
а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој ку 
н говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он  
 крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвори  
ло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} 
дерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у  
чине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и о 
орална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом и 
иште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокр 
јка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не п 
шли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестр 
хвати решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци...< 
нка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша 
 облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, дру 
> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане  
 башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле 
 и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су 
, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице 
А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, т 
ила сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, о 
утке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину. 
ући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова како се н 
матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, д 
 је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и не 
 се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену  
вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва беја 
на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi> 
мо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са ж 
 та стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све  
а куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јо 
 ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="178" /> дођоше неколико муслимана мо 
Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма:  
од Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова м 
а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расве 
веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна п 
кованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагреши 
олази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по 
 влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсоб 
 мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као 
 разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, 
пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут 
анум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу  
у од неколико година, нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политиц 
л-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима  
 јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А зна 
ак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђ 
, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује ка 
осу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и н 
с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и си 
е плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пише 
ла просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе,  
питавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три 
, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зов 
, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у  
 чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једн 
 четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S 
жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с  
} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то 
бав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и  
а прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије  
чност која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с  
те годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од в 
> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цел 
есело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{ 
е у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Роби 
еандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу као муш 
анкињама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале... 
икад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан- 
к ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак 
своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели свој 
 си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну с 
ј придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у пр 
е могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је 
, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} 
 руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћили 
атвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с 
ени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам...  
 код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а  
 да означи сличност која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а 
ада за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што 
/p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{ 
а волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид,  
ци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-беј 
 кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав 
емише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису нада 
ј фризури, она, Европљанка, доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да и 
енско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</h 
, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођ 
ечима.{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара царигра 
 главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно  
а се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Бил 
, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по  
д чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више 
ле су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп брач 
еживелом установом.{S} Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, з 
у и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То ј 
</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се!!...</p> 
 сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету,  
крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тера 
необично задовољство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помир 
е готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али 
ом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини празник, и с 
од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било не 
м-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, ал 
се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> сед 
 те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, 
 ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви ск 
 их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци,  
реном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отв 
 Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="41" /> на отвор.{S} Нигде  
лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије 
у падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала 
реко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила 
и се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају дв 
у.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив  
ило овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месечина као  
 не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пр 
е до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама  
а, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад сам 
S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она узди 
ма расположењу.{S} Капиџик између наших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли к 
ну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сет 
 мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и две слу 
кренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S 
 скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јав 
 <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај мора, готово 
а, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капији разапетог на дирецима.  
иле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез 
и сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на д 
 срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да 
пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прош 
је, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао је 
каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад од  
 похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је  
-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, 
 један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако 
из.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, пред женском послугом наређаном с једне и с д 
 харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А 
има је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене 
о осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен 
се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су 
> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним рого 
о је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева и паркове?...{S} На Пласу де 
: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих с 
з Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, по 
едно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима к 
pb n="1" /> <p>Пред једном лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пир 
јпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-ф 
>Poésies Nouvelles</foreign> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме кој 
ф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намир 
познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб 
уркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико ст 
 она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S}  
ике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Н 
уских краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала с 
ршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ п 
ef target="#SRP19120_N79" />, иза једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски свирачи и пев 
кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се  
а-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и м 
лестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто ум 
уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— 
а не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе пр 
руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман 
а је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, бербе 
 имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и зав 
 баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране г 
вог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час крај врха који је 
ца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова  
е видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још 
е ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пре 
до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одра 
 порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постал 
 мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближ 
нтерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи 
е почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј,  
/p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисл 
туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето д 
а свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно насмејаше.{S} Фат 
ћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он ј 
д Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би  
ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од се 
 И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија,  
аш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна па 
S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а кам 
е, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми о 
ком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је 
 врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, израстао као кипарис, па румен као з 
ези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, оже 
 Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје д 
 по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанае 
о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом атови и маз 
 У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} 
ала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала сам се тек што са 
 У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној к 
распаљену фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја 
е тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њим 
ора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим ин 
четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт,  
еданпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И  
а чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И зав 
 Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично: траж 
наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита  
рехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући 
о, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам б 
ко му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.< 
тупа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености 
е је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав 
.{S} О, <hi>много</hi> има: муслиманска девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му ј 
 <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала  
аест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што он 
мети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi>често</hi> о 
у промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> 
"#SRP19120_N35" /> Мерсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хан 
знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар ми 
Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бит 
њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би к 
 верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Рад 
 Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не  
ви пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешт 
д седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у гла 
Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше ј 
ина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као  
сти Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је ми 
S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да са 
нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јо 
ипова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „ 
онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} 
е зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање аб 
е, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мис 
играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се  
бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју н 
лу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа,  
е у очи: ...</p> <pb n="159" /> <p>— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже о 
е нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвено уређење!“  
 онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову  
 око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Мус 
нчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, раз 
ним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавал 
да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу 
> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина 
ећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око п 
погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така. 
на; уместо сестара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају 
ј клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног  
није га створила фантазија младе турске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли. 
агледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S 
 година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се  
о млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, ш 
 познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад  
S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунс 
 сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши  
ију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше  
аше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су  
ије ништа необично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S 
ш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Аш 
времена, како од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под  
ице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? в 
тра Францускиње, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле гов 
су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неиска 
 силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, 
кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе  
о јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети 
и, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је вр 
ерима оде; турске <pb n="115" /></p> <p>девојке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет 
{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ О 
еки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, ка 
 не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја с 
{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже 
на.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: в 
 унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваш 
та јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз  
 гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да жив 
амо</hi> овакву: несташну младу женицу, девојку, или управо дете. <pb n="171" /></p> <p>— Нуриј 
лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење 
лренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси разв 
е бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам св 
ђо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добр 
убави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с  
хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону;  
шли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али  
ан чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђен 
огла...{S} Испросих за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде. 
{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац дад 
реп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладн 
обуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла 
ети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу  
ући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним 
а осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један м 
и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакута 
 је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ ( 
ала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од пу 
нела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло 
шићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступни 
двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше 
едва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепшима, 
опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n="113" /></p>  
али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у  
 деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ћ 
 године, од слабуњаве једанаестогодишње девојчице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога д 
 само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ни 
ушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљ 
дном, нежна здравља, једанаестогодишњом девојчицом из унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је 
о даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с б 
на страсно пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца  
 младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпу 
 послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Ист 
, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S}  
ена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце  
 мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али 
гука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив с 
.</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећ 
видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, н 
отице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од т 
 ограду, сасвим европску, опазише једну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад у 
то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја  
дну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се стала 
тка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, прок 
, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зн 
, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што 
га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закук 
ти ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{ 
 дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, не 
нидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с је 
ађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од  
еше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је све страсније и п 
 другарицама рашчлањавала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и зна 
цама, плећима, бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{ 
лачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, 
ћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га  
ој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао  
>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су 
 је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год 
акога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказа 
чаршафа, оне имају горњи <pb n="224" /> део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим 
дну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увиј 
а!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с 
и га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, м 
ејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S 
тна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пр 
го кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нов 
ечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за с 
 <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, 
ога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и т 
па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховим 
д богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла 
ући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо со 
је, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непо 
{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамболским улицама, на глас чи 
 разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета не познају, јер она  
i><ref target="#SRP19120_N101" />, које дервиши певају? </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, нема 
а.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи< 
зала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси 
едан ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском св 
ске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од  
ца; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узн 
ама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се страховито, звали су муш 
ма и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прош 
 клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што 
вио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела 
жи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га мет 
 тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затв 
Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} 
 венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из в 
под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да 
>V</head> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвор 
 сестру, братаницу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам 
екад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси...</p> <p>Париз, 30 јануара 1907</ 
око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, осим тројице.{S} Један  
мејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, ки 
кав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Ев 
она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а  
 <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах поч 
ињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страш 
 дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан 
и му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет 
 лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне 
е да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, 
ерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Ц 
уше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Бла 
 унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се лу 
а кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S}  
алочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p>— Ашколсун!<ref target="#SRP19120_N42" /> 
имо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном 
S} И пролазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да  
идржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против н 
рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{ 
две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије 
> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p 
е на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), па  
е друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</h 
ри да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који  
а заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као з 
њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не 
 Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</hi><ref target="#SRP19120_N29" /> азиски, <pb n 
xml:id="SRP19120_N18">Је ли то награда, дете моје?</note> <note xml:id="SRP19120_N19">Истурчене 
есела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељица, другарица.{S} Нарочито дете,  
махну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи,  
!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S} Ако 
л, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео 
, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је т 
, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — једи 
училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад ниса 
ао првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, ве 
трнаест; али због сувишње младости, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је 
вала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја к 
ла си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радовала си  
чију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над т 
рију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S 
{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не  
 с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Н 
ест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарас 
смо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две  
оласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше к 
мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у при 
"240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио  
на ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним! 
руп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има велик 
 година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га в 
угарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“  
опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три 
с није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећ 
веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ник 
Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже,  
 она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, т 
о пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неум 
а од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око,  
и се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се испл 
брадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове 
ипијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S}  
Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га м 
ташну младу женицу, девојку, или управо дете. <pb n="171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она вр 
о оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#SRP19120 
ав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, 
} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у бо 
страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе де 
И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна 
мо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, 
} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" /> сам плаћала његовим родитељима  
ца, другарица.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па 
и уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: 
-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ма 
уке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сет 
т и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, 
 век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га  
 он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S}  
ек, пријатељица, другарица.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оста 
, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу к 
о да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-б 
а у свет?</p> <p>...............</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га 
аза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она с 
квим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискре 
. „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега к 
еде недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам ко 
сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зли 
етврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах 
му.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би неш 
сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала. 
 мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета 
здушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У к 
ли сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, 
у: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила! 
и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Т 
волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да г 
сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти велико 
на је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се 
 је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, 
{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; св 
а опростити „злочин“ извршен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога 
је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, 
вој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан 
 од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави),  
воме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> 
стано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје  
Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било 
 Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читал 
тоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и у 
} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете:  
ом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па 
сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се освети 
шта не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А 
мља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунске пев 
разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се д 
играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурче 
 сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјек 
г комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање длановима, смех, али  
S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено  
ала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би  
 азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе на ч 
 и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер са 
Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} О 
ему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као  
ри твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој 
какала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више 
 родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж.. 
 преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам л 
вет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, ота 
ком лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече 
жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је позна 
pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и 
е она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела дец 
сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће уда 
кашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после 
е воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: нек 
ма играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и ж 
угарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „А 
х, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад  
ранцускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њи 
риш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} 
ан.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена 
рила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себ 
и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, би 
ога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дад 
и као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p> 
 не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној 
{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S 
ро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом  
на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да би 
ам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то н 
 ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он  
тан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу х 
ка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне 
} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дру 
ола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јед 
.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: в 
трах да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му каз 
који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио  
о дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лут 
вљајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И  
{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и 
авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчи 
 где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову з 
 Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо дух 
</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S} Прочита цело <foreign xml:lan 
е нема.</p> <p>.................</p> <p>Децембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обич 
што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну  
 антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење 
} Немојте мислити да се турској женској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њ 
њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И  
како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тре 
и.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафе 
понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; н 
њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу моли 
 у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко в 
 било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло 
е, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p 
м, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је  
} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће 
 што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, д 
ала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, 
м би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела игра 
ма, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини в 
удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; 
ла ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој са 
 деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, сме 
 и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p> 
га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га о 
тара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окр 
ише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој п 
рела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико 
ите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи ј 
а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене. 
ицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чла 
и; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је та 
не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа  
а кадуна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и 
па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да н 
откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву. 
есто себична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској 
> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити м 
 је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она ника 
шко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко на 
емамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике  
а ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну: 
мислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у  
 хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом луду 
Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, 
е је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је 
ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим  
твори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S}  
 најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу м 
, сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, ф 
очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> <pb n="23 
у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да п 
ешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Е 
длазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Монди 
ле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фа 
како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на  
акит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехн 
>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој 
цом живо, импровизујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар о 
о поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једн 
 просјачење, пијанство, непросвећеност, дивљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо 
вна Францускиња гласно исказиваше своје дивљење пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове  
им парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену о 
стогодишње девојчице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осе 
а, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе 
а добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на к 
 хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не ви 
ом уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је мушком — не мужу — н 
 пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша  
чек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Ф 
жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нури 
Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и  
ову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не поз 
рад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мислила  
гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружо 
овара француски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо видел 
и теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад је  
и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских к 
година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раско 
 сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала  
 некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочеч 
ићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас ј 
е с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Н 
ад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и п 
рас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину  
д-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави  
а му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који 
.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још о 
цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon  
хим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби 
вана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, ко 
{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били ст 
би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, му 
аместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма  
у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и там 
е груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се успр 
а своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозв 
у мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гв 
уре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као 
од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви доч 
а, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па сам 
ао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, 
јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође,  
ше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим д 
год изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи  
, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћу 
су...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде 
мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут,  
фи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, к 
 ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и при 
 ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога,  
бу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка 
лах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам д 
е, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} Н 
 му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га  
ве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису  
ао да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће 
 она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p> 
кад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну он 
ије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулрен 
утију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њ 
 била с откривеном главом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово уч 
на је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше,  
 виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је  
тара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па и 
 а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиљ 
 као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се 
је се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем на 
лим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде 
преме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да 
ла и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја  
 око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисме 
} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто шт 
онака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, ј 
ату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипари 
епу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским каме 
е а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широ 
обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ниш 
ијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући  
да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n=" 
ем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештал 
, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу с 
, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за  
пској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.< 
куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ како примети на енгле 
ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба 
 јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сам 
чита, француски и енглески.{S} Правила, дикте, синтакса, стил, композиција, литература, како јо 
 су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушки 
баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те от 
, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отв 
во фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварал 
ској оправи, на кочијашима, на робовима дилаверима, и захорило се, наједанпут, изненада, из сто 
} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним звеки 
реко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од 
 дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чоч 
 плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори  
е се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије пре 
 Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до  
н кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су 
е зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страст 
имњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум 
, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али д 
игару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у св 
е цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра  
е према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве по 
 зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим  
вије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му 
јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне што 
 КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 147.</p> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ.</p> <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГРАД 
, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвор 
она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме 
аве, широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је  
м.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 
 <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцима лако 
на некога странога посланика, некога из дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече,  
 али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</ 
око уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>—  
 да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и мн 
 Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завиде 
з ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, 
о чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би б 
хо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па ле 
аме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао и 
епша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, 
хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их 
 посланика, некога из дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад  
 речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзерват 
ц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, он 
 што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам т 
:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека бил 
жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па 
Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори ј 
е поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људ 
ште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“  
м зидовима, гдегде опалим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с 
на.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмим 
пи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има п 
ако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године 
анкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је и 
ла и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке го 
ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да 
и ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је о 
ба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше  
 врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212 
ла Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-б 
"SRP19120_N58"> <l>Ми ослушкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </n 
шкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </note> <note xml:id="SRP1912 
и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити 
траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из 
де турске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{ 
а од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек треб 
ве три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није  
, тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подст 
преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се  
ни укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби а 
ање у деф, звецкање чампарама, пљескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је 
е, и час-по су подврискивале пљескајући длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на  
е сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум  
е лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је л 
а на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да вид 
нцуски...<pb n="287" /></p> <p> <hi>Мој дневник</hi>.</p> <p>Солун, 10 шабана 1323.</p> <p>Ја с 
 29 априла 1907.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi 
је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била ун 
нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом 
е...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом. 
 она потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда 
ује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, т 
сије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, д 
: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Со 
лику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре и 
а свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култ 
икад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у му 
ан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест пр 
а узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у п 
 обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи  
лизу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи л 
ким миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака до 
мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму. 
.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела  
} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још 
на: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене,  
ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући некад пре суфура, нек 
е и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као  
 данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се.. 
 признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} 
м Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у једа 
{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао сво 
ио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам пр 
них улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зг 
не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S 
ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онд 
тала, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући у 
фру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал  
е одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају,  
оји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то  
ажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије ш 
ће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву го 
ледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, 
о би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих дево 
на идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се 
 и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се тр 
 да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p 
hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су ј 
 софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрп 
ј једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтети 
њанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док се није почело говорити о в 
чинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може ка 
P19120_N25" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсиј 
.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још је 
вој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатм 
} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како  
је-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је  
 What!</foreign></p> <p>— Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену суз 
о вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханума 
.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, 
ди, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је 
 у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као д 
вореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијин 
у и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, бе 
и.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника< 
х година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега  
, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами с 
иде жене развијене поређане крај путање до средње капије широм отворене,<pb n="131" /> што су и 
дан дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једно 
рије-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини  
 га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покри 
о небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из с 
лади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напо 
 су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена  
Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у ј 
ојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубав 
ња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2 
иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној к 
 га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берб 
ва част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостој 
 се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из м 
ећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је 
на савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њ 
} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с којом се она упознал 
зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према ко 
а, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад са 
ску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком см 
 од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писм 
и.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава 
е моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно,  
седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште 
 — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах,  
двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се па 
је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је 
 кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњен 
ма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“  
о се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на  
несена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у св 
е на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам  
...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једни 
 Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више нег 
љку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48 
м имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{ 
Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је  
p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позн 
мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на  
егне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на св 
аче не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S 
ога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила 
е кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као 
 кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узр 
и: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или б 
а буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p>  
, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини ј 
 само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се в 
сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало 
у душу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма  
 главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" /> себе нов 
подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се ч 
 и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, 
з други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на м 
а седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне  
 радости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вр 
 код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум,  
, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Ц 
жала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Францус 
дну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с го 
, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче 
госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, пред женском пос 
аваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „ 
ђу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана, слободна, с људима се разгов 
ри, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говор 
оја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дуб 
/hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у 
дисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у м 
сећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узи 
} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за р 
Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју рану младост, и младост уопште 
хим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се спусти 
ају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гост 
ћа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, неприја 
чини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би  
заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Исти 
 то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто  
 излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео;  
b n="279" /></p> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цари 
тане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} 
т оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је бог 
 оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол 
то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак 
ви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-беј 
ораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S}  
но мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би 
де ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече А 
ој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буни 
д се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог 
 би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нема  
и се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Д 
...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; оп 
чаршафима, и неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само  
д родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у к 
 мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам 
Францускињи — у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „ 
атма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене  
на, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и 
мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим нежним рукама ухвати  
; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, зан 
е се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне  
 из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвећенос 
 бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрост 
Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из  
ом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове пољупце...{S}  
у и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га о 
 моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући млад 
чку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Пи 
аме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, 
 двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост,  
зницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није оти 
ла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим муж 
66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам  
 ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна ниј 
не.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова 
05.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила... 
мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је 
119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зени 
а живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младоту 
и чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнод 
..</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутк 
ах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких п 
аа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} До 
сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не ра 
ам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу к 
 ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљав 
у танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесе 
} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала стари 
 понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми да 
споду хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко 
 апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце  
} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чес 
м ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се  
Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p>  
ч и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма о 
 он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини 
та мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара је 
foreign>, арслане, мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама 
је ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад  
ислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два п 
{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат... све 
ј Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џема 
кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би б 
ац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а  
анке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо  
о богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> О 
{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је  
p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла д 
{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S 
..{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Ц 
ж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред свед 
вде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили 
сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по 
 „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна 
 даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш :  
ећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињав 
и из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фат 
 цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! 
 вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући з 
и, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну  
е: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано 
, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она 
па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву,  
убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице 
ћи јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и  
ао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казу 
иш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Б 
а пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је 
Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би  
ва пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револуције 
еја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кће 
ам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе 
а.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi><ref target 
но учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одо 
очито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, д 
масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају 
бог мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он  
 зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: 
 кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а у веч 
о да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је н 
на, космополит, са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.< 
та.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле  
 може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и 
ри дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што 
аке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам ра 
S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</ 
пије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па  
.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њи 
 осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи м 
ћам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, воле 
 њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике о 
јпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни  
ем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и ми 
је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе  
ла“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и  
е, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Ч 
и живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једа 
 после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пр 
итељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамо 
он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао п 
отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога? 
 време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мај 
ype="notes"> <note xml:id="SRP19120_N1">Добро дошле.</note> <note xml:id="SRP19120_N2">Боље вас 
ина.</note> <note xml:id="SRP19120_N12">Добро.</note> <note xml:id="SRP19120_N13">Да.</note> <n 
Баба.</note> <note xml:id="SRP19120_N7">Добро.</note> <note xml:id="SRP19120_N8">Не говори тако 
аћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе 
рође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеш 
овим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као о 
e</foreign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо  
оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} 
што да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца 
ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакид 
тке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па до 
 или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад 
рећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а 
уђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и им 
S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим 
сти што је остала без средства да учини доброчинство по дужности; да помогне пуке сироте, и то  
дост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног срца морално, не  
 У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са сво 
ашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала стр 
.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на 
ће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци 
и Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској стран 
 детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године п 
ену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као 
а му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма 
својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележј 
зашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то? 
 имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и  
глескиње: платиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погу 
с, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" 
.{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше 
ној европској фризури, она, Европљанка, доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и 
 чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам  
, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њ 
их флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, 
 Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а  
} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма н 
у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена  
 с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј  
 сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Кад  
д пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред 
Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла ње 
ко неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз 
ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте но 
е би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се  
о.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S 
борави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно  
 не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна 
Mon dieu!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} 
зану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври 
едну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодо 
 за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Франц 
године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округ 
орница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад  
ишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, не 
не љубави начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима  
 фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који 
ао да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: от 
ина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то го 
Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“  
p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је ди 
 верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих ш 
р, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, 
/> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и 
ена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу 
 толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, к 
лико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>—  
, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по 
 врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на св 
А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, р 
 оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која 
 сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јо 
 <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћер 
_N37" /> одобраваше Мерсије.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то чита 
 опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа н 
 мужеви, младожење...{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> < 
>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дуг 
анума (истина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и кл 
 шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То  
аторе револуције: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза  
} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, по 
S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Силан стид натера јој сузе  
је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто  
 зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, 
.. сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погледајући у све редом 
, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Н 
рала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по 
ре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Н 
а сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама  
 Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дош 
жена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, п 
варамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правим 
 Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> < 
 смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-хан 
фет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S 
че Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се 
:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S}  
вник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> оста 
!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њену 
е тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n="229" /> в 
а не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и 
ече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф,  
 и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери? 
е вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрености!{S} К 
 својих рођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се беј 
десет пута паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, н 
сто где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики му 
Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека греш 
, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи  
м ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто 
кавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </note> <note xml:id="SRP19120 
>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Ну 
ћима, увија трбухом, превија се уназад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима, подври 
к у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као 
же руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, мо 
рамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде 
у, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он. 
</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоње 
омоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} 
 mon Dieu</foreign>, Ибрахим-Хасан-беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хва 
ел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не поне 
И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф т 
оћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с др 
 нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасви 
 Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га м 
 тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спас 
 у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; са 
м како живимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мисл 
 тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу,  
ге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Латинским  
 ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу,  
 старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; 
} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не глед 
ао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исме 
пи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак 
ћу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непозн 
едно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га ни 
у чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И прокле 
 твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 
дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и реч 
ер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут д 
век у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изглед 
погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загр 
 с европским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом 
 сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже 
о разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, а 
крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} 
 женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазни 
кле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је 
ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа  
ад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} 
ери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело  
зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме,  
} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S 
шлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска н 
ха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто 
е, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не  
кивању детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге го 
едоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми не 
 пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је  
 поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом  
ина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Исп 
ђе тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-.. 
дела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за моли 
 је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран 
есрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге 
ва захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад 
 сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умир 
 знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу,  
озоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се ј 
 заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп 
и дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије 
, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жал 
 target="#SRP19120_N23" /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац  
огу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашо 
амишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фат 
па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени 
т ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (ко 
играђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све с 
о пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се ч 
о други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врл 
е сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано,  
е, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој  
збору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошт 
а неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да 
и, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} О 
им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно  
рошена била три године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих  
, и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Не 
а живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам 
реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који 
спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостиј 
апији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тр 
19120_C12"> <head>XII</head> <p>Рамазан дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с  
их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} 
и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и 
иње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то  
у!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести 
рифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже 
старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закон 
овим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два мла 
страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак  
ије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму  
а страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим  
селу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га 
е...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и ш 
страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рек 
 је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, 
м га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно,  
ану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чи 
ије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> 
њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак 
ам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удад 
, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиниц 
да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, ал 
шу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад  
 њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти 
ут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" />  
лун, 15 јуна 1905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слат 
 Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође  
у видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јали 
<note xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S} О, дођи, мога живота милино.</note> <note xml:id="SRP19120 
бе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах:  
та ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љуба 
па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l>  
упо.</note> <note xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S} О, дођи, мога живота милино.</note> <note xml: 
ура.</note> <note xml:id="SRP19120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <not 
сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, 
{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучу 
ем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, в 
 салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко кос 
> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> <p>Свекрва као с 
е“.{S} После две недеље, <pb n="178" /> дођоше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку 
ве лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џема 
ретекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се 
удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се  
ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</ 
 крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму поме 
дети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде на 
 пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младог 
је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време  
— Онакве као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео 
им десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећ 
јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто  
кога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њ 
 <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове 
ост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, 
јатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сес 
ифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па ха 
да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле 
а, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред 
ка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко 
ардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S 
саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не  
иџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то 
нумом, и пошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, 
и од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да М 
ј своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S 
и и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла,  
не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, д 
што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је пре 
 наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљи 
иде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право 
кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S 
то, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је 
о, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж. 
 остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођена роб 
ом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта  
 и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S 
ећа, служила је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези између снахе и девер 
да га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запл 
и се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Он 
 се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или 
о; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S 
ила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} 
 сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И п 
е!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивн 
,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезв 
д тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад 
ини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборени 
читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварст 
јархалним животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду  
</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дођ 
а, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} И 
поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју со 
није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон 
допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим 
мополит, са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p> 
даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="10 
а сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа 
ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се по 
„То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Фра 
е би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква 
пет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила оса 
сећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за п 
по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова 
 Путнице или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу 
Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна,  
пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не сме 
и љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако 
 подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило 
се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „ 
 не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и 
алла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила  
који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су пла 
Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и ка 
 доктора? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшни 
окат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да шту 
о у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је  
а сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене 
поклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођи 
<p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само 
ро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их 
д тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно ш 
 се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ 
е да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу 
ом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотл 
ајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених г 
епо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођ 
еко обичаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, слушајући побуњене Цариграђанке, пи 
, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фа 
е претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па с 
у страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим  
нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је и 
шта није изменило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пош 
ру, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, се 
ац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то в 
, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуш 
ли до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после 
има.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се 
</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и 
цуског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јест 
тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему 
хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје  
у криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: 
т“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу  
духа, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улази 
ја Цариграђанина. <pb n="122" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку  
ли да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И 
Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли пр 
 собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчи 
ле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијем 
 као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава? 
— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти и 
у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра диг 
p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— 
д своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајућ 
че?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па  
p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док  
 им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер  
 га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласн 
ност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="244" />  
атељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, 
 Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање 
 морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не в 
ad>XVI</head> <p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свак 
, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а  
да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поште 
 доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозналости, фино испитујући шта је све било 
ње, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и 
 смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— К 
мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила? 
ана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, и 
 аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан- 
амо жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају (у не 
бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више н 
шаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошл 
се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три  
/p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућ 
каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже з 
ваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилу 
 смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{ 
;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Бог 
 радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде п 
p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, после никако, чак ни за вре 
и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опро 
нске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је ј 
 боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је баца 
сила, тек после неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: ум 
та!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као ње 
ло у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на ули 
 те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, гр 
ала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене вез 
р би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу мла 
 с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад после; а после: је 
скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости 
од тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом  
 дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео 
једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам 
 да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Прос 
ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, ни 
а га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена,  
 задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан 
тих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад ви 
а се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— 
гледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јас 
 ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје ос 
ио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се 
брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене 
е, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живоп 
све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово  
ала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и  
е-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дар 
де у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не п 
</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попе 
и робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ух 
много намирисано...</p> <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут! 
зва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с н 
</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’< 
дету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајућ 
је:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кљ 
атма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говори 
Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице,  
тку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаш 
 какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано на 
 Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Проро 
 устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може 
ађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је стр 
 као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је б 
ахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемал 
о обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у 
 гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узви 
f target="#SRP19120_N10" /> Наједанпут, домаћица прекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се 
две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Ј 
 она је имала многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске 
 поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских на 
чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а као мла 
ашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори о 
't speak so foolishly!</foreign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене 
 рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим а 
еш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Quelle idée</ 
урских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их н 
на и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S}  
hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и сл 
у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јет 
ако би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размил 
завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко 
у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с д 
>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, такође  
е пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова  
пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, 
тница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S}  
у и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слушајући узвике е 
е познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У 
ена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седе 
ре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати. 
 с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џ 
 Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p>—  
ћ, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref tar 
ан мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом но 
и се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме 
 обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара  
дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мир 
кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} Страшан цари 
Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: бог 
, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „С 
дају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћ 
едмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крп 
 према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да по 
оведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се 
et="#SRP19120_N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умивао 
ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} 
не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече 
евојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донел 
ј, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ружичаста табачића, који су много мирисали н 
дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он  
, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign xml:l 
феџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> је 
S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S}  
замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво  
120_N93" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства 
је оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити доб 
е.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се п 
љинама из париских магазина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корс 
г сувишње младости, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После 
њанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да пи 
.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он о 
9120_C10"> <head>X</head> <p>Емир-Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен злато 
очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и позн 
Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{ 
т!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с  
 скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити м 
?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, 
ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави његову слик 
азе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме 
{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, 
сну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозн 
љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Какав нап 
су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у најве 
, тетки, робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S}  
S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто се 
ити учини по његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђајућ 
није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица 
ше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц н 
на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рук 
ле јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе 
ного побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не изм 
 бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих н 
Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Ос 
 Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутр 
еде и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар  
ше...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад< 
S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљуби 
мпоновала Османова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад 
ма.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећа 
, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign 
ину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од  
или да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, прв 
ут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне срце па ћути и трп 
 чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула м 
аве и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако с 
ропу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчи 
рић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</ 
е, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јаб 
пут, један дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно бил 
ви се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у  
ће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко 
за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим 
и неправду удовицама; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па  
воја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир? 
 мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био  
и тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије 
акар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти м 
ела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па 
г аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје деце 
ка из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним бо 
црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише 
ела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама откривена лица, да слуша 
Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрах 
аш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ни 
се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају  
.{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се  
сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође 
итвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; 
боди.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала св 
ко говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p> 
на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика ка 
стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека 
ц те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то 
ав чудан, животињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се п 
д, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увр 
стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе об 
брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да 
 а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплаве 
рши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мука 
таџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а  
 да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, ниј 
S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} 
ра у даљини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на 
о плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шес 
дима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би д 
и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у  
могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к  
седеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се ни 
 да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="1 
о, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, 
Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он 
; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <p 
да, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Ха 
га родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат 
о да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли < 
у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Фран 
жу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина 
n="162" /></p> <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока,  
е око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p>  
 и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с  
салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пож 
дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако  
на, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то не свима) 
оста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кош 
е што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S 
ре и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично пош 
како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она 
 његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечите  
о неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах.. 
ови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су с 
агрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, ка 
!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и г 
и руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих дв 
јка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики  
и учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од њег 
барушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута,  
че:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну 
уби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше  
, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, бел 
јурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада ч 
мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да  
аду и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у  
.{S} Она, космополит, са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осе 
и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд 
мостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год на 
рже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} Оставите се 
а да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара 
 сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пош 
хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престравље 
ком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух 
е он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је п 
ного мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од с 
е умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибра 
ену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу за 
ешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, нас 
а ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара цариградска пашиница и три младе Цариг 
 мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S 
веком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем 
 испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шал 
ко занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то 
уж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личил 
"SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="SRP19120_N51">Ја сам љу 
ш једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те с 
а знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женам 
 је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} Пос 
де је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, см 
и није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође на 
емског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p> 
„Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрв 
буци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да  
 ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и 
му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му оми 
ш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би им 
ша јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће се и 
који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} 
е од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} 
е.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шт 
пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум,  
карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{ 
их да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на 
 зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучен 
ад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет н 
ек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напре 
ва јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ни 
ахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам 
слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} 
сове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један 
е пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма 
</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’ 
ве као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише стар 
Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде  
 осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са  
{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслим 
а; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је  
.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p> <p>У његови 
-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чул 
на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да  
>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он  
и шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</ 
ову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети как 
 њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње  
 било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi> 
на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насме 
“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на ве 
емајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Париж 
е квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p 
е још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицам 
крви.{S} Свекрва, цариградска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од 
ра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентна и врло кул 
тија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као 
учена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у  
је рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој 
 какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а  
 донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсиј 
намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Ха 
иле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејово 
 као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у дв 
1" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И најед 
а рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе,  
заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и 
 ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборављајући 
ећ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској анте 
један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва м 
ле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у подне.</p> <p 
а.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си ви 
на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све се  
гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, з 
у ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошли 
риликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава седај 
 као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после ј 
ли на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „<foreign xml:lang="f 
е врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја 
аке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су  
рима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћ 
 Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога 
радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти в 
ем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ шт 
пад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече 
м аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он н 
, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „ 
-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десн 
20_N53" /> кјучук-ханум!</p> <p>— Ко је дошао?</p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој даде <hi 
сле вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој к 
 није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако п 
 је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је вас 
за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напун 
звикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од с 
мота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гл 
га не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути с 
 удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресућ 
рљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже  
 он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се  
х, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису  
-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" />  
абрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више н 
и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком  
 Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.</p> <p>—  
ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја 
 ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије м 
ја</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} 
иње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши. 
у тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неко 
.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није р 
ле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба м 
ен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да св 
јатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и уве 
/p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о  
 стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: т 
ан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично: тражила мене 
јање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} 
звикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад  
иваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, 
>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Госпо 
p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <p 
ла у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години  
а гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Ев 
гих, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џ 
римила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог 
позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сам 
ан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети д 
 је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџб 
увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио...“  
ичину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, 
ђено Ариф. <pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму 
уштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фат 
 сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S}  
лише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и 
и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S 
франга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на  
трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежур 
у улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S}  
са; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весе 
е; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе  
иње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што  
, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести,  
едао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за о 
хита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, 
три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре е 
ифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Ха 
 рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек п 
а и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде 
поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час т 
аршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} 
ц јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пру 
otes"> <note xml:id="SRP19120_N1">Добро дошле.</note> <note xml:id="SRP19120_N2">Боље вас нашле 
м солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и в 
пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се ј 
ваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест 
за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да н 
У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на 
ко девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажму 
излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису  
e xml:id="SRP19120_N75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</note> <note xml: 
ом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила 
едног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џ 
S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи,  
 софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>После многих темена и мно 
д Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осе 
рију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а он 
рема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама 
е би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ п 
је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од т 
 она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Турки 
</note> <note xml:id="SRP19120_N76">Да, драга моја.</note> <note xml:id="SRP19120_N77">Лав и св 
ли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам 
о, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме 
итаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и  
 нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, 
ш онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудос 
их, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила 
олико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклон 
 се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по нед 
 и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком,  
се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду 
две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека  
хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону п 
ам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n 
епа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „А 
>Петак, августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га наста 
она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да  
 ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у 
вио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте ку 
 а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Ист 
<hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а не 
Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми ов 
S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинов 
 молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од свој 
м и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријате 
ино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника 
им, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше  
оклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писаст 
 се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и 
</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у А 
/p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и  
ана.</note> <note xml:id="SRP19120_N62">Драга моја.</note> <note xml:id="SRP19120_N63">Ја те во 
осле да славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече. 
град, Бејлербеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помис 
м, на колену:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Драга моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њег 
це...</p> <p>Париз, 11 јуна 1905</p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из варош 
спаде једна карта.<pb n="288" /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Ем 
, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} 
мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, 
мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> 
 су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{ 
ог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што с 
иве изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у наш 
ва</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S}  
 ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> 
 Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује  
 једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско д 
120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја св 
сфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја са 
зе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читање.</ 
исаше крупним енглеским словима.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој  
азивајући хануме лепотама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале мил 
е прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошусом 
ене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној ев 
 хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с  
ћу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срц 
 мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло 
драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грд 
рагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошу 
а девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла  
<l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што 
е мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „ 
итајући Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитав 
аран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она с 
А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата 
{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...< 
рите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја г 
ође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дођ 
ли неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а  
љини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципела 
ом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око врата, што је казивал 
м поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма није ме толико изненадила колик 
ислити да се турској женској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа ни 
 пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из ње 
ад пођете одавде, понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да 
и, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошап 
у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соб 
 госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и с 
адосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећ 
{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан  
вицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем  
робовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — платно се бели  
учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад д 
о као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, символ непр 
>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</note> <note xml:id="SR 
не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф 
 је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолет 
И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше 
бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад си 
и и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ нећ 
опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте 
аптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана 
белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима,  
лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, сед 
е, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно камење чини се као  
с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да 
ди, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и 
анцускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно к 
? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и оз 
нски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње.  
>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:< 
ски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за У 
знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом 
едала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са 
 је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за васпитавање турск 
 о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињ 
о њен шешир, њено европско <pb n="8" /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како гов 
к, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста 
После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова  
е-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела  
а, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом 
Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ сте 
лескиња, које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} М 
ад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не 
 фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама,  
из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој 
} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се н 
не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустроване листове и чита само о обичај 
 како пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а о 
 некако необично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, луд 
 сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи,  
шају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{ 
 карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{ 
 европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне гла 
 јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједно 
 о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; н 
 она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога побожн 
 на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек 
<p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као уг 
 на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не  
јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S 
оменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад догова 
е се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага о 
цама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности о 
ко сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријате 
звише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у 
воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање. 
и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце 
ла кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се  
ко преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спрем 
ки; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова прор 
нумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душ 
еже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћ 
ва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, го 
страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и дру 
екоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног 
, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе! 
д пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо 
и не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194 
ст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друг 
ђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћ 
 жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој  
н се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни 
ена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог 
Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не поздрави друга, затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фат 
зи без оружја; па једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега. 
едњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препо 
S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо  
S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши  
изила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>—  
 су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је 
, млада жена, дете, човек, пријатељица, другарица.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту 
ака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се наразговар 
отив овог срамног режима.{S} Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за ку 
ратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској ста 
ра остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, о 
баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључ 
адећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије  
ећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она 
ла би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пр 
ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му четворо д 
, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе новима, — проте 
 знајући да са својим малим свакидашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} К 
е залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко п 
леда се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-хану 
 ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније делиће, те јој з 
 највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је 
ајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децом  
!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га 
на си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним с 
етнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне с 
 опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мер 
врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седе 
Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они з 
е; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Н 
хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>P.{S} S.{ 
ологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb n="10" /> што знају само турски и за сваш 
 се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа  
тељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала 
ерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S}  
ња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p 
но.</p> <p>Мерсије отвори једној својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерс 
атма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измиш 
а хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Бож 
нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не вер 
их година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло р 
и Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпит 
ке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном, обученом у цр 
оји је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су  
ије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испита 
е значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „ 
е „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и  
е вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од  
е на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће 
шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину што је пре 
е старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне  
у жену (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образов 
оведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; треће годин 
о.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, 
ла, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи  
отест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих бил 
г болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинил 
ећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги,  
а преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, ти 
вом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутиц 
дасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са 
и она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео 
му, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, вр 
рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетк 
дмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лак 
о Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање ком 
у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n=" 
 би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе 
ану под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њ 
опасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, у 
: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће  
ичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грч 
јим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ов 
ве море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвор 
вор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и диз 
одина.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега сед 
најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет  
 женском послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено као 
у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, 
оружја; па једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} С 
у има два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу 
 камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Как 
же сачувај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, в 
 срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као кри 
 га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела,  
јаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просил 
атељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане 
{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи јер су 
 је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не сме 
ше не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их 
и.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му ј 
ћи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе ср 
кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се 
уће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један деве 
ли нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „н 
сказују љубав и нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен,  
, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је гов 
 ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају 
оста, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задо 
— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{ 
се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече: 
не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S 
еса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мил 
енутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „<foreign xm 
ли он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти ј 
у старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено 
нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из д 
искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче  
же, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузиј 
рла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде пита 
је, онај лепога понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по р 
хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше 
 их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице,  
 хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не напа 
ку.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад н 
м Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да 
адим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учини 
ми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила ј 
дине!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејо 
илима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом. 
е не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пође 
азел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и намести 
и с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она неће...</p>  
>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и 
ред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима 
диле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад 
љи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, 
 <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, стра 
{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом</hi><ref target="#SRP19120_N93" />. 
, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јасту 
кад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} П 
она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... к 
а тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су  
прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, европске хаљ 
Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно ис 
 Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у т 
, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се та 
м рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући,  
а пашиница са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмац 
ој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Р 
 су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је  
разна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и а 
црвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{ 
дно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела ј 
 боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму 
>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-х 
улренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом с 
д се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбу 
ази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фа 
пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад н 
фу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјор 
 радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло драга го 
једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћ 
али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европ 
не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></p>  
и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="288" />< 
ана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Je t'aime.“</f 
>Мерсије изненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она ниј 
-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што м 
; ослобођење харема споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи рад 
>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џ 
а њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних 
 била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, 
и њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство 
т бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја де 
; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, р 
 говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она 
 „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устан 
на то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене 
д цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му 
ло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде турске жене, одлазиле с 
hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти  
ад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи,  
оћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу 
свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса 
 беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо 
љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити 
 сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, преп 
иглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало фра 
откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекн 
} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех  
беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико  
S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она  
 срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући н 
 куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са  
 код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на шт 
це.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно! 
XVII</head> <p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, стари 
е ту послала).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу,  
S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погле 
ир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо 
d'Amour</foreign>, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по тур 
ву духну преко једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста 
огледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се 
ине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука  
адом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против н 
 али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш  
да се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, дола 
 и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху 
, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— По 
фу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Арис 
о пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срел 
дном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} 
 и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква зак 
астаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће  
а амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p 
о је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шт 
сет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им купо 
, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђу 
ње, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и 
едсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су н 
, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бо 
иш.{S} Неколике средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водо 
раћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће р 
а хануме, притрчавала је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скр 
ила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже љу 
 обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се по 
, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању. 
двисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са 
уних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нуриј 
?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и ве 
њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије орта 
ранцускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то  
ци и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперам 
ежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака 
на, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти  
епериле, преливале се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим  
ошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином 
та је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: за 
једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам 
индерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћурковима 
ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SRP19120_N97" /> Кад сам би 
енги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раско 
 што је позајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} 
 и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој 
не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја 
врђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих, али < 
ајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошл 
у додирује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају си 
да.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не за 
— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше 
 и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњ 
је према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта 
 је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људима!{S 
данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Н 
коса слова симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „ 
тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{ 
ом пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана н 
 турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљани 
, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела г 
аса и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па зађо 
о отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм о 
 исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним жен 
у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила к 
што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само није 
вати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске јез 
е уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> 
 лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је  
нати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, збо 
урску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим харемима.{S} Отац јо 
{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече  
е жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“ 
 с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају д 
 „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим 
ње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је ж 
рукчије исказују љубав и нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа стана 
<p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкчије други 
о да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што  
 пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с  
рчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд 
а за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју ј 
 Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије гово 
рукчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и м 
укчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb n="291" />< 
по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју 
рукчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изгов 
ала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све с 
ки (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S 
икад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi> 
то не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној си 
исам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} 
 су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних жена, и у 
и не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској 
може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођ 
иле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве оч 
<p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а 
та урадити. „Какво организовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан са 
ихових удружења <pb n="53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо и 
вога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S 
бично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљив 
питавамо, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад 
у сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих 
ећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам један 
 за слободу и право организујући женска друштва, удружења, савезе, поче она трећа, најмлађа, вр 
ас седница онога солунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпу 
етама, осим онога енглеског туристичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима 
неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пру 
ат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Развр 
{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гле 
на међу њима имала је бити председница „Друштва за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде д 
их сународница, где се врше сви прописи друштвених правила, правила истина источњачких, али пун 
, Нурије, заборављајући правила њихових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман 
еком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри ту 
рке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставил 
рчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвеног живота, и против политичког.</p> <p>— Право  
е бити председница „Друштва за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „ 
 место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна ц 
 о позориштима, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи 
 и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, д 
је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним р 
 учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла,  
шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевниц 
 и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте  
мишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Францускињ 
брава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S 
бузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њима пост 
 не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</ 
ле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње,  
 прстена. „Што не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ рече једна Енглескиња путница, 
на, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој с 
ганизовали у Солуну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију  
 у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елеме 
чну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приноси 
ве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити 
ва му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, и 
ећа покрет харема, њено интернационално друштво, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Арис 
организовале једно велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавањ 
ало — љубав материна.{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; узех живети ка 
ументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање</hi>.</p> <p>О 
ма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту,  
раку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било п 
ли страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву с 
у врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито последње две годин 
и људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...</p> <p 
и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, много пута страдал 
 јој је увек завидела на Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро 
 дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S 
!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде  
 у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, г 
уди.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише до 
 Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и  
а.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила  
аљину француским именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! реч 
не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале муж 
у креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи дру 
ита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико во 
ух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво 
спођине деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кће 
реме, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре 
пио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га ни 
но је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> <l> <foreign xml:lang= 
рије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, п 
че.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} О 
е грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшн 
 јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, т 
— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком пре 
 па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у  
толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у  
p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове же 
S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> < 
 чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n="159" /> 
ђичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 јуна 1905</ 
уски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој ве 
тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тр 
 Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се д 
ао какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то 
сите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињама и Францускињама, и и 
на, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али полако, да га не  
весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене свирачицама  
ма им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пун 
е да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четв 
ом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино 
 редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока темена, ћутећи. <pb n="184" /></p> <p>Нурије-хан 
ише него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi 
 приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на  
овораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и 
 младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је  
одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене свирачицама и певачицама и 
код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'А 
к и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и из две широк 
иза, превученој најскупоценијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом но 
о као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није  
 ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно б 
 начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у с 
е у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Турки 
ихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искр 
 Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушиш 
дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И де 
у ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа  
еној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{ 
побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хаса 
 Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробуди 
а и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им с 
рије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се 
редности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако 
 и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав го 
евају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што  
ћ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се  
као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим рука 
ао за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с л 
помена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско ме 
хом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као  
ко, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико 
...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам  
је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би чов 
/hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не прокл 
оворе што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Француск 
чно дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред 
и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону вел 
 пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и  
пнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први 
буђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не о 
не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе 
итељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p>  
аа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p>  
стику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљен 
о пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику н 
јанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? у 
астуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче с 
 Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене 
} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га  
<p>— Обећавам ти, мајко, оку најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти невеста, машалла’!</p> <p>Он 
 поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све 
 сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на глав 
лом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па т 
 су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворен 
Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заб 
рати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне 
уђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им 
ал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тава 
душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је 
а разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запал 
осто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<foreign xml:lang="fr" 
окривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као 
од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад 
а се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је ви 
ој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак,  
 снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрш 
у <pb n="132" /> ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или 
 очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осет 
ече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбоље 
цу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају 
еден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеше.</p> 
дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад  
рћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <h 
 јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је  
е екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и ј 
 као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S}  
висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се беле к 
ерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо 
ају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као зла 
 лепо француски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег сад 
 је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је 
боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, 
у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с  
киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од според 
ој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше  
} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима 
ориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трч 
тао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кр 
ар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су  
у, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А к 
енијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучен 
екрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих  
Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, разд 
јку, насред софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једно 
сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S 
</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би чита 
о...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је 
нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И  
 с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест људи, мл 
а.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: 
ке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим нап 
тке јутарње молитве, она изврши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута дод 
у кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху 
потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и та 
канцеларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефенди 
 свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту 
, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је,  
о кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум  
другом, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио 
кикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија стара, са звек 
драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене  
ице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је 
илом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма 
ише жива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути  
 пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо 
ма: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p 
ли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то оп 
а и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а  
Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, преписивала; је 
и друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгоре 
грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук п 
нпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди с 
 изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му  
игиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни н 
е, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било ј 
о уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на п 
риф била сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="1 
ам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било не 
пиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом  
да се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса слова симпатичне Францускиње.{S} У друг 
отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих француских слова...</p> <p>Понедеоник.</p> < 
турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где сед 
шаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не вол 
ежуљака.{S} Зеленило траве, широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, све 
дима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се поп 
лунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, дал 
 па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало 
 се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад  
једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше 
е.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја 
..{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од  
S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и 
 је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради к 
 имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да траж 
из, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грли 
 слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неко 
љ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а  
а без средства да учини доброчинство по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођениј 
аве, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим  
ест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица број 
дној удовичкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „ 
 убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше в 
е развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И 
ваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на ма 
из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкр 
о ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су 
ађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци 
— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушит 
у душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако 
 одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на до 
лободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, могла б 
> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени ј 
е о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајка ј 
head> <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све ша 
скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена 
ен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Ко 
ала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њем 
p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Т 
сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као да оду 
 на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочит 
 сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање и помако 
 О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми јо 
у имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гроб 
дајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi> 
че да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, 
у гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све  
 зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на 
: опет његова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па  
жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледају 
 је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим 
 бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је вол 
н ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна ника 
де и просвећености.</p> <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна,  
ицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> < 
 њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нап 
сле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све 
прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на бун 
оноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} 
а је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, н 
прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима милима 
шта.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све 
ва европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи се животом  
 овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најп 
весна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан ка 
оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетура 
т.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре 
ако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угл 
?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се  
ку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; дру 
 се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете о 
биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире  
ој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фат 
сећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад  
 пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога 
само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} 
дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке л 
ка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата ж 
ење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна 
ча с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S 
 кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завад 
ости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара,  
ра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је д 
а може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесн 
и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових млади 
S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S}  
осиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једн 
ора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у  
 мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све исприч 
тоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој гово 
се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, 
брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснам 
 ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па 
 и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не б 
е од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та би душа ви 
 јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} 
е ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу  
нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек  
 робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S}  
се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на  
 се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те из 
ужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу 
две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} 
а с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!< 
ала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње ча 
ви, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васп 
моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми 
S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и 
 Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја беж 
свесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, р 
јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умр 
трпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечере, Ф 
/p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Ам 
ала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожности и  
га узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али  
анак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у с 
Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућан 
ажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S}  
у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку те 
нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те по 
је могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче не 
{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за  
p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слуш 
у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старин 
вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да  
 друштво, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати са 
жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ре 
то осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с  
ј је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове д 
ко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук 
а, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по 
{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „з 
 Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирну 
и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долази 
е просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на  
му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио 
вске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу  
а његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> н 
иф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је ч 
скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. <pb n="4" /></p> <p>— <foreign xml:lang=" 
p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јо 
ски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p 
а нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе 
 волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичи 
'aime</foreign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичи 
трча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, р 
рати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се  
.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свир 
, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила 
омах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејо 
ивимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто поч 
еј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љу 
f target="#SRP19120_N73" /></p> <p>— О, душо, полазити за невиђена човека, непозната...{S} Што  
по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло  
вако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се;  
и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестан 
оја песма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> 
 од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па реч 
Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више ра 
д среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада су гов 
н би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад ок 
 долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p 
орила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S}  
S} О моја песма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала. 
вором, завршујући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је  
ј ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетк 
д је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љу 
 пријатно, мило.<pb n="149" /></p> <p>— Душо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су  
а кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, не!</p> <p>— З 
је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићем 
<p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута  
 Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понов 
 *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она  
.</p> <p>Париз, 4 новембра 1907.</p> <p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати дед 
ејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле ту 
и, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не б 
вору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душ 
 моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да 
ра..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке 
И она се младима и странкињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библ 
опљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде,  
е она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топл 
ње не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На с 
аст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога глед 
и: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу 
 и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице  
-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шем 
...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, 
а <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима,  
ећ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као 
и икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф 
 <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је в 
S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред 
е, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га  
и младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна 
ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој бра 
дахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; ово 
{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе прит 
 куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она с 
оји ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је  
 види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{ 
а као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „пад 
утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> 
мена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам позна 
молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, 
сте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на 
и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово где су Џем 
 Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља св 
хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="f 
лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-х 
ној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па  
им да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша шт 
, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживала да  
ах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „ 
оће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба 
њига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалона 
е“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење ње 
ик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка 
 бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску муслиманку, Ариф-ха 
толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер цариградског беја што 
атмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле 
80" /></p> <p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила 
д ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаш 
уће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова ст 
на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину причу“ матери и жен 
али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S 
</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је 
ина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па  
мо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га 
 у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</p> < 
чају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Оли 
ече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би п 
тма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, а 
жи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99" />.{S} Учинише му се 
уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота је, 
 се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољ 
{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{ 
жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом с 
248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло 
он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а мал 
S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поч 
ј је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под плат 
> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пута читала, 
њене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236"  
један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па д 
о бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види  
{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије 
ије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“<ref target="#SRP19120_N111" /> И виде: вел 
> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари о 
лујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="#SRP19120_N72" /> Ја тад видех 
је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним магарцима, продавачица с  
ним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним мага 
ршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њин 
Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу ци 
ба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено з 
аква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад  
S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљ 
Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто и 
S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-б 
} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две 
, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга 
е је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p 
иње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{ 
ули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посе 
ата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, кој 
зом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулзаде <ref target="#SRP19120_N48" />, обучена у бели  
...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p> 
та робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући 
месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши  
</p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна  
а стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини 
 и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још не 
то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу 
и ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и једа 
не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету 
Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за разви 
и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — проти 
а.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обара 
редном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та 
изала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, 
у собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У 
имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне нек 
rget="#SRP19120_N30" />?</p> <p>— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и ск 
 да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ружичас 
биње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па 
 каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред 
ез „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи к 
 Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју 
пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше х 
S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове 
ef target="#SRP19120_N94" />, како каже Ђулренги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум. 
а. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Ст 
тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малоча 
p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па из 
мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од 
које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замба 
 жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, м 
2"> <head>II</head> <p>Како се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чар 
p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашт 
е Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде</hi> 
а је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина цр 
е да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја п 
, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захвално погл 
оје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим 
епа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и  
сети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Проша 
јанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплаше 
 увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb n="137" /> с вратаоцим 
ифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{ 
и, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке  
 по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер 
жичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња,  
Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе к 
 лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде д 
ао стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успо 
иво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како поблед 
eign>"...<ref target="#SRP19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала 
фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја 
 дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: 
а је у очи: ...</p> <pb n="159" /> <p>— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобож 
, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала  
 и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и кона 
Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Оно 
у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој д 
но, муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, м 
, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с муж 
е зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио  
око, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p> 
ажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како поб 
 <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе  
ично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био он 
 хаљина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да д 
ком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у ша 
ад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И 
мајка!{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> <pb n="107" /> <div type="cha 
ли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би  
ирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> <pb n="71" /> <div type="chap 
ескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под  
ошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи 
 — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен к 
 јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да  
/p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се Бож 
ико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас  
и, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p 
: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да м 
 његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да по 
 показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пи 
сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мај 
из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са своји 
еј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите  
 <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Ф 
 Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи 
ен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима, у наслоњачама, се 
мана, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита 
 жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Ту 
p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса п 
у их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „com 
оли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му п 
као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, каз 
а тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Ма 
-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сир 
а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без  
 бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долази 
у нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку,  
то су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му  
е слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се за  
 и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} 
а је продужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— 
 рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено 
, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних 
си никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не 
зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је 
 значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслима 
акав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једн 
од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, 
Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима  
ожено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} 
ћања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа моли 
риграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што  
амо по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не з 
е била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} А 
 „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају пр 
енским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младотурке 
 И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. 
вилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем 
 Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зов 
ав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман. 
ио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и 
собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад 
пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да 
ави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, доведена је двема младицама срећним у браку 
та је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође т 
дскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће  
ћна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се н 
му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом др 
 француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје д 
 слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И  
муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, што 
/p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S}  
pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Европљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене  
а сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две 
пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љу 
оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф ј 
ина.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима 
ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фатма?</p> 
 мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости 
ме да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, стари 
бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, она је свакоме дала  
вати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она 
/> она остаје хладна; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у духу лети по непоз 
отац зове „европски огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир ј 
} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} 
лиманске књиге, ништа; него хришћанске, европске... француски језик, француске књиге.{S} Да нам 
у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје им 
гима не-естетично.{S} Европске фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуц 
о било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али 
 отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да са 
ију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој 
ан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, ал 
ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И ка 
жи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се по харему раз 
душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима,  
ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, М 
ф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> 
а зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у свој 
0_N100" />, погледа у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужн 
f target="#SRP19120_N100" />, погледа у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота  
, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих 
слиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, евр 
ле, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале 
азоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене 
} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} А како видех овога, 
, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улицом иду испод руке; походе позор 
е три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним стру 
тме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осма 
 антерији прављеној за свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) к 
 Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; 
е у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину француским именом, и и 
обињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У прв 
врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, евро 
њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека же 
е!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и ка 
вропски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке  
у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није  
иља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к 
е се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока ст 
hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и европска махрама за позори 
и се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на старе у старинским турским анте 
 турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Х 
Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с је 
да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се ч 
20_N72" /> Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се сме 
ан кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварама  
ини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту су њен ут и њени зи 
ијано, своју библиотеку, кревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених између 
лободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како младотуркињ 
ако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах не 
то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, спали.{S} К 
 њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европско <pb n="8" /> држање, слушајући њен говор, не ш 
зом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он м 
чујете јако, снажно било једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, ви мисл 
м по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, доведена је двема м 
а ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, о 
рача њена сестра, у љубичастој свиленој европској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају,  
моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, у 
ну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига било 
ама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном ж 
е (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S 
м, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише једну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S 
е се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрз 
во уз кћерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су с 
ругим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу пут 
је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се бога 
 тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остал 
и негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свир 
ф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нарочито међу Енглескињама 
пу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} С 
опу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Е 
ало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узв 
отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна 
 Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не  
цу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезд 
ако кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је 
 и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, 
, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од те 
 сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што са 
е не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улицом иду 
ога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја и 
ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти 
живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да  
 његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и же 
езаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женс 
о женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње ко 
ког отвореног предсобља, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да  
!{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нов 
мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> <p>Енглескиња записиваше Францускињин гово 
Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... 
 тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је т 
ндилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивањ 
па; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њ 
ђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од  
 минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска ули 
латни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж И 
-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијен 
 иза високих капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо  
ње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Францускиња гласно исказиваше своје дивљење 
овим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска играчици <pb n="77"  
шене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n="22 
е смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе,  
нску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред халке и звекира,  
кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и ха 
 је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Дец 
уди и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко з 
оја год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шт 
 туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се 
ечивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Ме 
туркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана ми 
 <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ари 
нумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а 
нцускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<foreign xml:lang 
уђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две  
ене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери в 
черас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хте 
е она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А  
епа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p> 
 га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што толико вол 
ела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки баш 
ина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије кос 
N103" /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, по 
свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103" /> а његов златн 
дан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просв 
разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Упра 
} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава 
 нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророко 
и од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра 
ли љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скин 
е их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, 
нам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти с 
у се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за  
 чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар- 
} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара. 
 Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек? 
стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он п 
 јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на те 
јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је  
ву кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к 
сије <pb n="7" /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target="#SRP19120_N17" /> од  
оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, 
етна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, с 
</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто  
Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном 
ну срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, појави 
стих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за је 
.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећн 
 за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер с 
је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу  
са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S}  
head>VII</head> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад ј 
: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у к 
 била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја  
>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у нас 
ке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то прост 
</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем,  
 <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ј 
 Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Он 
 увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир <foreign xml:lang="en">darling</foreign><ref targe 
ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми кос 
м! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу ста 
од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у том 
ом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, преп 
rget="#SRP19120_N78" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма 
махрама за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке 
и истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у  
> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, 
горега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али с 
S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из с 
над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвори очи.</p> <p>— Устани, чедо... з 
ад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да пост 
> <p>— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ни 
а, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозор 
ра с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријат 
 су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу,  
један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже  
.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије у 
узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је  
8" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо п 
ку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} 
 <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с  
го... *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита 
ра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она 
е разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад 
се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије р 
акри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од се 
лице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је  
.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђулренги и Ђулбејаз 
кука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: см 
днесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвори очи.</p> <p>— Устани,  
а му, не устаде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> 
ло мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} По 
сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па ј 
бука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситни 
не руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; 
ил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њен 
на, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли  
. одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi 
 бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао  
њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} 
, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сиро 
слова...</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега 
 је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> имала физичких очи 
репатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад 
главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке ју 
и је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао 
ж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p> 
 Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе  
>“ узвикиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне 
 Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим  
и кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али 
у, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не  
/p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потрес 
и уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, г 
г младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздиш 
што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за к 
 рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није виде 
у шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радо 
транкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направ 
</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr 
 се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{S} Ка 
ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је т 
} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске  
оњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној 
замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги  
тија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке бр 
овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi 
ред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и  
 и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у 
еку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло прија 
сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави  
Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, 
н би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене подносе  
и венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе д 
е суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p> <p>— <foreign x 
утомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Он 
 те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место гд 
а твоја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам 
уби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Драга госпођице, мо 
љубаца</p> <p>од своје мале</p> <p> <hi>Емир-Фатме.</hi> </p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила  
, васпитанице и пријатељице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо је писала дуго, прочитава 
је сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Тејзино писмо ћу из 
степенице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која н 
:id="SRP19120_C16"> <head>XVI</head> <p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, п 
l:id="SRP19120_C11"> <head>XI</head> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тет 
ml:id="SRP19120_C10"> <head>X</head> <p>Емир-Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, из 
но:</p> <p>Скопље, 14 јуна 1905.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш,  
е, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те ус 
ного је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо ме 
А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле... 
о му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго 
није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф 
 нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њ 
најете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброт 
 у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела  
} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно 
и ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан  
вали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше ру 
 темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</h 
ј ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благ 
воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим 
стан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак  
утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао  
де и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</ 
све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} И 
 Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер  
оше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Са 
гару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang="en">Come!{S} O, come my lif 
 готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реч 
та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом који му крије  
а румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз к 
ито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин про 
и ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите ш 
и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну јед 
викиваше несташна Мерсије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, проме 
 оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама ка 
Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то станов 
а је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с којом се она упознала у Цариг 
зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била 
а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек с 
рада, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело поодав 
из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Правила, дикте, синтакса, стил, композициј 
кињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S 
Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мад 
 је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне 
е, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим 
а и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад 
сто, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерс 
чини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.< 
 за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу 
, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како 
#SRP19120_N57" /> и поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском интонацијом:</p 
 зна француски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви м 
 косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Фран 
 не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде  
, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескиња од <pb n="129" /> ове слике трже се.{S} Свак 
 зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеш 
е да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инж 
рамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаш 
ња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпита 
ерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за к 
и нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за женска пра 
, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Ари 
као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xml:lan 
у с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита ка 
ско друштво против луксуза?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} То беше 
 Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела  
 који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичас 
 рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: „<foreign xml:lang=" 
су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како  
дна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и држе им пред 
ри Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са св 
арочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} 
тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S 
ије смешећи се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је  
али њини људи, брутални егоисти!</p> <p>Енглескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове 
ју очи и ради разговора са странкињама, Енглескињама и Францускињама, да познамо шта њих покрећ 
е прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињама и Францускињама, и изиђе...</p> <p>Кући од 
опу.{S} Међу странкињама, нарочито међу Енглескињама и Францускињама, она је имала многе своје  
{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши љ 
 странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од 
 То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају право, за то и путуј 
се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће  
нтазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за о 
.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе...</p> <p> 
га енглеског туристичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, н 
.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Тра 
одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоа 
рвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је  
ност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францус 
инило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, прексутра Немице.{S} И д 
На канабетима, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за 
 и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енгл 
сец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је  
вом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам пос 
ранкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; 
е (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али ка 
 /> узвикну Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си  
вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам М 
са Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова и руже 
Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види у 
чи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а 
ао што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али  
е!“...{S} Она уздисаше слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него 
з Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сирију и Египат,  
 Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су 
"> <hi>Сто најбољих Песама (лирских) на енглеском језику</hi>.</note> <note xml:id="SRP19120_N5 
еровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон 
је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{S}  
ли у обућарском обућу,“ како примети на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да  
први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским в 
и с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском интонацијом:</p> <l> <foreign xml:lang="en">W 
сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис 
ерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> <p>— <foreign 
о весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породи 
ном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загр 
у и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S} Д 
 С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде му 
да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, 
ретрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>.................</p> < 
 сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад к 
ли родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да  
е које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се он 
е, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јо 
те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се 
 се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— Сиро 
 Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, европске хаљине, а прст 
 шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за не 
н брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степен 
..{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нера 
рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде 
а!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! о 
 иншалла’<ref target="#SRP19120_N69" /> ето његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше  
светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опис 
 а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута  
, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла  
 гледајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски. 
ања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венча 
угу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} 
уша, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледа 
кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посеч 
пама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су ле 
 ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, д 
>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефенди? <pb n="191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да  
те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> < 
рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, му 
ане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, ова 
о тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што н 
ах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пу 
сано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p> 
е...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под  
</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говор 
 тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу т 
комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у К 
о ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од п 
 овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с 
и?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али 
p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови. 
учај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани 
о срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и д 
ење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав р 
p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп 
енди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако б 
мртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осм 
у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши 
он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље  
е не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S 
бичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да 
знајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пу 
дњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није л 
а је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— Да оте 
 четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху 
 <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...< 
ко је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p> 
е, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с  
е пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештен 
 не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ни 
 хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита муслиманина: 
 подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија  
а.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно,  
ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од рад 
учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>Ана Жабуле</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа тв 
 не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф г 
у.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета 
ршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја 
оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад  
, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће  
уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му  
пове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што  
ене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да  
оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писм 
те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла 
.</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкчије 
 али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ о моралу н 
е, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или 
 турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно  
 се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их  
чинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, оби 
је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала  
завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав 
га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за б 
тим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, ми 
 десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине,  
ила си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама ко 
и.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, 
а помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију,  
об слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту  
hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прег 
тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка,  
аго теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одгов 
едно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб 
ељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: <foreign xml:lang="en">Come!{S} 
ом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке  
p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби  
рло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, н 
на је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али гд 
ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p 
о осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајд 
о, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцниј 
 опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћер 
уо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувај 
ди — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за друго 
> <p>— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, о 
ак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он  
ла тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузам 
 бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ј 
обињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђ 
 старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је 
ера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне 
вореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с  
ерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да по 
а не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку 
 чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејз 
оводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта 
 и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја 
рађани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки 
 заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и с 
.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, п 
 од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она м 
 стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а би 
 и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенд 
теном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчин 
усти сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се упла 
прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље 
па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље 
веталим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице ш 
јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шу 
огледе у кратко ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две гр 
 не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не  
мо су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; јед 
е, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.< 
у из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</note> <note xml:id="SRP19120_N18">Је ли то нагр 
а.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја пр 
знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, пон 
а види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете о 
 широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке не 
зема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} Посл 
када досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, узди 
асан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што во 
о: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је  
 је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како ник 
ј је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није  
 као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И д 
евојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе пролива 
, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе 
 лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али  
олико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слуша 
је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи 
 сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накиће 
ан Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} 
доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с 
а га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га 
вако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, висок; <hi> 
 једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кор 
S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја  
ритискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гр 
загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; ал 
Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек  
и се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак 
с сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за  
би те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твој 
ам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете:  
 импровизујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, 
жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Ка 
у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} 
Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за  
а је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом  
S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n="250" /></p>  
а се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову к 
 у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога тв 
 се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обо 
 сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према  
 није преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије- 
обуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи проти 
ћу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па  
комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, 
хол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допу 
ше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, пр 
ћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смр 
pb n="241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта  
 Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа ви 
 „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до ве 
рошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђав 
е чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S 
ће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека 
ерсиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у 
асан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није ов 
{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат 
ена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S 
д је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељица, другарица.{S} Нарочито  
за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглески 
ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто са 
на удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џема 
 пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Ф 
форма, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа к 
ђала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се 
ко се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти 
о се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговор 
 избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен  
.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, „старотуркиња", како кажу о 
ви!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, 
} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, она је свакоме дала знак да ј 
а с човеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, с 
се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, 
довољство; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми орга 
м кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати образованом, ако  
ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, 
уги пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весе 
ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убиц 
дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се 
и и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо с 
, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Ка 
ишње девојчице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања:  
о своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури 
 <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом н 
: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири 
 с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешн 
ање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом  
исле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије 
бично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо 
е добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад с 
 да не би била изобличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташ 
це, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш 
 да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина,  
е мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо 
ити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође 
а је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“  
 историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} 
, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, о 
 и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правил 
 је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не  
.{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S}  
 необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је 
срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је 
м ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене прич 
 у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, 
е продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће 
аш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом  
>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну,  
е <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и з 
ће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="24 
еда у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и 
се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, д 
p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Е 
Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши  
ј себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</ 
изовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује сло 
 од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су 
е би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из во 
наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога из дипломације,  
де на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисл 
ишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна 
ћена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејов 
ма и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с  
то предузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да 
и налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштв 
 пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="#SRP19 
 а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у једа 
ко се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.< 
нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја 
} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да  
рстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од 
његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равн 
је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз д 
хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћ 
го, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла 
и, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Ро 
се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је закл 
<p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребр 
жарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуца 
би седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И нај 
или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или  
ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заб 
„Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха!  
више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети к 
 Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{ 
ли реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и 
ао покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> м 
у, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у м 
без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним 
до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа,  
су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па 
о.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више  
ако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је 
једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су б 
цу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи им 
ше добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражно 
крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аман 
м оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све 
так.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} 
ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па и о  
ариграда, па радознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их  
цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотп 
{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и т 
да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi>< 
е неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше св 
еди његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос с 
чај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И 
59" /> у раскошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензива 
>— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свршило.{S 
естано спавају..{S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су  
 онако распаљену фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она 
Она уздисаше слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске же 
их се разлегала песма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне 
а ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фат 
 девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...< 
 су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да пр 
седница „Друштва за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом 
ас просто изврсним, расположење турских жена промени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развес 
ми...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког врем 
чено Ја, него милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају з 
а ово позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију 
чну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у тан 
оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са соб 
јем друштву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви п 
ем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака  
справила у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај 
ирске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени са службом по А 
бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном,  
фор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут  
нутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Ј 
а.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l 
е:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од ткива.</l> 
етна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга 
>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече: 
: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е,  
о вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До по 
ба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S}  
} Као <pb n="40" /> наше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку 
ој што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спав 
 она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучен 
војила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби с 
н сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга му до 
свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим 
и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуш 
 отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају 
ли обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него са 
о гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју новога живота, која  
 хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); у 
су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спава 
себични уопште, наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и зака 
ди!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдрми, поред трошних и нахерених к 
гим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала 
дела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, бил 
нцуска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се г 
S} Њему исприча своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече  
 Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви и 
ене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима ту 
а, па радознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети 
ла је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко 
" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за нау 
узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван мла 
сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропа 
i>темена</hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харе 
ј не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли  
има, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескиња од <pb n="129" /> ов 
утију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и  
више то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Ос 
ив стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта  
не, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу  
ред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта 
и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријате 
 вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове тур 
а необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траж 
мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi> 
ура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај н 
мају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од сви 
афа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених обрва, без бели 
 уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у к 
ојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’м 
ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајк 
а да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, оч 
 наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена л 
тра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Ме 
{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложен 
неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, мисле да су цв 
који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадес 
.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђериц 
 и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају 
уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје му 
} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је ма 
у, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале 
е нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, д 
рађанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— 
нама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке  
мињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде... 
„светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд,  
 завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, ј 
ју девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: 
ма једне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако  
и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љуба 
ражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси з 
hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о 
оме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <l 
 —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из 
</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="246"  
и праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за м 
у у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац н 
?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише 
} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, 
ма о овако озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанк 
="174" /> и у најпросвећенијим народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, 
 кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је зан 
афану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мра 
она се полако, неприметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који 
адох за човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја  
ла, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо веру 
 жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубаз 
знате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикн 
у се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом 
а се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести  
акао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем др 
њама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> 
и су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге 
о се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, ко 
пуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачу 
отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана 
ду жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: же 
} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја леж 
јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни 
е.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим  
че, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила  
> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова с 
овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...</p>  
стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе 
.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, 
ном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S 
а улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на ста 
бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у пространој турској царевини.{S}  
</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нис 
 милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел 
>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи х 
у харемском проказом.{S} Неколике младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене турск 
амазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобља, разас 
урској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало нев 
поселима, харемским весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринут 
е знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута,  
 онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање до средње капије ши 
ом срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог н 
! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она ком 
уми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала 
нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Н 
 Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као бол 
 и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што  
, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољ 
 седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћ 
н јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га с 
ивоту живот...{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Арис 
Цариграђанке су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због ж 
 (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака 
Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — д 
ад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одс 
 постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> 
ир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога 
} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво. 
гата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је 
м изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом  
 фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претур 
одом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уск 
 мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, ср 
, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се  
нила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих исто 
орио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{ 
у ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не  
 <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва бу 
огао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ из 
ум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, 
 другова.{S} Радознале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она 
 Францускиња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом 
јинтелигентније, најпросвећеније турске жене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у А 
, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да  
уну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у 
 је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он 
 вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи 
ца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по турски 
скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушк 
че:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Dear me</foreign> 
ужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треб 
е један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша 
 смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</note> <note xml:id="SRP19120_N18">Је ли то 
тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљ 
дотуркиње, све Цариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два вел 
Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-ханум 
хан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи не 
овима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си г 
ажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које  
су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубо 
а харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште  
е како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, виде 
граду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а  
S} После ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стри 
ље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а н 
ско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариг 
овољства.{S} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га  
 од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се поврат 
ање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине 
или слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале једно велико, монументално друштво к 
нај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, за 
кло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у с 
дови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој л 
јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока 
не вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из  
на, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна отка 
га младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам 
е онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!. 
ади.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнул 
је поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво  
ише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с по 
, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи в 
 он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он пох 
пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је 
 тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; рашч 
<p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} 
 и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па пос 
сне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да 
ени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче 
скалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Царигра 
 говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут? 
оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећ 
 <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше  
у идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S 
 је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Носталгиј 
а узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па н 
ици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као 
да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакциона 
ом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гл 
м гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор д 
 ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је 
га; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</ 
уби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“  
оја сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-те 
 отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И ст 
о је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале ов 
ла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{ 
ама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она с 
.</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је 
турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да  
е једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као гра 
 за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је ка 
ије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светл 
Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S}  
ничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету,  
>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухва 
ама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пр 
 то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је 
уме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је уве 
 се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Ф 
кар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци  
спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајича 
ашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</ 
 жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви реформишу на 
 видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, 
ене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и 
ош нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једн 
е су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно посл 
 оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код  
по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима  
S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно т 
 софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу 
рва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што пре 
 били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га г 
им оловком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, 
рио.{S} Улицом је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год 
ан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих 
жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странки 
<pb n="126" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на в 
итати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још 
буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и ста 
нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>чов 
слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена друг 
аче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, о 
га!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} О 
ространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на груди 
едном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се  
 једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на 
у: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани. 
ледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S 
 па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве кућ 
ло лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити  
д. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох 
о није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно насмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слат 
о што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зе 
зумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те с 
роз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајк 
отапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким 
та у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије 
кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другар 
 башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, п 
а испричавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му  
вао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жа 
ођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје 
 деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као м 
тма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Как 
радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су не 
од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, п 
 врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчк 
ла се Цариграђанину што је претпоставио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад удала за правог 
ној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају. 
вропљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набел 
 даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом,  
ачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам н 
„Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с  
"242" /> полудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се у 
вати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских народа који жи 
једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло  
сел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пу 
највећа поборница за женину слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <h 
жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Ем 
то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, за женино право и за све што је европск 
де кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /></p> <p>Један дан, она се изгуб 
ла <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу, девојку, или управо дете. <pb n="171" /></p> <p 
, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је н 
епознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, забор 
си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад с 
 се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па св 
ска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљуби 
озоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S 
дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била п 
 њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене 
амо ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свек 
нају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Евр 
, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све з 
 брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама 
енутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је в 
редсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше рад 
скиња „журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу н 
 се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и блаж 
 седницу сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} 
ена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ј 
а просвећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећа 
до леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“  
су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође з 
боре се за слободу и право организујући женска друштва, удружења, савезе, поче она трећа, најмл 
ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p>  
ала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропа 
нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у пространој турској царевини.{S} А ове  
шким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У јед 
и дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету 
ије мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго,  
иње.{S} Старотуркиње метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му 
 њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су ј 
и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи ка 
ана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Т 
огу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас они 
а. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је је 
{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, чланови срамног реж 
дила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало,  
друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ов 
је имање на џамије и текије...{S} Један женски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, в 
вет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова м 
мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а не 
 дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силно нежној, страној ари 
е гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у 
е за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не  
и још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом било д 
може ништа урадити. „Какво организовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је сло 
а свих њихових удружења <pb n="53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да  
...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе м 
мо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и 
Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене  
 загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам 
 сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела 
и<ref target="#SRP19120_N78" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, 
адржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: прерушила се у човека“. 
услиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, пос 
; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као 
е и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођи 
да, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францу 
амен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ рече једна Енглескиња п 
а у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са ж 
сле политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неоче 
ече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му с 
ирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно 
 њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случа 
редње капије у харемском дворишту, пред женском послугом наређаном с једне и с друге стране пут 
 <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучнос 
До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нек 
уж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није зате 
"238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће гов 
ена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, о 
Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, т 
о робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије јед 
ријатне утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, 
.{S} Никад неће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вуку 
 видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би он 
тра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без  
ги пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да  
преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се на 
цу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, те је он 
.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и 
кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пре 
никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, 
t="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човека,  
ртака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га о 
радан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он ј 
уж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешк 
 и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, тре 
то што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариг 
ња и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња  
 од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад  
а, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикну 
 срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Пр 
н поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прош 
ита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује  
ем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра 
 би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи зап 
г хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Ш 
, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обил 
то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчев 
 „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми п 
 је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што 
, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом де 
едне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулис 
де себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се  
едан дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Е 
.{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S 
базнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше 
, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, 
ши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p 
етиле нову муслиманку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, н 
пала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црт 
с да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних о 
о, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је М 
та је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да 
{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа 
n="261" /></p> <p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег 
жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише с 
ом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једн 
"36" /></p> <p>— Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији ка 
 ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сестрић није же 
о што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дође 
Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као  
рећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти 
од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе 
толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се б 
цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају 
них раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Не 
пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је о 
ен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече д 
 као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још  
ник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока 
јим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да 
за.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говорић 
анцуз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли:  
{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то зна 
{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као 
муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— 
>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била  
р она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква как 
е.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — жи 
уго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једном пред 
дан необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<forei 
па рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад  
 <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме стра 
ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код  
кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце 
ош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, 
, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, 
 наслоњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и јед 
ад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На  
 живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једи 
анцузи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан чит 
ју духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{ 
и по обичају немуслиманских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весе 
оши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није 
, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, н 
 осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточенице, заточен 
тао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та би ду 
его само жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су показан 
о, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осет 
подбрађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јев 
их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у нас 
диле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па 
е.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за  
 турским женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Тур 
утовала: прошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским најве 
етворица је погледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њеном бле 
оз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим  
она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#SRP19120_N55" /> 
м телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у бог 
 ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} 
ну, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна тур 
ед очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човек 
Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је  
ане.</note> <note xml:id="SRP19120_N85">Живео!</note> <note xml:id="SRP19120_N86"> <l>О да сам  
{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задов 
о, и затворих врата пријатељицама; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и  
ан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање 
ад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини  
дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад  
ко би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје 
оја је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре 
сан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Од 
ни да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{ 
и да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити  
ућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако 
ја младе турске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не  
а је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жи 
.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом: нико ништа не уради, док н 
и срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плав 
 и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву 
ену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је 
.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељица  
лела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел 
.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га  
 никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка г 
 весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела 
 сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по 
.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја 
 у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже М 
 се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш над 
</p> <p>— Кад се понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш,  
комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, з 
ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка,  
ни ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав д 
 по турским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се страхов 
оритеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта 
></p> <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обич 
на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући 
ром Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се  
 рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеш 
са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још ј 
 њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају 
ече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусно П 
> <note xml:id="SRP19120_N112">О, какав живописан поглед!</note> </div> </back> </text> </TEI> 
е окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунског залива им се учини шир 
но небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехотице  
ан себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и  
 обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо  
ратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, к 
мо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси 
 се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је бу 
јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати  
а гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, ње 
емперамента и подобности за културу, за живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, так 
узе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејал 
пло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због ч 
..{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф 
p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја с 
 двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога  
ду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње,  
он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице 
ти хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ће 
не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетем 
ла смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли 
не. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, дра 
, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; за 
у кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спав 
и по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, о 
ени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завад 
јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком 
ву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ жи 
зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Гос 
 „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је  
, новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и  
зивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива 
цу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полуде 
ле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико 
знем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И п 
него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S 
...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја,  
а да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> 
и, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и ка 
 су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете. 
аса о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хас 
S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су ст 
рећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{ 
иво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара 
овеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој  
вер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме зад 
танцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.< 
ала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих поз 
{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете 
нама, и осећам неуздржану струју новога живота, која се просто и очито види у организму ових пр 
 у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој  
е ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестро 
d="SRP19120_N10">Дођи!{S} О, дођи, мога живота милино.</note> <note xml:id="SRP19120_N11">Горпо 
е био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошл 
сти (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга кр 
овне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле бо 
раву слику солунског болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду ниј 
е су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет 
дружих се с њим против нашег друштвеног живота, и против политичког.</p> <p>— Право си казала,  
атма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он ј 
им годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет  
је проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, о 
 врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зидова, 
Аристид, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски,  
ер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, 
те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кр 
а живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрт 
 Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Ј 
его паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео,  
роман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Људи су 
 да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, за који она досад није ни чула, кад о 
тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам  
своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са з 
а је погледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лиц 
ти по непознатим световима, заносећи се животом који познаје из француских романа.{S} Она је Ту 
старинска; у њој се живи патријархалним животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, 
га познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!...“ Она  
 ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ 
"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note> <note 
љамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће тражити тур 
, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми  
изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једв 
уром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено, с дувком од  
ога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Ме 
трашни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио.  
сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је 
њем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} 
а свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и ње 
дна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси дево 
едајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног о 
а је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говораше уплашено и  
ом а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да за 
ћутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам 
а живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад д 
пло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три 
 из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S}  
 Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за културу,  
гао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нис 
ики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле  
м <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се уд 
па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да пом 
ка.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S}  
орима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писа 
 му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели  
љуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и 
иже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздир 
>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није  
убрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије вели 
о четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све 
адно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> < 
да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђе 
 ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“. 
ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— По 
и само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...< 
ре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милостињу новаца 
Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за 
од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="170" /></p> <p>После с 
 су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој  
овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, как 
чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... тв 
!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муф 
ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко  
бав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жа 
 не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „ 
и: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пр 
...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емин 
ла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде 
нуму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> 
ф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је 
 брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с  
се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лаж 
ек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је доб 
едан отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, оп 
е крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да пр 
, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p>  
дном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи 
е је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај т 
о просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода,  
тно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је м 
шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеш 
је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, ко 
о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно  
, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову ре 
лобода</hi>.{S} После, оволики шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лир 
е, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја 
, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је  
она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она  
зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују зе 
сна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу т 
ег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца 
н-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене. 
носити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па се тр 
е окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и 
r">friande</foreign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп 
х не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и страшн 
станишта, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога д 
у.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S}  
 Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Каш 
ти и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p 
есем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој,  
мемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и п 
ктом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као  
оше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа (слатким не послужују ст 
е.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене 
 је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, р 
 капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, у 
вају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у 
оалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно 
ад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку 
сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста ро 
...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} О 
шле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n= 
ној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-М 
да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала 
аж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{ 
{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и 
ас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не  
та турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те 
 до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке 
њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb n="1 
рат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме при 
глескиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им,  
чила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S 
о, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S 
лики шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рође 
е говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и с 
ет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим ус 
 за тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па з 
и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постил 
се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара  
на највећа поборница за женину слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа 
зиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је в 
, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми 
је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидат 
аза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја са 
сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово гд 
м темперамента и подобности за културу, за живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође,  
 жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Ру 
узе је некакав чудан, животињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје 
 ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си  
.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај жи 
ила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам н 
/p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна  
а столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оно 
а се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и одне 
уну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболовала је; сина  
е ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код ме 
 „То ће бити председница <pb n="255" /> за подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, у 
екнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> 
ћи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу 
а улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нис 
ћом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прав 
</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а 
рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам мусл 
ће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> 
ерберина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли предмете сакривене по 
, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S}  
усти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам  
скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку с 
поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само прве 
вој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За  
у игру певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бив 
ћи своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па 
тељама под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код 
 њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашен 
>Quelle idée</foreign>! узвикну она.{S} За кога?</p> <p>— За старотурчина, одговори Мерсије уоз 
рује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се об 
то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се 
а уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице 
умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гл 
 пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и  
 и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у прол 
ама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу св 
о Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо м 
не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најп 
агу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне 
н може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{ 
а, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову обичају, 
апут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изг 
одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За о 
с не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а уображава 
ј сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насме 
-хануму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу 
 топло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, збо 
нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S}  
 А удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећн 
ум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече А 
120_N42" /> удаћеш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi> 
..{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких 
о Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа 
<p>— Падишах ће га помиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те хранити?</p> <p>— Радиће 
За живот! рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча.. 
 упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашколсун! узвикиваше 
p> <p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га помиловати.</p>  
ици је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчам 
ма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} В 
Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утиш 
ign>! узвикну она.{S} За кога?</p> <p>— За старотурчина, одговори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p 
ну, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је 
); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из А 
ош синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{ 
е својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</ 
 нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа 
 њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи к 
есла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало 
а је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, ил 
 хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, 
требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их  
ристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S 
ем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{ 
ла би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обич 
note> <note xml:id="SRP19120_N100">Соба за рад.</note> <note xml:id="SRP19120_N101">Побожна пес 
ета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кр 
роб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књи 
р jе држала будућа председница „Друштва за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и т 
њима имала је бити председница „Друштва за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане  
па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не оне 
“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а 
ду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Зн 
ше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке,  
, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, теме 
и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе сусе 
што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може 
 тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила д 
угога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францу 
а, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена,  
ој балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди 
 <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо л 
 дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p>— С 
ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња 
не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чек 
20_N17"> <hi>Саказ-кутија</hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, к 
осташе девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој 
гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И 
ебе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде од 
знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чим 
је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај 
астику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племи 
можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, д 
емо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за чове 
е више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се рас 
кву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уме 
> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ј 
 је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госп 
зима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она  
 и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с  
ирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, после 
су сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао 
г беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} Т 
ла; у честитости је Солуњанкама служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља. 
о реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је д 
>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би 
 је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју 
 за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и 
лико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml:lang="en">The  
о тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо поглед 
 само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад 
 „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору 
његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни 
шу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице 
, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи,  
е од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p>Никога није било 
ој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11"  
> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим 
им <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, 
ки огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завиј 
отив наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било 
 за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од ко 
ашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваз 
и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оставити своје 
ање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, у 
аглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртв 
понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми см 
силном мирису и по многим инструментима за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>но 
киња, сентиментална, страсна и способна за најчудноватија маштања.{S} Растужена, она замисли ли 
и један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на ло 
 надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња 
"241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страс 
И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше  
ислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, 
 ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја 
А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабу 
 једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} 
олела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не п 
отурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, ни 
их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n= 
кад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и  
 њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да се 
во сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: д 
е-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да ун 
а жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми 
е била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{ 
кад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упит 
ри, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. < 
прострто шест малих персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за  
а без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> и 
стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишњ 
.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији 
ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ 
граду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускињ 
Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи  
цајући преко <pb n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски муш 
вала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш  
 Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p 
е, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три з 
што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Фран 
глескиња „журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадб 
ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, за женино право и за све што је евро 
Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Ка 
оби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.< 
а, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> < 
ам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нис 
се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да М 
како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да мо 
мо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариграђа 
де се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љуб 
ени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у исто  
рије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан- 
н: да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из  
а бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом 
} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па  
тнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} З 
ло ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пи 
е“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапк 
а, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако 
ign xml:lang="fr">bureau</foreign>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама 
хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори  
ле, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док  
ма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота  
олико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи  
сећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донес 
 има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена,  
с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску... 
S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокако 
 Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику ви 
Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гл 
не, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Прат 
ца?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на 
ила мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: ка 
ној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од  
арици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="# 
ој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би дод 
е кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></p> <p>— 
 жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони  
има, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и прокли 
аче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени пр 
„О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, д 
већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родите 
ди преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се 
 Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, сам 
Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као 
до што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: с 
ајгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S 
ткривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година  
а скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога.. 
но питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете,  
д је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, д 
азговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чиња 
е турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где м 
икога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на  
ескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оц 
и из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друш 
говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књи 
, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, 
м како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне  
олуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чуј 
 проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она 
.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-т 
мио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим с 
 грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска васпитани 
на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрин 
ли на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и на 
есена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо  
ам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо шт 
о тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, нис 
а</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l> 
с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> 
 /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све 
 с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала 
е.</p> <p>— Ми организаторке Револуције за Устав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па 
едно енглеско женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Шв 
е зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишља 
.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узне 
чке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће организо 
нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb  
ути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно в 
е :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече 
рву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би  
је живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује 
она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, 
, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb  
 против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На сви 
.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља 
пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref target="#SRP19120_N84" />.{S} Она 
ом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам  
Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то  
ва има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Царигр 
ан оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</ 
Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је  
 га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљ 
ечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви  
поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Евр 
чину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајн 
rget="#SRP19120_N91" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до пр 
е продавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара ок 
и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слу 
te> <note xml:id="SRP19120_N79">Одељење за мушкарце.</note> <note xml:id="SRP19120_N80">Мало ок 
световање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној  
робушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами 
ан опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу 
 не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав. 
ацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је  
плетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не  
ти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћ 
 <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да  
узела "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</note> <note xml:id="SRP19120_N71">Турска х 
} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке 
 пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разли 
: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најст 
/p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>—  
, поред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, удружењ 
 ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S 
амучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као  
S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи 
а беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши. 
/p> <p>Кад попушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под  
, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-бе 
а још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису  
а се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цев 
не гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низа 
поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те от 
 see you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi>  
 породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти 
е : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче  
нуму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила н 
је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и  
кињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне 
ђу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па 
 намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која се 
, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> ниј 
им реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу пад 
 ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његов 
 пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отић 
ref target="#SRP19120_N42" /> удаћеш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас 
хну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S 
ако националисане, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као  
 за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европ 
лавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.< 
оже да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али  
} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не р 
хватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад б 
иње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љуб 
а...</p> <pb n="154" /> <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џе 
лебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <forei 
 па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва моле 
{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него  
 да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утир 
, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соб 
ке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово  
и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепез 
ва, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{ 
 нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> 
 Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зав 
за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и ј 
их тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; 
и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста;  
цем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се 
м бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <p 
 се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта 
 се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све 
чито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их о 
 кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А з 
е њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном сам 
наестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљ 
говара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, нека 
е <pb n="10" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target="#SRP19120_N2 
ељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међ 
ом задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло 
и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S 
а игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и с 
ца за женину слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (ка 
м уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младоже 
ву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша 
је сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима 
у: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара  
 да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиж 
>У <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали ма 
ћи се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете  
ајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што 
 изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена  
ота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да 
ад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерси 
ти кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим  
а кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у 
то им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дн 
атно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа  
и је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, француском јези 
ама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љу 
 човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од то 
г Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш дан 
ви драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га заме 
лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска васпитаница би се зацело 
огледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изош 
 са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> 
 на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да  
 да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску 
 да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен су 
зориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотурки 
 као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, поглед 
м месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} 
ји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује 
и.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Пари 
 женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час 
оли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и  
емског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи 
 се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечер 
 преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави 
на је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се ч 
ог болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри П 
једном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мер 
испрва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једн 
67" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати г 
: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала 
 Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне д 
 онакажени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке нази 
ма, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдес 
) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сма 
-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је поди 
у?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди  
лео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи 
м муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору 
идим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људ 
 ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе  
д није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у нога 
пка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си 
а њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то  
одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибр 
вих на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефен 
она никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она сама себи гово 
н, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“. 
 раширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учини јој се да је остала с 
9120_N73" /></p> <p>— О, душо, полазити за невиђена човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. 
 Невероватно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да 
ести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема. 
се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon  
на човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као к 
 срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног ос 
ама, дати нам темперамента и подобности за културу, за живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам до 
ету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће и 
 враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлеп 
изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први  
уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{ 
спуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета 
але нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Прор 
 волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност,  
и више него икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И го 
 лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се  
еде; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог 
, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и  
 синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мај 
е, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је 
куд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Са 
о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисер 
ехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести? 
 свиленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешља 
еда, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена 
рича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је  
 девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељ 
и грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим друг 
ри енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и го 
четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и мој 
га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></p> <p 
ше тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешк 
ад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да  
ина...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с 
тавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробам 
че:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="24 
в рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обој 
ку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-хану 
по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном 
сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да с 
и га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди 
лами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{ 
 они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него з 
{S} Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умр 
 егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска гла 
је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајч 
да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је воле 
зене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па ве 
ла напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико 
а, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је  
не. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате:  
.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити  
 сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчици;  
лаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи  
 А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупира 
 Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним с 
} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <pb n="63" /> <div type=" 
 са својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и  
а, плакале су за обореним кипарисом као за својим првим солунским пријатељем: кад су први пут д 
ечу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „ 
лаго, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да с 
ћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету  
— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>она 
кад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни;  
</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага м 
о друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута 
е: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут нео 
ислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абду 
} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, ал 
 ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од деве 
рца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад! 
, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога рома 
, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, 
ивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми 
, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најб 
} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она дост 
 су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амали 
 отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до 
{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар тво 
ету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— 
две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мер 
 чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у н 
у оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они зн 
смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени т 
 Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и б 
и сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје  
д ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је пра 
ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, з 
 питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом  
знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као кри 
д сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> 
леда кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нур 
им ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам с 
а женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младоту 
и-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазим 
 lit</foreign> наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако 
иницу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, те је 
коро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути  
н, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S 
у госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дођ 
дне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе ј 
 страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француски 
, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао бе 
Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени 
нуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је 
то сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица  
> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да с 
:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да с 
ао два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S} Осећ 
ом душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да 
на.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Ч 
сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само бр 
медово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, д 
 варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово 
 полудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по 
, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело  
раше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на аб 
свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема 
аре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, п 
 не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свак 
рође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње 
</note> <note xml:id="SRP19120_N3">Собу за јашмаке.</note> <note xml:id="SRP19120_N4">Не буди у 
се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике  
м и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“ 
еде.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону 
а и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу  
ртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска друштва 
м, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... 
ава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкч 
0_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим ча 
gn>, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куца 
биљније од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човеко 
де не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да испле 
ивоту, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврја 
ли.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да  
рију свога живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ са 
плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрч 
е нераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу 
 је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> <p>— Ниј 
, један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девој 
којаким ситницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским књигам 
ају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у с 
премају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо ч 
а га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила  
Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам А 
ан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Н 
мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Ну 
ег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и 
{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто  
оље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га бац 
је учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је вол 
би.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и ен 
пуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта 
 јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi>  
<p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p> 
луну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, 
, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још не 
 и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у 
риграда пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као за својим првим солунским при 
на“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она  
жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> <p>П 
ним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу 
ијанских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бо 
кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је  
кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затр 
киње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен и 
а купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омил 
аљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „зб 
уби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа (слатким не  
ог дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Гала 
...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и бројанице — м 
ојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да 
цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бо 
да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз б 
 разговори, неискрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира 
љују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби ота 
Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече: 
 Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он м 
м мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, к 
ануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је 
аметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми 
 га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од жене не прави љубазн 
те, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.< 
чких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посл 
, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> <p>— З 
видим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да пл 
 <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разро 
„Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој од 
д си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја б 
и, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре т 
ри.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез? 
кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; је 
де: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и  
стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци 
езина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Б 
а Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење турски 
за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Француски 
ем".</note> <note xml:id="SRP19120_N91">За време Рамазана један нарочит оброк.</note> <note xml 
ра, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за  
женидбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>К 
ала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не зна 
но стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена 
.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буд 
, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једн 
 мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам,  
, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ј 
енчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенча 
је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n 
а му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!... 
сказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Осман 
кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S 
а с европском библиотеком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, 
је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече 
 где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу  
ви или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишч 
лила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а  
ише ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно св 
 о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе 
ати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу,  
цама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} О 
м и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав  
 их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.< 
 Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити. 
о чине механично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пард 
 очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слу 
ђе плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кад 
м зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на 
ек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и мла 
е тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је 
 накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној  
ед собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајућ 
оћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су  
 путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да не 
Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица је није звала 
 очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо  
веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чу 
вог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило  
ти се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајк 
ог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време 
</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким 
и. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори < 
могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! <pb n="217" /></p> <p>— Фатма, че 
 пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S}  
м сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастик 
е спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу  
им, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што в 
 <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{ 
е“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати —  
запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале су море...{S} О 
reign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић 
ештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ј 
 послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми д 
 за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја 
а не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, п 
 јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је била 
i> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој са 
у, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову  
ње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), изва 
чекаше само с покривеном косом, Нурије, заборављајући правила њихових друштвених обичаја, одмах 
ада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да  
било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње.. 
ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и м 
шалла’!{S} Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И  
рсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест о 
ред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пре 
S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— П 
и, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је  
о, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пиј 
ење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе 
 намеравала радити као многе учитељице: забрањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта  
р, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој син одмах стаде мислити како ће име дет 
 није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш оса 
 бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам промени 
жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли ст 
hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могл 
 јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не б 
евесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе пости 
е никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и ус 
олесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, ре 
 као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена н 
к постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Ос 
ком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови 
е на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу 
.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: ње 
 пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џем 
ене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завади 
ржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се 
се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти 
ом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте,  
на је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S 
ли.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу  
</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва  
ати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најго 
би.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиро 
 се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S 
д невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не  
жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две 
 Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама;  
тклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте 
et="#SRP19120_N79" />, иза једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски свирачи и певали су  
 уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са  
нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена,  
урају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде и 
ремским прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се у 
х купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га  
е насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и 
“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца 
амајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет  
 с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плака 
а неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до ка 
ена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на таб 
у требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео 
и, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, роби 
ђа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином друштву, и вређала је : „Где 
е увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испро 
адовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ 
а, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање 
м; јер материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да  
 ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што ј 
еву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пу 
војке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, шт 
ешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не 
сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час 
има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам 
 си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дет 
ојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре 
S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у врем 
 је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Ж 
мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ко 
не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је п 
 њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref target="#SR 
те“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> 
 нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би 
 мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n="111" /> Пролазил 
е оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су ј 
тове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу 
</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне  
ран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем  
од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђ 
јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, он 
 осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{ 
га</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мен 
ој великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их исп 
, обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали  
 као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се не  
то полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један л 
, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљал 
} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја. 
пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пр 
</p> <p>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— К 
 погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма.</p 
ад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде  
е питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одгово 
 ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, 
е удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким 
 промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му  
не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам 
... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као е 
другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као 
као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две нед 
и јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, си 
ра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити 
х за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сар 
 упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па н 
, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" /> сам плаћала њ 
{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном 
ивети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, 
 тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, затварајући јој уста устима. .</p> <p>О сваче 
 не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад  
ти како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћ 
јим</hi><ref target="#SRP19120_N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели п 
S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу,  
тра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела  
нама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог ка 
 би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па по 
осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сес 
стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, па написа реце 
и, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте  
ако се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену м 
убова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из  
истоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{ 
з пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је о 
с рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прек 
 као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> 
враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела о 
> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој није било о 
 завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким б 
м одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једн 
ије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног  
, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Он 
не сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло о 
ас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И замиш 
то је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја 
 А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв у 
 се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима ук 
е широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разгов 
р се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе 
 чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и б 
амештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“  
 Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врл 
ата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где в 
исам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она тол 
а, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> 
ти Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загл 
Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мис 
, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих п 
замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледа 
с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, 
икад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да  
се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу т 
 мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита 
ка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела! 
мирис слободе и просвећености.</p> <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерси 
чи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, ме 
онесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену глав 
на лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Чо 
ма душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је та 
 /> још нису спавале.{S} Стражари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављ 
едим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донм 
тку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S 
е му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело  
 ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео 
 n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово 
с исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег к 
<p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заус 
но гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестив 
ка у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџ 
огаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се п 
 <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а  
ши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца 
а код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча  
звијена, али кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад из 
вим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као посл 
 заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, је 
мо виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова  
е, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби  
. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „ 
она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да ј 
зе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код мл 
 <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја  
>— Умрла?</p> <p>— Не, не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" / 
вима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p>  
могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каир 
знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се на 
и се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а п 
нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опе 
.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Г 
е као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај трен 
 гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ан 
ма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љубљење по челу 
веком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европска жена гле 
јма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>мно 
мела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лиц 
 доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Мондије-ханум 
одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не б 
му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ 
едном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он ј 
жна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Ни 
фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад вид 
аница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Окол 
и у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте сањају с 
 на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и  
, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S}  
ад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапс 
че му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Пад 
е наредише око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се н 
познатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој ј 
це, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело,  
 јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст га  
pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту л 
 у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би и 
слиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га то 
је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је 
по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш  
.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини 
д јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој 
е, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила  
а.{S} Многе, које имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, 
аној турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, п 
ипремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз т 
м зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове турске песм 
а у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија р 
а како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у 
о их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} Мерсије, шапатом, п 
е: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада 
рође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покрив 
 осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољно закопча хаљину уздрхталим прстима, и притиска 
реми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједна 
брисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно насмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слат 
 Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је  
аше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужд 
p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја би 
/p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фа 
о се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, хану 
!{S} Yes!{S} Yes!</foreign>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова 
Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене жене, него з 
 за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука где 
су модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тр 
аринска Туркиња што мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена што мисл 
S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi 
а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а 
-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћ 
таре се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочит 
ва маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научене од ца 
ere am I?</foreign>“ Мадмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна  
 и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрв 
смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени ник 
ј.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам вид 
, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: она веру 
ика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, 
е на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref tar 
{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Измешали су се 
 кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је ун 
, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори 
у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неко 
 неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добр 
ешетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук  
>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке ја 
ype="titlepage"> <p>147 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 147.</p> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ 
> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{ 
ча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да 
ла кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом 
Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, 
издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос 
S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и 
отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже 
оклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи  
тике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо,  
 одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне 
 кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамболу.. 
у, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса 
аздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није по 
Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, ре 
{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љ 
, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сир 
а је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> 
ју, у чаршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и он 
S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да иде 
 би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама догађа  
а јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месе 
а, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући  
уфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако  
 ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Ми 
о просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као д 
ам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђен 
и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, притисну прстом једно  
екам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њ 
је пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла 
 ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па  
и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> < 
, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Ну 
данпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукл 
зе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их  
олико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам д 
и...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида 
урских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} П 
 осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући д 
е?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибра 
не нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у 
ала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте  
да, учини јој се <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{ 
жени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца:  
мо због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч... 
ла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па је 
се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којим 
сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Бож 
стији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да 
ешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је 
а... ено...{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p>  
на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где  
ком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже истину.{S} К 
 кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам р 
 оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гу 
дају на диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њен 
ша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе 
анас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручку 
рав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То ј 
ог срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини празник, и сваки ч 
облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, зајед 
 заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на диван  
ма и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене! 
 <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз 
p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра 
ебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у оч 
чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ 
тма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер 
} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе д 
пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Љ 
>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне  
пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају в 
лаву у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакал 
еже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати 
У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с 
црвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткуј 
а.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу  
истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она 
радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке ханум 
теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у велико 
Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је изм 
аду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе 
 види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се  
а као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину 
такну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у к 
нум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а ка 
, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.< 
 је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није 
је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара о 
ечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од елек 
се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радос 
јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Сла 
ављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам 
ици остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дерв 
у.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан 
џија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види,  
 А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, н 
</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом љубављу,  
 изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину  
Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам д 
агрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћ 
је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не р 
запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће 
Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога 
попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успор 
и осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га и 
ад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на 
 их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, го 
S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћа 
 Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она 
вши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је ви 
l:id="SRP19120_N23">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљу 
 човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него 
толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и 
рућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, 
тија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" /> кишобранима, стадоше пред капи 
и фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова  
ни!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} 
.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP1 
на отвори очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пи 
.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би в 
 кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну 
аду хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка  
 причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва 
а прекиде робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Не 
 посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад 
ђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се 
о толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон 
ди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он 
су ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско,  
осле увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Ст 
тно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим т 
 покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима  
 Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S 
 док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може из 
киње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак  
, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још тр 
 мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани 
идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три 
оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Гос 
а није ништа разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахн 
ис изгореле хартије...{S} Она задовољно закопча хаљину уздрхталим прстима, и притискаше у недри 
с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам н 
>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај фра 
<hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је л 
са по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мир 
 деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нов 
 јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли в 
Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не уме 
је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пала п 
ој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњ 
д плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се беле као висиба 
пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично 
јаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме ваш 
ваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ маха 
киром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум 
, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи мој 
ступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде 
ст, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта ово 
а!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз д 
ад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, 
раћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу б 
 сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је  
Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој ка 
редње капије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! 
ас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених прозора и чуло се тихо 
ости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види 
и неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S}  
цу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да је имам са 
S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећ 
детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка 
одину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо с 
инара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зи 
едну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бе 
та па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто им 
вова, црвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо 
пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су  
еј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој св 
овова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цари 
 Каква живописна слика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље покривено снегом, а од к 
исером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с ду 
а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно поглед 
весно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне  
ве зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо и ј 
ни на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капији те 
спођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма. 
ном, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо д 
ако се изненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим љу 
је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жен 
тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворе 
 а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало н 
ави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се 
одужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу своје гув 
 фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још н 
 заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предм 
reign xml:lang="fr">mon Dieu</foreign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говор 
} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато. 
а као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда  
 пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> <note xml:id="SRP19120 
не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па н 
<p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестр 
?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред 
е, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу,  
{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физич 
gn><ref target="#SRP19120_N38" /> Бићеш заљубљена.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ждрали! 
="#SRP19120_N38" /> Бићеш заљубљена.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му  
чно је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини 
легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп брачни жив 
ш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљубљено?{S} Зацело.</p> <p>— Зацело.{S} Никога нисам  
} При растанку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уст 
е и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у Франц 
не мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, б 
огла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наш 
ави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе,  
новато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S 
подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја б 
ије он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац ј 
 рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би с 
рану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву. 
.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум,  
од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини муж 
ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} 
листан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и  
рне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваш 
на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од  
а гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што 
 собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бел 
е смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да чешће пом 
шкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папучама наврх прсти 
, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: шта с 
то се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпо 
тере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с  
зати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах после веч 
чи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две 
ла <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох је у мо 
не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза м 
ерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игра! 
јчудноватија маштања.{S} Растужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S 
} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад ј 
ница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече  
 и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф 
на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи 
он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи,  
id="SRP19120_N74">Ниједна мисао не може замислити, нити језик смртнога исказати.</note> <note x 
вори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за ј 
о где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} 
други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад 
певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у  
гутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"... 
ка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати  
 некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеко 
кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им б 
срета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћал 
/hi> у турским харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с ње 
вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену 
ако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје с 
изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно 
 се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер 
елено као кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад н 
и се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња с 
се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми 
 Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна заш 
а замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад до 
 Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њ 
огла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</h 
њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> 
Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође  
већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча с 
рмално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се не 
вачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе 
тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> 
убљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клав 
м удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо па 
 у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође  
ја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није  
оше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећ 
знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и ча 
ти се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба 
цати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав...{S} С 
 била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла: „Не, 
.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад 
вљено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад 
p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да 
ркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљаво 
 лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то  
ао и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста к 
е више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с 
з капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми 
тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице:  
то ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборав 
ви месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „ 
ку децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа,  
та мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он 
ли и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми 
има уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки пре 
а сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу 
њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало ј 
вот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свр 
рви пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спре 
 да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде за 
станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло в 
" /> на уређење садашњих харема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да 
гле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове 
ризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли т 
и весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћем 
 „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара  
ким језиком, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Врем 
 и у духу лети по непознатим световима, заносећи се животом који познаје из француских романа.{ 
се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се, али  
оваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алиј 
 он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гл 
и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је с 
 и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од  
лике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове стариц 
гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славу 
а истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њене пријат 
S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не  
е чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} 
се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило 
 датог муслиманкама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њ 
у; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо  
га милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад кле 
тву, по турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрч 
нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не 
еде на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, 
86" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каж 
рока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би 
у те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претв 
је кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му  
о ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p>  
ају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи ј 
е, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју историју, пошто рече:  
смехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </di 
мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И поче  
у, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много е 
Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куца 
рсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дуб 
 средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледају 
д гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастиком, пр 
напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле 
 да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукош 
/p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му  
у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале воду...{S} Пос 
аћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S 
 то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја 
 изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу  
залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr"> 
као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је и 
 јој се мујезиново позивање учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Г 
оде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Ка 
ло воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима. 
е га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она 
ди, брутални егоисти!</p> <p>Енглескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбу 
еда као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори  
 дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с п 
а, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, ши 
су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као 
ијано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> </div> <pb  
p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да ј 
да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум 
окуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> 
{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра са 
reign><ref target="#SRP19120_N25" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два 
игоше невести дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже  
видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Башт 
ле се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробн 
ртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нуриј 
но собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Б 
му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше  
{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње због 
се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном  
 осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Он 
ету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} 
ди, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плач 
и где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кућ 
ово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и оста 
а <pb n="294" /> уздржати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејал 
ку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да  
оже, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна  
ише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да 
а и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се  
 не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред 
јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуб 
кој страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је б 
 и путница.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, неви 
елене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је 
н затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије изненада пређе на 
 то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је 
<pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети н 
де је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па с 
е та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене прозоре и ша 
ајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који ј 
ана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир 
м сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S 
тано говоре француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час 
„Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Д 
ла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и ж 
ма, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике гос 
па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњу 
а.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља,  
 Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди. 
 за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчере 
просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, dear me! 
лу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: ж 
еким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој,  
е свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би б 
 би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>.... 
ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бог 
{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико година!{S}  
пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>...............</p> <p>Дет 
лим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?. 
дна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије,  
је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се у 
вљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против 
за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти  
огу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Ца 
 па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... ма 
 зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за ин 
 како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S 
} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће 
идео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S 
и у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то просто није 
амо за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломил 
ку пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушава 
она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се  
а: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна  
 сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој  
S} Бак !<ref target="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S 
и моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница нег 
} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, ода 
 тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{ 
 ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео  
{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они  
} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак,  
есеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: он 
и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери 
о болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџел 
и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си  
етка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, н 
 онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није 
S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште 
овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њег 
у се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а 
сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле... 
љупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Франц 
деле нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не д 
p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви 
римо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је,  
а је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја 
е распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж п 
евојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да 
атма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите  
атка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Ни 
је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плав 
згледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, и 
уо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест це 
богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста сви 
S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Ф 
сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: 
дно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет  
ни, сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да ј 
бичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори 
руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више 
увааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок 
..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p 
ли му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурском копилету?</p> <p>— То је к 
вала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерс 
ротеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж пов 
одна: разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово п 
ом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе н 
..</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p 
че, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави њег 
 вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништ 
нањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вру 
А, не јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само</hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз кап 
о.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n= 
 напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му тр 
на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.< 
е Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p> 
 виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже 
руга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, 
и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по на 
оље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те и 
ас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А кој 
е као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Син 
иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више.. 
— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жен 
к, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између м 
е добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно... 
а, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> < 
ндије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она  
 И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним ро 
hi><ref target="#SRP19120_N93" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или ц 
бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S}  
ила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој н 
S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче  
} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће изв 
ало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у  
> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Д 
еда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно о 
и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се в 
, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - 
да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као д 
ослове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди,  
јне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси  
ј сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму. 
ни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот,  
е да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овак 
тим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у 
његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на  
д широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, ш 
едеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом 
 зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фа 
жени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у г 
не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похит 
ман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет. 
брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа 
, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока,  
чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остав 
мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра пок 
 се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Коли 
устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе да га с 
уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p 
а јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „ 
! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири велика л 
hi>, анђео; <hi>Ариф</hi>, разумна; <hi>Зариф</hi>, нежна; <hi>Сафи</hi>, чиста: <hi>Хисмет</hi 
кестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код п 
куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањ 
орене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом ју 
ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам... 
 target="#SRP19120_N61" /> узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу један ко 
 опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите сре 
ићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај њене ве 
и јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не 
д језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет и подврискива 
уге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре  
па носила огледало према светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину 
 као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничиц 
<p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним  
е шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге нароч 
{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад н 
е проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором 
" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљи 
ам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је често 
 његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После 
француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Шт 
е сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним г 
осле толиког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, с 
аго мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен 
у говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорил 
просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ак 
 ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: 
нталну и монотону турску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, изви 
видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џем 
је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али кака 
hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} 
, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беј 
 и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, о 
у, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде,  
ава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно 
 у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила о 
их другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе 
требала да устане, она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грл 
не: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да и 
се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах растурих друштво, и  
 С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој в 
ројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али бесп 
азговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака јед 
иле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви 
разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физи 
>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко 
ј поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли. 
 јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди  
шо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше же 
опац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, око ко 
 А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали нов 
камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци  
и коњи и магарци натоварени намирницама застајали су пред капијама које су се помало отварале д 
улични продавци свега и свачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се солунско 
 поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, превија се уназа 
{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Г 
ио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, 
крва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Вр 
брдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамид 
 Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнавља 
{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестри 
нога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне  
и се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је  
ар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти н 
д сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p 
имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изнена 
 рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљ 
, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p 
.{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не  
 Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на  
 чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p 
е, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.< 
иф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћилимом прострта је постеља, и она ле 
а једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо в 
ротест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по 
једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасм 
, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курба 
 турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивај 
једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага а 
; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге р 
 говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим 
сле смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејз 
ота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрености!{S} Колико лажног 
и, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћер 
.{S} И он тај слатки разговор завршава, затварајући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говориш 
је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара  
ега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има 
ише усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одмо 
е Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могл 
а ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут с 
 отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, он 
и у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p 
ити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драг 
не јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слобо 
олитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајц 
и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} З 
дан капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n=" 
ила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али как 
 зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким пантало 
 живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по  
{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из д 
{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска п 
о, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у жив 
е-ханумином капијом зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и  
теде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и  
анеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан 
оћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цариграђанка 
.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по не 
 одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем  
 печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, к 
чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола,  
куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он је само  
м, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су 
аха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхт 
уштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога 
таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета о 
S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алат 
а нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По ме 
фур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробуди  
човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кро 
ске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог! 
 сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „К 
емил.</hi> </p> <p>И не поздрави друга, затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S}  
 легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и  
аву, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се 
 опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му да 
душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињам 
</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p 
им.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима по 
олим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тре 
Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p> 
hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, која јој с 
ора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке вели 
ој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, мла 
 Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, 
 рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> 
унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се  
</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и 
!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је духовне  
ости или с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} О 
ш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код 
иру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже 
еља, један истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, нисам затвори 
џик између наших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се он 
есветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од рад 
 капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик од пријатеља, него од непријатеља... о 
ац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један  
 материна.{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; узех живети као покајница 
 n="41" /> на отвор.{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше 
е у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет  
и од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све за 
 никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прођ 
м.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом пор 
ној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну глав 
 кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с посребре 
у пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је посте 
.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуц 
ој наровима пуним зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Пар 
воја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу кој 
е та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да об 
 изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љ 
нади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ни 
Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад о 
воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки ч 
рском постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> <note xml:id="SRP191 
ци звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклами тако  
раћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолск 
и човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те 
ђеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју к 
p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и п 
иротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери,  
е она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав 
ањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак. 
највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли  
итељској кући онога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђ 
} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се  
ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мисл 
ијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S}  
 свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено,  
ва.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се те 
развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиман 
зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој  
ке, приврискаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће. 
ања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, о 
ени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је  
а, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете 
вирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удам 
к.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се с 
А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како 
ао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио 
 „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали.  
равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги,  
је била тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-каду 
тнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па 
} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зеле 
ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мис 
бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка 
ко момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз  
можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> < 
убила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, гово 
ој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је  
урску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа 
} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре 
ика поборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимн 
 се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне  
опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на 
} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и пониж 
е ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите 
 претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсиј 
једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву 
авила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних нар 
 хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује  
 мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанк 
е, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n= 
а, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мен 
им малим свакидашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим  
} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато  
 пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и бог 
иси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, с 
аљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} 
д.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње,  
же, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога в 
има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била оз 
 и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харем 
вита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је  
 као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три 
нско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариг 
Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срел 
е сестре муслиманке, невине заточенице, заточене пре толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су 
ако живе њене сестре муслиманке, невине заточенице, заточене пре толико столећа себичношћу људи 
 на <pb n="105" /> једну младу несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва ун 
он који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и 
фу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је вел 
по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах 
 није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и 
пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу м 
е послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, или, у хит 
ести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, вер 
 највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као м 
а се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она  
{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће 
нодушна; само, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно 
и и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, д 
са се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо за 
мах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова к 
, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним евро 
е-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, као о 
е музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле  
 било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, 
аљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изне 
ше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> 
 сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око мој 
р ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Није луд!... 
ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> 
учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-хану 
 куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у рита 
а последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гле 
ошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врати и 
коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназ 
ше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код 
 дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим  
уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз 
их богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутск 
 молитву, пред Нурије-ханумином капијом зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне 
> пожар.{S} Пред Нурије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није п 
о да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А 
 њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она ч 
павица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом п 
ред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из 
ли, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, к 
авци свега и свачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се солунско турско бог 
тужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Н 
ако необична, невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, сре 
е удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Франц 
е да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — ту 
то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{ 
лренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не о 
 нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око поноћи и 
 n="182" /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само д 
 муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле ј 
 се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му полив 
..</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљин 
 сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месеч 
стаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање  
а кочијашима, на робовима дилаверима, и захорило се, наједанпут, изненада, из стотине грла као  
 са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера леп 
и бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на г 
де мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} О 
 мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>н 
 а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати  
лупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске  
 Разговарају се.</p> <p>— Заљубљено?{S} Зацело.</p> <p>— Зацело.{S} Никога нисам смела питати.. 
вропска махрама за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не см 
/p> <p>— Заљубљено?{S} Зацело.</p> <p>— Зацело.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то 
у.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару пор 
ј да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<re 
а нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна ка 
е правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао,  
оба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске в 
ата човека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али 
 писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам 
ела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши  
 Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину  
па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека  
..{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припр 
усте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга м 
нула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као  
да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до сна 
и хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-хан 
y!</foreign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p 
, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим 
 она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и  
и Нурије тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком 
као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на су 
 дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три  
биња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулз 
се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом и 
ет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у дв 
убави, на старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом 
ој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше 
 коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="170" /></p> <p>После свршеног кл 
 на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри 
/p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „ 
</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „ 
, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је 
слоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p>  
ивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је б 
ће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и реч 
се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножи 
га с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени роби 
а сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непре 
 тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа н 
е, свет на станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријат 
вене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац т 
>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Она ск 
о ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па м 
рт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина кап 
 пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију  
а!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је  
hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од 
да жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам  
> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ари 
теља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемал 
у јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла об 
 шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згле 
лим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосн 
.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама,  
 оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су ми 
теж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} К 
равној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом п 
све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив 
 Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборав 
док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, је 
главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар ова 
лиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристи 
ено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не мич 
даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам св 
нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђ 
ма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што м 
 Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио  
одно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива,  
очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не  
виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим да им 
 нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја 
тања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариграђанка радознало. <pb 
g="fr">mon Dieu</foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султ 
и кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно  
вао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а  
ош једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова дв 
ему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва преблед 
то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облач 
га ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не 
апрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му  
аринет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе  
ега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ни 
ене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним.. 
се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није  
то да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је 
а није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже з 
p>— Чијег?</p> <p>— Сутаниног.</p> <p>— Зашто отуд?</p> <p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка мој 
 стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут с 
а, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио 
ринску муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учитељице, кад си хтео д 
>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад 
ненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али 
утаниног.</p> <p>— Зашто отуд?</p> <p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Тво 
о.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ни 
прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, бога 
остила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је 
а је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето,  
но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око 
што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: 
вима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике к 
лежје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Коли 
ељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одгово 
 своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као  
дна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кис 
 и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу,  
и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи р 
ћи, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гле 
 нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} 
мргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S 
нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га покваси 
.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрез 
, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме 
рже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су  
ло што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, вид 
и доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попов 
} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сва 
 нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен,  
ије имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниск 
 не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко д 
есрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем  
а ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни 
затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли  
 и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од з 
ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На небу се појав 
 што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S 
душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је 
пет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</ 
 <hi>Ана Жабуле</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ха 
ера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нури 
 на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и к 
домаћица прекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом? 
све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чек 
у, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и  
ивоту, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нов 
а сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на 
као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробљ 
стале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: 
у, у француским романима, тражиле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бова 
ак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је 
тарија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадм 
е просвећеност, <pb n="114" /> слобода, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од  
 хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им  
је-ханумина сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га вол 
на је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на отворенос 
} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је д 
ује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је н 
 И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сам 
и дан поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути 
о лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва 
 него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:< 
ана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} 
, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харем 
го дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним  
наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ? 
у спавале.{S} Стражари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су 
у да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родите 
 говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући 
сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха 
ђа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет. 
а без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле 
ао да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, про 
 Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а 
е, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би п 
и ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а  
бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедониј 
двикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, обра 
е изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{ 
ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то  
наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, ал 
хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепријатније 
а се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина:  
е Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да  
>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с 
аш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као прес 
 женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, г 
 пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштени 
 у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво ник 
и Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се  
које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих. 
 од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{ 
у.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се р 
удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, ал 
 је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио са 
ј ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зид 
е, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да ј 
злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тре 
мождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, што  
м.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест 
као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S 
жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види ха 
а можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позаду 
али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на 
а му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она дете није могла донети; роди 
јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерс 
а зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башј 
 Опа се није устезала да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, ал 
ешена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац 
 из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушк 
ар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S 
латка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово ув 
 као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје  
уше!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се  
ће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волет 
т Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобл 
ако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „реакционари 
вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудал 
ећ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође мно 
 у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђи 
собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би бил 
Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по  
{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам о 
их умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наус 
 ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затво 
ече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита  
ј бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу заљуб 
асно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те ј 
/l> </note> <note xml:id="SRP19120_N61">Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела оса 
</note> <note xml:id="SRP19120_N60"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу ви 
та, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханум 
ти: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку 
и не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма ре 
д виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали  
 душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук,  
је чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S 
 мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Ка 
намештен и јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} На  
си, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</ 
таповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу стра 
могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{ 
ат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој 
“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чу 
се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ари 
p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје 
 осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приб 
ам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и кра 
arget="#SRP19120_N76" /> одговори Фатма збуњено, употребивши „<foreign xml:lang="fr">ma chère</ 
ско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам,  
 знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како  
та без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му  
анета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће  
 која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — 
говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом му 
а дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало д 
и да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски реч 
едно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних народа што жи 
омшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође је 
ад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене пат 
јазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једн 
њава продаваца разлегала се страховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с помора 
велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање</hi 
има дочекују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску стран 
е што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи,  
.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p>  
 Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волет 
 Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући 
 То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закик 
> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 новембра 1907.</p> 
робудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, 
ало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање н 
нско, јеврејско, циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове ку 
овек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашин 
енту“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве 
ни, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан  
 и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затв 
оноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима,  
ћама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле с 
чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} После, оволики шпију 
; са свих минара окићених кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на он 
.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башт 
д свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларин 
и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра. 
и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад 
око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, о 
83" /> <p>...{S}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без 
егу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас. 
ичним звонцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ 
 по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и  
ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима пре 
ом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно 
ектричног звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце 
 уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој с 
 пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опко 
ма, стадоше пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има 
кривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају зиловима и певају...</p> <p>На харемским прозо 
, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, подврискују бе 
па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била 
шилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање длановима, смех, али пригу 
е жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор 
љуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, 
и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, к 
а сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се 
и до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз  
 њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља,  
кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену  
ани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршиској 
једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хас 
 учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше једа 
а у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецањ 
не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref t 
анумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада гори 
, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрат 
довољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па ско 
муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па ра 
код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у  
це с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто 
нама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из 
saut de lit</foreign> наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољст 
з дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке 
, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у 
:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се с 
да сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад  
ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до б 
на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нис 
... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} 
џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће  
зе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређ 
ој фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихо 
има.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач. 
 дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њен 
{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви  
 једанаестогодишње девојчице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу 
ају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</ 
не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити 
он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не од 
црвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p 
{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, а 
е хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за а 
ирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао 
!</foreign>“ Па се после кратког ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљн 
 деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодишњом девојчицом из унутрашњости  
ра, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишња х 
 пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и 
...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа (слатким не пос 
мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не 
 је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... 
од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то 
љење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} 
и светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога б 
епшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му бр 
?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - 
.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> < 
лица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— А 
отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке  
то наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад з 
али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико  
ква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{ 
више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за  
</p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљал 
ао кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стрес 
ко ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео 
оше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да  
{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш 
ез питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и 
ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ о моралу не да  
то си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — 
он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велик 
ш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да 
е му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га д 
молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, 
ака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћ 
а; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој  
вембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру 
се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, широколисти дудови, огромне гомиле диња 
рано бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно каме 
а дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.< 
еврејке у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Е 
, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним ч 
ре у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало,  
ука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то  
се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, широколисти дудов 
 „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она 
 свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље зелено, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако к 
ем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерс 
 бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је,  
свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф 
је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што  
духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве  
са.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај мора, 
е, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартији, писано француски...<pb n="287" /></p>  
ном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нем 
емена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа 
непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутин 
а њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и те 
ну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријин 
 губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, 
> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер трају до гроб 
але да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали  
екрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S}  
 црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је с 
сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за  
зана</hi>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји 
да с једног извора који муслимани зову "Земзем".</note> <note xml:id="SRP19120_N91">За време Ра 
ву, <pb n="186" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њо 
е, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исм 
де су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрош 
 снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зи 
довно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтерд 
љу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово го 
 харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... 
шала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачуд 
ска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просв 
о да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занес 
роте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, г 
ао па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић се усп 
ки поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој  
 и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога 
ло померио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, намес 
, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска 
ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде  
сказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут  
орчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним 
зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко с 
 турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револуције за Устав, ч 
е говорите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb n="259" /> у раскошном облач 
у жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Грки 
жину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досад 
опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше нев 
цускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест висок 
Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљују и онако распаљену фантази 
нум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад  
 никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше с 
 оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као обично  
ив овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хла 
ој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву 
а је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p 
о ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је  
} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била нај 
н.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме 
к нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна ма 
а просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, бед 
" /> непросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанство, непросвећенос 
 „Какво организовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај кој 
то ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта  
о).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој 
а своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво ор 
 а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n="2 
 Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које с 
, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb n="114" /> сл 
притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обраш 
ног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога т 
бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна,  
мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј< 
ад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она  
ава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — цр 
ам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не  
Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ,  
 како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То  
у је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, 
на, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих  
рерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, в 
, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се  
Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џе 
л-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске поро 
а и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан  
четак. <pb n="218" /></p> <p>Она рашири зенице.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гл 
рећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш  
јка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљав 
ер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом  
били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчи 
 <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> ил 
еј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али дед 
Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није позн 
 <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу,  
 Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је з 
аша.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и пиј 
.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он,  
мшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; 
, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није ка 
 испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанк 
задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло по 
де мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па 
поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућут 
ад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n=" 
ила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене н 
} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као с 
уму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p> 
“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спре 
 од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Ва 
беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n=" 
шеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито. 
 види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и сна 
инску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у  
ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја  
аљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила ј 
од састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју,  
 но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сест 
ли шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј 
и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Осм 
Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна само турски, и 
} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су 
p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овак 
е одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> 
адика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошл 
и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуш 
.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као 
 неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуш 
у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркињ 
се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну  
кочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је т 
 па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина двори 
 <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n=" 
, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак 
их госпођа непрестано виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле д 
појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђ 
зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместиш 
андалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог  
а га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се код њене А 
 да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису муха 
доше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из к 
жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод  
 к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз пр 
а, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лаж 
говарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виде 
е ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни  
?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак 
 n="62" /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на 
узише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и  
на несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтед 
овом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једно 
а се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање тр 
густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погле 
рудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал-  
а, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги,  
 На јави.</p> <p>— Како?</p> <p>— Преко зида.</p> <p>— Чијег?</p> <p>— Сутаниног.</p> <p>— Зашт 
рен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он 
ао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по чи 
оседаше по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити к 
у.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здр 
S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би бр 
тпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S 
корачају, миле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капија, окованих мертечким ексерима 
ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као уве 
овори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говор 
емо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на в 
елих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n="278" /> 
ног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турск 
мљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим као од платна, над којима се у не 
 са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупираним дирецима; а чарда 
.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бес 
 <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како пис 
два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очн 
мине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Со 
ном, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој ни 
ашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ов 
ичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, 
есма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, подврискују бејови и оф 
иданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као 
е...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунске певачице, поту 
ице, чочеци полазе испред њих, звецкају зиловима и певају...</p> <p>На харемским прозорима из а 
то да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо  
с мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не гово 
„Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим,  
к поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће,  
је страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учил 
S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерн 
ичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учи 
нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам ст 
 шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек  
минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин шт 
аместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ как 
д Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Нису изобличене, па се  
hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни  
<ref target="#SRP19120_N103" /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће ха 
 јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунс 
} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца  
голићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито 
л се сети својих реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ стр 
 и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже ду 
 n="285" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на  
ом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бог 
еном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђ 
се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, 
лежје, калпак од црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна  
о пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путуј 
и из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршаф 
 невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва 
брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да н 
е би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде  
ла жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам  
м нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је  
 чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално иде с  
 Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!. 
е обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тог 
 никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она сама себи говорил 
.{S} Она му никад није могла опростити „злочин“ извршен према њој, детету.{S} Преварио ју је лу 
м гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, он 
се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства пр 
, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми  
е нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и иг 
д детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела,  
невила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „злочин 
м обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим- 
је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала јо 
јових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испит 
...</p> <pb n="159" /> <p>— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве.. 
59" /> <p>— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти,  
о да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку с 
 више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако ути 
-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе  
 помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европља 
 се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, о 
} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна 
рсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башт 
 знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га ва 
 Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и  
а, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа 
живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по свему, и по о 
 нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не  
 Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школ 
ви, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне  
о чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} 
ражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по к 
о је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од 
 <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помисли 
 дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Силан стид натера 
ја је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава  
хан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонц 
га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тог 
ра, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S}  
и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, 
жа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито 
ан на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред с 
S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Ш 
 додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројан 
 ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета 
етих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а о 
ижи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} К 
..{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Сани 
ија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} 
и.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба 
оред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави  
 се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не по 
ло су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су  
 јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин. 
и се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га  
/p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити б 
другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дор 
19120_N31" /> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме  
њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није мак 
{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену  
рнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење 
је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти  
: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори 
уга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а 
а!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалс 
а што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне м 
 не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен,  
мешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мен 
 осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми 
ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Траж 
ан њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се с 
 понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни  
 мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} До 
и, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их 
маном била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано  
еста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар,  
ије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини.. 
“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало  
 песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и  
школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као страна 
} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Мерс 
бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не поз 
 женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам чита 
и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90 
 пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немач 
и избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њо 
>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, д 
лемић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу?  
мо обележје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер  
ра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна  
н снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он 
уде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалил 
а је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, ј 
ору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мен 
мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко л 
зе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти 
авати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у 
нџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, 
сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањал 
ир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми т 
 одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговар 
>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p> 
добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, уд 
.{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час ка 
{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте 
ка: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студе 
е тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта  
 нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Она 
дила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао да 
 с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јун 
ла оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пу 
а укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, 
его што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунц 
} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље т 
g="fr">Rappelle-toi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adieu</forei 
 Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с  
а јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске, европске 
је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уре 
ј гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива;  
о свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да бу 
и и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се и 
 не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и  
 се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале приј 
а, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор отк 
па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде прогово 
познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну р 
е поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венч 
 тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске  
мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турск 
друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се  
оће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: м 
} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису  
ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме 
е нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предр 
{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко н 
вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, игра 
ајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара 
но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макл 
ш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и ниј 
 није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Ази 
сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (н 
S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што д 
ју, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да ј 
м пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, ра 
 их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам пам 
 ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, 
и шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{ 
 она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се 
о неке наше другарице <pb n="10" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref  
а бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само 
војчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима 
и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узе 
arget="#SRP19120_N54" /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— 
 је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другарицама гово 
на ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут 
сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она  
{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он 
ваква, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала ј 
ас-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрен 
беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни  
 проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није о 
> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма н 
н добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом</hi><re 
епа!</note> <note xml:id="SRP19120_N93">Знак.</note> <note xml:id="SRP19120_N94">Немир.</note>  
 она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње ди 
 n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би 
т се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да 
.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; ка 
асито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Ца 
 читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо  
ранци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климн 
није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али 
 те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже. 
ије чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у по 
“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би с 
д почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као  
идела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, за 
, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаниц 
ече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се 
у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна 
!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал ниј 
 сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се ка 
ла до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седни 
тила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире  
мбра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Т 
 рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи  
на!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!. 
 први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута 
 је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било стр 
и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Еми 
рити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је  
јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">We 
беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ни 
влађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва у 
 развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, 
} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} 
и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни св 
динама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дош 
l:lang="fr">Mon dieu!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> < 
ли и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем 
зи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле 
тмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} 
убина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с н 
атељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не 
иге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај 
анум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована 
пачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја до 
 кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Цр 
S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглески 
 време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да  
а, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном кап 
ела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} 
м се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; 
а, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да састав 
поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију и 
и, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја же 
ги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишл 
ла свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у пос 
е беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн 
сије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од 
м опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти зна 
з венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас 
 очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се 
луну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим 
моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а  
а их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} 
стао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, е 
} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p>  
авила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не 
постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут  
ри</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с 
 сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била 
ш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана 
ле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћ 
и катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мај 
 те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама 
И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут у 
да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S 
Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а гото 
дговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала 
 заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} К 
p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и  
 ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и ле 
ашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што о 
.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како 
>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јел 
ој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако кратко 
потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И на 
м се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне пог 
 је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, 
шчлањавала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене поја 
јем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне. 
 ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знал 
..{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијућ 
.. они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?.. 
и криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у  
.{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећн 
из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једн 
ј? <pb n="97" /></p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али н 
и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћ 
 за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође  
 што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, обј 
јући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова трг 
јатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, 
 била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; удара 
 је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непри 
аурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, т 
у ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао  
олике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе 
} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не 
ољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио.. 
 стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже с 
> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тер 
 под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref targe 
 Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То 
 се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас 
трого.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>—  
е да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> 
моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан госпо 
е пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има вре 
ја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да м 
xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>... ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и 
 принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p>  
 по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се 
аки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре 
 мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с чо 
} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чарши 
и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела  
У нас је обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом 
Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с  
овори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> < 
, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он ј 
д другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да л 
рвом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га проч 
, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</ 
 проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице  
 коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си  
бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатка тејз 
 кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више  
у.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега 
и Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога 
оју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Ј 
ипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо 
} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кри 
љи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и 
се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пут 
само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде св 
ита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица 
ак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target="#SRP191 
 не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, лепота;  
S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њи 
ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чу 
</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану тр 
илосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет  
ирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију о 
ћеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па  
о поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па ми 
мо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, прове 
Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи</hi><ref tar 
му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше у 
вореност, много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно 
 Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако стра 
на Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би  
 Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо н 
луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га  
а скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{ 
фет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван с 
 „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тог 
ати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, з 
што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“.. 
ебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се 
о рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због де 
што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем 
че : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те ј 
амећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска 
.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у  
а, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то ј 
а, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком може 
плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ари 
> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгали 
ет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер  
ва?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Каж 
асла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако нек 
помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и 
 су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> рас 
га сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила исти 
 Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи,  
i>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прами 
а твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Евро 
м <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S 
амо полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<h 
о је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дош 
ла излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и мног 
, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, занос 
ећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је 
д је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже 
 одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што лич 
м је правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била  
коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, 
S} И долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{ 
рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми 
аде та музика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Француск 
а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</h 
сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бит 
 се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој  
ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опе 
тној хаљини, турској антерији, коју она зове <foreign xml:lang="fr">saut de lit</foreign>, с фр 
ац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<foreign xml:lang="en">Poppy</foreign>“<ref targe 
а канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече  
есела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро. 
то се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али  
ветку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, ко 
/p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња 
и.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узм 
у помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и 
никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xml:lang="en">Miss Black< 
овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима кој 
ћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гр 
оћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, све 
 три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Ен 
ознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале оч 
 ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види  
ла, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас се 
p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не в 
i> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и европска махрама за  
 је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по м 
ја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, yes 
ито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb 
аше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћ 
е, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено,  
е мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— 
и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор 
злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара чести 
 би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја  
 да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} 
уу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђу 
</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p> 
ог деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш 
 младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, 
 му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе 
p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи 
су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сест 
о (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{ 
н <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдирим</hi><ref target="#SRP19120_N68" 
 савремене, француске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по с 
а <hi>нова</hi> (како младотуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљ 
х нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име к 
и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се 
у да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље,  
 жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би 
i>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге з 
иде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест м 
својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући  
аше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак 
90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</note> <note xml:id="SRP19120_N91">За вр 
ном као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: љ 
> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-па 
султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав велики и светао п 
ирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово около на клупа 
n>“ „Пофранцужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француски и говори г 
и сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква 
ко му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и св 
едну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући св 
вако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европ 
здвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен  
е се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне  
је ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас.. 
 лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, т 
а сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској 
не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па  
очех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан см 
ного уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој 
и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она  
на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; та 
{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео. 
туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је ко 
џа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! х 
="SRP19120_C13"> <head>XIII</head> <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије 
ке, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили  
ије дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А  
арник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — 
атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће видети, а т 
ругом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с м 
јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у  
е куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушај 
 осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се  
 од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има мало повећа 
и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi>често< 
мнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде  
ош врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је поче 
кну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе- 
ина, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га ва 
ренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, њ 
одина с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмила,  
т не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изгова 
е загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, ј 
 ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена 
р што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се 
рлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене  
едим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, 
перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1 
p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који о 
 белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} Т 
Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова гос 
а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну х 
, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох  
роменио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос и 
е подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, син 
тајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осм 
зник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да  
 се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је в 
 она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки ч 
 поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се  
стима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. 
о, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, се 
, јер царство комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсе 
 јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ру 
 или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као његове оч 
ше јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и  
е бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гле 
е су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се врати 
нка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински 
Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори м 
 на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа  
ускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" />  
афа (слатким не послужују старотуркиње) и цигара.{S} После, разговор, разговор, па испратише Фа 
преко једне своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ј 
 Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница  
ри биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно 
им младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други 
сама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скоч 
 позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окре 
oreign>“<ref target="#SRP19120_N83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти с 
зу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само 
i>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} К 
бе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лиц 
 гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: поз 
ва из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>. 
стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, 
л Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица је није зва 
е отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џ 
n xml:lang="fr">Rappelle-toi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adi 
 на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу. 
: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напа 
 њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, 
n xml:lang="fr">au courrant</foreign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој 
растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, о 
 овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловк 
као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав 
енерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење 
послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу 
и с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаст 
идеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S}  
сте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зе 
рта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или 
белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она 
као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нес 
ђака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко ди 
ожда његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој 
завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голу 
ена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} 
не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја  
..{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отер 
о мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу.. 
 умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, млад 
и у организму ових пробуђених створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и с 
 страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека ка 
крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешк 
а воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцањ 
 „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би о 
да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p> 
ег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед 
 месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једно 
дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у о 
у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP191 
ет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; го 
Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним ск 
>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за свој 
 ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, теш 
} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи 
и, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јата 
свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бу 
че: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} 
пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихов 
јвише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше башт 
ћам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако  
 уморна као после каквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одм 
 за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и об 
рахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у  
е понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају  
 цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје 
" /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста  
ки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела:  
не ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по 
ће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кро 
жи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али он 
пут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могл 
...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога да 
љива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала 
м у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас вид 
 Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, 
есет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи 
...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово н 
ре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с вис 
 ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јо 
, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер ни 
ече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ в 
 накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него стариј 
и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Тур 
рада сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио ка 
него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле с 
 је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три д 
 прозорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи 
 добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} 
 су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, к 
 да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} О 
пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га 
а девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим г 
аква част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удост 
их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише в 
ас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на  
/p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна.. 
ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у за 
чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице. 
а мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала  
ињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милиј 
је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да о 
ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако  
зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> < 
да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет  
, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> им 
иче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљин 
ла би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се 
 и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити 
44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла поми 
ајвише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а роди 
тара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, сво 
аже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одл 
лад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И посл 
она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго ме 
 надгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се 
фет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала ј 
 су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њи 
мед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, 
ела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и д 
мир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна не 
ра“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мал 
<p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син збо 
Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певај 
а одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не м 
о мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим нежним рукама ухват 
вају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушк 
Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у гл 
: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, м 
стави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пат 
с изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Ф 
ук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога 
сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави 
та песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих  
гова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, жив 
 се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у 
 седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S 
 за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала  
сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!.. 
начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, о 
ела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад ј 
 се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубаз 
нцускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лонч 
 Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А о 
прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чул 
ој европској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким т 
 чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p 
им претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерс 
чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече 
сије је била некако необична, невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могад 
е на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европ 
мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли м 
на у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, 
а, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да ви 
о, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{ 
и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам то 
?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све 
 нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуно 
е биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и о 
Entrez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и предст 
аље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n= 
<pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p>  
и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека.. 
 како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не п 
ту и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајућ 
ину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и св 
, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без  
бу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официр 
лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о 
Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање. 
не црвеним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је  
пија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што 
дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрос 
о су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спус 
ли <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, ст 
се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S} 
метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} 
е радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чи 
рвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, до 
земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зел 
 чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се ка 
сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чин 
аријима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов по 
уна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Р 
, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју новога живота, која се прост 
а направи Енглескињама и Францускињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму.. 
таше у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и за 
те је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне 
антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, 
као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена 
ица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по  
е и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све по 
еле, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да 
ло па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на најви 
пореди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Е 
 комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунске певачице, потурчене цига 
 текија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и одмах гро 
Неколике старе певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једно 
езаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне оп 
роване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au co 
азу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и там 
ворио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— 
ма.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, 
 на кочијашима, на робовима дилаверима, и захорило се, наједанпут, изненада, из стотине грла ка 
ољно закопча хаљину уздрхталим прстима, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S 
а Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фе 
еколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, не 
 и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, 
ајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n=" 
и дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је застајало, за 
.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{ 
 говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом велик 
е је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; др 
жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од паш 
опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за 
ти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробу 
hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље 
 топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему  
лих персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак  
.....</p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само  
у и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињ 
Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна те 
познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби 
з романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p 
е кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуш 
у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, 
да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на 
у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</ 
S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ с 
 Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p> 
ка.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p 
уштву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи 
ци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да 
о мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи  
вала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завид 
 као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — 
и их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Али 
ено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих реликвија — фран 
крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашт 
 с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненави 
адица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и  
 мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S 
у собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, т 
ницу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на  
ој сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога  
хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њ 
— она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном 
да, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских народа који живе у Турској, 
у, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двој 
а од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се и 
а од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа његове  
е ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијен 
 отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући  
 и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да  
едно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по м 
ет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад 
ћају,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад  
читељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим к 
, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на  
анпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала  
 Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се,  
 главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала 
ије луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сре 
 да устане, она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати сим 
змучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лека 
сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатм 
де смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је с 
а Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S}  
ну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се по 
 неколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урн 
 изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење своји 
угу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види 
и им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Дв 
дала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронз 
На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<foreign xml:lang="fr">Est-ce la réc 
поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта м 
да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У пета 
и у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио  
осле се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгро 
S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S}  
ле с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign>  
S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себ 
оворити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он  
боце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна  
S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у 
 изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} 
е с њим против нашег друштвеног живота, и против политичког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде- 
идовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове 
? <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се 
мбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— П 
иже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у све 
убоко, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа  
и и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице па уз 
ерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас 
ен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми 
у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шт 
 после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људим 
а га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче. 
 дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строг 
ги људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим 
 То јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign xml:lang= 
урској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весе 
 добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини  
 и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, кој 
и смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Ј 
е била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па с 
и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким т 
 је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да 
и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега 
енти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је ле 
амо покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S}  
рсије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа  
вао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што  
тану, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије 
/p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син к 
уксуза?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али,  
ће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и у 
да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, пот 
тно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да  
сно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жи 
ачке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао 
 као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле о 
 опет једна Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, св 
г четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} 
асмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и  
ко ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним дру 
 су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на 
и о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрв 
се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику ра 
/p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И  
ацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, тр 
 храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измир 
!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина 
да море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одак 
ж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете,  
кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, 
никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити. 
ћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија,  
рије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја  
рљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Кра 
је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, слушајући побуње 
 је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као ма 
 њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према 
е скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједн 
 ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и леп 
а се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S 
атких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дођ 
еверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше  
ечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајућ 
ађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је стр 
Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „ста 
у.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се  
риф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су 
знаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њ 
ене: развијају их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, тетк 
ање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуш 
у.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... ка 
еку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љу 
ругом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена? 
градске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" / 
ј једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мрт 
кама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, ме 
ражи и елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њи 
 вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу  
мо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам к 
цама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледа 
о лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога 
, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али н 
е као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па  
 зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p>  
не су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, 
>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они посед 
 зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња 
една у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих не 
дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а  
се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата:  
а и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко д 
и оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу п 
в, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како 
, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и  
јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи,  
ва полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{ 
од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви  
ти у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила 
атастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан... 
е је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела к 
ир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну  
идим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га ос 
ч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилица 
е на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице 
у за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде 
} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајец 
као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов 
 се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо,  
/p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> < 
а ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{ 
рознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хи 
ог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад ниј 
е нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова 
е младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа;  
а, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих р 
 старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те стариц 
 леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купуј 
етио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турак 
ратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене,  
 Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам  
ре, него и најскривеније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си с 
охотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дан 
је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што 
и, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море удара 
е кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрч 
мирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он за 
м испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчино 
робамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га 
в случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај  
а... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> 
, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Фра 
љену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> 
ко оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Турки 
нама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркињ 
ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у нек 
 странкињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од 
и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ 
адовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је 
 јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болни 
 њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише  
 узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она  
њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор 
нога старога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући длановима помамно. 
иске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу. 
 Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик француски, па Нем 
тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да се 
.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава  
ају себе новима, — протерати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили 
дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођ 
у кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на б 
екиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у с 
 им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кро 
етала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па к 
етима око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свек 
вао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне  
замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, 
ерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће забо 
 ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражи 
p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потпис 
вета не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S 
о кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није з 
 се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једно 
ди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекуј 
авиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина р 
ећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо 
е сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољ 
ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мо 
итујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуште 
на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и  
{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере так 
увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али ум 
груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кол 
умењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb  
у Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он 
 Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред но 
а, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У го 
 тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе.. 
а час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се. 
о.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет 
анац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом обл 
еде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња с 
 не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди  
 и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна 
гутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> < 
о пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца пи 
 да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене 
правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних н 
 којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој ж 
 природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и м 
{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, го 
лаке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; п 
вако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слуш 
 главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђ 
 између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Т 
где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S} Свек 
 седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта св 
.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синко 
бећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У том 
м дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не догов 
оду...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овд 
спава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и св 
, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са к 
кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустроване листове и чи 
љуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, о 
 жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај,  
> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml:lang="fr">Entrez!</foreign>“ 
шла кући, променило јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гле 
а њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке 
иња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као  
 моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо  
а је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног с 
најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шар 
као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је 
е засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав  
ште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својо 
„Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега:  
 на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о то 
 не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући струкове и анте 
 Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану,  
о, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез 
на...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те 
грлише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весел 
есела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка 
има.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досади 
ло кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, 
Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!... 
 Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је с 
а ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мер 
енело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду 
мо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је в 
S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала  
леченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање св 
 загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да 
умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <fo 
у и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним бр 
 за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени  
росто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом ле 
д вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а он 
, она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#SRP19120_N55"  
ћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, 
душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страст 
Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о сло 
во по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, 
пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је 
смин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дува 
ум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову циг 
ед и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима 
p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном  
здрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво.  
ам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела п 
ништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да уп 
 изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кук 
 хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} 
ш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друг 
 парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту,  
пом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="e 
ге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="170" /></p>  
ст је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано 
 да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S 
ла синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, он 
Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дв 
одини,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је  
ико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислим 
знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка,  
с батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмеј 
стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу нег 
 део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се  
 смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, шт 
и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је би 
се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и  
 ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота,  
ело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здра 
 бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела".  
ирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме  
 четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом 
м, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтар 
се јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S 
ма!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спава 
а траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је 
ика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не раз 
јке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и  
здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски тр 
д је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је ж 
е: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође 
сет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође 
састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама њ 
ала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али  
 омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="#SRP19120_N72" /> Ја тад в 
 <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичај 
, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Ч 
нча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз 
кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менаж 
ј лепога понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци дру 
 зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На  
ије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> < 
 n="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна,  
баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха! 
 њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, 
убави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <p 
л-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију  
ој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" 
де.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лице на ње 
 њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код неброј 
са; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с 
 загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерси 
и, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена  
че...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то ч 
 два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри 
е, притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напреж 
држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехн 
а, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После се 
" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се 
 оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао 
/hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пр 
нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с  
 кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и  
 кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао 
о моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини. 
атмина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег,  
S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, пе 
ицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много 
{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је у 
итивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем  
 мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не 
дох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у С 
Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други- 
боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јо 
али, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше с 
оше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То с 
ого му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако 
бе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће ме 
 та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сам 
 по крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим  
риграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, к 
 би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе 
ћу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћ 
авала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све 
е.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад  
ар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све о 
.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и п 
p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа 
рећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> < 
ф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарум 
у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама р 
у била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џа 
да у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S}  
беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, 
е-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А те 
ли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из ку 
ту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их 
ава кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, један оспичав <pb n="209" />  
; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није 
н или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си,  
 своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговор 
сечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли  
макоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, 
ас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p>  
а досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала  
 седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и 
 окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузам 
њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њ 
 као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбу 
напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кро 
 муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама 
 а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је 
 да ми наместите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирт 
зана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Ч 
на се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S}  
кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плав 
ије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, врем 
ла, па носила огледало према светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Ха 
ајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и о 
 опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се 
д се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори...  
рај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> 
да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио 
а, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— 
у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена  
едној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси род 
а, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви 
 тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi>  
спођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости к 
61" /> узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који беј 
ао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу ми 
иле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам по 
oreign> поче узвикивати Нурије тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p 
ео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Ос 
гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајући промуклим гласо 
ричају да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те пи 
 се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с к 
траха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та 
би кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} М 
ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да 
_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он у 
е остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсиј 
о да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћу 
брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или б 
лада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице. 
 њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, дос 
.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли 
нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна 
 паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викн 
а радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не мари 
а срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад пом 
Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењ 
 јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако крат 
 смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, п 
 има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништ 
</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од рано 
а си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родил 
ад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{ 
услиманских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жен 
.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој 
{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо ка 
носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику соб 
фима</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} 
 Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје 
уњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни  
јситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да  
а је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао  
просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<foreign xml:lang="f 
ви нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и д 
Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав 
о, робињама се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се 
и.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спав 
аветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и 
, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? 
foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <for 
уну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сирију и  
 далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављ 
 имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она 
ња у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да 
ица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} 
је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена,  
м, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побег 
адржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестр 
е доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бо 
— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на мој 
 спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње вр 
м као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{ 
ени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у соб 
} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p> 
летку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да 
ама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и  
 уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи поглед 
цуски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направ 
 воле по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па  
и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n="100" /> <div type="chap 
мо устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је  
за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју  
а је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши с 
има, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоће 
мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, 
/p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у  
 и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, 
жна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на 
х не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</ 
не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с  
.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање,  
 се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у  
нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева т 
векрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S}  
 је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају 
и са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да 
ма, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је 
 јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гад 
ој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кад 
сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много по 
 капију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ар 
нца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху 
д их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си сме 
е и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она им 
е с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену ма 
често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко мога 
вету покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је м 
оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живот 
и, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајућ 
стито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, гд 
азвале турску хаљину француским именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како 
ене дугим ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога  
 мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} 
и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад  
је у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.< 
ступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио  
 собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разговарајући се с једним младићем, сваки час баца оч 
иле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су,  
уне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвено 
и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсеца 
за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у чест 
о велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори н 
а: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким 
хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друг 
тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни  
наест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је п 
p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубом 
че.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је 
ејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти  
де несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За т 
пљескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови  
е у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с 
се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Му 
 као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен 
мо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! 
обља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је  
ободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова м 
етка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке 
м залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr 
таде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пл 
афезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти н 
ече сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Ал 
а у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из 
 сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што д 
 опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се 
,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлет 
 знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим ка 
ући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, г 
а, Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но д 
ља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али 
т харема, њено интернационално друштво, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Ч 
ав материна.{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; узех живети као покајни 
“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљ 
ана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све с 
, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу  
а му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде  
 <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни ас 
д принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но 
тмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио нек 
 поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узв 
м плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајућ 
толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нуриј 
ад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан о 
ћам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам уш 
и, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац в 
ари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати 
довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће,  
зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли! 
а јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци от 
лости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турск 
 други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се з 
ндила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам  
, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То  
ете проходало, чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовал 
ене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму св 
i>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у  
зива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у  
чити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Тр 
{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно  
це,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми та 
, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign xml:lang=" 
.</p> <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не  
 невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу н 
се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-те 
о кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох 
и бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као д 
удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, п 
рлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка не 
лазиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на ка 
мо у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студе 
 њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en">O, yes!{S} Miss Bl 
едајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених 
се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе с 
 горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноп 
н скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеј 
 одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и ка 
о.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „ 
је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</ 
ref target="#SRP19120_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „дво 
 где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па 
а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно 
ајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет  
здираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен 
а, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина 
оди побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брз 
д њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде 
ијатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као 
{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би 
црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганско, све шт 
ије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако как 
е с болом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S}  
е Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S}  
час, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани,  
 ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, 
 да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да 
 па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побле 
сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам уз 
 и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и са 
ежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спре 
рили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове дец 
, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да по 
а, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и  
у кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „ 
>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се з 
е остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Го 
 Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је св 
 њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће ти 
ч, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Ф 
утра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погледајући у све  
</p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна  
носила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што би 
варам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} К 
т.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> 
од теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега што б 
p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти 
 се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Сол 
к у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али 
 комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође  
а, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом кап 
-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би гости ч 
шта, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад 
пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити ј 
олико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова  
 доба свога живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и  
е...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се  
а шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим 
а, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита г 
 у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче  
 кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фа 
клела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтиј 
н чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер жено 
слећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу 
е по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се ч 
сман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се  
о кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Евр 
а глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно  
век завидела на Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтел 
сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи  
а Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p> <p>.......... 
 пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше „<foreign xml:lang 
е пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж  
вом.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то је 
е, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба 
јзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела от 
е, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови,  
и у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само га за 
ги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене к 
 да их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам  
ткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и 
из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и д 
певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве;  
одиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге,  
а му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напу 
спремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући 
ди, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице. 
е за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и 
се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не  
лим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као 
х реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захо 
ло да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шеф 
 богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум о 
и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, зај 
у је свирци и песми, француском језику, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред  
ешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb 
ред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизино 
ише и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћ 
 на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорско 
глеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште 
ој Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им  
закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, 
: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега 
 и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерс 
 врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, зас 
и младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А  
анум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љуба 
алупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, 
тешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то 
омислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазва 
уски, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је 
 дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађ 
а грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам  
олико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из 
говори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта 
у иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесн 
е као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа. 
ођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе 
пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Б 
нову муслиманку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да п 
едну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Па 
и далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљуску 
размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi 
лиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није ов 
“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђ 
желе, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мири 
е има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му  
-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ни 
е сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже н 
еделе су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско жен 
свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су показани ортаци, то је 
, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и запл 
а кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу гр 
у тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је по 
 где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и  
и на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, гд 
ка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и 
 свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се покл 
е кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о с 
ас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута 
 отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја нес 
 су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</ 
 бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није пости 
болесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чул 
спође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на см 
аше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један ви 
i>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из 
 <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није 
кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је в 
завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора  
аве.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори  
и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, кој 
уго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S}  
 никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче д 
.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати  
 месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушк 
ам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старо 
ћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме ле 
врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се  
е да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, ка 
S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама пре 
е таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не св 
мрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивал 
полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе 
стра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртв 
 изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У  
ин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мр 
S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на гл 
05" /> једну младу несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непре 
осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих  
ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у ту 
з Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатм 
нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, 
 бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике б 
!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робињ 
јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела  
{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде 
 исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпу 
е зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам  
е... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој ј 
.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слат 
није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дн 
ед њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и о 
n="65" /></p> <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемс 
роножних столичица без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслин 
 међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи ка 
т и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у ду 
е моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напомену 
ти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S}  
а смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да 
за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра  
згуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се пр 
b n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело  
ц, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чиј 
.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га вол 
седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји,  
велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслим 
 затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га 
ео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да  
свећеност, дивљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за 
кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би на 
исам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не з 
ију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје м 
ајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном 
у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе 
} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-хан 
а, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њо 
ле да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Н 
на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвен 
деним месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне т 
очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешт 
нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у с 
, обученим по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена 
, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку 
Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је и 
грдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало 
 гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ ми 
о мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у  
љи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас дру 
о учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербе 
„Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кро 
о“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} 
конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ха 
вика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга 
а-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан м 
сто, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к  
јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувал 
ју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и наки 
 лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше в 
а се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није ре 
видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за мо 
а, све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло верско ос 
 се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљуби 
 сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура:  
таје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у т 
 и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереск 
, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи  
е белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног др 
к или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле 
у ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остат 
тра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на ули 
 хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу,  
осада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио  
 ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољу 
махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним страсним, снажним, мушки 
{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> 
{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер 
зел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и б 
сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, з 
 једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} 
д тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло  
чина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша  
инско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кућ 
кар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, поч 
" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу 
ави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећн 
 хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не 
ласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спа 
ца, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од он 
ђа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парк 
ква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и  
и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с ч 
е чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, см 
рског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блу 
це: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ћ 
тавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Ина 
улренги се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, п 
ена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не 
ором њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се  
 импоновала Османова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „К 
знаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је обр 
беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он  
аче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од  
м, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше 
не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му  
о чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате му 
а сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, с 
м</hi>!“<ref target="#SRP19120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где с 
ији, хрци<ref target="#SRP19120_N71" /> и каик-отосу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јас 
за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме 
ма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога  
ила свих њихових удружења <pb n="53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и д 
рек</hi>,<ref target="#SRP19120_N54" /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n=" 
у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросвећенијим народима жене нису потпуно свесне. 
foreign>“<ref target="#SRP19120_N74" /> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе. 
О, Шућур!“<ref target="#SRP19120_N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здра 
чевретима<ref target="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним 
анкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види 
ано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и неповерљива оријенталка претвараше се као да не разум 
/foreign><ref target="#SRP19120_N57" /> и поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енг 
атворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; ра 
.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст,  
еј-аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет он 
 готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је в 
> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml:lang="en">Don't be jealous!</fo 
инама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} После, оволики шпијуни! за триде 
л, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се криј 
отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огр 
е у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, о 
страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво в 
{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из фран 
знала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, 
l> Кристал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добр 
Млада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</ 
алу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али мл 
ј грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од 
ло ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је  
а и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозор 
> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Царигра 
, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева,  
а, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и  
о је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ће 
!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уст 
лове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом жен 
ост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као по 
, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колик 
..{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем н 
оотпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па м 
оже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човек 
и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и 
а жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица. 
} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му 
драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.< 
тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" />  
незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, ч 
ош магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигант 
моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледал 
ам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш 
 како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној кал 
} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Н 
 бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што вол 
 У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а  
це...{S} Страшан цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пе 
кад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у нас 
 је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за  
ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиско 
то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као ки 
це, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему 
адна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је нек 
шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођи 
орбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста,  
 Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добр 
k</foreign>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харе 
ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{ 
крије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње  
Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па  
инц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако  
е принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Су 
обран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене 
ди реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, гол 
(снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фат 
и.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а  
, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице 
па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p> 
 цигару пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S}  
турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростит 
 у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све  
ислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-н 
то је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамор 
 досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да из 
 се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, затварајући јој уста 
упи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би 
е знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се  
ни звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „им 
-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три мес 
То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је ствар 
нам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овак 
е, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савр 
ћа, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi 
побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена ч 
ше, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац,  
убила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S 
 кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће воле 
ак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код к 
у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли д 
еди на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф 
а, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа <foreign xml:lang="fr">Cousine Laura</ 
је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакри 
вот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{ 
ука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, св 
о били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако  
ене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у ц 
спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пр 
у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, беж 
 Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију 
ри у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рам 
 да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред н 
адби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле 
већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они к 
 кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у 
дају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, сн 
 зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опад 
н од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Д 
вет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом  
 навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да на 
ол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грд 
пео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ 
а почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија н 
 изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сва 
од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S}  
е с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчи 
ће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му он 
 онима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо 
руди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени 
е час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрв 
 рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж 
</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме ј 
S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с  
а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само д 
нпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Зол 
боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она 
} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо  
аиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а др 
</hi><ref target="#SRP19120_N93" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или 
ас'н“<ref target="#SRP19120_N85" />.{S} И пролазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низ 
Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил 
за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мај 
ј</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста,  
ла је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</ 
к за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} 
ју хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше  
мо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од 
дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пиј 
 лист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оц 
 јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S}  
човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Фран 
о је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости... 
е осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете с 
као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живе 
 за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемал 
очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би т 
само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч. 
ве знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како ј 
шта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цар 
је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја  
осла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па  
пу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су са 
бро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим му 
а обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али  
осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му с 
ле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом  
ливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио 
ри слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној дец 
јчице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу пре 
 не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импрови 
нац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадов 
аше слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> < 
 радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и ништа не г 
че, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве о 
да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удај 
ак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И ника 
а.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога шт 
Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још је 
и она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, 
ијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.< 
врло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што  
уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао ре 
 је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела 
му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео, пристаје и на чет 
бињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрах 
 мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џема 
иван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да 
лавим солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, мл 
е бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S 
ху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући в 
рпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кућ 
а шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се с 
киња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружн 
ћа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата,  
ук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек 
, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мисл 
рела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се дос 
из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа 
 је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S}  
лун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе 
преко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечу 
преко обичаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, слушајући побуњене Цариграђанке,  
аздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Беј 
 изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да  
ена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љу 
к се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном,  
цу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а 
рифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности 
арајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомо 
 и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло ка 
еја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је с 
крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S 
рши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и нем 
еју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p 
!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету прича 
н, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледа 
е весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох ј 
, откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати 
 госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био за 
исибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејск 
шћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је 
 Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у л 
његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једн 
них врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се  
..{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p 
а својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Д 
свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „св 
трић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели ст 
алила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој 
иким даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је во 
м чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен гла 
н добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где и 
уних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшик 
е занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од  
за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне ос 
и тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило 
ене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац леж 
акана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у 
 мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мрт 
ад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема 
 се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка  
је сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад ј 
срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлач 
како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да  
рица.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с  
о година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младос 
у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, некако велико, 
 Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена  
ђаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, 
сутра Францускиње, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле г 
и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до прес 
плака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа 
ук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се 
is raisonnable!“</foreign> говораше.{S} И најзад узвикну: <foreign xml:lang="fr">„Laisse moi tr 
 улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су г 
љину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у  
 ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он 
ођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за г 
 њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жен 
атом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше пре 
 или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име,  
енчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи ка 
} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Организовал 
 Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена оглед 
чивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам 
олела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; а 
 ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сва 
} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И  
 на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p> 
ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али  
че племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може би 
 И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за  
месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са 
ад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе,  
ше волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" />  
е није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су ок 
Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан 
 на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога 
капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неис 
хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме бра 
 зелено као кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад 
, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста 
ла слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком наг 
разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма 
не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и 
буде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска м 
 криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав 
у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, 
нумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима п 
гох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница пр 
х мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила си 
.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуч 
мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим свој 
/p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разгов 
а је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слал 
} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа 
иво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе 
жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} 
деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличен 
} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан... 
 реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турск 
 прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јел 
и, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S 
ника до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту са 
могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни  
ер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријате 
о врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у  
 то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпу 
ме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засме 
 час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо п 
ледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радо 
о да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао,  
њу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> р 
 заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансион 
, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме 
 могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене с 
и, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин  
 што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно забор 
 нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину сло 
ла; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва 
е, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила 
и, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они  
може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па 
на је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугод 
и су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неис 
 бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што  
ете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави ра 
ге хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казуј 
ад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтв 
е да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи  
ољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, 
да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Француск 
 бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у  
ар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p> 
си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета пос 
намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу? 
екад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он  
ни имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кће 
оје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дођ 
ам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из 
р да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi 
биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S 
е?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и он 
уче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:lang="fr">saut-de l 
рашни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво ј 
 ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Г 
n="214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S 
бити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју  
 учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лут 
атмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне  
осле овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми 
</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба 
, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не 
инистичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необич 
вој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p> 
код младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак бе 
ично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу  
 свака испрошеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече С 
</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то 
на силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш. 
њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми? 
че Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори  
 сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не 
страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница  
.. говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да  
већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је п 
нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францус 
, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли  
е, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он  
 Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка к 
, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци 
S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно ј 
наје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана 
еј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „ 
!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву 
кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p>  
и с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се  
мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отво 
ет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи бр 
 Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он мож 
ше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини  
...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе  
а да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођ 
е „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се  
опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, 
е из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да 
ешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.< 
ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} 
онак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би 
 „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује  
и „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи м 
бо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде 
дске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, п 
. имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе 
oreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође 
ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у 
Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу 
ли мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђа 
oreign xml:lang="fr">Entrez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и покл 
а: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с м 
и да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и  
седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде  
а седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прв 
 робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><r 
е насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања...{S} Прича јој да 
иће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помис 
ријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се 
ва добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена,  
не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „ 
.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не 
 Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дуг 
е чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и дов 
о миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> ц 
<p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени  
>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће 
 вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било сме 
лака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв,  
девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује,  
-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за чи 
срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала  
, из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или  
ју од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене каж 
ав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те ј 
 у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред  
шљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једној час др 
. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а ун 
 воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи фран 
вот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се  
зила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ј 
а после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима ј 
а станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло 
ум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мер 
 палате, или дворове француских краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једн 
ледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</h 
 се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је 
 привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће  
се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему н 
 и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на манг 
ше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; 
 О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам х 
ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим 
обушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="41" /> н 
а преко лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, бри 
ама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем умес 
који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову,  
у: „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у  
лада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто 
о ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џе 
„На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се п 
н није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није род 
 и најмањег трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледа 
 кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши 
ађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пут 
 „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборав 
 им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div>  
 „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца 
, затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из двор 
и јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам ј 
а покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли 
ма и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: г 
ути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она р 
ела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад о 
д виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвес 
цу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чин 
ког писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Бе 
} Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је по 
ављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско вес 
обри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, д 
познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“,  
тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Ма 
је од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече 
 нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да  
а, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Сол 
пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо,  
 и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да  
пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно 
а један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једн 
ко су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, које имају к 
анцуски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не  
ејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и уда 
 жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа,  
и бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провируј 
родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те  
и.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болесн 
м, <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај т 
ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за  
 се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу  
в ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам  
се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал 
 кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам н 
пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се 
које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем  
, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта  
, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожа 
деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога 
кочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чу 
есу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна ро 
> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! х 
гога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља. 
ољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља. 
мове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејал 
д плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре улица 
 се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали  
 која сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф- 
{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Поб 
има.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар  
рислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби< 
ци.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна д 
женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело реч 
е претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{ 
ија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су с 
м које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Зам 
се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, реч 
не.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, 
ти у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад 
/></p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зн 
 наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<r 
(не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук 
муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф 
био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом не 
итујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S 
а јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то б 
Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Орие 
<pb n="118" /></p> <p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте 
рије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпу 
шница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="en">You are mad!</f 
. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети 
рем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећ 
и Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Ка 
на уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећав 
p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, 
ају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема 
ом гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па 
тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о  
Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S 
ела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им 
ворим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много пошто 
е су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунск 
луњанима, ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу,  
грејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако  
 виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе н 
је младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај н 
адиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> атмос 
{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан г 
S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема 
о и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се  
ан од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Ка 
 велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом 
н.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> < 
eign>, књиге, слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign xml:lang="f 
, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и ст 
.{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, под 
е најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са суд 
твори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту не 
е човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга го 
ка било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} 
 врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана зам 
неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target="#SRP19120 
јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећ 
тирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима. 
ејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би  
екоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није 
ешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па  
а софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у м 
е.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се р 
 а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати до 
 разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја 
{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је  
љанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} Д 
у турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплак 
епих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} О 
, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим,  
у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихо 
ћи, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и ца 
ољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спавале.{S} Стр 
, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе,  
 се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr 
<p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, пе 
и је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз 
ли, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке,  
 слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад... 
 успомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} 
Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!... 
у за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова м 
ариских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског 
атку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе 
л је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, 
 се наредише око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се 
д је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Н 
ње турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скепт 
.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S 
добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом 
 да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђ 
епашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пи 
 јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> < 
на а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n=" 
се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због те 
О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па к 
" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и 
е псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и 
05" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се  
а:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</fore 
јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како  
м зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и  
ебо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О т 
, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живи 
рачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну ку 
 чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је  
тана, слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама< 
сам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га о 
оји је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></p> <p>— Од „нове“, наш 
бави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам на 
е...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа 
м зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њ 
д очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад  
.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не веру 
си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{ 
на...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојч 
она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно 
 нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{ 
ло промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих м 
ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној  
е иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Он 
ремима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама н 
ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала...  
мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гук 
анпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" />  
{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрет 
како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да жи 
зан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да  
; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад 
ј се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознати 
гу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес  
не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Ш 
треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као сл 
ко је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како н 
 <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим 
адознала слушкиња непрестано је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви  
е, једна слушкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нер 
, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, р 
<p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и  
ињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се вол 
 каква европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи се живо 
помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на к 
промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад 
 сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30" /> <div typ 
е њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једа 
ам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дођ 
 га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души 
рчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој  
en">Miss Black</foreign>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели 
" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европ 
уше која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> 
ј спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пре 
а се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка рад 
 И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће н 
ут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S 
ед конаком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са свој 
ијом зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S}  
екрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ 
рије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на к 
ова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфоро 
. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она  
о из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше с 
данпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target="#SRP19120_N21" />.{S} Она 
 саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте 
пијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с друг 
 или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена 
збиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Ту 
е ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум,  
кивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, 
 суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко 
о белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима 
лико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турс 
 апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извес 
 викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</ 
лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеј 
офу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не 
судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле ј 
у јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, 
ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у забл 
 породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју новога живо 
шкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћил 
} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Беј 
 не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И 
ше, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутај 
та као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена 
се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мај 
ули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам до 
азио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хи 
на прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи,  
 се зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање  
адознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Мар 
а младе у новомодним европским хаљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотин 
 фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца  
м лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама 
 их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и ту 
иште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави  
олиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, 
</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више  
 разговора са странкињама, Енглескињама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на  
аде, дубока темена направи Енглескињама и Францускињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, 
странкињама, нарочито међу Енглескињама и Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} 
/p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а 
ама, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: ду 
а ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и  
тном кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у ред 
ве ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на прозорима), негде гус 
е с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи м 
 улице Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупира 
ун, начичкан трошним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, 
ђенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два бо 
иним европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је  
обна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, 
ма, и, праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с 
убоким теменима, и, праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкињ 
ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и  
су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да о 
им-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{ 
и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје  
 од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време 
 жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, 
 ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ар 
 нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунц 
а милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра с о 
 Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет- 
не под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?... 
" /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљи 
ки црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пре 
>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени с 
ци полазе испред њих, звецкају зиловима и певају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спу 
е свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у анте 
еж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним 
 цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно 
ира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, и како би их п 
тано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се  
силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, 
олице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње,  
Уска улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвен 
бави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши  
љу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и к 
сеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових,  
нглескиња, које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} 
ад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из 
им фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било во 
ке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из  
шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога о 
и поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као в 
 у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</h 
 свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је  
 нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему ва 
завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад 
} Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </div> <pb n="252" /> <div type="chap 
 у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок огр 
, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чи 
ање звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p 
теријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока тем 
ивање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, 
стију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све пр 
з Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да ре 
е, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три д 
ла му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој  
Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лам 
ли, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушт 
ћа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у ча 
к.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као д 
ослуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, исп 
м тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се от 
 књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској< 
>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зачуђено. 
 би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p>  
да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жа 
а просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, dear m 
p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј,  
ћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима 
бразоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне 
еко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго ј 
ва господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} 
 своје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Бур 
убављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос с 
тра венчање, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше  
N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамо 
оју снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} 
х година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон рас 
 Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклон 
снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се до 
 му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb n="2 
 На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања 
сти.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличиц 
ици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нис 
вот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже и 
се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то зна 
оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она р 
литву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S 
већем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвал 
бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико 
кајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж ос 
S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној 
о распаљену фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S}  
 разлегала песма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у је 
о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видел 
и, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другар 
ке улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p> 
у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, 
, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе поз 
ам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико  
ан, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова 
ама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше 
не, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елег 
дном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад  
метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p 
и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с к 
Солуњанкама.</p> <p>После многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разгово 
ници, пробуди се оријенталка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} М 
 <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, с 
ква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не 
>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спав 
у да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафето 
ање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па 
 све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>—  
е дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се п 
и се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је за 
е зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</ 
ене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети  
Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је г 
обузе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да с 
>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{ 
чице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири груп 
раву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као  
ог стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња шт 
ћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се 
ти, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто ни 
“...{S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се  
 мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала  
te> <note xml:id="SRP19120_N49">Разумна и узвишена, велика.</note> <note xml:id="SRP19120_N50"> 
„<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турско 
ужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједн 
их ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој вид 
воле?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако  
радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ 
Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али  
солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, в 
стезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Теј 
на.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{ 
>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, у 
xml:id="SRP19120_N23">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица за 
ати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито 
еки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „ 
 Она је Туркиња, сентиментална, страсна и способна за најчудноватија маштања.{S} Растужена, она 
а их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало 
у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то 
дух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом  
, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и 
е он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, 
.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку 
хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не 
рској женској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о  
{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори,  
еним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као  
м)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испољен садаш 
ерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— 
 чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p>  
 /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка те 
 три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са  
ф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с  
Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба 
ам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихват 
 У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „н 
3" /> живимо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам т 
нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} 
Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помисл 
 само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџ 
ик, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{ 
S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <p 
едило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хо 
рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго 
Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да 
м пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама  
 Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао  
ење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Уп 
рији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зач 
 пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гл 
ве!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“  
да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И  
е осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и  
з потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И  
 не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, с 
чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад 
о и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку  
стало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’! 
сница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама. 
 човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме  
S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Н 
и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} М 
ли је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S 
во што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29 апр 
 им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну 
акосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <for 
е луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, 
 увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} А 
.{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати. 
ху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од ве 
оста турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове 
ече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њен 
target="#SRP19120_N35" /> Мерсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говор 
изаторе револуције: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уз 
.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Вид 
имаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за ч 
преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне  
Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не ч 
а, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља 
ј..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па с 
ила ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, ч 
ући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту  
а се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу 
ога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде 
 па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и  
ва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, го 
е му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, св 
туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и с 
риви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} 
ет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан- 
!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва  
 да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој 
м турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бис 
ну, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као обично по турским махалама изј 
сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сив 
алепршале крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљив 
а сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме на 
/p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатм 
 као обично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, 
ка прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фа 
.{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један 
 гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похит 
х гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Он 
атове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у ча 
т чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Он 
ан пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим 
, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не по 
рушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n=" 
дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратн 
а, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јевреј 
 она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lang="fr">Cocotte 
ва дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери 
рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакр 
е у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и 
авши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце .. 
>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдни 
ао што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену к 
а их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И уз 
ити крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за културу, за живот.</p> <p>Новембар.</p> 
, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је  
јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више  
само, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо зал 
један необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<for 
једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драго 
лада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не за 
а га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> кла 
епа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S 
 очима, читале из романа поједина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И ш 
стрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким к 
и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и  
т се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора у 
омањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</f 
е су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над њ 
тишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу  
амишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хлад 
ш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад с 
ознаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ С 
 <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ е 
остала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових  
зан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучера 
 вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— А 
ње и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав  
ла мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испи 
, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-теј 
 брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан наг 
једанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невес 
је радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и  
млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испитује:  
ођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У  
 те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срц 
 грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слатко 
ва, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти  
ку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако 
о је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није 
гатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатм 
ој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, 
а, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја 
ања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мен 
широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се 
 и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јо 
но у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан 
, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор ј 
ве раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже  
дуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је наш 
, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма уз 
е и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав 
 то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале  
рала, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене.. 
p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{ 
ва венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из 
и под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како  
е, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: д 
ке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз 
шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дус 
м на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног 
а!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече с 
омену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па 
(слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не п 
срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам 
к да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, как 
мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>Ана Жабуле</hi>.</p> <p>P.{S} 
казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад  
то је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале овакву каква је вечера 
“ доћи једна стара цариградска пашиница и три младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, д 
 жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нур 
е у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „И 
слоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону ту 
ших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам 
шетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И 
е!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне 
 она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поц 
војом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, дев 
ма; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи  
гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солун 
о је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, б 
 слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, могла 
 победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима  
то и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солун 
 биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико  
е отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Ма 
 пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, 
 то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде</hi>,<ref target="# 
у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на је 
еђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паш 
ти <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није  
ане жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да н 
естаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио 
, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да 
еднако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле  
</note> <note xml:id="SRP19120_N77">Лав и светлост.</note> <note xml:id="SRP19120_N78">Лав и су 
</note> <note xml:id="SRP19120_N78">Лав и сунце.</note> <note xml:id="SRP19120_N79">Одељење за  
глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања 
ише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у б 
башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, 
S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јо 
одне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сест 
ко аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хаса 
а.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>К 
лада и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста 
д мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пусти 
д мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</ 
 претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>.................</p> 
е, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад 
ну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисање 
...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом 
мори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на со 
„лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена  
обуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко:  
 цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} 
i>.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сест 
су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на крев 
ки неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице на 
им да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, нека 
а Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела је до јед 
придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против 
спужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо 
 није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би б 
и.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих 
 није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она и 
 Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духов 
} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, 
је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њим 
у драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја 
да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Ш 
да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је с 
орком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као он 
 робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид који  
е да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Дана 
јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од двана 
и на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и п 
p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где ј 
аси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, ро 
му разголићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро  
 мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска 
твом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже  
ову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику ј 
 мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће кра 
на чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из је 
, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S}  
та, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од 
водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвис 
 су се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не  
ви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француск 
.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с в 
ign>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ 
ца!“ Држи француске илустроване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<fo 
се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антер 
нос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— 
ачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S}  
а их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вече 
нкама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она 
љења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била 
У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљин 
 нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми 
ну сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јасмин-х 
мал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске по 
и неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и 
говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нис 
ранкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово с 
рши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занес 
ође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{ 
p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено 
не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и беснила наших  
 И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погруж 
ком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{ 
ину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаво 
ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— 
икад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно п 
сан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ј 
и, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он 
тид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Ма 
бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од  
а има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било да 
 мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа ок 
p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за 
постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви 
риле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале прија 
д куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црном 
у по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одм 
} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија  
е поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси прича 
>— У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска 
бијала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> <p>И загледа се духовним очима у ј 
у — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кро 
 />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној п 
 и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрх 
дна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо  
} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле 
шав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с гр 
...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она  
а се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је иш 
ма <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече  
м дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренг 
} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави. 
анке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се раз 
от.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на  
у жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каи 
 несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и дра 
чева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо к 
 живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, пла 
д турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је д 
овири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва,  
 и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанск 
 се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му кол 
 дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га 
су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно при 
ајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S}  
Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта 
ћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, посе 
е снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} Пос 
 јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види н 
"#SRP19120_N104" /></p> <p>Он се подиже и рече трипут: <pb n="206" /></p> <p>— Иншалла’!{S} Инш 
ад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући 
Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насме 
ајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут... 
ну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде н 
 над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>—  
уку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узви 
е тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} 
вши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S 
као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислон 
} Mon Dieu!</foreign></p> <p>Он се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p 
 рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања: врш 
 ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рун 
да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после  
а њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не в 
де, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прим 
ско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја п 
иле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ  
 све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђерде 
вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их 
ош ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сестрић није  
е отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасви 
ириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> </div> <pb n="151" /> <div type="chapter" xm 
уски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S}  
уњанкама служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n 
је знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с 
у не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се: 
ушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Ф 
{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води ч 
Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је франц 
 оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје 
егов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p 
на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овог 
до.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује  
о онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изудара 
нпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу  
 чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осм 
још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, 
гох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је с 
, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је 
Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сино 
 је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљан 
head> <p>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би сте 
 заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити 
 су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер 
вање и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробу 
S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јо 
љице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски 
о је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила ни 
и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам В 
уски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема. 
{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против 
отпуно <pb n="242" /> полудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За 
 оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке  
добрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком! 
атке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европља 
аршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref target="#SRP19120_ 
шта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кук 
тка може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Један женски студент, Францускиња, сталн 
ка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Ца 
оследње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом,  
> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе 
/p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати,  
звала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно  
и осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као н 
овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а он 
 се наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из роман 
скалашне играчице која је све страсније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф 
p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ј 
ас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опк 
/p> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p> 
 <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не 
 Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материн 
 то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p 
ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И  
rget="#SRP19120_N38" /> узвикну Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам 
е да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да го 
ош закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити.  
а Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и с 
{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у мус 
и човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала  
не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалил 
ну кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А 
астави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S}  
о, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубав 
а, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су  
После свршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и до 
Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то од 
у а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, д 
?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене 
p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин <foreign xml: 
ли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник реч 
р, који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшава 
ки и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу з 
 његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита гд 
 увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше 
а под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког кл 
на лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: ни 
ма некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочеки 
ирота!{S} Сирота! узвикнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Поја 
само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобљ 
едну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор 
арнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, 
тричним звонцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовити 
 и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претв 
а и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана 
 муке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> 
бодне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то је 
 први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на рад 
не, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она 
н појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као црви, зато ш 
 лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као 
фе преко рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, ра 
икако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах  
ртиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она  
а се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше  
драве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ друг 
p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p>  
е расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена ко 
е, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и ниха 
 После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му ј 
ле су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле п 
 па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ п 
рије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су 
 мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од по 
поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућутк 
.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ниш 
ра, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво 
кућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква нес 
з кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомил 
Dieu</foreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} Н 
а нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi 
све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро д 
 <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском и 
ду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчи 
бејових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и исп 
нанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с којом се он 
адифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим  
венеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{ 
же нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па см 
а, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек 
; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако  
 Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml 
ред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како с 
, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је увере 
асту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у 
и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је поз 
ам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што  
Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан 
ћна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је 
о на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из  
 су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека  
жим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ерге 
— Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Франц 
кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помис 
ег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хлад 
леној антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер по 
о густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама  
 да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле  
сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> </body> <back> <div type="no 
 ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам  
наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини  
ти ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стриц 
оћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с ра 
се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту д 
га? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и  
рци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ н 
уле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како см 
.{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она 
 као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала:  
гове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим  
цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене откл 
у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само 
уда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте 
м да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> < 
ерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњ 
е, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и  
говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</hi>.<ref target="#SRP19120_N35"  
е о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу 
евести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се 
жи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест 
в преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема ката 
узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих 
тено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадем 
штвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за по 
 с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три 
ости затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утиск 
да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме стра 
ге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора ви 
} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с 
 по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Са 
пред женском послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено 
г европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" / 
 као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме заце 
ше у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговц 
 рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може,  
ојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први  
их ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и но 
м да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да 
м, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Ели 
ше говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није  
м осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: не 
тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је 
S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле ово 
Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има  
е жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види  
S} Улицом је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год чове 
вала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једн 
="#SRP19120_N102" /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опази 
ила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а н 
метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала 
Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно 
 /></p> <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах,  
е за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, 
Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чоч 
о вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле с 
тму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка. 
вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље;  
 и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јо 
уби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „ 
ема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им напр 
м обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга г 
ишта више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S}  
досно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умр 
асамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— К 
едена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених  
S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања  
S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова 
 невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе пос 
дох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на јед 
ини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и 
их груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручи 
гла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек ш 
а се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па  
 ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном с 
говорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти  
где никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и  
лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице,  
он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, анте 
 ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из  
их излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се,  
му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди! 
има, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па с 
ло не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени у 
, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слу 
 гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S 
ије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли 
е звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну,  
етеној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а о 
или светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је гот 
 учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> 
тницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p> 
зме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била  
о као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је 
а се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И 
а одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пи 
хаљини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципе 
arget="#SRP19120_N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радост 
рише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по плећима  
и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} 
 синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене 
а мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрес 
један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да ј 
 куће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51"  
новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да ид 
ом туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно о 
е питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S}  
 накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за јед 
о од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе баш 
бињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Францу 
е грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познал 
} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпо 
Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде 
етнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер н 
срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да  
Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кће 
о даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она упл 
несен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прст 
 и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Ка 
а се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше  
 и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну ар 
 и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико 
удима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвен 
никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпо 
: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је ту 
азни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да ј 
еше се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и  
дост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изја 
целу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-х 
} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин  
 баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њ 
редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефте 
из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са 
на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој с 
ше с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref target="#SRP19120_N84" 
ју као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим  
је се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништ 
} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>P 
<p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p> 
амо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена 
имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у зна 
 волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми  
е романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на ш 
што се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне вол 
p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би  
и писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ни 
„Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, 
S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је о 
рми и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, по 
ном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једно 
ожда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда 
е, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој  
 кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али  
 искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу. 
 од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у 
јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само 
ји вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target=" 
сећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао 
, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да пу 
рупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на  
а, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а  
} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi 
оје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, 
{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“.. 
 већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле  
 љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на кл 
Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Евро 
оше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жали 
И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су в 
знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!. 
вадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па 
и капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукањ 
разована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S 
ш, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, он 
/p> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћ 
 је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели  
кну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних з 
ма види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељ 
е?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе х 
н, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако  
е тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф р 
/p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не 
н“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред 
га јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео 
ше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда ј 
бије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— 
ам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на мило 
уњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} 
нило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што с 
је султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, на 
аро, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би ње 
га.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S} Осећали су међ 
и траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом. 
ендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се 
и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка кл 
уштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што  
дима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Некол 
у, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошу 
часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе  
fr">Mon Dieu</foreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал б 
, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо;  
се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> 
 досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, о 
те данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узро 
о, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највиш 
 се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као г 
рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи  
на месечини као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомо 
 њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична т 
иња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом К 
м уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.< 
ћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</fore 
 би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам зак 
и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их 
е, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад 
то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и  
дају духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе 
или они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским дев 
ва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ар 
али свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>О 
а, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морал 
же, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги у 
 се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на  
S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, к 
ако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клави 
је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као же 
а имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим,  
а се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој  
гачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску  
ани одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у п 
м.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је  
кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} Свек 
и, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чека 
сте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијам 
е и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима 
чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ 
 пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n="123" /> мишицама,  
ли башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрест 
ије почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј 
а као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Не 
епрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одбол 
их, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад 
би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би  
у опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, 
бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жа 
удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} 
е тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је 
и му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараш 
веће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од ом 
ам.</p> <p>После направи насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплак 
есници, омилова јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лир 
а бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у 
естра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увр 
 изгледало, позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, 
 ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо 
а од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој,  
м од праведног напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништ 
у.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе 
арог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у с 
.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па с 
ј навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим са 
: свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема зав 
га госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на пе 
ире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ в 
ре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију  
 ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није п 
 те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махр 
ју заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на дива 
 устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се повра 
 врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да н 
е и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и запл 
а Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим  
ејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код  
 да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ари 
а не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац ј 
 Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених но 
...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко 
ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове 
и ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb n="204" /> <div type=" 
 оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, не 
 гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли,  
ља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побе 
ава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и н 
убити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут,  
часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, 
год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала не 
 развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћ 
 ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме виш 
а чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очарава 
црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S}  
о дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изи 
ри ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођ 
ози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот 
 децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има четири недеље; 
рло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребн 
љтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела  
ринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира 
авиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке  
о викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Е 
ма, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари 
ко доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао с 
 ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна најв 
 да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— К 
p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташ 
аке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и сн 
нарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, вас 
ајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племић 
е додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа 
ли; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те 
} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога бе 
кој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише  
анцускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Oui, ma chère 
одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свиле 
ма.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мисл 
во „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке 
еднице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кро 
одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а мо 
ајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Монди 
 <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-беј 
и Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле ку 
Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле А 
бу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним ша 
то.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о њег 
нила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем  
о крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе 
а; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с бел 
 нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и  
да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На  
на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се 
а, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и ис 
01" /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће виде 
рзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки б 
ази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S}  
S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекуј 
а се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је за 
ња слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред  
> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ре 
 била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и  
је му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, 
b n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац,  
за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весељ 
а.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње зб 
римирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу 
ко врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али к 
 да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати  
 за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци  
 читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} П 
ушо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња упл 
ита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу,  
ектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, б 
 после толиког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, 
ага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} 
ко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси  
емена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извад 
ли, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ов 
 мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим. 
е осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум.. 
листу ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим  
риви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино 
вде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, 
рви снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћн 
а.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, бербер 
ају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали п 
инара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S}  
весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе  
 неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићено 
} Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам  
је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им с 
 ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја с 
 У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви им 
 само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Тур 
 јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душ 
а види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету  
о у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} 
{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мај 
ња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они,  
?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зо 
аиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, н 
{S} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши д 
патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се  
к, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где ј 
, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на гл 
 странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И  
спита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је 
или срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог пл 
ариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, 
есма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве  
 дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она  
{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не с 
с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n= 
ежја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S}  
жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-т 
често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним 
е што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мисли 
 старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним млад 
ан грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{ 
не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој дев 
многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто 
та за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је  
ражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлу 
амије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и све 
соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И н 
у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S 
г или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ ил 
погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се О 
 погледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се д 
 и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <f 
 се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе 
ју...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике;  
а се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једно 
 на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући ј 
} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му ј 
на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нури 
персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна мусл 
трдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори да је „хвала  
едну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један  
јући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и од 
рсије.{S} У турској старинској антерији и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу  
чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ 
а, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не  
сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње пада 
младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе  
 Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Да 
ж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не 
ила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга же 
у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину француским именом, и изговориле 
урке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговар 
мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} 
ице <pb n="10" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target="#SRP19120_ 
е из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и о 
, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Правила, дикте, синтакса, стил, композиц 
ски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и 
турске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и 
а, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећ 
ајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелел 
 које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави 
...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Т 
Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад. 
тиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртог 
ице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али  
С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а  
и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као стра 
уда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорил 
е цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, д 
>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не  
— Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Кора 
 и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, до 
 и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај с 
е замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или збо 
сле је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије 
 а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф  
да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кће 
нац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-б 
његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... доса 
ти да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста бил 
Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, 
хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема м 
га нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам  
и очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад с 
итељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} М 
Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с 
таде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлиц 
анским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му ов 
 томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислим 
ли кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{ 
иње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад  
евничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету 
и, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборави 
сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, 
немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје 
о нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мр 
е су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">C'est avant-hie 
ка душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерс 
по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није 
 цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џем 
: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу 
мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто м 
њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће н 
43" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на с 
је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револ 
на, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за  
 га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су поза 
ма свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им 
ге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, 
вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О 
 вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опази 
к да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није  
уж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} М 
ије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Je su 
 Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с т 
у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном живот 
н заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљуб 
ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цр 
 махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њ 
ако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила 
{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут... 
заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена т 
 тандркала по крупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Ха 
>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао прав 
 пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу,  
, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као 
уче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одл 
, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref target="#SRP19120_N104" /></p>  
, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама  
о да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништ 
 жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења <pb n="53" /> и 
ст: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S 
ла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n="196" / 
а мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и  
ајмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одв 
 сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љ 
ч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљањем; кћери, мусл 
е, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, ч 
 остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p> 
ленка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старинс 
вала је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те иг 
једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори да је 
уртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени намирницама застајали су пред капи 
<p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ух 
послетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео д 
 На испричавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто м 
ка, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мад 
нум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од  
иница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га  
зел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле са 
Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: 
и брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на  
а иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побесне 
а код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну  
јатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Позна 
ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на 
 их салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као д 
роговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плаче 
деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његов 
знаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто зна 
над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам по 
ла јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ 
p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га он 
дова...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, д 
ко зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом ни 
зласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али 
брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилм 
 нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је тол 
а прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену 
а се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу 
 госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гос 
у их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослоб 
рила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једн 
 год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере са 
 то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; 
ни један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похи 
д у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниск 
а, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се п 
 воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и уја 
„ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p>  
вије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су  
е с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздах 
ицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до  
а, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није 
ње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете 
у.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као 
<p>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не пости 
што јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих,  
, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах,  
есељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселил 
је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме  
 из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано,  
књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима 
а што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети 
као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n 
рет под којим није смела, из побожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилиј 
оли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да 
му.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Н 
во погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип 
 лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је с 
кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, 
адожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњ 
аже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долаз 
.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви приј 
т ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа побо 
 је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на  
који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски 
ница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је д 
е на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице р 
тимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних кој 
осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, о 
тер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О  
ривши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини кој 
их репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и ки 
 постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Би 
ветлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила  
м сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове н 
 ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде  
.{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, чланови срамног режима.{S} Али да остави 
лавер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи миши 
рни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опру 
је дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а ка 
ак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро р 
авести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, в 
ранцузи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је ди 
ота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и д 
о на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срц 
турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што ј 
спремали за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, и како да прави темена пред 
сечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању 
ућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићемо престоле, поу 
кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћ 
есе, седели су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки зв 
нталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном б 
ледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене пог 
S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад ниса 
да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну 
егла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Х 
и и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад гово 
абринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука.. 
 већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енглескињама и Францус 
аве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече  
жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, и 
Ова... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ! 
о на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо л 
Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну  
чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова 
 да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p> 
p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло  
ћам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам и 
 даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обу 
S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Царигра 
ац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она 
задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, 
), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Бил 
...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више 
: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у кона 
, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имају француска имен 
и њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им н 
е с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се прашта 
м главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то  
нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што ј 
енчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз св 
квија — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) м 
аки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца о 
 на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом  
 им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено евро 
 се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да ј 
дају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је 
, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова оде И 
ну оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али 
(ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају 
рају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абде 
старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна п 
ој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши 
, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи д 
 они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње про 
а.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је п 
hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Тур 
шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пу 
е?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчи 
о као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као д 
ћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој неш 
ебе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а 
ма лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год с 
ла, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни 
о воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста,  
?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S}  
.{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему,  
о: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја 
оворила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с г 
на: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивос 
азио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља и 
оварају<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски  
рсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силно не 
ивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрас 
ој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старин 
м забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да ј 
ати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, п 
 мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности 
чио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и  
 <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као 
аба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат то 
 ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже глав 
је васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зат 
тком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топ 
Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудил 
 Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док 
ини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети д 
била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге на 
!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш но 
у.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била о 
, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са с 
м лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела с 
одно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странк 
ад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За  
а помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време срод 
 мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправн 
 да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам 
 знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у др 
 зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не б 
ца за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта  
а дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> < 
 Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лиш 
удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац. 
иљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, 
 као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и  
се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака 
д разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала фи 
дан дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у 
е!</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем 
стојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се 
елом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p>— <foreign xml 
и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не м 
суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла п 
S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време ч 
те обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Н 
ам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти,  
таротурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, вер 
 наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се: 
је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ 
вала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман 
са.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједан 
авала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве ка 
адмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни  
м и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица... 
ама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, ал 
ту причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким ве 
 Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за вре 
а пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманк 
берин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола с 
ино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори  
 Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затр 
 Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде про 
S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грд 
i>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не по 
шта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и 
д седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа 
ет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен 
Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвориће се,< 
и су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођ 
 се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ари 
ануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим  
ћи, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су м 
 мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу 
— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, дого 
м две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој п 
не старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, в 
таре у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало 
.{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створил 
 њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од  
а тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да гов 
кше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Ца 
 довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа 
 су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у сваче 
иједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да  
лу за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоња 
јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и п 
и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно 
 женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све но 
омиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима 
 уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе 
 и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се  
се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се пог 
похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да 
ипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини м 
 одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после некол 
обро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да  
ад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се 
амо с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} П 
е „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добр 
} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с  
а ипак га називају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шт 
е и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, ст 
велике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове стар 
 се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она ј 
е се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милу 
 Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један 
ошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али  
к, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је 
 дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика хар 
м дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила с 
групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са  
S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њен 
а!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те  
.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир 
 свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хану 
ишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, 
<pb n="131" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S 
 ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као р 
у и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по 
не сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају ф 
вропљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде 
 пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли по 
 кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест 
шњих харема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила;  
ешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ум 
их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој париској моди: и с ј 
пог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбеј 
онесе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, с 
 Енглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и 
е и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb n="137" /> с 
вним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену 
што станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафе 
ту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја 
д капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице пре 
утно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу 
те четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром. 
дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци реч 
па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женс 
е за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гл 
 док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-хан 
b n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе< 
скиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим велом који јој крије све  
роведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше  
-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обу 
?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћ 
у, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од ч 
о лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазил 
биње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, ново 
аде прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошус 
онај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и јо 
 звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф 
лости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше  
поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском интонацијом:</p> <l> <foreign xml:l 
, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав  
ј кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, п 
о да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела 
е, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се насмеја и 
крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су  
, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени  
Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе би 
 свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем 
де, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су је 
ам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спре 
Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Н 
ро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се 
на у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмо 
ла да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па И 
да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Мондије-хан 
</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— А 
очела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и с 
ан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли  
 чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном д 
т година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Пр 
буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак н 
ина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке ви 
нцуску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно ос 
 на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале кој 
мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" />; ако је женско, Е 
 загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије  
ала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нури 
једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, 
оред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе  
е прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си?  
деље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се 
ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представ 
далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави 
емал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отеж 
 у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима  
 по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одас 
атио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као 
мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче  
ар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.< 
у! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и 
ама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин 
 се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извади 
ко лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом ру 
„Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други  
олести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду при 
у, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и вол 
ној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао бо 
ећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од њ 
 у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час 
слику једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или зв 
х песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мис 
ишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки  
а од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ћ 
у, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{ 
скапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси  
путу, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>—  
/> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све  
.{S} Међу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им  
 оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству исти 
ину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на  
е су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по  
иозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> 
војим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу  
 смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ић 
ам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам видел 
лесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је дв 
 што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају варо 
ећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она 
 Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да  
 је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S 
и је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштова 
узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћутање:</p 
мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући с 
же прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p>  
у за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је нап 
итај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, пр 
ши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, о 
ј глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да 
пољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово  
де одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом млади 
ривљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, он 
ница за женину слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> ( 
немамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и д 
нцуској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> < 
 лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она 
S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На о 
у не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад  
само обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће 
н се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства  
" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима соф 
акле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о с 
га моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml:lang="en">Do 
клим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично  
ец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње 
есец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на т 
је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела  
hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била ј 
рај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се  
је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер он 
..</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енгле 
 помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, 
</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге 
ива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да ј 
у крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од  
 морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери тво 
вши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати орт 
гледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече  
, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, ста 
 и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуб 
бично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћ 
логлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, т 
рећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти 
се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не 
чно: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећ 
а је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Бр 
{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Ме 
уу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак 
иње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их има 
е више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико  
го моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети за зло 
рим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младо 
ла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познал 
е говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као  
оћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но к 
е“, извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве  
младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жен 
ке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганско, све што није звато н 
 могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с ка 
ико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој де 
 муслиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, п 
те у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш д 
 се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml:lang="en">I am j 
 Погледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Француск 
и кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— 
{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин,  
>— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу с 
ојом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене 
такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, ме 
 приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p 
ј глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, 
 руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и бр 
теком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одв 
ом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, умес 
 /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголић 
рлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођ 
октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми ј 
...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи са 
чати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с и 
вимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико до 
болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" />  
му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула 
уштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш к 
н-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турс 
одсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ од 
: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком 
<p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, која  
га ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих француских слова...</p 
лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О,  
од ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гле 
 да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу 
 Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста н 
у једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети н 
S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало приб 
p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. 
нских Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на ср 
ако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конак 
еног светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља 
ме сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} По 
е куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му ни 
SRP19120_N8" /> узвикну Мерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу н 
 једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла 
ктичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђу 
рахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон  
окова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротиц 
на пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жен 
мир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма за 
 појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а  
кочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хан 
</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а н 
 само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и ц 
реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а  
 он, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремн 
еколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманс 
а.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, 
дају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S 
>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испро 
ње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се  
дила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас  
 немајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Пар 
е смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и н 
ведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди  
фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганс 
} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек нај 
оборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, ка 
5" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу. 
и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи 
доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...< 
у да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наш 
те куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хан 
ну струју новога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и не 
уж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и  
таџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи ј 
оворећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је о 
} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има к 
и криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мо 
 с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протер 
тив њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што 
врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство? 
е-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје дава 
ите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb  
о дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N59">О, да 
ма око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно ут 
 устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је  
 је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их  
ских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Е 
е се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском з 
 бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се 
ран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи 
ем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он нај 
рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме  
анице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ће 
ст.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не 
S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, 
а и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и 
горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису 
сан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с 
Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала 
 хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да 
S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела дев 
она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде о 
што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као с 
е Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, М 
зе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а т 
"#SRP19120_N78" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, нај 
..{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то зн 
не, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је 
У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разле 
атком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, кој 
> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађен 
и пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окр 
да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезн 
це не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни друг 
<p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама 
о што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње н 
икога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња  
учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима 
Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као  
емо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да 
в, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам 
авршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпу 
 Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о 
 ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прели 
, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, 
 крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две  
су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена ли 
 и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang="en">Come!{ 
тво, непросвећеност, дивљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито  
женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свад 
сађене маслином, и чујем један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како  
"fr">Cocotte</foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе 
јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пун 
у, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је  
 сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не п 
ом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше ј 
једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292 
е до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске 
о ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од  
у.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад 
лице јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топ 
изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фа 
ласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она нећ 
те, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све го 
и пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот аним 
 за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном  
мење које је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела,  
и.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој т 
ких музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа н 
а младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски ча 
.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене  
 им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним 
а тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на 
к, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљ 
а, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад  
рави од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене за 
ше му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми подне 
мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши 
 Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S 
 само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са  
оде често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде п 
-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с к 
Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице д 
а јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи 
у се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те реч 
о <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слу 
ром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не з 
ута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: к 
ло осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу 
тељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави 
 изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину  
!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је посла 
младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетк 
се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој  
а отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се  
ажен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="f 
 метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило  
ежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, подне 
л.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после  
ри капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу 
тми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оц 
лече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И 
ко часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица,  
нконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао ј 
ћи у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха 
та је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила  
о, позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва ј 
ставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори паши 
болским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе изв 
спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на м 
 осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </ 
 Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml: 
но што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три г 
 дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисли нешто. <pb n="34" /></p 
 натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош 
, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</ 
нгала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а 
е сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро  
ња Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакву дуг 
оју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му ј 
руге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим 
 кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче 
ине пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била вид 
ене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у 
 кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и п 
аву куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима в 
ике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, удружења, савезе,  
, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано г 
 сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред моји 
реној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки 
Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu'el 
е смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Оти 
ати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи  
 оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} 
нзерватизму, кога се тешко ослобођавају и најинтелигентније, најпросвећеније турске жене Нурије 
.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налази 
тика и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује 
лон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота 
увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седај 
после чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га 
пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе 
 чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично  
а на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње,  
ју мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо 
е играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потур 
а њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу 
онима који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да 
н јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет к 
ћена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај 
за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђа 
када овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p 
 је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вич 
ошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} 
ују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри,  
ла је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и д 
> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава. 
ш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за  
је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он  
а.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу  
ћи.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му п 
ско женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње  
 говорили француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене  
о одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу т 
оче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину при 
ећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" />< 
ара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, с 
дно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово виде 
ак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад  
S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у  
је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као 
лакала.{S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заус 
олунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, 
не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, 
није <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непо 
естре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И у 
ојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад 
 беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и 
 Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што с 
туру њине земље. „Францускиње распаљују и онако распаљену фантазију наших младих жена и девојак 
који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оруж 
башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито стар 
ад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S}  
еја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвик 
Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се 
и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би ос 
ача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, неп 
> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али с 
 новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког  
араше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> 
рсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; 
ги с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пр 
ана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, ал 
И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори  
ев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле се 
 друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошл 
ворена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно и 
њати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су 
ла си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али бр 
 па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је 
ме вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам пом 
i>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се виш 
биљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, 
ледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси т 
 по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то о 
 затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то  
д је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно. 
злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршин 
же да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се  
зна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљ 
ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је ота 
ре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па  
радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој 
еном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb  
де су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину.. 
 рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>К 
купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, 
не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ев 
а одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p 
" /> Наједанпут, домаћица прекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с 
ило!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зов 
и ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Оп 
уда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за 
адој девојци, непрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе 
{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешк 
ву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог 
набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је  
њала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обо 
и не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се нев 
{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, прија 
дом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и п 
ти, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене ле 
 што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" 
115" /></p> <p>девојке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи  
ј отац зове „европски огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир 
више се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, Dear m 
слони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p>  
 а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су  
да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је  
удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмицу, на се засмејаше што певају т 
 кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{ 
еним газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их до 
езекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старим 
 замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедо 
Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лис 
че без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се  
меје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми п 
ну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвор 
 прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде ч 
му, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану леч 
с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је ли 
ости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време  
скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атла 
ује <pb n="259" /> у раскошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети јед 
ињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах з 
} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да 
але оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускињ 
а сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p 
ила некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али она се изме 
 који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се 
ва.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S}  
е и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда  
ад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него он 
 бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте  
 отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Н 
 вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с  
 на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо ни 
 Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја 
че ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учини 
вори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грозни 
 и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаур 
је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он по 
.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад пом 
х нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад  
берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} 
аквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер 
нин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес 
е жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ  
атлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући  
ануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је у 
вропу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <fo 
лицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири...  
ма; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велик 
е не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму... 
аса сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве 
надолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умируј 
а си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гле 
јде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</ 
 огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и  
 изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“ 
евојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирање; да је ово соба са 
едали много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је о 
к стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом,  
да.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и не 
ф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби 
о жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p>  
е сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично  
а, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије.. 
дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама 
араш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да г 
 на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — проме 
 чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан ј 
је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n= 
ме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер н 
живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пу 
ила, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред  
иње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по по 
, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрен 
овицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за ч 
га срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S}  
упих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S}  
о, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви  
то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ? 
 доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне  
икад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест н 
е-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с м 
уку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по  
м је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p>  
ненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се  
 шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нур 
 тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросве 
а малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ П 
пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гл 
е; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора ф 
ена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много в 
, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу  
ђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје,  
 се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у 
та није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, 
е послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита  
ко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, 
огледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам 
 ноћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исма 
творена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја,  
само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; ј 
 јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену  
адоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дуга 
 храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропал 
ускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хо 
онце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију неш 
е разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте  
 певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), шт 
већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто с 
а оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фат 
 а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а ј 
розор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тет 
 је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.< 
то шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у  
 и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене,  
пава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, 
урске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурч 
не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А нев 
ћи шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој п 
а записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{ 
научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: ис 
лас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Ал 
.{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше ста 
радски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела 
 се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и одоше 
шта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са 
е турске жене пољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml: 
бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од 
ше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера  
 или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окре 
а од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је 
lang="fr">Mon Dieu</foreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џ 
ису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да к 
људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито 
 преобучене, прерушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне има 
нама по страшној калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићених поломљеним кафезима над које  
на се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} 
 на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Ми 
воје погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које о 
 /> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела ју 
штву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послу 
у двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад виде 
ора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико 
, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске мате 
да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена,  
ет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке 
{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} П 
тар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану р 
о је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова 
ко година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, 
98" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то ј 
се у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“  
уку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти све 
 То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом б 
поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да 
шта не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказ 
ова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти 
а, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече  
ве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; о 
 волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>—  
љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, н 
исам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем зако 
 <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан  
.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој 
S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књиже 
кше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој 
су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, он 
цу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, п 
о је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога прос 
укбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдирим</hi><ref target="#SRP19120_N68" />.{S} О 
аједно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} 
 чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?. 
е француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се  
S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром с 
није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица 
ха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Г 
.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не поздрави друга, затвори писмо непрочитано, испрати 
 <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> 
S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болес 
о: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је би 
које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стихови 
рије:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум,  
ићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке 
пунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их  
орим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Ф 
а он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје  
 несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе по 
но гледајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европск 
обиња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема 
росила, тек после неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене:  
о где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: 
pb n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, 
ач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ар 
 не...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже 
ам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде. 
> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пр 
о да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор 
 те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује  
а узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Оч 
 Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада 
 Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Ф 
...</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и 
Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако прос 
услимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш 
шо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад  
а нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устеза 
) мирис слободе и просвећености.</p> <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мер 
 што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је 
олим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима 
 пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећ 
енима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гле 
ан сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да ум 
те, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у  
езика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближуј 
 тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог з 
бећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша. 
оје је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњ 
ће знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би од 
рских ствари она меће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да ј 
евиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела с 
јку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стар 
 — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увр 
кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише,  
ио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно  
сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хо 
gn xml:lang="fr">O, mon Dieu</foreign>, Ибрахим-Хасан-беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја 
у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слу 
, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за А 
има, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се 
тија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, н 
атима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p>  
о су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да с 
<p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Ко 
олази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу 
или у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте 
е, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“  
аљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венча 
е зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште 
мота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам 
 је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанин 
ају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и 
S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет 
је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и  
муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столећа, 
и господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb 
жу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у ра 
нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглеск 
ли их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и св 
око погружене ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изнена 
ва тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније 
 напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, с 
, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј с 
 Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи  
d> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли  
 је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од  
 о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине,  
е коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало  
ких богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, 
 будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам з 
 даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправо 
зиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он при 
за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Дана 
ораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. <pb n="122" /></p> <p 
Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се в 
 крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Бо 
Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми  
ије жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!.. 
ве, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с беј 
 јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах ус 
ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид 
ање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати ек 
а Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре 
то није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће 
 Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита мусл 
н би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p> 
ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црн 
т — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и а 
атити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} П 
е и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуш 
: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, н 
ml:id="SRP19120_C9"> <head>IX</head> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железн 
} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољс 
није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као вели 
дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде 
тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</ 
у адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он поз 
ања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само ј 
н лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, у 
 набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>л 
них, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је 
рећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није  
се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се  
о јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави  
<p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не пи 
, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign xml:lang="fr">Poésies Nouvelle 
се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бод 
 скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једн 
ћа, два официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови,  
ропске балове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с  
не праве... њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с  
црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозни 
све страсније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једно 
} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак к 
 И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Цар 
а кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, један оспичав <pb n="209" /> по 
{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нис 
деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се у 
мо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>—  
ка и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује ч 
драсла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помам 
 љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва  
риф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је 
ачице која је све страсније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже  
ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и ди 
 она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала б 
узика испуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Нај 
ким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време у 
 свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научи 
дан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А 
 као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покр 
с две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S}  
трасти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n="123" /> мишицама, плећима 
остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако  
ној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} О 
Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчиц 
ан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајућ 
 Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче 
х била је по један делић оне раскалашне играчице која је све страсније и помамније играла што ј 
еђу, експансивну Францускињу што пљеска играчици <pb n="77" /> пред старим ханумама, волеле као 
сно исказиваше своје дивљење пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, наро 
анцускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој 
а мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле од 
 као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једв 
Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаш 
и си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти ме 
ј је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за 
ва, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењ 
рила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мисл 
вша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећај 
епу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трб 
уру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође:  
 затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчава 
>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму 
 је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут д 
ел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и 
ткриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све 
рчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другари 
му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели д 
етеше чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне  
им хаљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић неког 
сле, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није нијед 
: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помисли 
чекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што  
 оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и де 
, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се  
 присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој д 
 од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она 
их у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на 
>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се з 
нала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <p 
е љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“  
!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи шт 
и да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S}  
од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према  
а му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p> 
е Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p 
игде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, мил 
тику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па 
 на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка мој 
иница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је 
усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми  
гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало  
а крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и из 
 европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зов 
ча Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал  
 и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је  
S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа 
ао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисл 
.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити  
је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетен 
 Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замиш 
ако му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше 
мо, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или 
уша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише цигаре,  
 настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као з 
ј чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, а 
а капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, об 
е патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину. 
изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фат 
белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, н 
ави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb  
д вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешт 
 наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изгова 
а, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру 
 се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да м 
 а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најт 
а је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та же 
 отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затр 
него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом  
<p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједн 
та је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба неш 
} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад с 
23.</p> <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, ка 
еда.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори фра 
је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, п 
ој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с ко 
мти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу мо 
а ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и држе и 
странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{ 
дим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, 
Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су с 
g="fr">Mon Dieu!{S} Mon Dieu!</foreign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрада 
} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пу 
и.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и  
ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку 
а се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква т 
а као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу:  
 нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да п 
S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем 
нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине,  
усти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му четв 
l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>—  
 до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој т 
е слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла...  
 и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми  
 за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Х 
ариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми  
 свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити ј 
нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не жив 
 сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат- 
ертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја 
спод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледа 
е од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с  
лиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Н 
е знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> < 
 у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фат 
, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио  
 изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си поб 
ако би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— 
епо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> 
аменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у 
/p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате  
авати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устад 
Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да с 
ој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је н 
 Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напредних, просвећених н 
е ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хт 
а очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђу 
мо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуш 
>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима 
су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф 
е, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, к 
године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гроб 
њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: 
ице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле,  
т година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији  
оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, 
 света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загле 
урски мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик 
езе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту им 
о није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук 
ати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на ана 
а су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, јед 
што су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Најв 
а прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фе 
!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима ди 
еки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета 
у, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! уз 
ницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безоч 
 је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико 
е Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је ост 
тра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као  
 кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="262" /></p> <p>„Салон“; ни о 
на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p>  
 милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу  
е с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и  
вци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била сре 
 био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па  
 имају кућу, европски намештену; улицом иду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; о 
слу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од с 
м стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану  
 скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни з 
ем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с чо 
е, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</ 
а жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизујући стихове:</p> <l>Дивљац 
 њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од триде 
ам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад 
ље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој  
 и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспр 
ина дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својом страшћу, п 
ама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, реч 
овек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измири 
у моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се 
 виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледал 
и лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски,  
ле усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1  
па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на глав 
ипи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље,  
жемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она 
а није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и оп 
е мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима  
о писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори пи 
даш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погле 
 драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћ 
-Vierges</foreign>: омирисана јој коса, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа < 
г живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко 
иној башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чар 
а, и захорило се, наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а о 
ука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{ 
 душе један терет под којим није смела, из побожности и богобојазности, мислити ни на оно што ј 
лих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на бр 
светијих реликвија — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први  
нео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем  
ј..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задов 
е срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер д 
на хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе.. 
ор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар 
ве из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад 
е трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су с 
личена: због женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пр 
дска пашиница са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јаш 
трос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво фран 
 и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре 
 једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче пап 
 отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, 
е, моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тр 
уго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викну 
несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и 
ве лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза кап 
} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у  
оцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљ 
рали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код ку 
 је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јал 
е једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Пр 
се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони пониже 
уши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у 
} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те  
многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, ч 
но име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="288" /></p> <p>Драга  
 на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартиј 
 лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипу 
ети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па  
ртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле  
 чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На те 
.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једн 
каза отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад  
 али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од свих, ова Ф 
нала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурк 
ше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створ 
е са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, м 
 нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се ви 
 романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не п 
ињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене кој 
ле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А д 
личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову  
љкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и удар 
танца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним  
бично кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из њ 
густовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S} Прочита цело <f 
hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова 
има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене 
 жена некога странога посланика, некога из дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим печ 
Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младо 
 невестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја 
ала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S 
get="#SRP19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мрт 
лиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „ле 
е његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико по 
рад, његова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се 
страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шт 
а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све ј 
ем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с 
видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је  
 родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом 
ри месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба 
е њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, 
, младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на столице донете из Фатмине собе 
<hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свако 
лика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму,  
му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох 
певају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене. 
деле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанп 
еко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; пр 
 после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, не 
b n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана, слободна, с љу 
риф. „Oui, s'est comme ça.“ Францускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање! 
упити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не ос 
 био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" / 
тара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена  
у тужне.{S} После су читале тужна места из француских романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Ата 
.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед п 
омиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињ 
>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нен 
 невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох 
ама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за 
 га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу 
 дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у 
у, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио 
шем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та п 
 ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио 
о са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке х 
ати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском проказом.{S} Неколике м 
т у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор жена о жена 
и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> <p> <hi>Песма</hi>. 
десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и,  
.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијан 
 загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те п 
то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И  
а себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p> 
„Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, 
ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три  
.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се  
 да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу анте 
ли за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас ил 
обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, он 
 вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор 
S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросил 
а била три године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечер 
.</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адрес 
ав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме 
> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се 
жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једни 
120_C7"> <head>VII</head> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{ 
а ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p>  
 паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко 
есто да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушк 
југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина п 
} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине 
га мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који  
м у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: 
 једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај 
тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала ј 
<p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Не 
ишта необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове весел 
че.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му  
... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С мина 
скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над от 
} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „начелног п 
инуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно крив 
> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могл 
едавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад в 
ам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француск 
овима, заносећи се животом који познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, сентиментална, 
о његов пожар <pb n="182" /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је иш 
, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријат 
адска пашиница и три младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније 
м европским чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не 
ле; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, црвенећи, криле лице на гру 
т ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави платн 
ком пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој  
е укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова  
 су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-хан 
али.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за оборени 
ра ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглеск 
ног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као обично по тур 
це и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим 
правности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час пр 
ља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тад 
ена</hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, д 
емском проказом.{S} Неколике младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене турским бе 
реба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита к 
и свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Ев 
овком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја 
у жене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!... 
дати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:lang="fr">Les demi-Vierges</fore 
е не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и С 
 их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској 
ућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч фра 
ук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда 
и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку  
атило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Не 
<p>њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се  
S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затвор 
 Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да  
а преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отвор 
ом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом 
> отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: 
 раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадош 
ено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као ме 
ала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошус 
м одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пар 
ашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа  
а старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она  
гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ни 
ој.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, полете, јадна, према прозо 
из париских магазина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у  
азите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте,  
 у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су 
је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, гд 
а, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанп 
оба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико тр 
ле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јо 
арсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се н 
га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час прола 
око, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се 
у се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на с 
змеђу мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Тур 
еле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женск 
 конаком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са своје  
ом зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То 
а села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором  
и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је ка 
 али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају 
{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчиње 
н дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у н 
тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лиши 
стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, по 
атму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрл 
е су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите  
 претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које бе 
Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p>  
тију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та ж 
}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у к 
лавом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље 
неки из љубави према просвећености, сви из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну зе 
 веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} По 
те.</p> <p>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p> 
; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не сн 
кад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје 
 поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозналости, фино испитујући шта је све било, и ако 
ече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изус 
мбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каж 
ики богати муслимани чините (једва неки из љубави према просвећености, сви из сујете), прерано  
варам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је  
глушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љу 
цу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S 
id="SRP19120_N75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</note> <note xml:id="SR 
 правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем 
да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несре 
 јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде  
 он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да  
еди Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по у 
> <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој најскупоценијом чипком, дубоко из 
 се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога. 
, мајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле с 
 створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S 
иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењ 
удилу називају себе новима, — протерати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше кућ 
, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући ид 
ријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути  
а не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође 
и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно 
ако сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за 
раду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују  
hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте 
ости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који пр 
им ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блаже 
љину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала 
и — у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ ре 
ај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредил 
 свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињу 
ешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазе 
 те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу жи 
од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена ко 
{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, 
о с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наје 
нако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S}  
ликом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због  
ћи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се 
 сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb  
 здравља, једанаестогодишњом девојчицом из унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је био стариј 
уђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је  
бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво проти 
мов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтед 
н и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} 
 осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а м 
увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, цр 
аву да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</ 
једанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли с 
ста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „от 
урске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па  
о па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на не 
импу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“ 
ариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њи 
д ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, 
пају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „ 
рашћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали зако 
 писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња  
е воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико м 
даше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према ма 
и да је то доброчинство што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што ј 
а их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и те 
p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми 
е турско поред француског, то је просто из љубави према конзерватизму, кога се тешко ослобођава 
во му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја би 
get="#SRP19120_N93" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од  
 бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је сл 
кота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад ј 
одаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на 
на јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна 
ке старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> же 
е било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месечина к 
реним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворен 
, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваће 
у кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене гл 
лицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена ника 
у као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смеју 
кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</note> <no 
м Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Ка 
ес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, наро 
анум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Није 
игде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се 
Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који 
де Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џема 
нским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294 
су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених зл 
чини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису зна 
зиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} Стр 
.{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопча 
де Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо 
ше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и по 
м гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — платно се бе 
ица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плоч 
ли ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам 
е <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жал 
је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбо 
еламлика<ref target="#SRP19120_N79" />, иза једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски сви 
, миле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја  
шта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске 
рдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунц 
} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У 
, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води м 
.</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једн 
ли „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S 
 пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S 
 без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капија, окованих мерте 
 Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чи 
се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини л 
жа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твој 
мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад м 
и!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} 
 што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гро 
урије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p> 
 појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена ка 
е у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и  
олете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ 
орти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча 
 и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све 
на, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, 
чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три 
 њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде  
а знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел ил 
о нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче онак 
 отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа 
да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!.. 
л је као његов пожар <pb n="182" /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрв 
 од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огле 
о европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је,  
да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад  
 си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш.. 
у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Дан 
е.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с н 
воје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабра 
воје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати 
о ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира 
з добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти би 
о.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да 
ћи да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што т 
ле чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет 
ед њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље п 
о писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намест 
к а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па 
 се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у  
 Љубим те.</p> <p>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:< 
Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је 
, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324< 
а се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много 
т, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема  
соку ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем  
, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају 
 а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубље 
невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи к 
рок, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препор 
свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље,  
 љубазности црвенећи.</p> <p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој ха 
неше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и 
ве више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба 
 наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако ул 
лон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се з 
до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њим 
шко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то ј 
„Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два да 
 Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према 
он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Не 
/p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помисли 
ја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред 
 пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њо 
а, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није 
то певају турски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml 
3" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срц 
е крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, 
 хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је з 
ене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну тем 
их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог млад 
 реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвеће 
ote xml:id="SRP19120_N90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</note> <note xml:i 
ховним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви 
ло, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, пс 
оде: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе. 
.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење турских жена промени се: сестре о 
 му никад није могла опростити „злочин“ извршен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{ 
није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она сама себи говорила, наро 
о, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спав 
-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но шт 
ом крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у ц 
гу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тр 
ди кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, мл 
дије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу ви 
јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они о 
.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к п 
а јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избел 
же бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад  
видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму 
 Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом м 
 мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад 
чини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо 
аљини, округло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли једа 
p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој 
е своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S 
уседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она 
 се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турс 
S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли 
апију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и 
, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже 
?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти 
да паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће има 
арији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове; т 
екакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, 
ова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје пријатељице и јетрву и синов 
 леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову  
а мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Ца 
 жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви гов 
 си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, 
е да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али 
ави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали........ 
них ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шт 
ту покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мир 
алу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устим 
ликим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи увек в 
сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати 
лице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисл 
рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога  
иом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је 
кву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно — ника 
е допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign xml:lang="fr">que</foreign>...{S} А у 
и и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе  
 главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монот 
меју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпо 
ођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била  
нце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као д 
 па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Нај 
 његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз  
навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам  
n>“<ref target="#SRP19120_N74" /> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> 
о каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају о 
 учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и 
шину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ов 
слан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатми 
ас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бо 
 мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоћ 
вале турску хаљину француским именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како с 
/p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово и 
{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанство т 
N57" /> и поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском интонацијом:</p> <l> <for 
 чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар ниј 
ад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољно закопча хаљину узд 
S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи к 
i>.</p> <p>P.{S} S.{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.< 
агорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах  
/hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак 
дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>—  
ога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — з 
ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци. 
t="#SRP19120_N98" /> утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш 
знице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилм 
, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, 
Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало 
>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар. 
и као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног облака и био је сасв 
 кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— Посл 
е јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти 
јвећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изг 
атељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по раме 
е за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; али с 
 измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S 
сто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у сво 
ан глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се 
а их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да  
на; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где  
<pb n="146" /></p> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац 
есец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влаг 
и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „посл 
једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:< 
 умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да 
о га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја 
 како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, —  
ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb  
о да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је стр 
ни!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— 
о не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси  
видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек 
о је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе н 
дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени  
акуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се 
е сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њ 
надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих с 
 драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није 
 је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она 
 банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна 
, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде ма 
ше: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читал 
лбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— 
 цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се 
непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво 
е клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатм 
ми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од нека 
онд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, и 
а ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма н 
 и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наши 
 па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависм 
атно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста жу 
} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" / 
„Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки д 
ена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане ж 
ли нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па  
скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле 
одигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „ге 
та отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко! 
о велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрат 
ра и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно ми 
 моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна  
бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво 
де према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му 
е он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви 
да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути 
е!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по ко 
 да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <f 
оме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју бел 
 питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се ма 
хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти  
 осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233" / 
 јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S 
оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да 
дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђ 
, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се оп 
кује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу  
о врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p 
рстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао  
Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше  
е која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим ког 
: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје 
се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће:  
х стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер  
ео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао н 
, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, јуна  
направи Енглескињама и Францускињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму.... 
че снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакрив 
ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb n="204" /> <div type="ch 
гледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осм 
 позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле 
arget="#SRP19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и поми 
ен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици н 
 излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише  
а је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизујући стихове:</p> <l 
тење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за по 
 мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} Улицом је <pb n="231" /> с 
као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа  
на се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шу 
ро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не  
ак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за 
 све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко д 
тадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са своје две црне р 
е тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавај 
 он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</ 
ј.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> 
ошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он  
ко велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, н 
никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетк 
тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затво 
њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} 
сницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> 
 Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен  
.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух... 
а и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа  
анум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те 
еде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мо 
ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навуче 
акав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обал 
тавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отво 
крете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чарш 
м захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} О 
двече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла 
иција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене 
тавише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти  
p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као  
иђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али  
ао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако< 
е.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка  
ло кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солун 
ана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да т 
 Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, би 
> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби,  
биња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> <p>Свекр 
а бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пу 
?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се:  
је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља 
рема Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање  
 као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:< 
рзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно 
о на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила  
ене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} П 
чио је на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, ми 
 и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на  
спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред  
чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Т 
 лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, 
ице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од п 
косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да 
>12 рамазана.</p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наш 
 дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе 
попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S 
гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, 
је широм отворене,<pb n="131" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима  
еда као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо ле 
ткривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам  
 за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин бен 
и и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њен 
е чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срд 
ој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> < 
лица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом и 
о: свет, као обично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чу 
<hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на 
 празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, 
иле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина раз 
 три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко с 
p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што с 
 понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, друг 
 у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише  
ша...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пе 
ознала слушкиња непрестано је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фа 
 једна слушкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нерво 
шице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Н 
b n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакв 
гати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету бо 
уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад  
редсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненин 
 састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад од 
 ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас 
ид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На см 
слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, полете, јадна, прем 
 решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића 
мнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S}  
у она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу љ 
теши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по др 
једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ како примети н 
долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њ 
, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После је Мерсије 
спитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога  
рећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши муж 
е где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p 
иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као  
И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овак 
у свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет б 
зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S}  
а затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно 
то да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу 
ћем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве ст 
ј плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој св 
 Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му  
а хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било 
====</p> <p>Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону и 
устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; 
јати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко п 
е слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један висо 
-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, широколист 
, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не б 
ина, док се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година,  
> служи да означи сличност која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми преда 
ко мисли она која сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, ча 
еде, него према расположењу.{S} Капиџик између наших дворишта никад се није затворио ни чивијом 
век носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што толико воле ста 
 градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, д 
скињу, нарочито Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обе 
 у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док је наше вере, јер ње 
растан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, па 
ему се ништа није изменило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</ 
, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подобнос 
риској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одв 
ом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескра 
и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело:  
ко бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изник 
адржавао: прозори су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливант 
бул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очн 
е не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлет 
х салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да  
сеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили! 
 слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене ша 
а, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> < 
један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере такве несреће,  
се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Ар 
 растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибр 
на и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ар 
 њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Н 
рам, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну 
 моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша м 
само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена 
аме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{ 
. „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Се 
е, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према свет 
се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмеја 
Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="#SRP191 
гова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се т 
 га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па 
а сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно 
 теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега што би  
.{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те 
 дилаверима, и захорило се, наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“ 
 јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним страсним, снажним, мушким пољупцем пољ 
...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати 
p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену 
у надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена 
а, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>—  
е могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, ш 
а заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије изненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен  
 Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њен  
</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече ј 
{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханума 
ум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна 
хвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Ар 
Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, д 
ам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мис 
о на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-к 
RP19120_C2"> <head>II</head> <p>Како се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече дево 
у, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде прв 
у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и с 
мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она  
дила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на  
 у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, за 
 драгога мирисавог писма није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадил 
асан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој ка 
 ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома  
икако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекивано, нежељено с њене стране начинило 
та пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме о 
 матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања 
а тетка... умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено Ариф. <pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да  
биња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошев 
n">Dear me</foreign>! чу се један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ар 
ије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су с 
урчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид са 
„певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све  
е... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устад 
а седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак< 
скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка 
на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џе 
у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Н 
{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да 
 човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је п 
ре.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те је 
 велика врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њ 
 звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза 
а звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевај 
те му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би њена женска д 
ебе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам због  
говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријат 
 не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из првих ку 
У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз  
у, златне обоце купују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштен 
е нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Позор 
ој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их сл 
верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже  
који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као ст 
ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону пра 
рно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће 
ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“. 
еме од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Т 
атрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но 
више оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, 
гасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пи 
... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:lang="fr">C'est spontanément!</fo 
да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, ye 
бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не 
, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SRP19120_N106"  
{S} Бејаше младић од деветнаест година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми 
јеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко 
Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам оп 
арис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама. 
вропски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама 
 види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, 
евученој најскупоценијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две  
{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цв 
и свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч от 
.. виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада  
>, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној пло 
ој сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах куп 
ите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, нарав 
венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} 
не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпо 
едних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема 
 нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време ок 
а два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч 
</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто  
ивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како  
и, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то в 
 не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, с 
 му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, к 
Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њ 
оста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња от 
не још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уз 
лази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бо 
скињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориент 
.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато ш 
заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Дев 
„Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по 
иф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка остав 
Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и  
 Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе 
 мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И нај 
.{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јут 
е за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робињ 
 прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после ј 
рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, 
еде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p> 
он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} 
 снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговори 
ави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе 
римере такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ћ 
мејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина 
p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p>  
, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрд 
вако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала прем 
 није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трб 
Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлеп 
о је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест премирало, а 
ма, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, својом свекрво 
омињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и  
’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>..... 
а’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла’!...“</p> <p>.................</p> <p>„Мерсије  
о, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, ил Алла!...{S} Алла’, Алл 
S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи</hi><ref target="#SRP19120_N101" />, које дервиши 
и ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Шт 
 каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз мах 
“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе 
ку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у о 
кад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном н 
 читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: <foreign xml:lang="en">Come!{S} O, come, 
о љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} 
оће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде  
астира, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није  
"286" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у  
 по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкам 
се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сест 
до, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што 
, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не п 
се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му 
пије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад б 
ка је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави 
ом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се к 
нкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви ње 
ровансалски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S}  
, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани  
нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју. 
во треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази 
чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У сво 
би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романи 
м што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева и паркове?...{S} На Плас 
одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату 
 и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и  
а Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила 
ноге жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једн 
, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу,  
ља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим,  
 на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцк 
ер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако ј 
скиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi 
зе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулр 
{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још н 
ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се през 
Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш 
а не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица 
ене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових м 
ељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из 
анка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем с 
идем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала 
 удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом</hi><ref target="#SRP1912 
ли није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномања 
рдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запал 
 Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песм 
ала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива и 
} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S 
 у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешљ 
о јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле,  
рам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} 
е, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} Пос 
цем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; н 
ш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да г 
 како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је муж 
се, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване 
ваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врат 
младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, немајућ 
, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој  
кињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да  
овакву: несташну младу женицу, девојку, или управо дете. <pb n="171" /></p> <p>— Нурије-ханум,  
жила, додирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S}  
и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваз 
кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S}  
у, што ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што в 
 У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" /> прима се с резервом.{S 
рукчије прошла до колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски 
.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренут 
мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</h 
а њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њег 
<foreign xml:lang="fr">bureau</foreign> или <foreign xml:lang="en">study</foreign><ref target=" 
својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, не 
 су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отво 
оја тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лестви 
 Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ј 
авала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролећ 
 <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p>  
дају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.< 
S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она  
</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу,  
ет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> 
 пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће гл 
њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играл 
— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских? 
 би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смеш 
ела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна тол 
Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она  
не... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, р 
 се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у дол 
ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} 
ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, 
да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли 
 га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад 
е зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели  
 ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учи 
и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} 
е проговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Је 
дам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли ви 
е: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепш 
ни и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чуј 
у, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> <p>Џемала нема.</p> <p>„Так! 
S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па ка 
 — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, п 
идела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем 
Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од св 
.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли 
кивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њени 
 сличност која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не зна 
ре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева и паркове?.. 
њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се у 
, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n= 
има није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одма 
; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што  
ице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p 
} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га светују, 
вило по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена на време чул 
 говораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и н 
зике само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига 
ди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам мо 
{S} То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минуло 
мужеви драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га  
авише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсо 
 из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људ 
метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> < 
ла, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења. 
. он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га моли 
рану жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви реформиш 
ваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толи 
едног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него роби 
будио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избиј 
 тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима 
 фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S 
а би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> б 
 пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би  
е главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попада 
њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова 
нумин bureau и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи 
 /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавај 
а кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене 
ују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце,  
лимну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне  
ица само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да  
ос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је  
ане, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрве 
26"> <hi>Чевре</hi> - рубац везен срмом или телом</note> <note xml:id="SRP19120_N27">Судбина.</ 
 преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа 
 очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв с 
ну, жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове турске песме на старе арије с веселим с 
ким лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска васпитаница би се за 
ао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио,  
кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак и херој 
им, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и е 
њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад 
 замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњав 
дити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S 
и се развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила 
па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђен 
мену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да  
јекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заста 
у ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} 
 до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не 
нице на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у прол 
а, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан 
грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да ј 
глед, „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ како примети на енглеском јези 
ели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</hi><re 
<p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као т 
а, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је прија 
седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети 
<p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би до 
 <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса  
клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустроване листове и чита само о обичајима, и о новост 
живописна слика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џ 
е; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Своји 
S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад,  
ађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафи 
елуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} 
{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тет 
нди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не 
да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каж 
, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варо 
аву башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се  
оје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Г 
ну, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чуј 
рамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише 
 зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дув 
узе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „наче 
ним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не  
ко нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце пл 
 Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма 
кар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше  
опча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну о 
сала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико и 
едничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост п 
згледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их и 
ранкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Е 
нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже:  
 веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као пе 
е једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, 
е буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет 
.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби ле 
 где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејл 
м.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто 
нку, пријатељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену 
ње?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја  
моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање 
х, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао? 
ла, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Ка 
удиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила с 
 једној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и м 
е задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од муш 
, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темена и ра 
а нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да  
раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта 
је: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и стра 
рно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p> 
ну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима 
риграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хану 
> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истин 
тета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле,  
ед њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христу 
ућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је 
ромениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући  
 и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац м 
прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за 
; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив ј 
 прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплаш 
ајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекар 
 хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За о 
ду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-х 
 бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила како с 
екињама и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу же 
 и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99" />.{S} Уч 
ња, које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је 
ајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мо 
роз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, т 
па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам 
ут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њих 
е“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} 
, с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше м 
 да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку. 
лици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и  
чите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: 
ују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb 
а.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу оч 
у с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је  
ају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осет 
трук брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нари 
рију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрл 
ука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, комшиска момча 
Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове н 
ескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средов 
осе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнул 
 дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотл 
иним родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с х 
јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{ 
 оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из б 
адају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипа 
е, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако 
.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посуто 
на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. 
ушом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој 
але на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, 
т кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на талас 
ма, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за в 
ала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш 
ињом приђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папучама наврх прстију; стара п 
ута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа ј 
.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежља 
пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" / 
 Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не  
ажар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно. 
о је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иг 
иједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за  
ући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.< 
 верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не ула 
ад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје 
да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођењ 
м њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне 
атраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер  
 њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не 
с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Марм 
роговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ре 
{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула 
искаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна 
змаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали  
страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, 
да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За вре 
> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је м 
.{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек пост 
г низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стад 
и, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине 
ју се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу ур 
 режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам ми 
ојој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може < 
а енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту к 
е задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi 
арани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се  
с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука 
 их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космопо 
Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве у с 
, султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из  
ре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се сл 
 за робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се  
е носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у пр 
с се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} Понекад 
ње него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да ј 
дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, про 
нтонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер 
у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао п 
е знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му  
уну, нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова 
ају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери мој 
 је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили,  
{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам 
кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако 
 на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За ч 
} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире  
је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца 
ж!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полет 
ем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу мол 
 душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од моји 
зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target= 
ре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: муслиманска девојка примила је поздрав од човека,  
падајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их преза 
 готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да 
им Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у ш 
тих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени м 
 га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и врем 
е ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала  
кати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга? 
у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси  
отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му 
Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцим 
е верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену кој 
пут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се 
само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и в 
тка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за ов 
у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пиш 
а је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занес 
 било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“  
д њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је бил 
 писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га 
мах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушк 
н држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.< 
} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и 
: све што је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не ве 
 ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је прола 
 су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, 
, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију  
овор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су тр 
тара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S 
ованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад по 
{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу 
 даје другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостиви 
шију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S}  
<p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур,  
у па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: муслиманска девојка п 
болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устад 
тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нис 
доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен 
} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајн 
арици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала,  
е не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки  
услиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама 
је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љу 
ући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здр 
 ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мис 
разговор, па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">O, 
ел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{ 
_N11" /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, М 
но па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене 
ри о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паш 
је на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у тек 
а ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила  
нају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништ 
Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? реч 
их књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним ша 
бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l>  
а, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је 
ће те хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су  
ма.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурц 
е, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чуд 
и да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ови 
 опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глуп 
 него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужев 
а шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мој 
а! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p> 
а, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем 
p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S}  
па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана 
 јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да  
ак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад,  
и, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима се раз 
е смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>—  
ушу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право  
м очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и 
ара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је би 
а има милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра 
Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} 
к, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која  
ше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и  
уни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S 
у уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Ис 
{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако 
апију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко пра 
утак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела 
е одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи 
говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, 
кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту чо 
 не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ с 
е с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су к 
 знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога с 
а као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у М 
обро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици:  
е!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} Н 
, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се 
д њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна п 
урска жена распуштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео ко 
ољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина 
уса и елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n="224" /> део прост као много убрану с 
е бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> 
т узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од пот 
би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред 
 од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам 
ена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије 
штај и француски и турски ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, М 
 она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улицом иду испод руке;  
апослетку, Енглескиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не  
... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> 
 расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и пр 
у врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ове,  
ма Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била  
одитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била т 
ма.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И поблед 
 о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а  
обар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се т 
“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за подизање друштвен 
а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зау 
ђу Енглескињама и Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх 
ајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена,  
евши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="254" /> одвратност према  
 личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и о 
 да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће г 
ад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме  
ини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног 
ржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стој 
у скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на г 
 Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можд 
 позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што 
она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Фра 
5.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја 
нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музи 
S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан д 
шарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео св 
а’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао 
ас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљи 
е чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Н 
 <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу. 
, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове боле 
ад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана;  
и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила  
_C20"> <head>XX</head> <p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћилимом п 
лом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што  
многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло  
чала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене нес 
ким небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло ин 
транпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од 
ђам !{S} Још кад су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашо 
 овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта  
 глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени у 
упи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера 
 кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајућ 
бе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, в 
ошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и  
мо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежа 
ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа. 
ај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отид 
! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S}  
м пођох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забав 
 и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S}  
а... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд  
на какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p>  
</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’сме 
а кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ра 
а, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се разв 
уђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једн 
/> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један г 
и рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу  
{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи обр 
ако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; з 
{S} У нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједа 
е су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, ча 
сете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не поздр 
 слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо  
новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира 
за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута 
а радити, јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Један женски студент, Фр 
ан због политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му расп 
се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S 
тељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то ч 
је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио,  
е) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S 
н помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једн 
је допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало про 
ала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену 
сти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађан 
, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто  
 на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиманског писма, као сад. 
 био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога бе 
том девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму  
р ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буд 
, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; д 
{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти нис 
тика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, 
:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је от 
и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао  
 као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али  
и.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да  
кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под 
з Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p 
 у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од ви 
</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</ 
урски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско  
има...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и л 
то домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па гово 
кви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фат 
 шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Ид 
 и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак.  
скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у  
мо чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... н 
лела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као поне 
 али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, д 
ријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав  
ла.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девој 
S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и све 
а њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Н 
амен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S}  
шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато ш 
 <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала се 
“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> <div type="chapter 
 мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пр 
е, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Ар 
 рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дак 
о пророково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац 
и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад с 
а ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} 
с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — 
една рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S 
че вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И з 
њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џемал</hi> 
јући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</ 
да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— За 
hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi> 
орављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде јед 
9120_N11" /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и т 
још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку 
 нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огр 
која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз п 
га просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоц 
у. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" />; ако ј 
вим равнодушна; само, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет т 
 и турски ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55 
о га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махра 
немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... < 
е буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги, Ђулте 
сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама  
 „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа им 
ни — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, к 
рота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка б 
мбра 1907.</p> <p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да,  
ојте мислити да се турској женској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ни 
е се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер- 
ошто пређе рукама преко лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тих 
Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да н 
ше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре  
пски и назвале турску хаљину француским именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S 
имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово 
 заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги 
повијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на гр 
у свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target="#SRP19120_N70" /></p> 
S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на  
тку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре 
четак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано 
P19120_N8" /> узвикну Мерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу нас 
19120_N36" /> узвикну Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> < 
ету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, мушкост; и допадала му се 
бивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама 
диш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“  
у се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} 
зане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом  
ре променише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за 
ки обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то гл 
ла бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћ 
 је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две го 
се. „Она није свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да с 
к, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: 
и, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за му 
, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али- 
сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} 
м небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти 
се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескра 
ким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џако 
 да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све 
е путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па 
дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже 
и, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би м 
 јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да и 
и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понека 
а, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирање; да је ово соба савремене мусл 
нџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енгл 
и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је 
 у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха т 
 рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Турки 
, град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштво, и њена пријатељица, сестра по  
ући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге к 
>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле рас 
 је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасл 
вела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође и же 
и плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осет 
 нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S}  
енглеским изговором и потпуно енглеском интонацијом:</p> <l> <foreign xml:lang="en">We watch'd  
х, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref target="#SRP19120_N69" /> ето његове стрин 
" /></p> <p>— Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, ма 
т: <pb n="206" /></p> <p>— Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Ми 
<p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по  
 и рече трипут: <pb n="206" /></p> <p>— Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја 
 већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref target="#SRP19120_N104" /></p> <p>Он се  
то је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} О 
уно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они 
у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних 
и?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зре 
ило овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи 
мти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана,  
ле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена н 
да, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом установом.{S} Ја 
ао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано о 
пут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале 
ет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од 
{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту с 
им разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не 
турна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с не 
 „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом установом и раде му на рефо 
м могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам 
у".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи ц 
{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су  
абрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не в 
ји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, бил 
це, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне ле 
опила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућута 
{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде 
ао да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођо 
мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре не 
ати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном распол 
"fr">Cousine Laura</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри  
S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он 
о да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то д 
“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p 
ка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати д 
ошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од по 
а да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она стр 
о осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, 
 траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он 
</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ар 
{S} И са живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа,  
вној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа предс 
к упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, која с 
 бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>—  
рђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа о 
то тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он  
 поубијаћемо тиране, поломићемо кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке. 
огу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, 
тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из ј 
ђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглески 
 не може замислити, нити језик смртнога исказати.</note> <note xml:id="SRP19120_N75">Ви сте пре 
иљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била  
тише, да експансивна Францускиња гласно исказиваше своје дивљење пљескајући играчици.</p> <p>Ка 
ет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкчије други.{S} Једн 
непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом 
 степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као  
људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран 
 капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и 
обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољу 
јиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n="82" /></p> <p>— А,  
 хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом 
гледало се солунско турско богатство на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочијаш 
 (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, ја 
 од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом вез 
ика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота! 
ратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И ре 
хну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробуше 
 срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој 
ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за ч 
 су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила 
тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми к 
Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— 
еву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што с 
естро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него мил 
ам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо 
ишта више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, учи 
дех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</ 
с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она 
 ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како  
средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколико просјака, па неки доби 
е „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, в 
е назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, предала се вољи 
огла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет и 
доше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају 
-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури 
.{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, 
ику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивн 
ој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с дес 
јов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Со 
ахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се досе 
н-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Ну 
а узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши 
је Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јали 
ом Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равнодуш 
 га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањањ 
ачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плаче 
S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава 
чује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави 
, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и п 
оли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине зем 
, — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — против развија 
Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти  
але Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто свет 
уши; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво 
 много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом 
омиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="288" /></p> <p>Драга ханум,</ 
е ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огр 
ово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању 
е жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с бел 
 ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p 
а и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад ј 
е у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитив 
?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{ 
му хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видим 
рећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наш 
S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или  
; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-не 
ушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оставити своје им 
рске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је  
абрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо зн 
атмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха!  
естивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> <pb n="234" /> <div type= 
м телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици сре 
им-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и т 
изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог  
 ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или 
замера својој другарици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни п 
{S} Већина долази из радозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају  
даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплаш 
ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њ 
а.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црних треп 
иси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сиг 
арци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као де 
Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу  
е, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки 
S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет п 
>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ха 
а доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и 
-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За 
, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту  
ица, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, и 
 заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака једне наше познанице (њена је својина тај  
м, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим стазама, које су  
у обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и 
ју кућу, европски намештену; улицом иду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; она н 
Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи,  
па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опет једна Мон 
а“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећу као жене 
исоким оградним зидовима, гдегде опалим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе,  
у кући европско, он растури, испродава, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле 
вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Су 
све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испољен садашњи турски харем као данас; никад није у ма 
 да се некултурност једне земље највише испољује <pb n="259" /> у раскошном облачењу и кинђурењ 
ђе до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с бра 
ревија се уназад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима, подврискује, преврће очима,  
о је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, преписивала; јер њена Госпођица обраћала је 
 што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед,  
S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носи 
драви друга, затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој с 
застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе,  
ехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећ 
сти, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> < 
 дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала 
њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их,  
је напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по 
 једном необичном тренутном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је ис 
 га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друг 
} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30" / 
слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз  
то да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде 
ана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих ка 
е би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа ј 
игара.{S} После, разговор, разговор, па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> <p> 
ке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије 
оше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање збли 
о је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена 
че кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О,  
је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћ 
 уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу уд 
ко доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушки 
човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од 
 растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радос 
осфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад 
скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Бог 
 да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја ма 
к, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази,  
бразе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign xml:lang="fr">„So 
gn> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: фра 
једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то м 
адовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турс 
урским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а п 
с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} 
а сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, за 
 је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, после никако, чак ни за време Рамаза 
ло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе 
дан дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад 
им јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају зиловима и певају...</p> <p>На хар 
Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја 
и умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „Па... <foreign xml:lang="fr">Mon 
{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да 
еме плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говор 
олини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно камење чини се као стадо на планд 
еме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од ра 
младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ћ 
p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, к 
и и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за р 
лу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без 
Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи 
 његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је  
и су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, ш 
 муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним женама, па се вратише у 
ди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у баш 
> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S 
пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале врем 
знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, ког 
па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, раз 
де дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Ш 
дела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили т 
 пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо  
а.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и кој 
и, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они  
хваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p 
Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра до 
оту, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, неж 
ије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити 
је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шт 
снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја  
игу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три године; ка 
бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у великој жал 
 дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И долазиле с 
иф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је уш 
 Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови не 
ационална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се н 
 то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер цариградског 
p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини 
а: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из мест 
ота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Ка 
мо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су д 
<p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, зете?</p>  
него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем 
ам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за сва 
ицири, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, један оспи 
ност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, уста 
и да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам  
ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“... 
 јестивом, јелима зготовљеним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с  
њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више  
еше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћутање:</p>  
ња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика испуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — с 
 било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињ 
ирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог  
 одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S 
 молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја г 
д никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из К 
улистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер нем 
 се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> </div> <pb n="165" /> <di 
 Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би 
не земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела. 
 којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се ги 
риф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> </div> <pb n="151" /> <div type=" 
е? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се п 
се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј  
 „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке б 
ло као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не см 
ати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дозна 
ље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце м 
њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђа 
ћна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, н 
 глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев н 
га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном расположењу испр 
рти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, 
а „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, м 
е кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли  
наест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; а 
249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од З 
о је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам 
се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуши 
ече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p 
о свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају неб 
 се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S}  
ачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да 
раде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> 
анкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава у 
сви прописи друштвених правила, правила истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих од једн 
често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте 
је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братов 
е, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола, притерана уз капију, заград 
мом ишао од познаника до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мен 
ина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе 
итао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин  
стите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S}  
S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат 
ут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га 
анкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Так 
и:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S}  
фантазија младе турске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још 
 има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг... 
ке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви 
великашке кћери: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цар 
ропски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она на 
инио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз п 
.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија младе турске девој 
 он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као  
рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</p> <p> 
аука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми 
њава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала 
еју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она ј 
ком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који  
оже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко м 
идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више п 
Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуш 
120_N22" /> узвикиваше несташна Мерсије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Ал 
лети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео  
е јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед  
ињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од 
.. <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за 
 да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом ста 
 изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле 
та.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Ма 
ити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Ср 
 да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као 
кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У  
брод за Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се  
оје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а 
ти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловоро 
о : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који м 
обудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког  
виделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писм 
 опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: бл 
 могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi 
ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка 
га што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S}  
е, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам 
и течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, б 
е није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Арис 
вано, могла би букнути револуција какву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и рад 
отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сматрајући Нурију за сестру ( 
иђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p>  
је, па запаливши нову цигару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате 
 рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја  
p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али 
> <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јо 
о није звала људе, него само жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Ст 
ко си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи  
писи друштвених правила, правила истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велик 
однесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко 
поту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} 
д досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан 
S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то 
јзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Ам 
е.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p> 
а полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа;  
} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, мла 
трну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу 
м као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој 
аш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: о 
цускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то и 
оје?</note> <note xml:id="SRP19120_N19">Истурчене Јеврејке.</note> <note xml:id="SRP19120_N20"> 
ини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> < 
 од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе н 
аве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже 
 осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказано великим жбун 
е лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европс 
а написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стом 
i>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији д 
 изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку.. 
ужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склоп 
 ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кри 
 је матерњи језик француски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога 
д кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога 
-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељици ш 
а, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима о 
во, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са ул 
зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: н 
} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мо 
, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши м 
ар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим.. 
риграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав 
 он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од на 
 с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то туж 
да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отв 
?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву 
 <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb n="155 
наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосл 
еба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, са 
 нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Р 
родавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окиће 
о.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа зат 
 /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гост 
осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S}  
иде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили 
 Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— А 
е, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум  
њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да о 
одитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом 
таротуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена  
S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У том 
м цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан. 
 n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на 
ти хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би 
и бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где 
о пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После и 
 гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од  
а мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец да 
ши...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили  
оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, 
и, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње простреше овчју кожу  
еколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем  
ње, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафа 
ли, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам 
мо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— 
трасно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> <pb n="154" /> <p>Кад поседаше за пун сто 
:lang="fr">friande</foreign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу 
 /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она 
урији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење турских ж 
на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Ф 
а, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чу 
шта не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стар 
дара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, су 
pb n="184" /></p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пун 
gn xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им дове 
и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке спрем 
ју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање" 
мо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја 
есе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref target=" 
ке, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј 
клопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отво 
ечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођен 
руга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си 
иш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим 
сионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобође 
а срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље 
Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за пре 
 неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{ 
дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очим 
ет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S}  
 не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговори 
 пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S}  
лачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад ј 
слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми  
јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се  
у у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а ка 
ски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: 
е се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што с 
а те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похит 
шкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбе 
> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како н 
чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Он 
вропске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им  
ма да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробљ 
<pb n="53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је 
а што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође 
инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их н 
бичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папучам 
 Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се п 
{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом 
е у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, 
/> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад. 
моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напућ 
 као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Ту 
е и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше з 
{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије о 
тну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обож 
.{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.< 
але на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами 
реле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се. 
сни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматр 
га су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице  
е.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi 
риф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Исто 
!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, н 
л-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје с 
остио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањ 
имаше једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S 
каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за  
 љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, 
ма што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су весел 
/hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млад 
 нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Евро 
ајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој 
И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{ 
.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обу 
у јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у  
тлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} По 
ршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу из 
ена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па с 
 хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше с 
па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год 
и најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је 
имо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ћ 
а и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче  
ме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нови 
тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свек 
><ref target="#SRP19120_N84" />.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лиц 
 прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију 
агло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи 
дитељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је  
 Оне су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гуверна 
, образованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом о 
стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију 
х, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где 
да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра п 
е крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од уз 
 а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да  
ала као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају  
а се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну ве 
ан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на пр 
але тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту зва 
лим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не поз 
ју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом  
песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срц 
е распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ирони 
исама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просв 
вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из крат 
 и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па  
атма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам пис 
еним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — платно се 
свести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше косу, ли 
м приликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава се 
 дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком  
пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући ти 
опушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа 
да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у  
с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској а 
огледаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна с 
е, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око 
ачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе 
има, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниат 
ра, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не прет 
ла у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи. 
ем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој кос 
, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе највише,  
венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне  
ну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном с 
озоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невест 
 Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављ 
еца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је духов 
 нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се 
ст има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па  
, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се проб 
нађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што с 
што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S 
дне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако 
пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање з 
им нежним рукама ухвати решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављен 
 биле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак  
 служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, н 
ра: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, 
бе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимају с 
пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и прв 
ма све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанак 
 те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосо 
о удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, 
рве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била в 
и на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{ 
улренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни. 
ете несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом;  
 загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли  
 комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док  
не три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј. 
 јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима. 
ћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га види 
скињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Т 
смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше ка 
...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако 
ама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком 
 да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако с 
дан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, 
, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign x 
е, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамаза 
иш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се поч 
м, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше у 
ве испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше 
лете турске жене пољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign x 
не пољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:lang="en">I 
ев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се 
ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајц 
анкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше  
 у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је св 
и не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене 
идела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по  
ида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref target="#SRP19120_N105" / 
од бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг 
 не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спре 
после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где ј 
трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децо 
анцуске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— 
ултан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} 
шу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али  
узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пе 
 шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе,  
дигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје 
ече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: о 
 легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, 
рвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. сп 
њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писм 
о?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} О 
 венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи 
а?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нис 
к су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ов 
ри фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од 
ошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да б 
ке слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете  
 воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је  
а да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан :  
исма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очи 
есно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и 
вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S}  
шњи разговори, неискрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им св 
рудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се мог 
ари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ п 
а то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност јед 
но.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, гов 
бим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше  
, после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефск 
ле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с ве 
е верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста с 
 љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и  
мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није  
 из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар  
 људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{ 
 и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе преко раме 
се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладе 
љубљују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби  
 овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово вид 
безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европ 
мо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p>  
ко мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђ 
удна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а  
а Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, 
 конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ј 
шле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун 
јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм от 
 какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а 
78" /> још нису спавале.{S} Стражари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису зауст 
странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим хан 
снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за н 
 заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја 
S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница ре 
и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да  
 за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју 
 муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отво 
 Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пије 
? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече 
0_N44" /> А напослетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој сме 
 ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било п 
очи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет к 
 па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори в 
ађанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли  
о драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истина онако.{S} И  
ле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па с 
 се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал  
нији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црв 
 знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом</hi><ref target="#SRP19120_N93" />.{S} И зар т 
, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као  
4" /> уздржати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило м 
их, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже,  
бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробљ 
калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чарша 
а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку,  
и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом  
Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела 
без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибер 
а се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулр 
је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у ове три нове оне  
вала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсн 
зу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледа 
 сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала  
ој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи 
ратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхт 
и; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те  
{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде нико 
од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле с 
 се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељ 
андре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмл 
а од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црни 
 лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигд 
е с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак из 
едале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпу 
 облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робињ 
 кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање  
устављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њим 
езнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, 
ис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама са соф 
ла, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана ни 
} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако н 
гу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа в 
ини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капија, око 
рвозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се 
ико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи к 
 сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се с 
ом виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се 
е...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударив 
на је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и 
СКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 147.</p> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ.</p> <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГ 
 те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које м 
..</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек  
Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је фр 
ml:id="SRP19120_N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини пред 
 куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га  
 да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене  
а да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али  
ти дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је 
ад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео прв 
 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који во 
>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се  
 О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте  
је срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра 
ена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</ 
сам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с 
.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем,  
зила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла.. 
т збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жали 
ати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код мл 
аших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер  
м насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Ов 
 књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још ни 
м се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се 
смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, 
 Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је  
Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S}  
а проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ј 
из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам 
поравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако м 
 Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај м 
чи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није  
еју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам  
Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} За 
 и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да м 
е човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} О 
но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала 
/p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Леп 
оче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p> 
ад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.< 
забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Исток 
> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет р 
и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено н 
е и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је  
љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кућ 
ни несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, 
азах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али к 
pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где 
и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског  
њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају, све 
и к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се 
ет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за  
 осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренг 
и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја ми 
пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И  
p> <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу 
то за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове т 
и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, ка 
 чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу.. 
} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него  
пљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду он 
ше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове 
ка страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..< 
 поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у 
 ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S}  
кипарисима бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржа 
чице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</ 
></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти ника 
ам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам с 
<p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p 
ем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом 
гу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си 
ави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S 
се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учи 
кидала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше  
 Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе 
ад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га  
овршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— <forei 
Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> < 
, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} П 
/p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је вр 
hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али как 
 стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S}  
м се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам ш 
, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму. 
ије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а 
 и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{ 
т.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су 
угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам 
овека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{ 
p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S}  
Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам  
ну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала теки 
ова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни м 
лико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми  
мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p 
, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кош 
ве по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа  
аџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља 
Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навик 
ам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S 
S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко 
} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно р 
и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије изненада пређе 
уд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из 
вим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Е 
</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма 
S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила д 
књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним о 
 <p>Данас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и  
пу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пр 
ва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једн 
ол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне но 
еш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Он 
ок си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p 
а волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{ 
 чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учин 
 у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих 
абринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седни 
} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, већ ..  
друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше  
и била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и боји 
је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.< 
p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</ 
p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S}  
 сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам 
p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p 
смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве 
<p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му  
 не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је  
ј косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, 
е син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у  
 госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је  
 испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на све 
 би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, 
ћи се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" 
уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и  
p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене  
дожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам 
ју „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месе 
 гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. <pb n="4" /></p> <p>— < 
та по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: забрањива 
пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе ми 
} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен,  
ад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то  
тка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не г 
а неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да 
види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма т 
ји од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви  
едећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније дели 
ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а  
лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два 
њено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— 
 узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подм 
 прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком 
 родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погл 
топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на к 
из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, сл 
 да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропа 
<p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се т 
 што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро. 
тво. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо 
/p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут! 
ако хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, п 
ам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осе 
седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута 
егове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађо 
 Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена 
у дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душ 
 не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостоли 
 сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми пр 
S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како 
 као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом неср 
енде!“...<ref target="#SRP19120_N72" /> Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p 
хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну посте 
ло на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам. 
за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело  
иво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир,  
и је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишља 
ред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} 
м уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неуд 
ладотуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S}  
="#SRP19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику 
ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>ње 
} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика ко 
х не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то  
ом и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шех 
сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије  
оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, 
, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам 
н у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; 
 ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу 
пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духов 
te xml:id="SRP19120_N60"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад  
у трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то није 
-беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и ње 
есет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се разви 
/p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а кам 
 једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} О 
оши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре 
! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети  
омирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да п 
уком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме с 
ижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне ме 
 мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више во 
једанпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапато 
према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми од 
е тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p> <p>— С мушким!!</p> <p>— <foreign xml:lang="en" 
— Моја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је би 
а...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду... 
се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, на 
p> <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она,  
Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да п 
оје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син 
тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да г 
одину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} 
веће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам ни 
исма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да н 
 Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заво 
 питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слобо 
мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо  
 венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу г 
о...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, бо 
 Тако...{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>—  
 ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледа 
 доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврш 
S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и о 
-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зо 
„Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе 
<p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мер 
, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.< 
копчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</ 
видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене. 
и ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— <foreign xm 
спођо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала  
росих за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије 
личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="# 
убоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље к 
 сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А  
биња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам 
а...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: 
м ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак 
у разорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <h 
е, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала ср 
онесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера 
мислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али 
 нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла 
нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ј 
} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, 
 у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у тек 
/p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити са 
уњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Ца 
и не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрч 
удим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још ви 
од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign 
 беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох  
онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су ве 
кам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђан 
 куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, ил 
а се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну 
а, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из  
 тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напа 
капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли с 
векру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с ис 
он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па са 
нглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, 
ико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, 
 ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћ 
оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други  
пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу г 
ла?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја д 
тељицама; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бе 
алова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{ 
м душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела 
то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би забор 
в која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места 
е бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а после са 
е могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (г 
није, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да  
ко те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љ 
рка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу. 
ти, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца 
ад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је нова 
ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од ка 
стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватн 
е нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Ар 
е одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна францу 
е у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мај 
спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељ 
ркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о  
сула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни  
пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о 
 свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми 
 дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала  
.“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко 
е брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <p 
лим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, п 
сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p>  
те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, о 
егла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли  
от...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да  
l:id="SRP19120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml:id="SRP19120_N 
 весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји  
беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да сас 
шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и св 
 Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{ 
ке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба веч 
ески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих м 
ила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома памет 
и, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико 
ала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву 
што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу му 
а рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваш 
ом... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава,  
е начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад  
N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. 
до колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пија 
ма и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског конзула, те с 
е, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја д 
еном које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу  
њала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час  
 заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја ник 
мо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да 
орна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месец 
о“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих  
на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет 
ановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим 
ро док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p> 
и љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и р 
 дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја  
ћа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете 
 о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговар 
 мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запа 
.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже,  
, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти  
им...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја пра 
ао и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због 
 те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за 
а друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и н 
ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће кој 
а је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више до 
очито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и  
јзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p 
е се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мај 
много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад 
 Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвр 
аже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су,  
азник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочит 
пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — з 
ај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да ва 
на да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то ј 
ман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: с 
, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S 
 Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке о 
ко</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло м 
а, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ли 
а ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, 
мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој  
 помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу н 
о; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну 
била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверав 
ла да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице 
p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на 
 Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.< 
и; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?!  
иси дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p> 
код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p> <p>— С мушким!!</p> <p>— <foreign xml: 
рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, уд 
им што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен 
 ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> < 
{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца 
а: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет го 
 одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од  
 <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се 
рну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> 
 језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас по 
а почела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви 
мији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега 
? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“< 
џишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.< 
ој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми,  
у их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p 
S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је б 
Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, 
ли због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>—  
мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам 
чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем син 
ук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! 
<hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се  
пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са св 
<p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под гус 
:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бо 
е он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</ 
/p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за ме 
 Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.< 
p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче 
p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, 
Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито н 
> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душм 
#SRP19120_N40" /><pb n="35" /></p> <p>— Ја сам паметна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што г 
> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар  
 душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p> 
нке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се  
 ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњен 
нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерси 
м вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволел 
 веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њо 
S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини 
т!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој униш 
 Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми јед 
е Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела с 
ви је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она ја 
читељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врл 
асплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена д 
аја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Е 
.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто 
њено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Друг 
 сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудос 
еобично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој 
} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књи 
и.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње м 
У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо 
на велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мисл 
терао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претеран 
о мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мо 
је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би бил 
овека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погле 
е ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да пор 
едно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; 
ена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамбол 
 има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не мог 
, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му ч 
је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p 
реврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p> 
ао да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, дра 
ј Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није  
p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је 
м с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га 
на у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за 
ку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт,  
ј госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} С 
ја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па 
радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за св 
нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окужен 
то ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушк 
{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} 
 сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је ист 
сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо о 
ачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам ш 
не, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Ста 
азником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су м 
а се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза 
од се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, го 
 /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, 
ер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, 
е те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да 
{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад са 
о да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо 
какала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мад 
та је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, с 
а, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соб 
удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме хр 
е кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу 
ref target="#SRP19120_N86" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „ 
рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S}  
p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— 
о узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избор 
ји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те  
 моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O,  
нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу л 
им-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да 
 чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер 
, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, ве 
 <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу 
мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да п 
 она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — 
 ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма ненин 
 човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<foreign xml:lang="fr">Fort comme l 
.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да об 
 ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају г 
дна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе 
тастрофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>.................</p> <p>Децембарс 
 моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с пок 
 После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, раз 
ће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Он 
рије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече... <foreign xml:lang="fr"> 
а пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се про 
>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p>  
кад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, 
нум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје.  
о оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину 
одице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљи 
> <p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то с 
 Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга ма 
је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја с 
 мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „д 
ју, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умал 
кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ 
рила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је 
потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и  
о ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи ко 
слати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу,  
 још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју  
м с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини  
 Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ сед 
 Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи. 
ад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам ка 
а јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим  
{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет о 
лаву и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђав 
и, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слу 
.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове 
 <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа д 
камењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, 
 се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да ј 
као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} 
тку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Е 
ски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим 
Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубомор 
е сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, 
јанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јач 
ронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар 
смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да м 
ам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не зна 
 да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нур 
ада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> 
тпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми  
е, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком 
богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и п 
аге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p 
унцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим 
 Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све шт 
лила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нен 
с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије 
ло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је 
S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала 
 као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам  
весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох је  
ане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је д 
е губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лов 
а мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Оп 
 нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, ка 
 се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета поста 
истичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично 
ет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, о 
„На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми  
 је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у н 
енутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мада 
 што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29 април 
век кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али 
S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S 
{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад 
а осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али  
а слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин,  
н и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи с 
 n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, п 
: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно ил 
:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У на 
еде.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, 
 злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казн 
чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала  
сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: ник 
а они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила  
 ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> < 
сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Х 
 нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му 
бала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно 
овори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој на 
а да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, ост 
га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкч 
p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује 
ачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мисл 
{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо  
руги пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кће 
урије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер с 
е накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Ш 
е:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му с 
его да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, гос 
ји је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да 
Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној 
 што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја  
пусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело 
у ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетел 
ала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О,  
Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ј 
 и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, 
note xml:id="SRP19120_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути  
но.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и 
 и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p> 
Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чи 
S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S 
и ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као 
је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note xml:id="SRP19120_N82">Увек без људи... 
ужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га вол 
а! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала 
ледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n="139" /> <div type="chapte 
а сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од м 
 Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не дад 
не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и в 
 „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ак 
{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, 
еш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове ку 
е проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки пош 
, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо 
лим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали,  
та брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад 
н, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И  
 снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — пок 
рде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу м 
ће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, 
7" /></p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да 
трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, п 
{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p 
реније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не  
 волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <p 
езу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и ш 
> <l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p 
, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доб 
 да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</ 
сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је ис 
Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није 
 мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{ 
 пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себ 
 да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наш 
би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, 
едеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља,  
, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући 
је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна 
о здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме 
сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе ј 
е, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и јед 
— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим. 
у у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога пониже 
ече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чед 
оазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p>  
им..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рамазан 
ијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом  
!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како  
ли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, 
Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам 
 „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али 
ише видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако  
ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам ба 
 тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек  
е се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се о 
 па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрест 
 уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Ту 
н у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје 
уде: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за бра 
{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с наше 
стити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па с 
, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и  
еби.</note> <note xml:id="SRP19120_N51">Ја сам љубоморна.</note> <note xml:id="SRP19120_N52">Не 
а!“.</note> <note xml:id="SRP19120_N23">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја с 
оја.</note> <note xml:id="SRP19120_N63">Ја те волим.</note> <note xml:id="SRP19120_N64">Слатко  
оник.</p> <p>Драга моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign  
пиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га вазд 
>.</p> <p>Солун, 10 шабана 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{ 
/></p> <p>Париз, 29 априла 1907.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а  
.</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја сам мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота бе 
је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну сн 
ице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа ку 
ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пу 
..</p> <p>Париз, 30 јануара 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се 
ио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на жив 
уке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S}  
бе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да ви 
!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била сам што  
, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи је 
 толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам  
се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш п 
 непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и  
лила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна ј 
 поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! у 
колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а 
Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семиј 
ристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви 
} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштен 
и дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти с 
ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја  
S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се гро 
 пријатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик од пријатеља, него  
 у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све ми 
обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је 
 се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да 
као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пу 
ли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нис 
 им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} З 
дела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазил 
ам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да са 
ежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па 
з свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемел 
p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан 
абу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: ј 
а миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и уст 
на докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа 
ају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и  
 и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Ту 
д се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се и 
рексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> <p>— На јави.</p> <p>— Како?</p> <p>— Преко зида.</p> <p>— Чије 
ова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми 
шао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi> 
нате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем 
ним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-бе 
их да тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете 
јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обича 
а За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, бил 
обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће 
то?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p>  
акрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицама.{ 
ио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“< 
 је полудети од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Европљанки, новој, оној ново 
се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се  
а се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> < 
„Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њ 
 тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S 
је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена,  
 леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се ја 
то ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест годи 
даје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неи 
 обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме н 
ају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка,  
.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрах 
pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, 
="SRP19120_C6"> <head>VI</head> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње располо 
им болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени 
 људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А 
 те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јо 
 види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњуша 
 што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свакога  
е помишљамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће траж 
аћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо  
неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љу 
р</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „А 
а главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела о 
, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако 
емао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у с 
е свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим 
тно, мило.<pb n="149" /></p> <p>— Душо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехр 
уме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу. 
ign xml:lang="fr">Mon agneau</foreign>: јагње моје.</note> <note xml:id="SRP19120_N46">Стара го 
понова погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с дру 
и, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— 
ма за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одав 
> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф 
ођа.</note> <note xml:id="SRP19120_N47">Јагње моје, јагњешце моје.</note> <note xml:id="SRP1912 
} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не бу 
ој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, ј 
<note xml:id="SRP19120_N47">Јагње моје, јагњешце моје.</note> <note xml:id="SRP19120_N48">Кћи р 
ра: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе 
ило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Р 
 ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују про 
 била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се см 
, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је  
бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што  
те из кафеза сутанина канарина, полете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, удари крил 
неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p>  
ику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није мог 
ватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} 
д пашиница изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни,  
 све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{ 
ел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p> 
 излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С б 
д само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била т 
лупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела? 
е, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на 
исмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може  
i><ref target="#SRP19120_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафен 
 а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им 
ве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може 
еменом, преживелом установом.{S} Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и  
 несавременом, преживелом установом.{S} Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва м 
ао да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе  
великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега. 
осу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће 
садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SRP19120_N106" /> По сто пута јазук 
 target="#SRP19120_N106" /> По сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се 
а и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су г 
S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за т 
и руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела к 
ати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удави 
то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другариц 
ице.</note> <note xml:id="SRP19120_N73">Јака као смрт.</note> <note xml:id="SRP19120_N74">Нијед 
решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се по 
дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај ман 
, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И ча 
ворио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико ус 
е неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим ви 
есело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје т 
{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да с 
а миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше  
 краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу г 
е бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф 
ал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене ј 
 допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског града, где с 
де ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мал 
крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од ру 
чно, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу  
а живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну с 
 луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне к 
и длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у  
А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве 
ад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се 
 кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: 
у чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење се на јабу 
ине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме поз 
{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— 
 балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташа, у једно 
а лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о живо 
ича: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио 
S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странки 
обраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно н 
а је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога  
и пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</ 
д-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; 
ла да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њ 
о.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталеж 
на се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога 
и ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо  
ом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из  
олуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише  
ажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујези 
е укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, 
аше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти 
оже он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина 
м; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног п 
 како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је мн 
врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрч 
 Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрм 
на.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; 
е чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораш 
д њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем 
њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориш 
есети човек — проси...</p> <p>Париз, 30 јануара 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу к 
а, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се деца смеј 
мина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетко 
; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентн 
е, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месе 
адржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref target="#SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где т 
 кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; 
аје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати м 
ао Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су г 
е, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у у 
и...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећ 
 <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S 
, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— У 
и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад;  
рижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин прос 
ин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување 
комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солу 
нат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И до 
к) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је п 
а и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, 
риф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнки 
же.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружич 
се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певал 
 од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у чет 
у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главо 
{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. 
ано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања: врши  
шишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунде 
S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се н 
и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, 
и.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести  
апута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где 
...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела д 
у и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише 
тву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гл 
е то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развиј 
 у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очиј 
а, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод 
о се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове,  
ез суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, о 
р, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га оту 
 гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је м 
мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их  
> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'aime“.. 
е, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их,  
 би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намрг 
асове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпу 
елим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха  
именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе,  
гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да  
тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, 
стане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, р 
врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре оп 
асају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и мл 
осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске опе 
ва не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с  
е и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу  
ла да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер са 
о свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у  
" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на сво 
 болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада 
S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго па 
који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њ 
емена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SRP19120_N85" />.{S} И пролазиле  
да, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних к 
ги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка д 
ма, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што  
између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{ 
 као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик,  
а, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле  
 темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад  
не“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref target="#SRP19120_N3" />.</p> <p> 
емо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те мол 
ote> <note xml:id="SRP19120_N3">Собу за јашмаке.</note> <note xml:id="SRP19120_N4">Не буди урок 
</p> <p>После свршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханум 
азвише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћиц 
е пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А ч 
а: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла го 
 отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у једну собу  
х шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице и уста 
и младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно 
а прекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p 
 је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англе 
јка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој 
у с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-хану 
лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од чове 
</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет сед 
ћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, п 
ена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе 
Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: пева 
oreign><ref target="#SRP19120_N12" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p> 
ице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и вас 
„Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам ум 
е притискује не питајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегр 
 гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испр 
 мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио гос 
а пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} П 
о отворено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да 
 јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена пр 
 ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја са 
азија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да  
мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу 
грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Г 
мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки ча 
} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па  
p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не 
су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p 
е тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, сту 
ула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна 
 Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како  
 у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам  
пита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха 
те југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечин 
у младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да  
е могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло с 
 и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; 
 шта је учила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа, колико је вредна и 
ато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене м 
дале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја о 
 друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Стар 
грађанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила  
ла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунски 
} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неиск 
дају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њен 
ше себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак н 
н у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред другог не гово 
уће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвор 
махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и  
/p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>К 
 не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа ни 
а, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се 
а је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готов 
мехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госп 
еј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма из 
риземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаб 
а је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, протераницу, просјака!{S} Како ј 
свуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осма 
е била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: 
<p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао пис 
S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут,  
пио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи  
зио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај с 
крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: с 
сти, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју 
.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30 
ак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је  
о гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим о 
кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S}  
олун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене нег 
оже изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица  
махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука д 
ност, <pb n="114" /> слобода, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког врем 
 отворена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, много п 
ој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи жив 
ту ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И 
и се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одг 
.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је 
ах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да умре 
ја од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко  
кад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после  
/hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, 
писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Н 
сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брат 
реџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике 
 физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: ср 
 у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{ 
} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло ле 
ајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са жена 
образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што н 
 му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова< 
е, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж в 
епа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и ду 
до заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне 
 дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене,  
/> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина. 
аду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, д 
на то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, ту 
 хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакв 
 ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као закла 
ају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар б 
 ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да 
спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек спава, Алиј 
случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, 
ајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: њ 
воју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји 
н свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јевре 
очеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један С 
што се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети.. 
ла, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>сам 
дити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не се 
крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p 
 <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></ 
 и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Д 
семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разу 
рио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају 
во на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, превар 
и држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашч 
аке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Е 
...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не  
и, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим бо 
патом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му  
ости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочито. 
руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се о 
је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и прича 
иом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе  
ће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна пор 
бре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдес 
чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зе 
авља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-х 
} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала 
ф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не во 
а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би 
е, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шт 
истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му вид 
аспитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђан 
="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легн 
као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се ис 
} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у м 
, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Прође читав месец, 
а, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван  
 у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Ј 
видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар 
 чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зу 
 га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако,  
опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа о 
очела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћ 
S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила ј 
 по многим инструментима за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, како т 
{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама  
бине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од мила  
<hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледа 
фу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" /> 
 ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки 
 не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у з 
 Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јермен 
бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сет 
го прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по мн 
 ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и роман 
о, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би п 
је могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{ 
Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке 
ивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као  
 А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шт 
 се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...< 
} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ар 
 никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ств 
богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа  
шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова пог 
сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била он 
ож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали 
, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с п 
еча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз 
рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, 
а?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Б 
ен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отер 
 је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој дра 
 не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум- 
ла, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Евр 
руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема лев 
 у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и  
нолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен ота 
Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А о 
{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако 
 Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше 
ици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим сва 
а „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S}  
 Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, ж 
С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што  
 оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за жен 
 виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} П 
ини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S}  
нела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни к 
ута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S 
.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољ 
 ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на свој 
<p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла 
 код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад ј 
ао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се по 
ха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је о 
 и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S}  
по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки,  
су, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог с 
 завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више м 
што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само нед 
ка врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема,  
м од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни к 
а не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се св 
и одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени род 
брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти  
Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.< 
т, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан го 
Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на м 
ком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апо 
е нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча  
ац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке. 
.{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше го 
ену промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а  
дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p 
 метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Доб 
на сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пун 
јпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога л 
/p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S}  
те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као чов 
кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немај 
га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{ 
.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов хар 
е своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, 
би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, 
а почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко 
 је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и 
 и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитал 
е „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним  
ношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему  
ихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Царигр 
рукчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џ 
уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда б 
него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе циг 
не малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две  
 умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуд 
 јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно ова 
њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шт 
е зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо! 
S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би 
ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упам 
ознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к врат 
ише: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за зд 
транкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он  
 шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{ 
оз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре неколико  
ржи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан,  
е у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама  
трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га им 
сам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем или убије  
 да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, 
че невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљ 
 ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у б 
 виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који  
 мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна 
њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају;  
 дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к  
уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек зав 
чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи. 
урије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Раз 
јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и  
танин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину о 
Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виш 
а четворица је погледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њеном  
ачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, с 
p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S}  
 како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да  
.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећ 
варио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као 
кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме о 
ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душ 
„Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одго 
м елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи о 
е једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и 
{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом 
е свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на не 
} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли  
есто само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде пример 
својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p 
рним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па о 
исле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену 
{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се у 
о што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улиц 
у; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече  
, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је 
p>Ово ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглеск 
учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S}  
ија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и си 
исок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу,  
ији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећ 
о тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупал 
о говори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} 
 „новодошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад 
гледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{ 
 обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде с 
ајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући те 
ку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>чов 
ризиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за ш 
вако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре фран 
е и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад  
.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљ 
 скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Ал 
о је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се о 
ромодној европској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, 
сим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасв 
ји она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могућ 
теде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоћ 
ше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:< 
на се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу 
еном пођох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи за 
ила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног срца моралн 
д земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, она је свак 
у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме 
<hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Го 
рије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, по 
 те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гад 
ила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла: „ 
е и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред 
 пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи 
 волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кућ 
т схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли д 
ко?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На  
На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је 
Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесн 
ше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе;  
ба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала! 
водиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита в 
простите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{ 
чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него к 
ада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте 
а ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија мла 
а сам променио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевничког Друштва,  
 правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</not 
душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, с 
<ref target="#SRP19120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џ 
/> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је св 
има Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} Т 
 једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језик 
а; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетк 
тну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и д 
аваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање 
 жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима,  
 а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није б 
еним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је 
г.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није зн 
 видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафани 
сала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Ф 
Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то с 
е сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоц 
о у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размил 
/hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ћ 
ко кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће и 
е додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<for 
 кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} 
<pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да 
потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из кућ 
ајежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу 
вог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сест 
ругарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target 
е у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> 
 зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо,  
се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хл 
е мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула ова 
 и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући 
ије но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој  
коро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакр 
ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом жи 
Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа виш 
и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Ф 
рку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на к 
пусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се к 
.{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој к 
ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесв 
а:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад п 
 искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бис 
ној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чел 
.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити 
исиваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да ј 
е?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина бо 
је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ —  
<p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти к 
вљао европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „ 
ко је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S 
 вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајн 
и али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како д 
умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише д 
а из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све б 
ји последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не расту 
смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко 
по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоаз 
идела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тет 
ћ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвес 
ити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер 
шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђе 
 не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафе 
хе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понаша 
своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање  
еницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине 
ко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж 
га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је 
ничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превази 
 што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен от 
ла је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто леп 
прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима 
Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју ве 
ћи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна т 
 А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове ж 
све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, 
м, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац 
све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и  
="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач.. 
гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године  
а национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она с 
</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— См 
бодно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено 
упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију 
Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зид 
муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој де 
, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја 
ки празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини.... 
иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског конзула, те се савих да га о 
 је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја по 
пиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као цр 
ла код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} 
не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа веза 
ко, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу ј 
ање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али ј 
д саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се неч 
а...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се  
да је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је г 
е скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за 
ска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак 
Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је масти 
, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна н 
 на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необича 
ти да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, 
, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n="159" /> <p>— Е, девојке, змије 
и још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сестрић ни 
драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку ко 
а се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била са 
 да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки  
.{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да м 
ко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посу 
дну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена  
о, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или  
 она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она у 
и последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети с 
туд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подс 
рити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневил 
 чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као гос 
ахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цв 
ила овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим ј 
чава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p>  
ени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа 
ш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима. 
ете и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке по 
Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p> 
у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике. 
нака, нарочито старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница о 
а; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело  
љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, как 
еме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито 
га ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потраж 
ама; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај ш 
идесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра,  
 као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у 
ових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енгл 
се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје. 
едан делић оне раскалашне играчице која је све страсније и помамније играла што је игра бивала  
хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати 
ма који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађ 
p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болес 
аборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} П 
 n="129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, р 
рских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела  
 сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од ме 
тени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену 
 неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез  
 бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало прек 
<hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама би 
да испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих 
те крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери 
 испродава, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, пи 
ван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три 
не него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="141" />< 
овца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џема 
ла перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазан 
гога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло  
 Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код  
измириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> </div> <pb n="151" /> <div type="chapter" 
енги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! 
> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</ 
 само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омило 
анцуски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{ 
р пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтар 
 <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, к 
 сва пребледе: његовом муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица ј 
де а и њених година хануме, притрчавала је час једној час другој странкињи и говорила им је неш 
 та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпит 
, као малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p> 
итама.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с к 
ким сестриним умрлим дететом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и свој 
тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако националисане,  
p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред уну 
 као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да  
 у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јасту 
ла на Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без 
 није могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>.................</p> <p>Од кризе 
а је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писал 
нске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена н 
ет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она  
<p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава. 
а европски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме 
је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за подизање друштвеног мор 
} Секретар ове будуће председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на р 
, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика исп 
после каквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она  
1" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гл 
раћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он 
е, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите 
, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла нез 
ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> ка 
та није <pb n="274" /> чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је из 
е, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и < 
ечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из  
 јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> из 
ји... <pb n="140" /> „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви 
ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она 
си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејал 
 Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође 
њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чин 
 и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу,  
аве једанаестогодишње девојчице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у с 
еданпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуд 
слила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко  
реписивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“. 
 седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жен 
 Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, 
штај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљт 
: прошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим хар 
 у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како ј 
 ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— 
радом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: 
а <pb n="52" /> непросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанство, не 
д небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чу 
насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је ду 
 И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвене 
Солуњанкама служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <p 
шло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, рав 
удаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} К 
мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су руч 
ен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођац 
, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао  
 не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништ 
било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све исп 
о пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар 
м гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чарши 
} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена антер 
 зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Е 
ампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвра 
 с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж је оте 
с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} 
азговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум 
ли кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је  
не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је  
хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се з 
ше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидал 
и врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад доне 
а, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са с 
у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, мо 
ада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава 
дморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те 
а се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, д 
би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, с 
ђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по 
али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је све с 
</p> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с род 
тила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не з 
ка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мај 
ве у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, 
 унуци и узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је ч 
олуњанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док се није почело говорити  
 хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајл 
а му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напа 
 је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла 
на, једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, к 
нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јали 
јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна 
воје обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне 
S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме 
атељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, неср 
. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венч 
ка кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћут 
ито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Ј 
е, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се 
о</hi> има: муслиманска девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много;  
фа коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема. 
мислити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара 
 само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi><ref target="#SRP19120_N95" /> приличн 
чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце. 
емперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не  
о су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе са 
ма; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><re 
е проклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих 
 није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу 
и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље 
роб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она ни 
 теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико 
све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти,  
.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се и 
„слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је 
my life's delight!</foreign>“, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као 
 осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад 
је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те,  
И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом је 
мрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хама 
аква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и ре 
т...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осе 
 него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледал 
!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје  
авне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је  
ак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седал 
кав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати М 
 пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила 
устим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његови 
фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S}  
ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> 
еми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Е 
њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући  
ва борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понек 
скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотмениј 
оре.{S} Она, космополит, са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална  
 била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога 
дом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан лана 
ледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру 
лаве, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако ст 
тму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је н 
каваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Он 
вет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p 
ом и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харем 
ње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик француски, па Немице, Италијанке...{S} 
p> <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела.  
 пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном чо 
и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске ф 
на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружи 
и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то не сви 
д оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују до 
дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкив 
воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она ј 
у к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала заш 
ије дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да се 
ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, 
сије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољу 
та и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често оба 
 тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јо 
Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а 
кнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је л 
 листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и  
не су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сва 
 хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише д 
доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад  
неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њ 
е гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрп 
 пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чарш 
ле до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би 
ајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму бил 
20_C16"> <head>XVI</head> <p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не  
се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто 
прости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p 
станемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође  
астике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, кој 
авале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> в 
еде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво о 
ској фризури, она, Европљанка, доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, д 
кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S 
испод конака једне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, на стр 
небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесов 
о мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, ка 
на оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{ 
 по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се 
ле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом 
а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то  
то нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, 
 каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign xml:lang="fr">friande</for 
{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први  
 ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна 
ано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љ 
и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела  
и, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оц 
, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама служила за приме 
 иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али 
 нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило 
а се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> 
есела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељица,  
 а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога 
 међу Енглескињама и Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе у 
у“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „вод 
, све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и е 
 друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не  
 Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и л 
{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и п 
овичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето н 
 n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече ста 
е, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш помор 
го.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, у 
 <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку. 
је; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те т 
росила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, 
лу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори 
 европска жена оваква, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељ 
е видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, 
 други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејан 
а порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку 
ла, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их  
кад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је вид 
 је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, 
 расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускињ 
е ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове ве 
ди?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се п 
ше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врл 
?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој ку 
мената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се покл 
у срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење да 
ше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за 
 је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и 
га.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па от 
на, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, 
ери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре но шт 
у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би  
и он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, ника 
ије видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да 
 јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква  
је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупи 
 личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, 
е, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! <pb n="217" /></p> <p>— Фат 
><ref target="#SRP19120_N21" />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа  
ng="fr">Cousine Laura</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Ан 
 се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у свирку 
звеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пил 
ла физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, ка 
S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је фр 
 постеље са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, 
ји познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, сентиментална, страсна и способна за најчуд 
а у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} 
 јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године.. 
што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим н 
јатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="244"  
</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и у 
хта од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је п 
 другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним живо 
е вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била 
ва и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром 
 од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, б 
>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију н 
ерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Фра 
ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пија 
ајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој:  
ладотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и мор 
S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио 
 ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу 
а јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама 
лим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p 
рошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{ 
 по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло  
адмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоре 
ас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигар 
ска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и принос 
 /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем 
у задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика побор 
 отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Теа 
н род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлик 
ле помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако  
ли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски 
.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме и 
ијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке умест 
ра једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично б 
ут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него 
јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај 
недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће  
емој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј 
 десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако  
..{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је обја 
 она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, на 
и је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></p> < 
анкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, а 
нских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и з 
рже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла св 
тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} А 
у говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити 
ло да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена 
} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, 
ме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећ 
атке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје 
p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљн 
 јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле  
д је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој пре 
 који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њин 
 име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="#SRP19120_N16" />.</p> <p> 
и Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој уве 
, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу жениц 
е му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад б 
аже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226 
а се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела т 
 девојче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им фр 
 позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирит 
> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p> 
ено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је неста 
 и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући  
 њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун п 
е знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се 
 лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} По 
, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум... 
, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени 
...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, н 
 преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то  
ишу наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у наш 
су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од с 
>— Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— На 
 <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S 
Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући  
ј хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим 
ру, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати 
амајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, пос 
о постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад  
ге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуш 
а кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чел 
рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бог 
исли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турск 
аршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестри 
 болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње  
је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из ку 
раво. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да он 
је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Сед 
уку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса 
едно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, г 
 добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих о 
, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослоб 
но погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, св 
 сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цве 
дан образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед 
ижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још ка 
а полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те бил 
ика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу  
терати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак до 
 нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се 
атма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p 
ли коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, к 
и у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела с 
тма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не питајући <pb n="243" /> је ништа, јер  
а пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од сваког 
ли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче  
 од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милио 
 као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, п 
дух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај вели 
гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> 
} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S}  
хим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Т 
је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-бе 
 не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странк 
лада један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова 
ада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти не 
а једна дивна цариградска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрв 
лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их је це 
 учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црве 
н, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S}  
 смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина  
о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.< 
сман се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с п 
 чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не мог 
ита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем  
.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј,  
собе застрвене црвеним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим с 
цускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежа 
празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није  
аби<ref target="#SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p 
је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и  
казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породици св 
а на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се пр 
а је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} З 
 је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми  
ма Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од прв 
-беј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене фр 
ашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитава 
ел. „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама  
о</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на  
и, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост  
 кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега 
ироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да 
, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, с 
ко не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије труде 
ечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је б 
јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културн 
 никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не мож 
 Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху ша 
е куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Уш 
ила из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико 
му пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад н 
крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право 
га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с  
од њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, од 
и још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма о 
ободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, т 
е посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно.. 
лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где леп 
 му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потра 
ад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их по 
а мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не 
 увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. 
Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто 
не, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово ц 
та су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пођ 
је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, 
 лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја  
х могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само кр 
ка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале  
} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> < 
рми.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да 
Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{ 
м леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био ј 
зи из радозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада 
итала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не смат 
га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомо 
ам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права му 
сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ј 
дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па  
 <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешт 
} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу:  
— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и  
 ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!. 
— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> < 
а нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо до 
лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — вре 
ознајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на пам 
 махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се б 
ћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки пл 
 Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— С 
ке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвик 
, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p 
 ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила 
неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре  
ј је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестро 
ејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, с 
ала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гост 
{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца 
ит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref target="#SRP19120_N110" / 
{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна  
{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадоше да је живела животом великих т 
мала многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланик 
 бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских народа који 
боравивши да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно ту 
Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, < 
н Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син М 
 како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица  
ница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S}  
 душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, д 
опча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут 
 није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Он 
ки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мисли тетка и узд 
сеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга ст 
ам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него  
ије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref 
че:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а  
 паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је 
>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p>  
очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли 
али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешт 
 <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S 
итају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џема 
сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p> 
ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на  
} Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> 
ица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јас 
е читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада 
слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано 
p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>О 
 на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није н 
е Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом ум 
 рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више њего 
 Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p 
е куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И  
ли се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатми 
је прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно 
“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су ј 
ад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као чов 
им је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом раз 
 испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јо 
ко се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је вра 
казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто 
уркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расп 
окријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S 
 соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вод 
ине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жен 
.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign  
а пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она се  
ња се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, 
> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је заму 
о, па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n=" 
а како ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стисну 
тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе 
 упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на у 
Мужде! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грле 
бићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu' ell 
ве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је 
век желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао 
азила и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознати 
 Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да ње 
ато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госп 
ненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, за 
оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му т 
белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пе 
но.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек 
м и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Дру 
нова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фат 
д споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта  
примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> 
 кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И 
осле недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, он 
душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и о 
 син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити 
хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S 
је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском 
је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јад 
чају мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она< 
 на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година 
ој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, посл 
етле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} 
рене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем 
говара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти  
на, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао,  
Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тишина,  
у, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене пр 
4" /></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој 
Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две  
 толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на М 
дела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си в 
 <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не 
ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смок 
 кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" /> <div type="chapter" 
 не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску  
есрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{ 
ита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“,  
учук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно 
она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад 
како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи 
„Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја 
 се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела  
 ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављ 
што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледа 
турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута с 
ро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></p> <p>Отац, опрости  
p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништ 
та не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мо 
мал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се  
 ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћут 
ад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да пев 
д је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плач 
пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња 
{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се 
меша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је 
слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>,  
и нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.< 
јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесел 
е лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови 
о зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и го 
ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на  
 кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у  
а плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, ал 
ије љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже мил 
> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> 
ир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S 
е отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџ 
јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег  
вијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сута 
58" /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Ње 
љива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi><ref tar 
да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено 
>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто м 
 отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и спа 
аче је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестан 
дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије н 
зводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па  
{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју 
оли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се  
е.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у 
да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже:  
сказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се ка 
часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су с 
вер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није до 
 смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а у 
ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече 
то мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро свој 
ро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:lang="fr">Les dem 
ели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна 
<pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ 
 те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он 
о удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и  
а, намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану 
вало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда нијед 
лањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кр 
, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S 
а осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене  
:</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n="268" /> <div type= 
чињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља св 
вха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица 
и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не по 
але пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, уме 
икад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала  
Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жен 
ладе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с  
јава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фат 
 се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што тр 
се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума 
ласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, чит 
ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклоп 
 матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цари 
 их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те напра 
ов.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— 
-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изоста 
:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити 
 време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво 
 и улични продавци свега и свачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се солун 
 А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се 
руге уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је обузим 
наче говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други п 
е се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у св 
о оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим  
јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир  
.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пр 
ло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила 
е су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опрос 
ећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S 
, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: 
 да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне 
ј би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоста 
љубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љ 
ча и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са стра 
ичу", родити слобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет 
и о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је  
ога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} Мислећ 
на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела 
ања своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у 
ад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ћ 
д; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Пала 
терњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 рама 
у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>—  
 Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из ду 
вањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и про 
мештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући  
дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном 
 с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифта 
у да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi 
туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја 
то га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше г 
све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је ам 
ете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не  
а лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не 
ропљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена.</p 
етке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учин 
е, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што стану 
о предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да  
говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће ч 
Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било 
тме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо  
дине; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих сп 
а интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, ка 
арема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, ка 
еташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} В 
 и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра  
уке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, тргов 
 њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у ст 
руштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-С 
младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</forei 
ганизовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује  
ад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин  
 доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом б 
, и <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке 
е отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Го 
м грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— 
 ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прође 
, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљин 
метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и 
ом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепш 
 врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне пл 
трашно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао н 
, најмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пош 
цускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Тур 
н ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одгово 
ичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ 
— С друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљин 
ру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p 
отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерс 
олико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединств 
анум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слушаше...< 
рму у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво  
риф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршаф 
есму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„ 
 миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад тр 
ешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће о 
се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не п 
опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</ 
ред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека  
измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени 
е тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, за који она досад н 
да у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто 
ницу, протераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> < 
ар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“<ref ta 
и хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи 
А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који  
верене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала  
ок се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и неколико пута заус 
лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера  
 зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасит 
а, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и те 
еповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им ј 
 то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, 
сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, ч 
ма носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим је 
p> <p>.................</p> <p>„Мерсије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир 
i>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена 
ћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енерги 
сасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па ле 
рбухом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре н 
стреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, 
себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али 
о стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад о 
 очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недр 
 прстију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у пр 
 стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S}  
ти где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља  
остоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, 
ну собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће би 
да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и 
шене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле м 
.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни з 
темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала 
јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку,  
ршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз баш 
јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти м 
умама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њ 
одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала  
ори: опет његова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи,  
као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Фр 
ки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олим 
л, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се при 
 по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} В 
ашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и  
ше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартиј 
ену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S 
хтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла 
реним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са 
в“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама  
о је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; 
, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто  
 : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем 
ма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па  
ех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у в 
и болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учи 
мам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче  
 нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, 
f target="#SRP19120_N18" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила 
новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, 
очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или  
а да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест 
 принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим с 
де.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и леп 
 ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „М 
 знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми с 
, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом 
али рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам 
не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја б 
! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна бога 
сма није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш  
ст: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нар 
о</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово м 
> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва 
S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне п 
ке раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви пл 
м га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очи 
ријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p>  
бразан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је  
све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђан 
д су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега 
, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађал 
звесели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! р 
узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми 
 као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изг 
је рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помири 
и, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена  
оја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S 
зумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођ 
ма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела је м 
>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, 
а сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у с 
веним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша 
ом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, п 
S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљи 
кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћ 
нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком 
стринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, о 
свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово  
их младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, д 
о, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре род 
 знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, ча 
је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно др 
 матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као 
 би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје з 
ољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њ 
није никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, 
 дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се 
а бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући 
 хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним  
И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, 
расположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, 
Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али 
, навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна пом 
век, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се с 
ва на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из о 
прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је 
ла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добр 
гове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила 
е мору, осветљену мириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је доч 
 а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму м 
 хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, 
 Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, 
је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим 
жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пањ 
вет?</p> <p>...............</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је б 
е: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испра 
обивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небрија 
 беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плахов 
а...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, дод 
их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја б 
пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} 
 ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих с 
да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Ве 
од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће 
сакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеко 
диже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши 
е уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни 
е, онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> 
 га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S 
нку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, 
ека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад куп 
ва</hi> у турским харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с 
, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опе 
-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни суз 
 моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прош 
, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О т 
ад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, М 
у сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид- 
ме.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се 
во.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били 
анина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не  
 рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква  
Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј 
да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, ка 
одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да 
 се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло  
грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је нек 
свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина,  
у, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, 
ог тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...< 
одина.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p> 
па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави 
 Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване,  
о узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била та 
и учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може 
хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} К 
ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} О 
а дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свек 
е се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманск 
у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цариградска пашиница, дочека сн 
 да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не п 
 ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад 
..</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, а 
едној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах  
а...{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту п 
м: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја  
д главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p 
ло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му уста 
воју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> < 
 беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту  
 слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S 
те слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива  
тарији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени как 
ежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој 
 нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте в 
.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредно 
S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се уне 
свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: 
аршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не бе 
а; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе. 
јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рач 
#SRP19120_N25" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мер 
ски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још 
 а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој прид 
ј ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини 
лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се из 
 с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расеј 
 се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мрт 
расним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две  
м шта је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-бе 
у љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула  
паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, п 
ллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је им 
 не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све  
м“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слуш 
 него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у 
пођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> 
ине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С м 
е, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско к 
ичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А 
ђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закон 
 заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Каж 
и обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није 
д мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облач 
стати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у  
 да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњ 
 <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p> 
е: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење 
оглава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши дев 
сока старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те ст 
он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно је 
>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, к 
 зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госп 
јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Т 
јем<ref target="#SRP19120_N55" />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немај 
ди и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што 
двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мир 
рисало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање. 
Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао 
а иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према муж 
свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овд 
 језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле ка 
е је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-бе 
 а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку ви 
течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> 
е непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградног зи 
сетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније 
оји се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла 
 што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с б 
p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала 
а је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи 
им човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век  
рвенела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је вр 
} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте 
S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <p 
 то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему с 
којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо. 
 јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је  
 енглески, по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћи 
..{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је 
кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робињ 
бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре  
а, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањ 
па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} 
могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као  
д се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао  
си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она веру 
ја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је 
даше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу н 
рисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другари 
је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле 
о вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршил 
тма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој 
 по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој с 
слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су  
, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би  
у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научене од 
 пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам  
умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно 
.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је  
о.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али 
огла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није  
а, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча харт 
 <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?. 
ају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, сине,  
шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе ј 
 Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече помор 
 што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се 
hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је по 
 видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Он 
то ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли  
а шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је п 
д коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ ви 
е могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатм 
 беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од ч 
уке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Ј 
рла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, 
е се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну  
м квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мири 
 пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене! 
д чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с 
ада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се п 
устио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили 
 кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... ј 
иво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!. 
.{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалаш 
с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} 
данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану  
јаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} О 
 Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не  
м, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она м 
и гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда о 
 имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и 
 ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, јо 
 га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам  
три и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Је 
па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} 
: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и ј 
#SRP19120_N18" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубил 
ицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши кос 
аше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја 
> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу д 
 часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p> 
 код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао... 
 чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чу 
т који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету са 
а, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерси 
 кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори. 
.{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао 
 отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S}  
 — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полу 
знајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам 
>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш  
ам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије,  
на коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио масти 
јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам к 
Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса о 
стави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије  
 чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш 
х; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у  
очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се ја 
ако је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично 
ићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} 
и он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p>  
етала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како 
д и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, некако велико, некако стра 
} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не 
{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да  
м се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је бил 
ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам против 
{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И с 
b n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у  
 име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога даје 
спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И 
нуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом 
х се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с  
p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p 
>Париз, октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим к 
но учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и боји 
их пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} М 
но: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувај 
.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан 
 лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и 
м прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити  
овела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој годи 
м у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 рамазана.</p> <p> 
а не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нах 
 Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: 
завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Ха 
а радила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други п 
ла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке п 
а због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, 
е грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пр 
 ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, ова 
истид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлок 
е чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Нео 
у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак  
о, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.< 
дите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи см 
е, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на 
ли само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SRP19120_N97" /> 
е, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла 
м измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила 
ва не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда с 
останеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доц 
удим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох 
, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамаза 
и!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара  
ога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чуд 
сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необичн 
, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да 
ном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносит 
не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући  
дате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а 
вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни  
рак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају преживело 
даје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка  
, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lan 
је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесн 
је срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l> 
о муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се друж 
Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.< 
певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар ј 
то мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сун 
.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по ра 
рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако че 
у љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја са 
ма.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не ди 
 јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с п 
е на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако пого 
у.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице ко 
 трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— 
и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектик 
><ref target="#SRP19120_N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се —  
.{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кр 
овала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радовала  
ру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} И 
="#SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењ 
оје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут  
 ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>... 
се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И к 
ије, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуње 
треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смеја 
шо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као з 
исли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојач 
 нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне ш 
 волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{ 
с, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно 
ши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радо 
 ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изуд 
еданпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не мо 
црнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у 
 али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки  
ворио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш 
, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p> 
воја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш ви 
с најгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било 
ном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и н 
ј откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико годи 
ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да  
а, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без  
И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, сед 
на, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Х 
...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</ 
удала, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана 
S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека г 
</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину со 
у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Ф 
ру, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, посл 
ла пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама служила за пример: црвенела је и кад се  
ле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна с 
 на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила ј 
а софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi 
ило на књижевничкој седници, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сут 
лонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> <pb n="154" /> <p>Кад п 
е два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: 
три крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је  
шиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С какви 
у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на  
 се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећ 
Сутрадан створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је пр 
мо једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описив 
ца а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <foreign xml:lang=" 
м.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, 
зе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи на 
 видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — о 
непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој е 
ога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; а 
ас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Ф 
 она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћ 
крете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{ 
да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука 
и ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол 
о кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солун 
у слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми 
и су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муф 
адост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста. 
удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, ни 
јеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви зна 
ши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S}  
 су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече 
 target="#SRP19120_N83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „ 
је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто 
нума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никог 
 белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом 
 њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зет 
 робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> <p>Св 
црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљуш 
> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио 
знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од  
у, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; 
се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон. 
нумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, по 
бу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени  
pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелиг 
њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не оте 
ала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да 
ред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, је 
ну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затв 
>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{ 
 је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— А 
и лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нурији 
 отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, 
{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да ж 
енство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођ 
се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња М 
ћи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побо 
се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} 
 неприметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био бл 
ижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} О 
нка, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само п 
 поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов  
на још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S 
 антерији и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала 
ира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином друштву, и вређала ј 
руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није п 
а осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од мат 
с овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар 
окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по ду 
ну, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, шт 
е помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му  
више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га 
ове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје  
енула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке  
ема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, г 
осу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волел 
.{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, < 
<p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати л 
ила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча,  
ајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од с 
и с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућу 
ашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref  
с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо 
огледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка! 
д све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо  
 отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену 
 кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње 
а своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих пре 
утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, у 
чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под б 
 ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, заш 
 Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, ал 
, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му  
а овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала п 
се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имају фр 
>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи  
 не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је О 
 казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.< 
.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи луди стр 
тотину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пр 
сије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају з 
, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико сла 
о, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити 
је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи. 
лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: мла 
, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрас 
смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу 
ривија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње  
е Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њен 
 да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена  
па.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанств 
тења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу 
ешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више о 
аже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се. 
Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да 
стил, композиција, литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много виш 
мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим  
па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У 
 француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да  
с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, сам 
 дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала  
, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно  
} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, с 
сказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила 
уми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно 
} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињам 
.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и 
ти, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану  
гобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обр 
 златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљ 
ј доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у соб 
: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Со 
а, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ного 
 не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интерна 
демом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и  
паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref  
градским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, ож 
 је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час сед 
о њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га  
в...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је 
а, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у ку 
е познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по  
кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је  
ца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад  
неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Св 
 је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову ј 
етнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, п 
ини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је г 
и видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обес 
 осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх,  
о дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао  
ој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се  
 годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично 
зговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црве 
, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и о 
бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико м 
 дочек гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним ча 
ута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S 
Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Т 
а какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не 
ом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год  
ј, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са  
вуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко д 
се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га ј 
ве скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над 
е, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера  
м, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле 
 брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као 
 обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савла 
 <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, п 
м Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа и п 
 казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су  
 грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, 
 се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су плакале 
 су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу дол 
и Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди 
че доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму  
рахоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни 
није изменило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто п 
него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волел 
иве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ак 
а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улет 
ариграђанина. <pb n="122" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људи 
На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног великог мач 
е код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њ 
 за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Л 
 даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, 
н, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији,  
нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио. 
се посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела 
лику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је бол 
и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар <pb n="182" /> што избије из једне к 
} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се 
Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још им 
 пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, д 
а.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ о 
неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одгово 
— платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p> 
ворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђ 
е не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“ 
ни не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али 
... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула к 
цуски језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је  
она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш ка 
{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у  
ми), новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а 
је учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад с 
 па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У ст 
 зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Пари 
.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{ 
: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћута 
танце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, ал 
 простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале з 
е!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су с 
а сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многоб 
а с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p 
навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан она 
е и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја 
лазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га  
!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као рас 
о сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније делиће, те  
 бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило 
Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и чи 
стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она ј 
ило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она  
} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро  
шта није свето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, св 
ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу  
наест...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи,  
 Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог леп 
оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и предст 
> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман ј 
ојим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да 
.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „начелно 
а, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она  
ичко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост покл 
уним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би 
дној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса 
а не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер 
њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуриг 
ениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући ста 
њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи 
а рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару б 
љада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово  
 где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-хану 
јом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила како су т 
даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99" />.{S} Учини 
 на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, јо 
р ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} 
е водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу  
их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење х 
аг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Кап 
овара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред д 
че се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још 
асна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, је 
него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је т 
} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнут 
е као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она 
ко је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и ча 
баци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде  
па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе пос 
 Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим  
иру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју 
} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па ос 
рема коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља  
 узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не 
ришта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у ј 
астане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде уз 
.{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у  
очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да ј 
ло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад  
дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} Улицом је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с  
ма је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у ове три нове о 
p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам  
ејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада  
 дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се  
 љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела на 
ту, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њо 
алека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Сол 
S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са с 
 се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је о 
више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом не 
су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седел 
у да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође мн 
 n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се  
ену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је п 
 однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њ 
gn>“...</p> <p>========</p> <p>Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије 
ђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Д 
ући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка 
еде и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објав 
шта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га пом 
>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} 
иди.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице 
ме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, к 
беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фа 
опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши  
 бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме с 
 унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу по 
 је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је к 
ве: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним п 
г разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и ч 
, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинс 
е сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није 
, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, пр 
из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће 
м: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли 
јну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p> <p>— А 
р, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{ 
е, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја са 
ела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; 
/hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остал 
од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су 
ше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натр 
Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају  
Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као  
гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болес 
све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викат 
S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јо 
 — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве 
чану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обич 
им на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, п 
показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у  
 је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним:  
: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стра 
Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, 
а су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од поче 
ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заи 
} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрест 
развијена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{ 
ти о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њ 
ликог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио,  
умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, 
аки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као млад 
анка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотур 
 зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе 
ити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше стар 
 само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариград 
лу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајниц 
исну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је ми 
а...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је. 
о мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од ме 
и није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </ 
тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што  
се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљоса 
е веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са 
гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p>  
тарога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом г 
дболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гле 
шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло не 
о и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њ 
ела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очеш 
} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А 
одиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир 
јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{ 
не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-х 
 „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скида 
} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположе 
 нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, ј 
м видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћни 
јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим  
ад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} М 
и пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади  
две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, за 
њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није  
ина.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости ув 
раз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фат 
 /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ре 
адом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она п 
<p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као  
p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад 
у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погле 
лици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је ви 
на кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му  
ула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи 
без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пи 
а дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старинс 
оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбу 
>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где ј 
 успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда  
 Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо  
вима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијим 
мо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори. 
иња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој  
е лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече н 
н црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечиј 
о си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад  
е.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрде 
амцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетк 
оворно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећа 
оће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од кам 
ри, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и по 
љену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не г 
 Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да 
ије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице  
слио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он ви 
 ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И с 
пао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао 
је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога  
 месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је  
е знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наје 
ођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој кона 
гледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад ј 
, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће гд 
вео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака:  
бележју...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тет 
ије видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може 
 ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно к 
а осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Т 
S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана 
n="274" /> чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба 
им-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солун 
ом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и брат 
слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Љу 
X</head> <p>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би  
 кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у сво 
цама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, м 
 се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким  
је вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чу 
јка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми ни 
ову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полази 
те нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута по 
т дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато шт 
м сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а ка 
> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки  
о никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад  
е говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> < 
ропске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На вел 
оочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да  
.{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, ка 
{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није  
е суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад роди 
ио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће ко 
не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна 
та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљив 
р нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имен 
од напредних, просвећених народа, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавремено 
ан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, 
а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{ 
 Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи про 
осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је није 
 заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну све 
лунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио  
лавом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад  
једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на  
теља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Ла 
мваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као 
 од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, виш 
ариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" / 
рећи, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижев 
.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуч 
на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је 
ј каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, 
о доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-п 
ао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предве 
и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изиш 
 ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвени 
дих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали  
 он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгуб 
ескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње. 
зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд  
мрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, 
е.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар  
еркескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на 
ма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући 
е га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна 
загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и  
и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар  
де су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао ску 
илији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих у 
19120_N53" /> кјучук-ханум!</p> <p>— Ко је дошао?</p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој даде  
о се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она в 
 била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго 
еница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Ц 
буле</hi>.</p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те т 
мо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити 
 петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђе 
погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да 
уго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Си 
емси<ref target="#SRP19120_N78" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега проро 
д суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад  
па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средст 
ар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ак 
шко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би би 
е из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — з 
због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зат 
 уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа,  
, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту су њ 
де Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, 
а; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму  
нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом но 
а, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сма 
ших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Му 
 било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где  
 шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетк 
</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би м 
кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас 
али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога 
Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и 
м Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви т 
шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог ч 
је ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, и 
има где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ов 
, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца,  
 кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен 
у, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би  
више умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она 
 стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref  
arget="#SRP19120_N70" /></p> <p>— Овако је по муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео уда 
сказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим 
чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љу 
вчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{ 
/foreign>“ „Пофранцужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француски и г 
 је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа 
, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" /> Госпођици, били толико мили, ј 
и пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече паши 
зи то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и с 
 <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi> 
} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудн 
аше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљуће 
ба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не  
te xml:id="SRP19120_N92">Боже мој, како је лепа!</note> <note xml:id="SRP19120_N93">Знак.</note 
e xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xml:id="SRP1 
свети за злочин извршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онак 
ј заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен 
плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд 
.{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се свети 
чере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се весе 
 јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерси 
есечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ружно ш 
ијаницу, протераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p 
чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и к 
н.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти чове 
њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да на 
ту, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртв 
 не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле о 
зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као 
у младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} 
 другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој д 
 више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пи 
е свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете  
вност с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми  
ка.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска ж 
 похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост!  
де лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурал 
 весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" /> < 
у.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сив 
то јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати сл 
p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо  
ст носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук 
 сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; д 
е сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену де 
рано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада бу 
у јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад  
да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, п 
пут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} 
ом једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, он 
 већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо за 
е говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гор 
ф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно  
е, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале с 
 што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шт 
ије била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио,  
нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> </div> <pb n="282" /> <div type="c 
аже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко  
несвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да ус 
ђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да ј 
се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>но 
 миндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвест 
а кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као  
е него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била  
не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као  
ма учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф- 
ечо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S 
једнако зачуђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се 
e> <note xml:id="SRP19120_N37">Да, тако је.</note> <note xml:id="SRP19120_N38">То је глупо.</no 
е први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама с 
речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишин 
ћну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p 
от анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решет 
 казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се ра 
ечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мр 
да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја 
 сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује п 
муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенди, пр 
рема породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави 
> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, к 
аштво...</p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено ч 
{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене дом 
 је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње 
зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуг 
мир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није ост 
 остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети 
рске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ни 
да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га 
ити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођена робиња, немајући к 
се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — он 
загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серез 
аде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној  
<p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад вид 
це пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој за 
, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— О 
ејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, бац 
 као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је  
S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као д 
 коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене 
атио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје б 
— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него  
{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари  
ла; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кће 
, заградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-хану 
<p>.................</p> <p>Децембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окрену 
а ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо 
ја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, ч 
не врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се 
крету и свако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих ку 
 он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко  
шти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чин 
 су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико друж 
д оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{ 
адића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић ост 
 не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су 
али су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски,  
} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти... 
 чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из о 
кивано, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дан 
 осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што 
уда песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note> <note xml:id="SRP19120_N60"> <l>Збогом! 
без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма во 
и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, мож 
</p> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У 
 да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је б 
?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p>  
ц, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако п 
сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о 
 та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку 
{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да 
и за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb n="114" /> слобода, због чега је ч 
е! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да 
...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би ч 
> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, препи 
 просвећености, сви из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно 
 сви из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено д 
 би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> <p> <hi>Песма</hi>.</p> <p>Париз, октобр 
arget="#SRP19120_N62" /> </l> <p>Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвор 
, а једна радознала слушкиња непрестано је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а до 
деље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала 
 је некако необично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О,  
же се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палиц 
продаваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога госпо 
ема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а  
ва.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара 
итавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пр 
 су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Х 
з капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехн 
 да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да из 
они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па  
 Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин  
дан женски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломат 
т Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јо 
/p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и 
 је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172"  
 не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разг 
и увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној б 
 Where am I?</foreign>“ Мадмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, јед 
.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су 
еко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Н 
 у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукам 
викну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се  
а више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је  
вала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли к 
т! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> < 
а шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлук 
 је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило 
note> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, то је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S} О 
ку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова  
ислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спрема 
> <p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави према конзерватизму, кога се тешко  
мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањ 
је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из  
ла, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слу 
 равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа пр 
ете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашини 
ричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нах 
и би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца 
.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми с 
 предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а са 
} Најпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{ 
амо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, пр 
ти, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi> 
ако је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најче 
е задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: прерушила се у човек 
после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није му 
ажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда с 
е постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, гд 
 непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<foreign xml:lang="fr">Fort comme la Morte< 
здрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледај 
ајвише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене 
ну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој 
<p>— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече: 
gn xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком м 
јом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Оп 
120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xml:id="SRP19120_N109">Слат 
 било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, поту 
јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим  
 туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Ју 
а од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S 
:id="SRP19120_N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note xml:id="SRP19120 
ве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да  
ову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто  
ошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тиши 
d="SRP19120_N82">Увек без људи...{S} То је неприродно.</note> <note xml:id="SRP19120_N83">Булка 
.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може  
, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S}  
ема ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заист 
аку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је об 
удим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијар 
ти види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и 
ори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... су 
лачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти 
ћи, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших мом 
м мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени нај 
нада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се 
енама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми 
ег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је  
обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви. 
о врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у 
ала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ха 
слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе,  
?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманск 
нездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...< 
асти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам т 
<p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај ув 
ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку? 
нско име ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копил 
нању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако о 
у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> 
стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш 
е.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти 
е, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <for 
и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и  
 <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Кој 
о добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те  
и женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осети 
ти, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p>  
/p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала 
мир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> <div type="chap 
 гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жен 
ан глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енгле 
.</note> <note xml:id="SRP19120_N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <not 
.</note> <note xml:id="SRP19120_N38">То је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N39">Боже мој.< 
ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што 
је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{ 
е за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али л 
 се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле 
а седог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину ви 
бележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ј 
дноси с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, 
ла тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{ 
и се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S 
вара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и  
ј она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је к 
. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нис 
черње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они з 
е сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нест 
авола“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад  
ml:lang="en">Miss Black</foreign>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S}  
ожјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их г 
војке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, 
а ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: 
добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју 
г), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Сол 
ј котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али ом 
а ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А  
е језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што во 
ће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпи 
 удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула ј 
е за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љуб 
овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло вр 
ден</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану 
сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, реч 
рао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла 
ајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно лу 
{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јо 
и?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p> 
оазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској д 
тидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; а 
 знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је 
 тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, све 
 унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он  
о.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се 
а тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког 
о Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да  
је све страсније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама је 
е; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Ча 
е.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се  
оговори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврт 
овој за старотурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека ниса 
 шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанск 
у слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како младотур 
 и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, гос 
ружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан дана 
ећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то  
 јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</ 
као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одли 
што скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак 
њен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с он 
.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, 
не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред чо 
на и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, 
рипрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињ 
нуме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој нед 
је као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да  
и је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро 
што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, ш 
 : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што ј 
што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике јези 
хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што 
ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И  
гледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја 
у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњи 
га</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре  
 уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она 
дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је чове 
.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј в 
морално, не осећајући гриже савести што је остала без средства да учини доброчинство по дужност 
анпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И се 
} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он у 
ољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она д 
ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француски 
је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати м 
 робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хан 
 белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него  
атељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста тур 
, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="5 
ена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетај 
пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францу 
се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, ве 
сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега ч 
ан жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уп 
и...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан оби 
ину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја ш 
врдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже с 
гут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на  
њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и  
весела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки ча 
правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет  
драсла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад б 
екрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади 
тала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не вер 
} Несрећа човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Ни 
а њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често 
ла децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки ч 
и тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне осл 
им расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах 
е је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, или, у  
?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима над 
мо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S}  
 подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили љу 
су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклами тако стајало,  
га ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Еми 
лија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другари 
 ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организато 
>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим уми 
Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жење 
није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p 
кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој  
људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу 
ју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Ње 
сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није 
ника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а  
ет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом 
дале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} А 
кују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан  
брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад 
у, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</ 
алим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврт 
вет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Француск 
 једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су били с 
д је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер  
О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фатма?< 
<p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жен 
еним сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави прем 
ар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по  
не да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p 
трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариграђанка радознало. <pb n="22 
, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он из 
Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не 
ги пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечер 
на, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брз 
н, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он м 
 без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљу 
ала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећ 
других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику  
с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања н 
им добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и зао 
 чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Ше 
ући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: 
шмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене 
еде Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви,  
о и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p> 
ику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница н 
 <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> < 
ванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала 
...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу св 
ај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хуриј 
ите: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нароч 
 избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} 
рсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и  
у црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши 
е видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, 
очео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућута 
олико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у ср 
на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покр 
амо на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, о 
е јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само</hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик 
омену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требал 
дсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде  
е умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се 
тке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли 
сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се 
ла у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не  
а је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме 
религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити н 
а се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу  
теде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био 
њене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене 
а, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и п 
или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са св 
76" /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу 
Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="254" /> одвратност пре 
.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> < 
 као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, 
 мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духну 
{S} Последње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, он 
 под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: 
афу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и м 
 Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж гл 
ом, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпос 
ије личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него  
о ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце 
 Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти оглед 
 <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикн 
шта није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима  
 друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> 
 И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву ј 
 Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па  
је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се 
а споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почн 
у Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и офиц 
Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом 
, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо  
и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пу 
моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си са 
 тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: неб 
SRP19120_C3"> <head>III</head> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратил 
тко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, стар 
ој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на колена а главу 
 жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му вео 
ладића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стри 
аже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину 
о писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир <foreign xml:lang="en">darling</foreign>< 
 <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} 
животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини,  
ајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо 
г своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пун 
тити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Р 
м Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду  
у, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и 
 ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље  
S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева,  
иница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на ње 
 као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>—  
о, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се прел 
е праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покрив 
 пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се о 
хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је дав 
у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исм 
т-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити 
тепенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац  
пце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели з 
иф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела 
 се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само з 
то ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p 
.{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тај 
латке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка,  
 проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Е 
 Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи 
ву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова  
што отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код 
и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав,  
вешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми не 
, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући  
дина.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна ј 
 свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необичном силином, не слабећи ни за тр 
ла да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло 
ог тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским ве 
они сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хо 
лико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила 
 је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило 
атма ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа криј 
с и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој кос 
вала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде с 
каче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено  
лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако лепу  
о је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе  
 кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се 
велика поборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло инт 
а не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим мусли 
и.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} С 
ле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, ок 
Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му ниј 
д њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала,  
оку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, 
у ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а он 
 је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та њего 
и у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи ст 
вршен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (ка 
.{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} К 
и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео,  
тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојал 
иља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била 
 ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој п 
а себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Ми 
Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169"  
<p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и реч 
ијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је од 
ља је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа  
трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по 
ов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било 
ва стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо с 
Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да  
ћене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Бил 
ле су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати  
ро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестан 
а васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неис 
олу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и до 
те.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су же 
јка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила дец 
е деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ј 
 јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут 
букла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим  
шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спом 
е кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога кур 
. зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамо 
 једну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећ 
е од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој  
Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мај 
трну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу мо 
корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па 
 клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, 
ад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црве 
е главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском об 
, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као  
од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли  
} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућа 
— доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> < 
и га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у  
, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто 
 луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и по 
ио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикиваше  
амо мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ б 
жу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ 
није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је 
и њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију об 
.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му с 
уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву  
ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се  
а је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се 
ћ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав,  
евиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сут 
рама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, бе 
тке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслимани 
земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам  
аху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки бе 
м, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчи 
 се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Ф 
х је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону ку 
ну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећ 
узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S}  
ј.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец 
на како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S 
 не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оград 
је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће 
, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да уг 
е говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом  
к жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлеп 
 или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје от 
 тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад 
а је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>куз 
 одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— 
ије ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисн 
је се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово ра 
 даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се нећ 
егове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ к 
ћу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе п 
човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га  
ом; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф 
а се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из соб 
е примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „ 
 он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од бр 
 није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пр 
 осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнак 
у зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, мушкост; и допадала му 
т не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из 
ик, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, 
тву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли  
{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељици што се воли  
есрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али  
ље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дру 
е изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила 
шљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-ха 
 под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених 
у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} К 
лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су пр 
м: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га  
махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври ка 
и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврт 
уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је м 
е свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан вели 
ледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погл 
.{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, фра 
 n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре т 
е потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се,  
 коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала  
ан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и он 
 су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко крово 
не и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мада 
ерски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу 
Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, и како да прави т 
е, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не 
 васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за оно 
 она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није с 
нула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је ник 
жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чуд 
е му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој 
и што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да д 
описана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Стани 
 турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча 
динствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима, у 
у собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за  
де у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала,  
ема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше  
лим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је  
ње: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испи 
ао <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими ј 
вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја ж 
једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, харт 
 је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S}  
: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натр 
"264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала све 
 смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она б 
носи ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрад 
 њене необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на ш 
ретварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да  
стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогати 
копчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек  
а је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жа 
"SRP19120_C20"> <head>XX</head> <p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним  
 одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, 
странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубав 
мена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говоре 
ушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче 
и више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</ 
-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеј 
 па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја  
кум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позив 
љине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сест 
ајдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је им 
е су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернанта 
 као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају род 
ма, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвеће 
нцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких 
едаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна слик 
 несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та  
гене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, фи 
нчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S 
S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису н 
а Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би и 
слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли  
осле, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски с 
бави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дош 
ва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој 
, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју н 
{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико са 
е своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председ 
одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима 
ча, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{ 
воспратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код ме 
 невероватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па 
ваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пламена и  
дна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{ 
је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му  
љено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо и 
ајпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње ј 
ошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ј 
викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па  
ш и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Л 
чући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног облака и био је с 
 од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни мо 
оћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну 
љанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi> 
 Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, 
равној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну г 
ему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако 
алолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није  
ујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина о 
аћу.</note> <note xml:id="SRP19120_N18">Је ли то награда, дете моје?</note> <note xml:id="SRP19 
.{S} Писао ми : „<foreign xml:lang="fr">Је t'aime</foreign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се 
ју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нур 
p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купу 
Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису  
те...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од д 
о боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиман 
муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да  
S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и 
: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, 
> <note xml:id="SRP19120_N19">Истурчене Јеврејке.</note> <note xml:id="SRP19120_N20">Судбина.</ 
е се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу  
у и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну жив 
појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као црви, зато што 
ору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хте 
о и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганско, све што није звато на свадбу, скуп 
онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ов 
ио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</ 
кали прозори, и игра, пуцајући прстима, један оспичав <pb n="209" /> потпоручник, распојас, сма 
ак; једна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко м 
ају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај 
и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исц 
већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетин 
о је мој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој  
а...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје 
аке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; о 
у, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описива 
обличене поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазнико 
 ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели кр 
рије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S}  
и шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кр 
ти своје имање на џамије и текије...{S} Један женски студент, Францускиња, стално је с њим.{S}  
воје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неоче 
ећ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој  
њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим с 
зу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави 
петнаест људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, 
њала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са школовања у Паризу.</p>  
али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И к 
е весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S}  
едала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и 
ету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно же 
вероватно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се 
анас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, тре 
дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је м 
н калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу,  
еколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице,  
редсобље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n 
атом, приносећи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{ 
оји вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће,  
xml:id="SRP19120_N91">За време Рамазана један нарочит оброк.</note> <note xml:id="SRP19120_N92" 
сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што с 
а преко половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чо 
з врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, нам 
рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеш 
е с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ... 
о што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп 
N108" /></p> <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех 
} Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бо 
имуна, под прозором њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, мал 
е ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па и он 
у себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити 
ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђ 
„носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се 
 јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га о 
и све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоал 
аскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тон 
с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, појавише се неколико младића, 
ом таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрах 
 xml:lang="en">Dear me</foreign>! чу се један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифражетк 
наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким 
а, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с ра 
пуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад од 
а...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом  
S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожности и богоб 
етар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њено л 
етка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после  
 људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим ј 
постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихови 
ала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно см 
ужичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају д 
је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p 
о је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би  
раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S} Пред Нурије-хану 
је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испр 
 и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</h 
уцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за н 
 какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женс 
а пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде он 
и ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, к 
roche d'Amour</foreign>, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф  
S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на по 
ифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери 
жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је 
страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и  
ер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу 
ије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто н 
истати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP19120_N98" /> утече ми,  
 џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло 
Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини какв 
 зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и ра 
а, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега изв 
би за госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде ниј 
 разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је све страсни 
, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако п 
јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а 
 ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој н 
рођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, 
ти, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде 
p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово х 
бу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрве 
га.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} 
т и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, п 
аједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од  
оклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему н 
Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше н 
то доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибр 
се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с отк 
 подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" /></p 
равише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским ха 
шћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p 
врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на са 
>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>—  
ир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни к 
 ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући,  
ам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик 
гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговор 
ењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од р 
лим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо вер 
оспођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми н 
 писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене 
ена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри  
нике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуном 
у (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у јед 
ори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је  
видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На од 
 само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у 
алком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке с 
>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут 
ц младе женице... <pb n="146" /></p> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом  
калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи с 
p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једанаестогодишње девојчице постала је здрава, дивна же 
години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодишњом девојчицом из унутрашњости Турске.{S 
 ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не 
о је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Ко 
с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не сл 
а: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати 
24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: р 
 бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} 
некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале 
ли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побац 
ознају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није с 
 — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S 
јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, полете, ја 
вори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то ј 
е пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим прост 
мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фа 
че:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, 
 ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n=" 
девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код к 
и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign 
..{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи  
аболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без 
 је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она  
P19120_N18" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила ј 
ела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана 
е, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не пог 
S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице 
} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена 
Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чи 
} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред н 
 и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узне 
е причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јули 
служише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, по 
 где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти зна 
 поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле год 
; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у чов 
 да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десн 
 пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну 
 Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе 
исеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, 
ла овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим 
ли-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја п 
е и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је о 
а Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, 
о се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутк 
рашно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала 
на, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повред 
 синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да н 
ш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Н 
стеље са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, ка 
сман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{ 
ка пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну 
о покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Ов 
је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости...<p 
љи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, у 
 то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук,  
 што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љубави према просвећености, сви из сујете 
преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато  
.{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су 
ом <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад ч 
">mon Dieu</foreign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, узд 
премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, би 
га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна... 
ивот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова бо 
што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те н 
ија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим циг 
Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{ 
ајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођ 
е волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји фраза 
ле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали 
ло напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref target="#SRP1912 
 Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, гос 
ахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе,  
е родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која 
 Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали ка 
 девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с  
оре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад 
ухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год жив 
нредно велики салон раскошно намештен и јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представље 
умрлим дететом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафе 
ајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, каза 
ођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово н 
наде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би 
"SRP19120_N111">Једно око моје, то јест јединче!</note> <note xml:id="SRP19120_N112">О, какав ж 
Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извиња 
а аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће  
атме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна само турски, и Мерсиј 
ети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила с 
лински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толи 
..</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљ 
а, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже 
 неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да  
ражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастик 
ући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску меланхол 
оворећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад  
 женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како младотуркиње себе зов 
е колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џема 
чина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвуче 
нкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина уч 
јим неприликама, неке њене пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе ј 
з.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, уве 
елу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљ 
вом и раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше  
огу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није 
се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама  
ве Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као с 
ре где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „ 
и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Види 
риште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама  
јима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; оста 
вот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би м 
у, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљ 
ћи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, за женино пр 
р и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју 
} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да 
ој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави 
="#SRP19120_N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сн 
о лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> 
риле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је улазила и излази 
е једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење  
 се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ва 
се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти огледало, јер  
еста и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и  
свим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна  
м загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна ко 
уштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је мушком — не му 
и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке 
 је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Ту 
{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцет 
.{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="288" /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Ш 
л, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђе 
а није трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љуб 
јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S} Али нај 
ште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била 
 за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиз 
е пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем уп 
 чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка 
 је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав 
ло срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца  
{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да каж 
 сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу! 
 широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{ 
 некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе ве 
таше да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џема 
је су трепериле, преливале се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке  
 Нурије-ханумином капијом зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђа 
едела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвик 
Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће 
>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он ј 
ум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет 
но женско друштво против луксуза?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} Т 
ас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога  
аклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му бе 
ке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе 
еједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних ре 
в, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама 
.{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана 
 са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом 
 се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђ 
миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> циг 
ке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђ 
 кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су уд 
 мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест х 
мо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је д 
 за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта де 
 изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи 
а није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На небу се појави ог 
ила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. 
неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{ 
анке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној а 
на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> 
ар ове будуће председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на равној но 
јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара цариградска пашиница и три младе Цариграђан 
 упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старо 
куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристи 
езонују, само осећају,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина 
 читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и нев 
ам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изне 
е све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек  
сти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се с 
 великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па 
 Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се вол 
тах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељ 
 не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишиц 
де две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, 
 Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писм 
; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као д 
степеница, где беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Наг 
мазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала  
и месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он није разум 
тмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у по 
 загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хану 
оји су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па  
без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је 
и бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прсках 
вно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком оби 
 жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шт 
 сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику< 
казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се р 
акост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по де 
зан.</note> <note xml:id="SRP19120_N88">Једна врста пилава.</note> <note xml:id="SRP19120_N89"> 
, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и котарицу...</p> <p 
 да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од ми 
 му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и п 
чка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаш 
и: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац 
жу наизменце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што б 
ље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> даров 
јне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме самците, у једном куће 
 уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење  
ре, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{ 
е жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и ун 
, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} Оне су све 
слиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се 
ке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наш 
 наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И ч 
вале пљескајући длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, т 
лика<ref target="#SRP19120_N79" />, иза једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски свирачи 
p>Понекад каиком што стоји испод конака једне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо 
а горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде 
анка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово  
њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико  
id="SRP19120_N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note xml:id="SRP19120_N 
чњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркињ 
ид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не сл 
ију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема пок 
а не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех н 
а!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симп 
а се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунске певачице, потурчене циганке ; а д 
сле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору,  
егов пожар <pb n="182" /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао  
 А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он 
о обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А м 
ао мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући  
им Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" / 
озвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окрета 
ерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”. 
н види унутрашњост, распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике с 
ој калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо једа 
 улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зград 
едне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима  
ше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној коро 
 по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из бербери 
омаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с којом се она упознала у 
 А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли 
S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже да је он у Сол 
е и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „начелног пријатеља“. „Где  
рина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у х 
ријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се  
ученим по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па 
ишту, пред женском послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо  
те и не говорите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb n="259" /> у раскошном 
у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени за рад лен 
бав и нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да ј 
ахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта ј 
чи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно 
као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и 
жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећ 
аше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним страсним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у у 
у — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девет 
пије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, узда 
 вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу 
еда у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну 
} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако сме 
 не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако воли 
а је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећ 
иницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога евро 
тоји под прозором, и разговарајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! 
а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље  
че:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други  
 честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се виш 
четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је т 
ом лампицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал 
!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово около на клупама: ј 
доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Ев 
вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мириса 
наком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са своје две 
:id="SRP19120_N56"> <hi>Каик-отос</hi>, једно старинско турско чешљање.</note> <note xml:id="SR 
 пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако 
би њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јо 
Читај, причај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу. 
али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отер 
а су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој од 
а најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{ 
S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својо 
е и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>њена петнаестогодишња  
е, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из п 
: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та х 
аквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бо 
 баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> 
вала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам бо 
и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon 
ћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш д 
чају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као ка 
у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, не 
бисмо, ми просвећене жене, организовале једно велико, монументално друштво које би се звало: <h 
..{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња не 
 дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи</hi><ref target="#SRP19120_N101" />, ко 
р многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе 
{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бив 
рије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у  
ичај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— 
раги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ рече једна Енглес 
у, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сирију и Ег 
т несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} 
а, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она ј 
и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и о 
ше, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145 
ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на б 
о салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се!!...</p> <p>— Лудост!{ 
<hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом  
S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену п 
ме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им 
S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S 
а отвори књигу насумце, притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст,  
е, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решет 
, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, 
м именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покр 
 џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предава 
где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочи 
ђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто з 
>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на ј 
е од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне кућ 
 уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — маст 
{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људ 
исано...</p> <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто 
<p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не читаш? 
же.</note> <note xml:id="SRP19120_N111">Једно око моје, то јест јединче!</note> <note xml:id="S 
н њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стри 
о отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђош 
енив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго муш 
ући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нап 
велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису с 
та наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђо 
мејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово д 
ук је страшно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим 
скиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче,  
е у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, о 
, „господски“...{S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке,  
тељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ств 
д, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само  
е и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа 
 да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у ве 
 зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као обично по турски 
анпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су с 
Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом 
е никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу 
 време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родо 
м.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, з 
има, окрећући главу и погледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање 
у собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест љ 
слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, мог 
аје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског града, где су жене слободне и  
ote> <note xml:id="SRP19120_N90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</note> <not 
е, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растуж 
промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла  
 но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљиницама, с рукави 
ки <pb n="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око  
а у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова  
 седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачи 
мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка 
долију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела  
не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну 
ледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и к 
 Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти 
а ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке, и час-по су  
њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па  
Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} О 
 би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија 
ој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице. 
{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удав 
су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>П 
 и чујем један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако ов 
оро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да по 
радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; 
 и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази 
ећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море 
ице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према 
је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, бил 
 не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром 
а од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с 
у и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе 
 се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло ме р 
испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог турског града, као и оно мртвило по спор 
есет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} При 
та да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мал 
жљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати  
скош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се  
 очеву селамлику, турски намештеном, на једној црвеној плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, из 
 атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је 
"78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{ 
-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене  
е лупајући халком на капији..</p> <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пун 
ела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И  
у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Сол 
за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без пит 
.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p 
рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се н 
говара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „ 
, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне б 
Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој 
њених година хануме, притрчавала је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, сам 
соким ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све 
бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у сви 
 урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте с 
ости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџа 
мина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама повр 
 још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклами тако стајало, то је 
у на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није бил 
спрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пит 
м као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, ос 
ом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редов 
је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем  
ојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних дом 
кање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловно 
као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао 
е време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој друг 
и пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице 
о, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Ал 
 у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и  
 новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или ш 
ека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодишњом девојчицом из 
 су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је н 
уђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, кој 
; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да 
цила у некакву струју која ју је носила једном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p 
} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале про 
рло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам  
узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да  
ији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> 
, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут 
 имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па х 
 посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ј 
ао други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, 
 не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам 
ди како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите 
самаца што станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакш 
слим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили ка 
е вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, те 
r"> <head>I</head> <pb n="1" /> <p>Пред једном лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три ба 
оше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свил 
 И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се ра 
,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња 
ма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, похита напоље у помрчину с јед 
онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби 
елим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе смеј 
S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у 
ого трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и 
 дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се ми 
види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звала с 
а, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног с 
е јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола  
 помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— З 
ке не резонују, само осећају,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка 
женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за  
</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над к 
 несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љут 
без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</ 
год изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао 
резу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како  
жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, 
.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{ 
ужбом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дот 
е старе сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те саст 
ијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном расположењу испрати га.{S} А 
 родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном 
сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја пол 
дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од 
ла, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отече 
 Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, покр 
метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће  
 она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{ 
> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему 
њају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него ш 
!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црве 
 црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав 
 и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити. 
ид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза  
живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест ј 
нзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим народима...{S} Ови Французи чи 
p>С каквим страхом изговорише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена с 
, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп,  
сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмицу, на се за 
служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у 
у хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:lang="fr">saut-de lit</foreign 
е две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их М 
ана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берб 
ите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну младу несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, 
а сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — мет 
м столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ћ 
лице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису в 
 лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и из 
Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи св 
тио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би т 
а моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо но 
уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где спав 
јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S 
у“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних доми 
не с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од  
и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њо 
ику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p 
а ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и  
д да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: об 
.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет зак 
и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој д 
мфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују к 
авише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пе 
ој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом:  
 кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} 
им сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> 
крвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а  
опуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr 
ти описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова  
д сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штого 
одине, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и з 
оздену ограду, сасвим европску, опазише једну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и 
дна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и 
де кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европском би 
.{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мачак,  
чене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-бе 
цу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на кр 
ам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не пов 
 у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше јед 
сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— 
слио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи 
 Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич 
уним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> 
 почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала 
м, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и  
ф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове 
на Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле н 
а мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије пр 
 у један велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мириадом светиља 
ју.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, та 
ак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p 
у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за  
на из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита 
а, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој саши 
аци: неколике старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n= 
и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте, ко 
и.</p> <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као кр 
ој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије о 
енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају 
стри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди  
кад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: 
дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била  
за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су с 
 кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је в 
шта не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су о 
савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султ 
ој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па 
слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим п 
, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, остав 
другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као дв 
а је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једн 
ене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, све као прошлог  
 му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то  
 кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим прили 
ешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме да 
!</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а 
егнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За 
 пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, т 
 бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма 
кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „ 
} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемир 
 су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога 
да се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из дал 
д...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су 
907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} 
 вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој о 
да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напр 
рде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па  
 после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисл 
ед њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али полако, да га не пробуди 
, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p 
 месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином 
би силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче 
ки заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, г 
.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сес 
и другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она позн 
 него хришћанске, европске... француски језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, 
кота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо 
читељица за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувер 
ијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик француски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у б 
">Ниједна мисао не може замислити, нити језик смртнога исказати.</note> <note xml:id="SRP19120_ 
чела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњи 
, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак 
да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозе 
 дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакос 
н пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а ба 
зованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се млади 
главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преварив 
 или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се 
н не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме ј 
и Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још 
пљанкама, што си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пија 
ам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ 
 срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради 
 час турски, час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела 
 а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају с 
, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџби 
азумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски 
са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљ 
д мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему 
 донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху до 
њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле,  
 најбољих Песама (лирских) на енглеском језику</hi>.</note> <note xml:id="SRP19120_N58"> <l>Ми  
p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви ст 
ва, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаш 
рском обућу,“ како примети на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово  
ошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у  
 учили су је свирци и песми, француском језику, и како да прави темена пред млађима од себе, ка 
зговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариг 
научити овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклоп 
јексерима. <pb n="82" /></p> <p>— А, не јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само</h 
на се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n="82" /></p> <p>— А, не јексери... само 
</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори 
умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, ка 
<p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а по 
к, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољ 
...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата 
 другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња 
дна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језику о 
а под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ  
Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. —  
 потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татл 
; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог ме 
 једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилав 
то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и как 
 давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели зват 
 много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише н 
ести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше  
"263" /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена:  
иња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као н 
дној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле п 
то пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — 
 катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет 
; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у 
ина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је т 
 Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она 
ене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове  
их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрал 
бељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је не 
чак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок. 
147 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 147.</p> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ.</p> <p>РОМАН.</p>  
мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S}  
 да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> 
ке...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јас 
сподара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату о 
75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</note> <note xml:id="SRP19120_N76">Да 
а, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p 
их га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом:  
одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цариградска па 
ц је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије 
е туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} 
дска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком  
а: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима ра 
 су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у  
 и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљ 
get="#SRP19120_N12" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће! 
да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref target="#SRP19120_N84" />.{S} Она их одг 
 се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се с 
 врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију  
љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разг 
S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} По 
дваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бит 
eign>!“<ref target="#SRP19120_N112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипа 
„Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <foreign xml: 
зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> <div typ 
ст сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут,  
али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јо 
{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме  
рема њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да  
 <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта 
шкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, т 
есету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента 
лила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она т 
 кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трљ 
опљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни са 
се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} О 
Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатс 
о би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покој 
рвана и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покрив 
 свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на оч 
и била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад 
утину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души. 
ти с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити тол 
и се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чед 
га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли 
 бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа ч 
први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму 
ојих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Ал 
 и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледа 
!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стот 
летва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да прос 
 кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не са 
 мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се св 
играђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обич 
х, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне с 
 му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробуди 
ак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођ 
сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бл 
аде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S 
и тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке,  
ом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p> 
поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде 
једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрза 
говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина ро 
тне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову 
је не питајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик 
удила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред тр 
зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а  
{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, от 
и не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седи 
њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ уве 
S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему 
а исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ј 
му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причал 
побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбу 
{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и р 
а се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсоб 
.</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма  
су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстим 
епе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд  
р и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја н 
.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде о 
рви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је н 
анин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ј 
ускиња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је иш 
рце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А  
} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који 
{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној зем 
ан неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Турк 
 се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера  
трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му причала о 
нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама пр 
азиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да ниј 
на, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло леп 
и.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатм 
рамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Доб 
уше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка г 
а је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати јо 
пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, с 
 притискати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо  
е ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако у 
би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, 
у то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} 
 нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И пос 
кана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фат 
ште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, 
о Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој с 
у собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мода, оби 
к и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега  
мо ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, 
ко турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да  
чку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да с 
љаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или 
анских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поно 
n="276" /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну с 
е кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као  
ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нур 
вене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ва 
егову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф 
{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="254" /> одвратност 
к се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има  
воју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!.. 
е.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела 
ине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за к 
ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечер 
а недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, 
} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „гу 
а је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаб 
има се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије. 
на и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја 
рије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</ 
који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма 
промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене ж 
Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње ка 
дњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би пр 
киња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што  
у их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито ж 
а по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је п 
зех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се 
, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше пораж 
рно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и  
где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> < 
а сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мис 
мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није ка 
а сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Аж 
пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још није прошло, зује као пре, а њ 
та сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p>  
 Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу к 
кну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отр 
слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би д 
ебе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Ж 
 он.{S} Последње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно 
ње...{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек  
дне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S 
није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погл 
 ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете  
а.{S} Наједанпут, она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао да 
же, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти< 
престано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S}  
— „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати.  
{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="#SRP19120_N16" />. 
уму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-еф 
е. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она 
нцускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, сме 
и, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељ 
p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф 
Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек прогл 
за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе 
ело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођ 
да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чу 
даћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекл 
 и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мир 
на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно с 
им официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила 
до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ва 
.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз мете 
учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је исприча 
и.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И 
ело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико 
релетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и 
крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, на 
м.{S} Родитељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна д 
а, није личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, н 
рописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча  
оме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> 
 необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад с 
} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро  
а постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да уд 
е више на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше  
о јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су  
оји бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин. 
.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти о 
м; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглуши 
атраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола  
о што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} С 
ате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад ниј 
 „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господа 
 опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изнен 
ј помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну мла 
и, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ах 
Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час 
вала, брисала, исправљала, преписивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, из 
мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слуша 
о нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је веш 
S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико годи 
{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само допусти она која је или луда или нева 
 остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од жив 
у да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено. 
гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p>  
 да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубом 
камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али,  
 сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где  
опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми 
 да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме ле 
в на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Ал 
 ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп,  
рзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живо 
 <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ни 
ријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— 
 <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи 
а час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо 
затворена кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи 
, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне з 
есели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разн 
уса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и 
роз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да и 
е на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га  
 и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — т 
атило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви д 
орима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти зн 
е већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам до 
им-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исм 
оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морам 
ана као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да 
јући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, ма 
Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој  
ти.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, на 
 прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target=" 
ад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају  
 је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведе 
е познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, тв 
еђу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског с 
и узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је  
p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад 
ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет.. 
„Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти  
анак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале  
весео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру,  
их година, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четр 
 ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвен 
војити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а  
олуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам  
пају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где  
живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову. 
ки оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, 
 </l> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пр 
ф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе,  
, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она о 
е добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи 
ко лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S}  
а!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из про 
а о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је бил 
ама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не 
 мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута 
Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело 
дгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњено.</p> 
од две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну зе 
а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању 
ање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалиј 
само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањар 
маче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један о 
S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час 
ћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и з 
 завршујући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све тв 
p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам 
ао деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је  
си, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то 
ња и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, ка 
зрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не  
едо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут. 
во се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер т 
 Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p> 
иња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</ 
пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с мин 
</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћ 
риграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енг 
ија</hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу. 
</head> <p> <hi>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци  
/>.</p> <p>У <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један вр 
у га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љуб 
дије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с 
цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника 
аест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о сваче 
ави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком ч 
м нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он расту 
е нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше. 
хима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S}  
и лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишар 
да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па с 
 Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хи 
l:id="SRP19120_N111">Једно око моје, то јест јединче!</note> <note xml:id="SRP19120_N112">О, ка 
, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљују  
Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-хан 
 суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очи 
Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза 
hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто  
.{S} Странкињама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гл 
ене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго к 
p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а  
а.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа 
уна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о то 
њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Роби 
ј књижевничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, 
е икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови с 
, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је поста 
а кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од 
а, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад 
им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb 
 и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њ 
ила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, 
змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека 
n">What!{S} What!{S} What!</foreign> То јест, „Шта!{S} Шта!{S} Шта!“.</note> <note xml:id="SRP1 
 ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p> 
р.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и пок 
ђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафан 
, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући 
узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми но 
а од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> < 
Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се 
кну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља  
д срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја.. 
е: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу 
 срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жан 
оседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отворен 
еправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све др 
 нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима н 
д смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <pb n="73 
 Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике 
>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим. 
ла уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на маслу, испуњавао сву ча 
лушајући побуњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без глас 
и, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизин 
, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног града о чи 
толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја х 
ја вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто 
ицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан ув 
о Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (бра 
а софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи  
ади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад  
њаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се 
згледало, позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, ј 
} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење су 
оменила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме се 
 и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да  
дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак  
се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша  
кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за на 
 фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, п 
нлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдирим</hi><ref target="#SRP19120_N68" />.{S} О да је 
траховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци на 
иди нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, ш 
, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S 
дему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођ 
га девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће д 
/p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, пр 
ашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар 
Фатма није ништа разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уз 
њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свил 
 је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> < 
 увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S 
ли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу ј 
 И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале 
е, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} 
еданпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: 
о робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадб 
ерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да  
је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у кр 
ца <pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло инт 
 јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали  
а“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну,  
 би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не 
европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено 
и лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} П 
викну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само ма 
риф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери неж 
 тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам р 
а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћут 
н би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад  
 на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а  
она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S 
 и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увр 
} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уме 
а си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да ре 
е удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба ве 
не пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати 
ша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечуј 
стељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмеја 
шом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђан 
самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син  
енску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: 
ођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби има 
летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре  
оче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} 
бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у  
ра, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога  
 <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена 
атма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n="159 
 Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, он 
иња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли,  
а то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Ф 
, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p 
ило, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа ј 
и“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за из 
ек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару. 
адосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа 
а осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ћ 
нивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Ну 
оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети 
оји је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указ 
 награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” в 
ињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени:  
и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу,  
а, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, ун 
о лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе из 
е поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је бил 
шта не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још им 
ј се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од св 
виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се и 
е би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родил 
пет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике,  
ри за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S}  
ку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} М 
и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе 
зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, 
игару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Ца 
авршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је 
ој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S 
 да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглески 
ислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из  
на оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S}  
и, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу 
ти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се з 
 била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чуд 
але се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ 
} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p>  
другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко 
 умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је  
кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не б 
Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислил 
расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад  
иј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{ 
а тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Отка 
смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-бе 
ратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара г 
а није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} 
м: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа 
!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— 
его под утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1 
ако, неприметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је би 
јом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да рад 
о.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми ј 
 од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим  
 нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi>!“<ref target="#SRP191 
грануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца. 
ње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да с 
 понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{ 
рађанка, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра са 
p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече 
већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори  
у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па ма 
ревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те,  
.{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и мла 
и се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше ње 
уге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе  
 за жену која није никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p>  
 нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да 
ављена још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лиц 
ад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. < 
<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске к 
нком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-бе 
.. дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој  
а у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на оград 
ле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{ 
S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека  
ика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен! 
 сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не ра 
">Les demi-Vierges</foreign>: омирисана јој коса, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети с 
приликама, неке њене пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој  
а.{S} Од „поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне.. 
ој хаљини, округло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли  
иним умрлим дететом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, 
о, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и 
е би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европс 
ској антерији и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном пи 
наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну про 
...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она 
је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином друштву, и вређа 
и скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, доб 
мо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није би 
и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око поно 
, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, т 
вој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да ни 
ао?</p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој даде <hi>чејрек</hi>,<ref target="#SRP19120_N54" /> 
и медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољу 
јше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше д 
еће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, по 
; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ружичаста табачића, који су много мириса 
жност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф 
Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од 
пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа о 
злази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав па 
а час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за и 
урад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, не 
се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверств 
ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она 
учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, 
 у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Ал 
на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом и  
 Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору с 
нога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да 
ест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо  
а да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весел 
 на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у  
криј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми в 
b n="244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су 
рали..........</p> <p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња в 
ише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај 
е !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и от 
ан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За де 
олико пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад  
пут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра п 
буњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји 
му не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад 
е ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! ви 
нско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху :  
, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скуп 
ан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и он 
gn>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, ка 
: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада 
о каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на наше љу 
кињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али он 
дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се  
 бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S}  
 и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко ж 
е његова најсветија осећања...{S} Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је ду 
прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читал 
аљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности 
кут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, з 
не му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „кол 
та, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да 
, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као мно 
а, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене б 
сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S}  
ријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уп 
гнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да 
аборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p>  
 завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И 
ир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибр 
а знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих ру 
ао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обича 
вира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе н 
раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" />  
игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као ба 
 поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре ма 
згуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи,  
/foreign>“ узвикиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138"  
ољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је  
то нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јо 
ејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и  
 већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и с 
 ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, 
иња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она  
гаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не о 
мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан неоч 
е а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n 
е, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, 
ошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се д 
ао други <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе  
завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак  
 Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из двори 
на разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне 
ора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он м 
јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом,  
к-отосу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би в 
ом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и с 
ије ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог 
на...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсиј 
на да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна! 
рити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако 
/p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, па 
{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} 
сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ар 
т, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Франц 
стове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло не 
 повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку... 
, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, заш 
 каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не шт 
срћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које  
 ça.“ Францускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, и 
м ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскоп 
 поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p> 
је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из к 
ла мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и  
мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки дале 
 година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></ 
 бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут 
једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а з 
.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би пом 
теље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере такве несреће, кривећи више него икад 
ом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе 
е силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Ду 
 да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин 
а!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде приј 
<pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у  
и Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше  
ни јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опа 
е.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Е 
узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{ 
ирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а о 
</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} 
то туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било 
а!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити  
 три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јо 
е доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је ш 
 лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатм 
ро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје ч 
 три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа п 
ло.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејал 
рад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаш 
е: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци< 
чери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела к 
зи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него 
; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и 
<hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и ви 
јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, ч 
“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, после никако, чак ни за 
S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је  
е, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђ 
 што она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мно 
ри и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чеш 
ене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} 
оспођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 јуна 19 
е могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па це 
стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним 
тања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници бо 
о, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она 
ши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после н 
 Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица 
лије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином с 
ина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из 
ли се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог,  
ама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах  
 а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу,  
а.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њ 
д није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешт 
т мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да  
о за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава т 
им венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, у 
 брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати с 
к ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј с 
 могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се  
, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затв 
а рашчлањавала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене  
то се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу боле 
се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, 
.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за 
данпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка 
а пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с дру 
нда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S}  
head> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара цар 
амишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зо 
 јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Фр 
></p> <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бе 
пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи  
ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Не 
: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, син 
дога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе 
е она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S 
не, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не о 
 и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шап 
нија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S 
а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана,  
} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће  
 отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збо 
апама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нароч 
{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— 
оде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој го 
ку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да пе 
 у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лу 
ва очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, она зас 
намештај и француски и турски ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турск 
а је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ће 
па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонта 
х претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше н 
, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано б 
у обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан к 
<p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми  
пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи 
традала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} Т 
какав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћ 
њујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба кр 
нталке не резонују, само осећају,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је то г 
ескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харе 
 помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не ле 
 му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како 
де Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила 
но...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „От 
њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu! 
а вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и 
} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке  
 више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу 
 помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако ј 
кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Он 
е сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ у 
 све редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока темена, ћутећи. <pb n="184" /></p> <p>Нурије 
.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{ 
кице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И ч 
о лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пак 
Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилији 
дила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више 
атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: 
ж ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не по 
ао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би дов 
ћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у нови 
i>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећ 
бу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој  
он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не п 
 да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено чо 
>ma chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</ 
ене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бр 
ј кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и  
д и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми  
а, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз про 
 се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита 
на се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волел 
p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он 
некад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не до 
и, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушт 
а исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња ре 
д им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи 
ети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један в 
а радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муц 
 и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се пи 
 да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да 
видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се из 
крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање к 
гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три,  
дерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопч 
 бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и с 
lles</foreign> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено 
етке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слуш 
бре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство у 
 била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих 
вим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведн 
 плавичастим дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из д 
а грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!...  
 да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи п 
} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, 
даше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окр 
од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођич 
е, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p>  
p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попуш 
 „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душо 
<p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац 
у, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се н 
да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, 
 пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа  
разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то гото 
иђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S 
тила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она 
е отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S 
е тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу по 
ућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> < 
и рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати с 
шће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држа 
 изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде п 
ћи певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим н 
 сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; ј 
ркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене нег 
апиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује 
, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже  
...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја 
убављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што 
Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, 
ас и расплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика  
ављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога о 
ушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Ње 
 пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона 
осети за странкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене 
но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није 
е узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе 
њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела  
рдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призи 
а превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтар 
 право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се 
е су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има заг 
а: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи  
стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је т 
ењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S}  
којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гон 
ад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госп 
</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењ 
>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-х 
то јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори 
ко ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти с 
д је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато 
а, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти исп 
слиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је овак 
познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта с 
S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене 
ијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима 
ју нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда назива 
кнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледа 
аш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је 
n>“ Мадмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: 
Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три год 
и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви  
ариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџби 
грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њену срећну р 
S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде о 
и, непрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша 
ј слатки разговор завршава, затварајући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о 
шља се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имај 
пођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф 
} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више 
> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно скл 
далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је од 
 ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те  
 се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаш 
т бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На соф 
ше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице о 
ином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом.. 
м сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше кра 
исам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепов 
му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> < 
 Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, п 
вако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи луди 
нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су зн 
она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој 
са стотину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказан 
р зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! 
не, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она 
ј одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а  
вушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградс 
није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не  
иде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из оч 
лит, са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја 
рва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не  
Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама с 
асмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дува 
моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мно 
о пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси  
атма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жа 
е овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{ 
није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S}  
мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „ 
, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> 
 Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецка 
е је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико 
ешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела гово 
? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе- 
).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; о 
још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га прид 
је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздрав 
, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, 
ити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: 
 није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он 
, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S}  
е споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка з 
р онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друг 
чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па  
гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз ж 
пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима о 
 би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — сло 
и, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од 
рсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђ 
То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре 
 је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" б 
а два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини 
руком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, 
и не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њ 
p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како 
чини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; пос 
 заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пија 
зумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она 
ико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она из 
 поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и  
ости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, о 
S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају ви 
 и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p> 
ум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће 
иди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траж 
 виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он  
то зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не 
ну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: 
лудети од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Европљанки, новој, оној новој што  
ком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч 
е уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не приш 
имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче 
у лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен от 
са, стил, композиција, литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много 
едаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она 
уди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И о 
њо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{ 
ају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити 
увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћ 
или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, 
т на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговар 
свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила  
 не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак  
..{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слуша 
вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p 
"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> теш 
де нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она с 
 неисказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мис 
лом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, ту 
 као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред г 
ена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки ча 
 прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре 
мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише вр 
м „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете иг 
ијине мајке, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од  
ећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она ве 
енутно, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па 
о : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А как 
м што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ј 
а је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..< 
 њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрест 
..{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, прв 
 се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу 
ку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе  
аће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од с 
-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су зај 
, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој  
рхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози т 
е млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јо 
еће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела 
>.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за странк 
дело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте м 
ислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живч 
и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој 
а кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама 
там.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, д 
чице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све 
а јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у 
трчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њо 
а је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час 
 на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере такве несре 
нина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости ј 
то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њ 
води на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, испр 
девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или  
ашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и 
акити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она,  
евљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети  
е питајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} 
ј кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике 
 Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве 
ирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>О 
ма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како  
} Наједанпут, она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко 
стеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара  
по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и  
ући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дот 
а да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено инт 
и, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој доч 
 а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут 
оли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као к 
<p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S}  
ка!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин... 
вље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрља 
остеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале 
Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече,  
дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицо 
д ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер 
лије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; тако пр 
 сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она 
{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спус 
фет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се к 
 задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће  
и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лиц 
 за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуци 
.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице 
а!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, н 
Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> <l> <foreign xml:l 
ку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је 
Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена  
ђашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као шт 
роба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстица 
чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p 
је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" />  
 „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући 
венела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као д 
азумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски 
покрила једном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони све 
стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А ње 
твено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: 
вој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборав 
ори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице! 
е опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј ре 
ико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутра 
 што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво. 
 ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала 
 Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се  
а хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, ме 
на су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} В 
е и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити 
е, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, 
у који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бо 
згубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев< 
.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу 
 да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Ем 
стали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па за 
p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки по 
били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S}  
 час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе р 
киња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да  
фу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се б 
утиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити од 
тма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби< 
Одох лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми. 
реликвија — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читал 
ведног напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадит 
 чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро  
цариградским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се 
етена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и 
ноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час 
..{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n="100" /> <div type="chapter" xm 
ити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у  
а још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у 
а својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „К 
е?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! а 
 пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мај 
аше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, т 
крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиш 
ану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна у 
це и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, 
 Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се до 
на, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш 
енчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је 
болести пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефе 
сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и 
.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој 
ишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровов 
и...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли стар 
ам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим ко 
нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим 
{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме ст 
ека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном расположењу  
рви пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту  
ојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А  
 драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад 
није.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини 
Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да 
и за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмел 
S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо 
 Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај, да дају  
ете после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служ 
е свирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спавале.{S} Стражари су их загледали, због кап 
ткуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали столицу у Једрену, 
мадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то  
бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо  
рошње пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је ни 
 молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад чује се с 
д њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за  
не су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говор 
: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} 
којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као  
 породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти св 
прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва 
же, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>Н 
би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и ма 
е: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се  
их типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и нала 
султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смет 
ан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој к 
а, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; 
ма право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измир 
.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Н 
а лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, 
Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде  
оцену дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њ 
таде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, 
метне очи, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се с 
ем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо 
им-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S 
.....</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је 
 да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле 
та малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То н 
овизујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљи 
рна.{S} Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према 
ужа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој ан 
Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да по 
>............</p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен дол 
, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети  
че... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш т 
се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обред 
е за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који 
де си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела с 
 белим комарником, јер царство комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно з 
 Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце п 
а ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у  
а је много крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један  
иле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију дом 
ј, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су  
ена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, з 
 била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала 
 „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{ 
reign>“ „Пофранцужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француски и гово 
} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p> 
} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у з 
 ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима 
 сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово чети 
срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пу 
, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити  
иделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапат 
е и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вра 
ме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила 
ог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а о 
као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је н 
м решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора с 
обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље,  
е се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде доврш 
амирисано...</p> <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} З 
доше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с  
 главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, 
S} Она је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатм 
ац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мој 
ж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а пр 
} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу 
/p> <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не чи 
 Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче же 
 да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефке 
лико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиман 
зређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки 
ђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друг 
> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разговар 
да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци,  
у у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер д 
, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари:  
У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Ми 
 било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се н 
то ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је и 
ишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам 
а се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што 
" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S 
о су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневн 
према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење ту 
?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они са 
ој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека г 
Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изр 
 па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жен 
Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се,  
бити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n 
 се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке. 
т и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p> 
ј децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жен 
л, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога  
ње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p 
уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. <pb n="4" /></p> <p>— <foreign 
 зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по 
риграђанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем < 
хну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђа 
 свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио:  
 јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Со 
о јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној  
 дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога о 
 оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) комши 
век...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они по 
ина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к 
и, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“. 
лу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не  
>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдирим</hi><ref target="#SRP19120_N68" />.{ 
:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијен 
ристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе  
 жена још је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке сна 
'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста 
ежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка  
екрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а о 
 нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није  
и, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздра 
 невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми 
ала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшу 
 година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесн 
без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необичном силином, не слабећи ни за 
ивала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом в 
 због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским 
склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: 
 колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слут 
 да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спуст 
p>Фатма ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа к 
глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој  
еговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буд 
а скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у ње 
за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако ле 
имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} У 
ару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад 
 и велика поборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло  
, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим му 
ости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S 
рошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, 
S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му  
 код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавал 
 фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ чов 
ваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а 
нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та њ 
жати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи 
 извршен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи  
и...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S 
о, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је виде 
од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није посто 
дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није б 
 би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јо 
луша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала:  
S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="16 
p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и  
Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је 
чешља је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена се 
ке трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама 
његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је б 
алова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је умест 
ам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам  
олићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>—  
иделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држа 
скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрес 
а за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један н 
е клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакв 
ање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на 
 у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај 
ели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> < 
уским романима, тражиле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родол 
 је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз  
ом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисом, који 
Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја  
у, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 јуна 1905</p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћ 
ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени с 
ђичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 јуна 1905.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала н 
а писма.</p> <pb n="68" /> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу б 
ушу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>Добила с 
иђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Са 
волеле да их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Ф 
а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне ха 
да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бе 
па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега,  
и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живо 
би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално иде с њим...{S} Ос 
иградске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне и 
андркала по крупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Хами 
ато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ор 
у, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да  
 Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви  
 што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син  
 <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око... 
таде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакву дугачку: тридесет п 
јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара цариградска пашин 
сирћетом.</p> <p>Фатмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу  
:{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба 
ије спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче неве 
е се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погле 
ви све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и д 
.................</p> <p>Децембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши 
 службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпу 
о сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дв 
х погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта  
жења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најп 
вако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико во 
 уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госп 
солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у а 
Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S}  
ђе година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својом стра 
 љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на за 
 томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њих свој 
Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум 
ољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из  
о и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остав 
{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару,  
давно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку д 
чук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће к 
зната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалиј 
 сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила.. 
ена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетк 
а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и 
ма, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле 
уче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њ 
епим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или 
ан живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, пи 
нога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме ј 
 не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је 
репукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и 
Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — д 
из, 30 јануара 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише  
за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, зове се  
и, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла  
а ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава. 
ашно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле  
м биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, б 
е, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{ 
} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц 
 бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапу 
 плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на бол 
ржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми  
колико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели 
аа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што д 
} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клиз 
лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада де 
 То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак  
 за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом с 
ml:id="SRP19120_C6"> <head>VI</head> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње ра 
не“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцр 
фенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде гд 
SRP19120_N63" /> </l> <p>Ништа више.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђена.</p> <l 
канарина, полете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један  
ајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да 
прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми  
 запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три 
мо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову 
 оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу! 
Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену 
ође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{ 
ој десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ух 
а косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p>  
робуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml:la 
ј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачк 
је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашл 
е му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и 
н га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{ 
јем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се 
trez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представ 
д би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам  
о сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џе 
мо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква см 
” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не  
 онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упи 
ошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У 
ца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просја 
, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед ј 
дитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... 
кла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти 
риге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскаку 
 Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала. 
 пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски  
!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како прич 
 нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и ру 
кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-хан 
.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, ка 
ате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бис 
латна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је  
у!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га н 
е ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а  
јну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га 
ије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила,  
е су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био к 
l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете 
Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, зем 
у она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p> 
нај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита 
амо оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је 
 Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска 
ум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гач 
е пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном ма 
, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S 
 чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну  
 да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да ј 
мин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или  
овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Н 
<p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као 
...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и  
олео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах 
ла заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.< 
 којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом 
 и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> < 
о дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајш 
, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p 
е је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича как 
ко то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже мо 
S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту 
 страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, 
ећ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена,  
„Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмин 
после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако н 
јзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај б 
ше се гласови на месечини као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на  
ој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми 
 упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, 
> <p>Како се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Аа 
 Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у 
е: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је 
 памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срц 
-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На небу с 
а у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до пон 
ије казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и п 
а је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира 
Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још  
ољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео 
олена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и м 
дох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мај 
олим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно,  
аротуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није  
етрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави  
као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И  
оспођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем. 
мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа,  
S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чини 
свим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним ша 
 на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу  
} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Ме 
ију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у свет 
миње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се з 
идела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара  
томак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И до 
> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-хан 
 И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и понос 
ој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му лич 
ете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог  
се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земљ 
.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Т 
 оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p>  
а чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже 
 изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче ка 
у, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато 
и ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти 
што си јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} За 
 „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, 
о...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне 
д!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Н 
овориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S 
ете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем 
лико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, 
 хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске 
ng="fr">ma chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње м 
пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да м 
у, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њ 
; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвор 
 мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не 
лици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <fore 
крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, п 
ф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Ка 
 сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши де 
ушала пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она 
се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Турки 
сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од де 
чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо с 
ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до 
ољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпе 
љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љуб 
у...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ј 
и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћан 
е дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не мог 
же, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгији 
Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људ 
м, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну каши 
 постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би м 
 ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад о 
аше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула 
.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је  
} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} До 
Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља. 
ас-по, па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb 
 добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он. 
ог конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref targe 
з, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном д 
га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинул 
ини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледа 
равља како ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако ст 
} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Т 
да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још го 
е, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се  
ар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам 
p>— Мужде! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе  
 њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и 
ену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које  
.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, 
нску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми 
а с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била  
лаву (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, ка 
нцуз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{ 
м зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu' 
S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе каф 
 од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на гл 
, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек. 
оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а ка 
нка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p 
ам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу,  
9120_N86" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај  
 увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> 
Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно 
едан огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p 
урску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због 
је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало н 
иди како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она д 
ћају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрен 
ца врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од нек 
четку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене! 
ао неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки  
 чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама  
 зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се з 
 ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се 
а; покаткад се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледај 
бу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко?  
 плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледа 
а тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је си 
је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси д 
о опазила и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непоз 
ћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која г 
а па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је д 
тра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање ш 
о Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би 
д Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па 
, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, 
е била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-хану 
{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо 
ам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одрж 
а јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су от 
} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда о 
к узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!.. 
м рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило тр 
јој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p 
ишта нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробуди 
је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су  
а изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети 
> <p>— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала,  
д нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико 
и емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј 
ама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се уда 
као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила  
а три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из  
ам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због 
 око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуд 
</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у 
о за својим првим солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако ус 
 <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p>  
дговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је уд 
 врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S}  
убио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио 
ма.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, 
гнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не  
зиски, <pb n="20" /> она остаје хладна; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у  
та за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, криј 
ља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ови 
</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не пом 
 њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њи 
 јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера н 
је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те са 
 жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{ 
.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака 
 прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у свак 
а види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тра 
ме афион.<ref target="#SRP19120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нест 
познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очеш 
естано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, ч 
сну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флаш 
reign xml:lang="fr">Mon dieu!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих с 
рсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скака 
зговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то н 
а неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> < 
 ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у 
цу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с 
p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега,  
 па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропад 
12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљен 
у високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад сед 
својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те 
дим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог! 
вембра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у с 
ш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Е 
етворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног 
 атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а  
 ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови ( 
 што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговор 
ише своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма п 
ико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она се радовала  
 радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било 
емљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; ка 
ала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два п 
 воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити н 
 осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве 
 да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако ве 
стала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмеј 
се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, 
јови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику 
 да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S}  
осади му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га  
а и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се пита 
у моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих м 
ије... па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Хан 
— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p 
и.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслуж 
ва снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху 
љаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми  
дрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једн 
а, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела б 
: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, 
кумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} 
 осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете те 
 да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам 
дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да  
тина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: „<foreign xml:la 
S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> 
ућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних 
ш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>—  
тели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> о 
 Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; бр 
нглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна се 
урком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у  
тру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p 
 Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад б 
д њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, 
а понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито 
кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p 
да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред веч 
Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз 
и рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{ 
смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела 
, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или 
ну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала  
друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и пес 
 још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} От 
</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p>  
ри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више г 
има, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи  
но што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има р 
а реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко и 
 сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да 
ете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао о 
 не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да не броји ча 
о је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде 
ако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и 
 да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком: 
залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом  
ш пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер  
ију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако 
га из дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцо 
а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи  
 и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе тур 
 као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p>  
ени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједан 
 зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим- 
ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи 
 Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи. 
њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је 
ају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је 
турској антерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> < 
познатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не беј 
бодно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам в 
ећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио,  
жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њ 
вима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицат 
 Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним  
дину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким у 
 и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљут 
има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би мој 
у с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако 
тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала 
али, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме драгом.{S} Каж 
од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама! 
 пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим. 
{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њ 
у турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме  
ије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с тур 
 сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла б 
не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чу 
тварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>он 
д целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p> 
м; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки п 
S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оста 
, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гле 
 на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она  
моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Х 
, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и 
 да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, 
 обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi> 
 што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Мо 
у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже 
ља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи 
чила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених го 
ле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји 
знесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; ова 
еде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је неве 
 на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чул 
дведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке 
 као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> З 
дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је  
ама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какв 
отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши о 
 сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађа 
јке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједан 
мење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скор 
ве ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</hi><ref target="#SRP19120 
а те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и  
О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави 
француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставил 
би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p>  
е:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи  
— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам 
тано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему 
n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила 
ве хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ... 
</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено Ариф. <pb n="272" /></p> <p>— Н 
p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S 
 <p>— Ја сам паметна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Ма 
све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</ 
 три седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign 
ко је по муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да  
го видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма. 
/p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа 
Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То ј 
 изненадно питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p>  
 нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ уда 
ајпосле Фахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, им 
утиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара  
на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи 
атма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, 
 Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Бож 
е се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смеја 
да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће,  
су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њим 
 погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како 
.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То  
некад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.< 
вредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет 
 у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком 
ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неко 
е.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отва 
лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле харти 
трашну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Н 
p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или ј 
 била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у  
.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} По 
ку, кревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео з 
над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло  
.{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од  
м скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђ 
очише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S 
иш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, из 
ног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите,  
а.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у пре 
д се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n= 
ња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S}  
ј се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не 
 удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему ј 
геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од  
, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му  
улренги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђ 
 проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја 
рча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашиц 
м зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} К 
м велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх 
о.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми 
е може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. јо 
.. она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испит 
ињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не м 
слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ћ 
на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не пита 
у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, 
о лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде вен 
 јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан  
а, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; 
 и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој  
ила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неод 
и крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, ср 
томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље гос 
матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— З 
де-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица 
здањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо  
 се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је  
ња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум 
, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарека 
{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тиши 
им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опа 
 себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би 
 што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња,  
 преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одгов 
убазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти 
кад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" 
 памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућу,  
угих ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада  
оти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi>  
... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то ка 
{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је  
афет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко  
чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворен 
 да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборави 
јатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задр 
дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: 
вести дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну  
Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта ј 
...{S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас ка 
 побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући 
 проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Х 
n="34" /></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће 
е одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима н 
ви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и ра 
{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас  
њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није см 
 њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добр 
S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га  
је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Али 
њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне 
јног страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n=" 
и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била  
гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; 
</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па са 
но лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хо 
дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим  
 жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско ве 
исливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ха 
она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора  
S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, б 
анум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" /> <div type="chap 
 гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове д 
кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју  
} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, сл 
а година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај шт 
 се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је 
сти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени му 
ш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио тур 
ла несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S}  
дамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад 
а сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као шт 
ко, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек ср 
 n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и об 
е тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Ув 
чном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обу 
, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја с 
шење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви  
тну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{ 
какала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изговарала је: „Оти 
да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити нап 
е она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се  
ије хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају  
 похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-бе 
к пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и 
чица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч 
осле јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као 
лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше  
ом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне 
 ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дуга 
ара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да  
 сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече... <foreign xml:lang=" 
, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је г 
ече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} 
ња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има 
исати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с  
 он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, 
да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је н 
...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа 
че: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па  
 па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине. 
ој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем  
, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, 
не би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да с 
 Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разум 
, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се ник 
нергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело 
ко изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да жи 
стио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и 
ила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече: 
је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{ 
е на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот и 
енчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим 
</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, бил 
м врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубомора 
у кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, а 
ори песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје 
 се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињ 
храми крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Ве 
 воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа 
је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је глед 
кидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за кл 
 пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак ка 
ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела  
} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој 
 стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не  
arget="#SRP19120_N18" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и  
ом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чу 
зано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је 
да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло че 
бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <p 
а родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S 
 „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капиј 
</foreign>“ узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушк 
— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{ 
eu!</foreign>“ узвикиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="1 
 чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула би прест 
идео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другар 
 родитељи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из суј 
Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројан 
као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изг 
евеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S}  
ену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гу 
овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} 
 добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></p> <p>Отац, опро 
p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се  
де, гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво си 
 на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затвор 
вим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле п 
девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим јез 
 жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе к 
 <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духо 
 Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф  
 ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где ј 
то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком су 
ћа; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече 
 драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђ 
ад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праш 
е неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак,  
 кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на  
и невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два,  
ији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој док 
И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он 
 је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству н 
S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да 
те кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да 
е кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да  
ришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудил 
уби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да 
адовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад 
ови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Тур 
" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело 
но што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ћ 
ца.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточ 
ште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S 
е што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није показала ра 
тар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног зво 
кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствореног, у ма 
чи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... и 
<p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S 
 биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно и 
стужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он  
игару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје к 
у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, мог 
це, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о п 
реди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Евр 
рије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепс 
им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двап 
мејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и ци 
оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу поб 
уди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, 
/> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се с 
ма ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с на 
ад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и са 
ад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао М 
 за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метн 
 у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћут 
 црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их у 
ком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опе 
је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се  
 њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, ра 
вира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклон 
 Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко 
уби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се прав 
атече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о 
, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, 
а“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и да 
ког, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи 
е како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од су 
у : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али млад 
е слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ  
ариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре  
; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно 
 дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне  
шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стр 
еко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујн 
 чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и 
да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, бо 
,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Шт 
ам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не о 
иф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу ј 
она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ 
иских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског г 
на, слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</h 
се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запа 
дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгиј 
анкама служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n=" 
је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није 
имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, ил 
а.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, се 
: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости 
прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? уп 
оворили француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене ви 
ово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} О 
146" /></p> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада  
ољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њ 
д и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од  
материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисм 
звенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске  
с.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакал 
ња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му т 
 мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшо 
обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, 
 је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим 
лескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и  
рањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, 
 не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и ка 
_N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт. 
ења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их и м 
ста и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио п 
е могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и  
е Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и 
 се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њ 
Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамо 
је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се 
рпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде ку 
..{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да 
ра јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид ј 
кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као  
 пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и 
; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих 
оја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан  
а!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је к 
за, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све нев 
 Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мај 
 иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је  
, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се са 
отоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица,  
ој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" />  
 да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га 
ш.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, 
бни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећ 
та, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као 
 да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до 
ла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде 
 човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> < 
 те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n= 
љеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове < 
звишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се 
д ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S}  
а моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S 
е су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им  
а је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат 
турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би 
ости,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад 
ио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке 
, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али  
е у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна 
ети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за разв 
 за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је р 
и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, 
во није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже 
одину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај сла 
има туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S 
енчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих 
 <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S}  
друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца 
 она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе у 
.</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </ 
 али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цига 
а капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле с 
ј живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучн 
есушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић 
Никад се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред в 
си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер м 
тима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љуб 
>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми 
ао старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене 
два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{ 
се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад  
не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</ 
иманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: 
, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељ 
оварати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на  
„Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радо 
ћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуб 
га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу  
е да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње 
сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, 
их писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и п 
било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година сам 
рис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређаш 
руши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div>  
нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ 
 — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S}  
 љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо 
е пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома теш 
р-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с  
анас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Пар 
ицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не јед 
и, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео ј 
с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје  
ли то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био о 
о мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му пал 
тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што < 
мир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћ 
n="258" /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S 
оворљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi><ref 
о она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} 
то сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од дра 
 другарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсека 
 поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто т 
и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа 
али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопа 
ивоту сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше подн 
 Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене о 
биња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} М 
ћа, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Виде 
ад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га дана 
ао јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за го 
се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене 
у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје  
т је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила,  
ашјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и у 
оре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је у 
— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече 
вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибр 
њу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше паши 
топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас < 
раћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутк 
 слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као о 
 <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref targe 
ед џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као у 
ди.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо са 
старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситница 
на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго шт 
 познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, за 
е пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му п 
ње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S}  
погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта д 
о сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учин 
, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу  
 дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то  
што везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те  
човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да  
е навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробу 
а... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито к 
 вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремам 
мију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред ве 
и уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, 
на...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је зна 
> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој неш 
 могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз  
дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше румени 
ла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити 
а после ифтара...</p> <pb n="154" /> <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прст 
l:id="SRP19120_C7"> <head>VII</head> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник  
 Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју  
оћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгу 
ао девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја 
грала се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана  
наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне 
а: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну  
ом о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и 
 главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кј 
е, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу соб 
ф</hi>.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој  
; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непре 
азује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге н 
Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу 
нка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви 
удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј в 
ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађењ 
дговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слу 
од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре 
Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истински, није га створи 
ло јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мир 
е у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не доби 
а се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем.. 
оје дивљење пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, 
ином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узб 
а с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер 
 и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји  
, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и 
тиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, ре 
и у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође 
лиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тај 
њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путниц 
с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре 
ех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе не 
е старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући 
се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, 
 и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, 
</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хра 
ка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, н 
је тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као на 
су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте глав 
p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја  
ве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његов 
га моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила пи 
рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велик 
 У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун 
една кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су т 
н, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да че 
Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од 
и, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, вис 
 два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да до 
ле неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ. 
 Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, к 
 не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да  
 и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па пред 
та је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред с 
а онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволик 
 што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајк 
има с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} 
м порукама, које јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петк 
 му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је проб 
..{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му бу 
 враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Ам 
 дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим кол 
стајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Бо 
и Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајућ 
ао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет годи 
к приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме самци 
> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше 
чица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потр 
спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем 
ена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо 
“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче  
, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох  
>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсвети 
ато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није 
ећ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је  
ох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не гово 
 ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{ 
итницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“  
а ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави  
чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој 
 не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само си 
 пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> < 
о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непр 
, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, н 
а.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Н 
де до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог 
и је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују ка 
испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">O, mon Dieu</fo 
збуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смак 
} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p> 
ру.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и 
ринц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих 
е, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по о 
да не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж ниј 
 час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од ког 
о зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венча 
 Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му н 
да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xml:l 
е, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат О 
на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> < 
х чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жен 
е помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен њ 
 „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале 
лла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Ал 
еко једне своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја  
жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро 
а другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љу 
 ја се надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер 
дна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не до 
гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде 
„Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко 
зе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распу 
 брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово 
које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за изврше 
у.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Царигр 
латкоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарат 
наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако д 
 И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке. 
дови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува к 
бе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма по 
} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу  
чи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после 
за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј,  
hi><ref target="#SRP19120_N94" />, како каже Ђулренги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-х 
мислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} 
ги... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих уме 
и помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер мат 
з собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде 
p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али н 
о... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> н 
 која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, ње 
оћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>—  
а.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:lang= 
— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме 
...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-теј 
 страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на 
ш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref target="#SR 
Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Ос 
ије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам бол 
S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког  
о друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другариц 
е преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак 
овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа  
рећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна,  
“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа  
t="#SRP19120_N96" />, како ми то турски кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три Цариграђанке се г 
ти.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се 
ш је вама <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у пон 
ојином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култу 
то да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <h 
кад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој 
али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у С 
ећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо  
де моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесен 
што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпита 
?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по заводника, а посл 
.. (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S 
 је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнул 
е не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S}  
, по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Не 
 се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није виде 
анум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— 
S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бо 
Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?< 
ан од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, мој 
у: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а по 
љени плачу, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу т 
у нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је  
ран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за ду 
давде, понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p> 
има треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију 
 као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња н 
а !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— З 
ри ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и  
 чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с др 
јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се 
у би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не м 
лику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећ 
гледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С тер 
ања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она неће... 
 страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарис 
ајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува  
зе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави 
гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друг 
ња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, 
 удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остан 
има боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је ча 
сим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сази 
ено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти  
ринска муслиманка, „старотуркиња", како кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хану 
а, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове <hi>Мајске  
т година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се 
 Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици 
пији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она у 
 да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело реч 
 пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те  
/p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече С 
е горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуш 
каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир 
 јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја,  
 муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „П 
д...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију 
иђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати 
а разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти ни 
.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрада 
није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све< 
ачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теб 
S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би 
ја, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је 
120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml:id="SRP19120_N68">Гром.</ 
и, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тог 
ош кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-хан 
ло јој се да је много крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Сед 
 она није имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет 
а; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} 
на убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она 
 и против политичког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше сре 
о, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зове 
дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам с 
о.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али  
на, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он в 
о дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} 
ила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љу 
р.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну ве 
oreign>...</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја са 
 она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њ 
ије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алаф 
b n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја  
ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест св 
 она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је  
је, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb  
..</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђен 
че да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној 
тма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, н 
 обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пош 
обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о ж 
 ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и би 
mme la Morte</foreign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си 
а да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као престу 
а у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно 
 на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатм 
ча, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам. 
да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођак 
ори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад 
е пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једно 
{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се раз 
да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како  
и.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница в 
 друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуња 
у досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Ни 
ога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ 
не и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох. 
ога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете 
{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо 
 волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и  
м чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја ни 
ела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не 
е ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, 
, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна 
 штошта што она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, 
 га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и најскр 
ећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чул 
 те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже,  
беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре 
<p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> 
жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки пог 
, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref t 
чи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима мор 
“, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цари 
и, хрци<ref target="#SRP19120_N71" /> и каик-отосу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно 
им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградск 
дне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, на страну румелиску,  
пут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога  
скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измење 
оседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target="#SRP19120_N56" /> на глави, на  
/note> <note xml:id="SRP19120_N56"> <hi>Каик-отос</hi>, једно старинско турско чешљање.</note>  
ела и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нис 
а и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало мл 
але на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака једне наше познанице (њен 
еобичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао  
о вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је 
у, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ 
ра да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због ч 
 као на ветровима...</p> <p>Цариградски каици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријат 
 не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже 
обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих  
а као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гл 
сећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милог 
 не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања 
ејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизми 
 сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах од 
 којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и 
а комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак 
сле рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балк 
му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од  
</note> <note xml:id="SRP19120_N112">О, какав живописан поглед!</note> </div> </back> </text> < 
ћи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, з 
} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је ка 
/p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим.. 
 <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана. 
S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што б 
 неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, 
љену мириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, 
јима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Даду м 
лику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти там 
и.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у све 
с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме бол 
 брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Посл 
аше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је  
чи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</hi><ref target="#SRP19120_N29" /> ази 
ша, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, ви 
аплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишла у 
ичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана 
„Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћер 
уна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком најмили 
е могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли о 
седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном 
ата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, п 
ло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо ле 
 усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у з 
меданци зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења при 
p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остат 
ини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џем 
, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S}  
.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд,  
је: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највиш 
цускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодре 
сману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</ 
расла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа, колико је вр 
а се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепа 
 и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болес 
 Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек 
а да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, д 
xml:id="SRP19120_N14">Каква срамота!{S} Каква срамота!</note> <note xml:id="SRP19120_N15">Тетка 
оловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом 
е их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунског залива им се учи 
 јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевник 
орила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј м 
ена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулр 
ма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три старца,  
</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их  
стани, чедо... закључај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— 
весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини д 
</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јо 
вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> < 
а, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке  
 /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богат 
ечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више говор 
="20" /> она остаје хладна; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у духу лети по 
на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европск 
 оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња 
топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо б 
е помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џ 
те гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S 
-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врх 
веће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и  
ре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а 
и Цариграђанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то оп 
е кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се 
>Да.</note> <note xml:id="SRP19120_N14">Каква срамота!{S} Каква срамота!</note> <note xml:id="S 
 много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморн 
а од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен 
 слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла 
иманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>............</p>  
 сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцн 
ад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи  
закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне млад 
ије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} 
море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S 
ли, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> 
ајситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једног 
а Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нем 
и од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо  
жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На м 
у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} Н 
/p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој  
сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она н 
н пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону 
 не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А  
атко, као да је <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и  
љи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета не поз 
 сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, једносложну реч.{S} 
ина!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ј 
се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су 
не кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам. 
рали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; с 
вети</hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, н 
које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љ 
рви пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „З 
и каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеле 
сфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим ж 
 вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некак 
де нема слободе не може ништа урадити. „Какво организовање женских друштава у земљи где је жена 
љубац млада и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на ње 
е?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текиј 
: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се 
 умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатнос 
 ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, 
 анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по 
она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти... 
рх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну  
 да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<foreign xml:lang="en">Come! 
е познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врск 
де нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској турској кући, она овде осети мирис пи 
ишта их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, к 
ијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише 
, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето. 
ела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је  
 А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о о 
<p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајем 
ву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место  
 па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то  
еочекивано, могла би букнути револуција какву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, 
 што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} 
 n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил 
о до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, 
ошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно ч 
а је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда  
, старинска муслиманка, „старотуркиња", како кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој 
а у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво веч 
ком</hi><ref target="#SRP19120_N94" />, како каже Ђулренги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну А 
бош</hi><ref target="#SRP19120_N96" />, како ми то турски кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три 
пеки</hi><ref target="#SRP19120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, са 
ба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те савремене, француске васпитанице, себе зову, ви 
више воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихова из ње 
мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава 
ieu!</foreign>“ „Пофранцужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француск 
 и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море  
м — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, ком 
рсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и раз 
.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било  
и код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћ 
има, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за  
ије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрек 
е где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог 
="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест  
hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, како су у друшт 
одине, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" /> Госпођици, били толико ми 
и узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хв 
ило до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој довед 
интакса, стил, композиција, литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је  
арицама, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месеч 
а и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се ск 
рема стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и п 
о да прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, као коња: како да држи главу кад с 
од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: 
цем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ д 
 чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— 
S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, 
/p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој. 
 не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече 
у нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се п 
како од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем  
жимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још 
 имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи</hi><ref target="#SRP19120_ 
ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово  
би свест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако националисане, <pb n="124" /> удате з 
наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И  
 срећна: „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике  
 Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с 
кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу  
н опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима 
о коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу д 
: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не мо 
 ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</ 
ивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами  
и час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, 
 је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од стар 
 су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи о 
 а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих не 
.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути 
ем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући 
 гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у п 
пушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ра 
прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништ 
една музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та 
су измислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па так 
О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развија 
> <note xml:id="SRP19120_N92">Боже мој, како је лепа!</note> <note xml:id="SRP19120_N93">Знак.< 
 <note xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xml:id= 
у се свети за злочин извршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети 
а ожени сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на 
А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загук 
ијатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да  
и, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: мож 
/p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p>  
ом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити слобода.<pb n="64" /> Ов 
н гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога б 
Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на п 
е поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситн 
...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година  
 ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њ 
ше, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, з 
у своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нар 
хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дуга 
} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај н 
ук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p 
а европску страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црн 
а за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао ка 
4" /> део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба  
 идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рам 
оћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang="fr" 
 Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign x 
Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пијан!... 
у, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца 
се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па  
од себе, како пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче к 
еној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се  
хрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и 
а се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-б 
>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни 
је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци,  
а му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она  
и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су сол 
p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви по 
 шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направи 
 <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у 
п, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се 
Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и  
, у радости, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и 
ним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали 
 на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ру 
p>— Пијаницу, протераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу. 
ајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у  
де ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још 
ра.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерк 
о да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она 
о је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа 
ки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти 
и Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{ 
 пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S 
не турске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да 
њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погл 
отаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини  
, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-х 
це, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакциона 
p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрље 
слабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, би 
у: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад  
 кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча! 
рипремало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад  
 још сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се 
ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он  
му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, ју 
ашалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономад 
ицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна 
те решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S}  
 као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: н 
ћи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду  
ишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим 
м свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код 
м је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турс 
га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излаз 
урски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Ње 
ати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и с 
а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве  
вори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S 
лескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерс 
а коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниск 
једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије  
да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} 
причам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету је 
е.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих 
“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али,  
осна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја  
о,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела 
 нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако  
мо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и к 
 јој <pb n="214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више 
ноправност с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S 
аштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као неве 
евојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Тур 
у: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да 
/l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај ле 
/p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само 
ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S 
пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила 
тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде  
 <p>— У сну?</p> <p>— На јави.</p> <p>— Како?</p> <p>— Преко зида.</p> <p>— Чијег?</p> <p>— Сут 
Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка рад 
ка учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница 
ави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј 
, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему  
злогу дијадему или у обућарском обућу,“ како примети на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А  
је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам те 
 била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" 
чице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!.. 
И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: 
и мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, ча 
е: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пу 
ажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој  
, европски направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то  
на: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свита 
нај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стеза 
д их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја про 
е у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>—  
ранкиње, нарочито Францускињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да ј 
 госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> 
е играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека д 
риближавала њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега 
кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца  
говарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пу 
је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа 
анко испричала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и см 
ад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види с 
је не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши  
еце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, јо 
 да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је била мала, пит 
икну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Ње 
шта, те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, н 
 „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам др 
 љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој  
диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али  
у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с 
/p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то не 
род за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни г 
ти ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година ка 
је-ханум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у з 
 <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави;  
грану:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се 
ку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>—  
 била изобличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи 
ога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} 
то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у ком 
ад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са жено 
 више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита А 
ст.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му в 
да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се ус 
а’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’ 
get="#SRP19120_N11" /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак. 
сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела и 
 хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref t 
оћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што 
лу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, 
е, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог 
ицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb  
ер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не во 
вирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли ње 
с..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се приб 
претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од та 
ек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, вид 
зе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је је 
</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се  
oreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, шт 
мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нит 
иле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке 
а на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да  
о: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у  
о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвен 
> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p> 
транкињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од С 
 кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мер 
радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, 
рам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад 
је свирци и песми, француском језику, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред ст 
је, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бај 
ве.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом 
о је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ т 
пља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неиску 
де кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мал 
врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у ку 
„онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уо 
 као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим са 
једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди 
разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође и 
но.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку,  
двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; од 
ост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госп 
 нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточенице, за 
 једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку миса 
а сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S 
} Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S}  
а канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госп 
— О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће 
исам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, је 
} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А 
е човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се с 
>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтел 
S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оце 
евер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лу 
S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „ 
а купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се тр 
м јапанском лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овам 
, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи је стр 
итање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.< 
отле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и 
есрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар 
забремене, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу м 
 многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> 
тму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчиц 
оштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају ро 
анцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то 
 ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледа 
ле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се п 
ло бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у  
лескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} 
ећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се уби 
III</head> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма јо 
Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би 
д: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака,  
чаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Го 
свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи 
у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да з 
{S} Очешља је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Ње 
рага мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни ов 
говорила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим неприликама, неке њ 
ледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, глед 
 земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и п 
је њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Франц 
 тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треб 
бично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се се 
пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој гово 
ће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, кој 
ј одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила 
бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> </div> <pb n="282" /> <div ty 
прати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њем 
 слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате с 
, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, о 
е слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с к 
ли, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, 
 да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S 
ни да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чи 
а му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, 
анта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико 
 не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми  
риграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао 
..{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим 
дала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Бо 
га госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, ле 
реле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, 
е очи, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје 
 европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како младотуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим  
S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им с 
ла,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l 
ml:id="SRP19120_C2"> <head>II</head> <p>Како се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и зат 
d="SRP19120_C18"> <head>XVIII</head> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је 
ловима.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и 
И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права < 
 крај миндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бе 
 једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} 
х више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је  
страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше н 
, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} 
екијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S}  
е, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежн 
у с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у к 
а у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцр 
ном се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Ислам 
екује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још 
, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не 
беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдес 
говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја би 
о смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче 
ило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би срел 
авио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, к 
ујући по страшно неравној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцим 
ши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла пешице још 
а, пуцала по крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије 
 лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, спустила се и окренула  
 потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њ 
м тетурала с турским женама по страшној калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићених поломљ 
.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три 
есно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда  
 Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема га 
 овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове  
 прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је 
X</head> <p>Емир-Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисер 
мал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мислила је; „П 
тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелен 
 Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут  
 Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се 
S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учит 
мућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пи 
ца му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, А 
а му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставит 
тац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Ниј 
редне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љу 
а сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо нико 
ерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја с 
 ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити 
ри уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице 
 да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке 
 радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погл 
 зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво 
 ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за п 
 мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; с 
 <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{ 
} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља  
р, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од  
S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе мате 
 народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја мн 
 што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на  
евиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побун 
е не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослобод 
: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала 
љанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговор 
а се турској женској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случа 
нџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је  
ши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми 
а се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост и лепоту, срц 
рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и  
ним дрвећем, чије испретурано надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у 
огледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је д 
ћи хануме лепотама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу  
ва, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошусом, што к 
рвено, накићена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској 
ма, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером 
рова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вран 
напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред је 
, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној 
 <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О че 
укнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p>  
Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме 
p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га 
је честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно,  
ј се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново. 
 пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао 
а, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећ 
, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама ка 
а; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} 
о и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а к 
на чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и и 
ина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разг 
оцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{ 
 n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу ч 
ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће т 
Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће 
та никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како 
оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} 
нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, а 
нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њо 
{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми мож 
урчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да 
 девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисл 
шафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сук 
нуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то 
 сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али  
 представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које жи 
?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, полете, јадна, према прозору, к светлости, вр 
..“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним к 
 пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!{S}  
м; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од других с 
ка ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и 
иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чуд 
а пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да 
ила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казат 
кој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јо 
у осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја с 
 Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, коч 
ом ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџ 
 пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је 
мској шадрван: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мрт 
да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, н 
на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душ 
ако се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или  
...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале  
а, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад 
 да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло зад 
као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путов 
, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра. 
 су слику једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке ил 
у, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, ниха 
глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек  
p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне д 
ла, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, 
о другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој све 
Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеско 
 ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерд 
и зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу 
 и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Пал 
тиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у нед 
 Цариграду нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се ва 
опије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут 
позивање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се 
ао њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој ј 
д млађима од себе, како пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса  
 певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па  
исла почетак нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је с 
и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство 
 и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља 
И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме не 
а, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунил 
живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми ј 
азговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} На 
 девојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она 
читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашић 
ири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" />  
У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим  
, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је зани 
 свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де 
-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као стара човека и као пријат 
} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и  
де снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изн 
тку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се  
њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској турској кући, она овде осети ми 
иња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S 
рочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми  
и у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја 
измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна 
а те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и 
остала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала  
добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па ко 
ћи се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темпер 
 чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да 
 преко једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сес 
п, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући... 
ла болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљ 
е стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад св 
зе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на  
ш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје  
адан створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрп 
а он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим ј 
муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изус 
пу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном 
м; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућ 
ву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“  
врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{ 
а, неочекивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да заку 
S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, на 
то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући д 
погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе д 
p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али 
журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе,  
и.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одма 
а.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задр 
оликих лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је 
хо, па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врх 
дакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне 
да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако  
укњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да каже 
 по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да  
го поштовања, као велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратки 
авију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га др 
их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све 
е се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S 
, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} 
ећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни ј 
дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет  
ти</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништи 
ке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на м 
, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са св 
бузета мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минар 
убити <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој те 
себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а 
роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турск 
мире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним  
, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче. 
 с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: н 
езбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казуј 
к и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{ 
узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те 
кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у 
виђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не па 
мпара пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли предмете сакривене помрчином, тако 
 би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли он 
рца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и пос 
 По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> < 
ранцускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то 
/hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце 
/p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турс 
}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег пис 
вен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зн 
ини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим  
ер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле  
и, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, стариј 
га у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну 
а приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и 
 је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако п 
 слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мрт 
ерберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. 
, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад 
ао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је ра 
 кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полигло 
 силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Ка 
ва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред  
и натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер  
умулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове приј 
е ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред 
ема мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак 
вратимо неком харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у 
> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брд 
и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све  
 је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, п 
етке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се врат 
 се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не пла 
 у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, 
уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у по 
лу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче мо 
свечано, некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна,  
ење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мај 
зала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су м 
 И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p 
нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: 
 <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут 
 ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацел 
к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари реко 
и Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога н 
побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни ал 
е из једног отвора и намести око: свет, као обично по турским махалама изјутра и пред вече, а о 
ко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога м 
м капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> < 
покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре 
 та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћ 
а ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што он 
о погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он 
блом, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Ка 
.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и друг 
нутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину с 
ања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред вел 
на нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Вазда 
а умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде  
ене пријатељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је д 
 нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето.. 
е зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке, увек у зат 
ко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; 
нги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> 
е поред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу  
ко и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Л 
ене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, за 
разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај 
узе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу 
иле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа 
 па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити ч 
о: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колик 
рена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и г 
а...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли стра 
ледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова< 
ису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрављање са женама лице на ли 
лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу в 
бећи сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, 
младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, б 
мињаху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и 
ве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ов 
главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе о 
 псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече  
 О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово раз 
е даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он  
док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плоча 
 му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, са 
слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје мл 
 пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, н 
{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, д 
 Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а  
крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где нај 
радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна о 
но великим жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{ 
им хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Е 
 руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се уч 
i>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонам 
к буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, 
 пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не  
и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумара 
здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи д 
и кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си 
 рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела 
кроз капиџик... <pb n="142" /></p> <p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} 
6" /></p> <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути,  
чаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само 
reign xml:lang="fr">ma chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“  
иним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S}  
јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у  
> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p>  
вима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није у 
да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се 
 децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала 
, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе ј 
 јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчи 
48" /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам  
њега двојица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— В 
о нема средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да про 
 се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} 
а, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође 
о вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће 
ти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече 
а смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено. 
и: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна ка 
</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S}  
 подигла бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, нап 
кругло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чуд 
е јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се  
у стару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кр 
у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <h 
Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Ј 
азговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и 
а црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</h 
ехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој,  
/note> <note xml:id="SRP19120_N73">Јака као смрт.</note> <note xml:id="SRP19120_N74">Ниједна ми 
елог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће 
чи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју п 
ла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она  
иљтету лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе,  
е, него паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је вес 
коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па из 
S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући 
 Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпи 
та, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и о 
 љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз  
S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p 
ки и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко мо 
 ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венча 
/p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да с 
а сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче 
сије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, с 
{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; 
, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству  
очито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год поша 
нуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво л 
би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се м 
а га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно 
ије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{ 
но, веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма 
ма.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{ 
дело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпо 
, наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани трес 
лескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, к 
>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице н 
на уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па 
 је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећ 
араклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуном 
по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, н 
а се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно ка 
 која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала  
ви, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јак 
з лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар 
онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима 
ег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећ 
 гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времен 
итву; са свих минара окићених кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче н 
 помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну посте 
лавуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, 
ни чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад 
и развијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се  
и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан 
овеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свет 
 /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала 
<p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Мој 
ш уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као 
>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} 
и још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И р 
војчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога о 
ити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, мла 
а крај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се 
ом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио ст 
 као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има мало по 
ерсије?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с брато 
сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено 
стиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не исп 
о" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:lang="fr">Les demi-Vierg 
Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефе 
ле, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и обузимала је све већа 
0_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и пох 
капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широ 
 персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра 
ђи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Прол 
је говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене  
стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортак 
 миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не  
то као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се пр 
аћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије и 
 И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма ре 
S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му с 
и витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски бард, или к 
 изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учи 
ним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, 
 Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, јер је  
ут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се м 
нак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам ј 
урски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи  
учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не вид 
, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S}  
 црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љу 
11"> <head>XI</head> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-а 
шћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као 
 сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте 
 из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључ 
још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељица ниједна јој 
жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих н 
а није према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много шт 
 Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без к 
тумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: она 
Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, 
 ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињав 
и млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће о 
више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зил 
еретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и т 
/hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target="#SRP19120_N7" / 
у: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом г 
цело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено с 
средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире 
.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>,  
20_N83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127 
 обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да означи слич 
Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; 
ве су то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога п 
грациозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све. 
дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће,  
ну постељу.{S} Направљена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, зб 
 нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је је 
а ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцк 
ушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људим 
ред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ха 
море, најежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало о 
тка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> 
ене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма ни 
собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету 
о Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пу 
него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју приј 
 као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Б 
ији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Ал 
па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта т 
 Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама сед 
S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бују 
рло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе  
 Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по д 
, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси х 
киње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала  
Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне прек 
на, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не оти 
њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана 
 ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и  
а је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла. 
а гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар <pb n="182" /> што избије из једне куће 
ле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамбо 
.{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} 
и кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад дру 
аик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, је 
е су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе  
врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се пр 
} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да  
Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p>  
рне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S 
а ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије,  
 у својим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљато 
} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бит 
 није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.< 
 мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова раста 
мбул, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили,  
ас-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да 
.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за поду 
} Плавичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и м 
 јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку  
 царство комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је 
иња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне же 
..{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S 
спраћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па и 
не стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, 
ена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и 
ал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к  
 n="77" /> пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђан 
ом језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Н 
ва прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што 
 у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успо 
кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, бл 
 и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и пој 
и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се бо 
 купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга 
“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлеп 
!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осма 
нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref 
га паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише,  
 гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел  
} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S 
це, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила  
 дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ћ 
ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора п 
дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као з 
-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четв 
 изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ха 
 После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп  
 упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, 
 се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћа 
, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пук 
јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће 
уђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад 
.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезан 
ор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од немани. 
 помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба  
слила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n="139" /> <div  
о је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старотуркиње метну пред вратима же 
сије коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслин 
сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, но 
р као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервиш 
рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он  
 <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега 
„слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити  
ред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам  
 старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим 
ољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мај 
поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифи 
ва млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— 
и неповерљива оријенталка претвараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој р 
не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а  
над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се у 
<p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога муј 
 народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре 
с, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кр 
је испретурано надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она 
упљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дува 
есене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњос 
ба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S}  
ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</ 
играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за 
ако си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше с 
шећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није сме 
бледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.< 
{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипар 
животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и проз 
ом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекн 
 је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на дива 
од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Европљанки, новој, оној новој што тражи д 
га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, оп 
е закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; п 
 Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд  
ир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францу 
крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, 
еварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом гла 
погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери  
то сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам в 
 ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па ро 
леда, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је инт 
познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, г 
дбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадем 
 према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или  
 али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p 
е њене папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати 
ђе мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, та 
 дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој ст 
ћи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи 
ри, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске, криве ул 
це ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, 
n></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} П 
ло рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упита 
 је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као он 
у му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас 
 она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви нам 
, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати,  
 јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p> 
на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила 
на лаким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свек 
учицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин  
 погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује ш 
у свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неис 
.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би ма 
p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p 
ојој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је би 
у се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе  
ене кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело ц 
".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она  
ет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узе 
 и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесн 
ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместише око и поче 
рке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, ис 
р-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њ 
 није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радо 
ма, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метн 
.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је т 
f target="#SRP19120_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје 
..{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се ле 
с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да  
гле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се 
е низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави раст 
да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи не 
елико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом,  
рло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замол 
 закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Ш 
дији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се п 
то му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" в 
жалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком глед 
 тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из к 
ара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се  
међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да 
та.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим д 
ој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама д 
{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Бо 
набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина ве 
њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте по 
но, знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим  
рло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прав 
говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па 
један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо,  
 немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што  
ла ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и н 
ених мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар 
то у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „н 
" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, о 
, провидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене н 
нсалски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обуч 
исок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако  
 веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа 
треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући 
 физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже  
 одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, једи 
вораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ни 
уга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа ж 
ава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до посл 
ерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, 
 ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као 
јем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, 
 као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави је 
 а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандил 
а!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.< 
бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући 
 те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки да 
ом кућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халк 
х грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на 
и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођ 
 је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег  
 она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чин 
ао да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и ст 
 Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а суз 
смо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само с 
 је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога не 
м.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак  
аву а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у 
 тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> </div> <p 
ла: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми 
м пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, не 
 да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје  
 себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Не 
а викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехн 
се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоаз 
љак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па са 
 И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удави 
олико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол по 
дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубави и поб 
у!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <pb n="63" /> <div ty 
ина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљ 
творих врата пријатељицама; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка;  
н њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S 
лаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у н 
е.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с љ 
{S} У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: забрањивати ти читање љубавних ром 
ио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га 
орно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи 
љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала 
е испросила.</p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мир 
(виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је с 
етом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква в 
{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да с 
се му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цен 
на, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у с 
обуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћо 
вао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун  
S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим жена 
пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама 
{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини 
над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из јед 
ихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мим 
о Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помис 
је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ћ 
то се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа- 
о мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов с 
ењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, 
угачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чист 
{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њ 
ете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а  
 ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном ру 
овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и  
 се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, 
н је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео 
ј памучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и шир 
ала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! 
лободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С 
, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на ками 
ођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам  
и на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три 
рву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је пот 
 све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алиј 
е боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да  
је оволико испољен садашњи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} П 
душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га пог 
ао она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...< 
 Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли  
што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мада 
 негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофо 
-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, 
 високим оградним зидовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси  
стид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф) 
ам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хте 
 што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с ули 
Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, м 
Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје  
{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти  
родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета  
овде се појави хамам покривен маховином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима ка 
брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а по 
 јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мис 
кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро зна 
Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако  
у га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у  
 чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, ј 
одина, плакале су за обореним кипарисом као за својим првим солунским пријатељем: кад су први п 
тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на ја 
и за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге  
моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у о 
екако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и  
ал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позов 
чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога 
аница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У т 
о желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац довед 
 година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња г 
и оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, ар 
 хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не  
пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Са 
 те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и 
каше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу 
кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не ви 
ђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} Посл 
бац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је  
љену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградски каици лепши су о 
 кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање  
десет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да  
е младић од деветнаест година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Е 
де човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезани 
 ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи с 
 кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па д 
се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад це 
изале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко вид 
, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула  
 Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи,  
аици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта к 
<p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раз 
тељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <p 
ту, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочи 
аше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Ок 
наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... 
иду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га д 
ва!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога нис 
уче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут об 
ла, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли  
 разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је 
 <pb n="122" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је к 
игнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па 
е каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале  
дан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна,  
као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је,  
ет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме м 
р огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето 
лу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu</forei 
а и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрас 
ну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, г 
т, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ за 
лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрил 
м се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Б 
 остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину со 
и : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога  
а не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално ид 
 радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице 
у ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесењ 
ач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S 
зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{ 
нивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима 
 па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лев 
тли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се  
с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива ве 
не су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb n="10" /> што знају само ту 
тнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си 
ар био после молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су 
с сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и р 
ова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказ 
е да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негд 
ао снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакан 
 путање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрв 
е дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, 
 Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кр 
ње, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих ко 
клопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се  
огну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт. 
д би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког 
што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду с 
после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче: 
гра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово 
феџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене гл 
илује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{ 
м:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропаг 
скиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себ 
22" /> узвикиваше несташна Мерсије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фат 
пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз пре 
 бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да 
Нурију обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене ка 
, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радо 
их крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послуша 
дужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром 
Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда то са 
ана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И  
њи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпел 
, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и оми 
човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: 
кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави његову  
<pb n="7" /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target="#SRP19120_N17" /> од љуске 
ке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и им 
љу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: та 
енат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били 
> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум го 
ао да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам 
час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења к 
{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохва 
 довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти п 
не имају горњи <pb n="224" /> део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима 
 отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињ 
а; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваш 
 папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип  
се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се  
ви с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, сил 
 Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па з 
ј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је пог 
рифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча 
м, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници 
ције за Устав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути 
и то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против љу 
не се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: 
ри песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају...</p> <p 
ор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем 
 смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! в 
ућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па п 
гу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејо 
 брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена в 
ђу кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљен 
тиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Ту 
ју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор 
hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, 
жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францус 
е припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим. 
ој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Ос 
ам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи прек 
шетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепав 
 нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, 
 избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође 
ве то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви н 
ла.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекуј 
м свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче! 
е: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка  
 седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело 
а...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, не 
и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тре 
ећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погл 
ћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p 
ша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима мора 
е што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није тр 
доше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу 
} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш јед 
не!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна  
{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће  
нако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а  
да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше,  
 отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз 
аченим оловком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођ 
се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам ск 
ци.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позва 
 право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само  
 њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се бо 
 анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућу 
S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамболу...{S} Посл 
ио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање 
мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења 
ортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсиј 
и ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један стр 
сте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n="113" />< 
еце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од рад 
о слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло др 
ест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам 
} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску муслиманку, Ари 
цуских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе 
кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <p 
на за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватно 
} Он описиваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; к 
ке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу 
а не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамот 
на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капиј 
се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања...{S} Пр 
еселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину 
имима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио  
ким белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрв 
путничким костимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збу 
.{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејс 
молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла 
ст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом  
 да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отво 
икад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протес 
> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине г 
 дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком н 
 нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и 
завају иза оградних зидова, иза високих капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две но 
им улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала  
јем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта 
атоварени намирницама застајали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз њих поја 
овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жен 
а им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младо 
 тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим 
ан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“ 
риф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим 
е.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео ду 
о са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутр 
азвијене поређане крај путање до средње капије широм отворене,<pb n="131" /> што су изишле да с 
" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка теј 
нуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па се све 
бог одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, пред женском послугом наре 
 њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео 
ли шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наш 
ас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, 
е у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, и 
руги, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на минд 
 девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, 
мена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продавац 
>Необични путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше  
 поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених мах 
ости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом 
обоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} А 
 бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну кра 
урије-ханумино двориште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. „<foreign xml:lang="fr">M 
овим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капиј 
ост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он 
, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халку хватала је њена рук 
мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телегр 
д снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једној терасици окренутој мору а опк 
са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу,  
е ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухаме 
 </l> <pb n="83" /> <p>...{S}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па поле 
ше тучним звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене 
ео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халку  
вене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарц 
 се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се б 
pb n="190" /> кишобранима, стадоше пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се пола 
и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један ч 
ивања на молитву, пред Нурије-ханумином капијом зауставише се једна затворена кола и из њих изи 
Најпосле, једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну с 
вна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и 
ко господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке рук 
p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, н 
ума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, заб 
ва дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прс 
стина развијена, али кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не вид 
идеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и 
ад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: сме 
кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се 
 пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“  
 ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене  
 Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S}  
чини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик између наших дворишта никад се није затворио ни 
х сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref target="# 
 матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара 
то му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он  
очетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зи 
мшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад „не 
/p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз капиџик... <pb n="142" /></p> <p>— Као милосник с милос 
ју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита пр 
нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично: тражила мене; он је у с 
волех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна... 
i>само</hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Ф 
то се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n="82" /></p>  
онизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестр 
те променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати 
анумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад го 
дне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па и он обрас 
ре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само ј 
адрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казал 
н истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик 
“</p> <p>— „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије- 
S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчић 
на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџ 
к што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој  
пску, опазише једну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут 
кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њи 
ме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без је 
} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на по 
 нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране,  
ада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он то 
е јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> 
 Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим велом који јој криј 
ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете  
о, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг. 
вале.{S} Стражари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имал 
 у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, 
оју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S 
 сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити 
.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас до 
 уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антери 
да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово мес 
.{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и о 
ренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После 
ога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други  
гледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види 
 и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају од луп 
 мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопчаним м 
черу!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сут 
, махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па 
ње звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетал 
 Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна  
о, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као д 
балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече 
: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар <pb n="182" 
 њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће  
пођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса слова симпатичне Францу 
а у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разли 
о крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласо 
твори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="288" /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем в 
их!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада ум 
</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S}  
како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико 
крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијо 
дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на в 
ман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи па 
 Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће  
м, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене  
заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он 
ум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} 
и, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А  
 крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се кр 
у, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молит 
ака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се 
дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мн 
="82" /></p> <p>— А, не јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само</hi>?...{S} Слушај 
и!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим 
ра некаква велика врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гле 
 се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако 
ајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срце, сломила је моје 
ам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема. 
е опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати. 
ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном уч 
оногим вранцима да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је  
ра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају и игра 
у за здравље, за расположење.{S} После, кафа (слатким не послужују старотуркиње) и цигара.{S} П 
да се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разго 
вог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша ро 
н, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљан 
ју твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанске девојке.{S} 
зо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истр 
скују бејови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући пр 
кољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасл 
ош није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од ј 
као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: с 
ога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јес 
 погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују  
с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је ка 
уна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и 
дра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, похита напољ 
S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не  
у коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним л 
ахалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим 
н пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} 
чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише с 
коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а к 
уће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> 
ладићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворе 
овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свад 
 вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не прест 
и као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одв 
е руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима 
 забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S}  
младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатм 
е повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше ч 
лескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стриц 
 сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, је 
ме, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње з 
ије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Мног 
но, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зи 
аве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да ниј 
ева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка т 
беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></p> <p 
 девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимај 
в је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било 
би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} 
нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час 
а некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да није т 
сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.< 
ле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи ј 
{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, полете, јадна, према прозору, 
ида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас 
то не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи лич 
Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој  
 зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>...............</p 
менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она 
а мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из до 
Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око! 
е сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледај 
рестоле, поубијаћемо тиране, поломићемо кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти,  
где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима ту 
с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робињ 
о кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{ 
то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека 
, начичкан трошним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, з 
их и нахерених кућа окићених поломљеним кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и  
о овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, к 
е сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и  
аци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог турског града,  
еку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на ка 
ом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на прозорима), негде густим, н 
о ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, з 
баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам  
јови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац,  
ко нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обуче 
еја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као 
дрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он ре 
ал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежат 
 погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан 
 затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски п 
ву, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на је 
 и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и ово 
те и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави по 
ало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облачи,  
веде мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да 
даду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а он 
турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су 
 и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло  
 и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} До 
!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли  
време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам  
м под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па 
 се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то ј 
 се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S}  
.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситниј 
ондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику соб 
бдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донет 
де седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу 
S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи масти 
 седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му д 
да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разгово 
че.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" /> А напослетку мо 
служене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, б 
 Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— 
тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу 
! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефенди? <pb n="191" /></p> <p>— Баш ништа. 
шља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p> 
 <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу,  
 болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он го 
сти ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше ви 
ћа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и мо 
е дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у је 
ом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пре 
ног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не л 
а га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну 
>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску  
а, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фат 
у своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, 
 па као неки провансалски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело св 
ко ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку доб 
малин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком  
им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених злато 
сеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти  
вретима<ref target="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним ф 
b n="227" /></p> <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ 
и „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} 
е прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха 
би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће што није  
срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S}  
 нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је ње 
ћи људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S}  
, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не паме 
ама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> <p>—  
оморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије  
х, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после 
јемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то на 
јемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац 
че Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мр 
S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши  
 последњи крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и о 
дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже 
фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим  
из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљи 
д њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухв 
а што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривен 
их веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног мла 
И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у к 
ла на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме с 
{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Как 
оже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што 
а.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после иф 
поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, на 
 је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула 
сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи  
ећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> 
ве што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу п 
ру, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе 
а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим. 
 свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> д 
наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гле 
е <pb n="259" /> у раскошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један 
е ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он с 
ране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стај 
 се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, дале 
 под прозором њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас,  
е с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз  
 отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим 
зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и а 
ле да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћ 
адић од деветнаест година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енгле 
овек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним пр 
нег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „ 
оследњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и  
воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учинише ка 
рвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, 
метничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућо 
сам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђе 
ара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чу 
 платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави 
 надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред  
 <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по  
9120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује мол 
 У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја седим с дево 
двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као за својим првим солунским пријатељем: кад 
 „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко теј 
развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, која скроз познаје турске  
 знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target="#SRP19120_N20" />?!{S} О јадне  
и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству његова бивше 
 сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Ко 
 ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров 
г филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у ј 
бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што 
лла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти ј 
ивене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Ба 
 било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису д 
рби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које с 
егов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сиј 
 с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше  
ад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четир 
фе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена 
е из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му 
 преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и н 
као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огре 
сле ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" /> кишобраним 
ање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу  
апевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, то 
 чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жм 
е но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице н 
_C13"> <head>XIII</head> <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме по 
 говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице 
ена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком 
воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је п 
пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" /> кишобранима, стадоше пред капијом; муфтија лупну звекир 
и кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулр 
/p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости,  
лу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика вру 
ора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако г 
је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан —  
, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озб 
је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{ 
 може.</p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, о 
а састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> 
 Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се  
 Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље  
ли... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор ј 
о готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу,  
ега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим по 
жде</hi>,<ref target="#SRP19120_N53" /> кјучук-ханум!</p> <p>— Ко је дошао?</p> <p>— <hi>Мужде< 
маил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста 
амбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p>  
е затворивши књигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови роби 
on, ma rose blonde</foreign>“.</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш л 
исмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S}  
дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпо 
 и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене 
изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> 
и од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано  
 <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што воли 
робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Ем 
>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим. 
оше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати присећај 
 А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi><ref target="#SRP19120_N30" />?</p> <p 
 око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне пот 
 се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францус 
е, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фиј 
 по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је  
gn>, књиге, слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign xml:lang="fr" 
да је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фа 
="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела о 
р два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све више 
 кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фа 
тму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву д 
ву, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским  
а, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>С 
шкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка,  
, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> <pb n="154" /> <p>Кад поседаш 
ћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што 
што није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад о 
ти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кра 
 И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе ж 
мина, забеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био ки 
нком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</h 
 пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до в 
е у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиски 
их обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошет 
ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен,  
и се беласају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се дево 
оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="220" /> метну сво 
 <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке 
је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разгов 
 јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да 
, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина 
 њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, 
...<pb n="170" /></p> <p>После свршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан са 
.. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањ 
два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с баш 
реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају 
м љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над унук 
} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара пра 
ори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустроване лис 
 духове или светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, св 
амена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни  
га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клања 
под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањ 
ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па љ 
ве три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена 
ба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто т 
ачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то 
 обале засађене маслином, и чујем један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши љу 
{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаш 
е, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} 
не с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче 
 два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако об 
 нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи. 
, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после 
рка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да  
пољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се с 
Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв,  
у где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело г 
она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице  
<p>Она од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи ј 
окаткад се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући  
 у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутк 
S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би 
таје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио ј 
Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и з 
 фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осет 
да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, 
Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> </body> <b 
S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У т 
, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајућ 
е...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже н 
Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p> <p>............ 
 Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абд 
ваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар. 
м општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, б 
 на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника,  
лики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су  
гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и испл 
енги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата. 
>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p> 
, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти од 
од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p 
иђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати 
турци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се не 
 неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад 
котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни  
 смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била  
ом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио т 
о далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и 
 дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот 
ади стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странки 
ском библиотеком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента 
 и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише 
оривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршу 
S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али 
отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници н 
foreign xml:lang="fr">bureau</foreign>, књиге, слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у 
ти чула, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не прогово 
м толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам 
 чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте м 
нике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске, европске... француски је 
о да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује бу 
е и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтет 
"#SRP19120_N100" />, погледа у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ ре 
 европске... француски језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бој 
услиманкама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кућ 
ика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S 
ска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у 
ави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да 
.{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као 
 И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у  
ражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о  
о стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је т 
нскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казал 
отова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, притисну прстом једно место у књизи, и о 
слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше „<foreign x 
SRP19120_N38" /> узвикну Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад 
де је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-хан 
 једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисли нешто. <pb n="34" 
 да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ стра 
узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражил 
о смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<r 
ло су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну 
t> <div type="titlepage"> <p>147 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 147.</p> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p 
част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји с 
ебе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам 
о људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Организовали у Солуну некакво Књижевничк 
геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато шт 
а који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиница необично побледе.</p 
да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као дру 
вници.{S} Организовали у Солуну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S}  
тим да је данас седница онога солунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отид 
{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нерасположе 
шао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом 
мо образоване или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и р 
ма.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био 
ила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зн 
 насумце, притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже 
еб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, 
ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном жив 
а ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били  
 ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити  
ли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љуб 
клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и 
 жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клања 
иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах 
ши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, 
 сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док 
 кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S 
 запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О 
етка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оно 
сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, см 
У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код  
?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у 
ње, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била с 
ога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је  
што, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији о 
ци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама прек 
пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> 
ф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој 
опчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу 
оранџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно муш 
 обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не м 
.{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем зако 
ђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?.. 
p>— Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нов 
тена; <hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још  
би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао ј 
} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици 
то сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам са 
чак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материн 
} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао  
, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се  
 Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} М 
жна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S 
 он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изго 
не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њег 
 <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p>  
те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, 
 им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Љ 
.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је 
е тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести оно 
е...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час 
о?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један 
ајмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђави 
ену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фа 
SRP19120_N53" /> кјучук-ханум!</p> <p>— Ко је дошао?</p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој да 
е на своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исм 
звикнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p> 
бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави  
аон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло р 
.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чу 
стише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече  
94" /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p 
ут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић 
ла?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје с 
злика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>ст 
е се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим ш 
 како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ 
ли. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже о 
ашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Он 
е Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није пости 
ји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до вра 
алише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S}  
уша нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S}  
 родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао 
чања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад  
шко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје  
ас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слобо 
лику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— П 
камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум прист 
оче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћ 
Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нуриј 
мина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад 
 се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори др 
равао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта д 
нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној  
Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.</p> <p 
ка ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По б 
ољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе о 
, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они  
твараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те с 
смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи 
ћ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, 
 неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрах 
атма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су 
{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му по 
 руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} О 
Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, 
 то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И 
рала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад с 
е просто из љубави према конзерватизму, кога се тешко ослобођавају и најинтелигентније, најпрос 
и <pb n="133" /> их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су 
Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју же 
азређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да  
волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— То 
и се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се ч 
окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у оч 
Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубомор 
ивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи в 
<p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђа 
ед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији  
ао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да 
з је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали ра 
 нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, 
 као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умр 
 отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријат 
elle idée</foreign>! узвикну она.{S} За кога?</p> <p>— За старотурчина, одговори Мерсије уозбиљ 
_N42" /> удаћеш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њег 
миру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</ 
 пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се, н 
 воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује гр 
и распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих  
се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам  
мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не 
рећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и ду 
волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој са 
је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло  
 је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> пок 
ука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збуни 
јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже 
ске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишт 
се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, п 
ела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница  
има Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: 
шило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је сви 
виси од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цар 
каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покв 
S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули от 
 о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} У 
вити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била  
нонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но 
Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, 
ски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и  
о. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је њен свека 
 мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је  
дну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе пр 
ивота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко ра 
јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за 
ас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} 
о миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, 
а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „ 
{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, обува 
ва, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од сво 
 оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен му 
лију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, му 
.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Так 
Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћут 
ој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је во 
гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би с 
не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност  
{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње н 
ад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мич 
своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођ 
 оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је 
дна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврд 
а лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Ари 
је.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да 
а је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк 
џик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између в 
о рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у оч 
 у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу в 
 да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам ј 
ање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Ну 
и њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су о 
е очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.< 
е постајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> 
ин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одај 
 говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације п 
 иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек к 
 службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова м 
жи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> шт 
 места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничи 
S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, шт 
орави, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, с 
 онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свак 
 У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p 
ереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до 
њигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Ч 
onde</foreign>“.</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је  
а с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка 
 тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</h 
p>После напада, она није могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>.............. 
отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У  
побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свира 
а мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затв 
атељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; 
е; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цари 
жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и роби 
паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, а на једно 
} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко и 
и косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко ј 
то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку 
вши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Он 
ки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позн 
асте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна 
ајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у  
ије постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци кри 
ајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и пев 
х... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су 
<pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но с 
S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у ње 
види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа м 
"42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су 
и га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где по 
ко не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{ 
адох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, као об 
> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав прео 
ма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне к 
емал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} 
шће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се 
некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред 
 он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нем 
хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ов 
тих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Пред 
та.{S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ  
јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Са 
ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по на 
 си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он 
су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки  
молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори  
, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је  
чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам т 
— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене т 
непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ уз 
није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово  
р би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као не 
 конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони глав 
уди су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест  
 било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него  
Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, д 
 Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејз 
после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref target 
...</p> <p>Необични путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и 
премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао по 
ристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и н 
им вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати  
љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{ 
иле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њен 
таше три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе 
 много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вик 
ет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи б 
д треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустроване листове и чита 
 пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадун 
рпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким ког 
 би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и  
аш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да гов 
је погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које ого 
о отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не каз 
оз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до н 
аљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгор 
ладићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, св 
ље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала ј 
/></p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце  
тку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није 
џи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка  
макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуни 
Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним 
м противница идиотских бракова.{S} Брак код напредних, просвећених народа, много је савршенији  
.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, она 
ење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар с 
и њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала  
p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?.. 
га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху 
 изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S}  
S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нис 
братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на и 
у се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге  
ратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а он 
Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове мла 
 је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамаз 
ад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p 
ј мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а је 
шће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета 
вати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— За 
у; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забри 
ицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову сл 
одити као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала с 
теља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, 
а пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе 
у да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; ал 
/p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу ј 
 кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, 
мејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и о 
..{S} Безобразан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре  
арији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему за 
ама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом ка 
ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сут 
че.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати 
 отвореној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање  
 и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, с 
ољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежно 
 за припрему два велика женска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова  
_N61">Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id="SRP19 
, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; н 
суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој и 
екоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела  
осећам неуздржану струју новога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених 
пезама, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас  
лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, по 
аљда од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да каж 
водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи 
рвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула ш 
олуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашин 
арижанку, пријатељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући 
а мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прох 
?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, кој 
ри, него под утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 ј 
на, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се изме 
ога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој су 
киње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се 
а, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглескиња прво помисл 
не!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, 
мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглеск 
а</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука 
а се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком 
иве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нар 
њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: б 
или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до т 
а опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је 
p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: роби 
н поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то ве 
скрености!{S} Колико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! ре 
 увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она? 
се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отв 
о прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да п 
е воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-х 
, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој  
, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој 
с, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она од 
пали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној ч 
 будуће председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на равној нози, у  
љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девој 
ти да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала. 
 човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, н 
довицама; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „ 
вољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју н 
од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сес 
!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нес 
 пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затраж 
?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде  
 брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с  
с његових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада 
е полако, неприметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој  
 сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад поз 
ње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не 
 по један делић оне раскалашне играчице која је све страсније и помамније играла што је игра би 
рашан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пре 
њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та би душа видела  
 с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба д 
е која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> < 
ну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један ло 
у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати кра 
није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа пом 
 муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и позна 
 и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и 
а онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама с 
змишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су н 
p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесв 
 <pb n="28" /> служи да означи сличност која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако 
 спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у  
тово без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необичном силином, не слабећи  
так насладише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ари 
тово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, те је она за  
на.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је  
уду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убит 
 не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну. 
хи</hi><ref target="#SRP19120_N101" />, које дервиши певају? </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, 
леда мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, она 
не у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с друго 
але све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао 
ма, трбухом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно,  
ауш-Манастира, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би  
нима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинс 
ати се, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваш 
пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер фра 
7.</p> <p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли 
је нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> 
е простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па ха 
таромодним чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као доба 
епа турска жена распуштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, задовољне су што се овај вес 
офу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичаст 
инац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси в 
у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробуш 
де се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћ 
ва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје,  
и, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али 
кога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p> <p>Преко ограде долет 
 пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија 
кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима;  
нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад кр 
ране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странкињама,  
и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> < 
Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" />  
его као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматра 
и тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S}  
, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и 
 намирницама застајали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква  
е по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној софи поплављеној месечином 
</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде;  
ко ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и  
ли и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих 
антема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице  
их маховином као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе  
 ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху по 
х кућа окићених поломљеним кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси 
на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па ј 
рених очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за 
спођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло дра 
л, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она 
наврх прстију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница 
 не погледаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живопи 
азни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ  
и јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет 
 само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> < 
{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Забор 
не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна  
нања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је 
ке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескињ 
ма, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал,  
же бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза 
е оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Ф 
 не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је  
кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта  
нило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељ 
з овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} И 
с орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим б 
е јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се п 
и час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоћ 
ати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p> <p>Драги мој 
! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то ору 
вих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне с 
ном животу.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак 
вале једно велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васп 
ол непроливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући 
p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би пре 
и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује 
ну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас 
озна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга 
 Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисиона 
ознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељи 
тљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји упл 
во где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој 
иралајем<ref target="#SRP19120_N55" />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну,  
па се удадох за човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар 
једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав  
 и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају г 
о друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S}  
е навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких,  
ко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њ 
вици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минар 
биња јој донесе два ружичаста табачића, који су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, олов 
их људи и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зат 
у кратку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према сви 
еза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n=" 
 палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за друго 
Nouvelles</foreign> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небр 
на се ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воден 
ђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљен 
знити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се ка 
иф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отв 
цу мирисало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава ди 
рну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под 
ико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црн 
арев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и  
 те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала  
атмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовс 
јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и прем 
данпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на  
 од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и 
ражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило 
е-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по же 
 хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Оли 
ије долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му  
 по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер,  
се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њег 
 а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не см 
ује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Да 
 за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој  
ћи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се трес 
ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џем 
у су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижан 
из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искус 
ој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и г 
} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не воли 
Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>............</p> <p>Четврти дан, а о 
не осете несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћи 
д дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје к 
ина, и по обичају немуслиманских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно 
 је некакав чудан, животињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; н 
ући преко <pb n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкар 
мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, о 
} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију.. 
 беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце 
м мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот негов 
е крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечит 
ска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и оне три хануме и ст 
/> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и  
остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на  
 на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама  
Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} 
:id="SRP19120_N90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</note> <note xml:id="SRP1 
оје се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградн 
ња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвра 
оспођа непрестано виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га 
мори и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n 
има.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум 
 се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побо 
људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi 
нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дан 
ружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права 
 који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годи 
 на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога и 
 душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсиј 
оји оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се з 
дно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад з 
/p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе п 
дим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то 
у пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p 
 страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше  
ајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баб 
осталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена 
 <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, 
 жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Франц 
у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај,  
е сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће пр 
 добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је 
 чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи бел 
огла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе н 
ски, час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да в 
му једна странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро позн 
пом и плавичастим дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, 
гу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, по 
нглез у кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у кос 
познатим световима, заносећи се животом који познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, с 
убоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, наки 
о поцрвенела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад  
о гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот  
...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Ка 
ине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила т 
редњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На  
о је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем ску 
свим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S 
 А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела к 
пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расп 
ха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео теши 
ве је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њ 
за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала 
 хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран 
но црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n 
куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје 
а: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће би 
е за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо с 
Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, д 
 рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“.. 
з Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић, 
вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Ста 
да се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мада 
носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је та 
ао да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожности и богобојазности, мисли 
гачак, Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих,  
а, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала,  
!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не 
ена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола од 
идовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црв 
а свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пре 
анцускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик француски, па Немице, Италијанк 
њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љ 
ити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Љ 
зрасла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море ј 
е за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, о 
ује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су к 
7" /></p> <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изг 
и?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком ра 
ла овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатм 
о младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети 
тијих реликвија — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут 
рива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају с 
толић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с тат 
 „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се к 
онижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је п 
љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су 
ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; ов 
ар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не з 
на би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе с 
у љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена ч 
године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види са 
 пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш 
{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо 
а писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са  
опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу пр 
ра чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њ 
сади до једне енглеске посланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пиш 
х предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, 
е њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколик 
нка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, 
Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ха 
hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</note> <note xml:id="SRP19120_N 
ања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулис 
елој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове <foreign xml:lang="fr">saut de lit</forei 
њен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<foreign xml:lang="en">Poppy</foreign>“< 
крену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошл 
ст, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз кап 
 своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} К 
вно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, с 
иш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</p> <p>— 
огле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пут 
ла да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће прв 
 се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са св 
ар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу,  
аци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је 
 или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз  
 Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: н 
 Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута п 
ад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, ст 
вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друг 
вих, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје  
бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали 
, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо  
ао све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тог 
хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „ 
 правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, 
руштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме 
ањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре  
 — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, 
} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу ве 
ви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје  
коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Франц 
си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, г 
 развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ 
 би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</ 
ила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли  
д, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не долику 
да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ћ 
Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, 
а.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две  
уским именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погл 
ајући једну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало 
 траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад 
аустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је  
оћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог 
Никад неће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са 
и се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет  
вам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам 
нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа 
<p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцим 
!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од  
ш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка  
е, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може 
та. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S}  
ао спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један п 
и : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се се 
м весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају н 
реко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом  
-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="1 
чијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми  
 да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младот 
данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепот 
ити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види хар 
ној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се нам 
у поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођ 
есвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у 
па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са 
м капијом зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум 
 али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече 
урије-ханумином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад 
лесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна 
са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се  
 покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола, притерана  
ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки  
нумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх ста 
а, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као пру 
ји јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога С 
даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким п 
е, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кол 
ико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном кућом са с 
 чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејов 
 шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обрија 
 једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, зате 
ед Нурије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто 
лаву кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: 
ца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi 
, његова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Бо 
 ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-хануми 
и ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а ув 
 кола.{S} Невеста истина развијена, али кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дамаско 
сли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле 
снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимп 
единготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су осл 
оким оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо роб 
ћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах 
, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној нерав 
нцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, к 
рће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и  
ла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.< 
е ходала, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкива 
 пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год ба 
е не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли 
 му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је  
на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Драга моја Мерсије,</ 
астури, испродава, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешч 
интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотурки 
ва је према породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у 
.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан 
мре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— С 
 Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразу 
 зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу м 
премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, н 
оје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небр 
зервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њ 
 кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да ј 
 проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не п 
о пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин 
и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује м 
 Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа н 
али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише. 
 земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамб 
Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „<foreign xml:lang="en">No thought 
на, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига нач 
тварају очи.{S} Колико неискрености!{S} Колико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p>  
тка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: 
мање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо 
 слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} К 
вају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробуд 
кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрености!{S} Колико лажнога морала.{S} Која  
м била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, 
к пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми оп 
0_N94" />, како каже Ђулренги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ј 
{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.< 
е да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико  
 Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти францу 
учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије  
рисавог писма није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога шт 
теље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело  
“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“  
кнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фах 
, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на па 
Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јут 
ли, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ха 
 око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први 
д је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па 
дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> ј 
мамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је 
 мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бо 
због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце по 
 може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођена робиња, нем 
ђе да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањ 
кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год поглед 
а не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се зарумене 
м.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила.. 
етки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је  
 децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме к 
и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго 
му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их 
е преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на 
ени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она 
фирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>—  
 а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка. 
а рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l>  
асом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, 
..</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут,  
кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он 
ознајем, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> 
 виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак скло 
 хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек ве 
>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „ 
а“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S 
а, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек  
че прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волел 
 n="251" /></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој у 
 капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко прем 
ом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови с 
лимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду н 
ова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она се радовала како ни 
у ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{ 
не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и 
У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске пр 
госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А с 
 солунско турско богатство на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на ро 
е од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу 
а, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учил 
...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Поглед 
.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође д 
 као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се те 
уташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћу 
езући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу,  
з прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да по 
азгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог  
а удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно  
новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јали 
 глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђ 
тма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи,  
 софи под белим комарником, јер царство комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то м 
е, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пос 
беже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не 
p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; 
оћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави платна и 
таше некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, нег 
Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишља 
 Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још није прошло, зује  
асред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко пл 
рене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена насред софе, 
отле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш с 
hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предс 
дан врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори от 
вао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</hi> значи једно исто 
 не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом приј 
не две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нис 
Он има очи... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p 
векар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је 
е им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на 
ашјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и умест 
по, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" / 
ски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је  
скиње...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ари 
 деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је мл 
, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему с 
ободи једна ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се 
SRP19120_N54" /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ха 
и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ва 
 тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе  
S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи 
 с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудел 
е да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју рану 
 мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очај 
 овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није 
{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају пра 
дотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћ 
ски.{S} Правила, дикте, синтакса, стил, композиција, литература, како јој је све то мило!{S} Он 
а мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Н 
пире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка 
г комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем  
 себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ух 
лаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а к 
в нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Мож 
да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро ви 
вно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „ 
ашиница пред сведоцима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав  
ашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, 
рински: комшије хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или ј 
е.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њ 
{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; тр 
род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих и 
 једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>-  
 и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напосл 
ла си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још ни 
 оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а  
и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из ц 
 се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће не 
 биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чам 
де један капиџик, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја 
Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ј 
е нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле 
} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне ч 
а да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз 
гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто  
у несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим 
м симите; његова мајчица куваће шербет, комшиска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатм 
 јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фат 
...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни опла 
 на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слу 
ни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, 
 пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Зах 
...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ 
.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака једне наше познанице (њена је својина тај каик)  
И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после т 
е у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом 
 у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан,  
д је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И  
о пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром,"  
ђа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Ниш 
с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе  
ругарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту  
, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се 
вно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет  
 изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев  
е бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Са 
 изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, ту 
ли беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко ко 
есец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсиј 
 са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми ње 
ни, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних 
колико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше 
ознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер,  
анкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{ 
то и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, 
д ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} Свекрв 
 Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: коли 
храни из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послуз 
узне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханума 
ласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум с 
знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, чланови срамног режима.{S} 
 летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi> 
ранцуског, то је просто из љубави према конзерватизму, кога се тешко ослобођавају и најинтелиге 
 помислих да је синчић некога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом 
краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се  
 да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: он убица,  
 сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фин 
насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче,  
р је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави,  
наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} З 
оћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ. 
ађима од себе, како пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад  
пша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу на 
е у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="110" /> с 
 види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S}  
 се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и ж 
о близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а 
с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени намирницама застајали су пред 
у коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких р 
Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега,  
олазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У с 
ула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна мла 
гатство на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дилаверима,  
, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани 
S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирал 
те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је  
/p> <p>— То је крв твоје крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма ве 
је крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја  
рими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не в 
.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</p> <p>— Копил 
г бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{ 
рављено; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна ка 
 земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасми 
јку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, нас 
љан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{ 
 избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А ка 
та.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од стр 
> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећа 
ио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и  
 било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, 
ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар  
тане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом име 
 снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одгов 
го и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита р 
еде у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Ф 
одне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан  
>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме  
а код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, реч 
слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се 
 друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та пром 
обожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> <p> <hi>Песма</hi>.</p 
ну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са  
} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијано,  
гледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те прос 
 ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p> 
у.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена 
О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући 
и јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашт 
:id="SRP19120_C19"> <head>XIX</head> <p>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и  
летку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује  
ке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се 
 Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европској хаљ 
, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зидова, иза вис 
 положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И 
очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сеч 
ћ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако 
имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џ 
пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе 
зникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј 
че Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље р 
ривши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене висок 
> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Ф 
 гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под вед 
изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слик 
стим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на 
 да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p>  
ратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, покривене плавим солунским небом; уђоше унутра. 
атмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња д 
.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле су  
проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дер 
и рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса слова симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шаре 
: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, доти 
 панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појас 
а Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> ср 
громне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у к 
} Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} 
а, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром стол 
: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало  
вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико  
како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја  
) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кесте 
p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће 
s demi-Vierges</foreign>: омирисана јој коса, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се ро 
вуј.</note> <note xml:id="SRP19120_N44">Коса: узми ме - бежи!</note> <note xml:id="SRP19120_N45 
 затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шап 
а лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни 
аше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући 
ова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике разд 
а, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва 
и, раздрљена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше  
уби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређ 
је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви 
ње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама ко 
 том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне про 
нцуских романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у фр 
облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где с 
згорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал 
мешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом 
о.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима. 
 одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мух 
ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше 
е, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима темена, па се повукоше у један  
 бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах  
ије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека  
м отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима 
е она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, ха 
} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам 
киња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње  
аштање, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најп 
стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она им 
/p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како  
но место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више  
 и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама је дотле добро, док јој оне  
 и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзи 
ује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше 
 виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из к 
поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> девојке шт 
оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборављајући правила њихових друштвених 
 рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена 
рији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама. 
а.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (уне 
е очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким  
да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и да ми на  
а одреши појас и расплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара нек 
 изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био 
д ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p>Никога није било у  
 њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче неж 
ка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа д 
у, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случа 
!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, 
ети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p 
пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни ре 
ти страсно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним страсним, сн 
ни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампи 
 Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покр 
е друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад 
цала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети с 
тна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види му 
 последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — 
еди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где  
 Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори 
 зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала 
би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али н 
, једнако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаш 
але су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрв 
ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у  
спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, 
<p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S 
} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, 
 све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спрема 
ом отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и осећао ј 
 из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурн 
кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен  
ажише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на 
> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка 
није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао о 
рашно неравној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да високо 
мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице  
м колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дилаверима, и захорило се, наје 
гура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупал 
и, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат... 
рвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче 
р: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>њена петн 
 и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њих 
Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фи 
звлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што 
е употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим; да  
с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи мил 
ачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Б 
зговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потраж 
јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице. 
е рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{ 
 остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S}  
ас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да нав 
{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а 
себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве ч 
 бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европ 
 ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, да не  
Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се 
ме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је гр 
 <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њ 
орено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовн 
ана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким 
што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мал 
ре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте,  
ловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио  
учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S}  
Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигар 
{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде  
: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> <p>И Нурији 
 леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, 
на кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари 
а родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора била је месе 
е, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши  
вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене ц 
ишта не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, зау 
х које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глав 
<p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар  
младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта  
 улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S}  
 лица, оборених очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да с 
 /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на 
ко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун мес 
скопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из  
те молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу бе 
умењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две с 
стужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што пл 
црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изг 
у, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не глед 
кла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и рук 
е, људи не виде жене развијене поређане крај путање до средње капије широм отворене,<pb n="131" 
о је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој о 
n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео пи 
 с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два три ди 
мазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од он 
а...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас 
о двориште једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе ч 
 од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој рук 
омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове  
 у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi 
о „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, к 
вор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џе 
ће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овак 
начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се весе 
 да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била М 
 је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице 
ље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен 
путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда к 
у румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво по 
емирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-фи 
 из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуб 
по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женам 
 и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни з 
о месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе 
/></p> <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него  
 брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добац 
е место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себ 
оред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час крај 
г дебла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи к 
 гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога  
шиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> 
а!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из је 
ку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чи 
Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у је 
ма, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је ви 
</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам проте 
лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на 
ог у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децемб 
 А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око:  
серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S 
мамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, 
а службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу",  
млатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе,  
ини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање. 
ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражар 
ркве или палате, или дворове француских краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело 
у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли св 
ој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно ј 
"58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара  
четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помис 
ум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док  
 ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу  
сецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, 
хита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! реч 
о је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свад 
тно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије 
из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина пис 
атма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакву дугачку: три 
раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је о 
 човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству њего 
затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и вра 
о бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве у 
<p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој  
ропљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у п 
тоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с каквим терето 
их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...< 
к и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озб 
из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} 
рица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, с 
идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина 
g="fr">Mon Dieu!</foreign>“ Па се после кратког ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф ви 
 од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" /> Госпођиц 
њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></ 
а, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане ко 
 дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фа 
ог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> де 
лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, нас 
Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене 
спремише се за спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, а 
до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и  
 се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити о 
естајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак . 
 ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам и 
ад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер св 
 крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име да 
ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна ра 
ма Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S 
 раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S 
м делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су  
ме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> < 
.{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је ср 
ем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћ 
о име ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копиле,  
ма...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хт 
вом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“  
смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи с 
ога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџ 
зијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им вен 
 очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за кул 
 радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад 
јутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, 
пут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, 
 у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а биче 
овембра.</p> <p>Данас... у махрами опет крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој < 
а је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господ 
 „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радос 
уше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је 
тране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изн 
 на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад 
ка.{S} Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју 
јина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи 
виле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а 
м.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други с 
јом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише  
си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дет 
ском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џ 
млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетк 
ешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла  
222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у 
 оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их  
жи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просу 
пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нов 
аше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на с 
епамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је им 
, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „А 
 једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо. 
ст кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покриве 
S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, 
погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, 
адовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше  
 преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди 
ј крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна 
и.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих су 
, покривене дугим ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од  
му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га ка 
 за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што  
га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво уста 
ратом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој му 
ом срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који п 
вога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре неколико месеца, к 
тати : не зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже 
уме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с високи 
ше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафез 
 сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не 
 врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у ц 
у криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми г 
наведе јој многе примере такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним в 
и увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} К 
.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цел 
Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је  
 очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи 
на да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом:  
 Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и  
е боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи оп 
је-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, за 
гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јо 
овеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се 
на завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, шт 
во тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече 
м девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови. 
ма нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није од 
е диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Шт 
уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокр 
осело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фат 
.{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га  
сти.</p> <p>.................</p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориен 
а ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удар 
леће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја  
моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле ду 
 Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати  
о у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човеко 
мо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у г 
да у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је,  
ж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамот 
„ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој од 
ке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима 
о свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су к 
 је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из  
она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским 
 целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их н 
ред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је  
вичастим дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из двори 
шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не  
кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с  
p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xml:lang="fr">Је t'ai 
а</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде 
ља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена 
је била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S}  
ње.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја  
 ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота:  
е га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у д 
дају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад  
ене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не 
Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене поб 
 је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се 
ада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког вр 
 и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду 
и, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у в 
 капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не 
анум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивн 
та је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од 
а Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком на 
а се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије 
, култура“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l 
</p> <p>Фатма ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела  
немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме о 
 деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде и 
p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, протер 
другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башт 
е с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже  
кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, 
дјекне каква европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи с 
, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<foreign xml:lang="en" 
леда јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страх 
} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викн 
ра је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје 
ед матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се,  
не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target= 
 као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече... <foreign xml:lang="fr">Mon dieu! 
} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно 
комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тад 
осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Ко 
} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је 
е да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, т 
крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и  
е из романа поједина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што  
те, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S 
у, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе бра 
и, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну  
 а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „ 
 јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и х 
а прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и изле 
аје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једа 
у кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових он 
ас-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана 
е су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале в 
колике средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Г 
, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прстење и 
лику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледа 
грала пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори 
изена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као  
нглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од в 
ора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пруж 
по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европс 
имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека 
 човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти 
ижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пић 
е јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсиј 
да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве 
нама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф 
голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре 
ћом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, 
ћено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку 
ариз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећа 
, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, трену 
ко је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с њег 
ћи у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једно 
ла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на 
ебо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени к 
пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и после 
расу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђош 
>!“<ref target="#SRP19120_N112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, 
жну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрве 
и она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би с 
 је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом  
т.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила 
} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од  
ем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз капиџик... <pb n="142" /></p> <p>— Као милосник с  
кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „Н 
олима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми д 
дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише једну де 
 тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болеста 
ашно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим т 
ту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и 
је цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се с 
о: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам г 
ењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њ 
ње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред 
 Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта г 
а затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа веза 
са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p>  
.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не по 
S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока огр 
и левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласов 
ле? упита њена мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и 
марници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шарен 
иџику је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снеж 
 му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од че 
е Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— 
евиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кр 
у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S 
, немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <pb n="160" /> шалоне — нигде никога.{S} 
пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њ 
но, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула 
о читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Д 
 широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики 
 — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па 
у, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима чести 
д ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично: тражила мене; он ј 
} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крив 
иње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их ј 
зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе те 
смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На  
рекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Ма 
.</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <p 
во с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></ 
S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткин 
пела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе  
} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсоб 
јете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу  
а.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мад 
 поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европск 
а је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код 
у туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје  
 ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је 
 /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, с 
чи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи нау 
 Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— 
 решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с пода 
пијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На 
у се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „ 
 што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за  
 младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— 
 њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати  
у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је 
ло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болес 
ља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне ц 
Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и дв 
ираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с 
глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно из 
снице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се за 
 му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, с 
се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милује 
иф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радос 
а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Ни 
S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас у 
угачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зелен 
а ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља 
 какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој 
 младожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као 
е је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве  
и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и 
плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о 
, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> 
етлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад на 
че.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>но 
аршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене 
дала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарн 
у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би ј 
 водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам 
 пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама са софама и 
ште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; свак 
рисане зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно с 
. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до њ 
 наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад с 
ереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним п 
е срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, 
>Тужна сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, п 
и жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч. 
да: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у С 
рсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерс 
но трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са  
јдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чин 
и биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, р 
 цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га  
ашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јас 
об свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па т 
 и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разго 
ца и три младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало,  
 а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а 
вог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Ки 
поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена 
</p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и с 
ту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљу 
рње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша ср 
нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> 
мине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне по 
е може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграби 
ан-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже г 
{S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S}  
 ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, спуст 
ла која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло 
лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоц 
д црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им ле 
на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окр 
 к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет  
ла, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост ј 
е испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толи 
{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске ке 
 тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена 
мала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>—  
p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф 
м довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун  
ој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пр 
бе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен  
овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „удар 
; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И  
гнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" /> себ 
а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-п 
ук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не  
} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам б 
ажњавате се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и  
и видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних  
за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску мус 
и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти  
лук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни на 
 лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S}  
те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми 
и овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> < 
.“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш 
ла шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душ 
ваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зел 
: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу поч 
.</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена 
ачило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша 
шла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал- 
 седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој пр 
ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да с 
 могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти 
изу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо д 
ене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, предала се 
лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S 
<p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар б 
 врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{ 
лазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S}  
кут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви 
ву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>О 
е Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човек 
Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати д 
а, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говораше упла 
смеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> 
ој за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да 
ведно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи. 
 пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, 
очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одго 
је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом 
јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју са 
 њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Те 
чи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако м 
Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али на 
Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, ј 
е само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не  
ући, са старомодним европским чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европс 
се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна ку 
p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). 
екивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну  
 па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука до 
ј викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају  
и и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Фатму и мења 
="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Ца 
оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина, али с проводњом с 
 нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико им 
рава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сес 
и, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским  
<p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих 
 Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{ 
рет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема катанца.{S} 
је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она свој 
ам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на со 
лима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без пит 
 говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оц 
осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непр 
а што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отв 
ме говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. <pb n="122" />< 
— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ј 
је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Про 
ој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<foreign xml:lang="en">Poppy</for 
 нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Де 
елензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам воле 
 деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову  
ам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађује 
ј кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb  
 јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, 
жена распуштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из 
казан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} 
јете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се 
о, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћер 
а за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, он 
една стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слу 
ку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одра 
тару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсиј 
анкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, ост 
е, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди 
је није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="115" /></p> <p>девојке осети 
ија, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалија 
су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је 
о“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често у 
њанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује.  
ој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улиц 
више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина;  
друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је св 
пољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (руж 
 харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њи 
дам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три 
 да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n= 
ц стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не 
 <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена 
рију...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога  
кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећ 
кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи п 
а, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S 
аквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те 
 је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, ј 
 је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница? 
ка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После  
„тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је 
 се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли 
 цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу),  
 те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала се с људима.< 
{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што нис 
просила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају  
одреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у ли 
м интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних 
 n="87" /></p> <p>њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та 
олица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрп 
 Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најго 
p>Пашиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С к 
учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{ 
ла кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке стр 
та је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од 
како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} А 
бог чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим 
ти, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „ 
ле и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И долази 
 с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не во 
о Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек ј 
 у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, о 
.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејов 
више ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родите 
јка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукал 
јова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико и 
пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се  
кивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје 
лику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не уда 
p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? 
историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчи 
 <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да 
а сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја  
уче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Турк 
месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт,  
Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гу 
е!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре уб 
> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчиц 
оје.</note> <note xml:id="SRP19120_N48">Кћи ружина.</note> <note xml:id="SRP19120_N49">Разумна  
трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљ 
ча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара < 
p> <p>Ја, бремена, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми 
н сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, комшиска момчад послуживаће госте, а њег 
а га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — в 
т... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извад 
ју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, с 
олико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} О 
је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, г 
 би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу. 
авао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те н 
 коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p>  
ахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи из 
у, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки  
иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла 
реба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и з 
мо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд,  
 <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут,  
говори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате к 
р душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> 
{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала,  
н брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га. 
 мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарин 
их у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја  
, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет к 
за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>оног 
латну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људск 
 <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у пос 
 обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или ка 
једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мок 
дна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, <hi>кузиџијим</hi><ref target="#SRP19120_N4 
урски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, <hi>кузиџијим</hi><ref target="#SRP19120_N47" />, заврши па 
кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, он 
 долетеше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, за 
 Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не пог 
пи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који вол 
 срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим  
ј виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} 
те, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора устаде, узе  
аде...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселиш 
..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух  
да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу 
ула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и 
истан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко 
е не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разгова 
иш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним  
ако децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Ва 
ка сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S 
 жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> 
а није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утис 
лтуру гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" /> прима се с резервом.{S} Само кад 
на вам уста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пу 
о није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма  
 прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим те 
лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, полиглоти су, ка 
 и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети једа 
у снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ј 
маћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се  
а је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{ 
} Она познаје и друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса,  
S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња 
бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може  
, дати нам темперамента и подобности за културу, за живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође  
-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљују и онако расп 
е, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n 
...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући  
: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} К 
, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста с 
S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријат 
ке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb 
 ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих ка 
но. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реом 
нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на с 
вши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир 
оди преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и 
 У повратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била  
о одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="247" /> њој.. 
тељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му 
 <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и  
рашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио 
писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допад 
и црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их 
 и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле  
, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па  
шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у  
ајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим тел 
ио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао 
 очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пре 
Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за 
чици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид 
, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене сви 
 с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јад 
е опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу 
ећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад н 
а ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала 
н.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“  
е као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је 
одно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од  
пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер < 
, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на ц 
: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226" / 
 продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га милова 
 ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: 
како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцен 
шаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене 
 Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној пре 
зва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити с 
е је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>............ 
 моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="28 
саним роговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи јед 
каве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зе 
да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати стр 
ати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на см 
 старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађо 
 гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама 
це, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко ка 
"SRP19120_N17"> <hi>Саказ-кутија</hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова др 
 <note xml:id="SRP19120_N17"> <hi>Саказ-кутија</hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу и 
иде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и р 
иним писмима, подиже заклопац са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и рук 
осле овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цига 
рној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пуд 
p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се 
чне Францускиње.{S} У другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва с 
ри сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буд 
се, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драг 
ти својих реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито 
.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: оч 
/> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target="#SRP19120_N17" /> од љуске орахове п 
ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало 
з Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, 
стре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, покривене д 
а главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове 
 поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у  
како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љу 
вораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима 
се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их го 
оше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{ 
зно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опет једн 
изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернацион 
озоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мо 
анцускињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} А 
ог исказивања своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, 
о доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се  
је је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и и 
ргија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да  
о друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене? 
а не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p>  
е, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у пре 
 нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па 
ма ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу с 
..</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо из 
м под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на г 
исала <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу 
уће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су 
<p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмех 
 лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замб 
е што је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели 
ог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта ј 
е и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа на 
 је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прекс 
своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европ 
ене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види  
 из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Е 
!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собам 
ман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столе 
ф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестр 
и</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које ј 
 у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама 
чини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд  
атма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву 
ске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико 
 увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или  
д пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као 
е к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била  
ала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта... 
бог женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер он 
ве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се св 
шној калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићених поломљеним кафезима над које се надносе о 
итмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао в 
id="SRP19120_C17"> <head>XVII</head> <p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије 
; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве  
једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци.{S} 
без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до пр 
зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нем 
д се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, 
, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исп 
 и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натра 
љује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућ 
тали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{ 
где никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну,  
„А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и  
..</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? гов 
е један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некакв 
буће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама јед 
ећ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без пит 
 одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мисле 
ати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рама 
 врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га че 
е јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде 
оре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздр 
је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она на 
 све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене с 
 ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично 
-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Пал 
узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ни 
ћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове же 
вник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то де 
 дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је х 
 она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку о 
аком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у  
, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да ни 
е се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref target="#S 
ва, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога во 
 жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, н 
ћи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта 
-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и 
воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{ 
су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у н 
и као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам д 
<p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Ме 
il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи  
менин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од 
небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо з 
да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претв 
рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:< 
ову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се 
, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошли 
и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p 
 у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну ко 
бу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме с 
ј страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте ка 
о сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и п 
а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да кр 
а време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, 
 мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рач 
распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндер 
ожар <pb n="182" /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од кућ 
ртом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздр 
 Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), св 
ту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, покривене плавим сол 
ичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову но 
ијатељице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И ме 
зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој ж 
рчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид м 
ој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до  
ром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљано 
 човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо л 
замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“ 
т!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је м 
же бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; 
Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Гр 
да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други на 
} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од по 
д џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео теб 
у...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} 
, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не 
ако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} 
 челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да  
рамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да н 
ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар ка 
и, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће  
дитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је 
творише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да 
о му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да  
таринску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она ско 
да.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа 
мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола  
Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{ 
су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по ав 
аједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, н 
урчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један д 
та да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна д 
калске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених"  
 гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанске девој 
нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та ку 
 мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за 
д се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један о 
мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је направље 
 сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке мо 
ог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очек 
ну историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она се љутила, не 
ружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала! 
 чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и 
ти, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берб 
</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="1 
атила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто не 
ат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ уз 
м: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце 
им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничк 
аједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац.. 
/hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бу 
уми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Каду 
 — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејн 
аш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш м 
, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да м 
ва заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, 
обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не  
у, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хаса 
аца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намир 
/note> <note xml:id="SRP19120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml 
ан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке  
а жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и н 
 Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S}  
{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} 
и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да 
ече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љуба 
им Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела  
ој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби г 
 што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је то 
ују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— 
дбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за ког 
уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлук 
је смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерс 
rget="#SRP19120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p 
>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је  
> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је диса 
д не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване. 
свим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више г 
у на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади 
о дрзак, не осећајући према родитељској кући онога побожног поштовања, зато што у њој није одра 
рећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њи 
мошуса, као у каквој старинској турској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома неприја 
, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} З 
бити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопи 
с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле 
нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су  
осрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна  
кад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају 
p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле р 
воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свад 
.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и 
шта — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси 
 ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као 
не — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша к 
подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, а 
енада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј 
ла се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није пом 
ни.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, 
у — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ар 
но.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш ж 
научио.{S} До половине Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут с 
шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као ти 
 дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S 
а, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну н 
слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18"  
она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с чов 
ead> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чи 
ртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка 
ако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, 
и изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту гл 
Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На 
атка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче  
умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да 
децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су 
у.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале  
.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио пе 
држи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три б 
 нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... < 
кој, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста годи 
Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позив 
ога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као пр 
S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој 
дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спава 
ђе вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој  
одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад  
ну кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да  
убила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Видим  
упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.< 
абавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отворен 
ини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: ул 
па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равноду 
побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Ј 
е веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице  
 је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у  
што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединиц 
а, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не поде 
сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје  
ега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, спали. 
м унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа 
 <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирал 
ну од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац ста 
орити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе б 
 се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нур 
њама и Францускињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже м 
дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркињ 
 на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} 
ред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на  
, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Ал 
о ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле 
излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш х 
о девету (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваз 
реме кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n="187" />  
211" /> пожар.{S} Пред Нурије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда  
стадоше пред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (соба 
head> <pb n="1" /> <p>Пред једном лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грч 
S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад с 
А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга 
н се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? з 
дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неи 
 хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџи 
та удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу 
м добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где 
ц их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора. 
епросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мут 
осамдесет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта и 
 одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што 
е жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џеп 
и: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најми 
, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како нис 
м људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним  
аса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робињ 
Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, 
 Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно 
ису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријад 
тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинс 
о мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она исп 
.{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њи 
јно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S}  
роз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова,  
, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно 
 првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папуч 
{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери после  
зобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: как 
ле, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана 
трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењ 
 и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{S} 
је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{ 
S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још  
узе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио. 
 пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову 
и црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуциј 
бавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а оч 
ка те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема 
ни да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „оту 
, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград,  
ола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које 
е буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улицом иду испод руке; походе 
доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели.. 
 се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатм 
но, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!.. 
и по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцето 
да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку 
навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то  
ицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој  
.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештај 
подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{ 
д мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од ме 
 <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва 
муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и  
ам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign xml:lang="fr">frian 
ом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, 
ви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се бо 
еговом страху.{S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетк 
 вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S 
да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредиш 
че:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли д 
орети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а  
p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите ли 
гаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml:lang="fr">Entrez!</f 
 се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</p> <p>10 новембра.</p> <p>Слатка мој 
гледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Мож 
а вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да  
их краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам  
N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xml:id="SRP19120_N109">Слатки ч 
з густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала!  
су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<foreign xml:lang="en">Come!{S} O, come, my li 
м се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њи 
оја.</note> <note xml:id="SRP19120_N77">Лав и светлост.</note> <note xml:id="SRP19120_N78">Лав  
ост.</note> <note xml:id="SRP19120_N78">Лав и сунце.</note> <note xml:id="SRP19120_N79">Одељење 
уски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Т 
урском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> <p>Џемала нема.</ 
ти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао вид 
> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазе 
агло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан го 
 сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе 
а, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда  
ела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако 
е мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Ка 
 дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падн 
м на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да 
ознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, кит 
нцуску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш т 
ак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путу 
 их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њеног 
или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румел 
 ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као д 
у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} 
ива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Францус 
гује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће с 
огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађ 
еле!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и ј 
који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознат 
ле, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима ш 
ком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Ње 
нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошла до к 
латом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога 
одећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му  
, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да ј 
а, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> 
 да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав 
 а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџ 
је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи  
се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла помор 
а је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко 
тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он,  
 њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се п 
 нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стотину 
ажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али о 
би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети  
 другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, 
ју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на пес 
ечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>иск 
н треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њ 
дне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба,  
и тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену  
од жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у  
нчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора о 
 очи.{S} Колико неискрености!{S} Колико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Ал 
 њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старотуркиње мет 
 кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије? 
а за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{ 
е:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>П 
 на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се ма 
 Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту 
е загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, с 
ри оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено,  
ада, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на  
а писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много и 
ени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни ми 
56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на с 
е, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морат 
 школе.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мисли 
ду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није  
ознаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по све 
м...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам има 
ила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођиц 
 Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикасто 
бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да ј 
о.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала  
з густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери 
е родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гуверн 
ада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму 
у даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене тр 
а челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је 
“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо о 
ељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Ну 
S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S 
воје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Бурже 
 госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: <foreig 
ао уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као св 
 јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: прос 
чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и при 
 и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако  
д јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је пр 
 разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушњ 
 у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се  
...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне ку 
ote> <note xml:id="SRP19120_N66">Рођака Лаура.</note> <note xml:id="SRP19120_N67">Дођи кући, Ан 
ина.</note> <note xml:id="SRP19120_N21">Лаута.</note> <note xml:id="SRP19120_N22"> <foreign xml 
лико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога д 
лико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле д 
лу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена једи 
а врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се 
своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-б 
ки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од  
" />.{S} И пролазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршиј 
т крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S}  
на, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђе 
еје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја 
 ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је 
капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају  
а ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му 
еф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p>  
манину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је н 
леној свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од  
еља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са 
Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико  
уперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да 
од одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати.. 
п летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на стол 
 и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} Раз 
апољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду,  
н поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, нег 
га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе прем 
 покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколик 
 уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поно 
ке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p 
да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне,  
ше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називај 
га и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, изле 
слим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем оч 
лук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бе 
p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види  
очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} К 
е је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} 
} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С  
вршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а  
о једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, покривене плавим солунским небом;  
> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним с 
ела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} 
 али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје  
им коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад одн 
аест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S 
и.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињам 
су, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с нек 
ено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка  
ут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „ч 
ед њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим  
и и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и јед 
жења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу 
да, она није могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>.................</p> <p>О 
да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше доб 
У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И 
а се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти д 
..{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како  
пуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох:  
оси... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језико 
бе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескињ 
о једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се ка 
 плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и  
 Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помисли 
рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она  
ув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену 
ој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца 
овади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјуч 
к: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице па узглавље, уздржавају 
 метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није 
че се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постељ 
иђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина,  
пело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги  
 врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да не 
пава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушт 
послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да  
 легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац ј 
обу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јо 
е сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма 
ремена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом 
отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ух 
они на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p 
нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S 
их ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, 
срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и т 
ди, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стој 
сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{ 
дресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартији, п 
 да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се 
S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у 
 бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јо 
ражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице 
еним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запуши 
д има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знал 
 и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непо 
ерџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упир 
ђу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његово 
.........</p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак 
е се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке сед 
рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је го 
 или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се о 
/p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде 
колико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} М 
од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нов 
S} Према тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зове 
 и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас  
ј је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, 
p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> 
ћање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— 
 смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад 
у разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> 
{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али 
а заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по 
, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како 
у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, ус 
Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="246" /></p> <p> 
очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p> 
говати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док  
е топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>ње 
ахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачу 
рано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи 
л-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши 
да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у  
/head> <p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред  
е устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да н 
ек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и о 
 па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух 
} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири вели 
ени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући  
е опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог ј 
 /> преко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је  
почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узр 
ђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком сед 
а, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је  
е то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу 
аротурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више вид 
 зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао тр 
} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна! 
рејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} 
 европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и  
и, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} 
су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>—  
у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та р 
 очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму  
бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог 
трић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и 
ј за старотурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам в 
сман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не п 
d="SRP19120_C5"> <head>V</head> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се  
 неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набе 
ој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли 
аљубљених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано 
ан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} О 
 изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је к 
ра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пр 
 је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му  
<hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их сал 
N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.< 
новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла  
{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њ 
<ref target="#SRP19120_N35" /> Мерсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су  
, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде 
 им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђулбејаз, Ђулренги,  
ем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга г 
ранџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чи 
} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам в 
 него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити 
ти, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више же 
лескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускињ 
им...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем т 
рећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним  
 у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Евро 
гледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме ви 
о само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи ко 
е како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје 
Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, је 
xml:id="SRP19120_N92">Боже мој, како је лепа!</note> <note xml:id="SRP19120_N93">Знак.</note> < 
ml:id="SRP19120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xml:id="SRP1912 
 песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note> <note xml:id="SRP19120_N60"> <l>Збогом!{S} 
ко!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуд 
жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странки 
S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста. 
но мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно к 
 су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, које имају кће 
цуски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не оп 
ену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, оп 
бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује  
е, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен,  
ато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене с 
е јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ов 
за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цв 
 је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад  
ена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне зат 
и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за  
И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у 
х плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу м 
 ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и св 
шо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква ле 
 просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је јед 
маља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад до 
, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара 
је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим 
{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 јуна 1905</p> <p>Д 
киње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглески 
 романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна 
у овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро,  
ушу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први  
, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:< 
 да смо образоване или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају оч 
ним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турску же 
>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, Солуња 
звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бр 
неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и з 
нкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећ 
малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила  
едног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упит 
а јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толи 
бу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фа 
 мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали ч 
а се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-х 
..</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна само 
чке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек 
а крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната чо 
им струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазил 
ђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да  
крва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те  
хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењуј 
, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је  
ло, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: 
мболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни 
ратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> < 
ли чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} 
 изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен.  
била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S}  
е плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склап 
у ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса слова с 
Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да  
риз, 25 новембра 1907.</p> <p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам вид 
ке странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафе 
 са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до  
ицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј по 
у, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет... 
 некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на 
ри, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад н 
а јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она с 
сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога к 
но и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, д 
 јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p>  
........</p> <p>„Мерсије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Е 
а Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је 
син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког  
ростакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је б 
се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се за 
: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран,  
 и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну,  
о лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и бо 
оклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата  
како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} Посл 
весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се вр 
она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни  
сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су ст 
во...</p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четв 
иш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман з 
атељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу,  
м се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не  
ихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се  
рижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му  
 сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће 
скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје  
и је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он т 
а сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој 
ојаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а ка 
амо за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црн 
ко му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, <hi>кузиџијим</hi><ref ta 
ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang="fr">saut de 
е се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би  
су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у љ 
; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ни 
#SRP19120_N11" /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} П 
поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сес 
убила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јевреј 
жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чул 
аш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом и 
ре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну  
година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма није ме  
осан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде  
 рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код 
 летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, А 
 високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} 
лу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа н 
 Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, з 
g="fr">Mon Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ћ 
би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, л 
.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слоб 
га пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло 
 не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерин 
 подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Н 
ење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, 
ску, и стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по вас др 
ти ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто  
е узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.< 
бом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску 
свести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за чо 
 миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, и он не излази бе 
ваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да 
 близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеан 
ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стила,  
ранцуском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел 
ad>I</head> <pb n="1" /> <p>Пред једном лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона,  
отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесел 
. <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi 
м од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, с 
росиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, д 
и знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, ка 
аше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца н 
лаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је 
просили, пружали руке називајући хануме лепотама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прил 
тити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постане 
о мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а 
е старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех н 
е и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врат 
..{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та 
париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку 
, правила истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њен 
} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубок 
мира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече 
ан-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога  
 године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, в 
, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи 
ње које је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, су 
а тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена 
атност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као  
на личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Руски 
 лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: з 
ина, лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хис 
роз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче и 
м".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и  
је...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољуба 
, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим  
 <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као 
рло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), т 
јатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жен 
 Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита кој 
авесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по п 
да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> <note xml:id="SRP19120_N24">Буди п 
лова симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с 
Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти:  
е нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се 
ајпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, остави га ш 
е су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из коров 
 пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала  
жи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му  
 аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није 
не стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје с 
а како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју ве 
ити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан 
{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке пору 
, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма 
а ветровима...</p> <p>Цариградски каици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији с 
 да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И 
где читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Ма 
удно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како ј 
 прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте о 
ета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама < 
ла, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се  
моћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас бе 
и дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него за 
 не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико ј 
артију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и  
ије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Д 
јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзервативци“,  
 се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; 
ла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Ц 
атају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у 
чином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је ов 
ицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, превија се 
риград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам ј 
ропска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи се животом који  
 памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав м 
} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она у 
е пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу ком 
да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше  
RP19120_C5"> <head>V</head> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успа 
ом Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутр 
} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од 
и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем н 
 ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су с 
ирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и 
ву башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа ј 
је топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема 
{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине  
до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S}  
урну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уз 
 Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у ј 
е би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја  
ратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем о 
 болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несрећ 
атно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бром,  
икад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж п 
>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, и 
би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ха 
жиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него к 
ћала текијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти  
а?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} 
т, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну 
тије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући 
да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или ј 
{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева и п 
 лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се 
 у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону.  
ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад ро 
риф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на п 
на. <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не ја 
ким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, 
 и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, ум 
, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, 
е знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема н 
жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још  
, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S}  
, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изг 
и, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше. 
ао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као с 
о чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi 
о куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је гово 
е грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје н 
ично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли 
ла тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и  
не, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на соф 
 до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, не 
не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, к 
а...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, 
ри: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад ви 
 кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањ 
.{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} А 
гледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу  
</p> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва в 
ет крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мог 
Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па 
ово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не  
 на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би,  
...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> 
у, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага.  
...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, об 
учава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од  
р и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен 
 авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, 
е јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити 
 да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја зна 
а не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l>  
дном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, б 
ела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помен 
је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпо 
е редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Ил 
 или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он 
ад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она в 
ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?< 
рекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А  
, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер 
, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја 
 оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом 
о; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека  
> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у 
ом душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па,  
.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S 
сије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам,  
ign><ref target="#SRP19120_N12" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Н 
творено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да ми 
р они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прили 
м би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам н 
ја.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти  
ва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу са 
ну науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где  
ка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час с 
у глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и д 
 Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, к 
странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>—  
умбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступај 
 Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна ср 
 ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се  
лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мис 
а Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! х 
врши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{ 
ристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољ 
.</note> <note xml:id="SRP19120_N18">Је ли то награда, дете моје?</note> <note xml:id="SRP19120 
кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији 
 кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслиман 
е нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам пр 
рлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SR 
одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефенди? <pb n="191" /></p 
ого да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби 
p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— 
ојој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да 
...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јеса 
мком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече  
ња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон- 
лудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не 
 ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S}  
{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Т 
/p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l 
ез књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и че 
а је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S 
жимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и д 
а је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње 
Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зет 
шујући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје,  
>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да ј 
ца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напре 
ер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест 
у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се  
, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само  
/p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p>  
 сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је  
а ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појав 
 хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради пр 
и, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може  
S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само< 
им дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејав 
музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музи 
д осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала руч 
 моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли 
 би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима з 
азговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо  
 два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нури 
таријим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо л 
к не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазва 
..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору 
, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја 
8" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити 
мам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти иза 
маш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти и 
кад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S}  
не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад  
 што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али ни 
алан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, ка 
рамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} 
а не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам 
јци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фах 
{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом п 
{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би,  
ољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да де 
 испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу с 
ад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Послед 
у, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!< 
гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећ 
о је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа ни 
ући побуњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, шт 
 макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној де 
леске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су 
о волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у 
ра још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{ 
 рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери 
ome to see you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега 
хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи</hi><ref target=" 
 глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе 
</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и 
код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, 
естро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позив 
ење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети стр 
 га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Араб 
плака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{ 
а, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се в 
у платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори он 
b n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужн 
А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml: 
деоник.</p> <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пун 
олела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од н 
, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе 
су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, п 
црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с  
а; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога да 
е и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала р 
о и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирће 
{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас 
S} Пред харемским вратима четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе један кипарис; 
 кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни к 
ису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом. 
 ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица. 
на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад 
ић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} К 
не?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кће 
{S} После, оволики шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Поглед 
атства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, 
{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пу 
росвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне 
SRP19120_N57"> <hi>Сто најбољих Песама (лирских) на енглеском језику</hi>.</note> <note xml:id= 
лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, 
моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се  
е груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:< 
се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућу 
кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мај 
Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека 
Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> 
 и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита 
задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, ка 
ју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — пр 
рате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе г 
ког времена, ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мир 
од мртваца!“ Држи француске илустроване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би б 
е и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зелен 
књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И 
седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, 
ла, дикте, синтакса, стил, композиција, литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна леп 
ве ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле 
 се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, ча 
решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле 
на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште пор 
у из шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени ил 
невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених очију, нему, с робињама крај себе које ј 
лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође 
 Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а ка 
опуштају да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не  
ких, и небројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у  
од Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пе 
 купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, 
е чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све  
ца: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се изми 
 соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о,  
 пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он 
есу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих,  
штеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуш 
, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених обрва, бе 
била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене  
, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мај 
тала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричал 
ухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, 
хамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, р 
ву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тих 
д Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси 
: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрености!{S} Колико  
 она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журе 
>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и говораше  
рви, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се т 
асно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним страсним, снажним, 
дерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба  
дим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, 
то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Бож 
оска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“  
рчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку,  
ацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велик 
.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне љубави!< 
 је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учи 
рнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече... <foreign xml:lang="fr">Mon dieu!</fore 
pb n="40" /> наше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку 
 хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да п 
ста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла< 
беже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеј 
да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махал 
" /> наше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне 
њена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и п 
е онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и 
угачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а ни 
пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је т 
{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој  
има, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени 
ј Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере такве несреће, кривећи в 
угачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога  
 посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних 
Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p>  
, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младена 
oreign></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице? 
е да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју ру 
 но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху 
ухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И прет 
омана поједина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их тол 
рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> </div> <pb n="151" /> <div  
 место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сас 
опски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и  
лица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко  
еја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој  
н! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја 
 тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Ал 
ри она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одгова 
S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Не 
 часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, он 
е мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, 
без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим  
тија маштања.{S} Растужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друг 
 весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“  
е ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу 
чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као  
естра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман 
{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! уз 
могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!{ 
љуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече 
о се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S}  
Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно раст 
ма, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да 
неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, Dear me!</fore 
м диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се 
ће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место 
а си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како д 
човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, 
ве, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари,  
е.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо  
приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што и 
аде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што  
густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у гла 
са побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је 
 њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њ 
рио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign xml:lang="en">O, that I  
ој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу;  
ебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољн 
чну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{ 
говарам.</p> <p>После направи насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— З 
слонив своје земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут как 
на већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хану 
ржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају зиловима и пев 
 оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учи 
о се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца,  
а његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али ј 
прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је ов 
м осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што 
ове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметни 
 бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да 
 с много поштовања, као велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с  
а волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка 
и болесници, омилова јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златн 
 читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе о 
део, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша  
ви, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у ли 
 је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Фра 
притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије свој 
а!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта с 
им, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид. 
икнуше оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Ум 
икну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су 
лецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} 
адић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га не 
о дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у  
донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па 
 ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он би 
 сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне ж 
а јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма с 
теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо до 
S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела 
а не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу  
а унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је во 
мала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Ме 
тим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверо 
ђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њо 
оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало,  
душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су ви 
воја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p>  
, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово поза 
ки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} По 
 Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свак 
цама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а о 
 сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је  
 направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рука 
о у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и б 
очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких  
одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољуб 
жним и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену 
тера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покр 
 покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а  
ких турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе. 
лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест годи 
а, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у свак 
та и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по вр 
 отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога проз 
еумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога мн 
ек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је 
ћи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> 
ху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну  
е изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи см 
на би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Тур 
120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка чита 
..</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спа 
су...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} 
ад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита  
ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је  
рла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, од 
 њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад  
ше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније  
Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса 
 није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљен 
 Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бе 
ута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џем 
мук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она  
до лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу шт 
} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави  
ти да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све 
а се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеш 
ору, осветљену мириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека 
нцускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} О 
 нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а 
м приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<foreign xml 
 густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих уста 
е</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа раз 
сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчиј 
на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само  
је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као  
нела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло  
идела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ве 
ец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на тер 
део, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницам 
ој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S 
 који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом... 
због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да 
рове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је не 
дух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу,  
; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим  
нар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја  
4" /> чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финт 
овеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торб 
ачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} 
>У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој 
еле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирис 
ирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес н 
зрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли 
 Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дот 
росвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену ( 
иши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде ј 
у.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки з 
рчин</note> <note xml:id="SRP19120_N99">Ложница, где спавају младенци.</note> <note xml:id="SRP 
 како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спрем 
уће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, ханум 
аште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела сли 
ек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корак 
 памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и  
бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>........... 
/p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је как 
 и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф 
приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се  
вако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је прав 
<hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и разне су 
Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка пл 
у сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је пра 
имо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу,  
само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-хануми 
их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо 
ла жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би 
Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Он 
женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је јед 
окоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривено 
 у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним ди 
сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја  
>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем;  
S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако по 
 сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S}  
S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде  
.. мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући за 
лим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла измен 
биња је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцк 
зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако  
прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд.  
У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје  
ити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је м 
p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспр 
се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{ 
 четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква сна 
пим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не  
е и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини  
дан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у  
омшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариграђанка  
а одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Посрћући 
} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо 
и она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У  
тни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је 
.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам  
...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{ 
кључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобљ 
И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију науч 
р и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што дола 
сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Мо 
Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни  
note> <note xml:id="SRP19120_N40">Ти си луда.</note> <note xml:id="SRP19120_N41">Мила.</note> < 
ила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце 
ак! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџел 
аједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S 
{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка 
поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудн 
{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-бе 
овори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, по 
ји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не с 
.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко б 
ислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>;  
мо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли  
уђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене к 
„од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{ 
, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по т 
ко необично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{ 
друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с 
у неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупа 
 јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе  
епшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није ум 
ало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе новима, — протерати из Турске, и,  
.</p> <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не 
то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско 
 /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћ 
 зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога 
сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за тол 
 ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Ш 
анка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети:  
Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим  
ла женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четв 
ote xml:id="SRP19120_N8">Не говори тако лудо.</note> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, то је глупо 
к...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мен 
 кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизве 
трић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказано великим 
нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда 
е.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоа 
, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да  
 а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb  
<p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} 
“ Францускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има г 
рах: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?... 
никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет ниј 
итику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти тре 
ругом...</p> <p>— Љубе се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</ 
Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљ 
p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском  
, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Гр 
 кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је  
гама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, 
></p> <p>— Како да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра  
ли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb n="114" /> слобода,  
{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> < 
хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просв 
з француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — 
<p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и неповерљива оријенталка претвара 
о да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је пита 
е осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф 
а и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о че 
 то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се т 
знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и  
не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге 
њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, к 
ранцуском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати < 
лијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није  
врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, о 
есоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш 
а се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дај 
афима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше о 
умином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S 
о и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена н 
<p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе 
о за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза  
а јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је  
о да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једној терасици о 
а тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми и јурила 
де се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицам 
рце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Ни 
} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! так!... ш 
на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да 
ењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хи 
ају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сирот 
то једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и тре 
а и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-х 
 би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јали 
 прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један да 
обранима, стадоше пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара 
и на турско господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале 
у се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски  
але меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако  
ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с  
. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерим 
тељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније с 
ледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва 
А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек најед 
ега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурн 
човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век про 
с.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имал 
ше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи,  
чинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни.. 
ен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како  
 оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а  
астави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!.. 
ао лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само ус 
да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће 
РАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1912.</p> </div> </front> 
ожда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само 
а оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раниј 
о што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док с 
 оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах растурих друштво, и затворих в 
м радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али 
оворимо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смеј 
а је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две  
где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје 
била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да пореди 
а је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену дец 
и не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад 
језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива 
и; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољупцима...</p> 
толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала. 
алив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље  
ледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погле 
сци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мисли тетка 
нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, ча 
пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не и 
 муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја с 
ужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име н 
полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, 
ико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова др 
у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само га зами 
} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се мало раз 
 њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он  
, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапу 
, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве.. 
атка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умр 
и стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама с 
га ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипу 
ом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле нај 
ик, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Х 
ло жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум- 
 у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оц 
p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, го 
 да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем др 
у љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није 
 се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цве 
није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна 
..{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да  
 челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариг 
 ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав у 
и подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни  
 љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекл 
, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још  
едан девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а 
и.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул< 
мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничав 
о знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена,  
} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, 
ред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује 
>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и 
ећу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{ 
Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла с 
ране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је пото 
ке, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије д 
дина крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, 
епријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих 
 се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан н 
 ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за  
а је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те до 
p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алл 
рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у  
м на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји фраза "слатко срце моје", 
шем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да  
нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам. 
кама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне љубави!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с човеком,  
чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску меланхоличну арију, зачу се из кућ 
и!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде: довеле би крај себ 
драсла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара,  
 богати муслимани чините (једва неки из љубави према просвећености, сви из сујете), прерано је. 
весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила,  
урско поред француског, то је просто из љубави према конзерватизму, кога се тешко ослобођавају  
о дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n=" 
а сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да  
— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да 
да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаш 
 зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <h 
премали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињ 
спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</hi> 
ла.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом  
и њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, поч 
 разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му 
ага мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у ч 
S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше ка 
ица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по х 
 што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Коран 
атма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта роб 
ни другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове пољупце 
 промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И  
 како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера 
{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поз 
мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсиј 
} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S}  
 никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и 
е хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својо 
ница ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре 
 и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвале 
гу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не гово 
ла ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; д 
ице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободн 
 Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џ 
но брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу,  
за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова глас 
највећом муслиманском заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>С 
м.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, св 
уски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар  
лачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам,  
че брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S 
лицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плак 
е.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</hi>.<ref target="# 
азговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о 
ести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан 
 многе учитељице: забрањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пре 
ока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске поздраве,  
ли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па  
не рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је била ле 
маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чу 
рво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љ 
јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чау 
а седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није му 
 Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и 
волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја с 
>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{ 
 широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна 
Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направи 
 ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око поноћи изведоше невесту 
 двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико.. 
Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде о 
..</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дош 
м руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом 
 на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi 
плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им ханум 
 она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну 
Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пр 
едном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и ма 
ало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи 
рљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улиц 
Пред младом муслиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она 
Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, 
жност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој 
че да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била ка 
о лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби,  
о сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој т 
мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>А 
 хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога  
уке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S} 
и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир 
 сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете... 
ј и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој д 
,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако 
ку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе,  
 дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад  
едно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да са 
е ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја с 
лун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам мо 
Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије  
жене су им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обук 
ојој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не 
/foreign><ref target="#SRP19120_N51" /> Љубим те.</p> <p>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја 
д читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово  
> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматр 
енино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове 
ими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет 
а, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p 
а ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљење 
ам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, че 
 дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Вол 
а идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} За 
ну кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да има 
?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретн 
 ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као староту 
е забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То је лудост  
њем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да  
држава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p 
 тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти  
ликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и 
и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана ни 
 сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> <pb n="1 
сти.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; 
а се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, очешљана европ 
фи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изрезаној... „Хаљина јој изг 
диле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврап 
е, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европској хаљини, насмејана, весела 
 да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Оч 
 њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душ 
 отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована 
 и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и  
ста табачића, који су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену:</p> <p>Пон 
 рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три да 
рећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачк 
рерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму 
загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање 
get="#SRP19120_N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радости  
ећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, 
е он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф  
ног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>С 
прости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ј 
од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне 
пут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шт 
сам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер  
а од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да 
 што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: 
ш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако го 
е леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежа 
тне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не на 
адих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S}  
удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала 
 и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{ 
>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p 
te> <note xml:id="SRP19120_N52">Не буди љубоморна.</note> <note xml:id="SRP19120_N53">Напојница 
ote> <note xml:id="SRP19120_N51">Ја сам љубоморна.</note> <note xml:id="SRP19120_N52">Не буди љ 
 да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све 
 крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ 
ву".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдн 
рехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- хану 
 коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фа 
е им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј.. 
кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уоп 
есеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних народа што живе у С 
руги човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А 
 око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата о 
 од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу 
Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам сво 
{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи  
 видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од он 
 је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима се разговара и до 
е понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три  
азати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, 
 политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да  
 и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за  
о милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S}  
ети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он г 
 Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шу 
рамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при п 
ву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање до сре 
творим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S 
) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не доп 
, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: ист 
урских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за 
у ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Он 
 а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке на 
оћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било  
ло врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што 
, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер  
и, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је 
ма завлада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те  
 пре толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе: они својим женама  
 Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале пр 
— Каква венчања?{S} Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су т 
о?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре  
озорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, 
ла је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђ 
.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљал 
Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Синоћ, прек 
мо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, мисле 
ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима,  
} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида  
на.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пиј 
е харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „ 
се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери с 
а лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суз 
де „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из ш 
а колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Н 
 и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер с 
лице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и б 
побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али, жене!. 
је неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с в 
e> <note xml:id="SRP19120_N82">Увек без људи...{S} То је неприродно.</note> <note xml:id="SRP19 
 И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нур 
д и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мада 
/> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, 
њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{ 
; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики  
иној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S 
о се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, пре 
иће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака м 
рирода, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по стр 
, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж п 
но: о свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> <p>Енглескиња записиваше Фр 
аш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи н 
S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле  
зиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе,  
 или растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима  
 да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, зав 
А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на в 
 криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи 
 Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога 
мима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за 
ружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љу 
из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије 
 шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камењ 
дврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини 
нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разли 
да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гом 
а се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања...{S} Прича  
 овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Ор 
pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од 
је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити зако 
г стола, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових био је ста 
 чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским к 
риграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у наше 
{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да 
певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини 
илна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне ов 
у жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да  
дић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему 
а би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за евр 
 заточене пре толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе: они своји 
јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна 
и друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетк 
г варварства и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја  
нам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наш 
, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо  
ни мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-ханум 
допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем д 
мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе гд 
 прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, ка 
оћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им  
ицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су  
 зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, де 
ћеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још је 
 доба, школована, начитана, слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним ч 
ођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљуб 
о зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 априла, пред ве 
ма лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, н 
ега Пророка, слободна: разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</ 
> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарц 
е ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе и 
ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, а 
биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Кор 
што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} За 
 жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и пониж 
едење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на 
.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ  
отово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар н 
>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима нал 
S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право кој 
убите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него 
ђу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорет 
развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке 
о као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у х 
ају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средств 
 сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледај 
 страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохва 
рај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пе 
а седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Пал 
и на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се раз 
на кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7 
кутију<ref target="#SRP19120_N17" /> од љуске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвоља 
душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не прима 
а као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан 
рве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе 
носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, п 
ну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и о 
раво брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто 
 доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</ 
ки.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу  
ре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што 
јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се  
ек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва 
ужје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она рад 
 малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нис 
 није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изн 
иљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврс 
оге хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто в 
ком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С 
p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до 
али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S 
 се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чу 
лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једном  
шао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијан 
 томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуња 
 променило јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да о 
а откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово пр 
а сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе о 
 нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам к 
 га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... 
бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не 
ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то 
 јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", п 
а овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хо 
 да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По ле 
ру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жен 
е могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се о 
 извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи 
сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенд 
 а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign xml:lang="fr">„Sois raisonnable!“</for 
 прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом н 
то питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендиј 
 старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У с 
> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се с 
ру би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети н 
јне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешт 
>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: 
 <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>1912.</p> </div> </front> <body>  
ом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S 
то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због оног 
тура“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l> 
ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам м 
а имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко 
х смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смо 
а се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на ког 
аким белим молским хаљинама из париских магазина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не м 
том и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени намирницама застајали су пред капија 
вет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је за 
лушкиња с ђувечима, трговаца с товарним магарцима, продавачица с чевретима<ref target="#SRP1912 
ном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и ко 
и лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да 
а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!... 
p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</h 
 слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак  
у.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спрем 
цускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпо 
цизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглес 
 Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у  
на од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња 
ија њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Нокти 
уле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо см 
ту и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика испуњаваше салон.{S 
ри Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и кој 
во, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зат 
е жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из жи 
...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и  
ојом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка 
е би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Е 
<hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једн 
рахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било 
кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће 
шаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{ 
о.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф исп 
га, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Француски 
у осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пец 
била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изре 
икад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Грки 
> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио  
hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као 
иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче б 
е песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет 
ула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образован 
 да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепријатније, сас 
сије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, 
ред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи 
 су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила с 
фет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, 
кињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске 
? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једн 
азила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плави 
узика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Францускиња...</ 
 лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки  
 и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гос 
а и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за 
алеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављал 
после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно о 
а је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је в 
играђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, а 
главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то св 
>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турск 
о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не мог 
ди Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, посла 
 Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путни 
у главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па д 
ше не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научил 
је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се ис 
ну.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала б 
бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, се 
знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде 
, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово 
ма поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један обр 
иктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се 
а, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.< 
то је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волеће 
 ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад 
лима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гуве 
њу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти с 
} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она о 
отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Француск 
емачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши 
а што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су  
као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које по 
Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, 
, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, с 
што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, 
t's terrible!{S} Where am I?</foreign>“ Мадмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, т 
а, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карт 
роз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко  
а познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову д 
ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима сл 
/p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна са 
ремска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и забор 
вотаримо. „Живот вам је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је живот 
ије случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им  
о.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешт 
т што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтел 
езуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој 
новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en">O 
тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb 
бућу,“ како примети на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју 
нту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Франц 
 главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички го 
јни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја  
ео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих з 
ки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара има м 
еће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној  
 старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов у 
ије прошла до колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја 
о да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу 
распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару 
душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави.. 
последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније,  
ил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видел 
ета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по ј 
</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{ 
озори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање 
ло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је 
.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам  
 да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе н 
ђена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да се 
 мени зовем <hi>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам сме 
об дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата 
атми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је јед 
ису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="14 
..{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он сед 
{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Царигр 
еца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да,  
а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} 
ање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и 
 али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је поза 
мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један гл 
акупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учи 
маке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је 
 богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Ка 
ег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио је за пе 
 јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и  
зи око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi>!“<ref target="# 
 дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова  
х, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!.. 
а зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше д 
</p> <p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда 
и се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три м 
м није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за прода 
гледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почел 
ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 р 
, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па  
хвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стак 
х, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш  
ив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: ча 
е онде фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо  
ао заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако з 
</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И т 
последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље 
 да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“  
тму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мо 
ежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, да 
рана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен умест 
<p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга 
ац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом  
и да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те 
ником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва.. 
ао сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ 
 соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом 
 умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га 
ема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-б 
арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види  
ину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни 
ни није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, др 
дњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута  
 Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим  
 руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научене од цариградских ама 
</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестри 
од куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећ 
оди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек,  
грађанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се 
.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је пис 
 беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлос 
м довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто узди 
 нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он 
 — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир 
p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p>— Мерсиј 
 оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега воле 
тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је па 
>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, мног 
 Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није  
гај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</ 
сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p>— Мерсије?</p> <p>— Слатка Мерси 
p> <p>P.{S} S.{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо с 
 нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде с 
 на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим 
који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се  
што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај 
 каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> < 
 пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа не 
на кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је теј 
х сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непозна 
„Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слик 
заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро  
ше од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и кр 
ветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи 
и мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Евро 
о што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не мо 
, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Н 
 главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору 
иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је 
и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>—  
 него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерме 
аће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају  
с беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога да 
тила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наста 
е <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target="#SR 
p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} 
ађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чеш 
правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћа 
јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мада 
знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</ 
 као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених к 
 сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он,  
а простирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерл 
ef target="#SRP19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер ви 
 мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уоз 
ропе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А к 
а нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као про 
амо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио 
 камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S 
з шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и 
ука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не д 
и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње  
ма, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се на 
у примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не 
заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне де 
 чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући 
него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="141" /></p> 
а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се шт 
 и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“<ref targe 
и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова поб 
добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две 
е збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе н 
ислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </ 
, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, г 
 матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ов 
ћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да  
са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није вер 
{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другари 
— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два, три часа 
обила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми 
Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не  
Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, 
јница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж оста 
ли, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао су 
д би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помисли 
></p> <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <f 
за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и 
вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се  
чере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; сл 
 оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој  
обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга гос 
та више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Он 
.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не у 
а.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико с 
седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске матери 
 Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сес 
ако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се ме 
 се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју д 
јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго о 
} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој г 
а нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђе 
p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја сам мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџб 
риф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична:  
Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад, поб 
} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</h 
а видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај 
 је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извиња 
а слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше св 
} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџ 
</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђ 
 камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђеф 
ти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.< 
 однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не го 
тишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео каз 
</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје,  
p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим  
> ето његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, он 
 Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром 
свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>О 
аћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших 
њавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с  
 драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црв 
ране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пу 
е случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окре 
е је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чарша 
ке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Муж 
ошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учин 
ној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и  
шафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог  
над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p>  
еде близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу 
е вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обра 
 Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p 
ститом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ног 
} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици коке 
дете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, пр 
стио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сва 
ткривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше  
„Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара,  
а би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори ис 
е и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре в 
едаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде. 
 ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пођ 
иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с  
ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне 
 сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста н 
дила првенче недоношче...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била др 
мал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та  
а, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, рас 
вуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно с 
е; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="178" /> д 
аје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су ј 
аше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна ст 
/p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од 
 дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти невест 
пи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појав 
>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> 
<p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>С 
ута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S}  
да снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да з 
оспођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено срце!</p 
инила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај 
сила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испро 
</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти 
само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Ко 
ефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе. 
— „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па  
 с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеч 
{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући 
унце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита 
ш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу  
а здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и п 
две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој при 
капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препу 
 да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер,  
{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишав 
ђоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једно 
 од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он ск 
 младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек к 
, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Ал 
<p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и 
ико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, 
 ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа 
 да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ар 
ободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него ко 
n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо јед 
купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живел 
н насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! 
а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким бели 
и.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загле 
огом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да 
ла уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Пар 
јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих десет год 
Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљен 
едела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све  
на уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрв 
и у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „до 
а младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направ 
љицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави,  
бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му 
времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече:  
...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па по 
љубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер,  
 да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће про 
рна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порас 
амо скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ха 
ине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из 
p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па о 
а’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, 
 црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетк 
вање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу  
и даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун плем 
мазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише та 
</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три 
о њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене  
разговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадб 
о и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африк 
 Прочита неколико стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Авгу 
иковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаут 
шта не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга му доноси вод 
а реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, про 
 да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и  
е ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала:  
осле, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе,  
сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S}  
а и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан  
ослати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:< 
: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S}  
мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од 
милијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвој 
 <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако н 
а и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости,  
ај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, 
жју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила 
 али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Туркиње, 
ољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфиније 
бриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мас 
стина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И 
ану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али  
 се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка  
тин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседо 
ко је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учи 
ураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила 
ачи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег по 
ом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан- 
и две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сест 
хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафе 
н!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, комшиска момчад послуживаће гост 
Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да м 
Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Он 
јатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик од пријатеља, него од н 
 је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори! 
брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану рук 
жи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цариграђанке што 
ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалон 
 А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по со 
0" /></p> <p>— Овако је по муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански 
а, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунск 
и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она то 
грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу 
p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од п 
ше од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељ 
 допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref target="#SRP19120_ 
> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да 
тељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже  
<p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина 
бе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито 
аша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због о 
ће, сиротињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послат 
не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма и 
.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испи 
в из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо об 
вропске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учењ 
о узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече 
е чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да 
је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би  
кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али 
} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега пресед 
, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте  
да, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуш 
 с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину  
жим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{ 
че и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и 
иш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока 
орио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод на 
 <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.< 
мазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: 
знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар с 
ише за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела виш 
“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> 
 није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, јер м 
и, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где 
ваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али 
е у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изрезаној. 
и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није  
едну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Саму 
а, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој  
 слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, 
 ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него  
ва душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S}  
ма плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} 
знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, н 
јима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријатељица</ 
/p> <p>Париз, 11 јуна 1905</p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и ул 
згледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ак 
у је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилиц 
но подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом,  
губи и заплака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка  
 без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкам 
 муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оц 
>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S 
n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигент 
ца, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају да н 
жда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери 
раћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом о 
иђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити з 
че: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као  
примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале</p> <p> <hi>Емир-Фатме.</hi> </p> <p>P.{S} S.{S} М 
пију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; 
јке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам  
.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p> <p> 
сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро по 
оду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на  
кари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени намирницама застајали су 
вним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их јед 
актијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше  
отрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се  
и.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Ј 
се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и д 
јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапето 
ом одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда п 
ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, к 
, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, је 
 и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S 
 језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другарицама говори зато грчки што су  
?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибр 
енчање, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спрем 
као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва  
ело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси ј 
лањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па 
главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</ 
{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје нова 
ађанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{ 
е кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио ј 
еоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока ка 
ашћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од 
зу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па по 
заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена с 
с друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и 
аршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из 
шта не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да по 
 Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад ви 
 метнуту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратл 
урна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развиј 
три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; 
еже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан 
, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разу 
ју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе 
ака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног 
била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би с 
е послуша зета.{S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али н 
укама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једн 
а маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target="#SR 
ра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма млад 
{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима т 
и дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једн 
никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт,  
му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа  
ила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија 
т...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова поглед 
ио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за 
бог чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, он 
 што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако,  
ођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цари 
аш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml:lang="en">I 
огледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па 
једно, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од  
 свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше 
 до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клуп 
, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфини 
е су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну младу несрећн 
ју турски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang=" 
екија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробљ 
ћни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и 
е, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше  
ац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облач 
 нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и дру 
 звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има  
астика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал  
занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њи 
 велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га 
нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и р 
S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсе 
чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде 
ник.</p> <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна д 
ети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма  
га је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, ко 
а је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате 
би али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој 
 пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не  
ва капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S}  
виће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.< 
ом, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њег 
рни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви 
Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„ 
а Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет б 
убоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о турском друш 
, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јав 
изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Др 
 душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су  
 саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га 
умраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не м 
е могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише от 
оћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Ста 
солунских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна  
et="#SRP19120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: та 
у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је би 
ог, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бога; п 
е и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баш 
ма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абд 
штајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а  
>— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фат 
агане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма  
ет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: са 
<p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у р 
цускиња...</p> <p>Ово ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тр 
што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љ 
атељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш  
рце.</note> <note xml:id="SRP19120_N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <n 
 да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi> 
н мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечи 
 Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да 
жљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме и 
га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита најед 
руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, во 
хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>же 
е видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, 
де на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лет 
р је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Јед 
аслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И ка 
ску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да прим 
 седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и ро 
{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад  
и, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на 
Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, р 
исли нешто. <pb n="34" /></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад за 
а, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамваје 
е стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се р 
с; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у на 
, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће заку 
које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао  
и преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у к 
} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у <p 
> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Ф 
и." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој  
 па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p> 
пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друш 
драви госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери 
Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p> 
ђе, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узв 
у, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као  
њама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим промени 
и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која б 
у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце  
">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml:id="SRP19120_N68">Гром.</note> < 
 се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом 
оручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим стазама, које су већ готово  
ме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је мо 
аукања једног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштањ 
беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је  
зик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано т 
рзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А а 
фа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и  
 је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, 
н купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јану 
 загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два оф 
 поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котли 
 капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она  
врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није  
 стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се  
ема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у 
ово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чи 
, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изус 
уло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ра 
цем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Про 
.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па изми 
њи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, 
 а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо 
о децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра за 
 плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав  
ко волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да  
{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио  
осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па от 
била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не поб 
е нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је з 
о додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и сна 
не поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и т 
 благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и т 
војке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужно 
тобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобе 
 уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из француског  
, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у исто доб 
за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једном 
дузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није  
 Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам  
ка друштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске 
еских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> <p>— <foreign xml:lang="en 
 преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слушајући узвике енглеских ж 
ке жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини 
ченог кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има мало повећа уста, 
или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет и подврискивање једног 
којаким јестивом, јелима зготовљеним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајк 
година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Прев 
чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чоч 
ила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Није луд!...{S} Благо м 
лце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге,  
нцуза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зат 
времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p>  
 ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није  
 једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеш 
ла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну болно,  
на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пић 
би — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с во 
авао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и  
ео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S}  
 две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука 
велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то 
ија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</note> <note  
 мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не ви 
аљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути  
 столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше м 
оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те ла 
надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека кој 
 на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени  
ом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гле 
него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте. 
 Цариграђанину што је претпоставио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога пле 
сте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене гл 
рати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потпор 
 су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и туп 
 а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умр 
оп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весе 
а јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и  
p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, 
 тако ти материне љубави!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> <p>—  
</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а 
мева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госп 
ом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као 
 и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> мацкиц 
е, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упоз 
рке.{S} На испричавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али  
 емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите к 
ote> <note xml:id="SRP19120_N15">Тетка, материна сестра.</note> <note xml:id="SRP19120_N16">Раз 
а га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могл 
то је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата п 
с жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо неч 
Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а 
риц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, 
а лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне љубави!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с  
, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља  
 па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик француски, па Немице, Италијанке...{S} Св 
ле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми  
а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у  
е што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене што с 
S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> 
 за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не  
 да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче  
има око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрв 
г Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} 
ас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица:  
у од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал да се о 
а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут  
ху покривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајк 
живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав ли 
н, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као д 
ше: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава пр 
е мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само  
амести око: свет, као обично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{ 
 а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онд 
е капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су  
сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпошти 
ђе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама:  
е лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чоче 
 као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, обраслим у коров. 
то избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и  
слиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-х 
урије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи  
вши да је Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавиц 
 дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, и 
и, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на  
 јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мири 
га цвета; овде се појави хамам покривен маховином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гр 
пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућ 
 „европски огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти  
Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он 
.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Данас... у махрами опет крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће 
ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 ра 
> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвоји 
рца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглескиња п 
шила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чуј 
устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десн 
 љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није 
исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опра 
ло; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, оставља 
вши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом по 
зусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као т 
о, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као 
јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, науч 
ару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз м 
ачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића 
убоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због че 
ерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске 
е оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" 
имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од м 
е смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али 
јнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на 
 кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша 
">Mon Dieu</foreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј 
 Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам ре 
а жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој а 
јег дувана.</p> <p>— Устала ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и р 
 погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи,  
љескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја 
 ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти 
хим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи  
вако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi>!“<ref target="#SRP19120_N32" /> Она после  
у, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на 
а је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, 
а, страсна и способна за најчудноватија маштања.{S} Растужена, она замисли лице Госпођичино од  
 Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутк 
па с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи п 
ли, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— За 
 зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је < 
ију, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам  
та све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S}  
 је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој:  
творим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фа 
јке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који  
/p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{ 
амо Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> ис 
и је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела ка 
>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p>  
и ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била  
ова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад с 
ужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађиват 
.{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па с 
јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако гов 
су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, м 
ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S}  
— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико в 
 и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног П 
уњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од  
ела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко. 
кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота 
тите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> 
ду кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бре 
те испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми намести 
у не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спре 
иковање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi> 
ети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћ 
е хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна с 
 он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.< 
</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Ју 
а туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А пон 
у, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где с 
олим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мил 
S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њин 
утке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240"  
 мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознад 
— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да т 
о, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обу 
тваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо 
 у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледа 
морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а  
вор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а  
Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљи 
 је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се све 
, дивљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и пр 
<ref target="#SRP19120_N18" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгуб 
кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb  
ам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуван 
ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила  
ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год с 
 су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји  
им очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна и 
...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице. 
нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли  
овара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђе 
нала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а сав 
е једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непознат 
ене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку.  
ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} 
на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умр 
оже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети< 
ори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb 
то није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <foreign xml 
 с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Боји 
 ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло  
мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закоп 
ета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у једа 
ма: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чуди 
на — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понек 
 рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета 
д тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због дев 
на не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на б 
..{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по не 
— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и 
 јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим пр 
/hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан 
ас разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав 
 људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и  
ло пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори су били 
{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, ч 
рад.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на о 
енадила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што  
ржина тога драгога мирисавог писма није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме 
мир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице  
Фатме.</hi> </p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше уч 
зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка 
м весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сест 
м и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу  
еле сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори вр 
говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, 
е и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ари 
 зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div>  
м га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S 
 мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га,  
ражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p 
ј не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како  
на била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући 
три на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост 
ле смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени  
љевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме вре 
о што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и 
 волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: та 
о доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградск 
ђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенку". 
ре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зн 
?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi> 
моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној ку 
, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга 
писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк 
а одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На со 
ote> <note xml:id="SRP19120_N25">Остави ме на миру!</note> <note xml:id="SRP19120_N26"> <hi>Чев 
ренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} За 
 промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма 
ико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — 
 <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јавис 
: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага 
?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онак 
 <note xml:id="SRP19120_N44">Коса: узми ме - бежи!</note> <note xml:id="SRP19120_N45"> <foreign 
огом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id="SRP19120_N62" 
ој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим о 
Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне 
{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>во 
лазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се пр 
чи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{ 
е толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Ча 
и родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залеч 
{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p 
 Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p 
це, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад м 
амо мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да 
ашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па св 
ига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за то 
да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би  
а: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет годи 
устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто  
ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар 
 <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Ма 
 се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло др 
 да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, 
софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата! 
ко ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијо 
ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ј 
нум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна б 
 писма није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти им 
е и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није в 
е?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња 
 сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p>  
дога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим де 
авест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а  
лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ов 
ем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право 
.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да р 
ижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах св 
, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи 
вирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а  
гледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљу 
.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку 
rget="#SRP19120_N98" /> утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S}  
итеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срц 
адох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S 
бу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими д 
највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из  
сле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по 
 заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или  
ренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздра 
пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<f 
ла, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањал 
.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то  
пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук  
 и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} 
а без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Са 
е.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „З 
е, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајк 
ири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p> 
 очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, 
ким весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су мусл 
атка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и  
е пуно младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се 
 то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p 
.......</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се  
нерације, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школова 
има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушај 
никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје,  
ви огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Љу 
ести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, о 
 n="280" /></p> <p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођа 
 је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, а 
видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нарочито међу Енглескињама и Француск 
, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти 
о што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на 
 су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије са 
ска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за подизањ 
и читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осетљива  
 мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав на 
рошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим хареми 
ворима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене  
ице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француск 
је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се о 
 доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и 
gn>“ узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, дива 
нум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне с 
е.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и ми 
четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} В 
S} Међу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им из 
ју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после поли 
рин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити 
до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне свет 
).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсоб 
: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је  
и Европу.{S} Међу странкињама, нарочито међу Енглескињама и Францускињама, она је имала многе с 
м, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, 
" /> неочекивано поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p 
 девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу 
 <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p>  
сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и ни 
романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Го 
 је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољ 
есма страсне чулне љубави, на старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена,  
hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; <hi>Ариф</hi>, разумна; <hi>Зариф</h 
њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају 
е с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисли нешто. <p 
и, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, дола 
и личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она  
рођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{ 
S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз 
 је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само  
а за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умре 
ника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам 
волим, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а у 
 ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{ 
се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехо 
у, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годи 
arget="#SRP19120_N102" /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је  
а-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одлико 
е не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе  
е, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И о 
ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише  
орила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига  
ако васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, 
уж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору ка 
капиџик, развијена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала 
а софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S}  
 исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год са 
.{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу 
ромоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш,  
ремена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син 
ајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете  
спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml:lang=" 
агремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али наред 
Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала 
 <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем 
ла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра па се засмеја, п 
нумина сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S 
да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке н 
ем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут. 
м му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гл 
 Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} О 
нглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена не 
х за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и 
, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Бл 
а ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим 
:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера се 
аци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима  
S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ј 
{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, н 
огоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова 
па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она,  
ше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање,  
n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако к 
атих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо 
ри вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У поче 
ице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој 
д мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је 
су...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је во 
 грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати. 
n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву н 
е умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} О 
се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме 
 три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе нед 
оводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дан 
ма!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она пр 
а сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекује 
 кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесе 
.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се пра 
 је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам  
а је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих д 
ој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до ше 
баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених 
нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И нек 
и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S 
вности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час прого 
ожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окам 
ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Е 
 ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! 
{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ј 
 си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео 
ута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се 
 јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана, ј 
ула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="#SRP 
и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} 
’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затво 
</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се 
} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагират 
.{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А те 
ила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознал 
ед вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл  
 Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју пра 
и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али 
дужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S}  
 снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да  
!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она  
м све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам сла 
ика, некога из дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отво 
Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико ту 
 бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је  
дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, 
сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам  
 мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жу 
варала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја  
ест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не ви 
 се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И 
је муслиманин: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој г 
ран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фа 
ише тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући с 
беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</ 
Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на со 
дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соб 
укчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а ли 
p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике мн 
вих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш 
{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SRP19120_N9 
ко оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није  
е смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{ 
ац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или 
лакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно 
: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих  
</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Ф 
и видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе. 
t!{S} What!{S} What!</foreign></p> <p>— Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у ниј 
ова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од 
оредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна ка 
бода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им 
аква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> < 
ече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, мо 
 би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се п 
 ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, бић 
ла да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као ово 
а бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да 
.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челен 
у.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и д 
мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, т 
 Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо гово 
 пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} 
стали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Р 
 се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи 
вање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници в 
једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, дру 
?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љуба 
а; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи к 
у земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>О 
— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и о 
 И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења <pb n="53" 
а од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису  
ом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S 
а у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жен 
мисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била  
пила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сре 
ла и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: 
феза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Јед 
 венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је  
ајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, 
, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узе 
 пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с ми 
, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад  
 непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за 
ле овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми ј 
{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га виде 
васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени  
фтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију  
 Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је ова 
есеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чу 
ошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не 
ре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски об 
итиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не  
узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажму 
„Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не б 
<p>— Пијан!...{S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен с 
 <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као  
очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се  
грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешт 
в каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше  
ео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за један  
лачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто м 
ше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде  
лима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод 
ли:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p 
била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; о 
ео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало —  
му криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих 
ече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p> 
ња и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе,  
р, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљ 
 страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>По 
лим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као д 
а; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је не 
дим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он ј 
.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога К 
а јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се 
 је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила де 
ој девојци, непрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе д 
 какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само< 
ам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад сед 
није сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP19120_N94" />, како каже Ђ 
 смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:< 
 госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p>— Мерсије?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S}  
 остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханум 
><pb n="35" /></p> <p>— Ја сам паметна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S}  
о лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} 
о ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слат 
ече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне 
бе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окре 
е.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.< 
 хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <foreign x 
у ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, провед 
 робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено 
и и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, после никако, ч 
што што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, yes!</forei 
, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, не!</p 
у, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима ра 
а је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p>  
 памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет  
мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одве 
те.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и неколико п 
 и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише,  
није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она з 
ете</hi>.<ref target="#SRP19120_N35" /> Мерсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, 
он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице овде удате 
ше њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не 
ула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, 
 љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има мало повећа уста, Емир као сак 
и ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески  
{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} Мерсије, шапатом, приносећи орахе устима, намени на јед 
ца, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло 
га голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на зем 
ицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то М 
нки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна р 
 Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p 
 што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположење, па хтеде да  
 духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под ц 
 у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у 
 Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нис 
hi>Емир-Фатме.</hi> </p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово:  
После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу;  
та, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p>— Мерсије?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.< 
а грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европс 
ћи од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другариц 
„Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехо 
ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang=" 
но робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и 
рућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као 
х би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижн 
у:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Драга моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на 
Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала з 
Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?.. 
сије.</p> <p>— Мерсије?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не мо 
ог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сест 
у главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула  
јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута 
м. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Т 
оле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два чо 
="#SRP19120_N22" /> узвикиваше несташна Мерсије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатм 
et="#SRP19120_N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бл 
 она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старинском  
 /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је  
дају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли ал 
...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На сво 
ости, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Евр 
ајмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто  
“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Ф 
и, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, 
 Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, оси 
зиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јо 
рског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се 
опле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што 
куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>О 
"39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта рад 
p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она зап 
а!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не ра 
 смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чи 
узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и о 
gn><ref target="#SRP19120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартиј 
p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше  
ви с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота 
ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису пр 
 за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук 
е понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} 
 непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: 
 нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и по 
ef target="#SRP19120_N37" /> одобраваше Мерсије.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије ј 
 Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и  
и!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме 
ало виши.{S} А леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка 
стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратил 
ђу мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркињ 
мина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, об 
а.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је сли 
 постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју 
 је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чарш 
</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да  
S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с вру 
у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турс 
-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а те  
у биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каж 
е држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао  
сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} 
 <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањ 
се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремањ 
ега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говор 
ога?</p> <p>— За старотурчина, одговори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече го 
индерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом и водо 
а целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запламти 
, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се ј 
arget="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме ст 
што сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S}  
.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. <pb n="4" /></p> <p>— <foreign xml:lang="en">D 
{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, 
ће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле 
вик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била 
више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа н 
ни на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p>— Ашколс 
</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печен 
ђу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све дру 
 рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разн 
адам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{ 
><ref target="#SRP19120_N36" /> узвикну Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма нас 
><ref target="#SRP19120_N38" /> узвикну Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутр 
n><ref target="#SRP19120_N8" /> узвикну Мерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглеску учите 
 и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бив 
су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их ј 
ко метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљи 
сије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у д 
рећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, притисну прсто 
ато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она ми 
get="#SRP19120_N51" /> Љубим те.</p> <p>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја друго писмо, тет 
 бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној својој другарици. „Сузе, сузе, су 
Није, рече она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је туж 
јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су  
 у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже  
ледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије изненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је  
 подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: са 
свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једн 
обо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђозим</hi>!“<ref target="#SRP19120_N11 
’!...“</p> <p>.................</p> <p>„Мерсије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S 
.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, 
о изговара као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{ 
Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; пад 
њу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше ј 
, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним  
 овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик л 
ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: зап 
а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а  
ренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> < 
 неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулзаде <ref target="#SRP19120_N48" /> 
 насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црн 
рган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јој преко Е 
меја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те  
е виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартији, писано француски.. 
 Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао от 
адам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовит 
 по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књ 
ви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, д 
у јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај рад 
 пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је м 
 стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој париској моди: и с јед 
стила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја с 
у, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покр 
е“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њ 
S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та де 
 Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref target="#SRP1912 
руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „С 
ожеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n= 
ећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени:  
ави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је  
о пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узви 
ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет 
а за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Ф 
е, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што  
своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она  
те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на  
га Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, д 
S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n="82" /></p> <p>— А, не јексе 
их зидова, иза високих капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, 
 и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туц 
 Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се  
и од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам 
 Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имај 
амо да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турск 
види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету жи 
а, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћ 
би, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног облака и би 
слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у какво 
весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, 
рећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену о 
огледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, ме 
ања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне млад 
аде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је  
.</p> <p>...........</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да  
а инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, т 
д од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао ка 
крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са стра 
грађанина. <pb n="122" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; 
месеца; друге године проведоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу;  
ај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енг 
срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад с 
а прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чуд 
с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на  
и прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очи 
га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече,  
друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор 
{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене  
S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне ч 
} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, п 
ла!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се д 
ести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори:  
p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест 
>Рамазан дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеж 
 чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал м 
он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његов 
утру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, уј 
 рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња,  
и вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још  
.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о  
Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену з 
 дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; тре 
красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он ј 
е, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању дети 
им понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, ча 
 да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S}  
анпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се ожени 
разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни  
 суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгр 
што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине пост 
 волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не  
је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и  
е слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје 
ећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас за 
, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је  
љима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке,  
те није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу,  
S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на  
оришта, па крај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; а 
оше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима 
 свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођак 
оришта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чу 
с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зау 
их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечера 
ла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све 
ко никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бе 
е ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупа 
ледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила...  
тац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у л 
 тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S}  
елике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказа 
имају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак о 
ако у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо ш 
о пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових  
 јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучу 
страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, 
марнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи пет 
из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она улете и облете софу смеш 
 улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице клањају  
у весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у ме 
а, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заноси 
да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, 
Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шу 
 ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту дол 
 вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и с 
еде на широм отвореној софи поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као  
осле, оволики шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у  
та ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на маг 
 она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићена бела, лепа не 
рем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у з 
биле су тужне.{S} После су читале тужна места из француских романа:{S} Грацијелино одсецање кос 
сузним очима, читале из романа поједина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{ 
ила три године; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера,  
а и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с н 
атељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећу  
е ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, сл 
е у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S}  
је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад ј 
ангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у со 
зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и оне три 
 Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час  
, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жен 
ад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се т 
за њену душу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које  
ену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређе 
ри књигу насумце, притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше 
збеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јо 
 врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се з 
за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело где је било ње 
је на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом 
што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику 
, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, п 
, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници 
у конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец д 
 ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам н 
 рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гла 
 и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут с 
е доношена лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиз 
е ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у не 
S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S}  
а, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма  
 са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му гов 
као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време 
рајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђ 
с пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у је 
е и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и  
 им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где  
често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она 
 пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S}  
 и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо д 
p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Е 
е, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јо 
, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа 
као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина 
о промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-ханум 
ма се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гол 
е да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на в 
је требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb 
S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим б 
шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад тр 
 <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на  
а, клече на оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је  
једно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се из 
ољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по с 
 фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на ком 
-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им с 
вана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту соф 
ано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па с 
"109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут в 
ркиње као старотуркиње.{S} Старотуркиње метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он к 
е из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да  
те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? р 
ке; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па  
снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После 
а их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле су 
дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p> 
> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићен 
има.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа 
евушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену  
 говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и ја 
 на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча  
конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с к 
 се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{ 
бо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у  
а извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма,  
 се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија  
 никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не  
ој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале,  
е две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће н 
ло њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седе 
е слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="7 
а по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих 
цу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} 
је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло  
ру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући,  
о њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; с 
ла још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка 
ала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радо 
 и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у про 
ше, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мер 
ој новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије. 
шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех н 
асан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="41" /> на отвор.{S} Нигде никог!{S}  
p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличен 
се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот 
ски сан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадов 
аче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену ру 
ропу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је  
ијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости.. 
збиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу на 
 и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од  
не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли су се с 
љуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га остави 
греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема гр 
 је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би с 
} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</ 
> <note xml:id="SRP19120_N54">Четвртина меџидије.</note> <note xml:id="SRP19120_N55">Пуковиник. 
цом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном,  
ерлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, за 
е напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разгов 
ли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „За 
ра, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се заг 
ате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо н 
к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку с 
и све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је  
просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави  
е пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босф 
вамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смеј 
а, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попил 
о ?{S} У нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И нај 
ло као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове 
у људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко  
у као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Тур 
 О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале једно велико, монумент 
ије ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да 
це јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их б 
о не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу 
 били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p 
ешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p 
 кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су.. 
нуму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} М 
крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хо 
оти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми 
летога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми  
шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас м 
е,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S}  
!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам  
 моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p> 
уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, ви 
итавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо об 
 Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад у 
ам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићем 
дем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анимал 
опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, мл 
пце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људ 
ко си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана  
цембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми. 
него милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{ 
трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што ж 
мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим оби 
вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} О 
че је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нис 
равила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, 
о право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу ка 
форму харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{ 
ње у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном жи 
уција какву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава 
иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ће 
ем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S}  
оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а он 
ате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним 
 то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата  
мо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спо 
т, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се раз 
т опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>—  
и ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женск 
Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>О 
 је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ак 
 мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револуције за Устав, чекамо политичку  
о, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја са 
 <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила. 
а престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње. 
бу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше 
 волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због 
срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</ 
а право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ће 
 буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{ 
Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо:  
и“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак ро 
а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у  
им правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум,  
з једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте н 
/p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, 
бра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, 
<p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком  
е:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима пр 
</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу  
е.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме под 
 свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју  
ши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p>  
 си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, 
умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила 
су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вер 
ва, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупље 
ма: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, 
!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад ч 
 кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговара 
па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не 
. <pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чу 
их за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и б 
— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече паши 
новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду  
а мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 19 
уномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није 
, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја з 
 О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, 
и наместите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или 
а га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгуби 
у с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум с 
ти:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{ 
Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не р 
е; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p>  
} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не  
на ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим све 
ам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: 
е.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништ 
 срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, зане 
 чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не 
не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај му 
ако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи ос 
н-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахм 
те поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узви 
ремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и да ми на главу ме 
тац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирот 
ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми с 
ам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам ст 
, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли пета 
о је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та ч 
 изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, уч 
се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Ну 
Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га:  
ано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче.. 
а пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чоче 
вим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да  
!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раска 
глескињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S 
им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја. 
>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамаза 
еднога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{ 
 ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш  
мо не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари з 
 бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S 
, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом зале 
, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>—  
м му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слеп 
 њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Он 
ни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и  
неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се  
рећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p 
ко?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова  
у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас 
ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејле 
мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>М 
е ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљд 
уче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она ни 
сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камен 
ко, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, 
ут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друг 
а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја п 
А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испуни 
га госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце м 
би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и м 
о!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене 
олим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било 
а мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, с 
 оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, 
ји је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А 
оћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се с 
ише, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их мо 
 <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге 
дна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја с 
ј срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бо 
.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветн 
ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у  
сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p 
сам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико мог 
е, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир! 
не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изг 
вши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум  
ња с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} 
t="#SRP19120_N18" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољу 
ја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Са 
пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} П 
, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гл 
гарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши  
.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси 
 прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми с 
“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се 
 после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиманског п 
 се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тре 
Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насм 
о смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју ж 
, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{ 
енесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не по 
а, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign xml:la 
годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О 
</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећ 
ега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p>  
као код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао 
г доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведош 
Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S 
ене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, 
 се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило п 
твори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо н 
ткад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже 
S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а 
на, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма 
стре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео с 
 а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кљу 
и поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Те 
свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету 
 мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прв 
ијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала сам се  
и, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџо 
 target="#SRP19120_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним каф 
!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младо 
о свим народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Ш 
еме није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгуб 
 <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не п 
спођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и д 
и вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца 
 није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну  
 све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о сво 
 кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас сам 
 Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам 
e's delight!</foreign>...</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори  
оказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.< 
ка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљин 
две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи 
вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан к 
{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене сед 
г удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> с 
харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p>  
Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> < 
ност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо;  
 да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљ 
олико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и пе 
дела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Ме 
у у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени изво 
аправљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина... 
о погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се и 
 га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а 
 и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јад 
х...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ с 
 — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Сла 
вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим је 
{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми,  
урк<ref target="#SRP19120_N98" /> утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Н 
рла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто 
 ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Организовали у Солуну  
у Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушни 
кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад  
а из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми 
и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати  
 је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{ 
 Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не веру 
 биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је 
ушу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је п 
од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се игр 
<p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml:lang="fr">Entrez!</foreign>“ и 
засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав св 
намо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како 
 магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантов 
били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се 
нима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо с 
ам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ће 
Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран. 
е закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Отк 
ћу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе. 
убоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те 
} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, м 
; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић  
е тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене... 
а ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај  
 <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди. 
ледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, ч 
заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу 
 зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу. 
Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравн 
ујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, н 
} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима  
ам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин,  
 него Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску 
ли, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице,  
S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се  
р на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, 
рзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> < 
им хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l 
 познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама  
се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих 
поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж  
ве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше 
 <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удај 
звијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> < 
у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се 
причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{ 
.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори 
S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да в 
ишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну 
> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за мл 
ује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи.. 
— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па  
 свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником ни 
нца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе изв 
> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце м 
пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него к 
 <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим 
ива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам пр 
јој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум не 
 сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене,  
{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, з 
.{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пиш 
нови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасми 
 лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> с 
ори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали 
ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, је 
 не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препад 
Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колик 
 „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирен 
а ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с че 
папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти 
азила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре 
се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу  
f target="#SRP19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и п 
 ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од чо 
је и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> < 
о...<pb n="280" /></p> <p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нис 
ст...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене! 
у хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати 
.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отво 
 ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на  
</p> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Позд 
} Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, 
уку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.< 
. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писм 
ста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна 
м, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Ту 
> <p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти 
е имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако им 
а; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} 
ћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, 
 пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по вазд 
гов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с 
 потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо 
ашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини стари 
р сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алиј 
на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, леже 
шљана коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио ма 
х настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало  
ела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мен 
ли јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније са 
>— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обрис 
ang="fr">Је t'aime</foreign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за с 
н имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук 
а од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xml:lang="fr">Је t'aime</foreign>“.{S} Р 
а остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се уми 
 син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови за 
 за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе позна 
мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p 
овах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу 
, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радос 
у Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И посл 
 сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— < 
 „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не,  
.. „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијем 
hi><ref target="#SRP19120_N96" />, како ми то турски кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три Цари 
је очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се 
n>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је  
— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Оби 
p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у т 
лежићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу. 
 Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</ 
и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, к 
 сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, некако велико, некако с 
</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Мало 
-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала С 
ја и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{ 
д ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерс 
 што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се тр 
.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али 
 где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{ 
ек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S}  
ха колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула,  
...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш  
 сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је  
ала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и јед 
ам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме бил 
си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам про 
о ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SRP19120_N106" /> По ст 
отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се р 
оправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми ск 
е Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум  
је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не про 
т буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— У сну?< 
д видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је 
же!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>—  
 <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем 
 „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога д 
ма спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“. 
кренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нури 
м из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске жене!. 
ргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> 
сетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, је 
> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> 
ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно ре 
 <p>Париз, октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад види 
есрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-хану 
тмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и б 
госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а  
>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! реч 
 јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се 
а бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S 
тво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против ово 
м је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта с 
у, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је ж 
 пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чу 
 он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео  
о и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама 
ашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може би 
а има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, 
војком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S}  
ук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од  
етета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ј 
 провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој г 
, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно 
ила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за  
е о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугач 
 (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад  
а до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, оч 
спођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољу 
це, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцо 
тва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а  
кино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми б 
остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у к 
те...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из  
е ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како  
сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год 
пут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухва 
 чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S}  
е је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас  
Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену  
не ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли 
мелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој  
 без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је ми 
ала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке  
иком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 рамазана.</p>  
, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и  
ти бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефе 
 n="53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за 
кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она роби 
чи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S 
ила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити,  
ежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да  
</note> <note xml:id="SRP19120_N58"> <l>Ми ослушкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање т 
ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенку".{S} Ове просте речи кр 
будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докл 
ину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна  
рске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да види 
а.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта  
улним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом трен 
све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>тво 
и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радост 
пет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турско 
ну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну усне н 
омислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, п 
ој, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француско 
о је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако  
/> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и д 
rget="#SRP19120_N35" /> Мерсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говорил 
уда.</note> <note xml:id="SRP19120_N41">Мила.</note> <note xml:id="SRP19120_N42">Браво.</note>  
ских слова...</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi 
hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у пр 
уха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капиј 
рача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, 
ађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де М 
 Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа 
} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемск 
ануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она  
удновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да ос 
у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће 
арем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="16" /> ка 
 и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, ка 
а, подиже заклопац са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осв 
ти на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грац 
нцузи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивн 
а <pb n="276" /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприр 
а наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, 
.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антери 
и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет м 
 дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зар 
дгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <pb n="63" /> <div type="cha 
а.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, 
 на светли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено п 
 треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трп 
Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси с 
9120_N10">Дођи!{S} О, дођи, мога живота милино.</note> <note xml:id="SRP19120_N11">Горпођа стри 
} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз гус 
 биле у стању побунити све жене, женске милионе у пространој турској царевини.{S} А ове су жене 
з мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитава 
р.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буни 
и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отер 
 сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="149" /></p> <p>— Душо, јагње, хајде одмах г 
„О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни < 
ају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бр 
е загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Г 
риз, октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како 
езиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим про 
ра, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије  
 да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због  
 као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са 
као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Све 
ге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих француских  
трем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, 
n="158" /> видевши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у бело 
о по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико 
ивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не мо 
озиција, литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље н 
е што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљ 
S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на п 
 собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његов 
д из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца.. 
сила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у  
е и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да  
 да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто проме 
риво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди с 
ији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како ј 
ије робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: ми 
нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у соб 
а сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је  
 као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окад 
а сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке,  
 могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде,  
 капиџик... <pb n="142" /></p> <p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да  
у“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале ту 
 <pb n="142" /></p> <p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па  
м му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мус 
г писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј- 
Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је пост 
молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само о 
се састанете после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да  
аје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташ 
е друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Организовали у Солуну некакво Књ 
тку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној посте 
 зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео  
е другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостивих, к 
 реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је 
ом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p 
ем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза,  
ма, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изг 
 жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фа 
а да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, 
е прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p> 
у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину 
ву: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радо 
х затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам 
 друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грозн 
апанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли в 
 говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А гд 
тајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Н 
турске жене пољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:la 
 не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књи 
 те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p>  
асу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где 
 се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} 
устише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откриве 
не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столиц 
вачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз ш 
„Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу 
ато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина  
уђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми  
..{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, б 
 јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на но 
прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и  
: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас ј 
 се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фат 
ла очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрел 
мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу,  
па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало  
урије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се  
е пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: з 
е се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се 
 ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она несв 
но.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ниш 
воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се раз 
е на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навез 
ар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као звездама, разлеже се „Алл 
на мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред 
црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је до 
о за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, 
 target="#SRP19120_N56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из пар 
она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па у 
ају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу н 
ј се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су би 
 јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, п 
 Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе 
ине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га у 
аним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добр 
0" /> могаде, него паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео пити, б 
адовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с г 
ок му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мај 
потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућур 
> наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, па 
нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је  
двела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жене.{ 
нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стран 
вропске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милос 
цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шес 
е збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су Е 
!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нарочито међу Ен 
ог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, п 
 а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S 
његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода,  
павала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да  
ом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p>— <foreign xml:l 
це јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи  
а долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ј 
с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту 
обу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен  
ичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајк 
ало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, ч 
у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па  
ка храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој поглед 
и на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, па написа 
де је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку  
вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел. 
зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и 
н.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао  
после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња  
ке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, св 
о млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#SRP19120_N55" />, који је пре не 
оси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадо 
што плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врл 
као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања  
н с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни 
е за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танк 
д није држала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад до 
рз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награ 
ј жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „ 
 једну палату на самоме мору, осветљену мириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилинс 
о кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> <p>И загледа се духо 
аборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мири 
тве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру  
д збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, 
ика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовље 
 осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није позн 
мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му 
 би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим  
јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отеж 
старинској турској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе 
о, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољно закопча хаљи 
ица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица,  
рло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсети 
вим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која је нај 
ван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастик 
ата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бље 
као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на ри 
ад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале з 
 се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће  
ли галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног обла 
>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим  
ароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер та 
 груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу 
културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској турској кући, он 
али врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма није ме толико изненадила колико ме је  
е, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђул 
упци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, т 
рсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Ник 
новима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играч 
е два ружичаста табачића, који су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену 
ишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фа 
, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле,  
леб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, 
иочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од 
 се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пр 
рис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо з 
!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дув 
ла сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њ 
у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изв 
е их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним стр 
е ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две води 
лском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој о 
маче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићено 
е ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирање; да је ово  
бав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака... 
а му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе 
вом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф пр 
и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која 
и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколи 
на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђ 
зе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа,  
де, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и ко 
о, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово ук 
јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је  
 једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нерастворено 
, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела на 
е да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам  
 сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно прити 
укуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће 
у, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али 
миње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасм 
ту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће с 
 мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, му 
 виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гуч 
е дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зн 
 се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући 
 очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним ат 
илно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни ч 
се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су  
јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерс 
о да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је леп 
 кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слу 
врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем 
га; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> <pb n="43" /> <div typ 
исли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте  
 није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с ње 
сећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајк 
е мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да 
а пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне с 
и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, као де 
..</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила  
, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онд 
 усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па 
ати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично пла 
> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва ус 
же и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од ра 
ише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу  
се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер  
с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он  
а као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режим 
в политичког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и он 
з питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се  
видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), п 
главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi>  
 од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог к 
note xml:id="SRP19120_N25">Остави ме на миру!</note> <note xml:id="SRP19120_N26"> <hi>Чевре</hi 
цима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Ч 
ч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одг 
рећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једни 
це попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској де 
ском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе 
у Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне  
не жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је  
.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра 
а шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Бла 
ену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и нема 
, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад  
е пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en">O, yes!{S} Miss Black  
><ref target="#SRP19120_N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је ј 
аспуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније  
ница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете 
дмоазел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: преру 
а, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Про 
а столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{ 
да у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће  
te> <note xml:id="SRP19120_N74">Ниједна мисао не може замислити, нити језик смртнога исказати.< 
де им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове же 
младожење...{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма ј 
горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" 
 да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, ал 
ко се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био б 
ésies Nouvelles</foreign> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које ј 
и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намириса 
нала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб са 
иње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихо 
 на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; са 
ца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам с 
сећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми  
послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и  
ене, несвесне свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж 
јно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, 
 не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} 
Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су с 
што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је  
; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не пост 
 једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жен 
 њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма гот 
.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг  
м могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Какв 
се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с д 
видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђин 
љево искуство уз кћерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S}  
тику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не  
 у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она в 
души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости шт 
г ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Поб 
као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Ев 
} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и  
ним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим ч 
најући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p> 
b n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће ј 
 Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада,  
а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. 
в је: колико успомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто  
е за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} 
тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за д 
 Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и 
{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што  
изе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече јој 
S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми,  
икога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље 
опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисл 
 и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах !  
нчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зо 
кори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на 
се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi> 
ница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји њего 
 мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не гово 
ке папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} 
шећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигн 
ћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S 
!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Ник 
{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да н 
 са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с уве 
... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на месеч 
едаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и 
 Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне  
о харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закрати 
и главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, че 
зиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У то 
м јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше в 
ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, з 
је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела  
, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни в 
{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чарш 
 бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између мужа и жене 
 ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледају 
творене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је  
у ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /></p> <p> 
 се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али  
; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке 
лопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена  
моазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <foreign xml:lang 
то као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је 
асан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Ју 
хом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ј 
алпак, своје обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бит 
о бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисео 
хватити, то јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни ма 
иди пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А  
е вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер о 
сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удес 
 за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву 
е, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p 
помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха  
о препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га 
 ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам сам 
ипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, кад с 
ef target="#SRP19120_N21" />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њ 
сну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој 
читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно драго 
/hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но  
 децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са своји 
 Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тоно 
га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, 
м ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{ 
о пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо  
чини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли об 
 окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној р 
ала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман- 
бог чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не 
не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је 
пада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам т 
ила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим д 
ад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам туж 
 с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се  
 је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато 
ата. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах о 
 нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад  
а си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како са 
ако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, 
је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била з 
м тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше 
е одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и  
деш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се 
 на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жена,  
ма, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пе 
ше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе доч 
и.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Вид 
ве тако просто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — 
 а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу моли 
} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> <p 
 да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што с 
 Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за  
здравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у ње 
xml:id="SRP19120_N60"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад виш 
ко никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S 
е загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на 
 не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, ка 
ећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S}  
">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* 
а само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као 
амо, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти ота 
, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир 
уби наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{ 
т видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе п 
к.</p> <p>Драга моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml 
имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут,  
 ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од пл 
 болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз 
 па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у веч 
се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме  
 се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима 
, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам по 
а је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ј 
цио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од в 
ама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога ког 
..“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгл 
{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни ун 
 је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну сн 
 без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој сна 
а Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и он 
S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а к 
 да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што од 
а на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне п 
 сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, 
ру...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја с 
као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не 
д, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим 
ити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SR 
алама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на  
 недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задов 
г жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а 
ам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене 
ледњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос д 
ама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли из 
нас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке шт 
чкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да от 
рада, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну младу 
 не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не зна 
ијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем 
 смела, из побожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је ве 
ца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>..... 
се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој 
а се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинкти 
прости, забремене, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, 
на га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаб 
о мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} 
врти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине састан 
 не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пу 
место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској деци имена драгога камења 
у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S}  
а је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло 
ушо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати 
— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref target="# 
е, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али ш 
ного пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> 
reign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <forei 
> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је оно 
p>— Љубе се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљубљ 
 камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, к 
 видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S 
атме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S 
 још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем  
<p>Понедеоник.</p> <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја  
као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад ј 
мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има 
>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S 
или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки 
тве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један де 
 јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и реч 
<p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Рида 
спођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би 
јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше 
 као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је 
е играти ногама, рукама, <pb n="123" /> мишицама, плећима, бедрима, трбухом, сваким делићем сво 
, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} Страшан цариградски обичај!{S} И 
ве су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, траго 
, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него стр 
руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и улаз 
руге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског  
 с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из к 
сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необич 
творив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, св 
твори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећ 
, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвоз 
 и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не п 
ен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица 
ица рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с х 
ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, 
 деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изиграва 
олику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видев 
.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела н 
е, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— 
="256" /> преко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао ј 
 турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а ли 
 сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p> 
 Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она к 
је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у  
м вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, ста 
три туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човек 
кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, 
мка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал 
 ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како 
ог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и а 
ребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој огрли 
м гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућ 
 разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и 
тати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с мн 
а му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну,  
hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељица, другарица.{S} Нар 
њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада 
може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту 
мали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелигентна и врло културна.{S} Говораше с 
— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не бри 
</foreign><ref target="#SRP19120_N9" /> Млада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе см 
 како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> < 
скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, 
сади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком 
крај миндерлука...{S} Заспаше и још два млада беја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кра 
“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не прого 
једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Ен 
о, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, које и 
њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладно 
а ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа 
, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народн 
 target="#SRP19120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене т 
 <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је бо 
јлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, 
ђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, по 
да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Он 
љара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро 
</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, т 
е кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера сво 
а му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и в 
 Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> <p> 
акићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија  
еш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S 
 оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, 
 није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је ма 
 уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p 
рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек  
„Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд  
 се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је 
чима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи увек врло симпатичн 
 сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref tar 
чала им како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханумама, а 
ш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године 
и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти 
па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике,  
 своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за  
шено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. <pb n="4" /></p> <p>— <foreign xml 
нса.</note> <note xml:id="SRP19120_N30">Млада госпођа.</note> <note xml:id="SRP19120_N31">Чика- 
астужи како се растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју  
ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај себе Ану,  
RP19120_N56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магаз 
амски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, ал 
i> истински, није га створила фантазија младе турске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи,  
 облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на старе у стар 
/p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и об 
 унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмех 
рифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка 
А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Се 
адашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Ду 
е су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} 
 Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жал 
решке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S}  
љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апост 
оту; очешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једно 
љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S 
азивају харемском проказом.{S} Неколике младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене 
foreign>... ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница с 
 са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је 
 нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S 
мо о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобља, 
ну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о 
се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше пе 
 са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну арап 
си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледа 
павају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичит 
оћним поселима, харемским весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и за 
вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и 
у ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да 
е да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не 
 једна стара цариградска пашиница и три младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, да би о 
са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер ча 
у у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељи 
ила срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p 
и, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /></p> <p>Један дан, она се 
, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па как 
а од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, св 
рашно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче  
старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се  
н дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празни 
:id="SRP19120_N99">Ложница, где спавају младенци.</note> <note xml:id="SRP19120_N100">Соба за р 
 пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-хану 
">Mon Dieu</foreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, 
на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а  
 пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали... 
а се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису могле довршити м 
наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Ту 
ородично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју новога живота 
 <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и  
а стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не оп 
ма на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и  
ко не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, и како 
но ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target="#SRP1 
и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне 
мље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и ск 
} Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му до 
ро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем 
 него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па јед 
 ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, израстао као кипарис, па р 
Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви  
њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен от 
а, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Мла 
им развијеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку,  
е твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, појавише се неколико младића, и Фат 
а га не волим, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га вол 
мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песм 
а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; п 
 једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа. 
и вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је с 
 с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела 
 је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу муј 
весте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и вид 
 и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радознале  
 као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али к 
ладић.{S} То јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign  
старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанп 
а.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим  
бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсиј 
д прозором, и разговарајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве  
ала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!. 
, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и вол 
нске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издрж 
з капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{ 
јући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и н 
да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S 
а, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији о 
рође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно ш 
реном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џе 
ти да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори да р 
</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свр 
ише бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је зов 
ом установом.{S} Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши  
а опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријат 
 отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се 
нуминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међ 
и: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, 
аљују и онако распаљену фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ в 
дна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у  
ури, она, Европљанка, доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по а 
селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње ј 
олико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско 
 дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде  
ела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих кри 
 јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе леп 
 Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах  
улренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџи 
авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи:  
же но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p>  
S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и о 
 он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> 
дошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он са 
 женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им с 
 свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у  
 људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему  
/p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се  
 би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођош 
{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била  
тру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Фатму и мењајући јо 
ије била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“  
ијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у 
о је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби мушко и женско! 
дост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрд 
.{S} До после тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми ј 
 Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум 
оба свога живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не 
чад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема 
иче о камење које је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад ист 
 најлепше доба свога живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и 
је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она дете није могла донети; родила га у осмом 
ним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха 
ио врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гл 
p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седни 
љане, не за хришћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак 
их се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за 
л код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Ф 
 били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пр 
она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији 
pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. 
све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мад 
пско, једна највећа <hi>нова</hi> (како младотуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су 
 ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старотуркиње метну пр 
у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Цариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне 
едео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићемо пр 
и... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Им 
о дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе  
ign xml:lang="fr">Jeune Turc</foreign>, младотурчин</note> <note xml:id="SRP19120_N99">Ложница, 
те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S}  
 младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју 
 учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да с 
упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са школовања у Паризу.</p> <p>— П 
Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвен 
што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузи 
>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли д 
рдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Е 
ње ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} И ја се 
м, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе  
робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...< 
тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до  
 на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно 
ло, понеки пут, на <pb n="105" /> једну младу несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у кој 
ф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није би 
ије.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте, која им  
у волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу, девојку, или управо дете. <pb n="171" />< 
резнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ј 
побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамно 
ја каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужн 
Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; 
ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо 
з срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — засп 
 се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе  
е жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да ниј 
на се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турски 
т доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бис 
а оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обр 
е јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година 
ан, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по 
ад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отиш 
ги њених година, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испо 
 краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост пох 
ком језику, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, као коња: како да 
{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<foreign xml:lang="en">Pop 
-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Муш 
 сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејат 
омну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исц 
а и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу ни 
, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан 
="245" /></p> <p>— Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да 
енат, ни енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда њ 
егала се страховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и  
Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окрену 
ше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Фр 
им, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко з 
атминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и  
реног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипари 
 старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу 
ија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори с 
ада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, задовољне су што се о 
..{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ак 
ивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi>ав 
зе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар ме 
лескињама и Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале  
.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а  
7" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод 
инуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се в 
ило нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница вр 
песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа 
в њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што г 
е три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартин 
, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере такве несреће, кривећи више него икад њин 
У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: забрањивати ти читање љубавних романа; 
О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их виде 
а, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с 
о“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу 
во, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да  
 човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиница необично побле 
чка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирање; да је ово соба савреме 
ле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова 
ена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења <pb n="53" /> и ж 
међу жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није  
иња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>После многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с паш 
ним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести д 
Брак код напредних, просвећених народа, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несав 
еловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим за 
неки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне летње вр 
кривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим  
а прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише старо, ааа!  
мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен,  
каво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с  
ја.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S}  
и: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли 
ом друштву, ненавикнутом на отвореност, много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој 
ави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине о 
е сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харе 
} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Ути 
слиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml:lang="en">I am jealous.</foreign><r 
 стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуд 
љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научил 
/p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом,  
<p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела д 
ама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и  
но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела  
вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам с 
це и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми суз 
 Може бити врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену ку 
 нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три с 
и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сири 
Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S 
рућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу за 
уб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да  
 биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, он 
укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>П 
кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре неколико мес 
 то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, поз 
ео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје 
 још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у  
у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије 
Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да н 
ав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају:  
ице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њин 
твара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па  
и у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, 
и, врло драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитаниц 
 нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, д 
ше.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђена.</p> <l> <foreign xml:lang="en">„My swee 
зо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девој 
исеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p> <p>Преко ограде долете још једн 
м чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{ 
терији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, к 
Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, 
љинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не в 
а Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а нем 
су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођењ 
ај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прек 
е; други њених година, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, чове 
е леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и цр 
гу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, казује јој 
> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носи 
о као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитав 
наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом устано 
: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком 
<p>Драга моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml:lang=" 
аљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Диг 
о утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутр 
мају горњи <pb n="224" /> део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а  
ред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако  
ћи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измисли 
у, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S 
сте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми  
у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, не 
е.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као стара чо 
о, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{ 
 по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang="en">Come!{S} O, come  
обучене, прерушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају г 
ти као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стихове из 
очеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с 
уштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S}  
е ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гл 
рију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке 
 донесе два ружичаста табачића, који су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на  
чаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне при 
та да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: муслиманска девојка примила је поздрав  
ицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања. 
па кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај 
луњанкама.</p> <p>После многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, 
воривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али да 
ј беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је  
ом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није гре 
 или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њ 
м Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечем 
 ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и н 
јка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полако,  
азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> 
 С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S 
 би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна  
омислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао  
 свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут  
S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Ск 
доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка 
ла више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мири 
а мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, н 
познатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у не 
xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S} О, дођи, мога живота милино.</note> <note xml:id="SRP19120_N11"> 
а чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>....... 
лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S 
 изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, го 
 обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фатму.</p> 
 стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим стра 
у слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те про 
> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од  
 рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја 
да добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца: „<foreign xml:lang="fr">Oh ma mie!< 
иф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и мет 
рсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што  
ојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</p> <p>10 новембра.</p> <p>Слатка моја отаџб 
жем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо с 
дати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећа 
 те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мух 
ј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај миндерлука као животи 
тане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, п 
е Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чуднов 
аво...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> </ 
 пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети  
што?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како ј 
дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он заг 
 једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан,  
 пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зе 
 је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна 
аш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио 
него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, 
..</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, 
враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш в 
S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче:  
аволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он  
Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он 
ва код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, 
 да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па 
 ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </note> <note xml:id="SR 
а нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и м 
атече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би те 
ла пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уш 
сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клон 
а себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и  
авила на улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути револуција какву историја света не пам 
а госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта ј 
да и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радост 
 <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном дра 
едом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова ле 
е, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде по 
та да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, 
ма десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да 
у, протераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Х 
унчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу  
 била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, све 
.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, пој 
 су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло во 
ах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је баба 
ио њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>—  
бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p 
 у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „злочин“ извршен према њој, детету.{S}  
ла Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, 
Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавири 
ица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим 
ли због сувишње младости, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} 
е осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио  
а!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у де 
реног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратк 
{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>—  
р је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудил 
о, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенку".{S} 
 Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћено 
>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепота 
стужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у 
 из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам заплакала;  
егство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књ 
родице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна  
је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих 
дра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га пош 
ад сам драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још т 
 оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То с 
 — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам з 
ако сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{ 
ђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узет 
мирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да н 
мишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овог 
зо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она ње 
бије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S 
на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта 
иру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену девојку...{S}  
ужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испрат 
S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела дев 
руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само ва 
уркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у ог 
себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске 
 сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман П 
 и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљ 
p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што  
е да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у је 
реносна средства“: под својим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за  
хваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опр 
 је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi 
е, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузет 
јзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчин 
е су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су би 
 млади мужеви, младожење...{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило. 
чи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добр 
ивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварал 
озвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Јед 
су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимају само 
ом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, 
ри у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши 
толице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робињ 
вољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво 
ог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је до 
еном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за  
<p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих ш 
еше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ари 
аћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загу 
 једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: в 
xml:lang="fr">mon Dieu</foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслиманс 
нчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S}  
<p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болест 
.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи 
тским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом 
а или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те д 
иља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дође 
} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p 
је, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад 
/p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница  
рости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово цр 
.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 а 
оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да прогов 
, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула  
а да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота м 
 се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p>  
о кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S 
> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна 
Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p> 
 бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж  
{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче м 
аши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узв 
ана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!... 
 реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тума 
а не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздр 
 чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-п 
 Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} О 
а као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ ср 
S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али роби 
 је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њо 
азују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џема 
е све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није  
екад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово  
ем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, 
, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки по 
ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S 
још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред сел 
 сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене о 
, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, 
томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} 
 чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељ 
учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, о 
ра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, виде 
оја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је и 
сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, ј 
ама „на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су жи 
> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да в 
а сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а н 
 имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се вол 
азвије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој ку 
; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу,  
си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И шт 
анцуски је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају  
 не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Та 
је међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мод 
рсијом, обученим по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна  
у из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} Страшан цариградски обичај!{S} И уместо д 
" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства, да пр 
 дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солу 
 мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица 
ај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сест 
је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Ха 
, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p>  
eign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <p 
12" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где  
ешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао чов 
одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра 
ебо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам б 
} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар 
Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила  
 тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то ју је теш 
S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала 
 фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фе 
огао доћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кор 
је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по завод 
ло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго 
м ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших 
се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин 
ре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам  
у какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га  
аљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како д 
 те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И 
позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:< 
где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и н 
а је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Шт 
 свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним 
ставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није раз 
ксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није,  
н пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младо 
hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила 
ена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „ 
кога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске пи 
удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га  
 забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..< 
народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија од много њих овде,  
{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} 
а то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добр 
 име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче плем 
т му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових  
рећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Да 
ије за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас ј 
м, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И  
лаву.</p> <p>Кад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је 
 нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Кол 
ема за испите... мора радити, јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Једа 
ијином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал 
<p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“  
ео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обуч 
 Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељ 
-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестр 
{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{ 
...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта ј 
а: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га 
иња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p> 
на рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па  
лази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женск 
ена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да 
рлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и  
је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се зав 
образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати образованом, ако не говор 
ој све кажу други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пен 
 Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соб 
 Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па  
И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласо 
еки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, 
{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Ка 
х јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организовање женских друштав 
аборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? уме 
 да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете  
где сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S 
} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као 
е, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и же 
дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је 
} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и  
 xml:id="SRP19120_N74">Ниједна мисао не може замислити, нити језик смртнога исказати.</note> <n 
и.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже,  
е па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, 
и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако  
ешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја 
..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила  
е сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику  
ан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене 
а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухам 
 тешко мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан. 
 племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити 
 може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ  
ити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што ни 
еће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је шт 
ужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срам 
а, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним 
имо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле мус 
тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали,  
е волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана  
кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, ка 
пљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, м 
 хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као 
ењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ханум ?</ 
.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од  
>— Лепе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла ка 
 лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано вратима 
у мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, и ди 
она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја  
p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине с 
3" /> их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући орт 
а се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> 
ади Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас с 
це стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с ова 
ад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристал 
S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.< 
Fort comme la Morte</foreign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћ 
е боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, 
на као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није к 
наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за т 
, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах 
оји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ј 
м због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече  
нство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијан 
менио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} 
 зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз капиџик... <pb n="142" / 
мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p 
невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, отка 
жуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђе 
{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао 
а се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је ј 
е волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солун 
p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страх 
 target="#SRP19120_N44" /> А напослетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеј 
аспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да х 
астави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао  
а до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчез 
езавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда ј 
старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад 
ош никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорит 
е <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њ 
 значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није 
Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb  
бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али 
 у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се  
 па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паш 
 као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и  
и се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му  
руги на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати 
а, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у го 
ужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у 
с, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младож 
знату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у со 
е пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпит 
ала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је  
рло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све и 
е Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; 
ајпосле Нурије прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али  
Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема. 
 овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинс 
 већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа м 
равих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као  
подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце 
/note> <note xml:id="SRP19120_N92">Боже мој, како је лепа!</note> <note xml:id="SRP19120_N93">З 
/note> <note xml:id="SRP19120_N33">Боже мој!</note> <note xml:id="SRP19120_N34">Ноћне хаљине.</ 
note> <note xml:id="SRP19120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xm 
/note> <note xml:id="SRP19120_N39">Боже мој.</note> <note xml:id="SRP19120_N40">Ти си луда.</no 
тма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p> 
 црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „ 
 види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати н 
, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница  
 кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и 
.</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај 
то пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дође 
ђена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ј 
о стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао  
„Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одоб 
рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и  
, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она 
дна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа не 
ја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љуб 
<p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда 
крупним енглеским словима.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи  
лела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом 
<note xml:id="SRP19120_N43">Ружа: ти си мој славуј.</note> <note xml:id="SRP19120_N44">Коса: уз 
 испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и заг 
т оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>—  
избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S 
ећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ј 
{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S}  
ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она ко 
том главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар 
тмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га дес 
елдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и европска ма 
а, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S 
фицира, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам 
 добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осра 
свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p 
 француски...<pb n="287" /></p> <p> <hi>Мој дневник</hi>.</p> <p>Солун, 10 шабана 1323.</p> <p> 
ла с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад  
 папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођи 
S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два у 
ка, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се нараз 
ђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће, го 
тано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p>— Мерсије?</p> <p>— Слатка  
м како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, 
кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да п 
i>.</p> <p>P.{S} S.{S} Драга госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госп 
xml:id="SRP19120_N61">Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <no 
евероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити 
: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то из 
 утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После 
дости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> 
>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бес 
етка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло и 
у, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а ни 
ана</hi>!<ref target="#SRP19120_N11" /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме да 
биња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од р 
тела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да  
хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад  
 /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна 
бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу д 
тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то с 
ва</hi> (како младотуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али 
та.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећер 
 и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, сме 
} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуште 
здрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено А 
ворити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-па 
ужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!. 
ла би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта с 
> <note xml:id="SRP19120_N76">Да, драга моја.</note> <note xml:id="SRP19120_N77">Лав и светлост 
note> <note xml:id="SRP19120_N62">Драга моја.</note> <note xml:id="SRP19120_N63">Ја те волим.</ 
Бејлербеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили д 
колену:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Драга моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> 
е мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ П 
ажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</h 
/p> <p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде ч 
ти. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Је 
ена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?. 
и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемал 
це ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</ 
get="#SRP19120_N16" />.</p> <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме ка 
срца?</p> <p>10 новембра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не би 
мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака  
 <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло ст 
 праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа ра 
е крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из п 
ница изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти.. 
им против овог срамног режима.{S} Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине  
им мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>—  
доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је  
} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају су 
</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је 
е пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута 
скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико  
 идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ниш 
авоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note>  
из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да ј 
а се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо 
 у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у 
човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госп 
х волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жало 
арају<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски за 
{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад:  
ост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што  
ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је не 
Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој  
ц је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не  
 њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који 
да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек;  
еђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину 
/p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Фр 
н смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог д 
а сам мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S 
па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих  
делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, др 
ам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још д 
 за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да доб 
, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С  
еко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта сто 
>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој бил 
и очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распушт 
и прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледа 
су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> < 
им!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео 
тма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта гов 
 у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кро 
ла човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, д 
ожда је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и пока 
д стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код ме 
д би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, 
риграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву  
идела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S}  
 вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Т 
 га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у каракте 
а у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам видела.{S}  
Скопље, 14 јуна 1905.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{ 
коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} 
на...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити се 
и поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљал 
 замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој 
.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветује 
 кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и  
овори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и 
оче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S}  
l:lang="fr">Mon agneau</foreign>: јагње моје.</note> <note xml:id="SRP19120_N46">Стара госпођа. 
note> <note xml:id="SRP19120_N47">Јагње моје, јагњешце моје.</note> <note xml:id="SRP19120_N48" 
, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао 
оворила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она 
d="SRP19120_N18">Је ли то награда, дете моје?</note> <note xml:id="SRP19120_N19">Истурчене Јевр 
срећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оков 
четак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање,  
на: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не поднос 
* На турском постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> <note xml:id= 
<note xml:id="SRP19120_N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једи 
:id="SRP19120_N47">Јагње моје, јагњешце моје.</note> <note xml:id="SRP19120_N48">Кћи ружина.</n 
ама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми 
p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, ш 
јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њо 
једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробуд 
д петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с 
} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати 
оје оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа 
 доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу тво 
е нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сл 
 толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских жена.{ 
је мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу 
рина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> 
кињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом, а  
струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као 
е љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва ов 
риф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, 
 се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да гово 
 ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње м 
 је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пер 
као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> д 
и каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умр 
рила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, 
 француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки н 
д нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слат 
 <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучу 
ђоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешк 
 <note xml:id="SRP19120_N111">Једно око моје, то јест јединче!</note> <note xml:id="SRP19120_N1 
а.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаест 
ра:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енерг 
мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји фраза "слатко срце м 
д ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, до 
ариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмурим, рук 
 дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи 
p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатм 
м, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико  
ни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор,  
сле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих 
 и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише 
..{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из кућ 
одима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да  
азана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Ум 
немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и ника 
ући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зов 
вори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се ун 
пала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и 
хити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“...{S}  
олим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас 
арога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале мо 
лику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у њег 
чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, ј 
воју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S 
 се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад ка 
 па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права мусли 
друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад,  
плаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало  
грди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном н 
p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</p> 
цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне  
с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и закиће 
да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да  
сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун 
28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опи 
не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку бо 
 пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љу 
p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се ж 
бодна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси вид 
че:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи са 
оваца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког по 
о пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што  
јући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Св 
p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав 
роватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се о 
 затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсе 
Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невес 
ево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир 
рема тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S}  
препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих каза 
 ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га покваше 
и.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их ј 
ок и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу 
аршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, н 
 сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у н 
 у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли  
тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаж 
ма тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не 
, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе  
 у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рам 
е имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> 
ерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> <pb n="154" /> < 
и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је 
 падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign xml:lang="fr">„Sois rais 
.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче 
че ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се  
на, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и о 
ебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или  
е у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му к 
ного времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и р 
д очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена 
> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, 
тељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и  
 лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад ч 
на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би иш 
ме.</hi> </p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учите 
 улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фа 
свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не про 
жем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим  
а неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и  
а сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би би 
али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи 
сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата. 
а млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад  
 Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајућ 
а и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је о 
 о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој  
 чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па  
о мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.< 
али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем з 
ао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попу 
>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за  
је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња с 
 ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога 
 навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада к 
док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— А 
 Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опиј 
да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела к 
к у затвореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, 
ле додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он од 
рно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, д 
ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то знач 
игару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се у 
а му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја  
ка јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у тур 
ба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој д 
обусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој евро 
око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један н 
ице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћере 
риграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на француском јези 
а кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је н 
њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакву дугачку: тридесет пута паде 
ст.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за  
 су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чи 
но оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију 
а, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Ро 
ерџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и 
тео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p 
ла "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</note> <note xml:id="SRP19120_N71">Турска хаљи 
 стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин 
ан глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје 
/p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином капијом зауставише се је 
е спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као звездама 
а, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код к 
S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано ј 
“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена,  
бдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали се г 
<note xml:id="SRP19120_N89">Позивање на молитву.</note> <note xml:id="SRP19120_N90">Вода с једн 
<hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</note> <note xml:id="S 
9120_N70"> <hi>Абдест</hi> - прање пред молитву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред молитв 
Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече стара потре 
рује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од  
ући стамболским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и  
ће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну 
и помену имена пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</ 
е се за спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не в 
рептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело  
} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зид 
 какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно с 
.</p> <p>Фатмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање 
ала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је 
спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи земзема, п 
 дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су  
треше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три ск 
ашјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло  
ошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на 
пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, 
мом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово сна 
т.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љ 
звикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — за живот! 
их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад ј 
{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би с 
>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, теј 
{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад 
продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и  
е највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих до 
 муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих 
ави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на столице донет 
а га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаш 
-аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним 
наест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.< 
жаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрви 
ање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љубљење по челу, по распл 
 ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја са 
) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> < 
а жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена! 
а навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p 
великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред в 
> <note xml:id="SRP19120_N84">Сватови с момачке стране.</note> <note xml:id="SRP19120_N85">Живе 
 звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели 
pb n="178" /> дођоше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, к 
{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, 
ишта боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо ку 
p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хаса 
 драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиман 
ме момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он,  
е, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим 
војку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу 
бичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојк 
Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије 
ала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како  
ороково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му  
езење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тог 
 његова мајчица куваће шербет, комшиска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена  
уги не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо  
о.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би т 
ђе за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролаз 
иља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубо 
 рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња ул 
 плочи.{S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми дон 
рибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и д 
рије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци п 
ду, што непрестано говоре француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задовољна како није  
чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет 
 Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлук према  
ица, где беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну си 
 знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни  
денцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign> 
 из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по  
грљени читају романе, заједно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици или њ 
 намештеном, на једној црвеној плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика огледала 
шмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у  
 Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из 
абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушил 
е пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign> 
 с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Ал 
ије прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без  
есише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмицу, на се засмејаше што певају тур 
иганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на с 
већене жене, организовале једно велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за с 
, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађо 
мрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} 
елу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зениц 
те...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује. 
ови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оставити своје имање на џам 
 је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум,  
им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа 
две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву н 
кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све пис 
 слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кл 
 једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одма 
 није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити францу 
де с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да 
у, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“... 
ије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто  
и и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разл 
г неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се је 
Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и  
итеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дан 
ом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал 
риште једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често  
} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило  
и су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласи 
риграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора  
већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикава 
аваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до  
д је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су лете 
 Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S}  
 Колико неискрености!{S} Колико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како с 
седница „Друштва за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити  
 А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељици што се воли с п 
ављеном стоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе  
.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, зб 
 зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они 
а остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су  
рочинство што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је остала без с 
ле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртогла 
односе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} 
у, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад 
ма и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p 
а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За дв 
јну, са својим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац 
него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушки 
естри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја 
а се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</ 
ју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги,  
си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и од 
, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајем 
ба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је св 
си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лиц 
није свето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву но 
 је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ор 
сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет 
чери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силн 
м с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му ка 
едан оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први 
ју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плав 
ога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, удара 
рије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубо 
 личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да  
ла минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њ 
ли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берб 
у, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до он 
 целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном ко 
вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује  
ријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиниц 
 Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из  
де.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе плам 
нице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз  
 одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу 
к је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гра 
 могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странк 
а, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је посут 
{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па  
ом ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се т 
 баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео,  
а је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило  
уж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљ 
у метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чул 
оравити...{S} Преко кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, по 
памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S}  
p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред п 
има, тражиле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црве 
, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" /></p> <p>Истога д 
бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зелен 
оји је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мириадом светиљака те је личила на кака 
иња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачн 
и..</p> <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, з 
м први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се п 
каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жен 
 Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мо 
д куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме 
чне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су  
, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у друг 
ет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву све 
им, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцелари 
а небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огреш 
о за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Ода 
звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мал 
 отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиц 
виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле 
.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— 
 Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која  
таће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од му 
“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо дож 
путала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух сло 
слобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Сере 
— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S 
га; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново 
но.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакал 
м у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихо 
 тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега,  
е; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској турској кући, она овде  
и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мири 
амењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и л 
 ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају.. 
них, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спа 
во двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Об 
 су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> 
дваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и п 
урна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тр 
 руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдес 
ртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија 
и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају је 
..{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамор 
и лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гл 
мех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> </div> <pb n="165" /> <div type="chap 
ручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо 
ршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се 
ворова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} О 
ете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво.{S}  
в (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они 
етао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, заглед 
ога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није  
нама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час св 
олико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече  
од Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:l 
ретвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} По 
ашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се 
ји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролаз 
p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћ 
су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">C'est avant-hier  
n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као  
шафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин о 
повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзв 
ој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би  
ла или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што 
он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! про 
>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се 
јем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не 
маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом  
 шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче 
апију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште четири  
х.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог деб 
 мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити ње 
орен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није 
да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p> 
олесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S}  
е обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена  
 мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На бел 
а па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила 
се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палица,  
један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну  
p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, 
ад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је 
 па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чарш 
о страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као  
еба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустроване листове и чита сам 
ишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Б 
да, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не запл 
а се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не 
ће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <pb n="63" /> <div type="chapter"  
оли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После њег 
оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</p>  
</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар в 
 се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, символ непроливања  
ила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} 
у на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескиња од <pb 
адрван: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ства 
 белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој 
тишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој ни 
осио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једн 
амо сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне в 
 ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} 
три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено  
се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с  
их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и  
соким папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се  
једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звекира  
ва по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима 
јакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по с 
ко треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафе 
обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које  
а га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> 
кла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дуг 
 и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла 
у јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти  
 ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре 
окве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> </div 
, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговор 
на и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка при 
ао лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више н 
н је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе 
аде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучн 
 европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и  
а, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одво 
г изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њ 
ошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, 
ћи да опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до  
ча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-хану 
вда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало к 
на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смр 
е, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо  
 колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> < 
јци, тетки, робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{ 
 долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте  
ије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p> 
кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам с 
да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар  
кад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи 
а и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три 
ма да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</h 
и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он  
ље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му 
{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам д 
} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} 
 три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би 
.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све ук 
и у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да с 
е, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p 
а је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно < 
дина да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари 
зи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају 
е види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> 
вна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз б 
ко и удата, она никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она са 
ра кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP1912 
..{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пиј 
} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, ал 
е би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се 
о.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју на 
 враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити 
 <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлати 
ка да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и ско 
 Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света не 
слан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја сн 
а се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше 
макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа др 
... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и 
а будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, 
равио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикива 
е само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би ве 
 кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу с 
му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Ск 
ине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, 
е из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: ни 
тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну и 
ако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, и 
нови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила 
 мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивиц 
ли није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али 
укта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познат 
ружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију 
 се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} О 
а најсветија осећања...{S} Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био  
ога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијани 
срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре 
.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, ал 
ар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове 
 је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим н 
ћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ари 
не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, 
седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њег 
па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је ча 
ћи нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад т 
 му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње на 
!{S} Mon Dieu!</foreign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав  
се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гле 
у...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи 
 она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је 
, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Др 
год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у 
, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну ва 
Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се 
 рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чед 
 вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја 
се га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „з 
а развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава д 
еакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горк 
тев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе. 
</p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се с 
погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајц 
..{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина 
ну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакал 
наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{ 
ада.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али м 
— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама 
војих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће 
изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет! 
би уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мрт 
а на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих кона 
и мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун 
 Османова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, 
лела, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назв 
ак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој  
у, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кро 
кује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене ш 
 но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, д 
агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпи 
и...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гувернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није  
 она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољуби 
о и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње млад 
мила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све 
и.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта  
, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p 
 већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здра 
амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне ж 
два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S 
апе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он  
јчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p>  
е лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкрин 
дар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајањ 
друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она  
то што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и  
каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђ 
а је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang="fr">Venez à la  
а невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи  
закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узб 
 у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав мес 
ење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до соб 
 је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек 
му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео 
напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да не 
 називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „злочин“ извршен према њо 
ев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по л 
.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она в 
 погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени т 
 жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо р 
о здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад  
више срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је во 
у; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! —  
загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је бил 
тите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p 
 колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И т 
сле, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign xm 
ој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} 
ије луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</ 
је теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо 
алоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, 
 камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Прим 
кширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, 
ешетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслим 
иди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред њего 
ао земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нис 
трахобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара,  
, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам н 
и, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и  
сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! 
 снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки 
пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њ 
а, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћер 
и румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за т 
урио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му н 
шном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Ту 
 решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и тре 
ено.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то од 
 да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону мал 
— стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} Н 
мтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону 
моћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пу 
метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и о 
д некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p>  
кињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из 
ко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара. 
јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док 
ено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се р 
као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијан 
воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му 
убоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако 
мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брз 
ио узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{ 
е а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечи 
 дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И ч 
 У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европља 
угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење < 
било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића. 
</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатм 
га називају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то 
 њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло ме 
одина како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други.. 
се“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељи 
стељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице 
знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо  
о фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, н 
у: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га милова 
, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле  
прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотур 
је, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући д 
традан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како 
 мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и све 
ет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмин 
уну не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен ог 
 шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: б 
!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с 
е, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису исп 
ћи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку 
е му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Про 
а у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} 
 срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити  
та отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друш 
, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљин 
о полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, к 
 то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и ч 
уктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта 
 ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на  
{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријат 
ех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав. 
ају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина н 
 па отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео;  
 три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он није ра 
!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући ви 
 кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> 
и; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.< 
ф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она  
а кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болес 
 подстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава ви 
ачу, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да сл 
 Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протера 
понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста 
 богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, 
ити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p 
 зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као пре 
му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сет 
м отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од 
јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени  
 у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S}  
ље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од ра 
вао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику бел 
лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осм 
 месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где  
!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију  
 везу, она мене француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђер 
а, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један р 
е се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је в 
рли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњика 
е од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антер 
.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше  
наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> <pb n="234" /> <div ty 
 то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу во 
ели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па  
.. с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојник 
f target="#SRP19120_N99" />.{S} Учинише му се глупи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и  
у по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па једа 
 отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S}  
ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега свак 
 узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж  
а мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође  
си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на ње 
ски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не сме 
љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и 
 три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булб 
пећеним сактијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, п 
S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга г 
, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест годин 
о, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу  
нке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз ст 
 у кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, 
а познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{ 
Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како 
терина недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани,  
слила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он  
ач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско им 
у и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђер 
ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима  
а се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би сле 
е, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата 
ул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за  
 то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: 
 говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи м 
робуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он ј 
види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, с 
Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били ф 
едо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S}  
ави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око мо 
кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и 
сто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, д 
Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>де 
вши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он  
, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— 
ми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не и 
S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се н 
...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зари 
ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли. 
нет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху 
ке?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој 
кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уски 
ем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима ч 
јка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — м 
него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, 
и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одс 
адигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си п 
собље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила,  
ару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да 
појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну 
салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему 
остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи н 
поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућ 
 ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ј 
а заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам 
е седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под но 
га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах ле 
 се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су бил 
а морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће с 
куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се 
гарицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних 
фти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу 
сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се 
м га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мо 
а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила све 
ака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} 
дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лонч 
овек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и нај 
е“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје 
> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само м 
 се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије,  
ад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љу 
Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрља 
ећ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака 
к-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Н 
играду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски 
набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум  
у да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi> 
 Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи 
ек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и 
 не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> < 
S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, шт 
 његова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке 
 веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете 
о није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и прит 
ене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и 
едаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово 
ињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, 
 Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе  
 од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по  
дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што 
 што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи 
ре себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов  
ива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, 
сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се  
</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мај 
“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, прет 
, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на  
ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја пре 
трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђ 
да човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш  
веком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од А 
 удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S 
 она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из  
{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одгов 
о спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилуј 
н се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се на 
у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и от 
в је примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством 
<hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена  
о вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видел 
ло, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се 
ато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од 
чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Фра 
це, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Бож 
тује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њо 
ачин добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом</hi> 
нум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те на 
берин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесн 
бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: он убиц 
а да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за и 
>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, го 
свим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<foreign  
ти: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, ве 
бори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на 
с баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смех 
ра у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је распле 
 телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Х 
је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></p>  
 се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је неб 
е су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим 
едном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У то 
{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију  
, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крв 
о видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав 
} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење с 
> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу  
тету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" />; ак 
опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узе 
башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>—  
што на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он 
их Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n="223 
S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нури 
а раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако 
 нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што 
вање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање  
оле учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да  
итеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта з 
 Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и  
 Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај 
атила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их доче 
оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обу 
 туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се  
Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити. 
н нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је н 
</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса  
 и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она  
у, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су в 
е знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би 
е су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: има 
а не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: 
.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима. 
а ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у  
али, кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ра 
ања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седниц 
р то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено 
вети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња с 
им душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да  
ше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, ш 
чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Турк 
 излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан. 
-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га 
и, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што  
е врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме д 
 воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њ 
 нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам мож 
SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући 
ија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се  
ој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га доч 
</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право  
дотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она с 
о ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већ 
а за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас 
чући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди,  
ва: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} 
 Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио ј 
це једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна од 
лесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули  
лунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врл 
ој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправнос 
 Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, ј 
није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с  
у наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, —  
другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га до 
питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу п 
буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш 
же, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извиња 
!{S} И како европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку  
ала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То је 
икад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити фр 
у не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њ 
ећ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години 
и, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њи 
; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом гла 
его друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Мл 
же, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћ 
 више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> 
 узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видим 
више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрице 
е изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, оте 
мре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест  
начи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Д 
а мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке та 
 седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S}  
ошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} 
им уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи 
а, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, наг 
ве казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па 
био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито и 
е <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме  
кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p 
а кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне 
{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све преза 
:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевљ 
ну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их дове 
в ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му  
 што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли 
у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да про 
и у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ип 
 је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не д 
Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он 
 на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољ 
аде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше д 
 то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријо 
а је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од 
а сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила 
ка Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам  
ани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори с 
 од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну н 
 те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме 
, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав 
века, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога  
с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па 
ф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она 
ање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад н 
што би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али 
 се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и  
 <p>„Тај човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се не 
ну, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време  
ead> <p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у 
бисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег др 
им да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не зб 
а, каква је према породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и ка 
з другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два прија 
а.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се  
 рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и —  
ежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К  
да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је  
е сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив,  
{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два прија 
га..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам  
оведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу у 
 јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом 
д двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестан 
 А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „ха 
цускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је 
оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А  
и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S}  
ли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајк 
Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам  
ир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш  
ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме 
авно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да м 
а, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре  
молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот  
ивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у ст 
гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Ос 
и она која сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из  
то је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале  
е се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да 
код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{ 
 ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац 
 ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ 
ељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је 
ође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиниц 
 те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p>— Устав 
Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— З 
прстима у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољуби 
шиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда 
асмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфинијег дува 
ли он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми ли 
 опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви 
ице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слути 
нги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде</hi>,<ref target="#SRP19120_N53" /> кјучук-ханум! 
нум!</p> <p>— Ко је дошао?</p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој даде <hi>чејрек</hi>,<ref ta 
о да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом 
 понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p> 
крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце 
удима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} 
ститале празник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову пла 
 Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?< 
естре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе. 
 је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се 
ћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису мог 
опачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања с 
 видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју  
еселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису могле довршити мисао,  
ди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у з 
ест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за дугмета  
или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше дру 
 они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад 
 Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, 
ушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој м 
у и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују чете“ 
ичке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени са с 
да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим неприликама, неке њене пријатељице: је 
а равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој 
ти се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид ш 
куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слуша 
 и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, 
рати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S 
ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њ 
а, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, после ни 
ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а мој 
ити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога д 
екрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Три дана 
 пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала  
ала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#SRP19120_N55" />, који је 
И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати  
жеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре променише 
радан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је м 
атме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.< 
ђе време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрл 
дима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрош 
ошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, об 
 травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се  
оговори Туркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало веков 
ам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Как 
 је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да 
ваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи 
рема свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву. 
о да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који  
а осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само 
{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" / 
ла на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осма 
 удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче 
шла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене 
ла ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико год 
ариградска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, 
реваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lang="fr">Cocotte</foreign 
уркиње метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене п 
мах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: 
о вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она н 
воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким 
S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним прот 
 шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што 
ати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку 
њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} 
.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} 
анцускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика испуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Турк 
S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живо 
Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не 
дете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочи 
 празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она  
ц, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-бејов 
а седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не родитељи 
с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у прор 
 свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и 
ни је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Ов 
акве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, ч 
ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куца 
, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она 
а балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; тако пријатан  
ута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то пози 
!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави 
лика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као 
 муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше 
и, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива, 
о се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, аа 
 бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио...“ Отићи  
престано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Ј 
 нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинам 
 жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} 
и чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга б 
иједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{ 
ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S 
г Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од  
га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно  
!...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не,  
 сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло. 
да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и  
леде: његовом муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледа 
оручник, онај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлука...{S} Зас 
их панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову г 
екаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она ст 
а пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли предмете сакривене помрчином, тако у Џ 
!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грд 
<p>— Истина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више не 
 троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете  
, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зених 
л-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:lang="fr">mon D 
их је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Пор 
еле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То ј 
 да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у г 
повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и ње 
е Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се  
р Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише ли 
ој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, 
ом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да  
а арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi 
да са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И 
ја рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref tar 
<p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да 
аше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде зна 
ио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуш 
ађанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде 
Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign 
ну никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила  
ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представи 
радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешт 
{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, 
да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не поздрави друга, затвори  
</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеј 
 доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио.. 
 и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} М 
се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробља,  
{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и бројанице — мене 
ак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дођ 
 target="#SRP19120_N3" />.</p> <p>У <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништ 
манка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међ 
 недеље, <pb n="178" /> дођоше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не зн 
оговор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања,  
мо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете. 
 минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шербет или кој 
мињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у 
SRP19120_N90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</note> <note xml:id="SRP19120_ 
ве то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву 
ћати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љубави према просвећено 
главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се ј 
је Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; 
н! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре породице, из  
S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>. 
азала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Евр 
 пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напо 
ењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти 
а. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, мени се чини да ко 
.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам про 
у.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових леко 
ио ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен 
и, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било  
ндију, муфтију, и још три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?< 
е њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу г 
ле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што с 
рачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у футролу, о 
и; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, 
ила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да за 
иделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, „старотуркиња", како кажу ови наши чапкуни  
ије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридају 
аки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да  
о су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана  
: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља  
 Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би о 
су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова — западне књиге и жене . 
} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која није ни пош 
 старомодним европским чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски обра 
е иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре кућ 
ма за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те савремене, француске 
дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне оста 
 заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточенице, заточене пре толико стол 
— Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," рече  
 и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с другари 
ецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по с 
ју на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турску жену, и све три су заплака 
као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао  
ј њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом су 
} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: муслиманска девојка примила је поздрав од човека, и одг 
ана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи 
ј њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске, европске...  
ски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у 
"#SRP19120_N70" /></p> <p>— Овако је по муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати п 
ице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, ш 
 зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз те султ 
} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{ 
вене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганско, све што  
у мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв т 
и овако није имао смисла почетак нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и мило 
дост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> 
 тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше гла 
ена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, в 
зу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове  
о баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степен 
но ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду 
 крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које о 
строга извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне  
.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и  
/p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефенди? <pb n="191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Ш 
сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди. 
, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефен 
бе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Син 
он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда 
а, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник 
 је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</ 
 сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстиј 
дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! 
и, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као с 
</p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S 
тала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} 
" /> кишобранима, стадоше пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче д 
 му се глупи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и  
шли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки гре 
љни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џема 
д па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као де 
 ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, Нурије 
а, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хаса 
ну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нуриј 
<p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <p 
ам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с мно 
еће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотин 
 Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! а 
-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му р 
о поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“  
часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче 
у: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се и 
 сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, 
 страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад к 
њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова 
ако би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита муслиманина:{S} Решад- 
ач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју ис 
:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, арслане, мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи...  
г меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi 
авши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом,  
а...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уп 
 и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n="268" /> <d 
ко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створ 
у <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази пр 
ити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помен 
ко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ра 
ашјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синов 
а.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташ 
 нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећу 
мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полуде 
Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зл 
Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, 
љу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне об 
т „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав велик 
у се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по 
е и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И н 
="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана, слободна, с људим 
 много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштањ 
 врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али как 
 си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица 
 она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: 
вори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две 
и, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи 
ући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се пок 
о јутро иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; 
ена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам,  
 је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто к 
 не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по хареми 
ла говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S 
него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пуше 
рити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце ј 
а Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је ко 
 нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам 
 <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S}  
ang="fr">Fort comme la Morte</foreign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала  
 волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и пос 
 нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци н 
, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Так 
а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити 
 се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчићи, па 
.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук 
 обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хану 
икога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено св 
шије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчици; а Н 
ине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљиницама, с рукавицама и  
е „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом,  
 <note xml:id="SRP19120_N79">Одељење за мушкарце.</note> <note xml:id="SRP19120_N80">Мало округ 
 јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа разумела; али 
зеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам... 
него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али  
 и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се 
а, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има 
и су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сад 
p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме јез 
криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора 
рхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозби 
 раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref target=" 
ут, изненада, једним страсним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи к 
у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже анте 
као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у 
>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p> <p>— С мушким!!</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, yes!</forei 
 несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— С 
е што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Quelle honte 
 доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код к 
 је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино бић 
ла с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће 
ма, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога 
> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узе 
д другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си ра 
 женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљи 
а; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сес 
и кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „ 
м Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu< 
тамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпи 
p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела,  
 се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, з 
аде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref tar 
младом муслиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњ 
акох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно 
препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако ка 
ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу  
S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као  
лела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="1 
ње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није ви 
нагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu</foreign>, заљуб 
д девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти ми 
е њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала 
.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар  
а, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољуп 
ласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као 
начко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="110" /> сва скл 
 његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако  
една дивна цариградска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета 
 четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен д 
} Њему је импоновала Османова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и бога 
мо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док  
 сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране ј 
страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жен 
 или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубомо 
аваца разлегала се страховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; ма 
на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SRP19120_N85" />.{S} И пролазиле се ули 
 стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола ко 
 раскош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није  
N57"> <hi>Сто најбољих Песама (лирских) на енглеском језику</hi>.</note> <note xml:id="SRP19120 
S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји фраза "слатко срце моје", зато се ов 
е бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисан 
олико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам 
очито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице  
ла се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије  
S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у ру 
ад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће сва 
е из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изглед 
оје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{ 
ну она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље зелено, цветићи црвени. 
.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале  
етрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то да 
м.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се зб 
ша што, тетурајући стамболским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске  
густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилав 
о турско богатство на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима д 
дне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су. 
 богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дилаверима, и захорило се, наједанпут, изне 
да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели  
 молским хаљинама из париских магазина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сест 
оспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиков 
изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо 
и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила. 
 прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћи 
 су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из г 
од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мал 
једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик  
Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: зб 
ама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; 
{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем 
ака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у  
ече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите ре 
атрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турск 
д милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и на 
земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново поз 
те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се  
>Најпосле уграбише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поч 
се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом н 
 тренутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљ 
 и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на  
 „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти 
јке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с  
 где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих 
и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам пов 
чући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час 
 људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу 
, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револве 
е и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на старе у с 
нском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућ 
ну, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој 
ине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад 
ре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне  
весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкри 
азак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долаз 
ругарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране рома 
> за подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председн 
ога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да оста 
} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа  
ој новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Ј 
ми и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на на 
Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво поглед 
на осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{ 
им куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми  
еликог отвореног предсобља, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>),  
ом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра  
 Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне в 
ref target="#SRP19120_N56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из  
еним колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дилаверима, и захорило се, н 
огу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако са 
 Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало  
 радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за 
зласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све  
? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман,  
цом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{ 
, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да  
е кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и  
нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S}  
</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила. 
се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и  
и док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и  
же мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изла 
о тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом 
е врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја с 
довољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких  
ли на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Драга моја Мерсије 
тина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше ве 
и столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с  
} У очеву селамлику, турски намештеном, на једној црвеној плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, 
; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији 
ануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без 
е, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шапта 
и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене,  
лите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образован 
нзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi> 
е је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартији, писано француски...<pb n="287" /></ 
могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, н 
ве две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где с 
ан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се м 
наје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој си 
ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање  
 и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну младу несрећну заточеницу, и уз 
очетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, п 
елен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у жит 
: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене 
а, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене свирачица 
ва је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он  
иград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она запла 
 доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви  
ад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, к 
тлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покр 
та: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо,  
а тај каик) пређемо на европску страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Бо 
испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас  
вим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто прав 
, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у 
ри, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено,  
ентименталну и монотону турску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару 
ћом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да 
да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позв 
ију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} Страшан цариградски обичај!{S 
уго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је ча 
лудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима с 
.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на 
ла Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи. 
нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па  
 вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се к 
, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пут 
 Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу 
</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивш 
ад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, 
је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе  
је глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од  
ичице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала по ствари 
 увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неиск 
а као лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само 
ина дворишта; метнуше око <pb n="41" /> на отвор.{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудиц 
ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема, што се занимају феминизмом  
ик-отосом<ref target="#SRP19120_N56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским ха 
/p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како  
раду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с 
А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, тр 
 оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џа 
сије чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... гово 
жда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо 
и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{ 
з Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим- 
ове француских краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање,  
го као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој  
аљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} 
ући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад 
: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене  
во у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чуд 
и се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега мог 
ли душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су 
киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о ж 
 зби једна необична природна појава.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S}  
ела животом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу  
атуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу  
а ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у  
а.</p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; 
ви каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ к 
ају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ух 
се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубок 
латна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под 
 грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у  
он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год 
 утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к 
лико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножних столичица без наслона, 
 га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема,  
 је представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које 
на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе 
 било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompens 
 дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубо 
у, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Лев 
з прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се 
 њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и и 
о своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</ 
це што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у обл 
ила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног нап 
 n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом. 
 него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Со 
е оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лага 
целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, н 
е има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, 
 сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: та 
ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди... 
, прексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> <p>— На јави.</p> <p>— Како?</p> <p>— Преко зида.</p> <p>— Ч 
књу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово п 
скиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом  
е песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врл 
ије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навуче 
е и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солу 
да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у  
сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} 
тарински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солун 
главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа 
е брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поч 
...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали:  
јама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке 
звићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је зак 
радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, 
слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста  
 Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је во 
 у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платн 
 што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у муса 
та, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек б 
и.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај к 
 што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S}  
, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе с 
 а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На и 
м кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној  
далом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јун 
а сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем 
идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уме 
 у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз  
али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате 
реврће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице 
а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећ 
дан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуца 
о за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада 
и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{ 
м зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" 
а: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам жи 
јзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде ј 
се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> <pb n= 
ирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, 
>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као  
ће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смра 
што?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас пош 
 Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђ 
у, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, 
сад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетк 
у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</ 
с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч 
а сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као л 
н-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тр 
 А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Б 
рошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душ 
b n="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јел 
за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске  
сприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздра 
ам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам 
 се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поз 
реда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, к 
 се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути рево 
је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говор 
ажи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, 
о до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се с 
хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са су 
ветљену мириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћи 
ижи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<foreign xml:lang=" 
ролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се мог 
, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворив 
радан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда 
на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела 
сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили  
шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим  
мала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо 
 у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине с 
аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу снал 
ошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици  
терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на прозорима), негде густим, негде проређеним, поломљен 
 неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног ра 
бузимају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или ча 
илене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него о 
учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и по 
 на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама 
, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два р 
и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> 
у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. „<foreign xml:lang="fr 
вљење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до  
 чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си  
ући их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће ј 
ворена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола 
{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у с 
чет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има  
>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи. 
ац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих о 
молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у  
је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target=" 
 дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица,  
те: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да 
 звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле 
ко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јо 
ла два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун,  
 помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на 
r">Rappelle-toi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adieu</foreign>. 
ликим модерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још 
соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>С 
отелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поз 
лико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој п 
а.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином капијом зауставише се 
а.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са стра 
осећи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе 
оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајк 
едан на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута 
ју у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p 
, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око ка 
пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је 
 није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Паши 
љена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханум 
ма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а уну 
 бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све в 
 му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за 
едним улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекива 
 чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко двори 
мо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе,  
 Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом 
назе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-бе 
вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим 
i>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и да 
атмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџ 
мење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из воље да га замене другим;  
а Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужи 
и; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са 
е знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне ни 
атми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђ 
аја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше 
 ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибир 
да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> 
е може казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом 
 гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадн 
а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним,  
пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу;  
; узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и 
оје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунц 
бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвиј 
срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик зат 
није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче и 
де наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S 
а, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, ж 
м мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис ње 
икну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио друго 
"SRP19120_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</ 
 наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машал 
{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref target="#SRP1 
њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, 
сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако весел 
аните!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости с 
ја у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, 
 улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са ули 
ориште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign 
г маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прш 
 што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог  
своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести 
По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну  
це и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика капија о 
 У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне ру 
пагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из 
се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зат 
с је ходала, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушк 
еци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, за 
же напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући 
.{S} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учите 
нтерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се 
а нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж 
 па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго,  
с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а 
уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, зам 
и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу 
ао уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где с 
аше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да ј 
ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачн 
ња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понег 
е бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да 
серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она 
.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобли 
ато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у не 
е одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О  
у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, 
, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, з 
 да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да ј 
есет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Ув 
Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка, 
таде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче д 
е неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лиц 
, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде леп 
 нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној софи поплављеној месечином.{S} Она ћ 
и, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, п 
тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је  
таје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као звезд 
м геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на ме 
брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке 
ије обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S 
а се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде од 
во с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума, ку 
це, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ло 
ић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјек 
насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гуј 
ена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{ 
 она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, 
, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога д 
дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну:  
одитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пре 
 n="5" /></p> <p>Мерсије изненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Суви 
удно утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини поме 
јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb n="204" /> <div type="chapter" 
 сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајде 
а помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу луп 
аст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим стаза 
година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе 
ћи љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она 
 овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још  
а, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћу 
ни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.< 
 нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фа 
притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице м 
 уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене 
твори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушен 
?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им  
.....</p> <p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а  
} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем. 
 тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад нећ 
ти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као  
њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је н 
-Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на 
го ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале:  
отурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и 
е и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром о 
>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Е 
S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Ца 
собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити  
нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме о 
вену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано  
з њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни св 
е мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне  
рло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржен 
 шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је б 
вој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна 
на опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се рас 
асито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бац 
 буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом 
е да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} П 
ј ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут ме 
} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се с 
о тетки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вра 
ше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S 
де мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>н 
о...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава гор 
оз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Ф 
што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али  
копча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била  
рже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су д 
..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно  
о неваспитане.{S} Какве су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима 
 мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну к 
те у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе 
 побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се с 
жења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји ис 
 што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нов 
мамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жва 
ле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По ма 
ви живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој с 
та казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>г 
мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, мета 
 то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа разумела;  
 „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су  
 с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле 
.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-хану 
> <note xml:id="SRP19120_N25">Остави ме на миру!</note> <note xml:id="SRP19120_N26"> <hi>Чевре< 
олико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у 
 сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и  
е до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, покривене плавим солунским небо 
ветлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тај 
 Пре је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала... 
у грамофон или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су осв 
јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина д 
ли он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухв 
она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Па 
се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори оч 
 да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али 
а је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачу 
вори... „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Го 
на и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкри 
зната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S}  
црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад 
сија, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема ко 
..{S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестан 
бер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежен 
мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи 
у абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали с 
е катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С  
e> <note xml:id="SRP19120_N89">Позивање на молитву.</note> <note xml:id="SRP19120_N90">Вода с ј 
ти, јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Један женски студент, Француск 
ign> наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, 
 гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа как 
 није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљ 
лико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његов 
облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невес 
и...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не м 
S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је сл 
адмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у ауто 
упа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу 
сећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му ника 
, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ 
тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S}  
бави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољупцима...< 
итиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од муш 
, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смеје 
обом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Сол 
лушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Прево 
он као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет 
Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кј 
ме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S 
S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре  
дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (сна 
.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: 
Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она  
ријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом  
де у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто д 
 влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се муј 
 Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} О 
а јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} 
 кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и 
место руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно,  
лосни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изме 
реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, д 
м, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да мо 
л Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мис 
на с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Арист 
, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S}  
. „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! < 
једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма м 
ју јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} Пос 
не не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо повр 
ве душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погле 
у очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле  
он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи 
га белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном од 
} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јав 
прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја  
е времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се  
ј! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је 
е. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зови 
унцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пун 
p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p> 
— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} 
ом руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљи 
чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И леж 
 гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престо 
 везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; донос 
 нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не се 
је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као цр 
} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено  
"40" /> наше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S}  
х спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се н 
 поједина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико р 
на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз ка 
 па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задо 
огледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну 
засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како  
 уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на 
улији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign xml:lang="en">O, that I were  
в своје земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је  
зила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Ново 
о, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S 
Стражари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер;  
је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело где је  
збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни,  
 хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена гра 
разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и мно 
о веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пир 
а се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку руж 
веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске  
ка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око поноћи изведоше неве 
меје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. < 
Пошто се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше  
вела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјорти 
ину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила 
а задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и изгледа 
а главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбе 
ебо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине,  
пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе преба 
ута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла  
а малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласт 
ш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} До 
 праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске  
о предсобље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <p 
 комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи  
ешетке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па 
 се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} П 
ко није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом п 
ке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису х 
алон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода 
нуме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-хан 
ави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S}  
тују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних д 
 да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, с 
а, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, д 
с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом криво 
жјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над у 
, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробуди 
к оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву  
ајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје 
 и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћа 
а, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што т 
х персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и  
зиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} В 
кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бег 
ешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{ 
рироде: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и мла 
 Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела пра 
 једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и ле 
не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да 
ра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погледајући у све ре 
, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене каф 
они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега ж 
, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепо 
<p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml:lang="en">Don't be jealous!</fore 
и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје 
ц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако ди 
својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Дад 
хмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за чита 
 од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, 
 хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерси 
 се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође  
па.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје. 
младе у новомодним европским хаљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотине  
ром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони  
а му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не с 
н ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај 
свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и он 
ком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, 
пуно <pb n="242" /> полудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За т 
неле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} 
на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те 
одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију 
Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин на 
су обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе жи 
еној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тиш 
 нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револуц 
што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети ј 
и с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да с 
ишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности,  
 жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чи 
 моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml:lang="en">Don' 
е за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml:lang="en">I am jea 
гледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатм 
су не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће  
пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анимал 
но, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе 
авам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за  
да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{ 
ти се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јут 
е дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а 
а, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо дево 
нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога 
ога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укор 
а.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на капију с 
Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно  
ман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад от 
се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она улете и облете софу с 
елој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам  
ама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код к 
н што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, пр 
 прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час- 
ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} П 
 десном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не  
>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, к 
ђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледе 
разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p> 
мир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нар 
 сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на ск 
у и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се б 
 и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој  
пске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, п 
м показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар 
 неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла как 
напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</ 
ign> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пута чита 
на која са својом претпостављеном стоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“  
за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља  
ући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халку хватала је њена  
ј тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ће 
е може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало  
н“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад ј 
и, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml:lan 
{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турс 
орише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход 
ичаста табачића, који су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену:</p> <p> 
 се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му 
му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је насл 
еове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, о 
 све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би су 
{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као  
 би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој  
а је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мис 
 пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: ота 
а, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу 
силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /></p> <p>Један  
ејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос ј 
је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“. 
 године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се в 
ела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и а 
!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варал 
ли застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фа 
аместите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или по 
збиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опи 
бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди 
Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе 
мири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну 
{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљ 
обивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам 
.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чист 
ођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш 
побожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка 
естричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само 
 већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи ј 
е?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, сав 
з сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то ник 
ост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим ос 
 га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој мал 
шапатом, приносећи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длан 
>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p 
те звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на  
и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене ј 
.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним зв 
ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они 
е нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p> 
..{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је поже 
 сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страш 
 за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе 
аспуштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турск 
 Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то ј 
 се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p 
 собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> 
неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф п 
ипремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво  
дан свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплаш 
видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, 
ог дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су 
ла; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини ј 
била и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад  
д, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је нај 
у или у обућарском обућу,“ како примети на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо  
чке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S}  
т багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али на 
 на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из француск 
ремамо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она  
на одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини  
а нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаж 
ни руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : 
, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и раз 
ао свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма,  
ви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву т 
не!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у со 
и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије т 
 не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p> 
родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: ниј 
Несрећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер ни 
ми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред 
е мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој пот 
 крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једном саста 
чева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се  
а је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сам 
 нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела му 
сели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе једа 
она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а оп 
уство уз кћерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени с 
 к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али д 
рнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Д 
сно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога п 
 Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила св 
ипрст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те  
<pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јо 
 на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице клања 
м и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, по 
 викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-б 
кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологла 
у, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених очију, нему, с робињ 
ц је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели мл 
ричала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а 
па женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је  
 се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола  
 ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све стар 
одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше сво 
а се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с 
а молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној м 
, она се понова заборави, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне стар 
ва исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p> <p>.................</p> 
едњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир 
хмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Ње 
ојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је как 
и страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на  
 се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку вел 
егде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после некол 
 па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори 
њи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемски 
 Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, о 
...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он ј 
И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му  
 помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице ка 
х, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml:lang="fr"> 
 Све презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках ка 
стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи 
 изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} После рече:</p> <p>— Устани, мон 
да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао  
жна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде 
о!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша 
е: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих 
говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја 
бицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам т 
народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се  
у ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам зн 
 Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам 
замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{ 
, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, 
а сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним ча 
ва се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...< 
о настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш 
и се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши некол 
је обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја го 
! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p 
рућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њ 
с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у ко 
једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и 
кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији  
 пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у о 
м родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харе 
нглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту коко 
е какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Ал 
 бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа  
а чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гл 
о срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На тур 
е док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја м 
S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и 
ров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јасту 
р.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна 
свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за м 
шафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на с 
 обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не 
се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, 
ла у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе 
и, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја 
-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке м 
ла ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да  
јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним р 
не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му тел 
н од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једној терасици окренутој мору а  
дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И ви 
 као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се  
ма, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <h 
ом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила гл 
стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не из 
мишицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивн 
капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.< 
 и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену велику соб 
 и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толик 
г чега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта,  
 и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођош 
ва у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их с 
 у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му  
даку весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у 
н смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> </div> <pb n="165" /> <div type="c 
ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђен 
е, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се 
ећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо  
 туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога,  
кињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе  
радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топа 
и од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце  
понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спр 
{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не д 
 песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградски каици лепши су од ве 
на жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и а 
и „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека  
трана жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер 
ио је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни в 
вац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И п 
очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти 
а је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понов 
ец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и ме 
?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме 
сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, вр 
ок јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је 
наду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} На 
не не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им  
амије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мер 
ј: гледало се солунско турско богатство на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочи 
Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} 
тавио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да 
. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежб 
,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пре 
ива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врска 
рано надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхити 
и башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и ум 
ревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице  
/p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с реч 
би сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала л 
 за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>,  
чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали. 
вим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Ме 
десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи 
ји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком и 
рдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се н 
 је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, 
у се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од тре 
доше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо! 
еодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше  
а се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваш 
/p> <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прс 
собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и зап 
ћи.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нераспол 
некад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, о 
дним општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком 
да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стил 
бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} Како је с 
им рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Ле 
ла сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена 
исам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто 
 некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S}  
и другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране  
нице (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, на страну румелиску, како овде кажу 
чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али  
 Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини 
ини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли  
 ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, п 
тми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у в 
јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле  
 небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она,  
а, нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о пр 
јеврејско, циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да  
да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непо 
 тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{ 
а у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко п 
ула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки 
столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој  
ва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с от 
им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф чест 
у се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мух 
 заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу с 
 као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу... 
а старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (ње 
стро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег ста 
уче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара цариградска п 
час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у 
зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на 
 у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом 
омиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и по 
ових корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуч 
{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлук пре 
тра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа  
 прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала  
 закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија стара, са з 
ака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете гост 
 улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад 
 једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!... 
а, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S}  
а, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем 
и и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половин 
ле молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су биле као  
длете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљ 
, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и  
, који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва нећ 
љун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече 
 умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он  
} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с т 
и и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање аб 
кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S 
е писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постој 
де зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом  
као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запа 
ивши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lang="fr">Cocotte</foreign>“ пр 
 тужним и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђ 
.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак 
о одлазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Мо 
три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и д 
измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једн 
и гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би с 
еном главом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, 
уткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу 
видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела! 
броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја т 
гу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чиви 
rget="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човек 
вала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над  
Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван 
 чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже  
називају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то ре 
она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{ 
те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испити 
д радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антерији 
{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, 
!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла 
, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на 
 ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њег 
и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, 
 собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао кам 
рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> </body> <back> < 
 јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су 
аде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе 
} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, 
урско господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке  
..{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле А 
о, клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто пла 
ј мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га пр 
нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну 
прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве 
ли због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и св 
и зарумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђеф 
 се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</ 
.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде  
Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад с 
 Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемск 
њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма 
шећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} К 
 дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена,  
 и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чу 
ужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они  
ма који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непоз 
инио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су и 
х очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу 
и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жен 
 ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој со 
 сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџ 
е он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, н 
био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два 
ки парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мириадом светиљака те је личи 
доше натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у обућа 
 на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије дон 
о сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудет 
едали се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човек 
њања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се зан 
рва, цариградска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена 
 натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, п 
чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај јез 
оштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати о 
же је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се к 
 Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуч 
 му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, 
убе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти с 
у па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла поче 
о би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у 
n="184" /></p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно,  
 бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће о 
ћи кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе ли 
дара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и  
мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради,  
ј.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У  
зиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазил 
 Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер ј 
атичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа  
 ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се 
петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Б 
све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас  
{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини. 
ивене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округл 
тре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p> 
и име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је о 
т, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злат 
на вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се д 
им да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свита 
х, звецкају зиловима и певају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да  
, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима  
рлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S 
и крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња 
S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из ка 
нама није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утиша 
120_N64" /> </l> <pb n="83" /> <p>...{S}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у не 
ју њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, 
 песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми 
шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просијава кроз гран 
чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} А 
ег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу ха 
у на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собо 
тми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све 
ао Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари 
га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му ј 
ам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не баца 
анку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је овако уд 
 ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш 
ене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних ка 
 му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око в 
ле отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмин 
белела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био. 
 виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, ал 
</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај ч 
га понижења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што с 
 души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу  
ед вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-б 
рипреми за нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108" / 
е по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз 
..{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни ка 
хитила како није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где  
<p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} О 
ао мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих 
ине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере такве несреће, кривећи више не 
ла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, 
поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде  
сет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема з 
чју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три  
ј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене франц 
ајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем  
ад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро  
рила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада у 
волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, к 
у, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе 
данпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S}  
..{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су траж 
већу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што  
 му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео п 
и би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жало 
о срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „За 
своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрч 
е.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуш 
S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковал 
> узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше н 
, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано гле 
и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Н 
које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-хан 
кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар кри 
њујући им фине плитке ципелице папучама наврх прстију; стара пашиница обу своје које је њена ро 
 небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жа 
 муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рај 
имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим 
 њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а 
 пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сак 
ту жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ак 
: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на роби 
к и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам 
 пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега кри 
 није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогута 
 духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менаж 
ога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови и 
рите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљ 
p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расп 
p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се!!...</p> <p>—  
но дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отворен 
нутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке...</p>  
 сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тоб 
e> <note xml:id="SRP19120_N18">Је ли то награда, дете моје?</note> <note xml:id="SRP19120_N19"> 
ну свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар п 
е, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне гр 
 својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не оти 
еделе су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се  
 ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она 
е-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је г 
им зидовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни 
у мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећа 
ам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чул 
SRP19120_N112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један о 
 а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са зарудели 
а очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“  
{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле л 
стављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку,  
рених кућа окићених поломљеним кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипа 
ако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с  
био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из  
ило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:< 
у постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као  
њу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је стари 
i>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а 
.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи  
ма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Он 
као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се ос 
ао да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овд 
ку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зид 
погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узв 
 је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да 
 се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Ал 
азиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих шт 
осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим  
 кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући  
вало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, н 
, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а  
твих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мис 
 страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда 
еси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џемал се  
 и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу с 
 не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разгов 
Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро 
странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Вер 
 не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О 
у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најст 
...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врат 
еленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад 
</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, 
 О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, в 
испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с 
по име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна 
 види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово ли 
спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир 
S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду 
кићених поломљеним кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењ 
p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и 
 су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружб 
ејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак. <pb n 
target="#SRP19120_N14" /> узвикује тако надувено.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емин 
 (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охо 
ли, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па ј 
ој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с г 
уле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да  
твац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено п 
 сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> 
тово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила сви 
 одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један  
вши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело 
 пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта  
Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{ 
јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријат 
ика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџи 
...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафа 
 неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и тв 
; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с ч 
}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о  
 је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> 
затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из двориш 
нди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што м 
а бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затворени 
 имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљал 
у срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; 
вом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим пр 
е-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпит 
арсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: 
ту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике 
е, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И  
е, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И  
је неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајеви 
 клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори о 
црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и р 
брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се 
опал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни 
овољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, 
07.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S 
ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину француским именом, и изговориле у 
} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хте 
шкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" />  
Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:< 
зе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу 
ња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати образованом, ако не говори бар два европска јез 
пи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb 
 на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском проказом.{S} Неколике младе жене из  
ного је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом установом.{S} Јадно,  
једно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе новима, — протерати из Турске, и, помисли 
еисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није мо 
вући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећ 
шћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепотама, султанијама, драгим камењем 
ата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као  
рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила  
дост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката. 
рчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле,  
} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> 
црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра вик 
 виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога грех 
ерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поц 
а, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишин 
" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече:.</p> < 
на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се одморе 
а хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су  
 тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случа 
о кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он да 
их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфур 
овор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше  
јатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Н 
енуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме 
 />, иза једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз виолин 
e> <note xml:id="SRP19120_N57"> <hi>Сто најбољих Песама (лирских) на енглеском језику</hi>.</no 
о право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како младотуркиње себе зову) — м 
оследњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, за женино право и  
лук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам 
вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не с 
међу Арапима, дружила се с цариградским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, та 
S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се,  
е гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су стр 
p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом љубављу, они по 
их и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне оби 
ивот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Не 
дећи све што је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом 
ао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се 
 ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва 
ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као ја 
оши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије,  
се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опко 
аду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отво 
же колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p> 
рите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb n="259" /> у раскошном облачењу и  
 Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од њ 
..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S}  
н.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за  
цама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред једном  
лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; 
а.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:la 
ад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" /> од  
!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се н 
обље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквог 
ка пашиница и три младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније из 
шили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум пром 
 мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете 
 да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитат 
, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама је дотле до 
ам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету  
седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако... 
крете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па ј 
 се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си о 
опи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p>  
 на робовима дилаверима, и захорило се, наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <h 
foreign>“<ref target="#SRP19120_N10" /> Наједанпут, домаћица прекиде песму и рече:</p> <p>— Зби 
ркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурн 
а у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти огледало, јер јој се учини као  
варао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад п 
е?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Господин Х 
Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p> <p>— 
аки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да  
ети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста,  
 из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p> 
о да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у ку 
упљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану нем 
ила у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сет 
е он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дан 
е јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему 
ала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад 
eign> поче узвикивати Нурије тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С 
изати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, 
хнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада, једним страсним, снажним, мушким  
осаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђ 
м, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако  
, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>у 
ист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, 
енђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Св 
: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек ј 
, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а п 
ајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора 
це јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи  
лице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га  
 „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с муш 
је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно... 
 И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна 
иња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема н 
зано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те за 
 живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће в 
о видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, ко 
 сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на  
ету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је т 
еси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи 
ћи шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и  
з женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути револуција ка 
их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред 
ило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је посуто злат 
д кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и б 
 raisonnable!“</foreign> говораше.{S} И најзад узвикну: <foreign xml:lang="fr">„Laisse moi tran 
 је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сет 
ерватизму, кога се тешко ослобођавају и најинтелигентније, најпросвећеније турске жене Нурије-х 
аже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А  
дале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године бил 
х вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглеск 
а играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или д 
е видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју рану младост, и младо 
еду мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ п 
жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p 
а Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{ 
јчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од с 
а полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су само мало  
е, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} 
м балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, М 
 коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} 
.{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја с 
 засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и беснила наших по 
н, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И наједа 
азнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја л 
 Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни им 
ојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадо 
штају турске жене за мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</p> <p>Необични путници 
ену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и 
сто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али т 
штва, удружења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али ч 
а, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p 
дна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад биш 
е чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна сл 
 им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум? 
због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су ов 
сто да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаук 
 унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране из 
вела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у ове три нове оне што в 
да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погледајући у све редом.</p> <p> 
више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима ј 
д једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Ал 
е: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Бо 
амо се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она 
а што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за чове 
 се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти 
ање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благ 
ер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном к 
ико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафез 
зила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети 
, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви ст 
{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је 
их песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше 
е косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, тражиле „прво зближ 
у даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њином капијом, а она  
з далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра 
руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је 
лико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену ку 
а, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захва 
 своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та з 
а је замуцкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Н 
о крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се 
ка: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга,  
ом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше према 
крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Мерсије, на француском, а 
Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је  
амљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обич 
ече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p> 
тешко ослобођавају и најинтелигентније, најпросвећеније турске жене Нурије-ханумине врснице.</p 
цу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросвећенијим народима жене нису потпуно свесне.{S}  
е ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњ 
ма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S}  
сти; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што с 
век кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он ј 
>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, 
 јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео с 
о не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања...{S} Прича јој да му религиозна осе 
де реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се неће в 
 неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују мо 
на побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих реликвија — француских писама, из којих јој 
ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и  
 се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватр 
тми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене  
мо обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће б 
ј свиленој хаљини из Париза, превученој најскупоценијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачк 
кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном 
биљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму,  
кога је видела и кога воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху 
 мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година,  
ашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, чове 
по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразгов 
ара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него  
 <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху 
ама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек с 
ори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} У 
мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти невеста, машалла’ 
ва <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији еми 
; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке  
{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, са 
а, сентиментална, страсна и способна за најчудноватија маштања.{S} Растужена, она замисли лице  
ецом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> < 
се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па ле 
него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фо 
дајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, ј 
мир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир,  
а мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не  
укле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају < 
а разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти у 
о месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то она 
 се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њ 
 носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по врату, груд 
ам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љуб 
 с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да  
далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p>Никога није било у кући  
 као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном ст 
на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђо 
.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Д 
 опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он про 
„чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечин 
 тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних  
 и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да 
му харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S}  
 у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang 
њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></p>  
турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, п 
је-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</ 
 то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: нес 
после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, нак 
 да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или 
ла с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— 
ти узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече д 
 њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши  
ешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се 
 и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необи 
е су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример мн 
Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викн 
; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тет 
о прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати  
ела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде о 
Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Француз 
. "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му  
ражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џема 
{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла 
теља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метну 
француски језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она 
епотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затв 
урије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џем 
и, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледал 
имо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у сва 
сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: ж 
на!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе јед 
ни се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и  
се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да зна 
аводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да  
ело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја са 
{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и 
ао да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо мој 
мана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме дру 
га поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он  
 ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја т 
 у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођ 
} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње  
у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врел 
е није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) к 
уда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>—  
ија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у  
ици и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, к 
атом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази  
лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енгле 
о: „Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p> 
асом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим ве 
ас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас;  
 није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове. 
 по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас 
S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S}  
 <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а он 
p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{ 
еакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и п 
надолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити слобода 
аву на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па 
е.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захвално погледаше Шехназе-хану 
флук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахри 
, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме,  
 боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам  
 Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама руко 
љамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док нема 
ела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi 
b n="263" /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чуве 
ришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј с 
а ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за културу, за живот.</p> 
 човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши љ 
беку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и  
 псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању 
 код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо приста 
ј</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p> 
 и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“,  
ра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор 
шетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како  
<p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по мн 
Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p 
 да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан 
о као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— З 
лим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} 
 раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч 
не. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говори 
олико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право 
м каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и ис 
чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не  
памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то просто није ниш 
 пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам 
виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> < 
и веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да траж 
мештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} К 
рећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</p> <p>— Буним в 
 његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се  
ј сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у  
чин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен,  
 падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с п 
 Кристал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро  
ez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио 
би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се 
сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џема 
тавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женско 
брах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек на 
а први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.< 
ешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па у 
.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гле 
ариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и 
 обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{ 
 представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке и 
скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</p> <p>Он 
ај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то 
амо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осетљива путни 
 но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па оп 
витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је 
 као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад ј 
етње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду 
ине.</note> <note xml:id="SRP19120_N35">Намене.</note> <note xml:id="SRP19120_N36">Не.</note> < 
рсије, шапатом, приносећи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми,  
</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фа 
ign></p> <p>— Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу неср 
 Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с лев 
И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> < 
епу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зо 
<p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају 
ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p 
 не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, д 
аремима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: забрањивати ти ч 
 нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да 
 Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S 
ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет  
 пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте. 
, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као обично по турским махалама изјут 
“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насл 
и дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати р 
 ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о 
ршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехна 
очекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз 
наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зн 
8" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће 
 су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле  
; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и кла 
ате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и да ми на главу метне 
нуше као „старе“, извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појав 
ше дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук 
pb n="128" /> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском изл 
!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети 
ајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су же 
намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке л 
рат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога 
француски, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имају франц 
Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне 
ојним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе гу 
њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и поми 
роведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је поред заба 
побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој 
крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе,  
ом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мир 
еде је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је 
танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; кома 
Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, к 
и с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештеном, на једној црвеној плишаној Мондије-ханумино 
њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улицом иду испод руке; походе позоришта, опе 
лоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спре 
га гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео,  
>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати 
Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела кућа клања 
атма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на  
у, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У ку 
 мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах 
уме искићене бисером и драгим камењем и намирисане зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од 
S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p> <p>Преко ограде долете још једно, и ј 
еја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљ 
ранџама; мали коњи и магарци натоварени намирницама застајали су пред капијама које су се помал 
ску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с је 
дали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече 
 Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обук 
 уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита чо 
 су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јо 
а; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што  
дној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не 
нуминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања 
 а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све 
ше од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге бил 
?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> 
 <head>XX</head> <p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћилимом прострт 
те: нигде никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову! 
ар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неи 
 онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слобо 
као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Н 
нако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Ос 
а, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесн 
сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; с 
нски била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом  
 путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја 
га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, 
ин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где  
е готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: код свести, лежала је б 
г, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприро 
а те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф- 
луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води  
ју вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешт 
 му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крај 
о водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на 
ши лекар погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речи 
а је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се н 
з Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је 
рна.</note> <note xml:id="SRP19120_N53">Напојница гласоноши.</note> <note xml:id="SRP19120_N54" 
варају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље  
ветљене једном прљавом лампицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чоч 
 а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча 
аше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солун 
једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо 
ијеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Д 
 устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не оку 
рало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако у 
о: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима 
м, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друштво најбољи Ца 
е, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отво 
а, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што л 
у људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваз 
 ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мисли 
поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају право, з 
ени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална  
{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, и 
авају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p 
а на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љу 
/hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за ро 
о јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она  
ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас 
i>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако ка 
 камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. <pb n="4" / 
ну што је претпоставио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога племића и богат 
 пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану сто 
ч</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" /> А напослетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мер 
ашту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости...<pb n="8 
ад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, пр 
најеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S}  
у!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињама и Францускињама, и изиђе...</p> <p 
 препирем него разговарам.</p> <p>После направи насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма  
ка снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се успр 
 окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Осв 
 их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} 
им грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне  
у.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у  
од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи 
себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у  
о држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце ил 
о у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S 
ледајући у све редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока темена, ћутећи. <pb n="184" /></p> 
 што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капи 
} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џема 
олуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога 
ема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће  
о бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а  
имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емир 
им шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост  
 сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> < 
>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не 
/hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па з 
храму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне 
децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час  
.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да 
отивница идиотских бракова.{S} Брак код напредних, просвећених народа, много је савршенији од н 
 речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ж 
 мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја п 
и се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по 
 попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно 
 јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ ч 
ла сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за у 
и му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одве 
анком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак ш 
><ref target="#SRP19120_N9" /> Млада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зре 
била га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она дете 
 се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то ј 
оворити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом ато 
ро деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног ата 
ако се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој  
титељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да 
и, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењер 
id="SRP19120_N71">Турска хаљина памуком напуњена.</note> <note xml:id="SRP19120_N72">Неваљалице 
 на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бе 
.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше ниј 
чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамаза 
збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину.. 
амо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — ње 
, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, обрасл 
 гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} 
. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— К 
Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме 
зрастао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитав 
а, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла 
ође први дан поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по вазд 
; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти 
гаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Как 
ахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нури 
да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} 
 разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „с 
рчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви  
.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће  
а, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете:  
 осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А  
рица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да н 
тим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а после  
у помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели:  
под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају  
S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, на 
испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вр 
<p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међ 
рете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да д 
те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише: кад мог 
ремском дворишту, пред женском послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у с 
 доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још п 
 га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <pb n="63" / 
х свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, л 
остељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бива 
 Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од к 
и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти 
и се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма,  
евање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наро 
ној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и  
а се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе. 
држао... „Треба поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{ 
ма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који по 
енила сина, и по обичају немуслиманских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила ј 
ова.{S} Брак код напредних, просвећених народа, много је савршенији од нашег, па га ипак назива 
 те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло  
ала људе, него само жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама 
смама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе 
 не при падају једноме народу него свим народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународ 
жења<pb n="174" /> и у најпросвећенијим народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу! 
а се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини 
народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, < 
ма</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Тур 
 ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хриш 
сам видела да они не при падају једноме народу него свим народима...{S} Ови Французи чине ми се 
 жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у г 
окве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна и 
="SRP19120_N91">За време Рамазана један нарочит оброк.</note> <note xml:id="SRP19120_N92">Боже  
ош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раск 
ападни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказан 
 уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше 
свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и б 
ма њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужеви 
 пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све ж 
 миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нарочито међу Енглескињама и Францускињама, она је имал 
рском бољем друштву од неколико година, нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S 
 јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво 
p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже во 
ал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пре 
е то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе ли 
ци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише 
p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова како се није скоро; кућа 
упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња леп 
не књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под  
видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим 
јем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, н 
p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати гос 
му једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза ви 
гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију 
киња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима 
 гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свет 
.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже,  
 мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости 
та, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то опис 
а ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки нач 
се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S}  
тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да п 
ећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европско <pb n="8" /> држање,  
а, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је д 
дете, човек, пријатељица, другарица.{S} Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, он 
нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране  
 жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, шт 
иш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оц 
то пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкч 
а, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши  
зем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише 
. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он 
 викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук- 
, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, си 
колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би 
 нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена 
: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих сед 
вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила 
обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прв 
p> <p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима 
е чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне п 
 — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и син 
Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су  
ум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну 
арема споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто  
а јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ О 
 остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S 
може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и шт 
ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да 
ну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он,  
ерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан  
ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи 
 дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна 
ке...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жен 
хом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу з 
јка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна  
кне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе у 
жима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанп 
А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и  
ко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фат 
ук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој пр 
ераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо  
о сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацел 
вали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад види 
гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она се 
х жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесе 
био своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели  
, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, 
Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотак 
ички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој  
="#SRP19120_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима  
нтову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и  
е њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе  
а радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила  
шо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француско 
 нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не  
{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: њег 
 иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад ни 
 само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} С 
е, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене поштуј 
д ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знат 
чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажем 
вет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, т 
им, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо  
 се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi 
па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа 
ушо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар с 
 упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Т 
То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва нау 
дима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S 
и дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p> 
жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму  
љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја н 
ла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто 
ога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ ми 
хрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p>  
ан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је  
е сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; је 
му према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак 
мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би  
 цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се у 
ловао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова н 
> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта с 
чу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је 
и небројено четвороножних столичица без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена лиц 
 уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> < 
p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign xml 
се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам  
 n="136" /> опет једна Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме  
Европа у миниатури.{S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и 
, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично сед 
дној црвеној плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, 
е погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених очију, нем 
>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, вр 
 дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон г 
ким књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, фран 
д стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викн 
м је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, 
ла јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу 
та романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала радити као м 
омора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он уз 
њама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не з 
ем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} 
 тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш па 
 /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглески 
 мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад 
другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смеје 
 Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га  
ну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само је 
 од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир!{S} 
атељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} 
и да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Н 
очи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="en">You are 
а стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ниш 
, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одо 
по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и р 
а пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко мож 
рати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се ре 
сман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта 
ал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> 
 страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> 
ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</ 
има да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p> 
био...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си д 
ом положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Б 
, отварајући писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> < 
ја показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња 
стру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи... 
ећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви 
S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или па 
е она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимал 
едао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да  
„Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових реч 
у љубичастој свиленој европској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубо 
и, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито п 
на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је  
рамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старот 
м него разговарам.</p> <p>После направи насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?< 
Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му 
: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учите 
ме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жрт 
 искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“  
 се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила. 
друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Турки 
с деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно насмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-теч 
></p> <p>Оне три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну турску  
и и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку речен 
 промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она 
огу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се  
 ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>За 
а задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком 
тпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Don't speak so 
је пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— ј 
мену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова 
л Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у  
е их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Пор 
ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли 
, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Тур 
 се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким белим гаћам 
авидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а же 
че папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених г 
/head> <p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћилимом прострта је посте 
адрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му  
арницима.{S} За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су и 
Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљ 
ду и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n="123" / 
ве турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобља, разастреше, на егип 
обу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескањ 
све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{ 
ву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иг 
сличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки ж 
с драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шт 
е је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бив 
а јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Тре 
е старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много ста 
 полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на игра 
сно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре  
ођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Б 
отлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву;  
бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као  
е деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и нај 
 кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њени 
ун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: 
то се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с 
љено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима 
 доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта 
а је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо по 
</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, притисну прстом једно место у књизи, и од прве 
 договарали..........</p> <p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и 
 рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам по 
ћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени намирницама застајали су пред капијама које  
афеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како 
р је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим нежним рукама ухвати решетке, 
ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, к 
м гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико  
свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много вр 
ам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелете 
: „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини 
главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад прого 
 у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у зла 
S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} 
p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два са 
 улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref target 
кро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, 
убави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао. 
топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метн 
меја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, 
икад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте 
рсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћ 
ане оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, 
војку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, ист 
веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год на 
ално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина?</p>  
 Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени  
ћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон н 
ам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве 
има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда 
држа његова мајка.</p> <p>После псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другов 
срећа човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам  
 помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“. 
вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад н 
 Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и  
ела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица 
е из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мрт 
у игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљи 
нцускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Француски 
ала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се 
 женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући некад пре  
-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пуш 
20_N110" /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече му 
олико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, 
е : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цари 
ма по страшној калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићених поломљеним кафезима над које се 
 голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двори 
9120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно,  
аске папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с ра 
S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нес 
> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она  
е.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</ 
 затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S}  
м великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францу 
је попреко странкиње, како путнице тако националисане, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Је 
отле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу 
бе нестало једне другарице, најмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну з 
ене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле с 
о оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје 
има: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцоб 
тала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових уд 
се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да 
<p>Ова песма једне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те љу 
о и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} 
.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је  
 се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да 
кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S}  
но, неочекивано, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, је 
утра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Су 
ун, 10 шабана 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам вид 
ишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку,  
е наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуње 
 Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана, слободна, с људима се разговарала и кад је би 
 уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама са софама и кафезима...{S} А  
 рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка к 
ни: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен не 
<p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Евро 
но није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па ш 
те на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реакци 
о из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поуч 
 „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршениј 
во овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вр 
ихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерад 
 по многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су на 
На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх 
Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрн 
 — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак мн 
ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p 
.</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке  
ign xml:lang="fr">saut de lit</foreign> наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> < 
фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и 
а или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинил 
уби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане х 
 баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нуриј 
 без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годи 
ето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била 
то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S}  
идела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52"  
и моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p 
уни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ј 
ића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша  
инице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађо 
 да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу 
одитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и ме 
кад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејов 
што снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S 
 те. <pb n="120" /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и 
</p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају муж 
 њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девој 
 кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, п 
 све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону 
чице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а  
јорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што  
а глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше је 
уну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p 
о свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{ 
ери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси ско 
њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— 
просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово ру 
девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњ 
поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускињ 
је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Ца 
ф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: ј 
од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; стар 
о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и  
{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате к 
оучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће 
 Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запали 
авате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три 
оже казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом за 
ине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему 
препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, св 
је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан ју 
у играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у 
завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штого 
— „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, с 
ушом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина, ал 
муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она са 
е изменило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређ 
ајпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S}  
 брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S 
вим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb n="10" /> што знају само турски и за 
 поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави 
кад каиком што стоји испод конака једне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на ев 
ам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да 
е; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са 
 да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке го 
.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш  
би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, та 
ке, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па ума 
ад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и при 
јемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих мог 
м мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу бе 
ати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспита 
ти, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то просто није ништа!{ 
да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Ност 
понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, 
е Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: н 
на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ј 
 сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S}  
, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не  
реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Франц 
лити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реак 
а да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пиш 
ладотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвеног живота, и против политичког.</p> <p>—  
свећених народа, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом уст 
 у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{ 
звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала се с људима.</p>  
женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p>  
Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога 
а не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у 
7" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као с 
рени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци прор 
 они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају.. 
 опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И  
урила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за  
родима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесни 
ни, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...< 
иш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати три 
евојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се м 
чношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца н 
 о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и ко 
<p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође 
апут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати 
и смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али 
кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули 
ије туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Мо 
г инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити по 
е.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога стр 
је од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиница необично  
 харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одм 
 је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А 
долију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују  
слиманка, „старотуркиња", како кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Ф 
амо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да  
и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не воле 
речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Ме 
е, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и  
и-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку 
 и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на мес 
.{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман 
ала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се,  
невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неко 
ужиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости 
е слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках до 
хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле годин 
 пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Д 
 без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њ 
наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочеки 
 пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, 
г трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-те 
 њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном не 
} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женски 
оћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништава 
<p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад прв 
во тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p 
о једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на гла 
 да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима)  
го према расположењу.{S} Капиџик између наших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а кам 
е распаљују и онако распаљену фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је темперира 
јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их 
д танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чи 
к, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрске жене. 
ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак 
могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> 
 јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности,  
не и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он у 
риса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти 
дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна д 
ни се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје оч 
але изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у 
ше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} После 
> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И пр 
te> <note xml:id="SRP19120_N2">Боље вас нашле.</note> <note xml:id="SRP19120_N3">Собу за јашмак 
ке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он,  
пита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу 
</p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да г 
е сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо сарајских чинов 
а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико  
дити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зл 
 n="52" /> непросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанство, непросв 
м ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете 
/foreign>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по хареми 
з сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво 
није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин само по ве 
екла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није ро 
госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са св 
е, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим  
ође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу 
Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму 
оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S 
е нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не мож 
.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мур 
, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође 
аке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле к 
х официра.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>—  
вала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја 
ло јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљ 
више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како 
кама<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејан 
им јексерима. <pb n="82" /></p> <p>— А, не јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само 
дских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хл 
ући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј 
ће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у  
е веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S}  
јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа 
а Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи м 
кар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је из 
убила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у  
да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога с 
ло јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени син 
, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јо 
 како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слу 
има.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасви 
азговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему  
и ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не из 
га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метн 
ви и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове  
ута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бро 
ху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше 
ујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум,  
није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку  
амти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она  
екога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитиш 
а ништа не пита, историју свога живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би  
 Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова м 
на, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, 
а се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи жив 
јзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети сре 
ени сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово ч 
заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на 
, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоаз 
} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и  
твеног срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута р 
 да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сак 
 венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{ 
ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види му 
 да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у о 
и је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен 
 ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну 
је; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој 
нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвенев 
Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те в 
 се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.< 
тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљт 
дају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита  
 странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слобод 
Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и  
а изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и 
закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима! 
ушо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? 
, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју те 
 се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њ 
је душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну л 
p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због бол 
тетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја с 
f target="#SRP19120_N54" /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49" /></p> < 
зин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим 
 њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, и 
и пут не осети за странкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки 
е и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је  
 још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што  
д — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-х 
 слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за м 
отврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча 
905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Д 
д би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој му 
 тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па 
еговим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се вол 
е хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар 
афир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за к 
 сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она расту 
о не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкон 
.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени 
интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или н 
то се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису  
м свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлу 
 као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једној терасиц 
 лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољуби 
с сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она 
и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских  
оћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиш 
омени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну 
Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула  
име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и он 
 имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има п 
есена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>стар 
моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу  
кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у  
 ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти 
ор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Фран 
, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо 
сле вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јо 
то на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не  
аиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, кл 
аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шуш 
сено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо 
д донесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглу 
а сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја у 
и, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мор 
је смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога побожног пошт 
<p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:lang="fr">C' 
 давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S}  
едам ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамот 
, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно пис 
 ју је носила једном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињ 
е споменике покривене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше к 
ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца: „<foreign xml:lang="fr">Oh ma mi 
е моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, он 
сфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на рев 
д, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старот 
{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, п 
иње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним бол 
 да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заст 
арлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре 
ворише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , к 
јка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с л 
мантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом ко 
е.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка б 
лим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека,  
 „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не из 
иној преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова м 
.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш? 
 што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је остала без средства д 
олитику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S}  
</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме  
ју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у 
b n="8" /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и  
ајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, т 
ли он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, поглед 
говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџ 
ску, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на 
а је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S 
шимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра 
ог поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје к 
дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми д 
ного, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо  
прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за б 
тати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну 
 кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! вик 
хим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој се 
, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара има милостиви 
Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано  
 устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи 
воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до в 
и су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина. 
 према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, 
јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другарицама г 
онуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S 
 јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не 
се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариг 
а помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смели 
, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједан 
вноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час 
ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичет 
.{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке. 
у затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би 
е зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али 
 Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провел 
стаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пуш 
удрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек в 
Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насме 
Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} 
прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати 
рсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а  
з тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења 
ње по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по евр 
и.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашини 
к сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га,  
Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чу 
ри, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахи 
Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваз 
 После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због 
...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научи 
и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откр 
з предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце 
еш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарица 
.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и ни 
одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и ј 
 Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Иншалла’!{S} Не заборављам ја Благога и Милосрднога, мајчице.</p> <p 
а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не  
другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе љ 
ади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она  
но?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шт 
ори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па 
јој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад  
итао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она 
рујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и с 
} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф у 
 опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово 
фез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова ми 
љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер  
.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде 
ом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђе 
бегнем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с нев 
али.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>3 
ољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли...  
а ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 1 
ма ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би 
 му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S}  
мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи 
лази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Л 
а.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што в 
но јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, 
ете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, пре 
 нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти  
твори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: ут 
очи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре виде 
у тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пут 
г лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о  
су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам  
ед оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да про 
д политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана  
и, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи  
кну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала 
јзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукну 
 лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице. 
 <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам 
 отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S 
киња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеј 
иближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S 
о су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду уч 
оји су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су 
учена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично т 
пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да 
уркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p>  
ила пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у ком 
овом муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледаше и позн 
и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу с 
 А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси л 
овораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на А 
и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало  
а цариградска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или каме 
же право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа 
{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће приста 
е их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је не 
 љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских браков 
, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамот 
чито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја 
место да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар  
е.{S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те 
 шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо  
у, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А њег 
че с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си  
 нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видел 
ири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</ 
уга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако в 
тимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна 
} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога и 
ци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да  
 да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, го 
>Она се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Бла 
смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се под 
</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Је 
то Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p>  
..{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} На 
ерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотак 
— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је 
зимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако вид 
 ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!.. 
 у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит,  
у улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ же 
ила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а м 
еде на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Ф 
не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и прот 
а је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има  
о европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="19 
ту учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која  
зати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S 
 без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за  
нум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.< 
мршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час 
ул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обуче 
е те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих пр 
 <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше  
у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу 
све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов п 
отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p>  
е оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се  
 да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p> 
 би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију  
, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора ог 
отив развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза 
о?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно ш 
љи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође  
а покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећн 
је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас 
им.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуч 
не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је оста 
је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бит 
ајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p 
радоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— А 
егова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и д 
страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S}  
ну с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да с 
 сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му кол 
њем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се уд 
у кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он 
ј непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из к 
; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, т 
као, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али к 
и та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчањ 
ињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од свој 
д би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (ј 
Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не  
је устезала да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дођ 
расла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу стра 
е.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не позн 
?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се  
е охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донес 
х.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу у 
зоришта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојч 
алама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Ј 
да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четвр 
ад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити 
им свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да 
не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је ча 
 бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре  
заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазил 
за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој  
атре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> < 
 боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот про 
ледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог слав 
урску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стран 
је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb 
а ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу виде 
20_N30" />?</p> <p>— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде ча 
 и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се  
жаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не 
ад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва с 
еразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{ 
то је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она 
а се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с нек 
г врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују  
ла.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S}  
имо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили,  
у, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на  
ону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из ње 
; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“  
етијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одве 
а макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да  
е седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним  
 сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била с 
араше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорит 
сподар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болн 
не!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љ 
у се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А  
уше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> 
Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја  
е, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са сво 
.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би ње 
 дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град г 
Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад  
ако лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине  
ња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не 
су, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!< 
ишта, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп 
} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Вол 
треса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, з 
у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа 
а свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби 
ма себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати 
иде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опр 
и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је з 
робиња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у ц 
иње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет  
осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...< 
Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он с 
 с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени с 
и бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, тек 
љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан!  
јног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје д 
— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота!  
 се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руко 
и црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други  
ити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S 
о, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насме 
че, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи з 
није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест 
у.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је д 
 се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{ 
смеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило д 
а сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражар 
икати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се  
ад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се  
чује стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јасту 
 је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај 
сла једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И о 
живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се д 
а француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње мој 
ш нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због вашег писма била 
риграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нур 
ерљива оријенталка претвараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен об 
Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас  
.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џем 
 имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ пом 
жност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта  
уда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у 
i>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад 
промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не 
ч, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала фра 
ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно,  
 волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S 
им не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћ 
а ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе,  
</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак 
 да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p> 
и крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој 
а зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће  
 ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због те 
и-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“ 
агом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чис 
мазана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли! 
 да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је доб 
 ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај млад 
за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топл 
обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S 
ала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : т 
 <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло  
ино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, н 
га начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очим 
ала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Гр 
рих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја 
 Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; ви 
е, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, 
и још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— <foreign xml:l 
а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце. 
драстао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски 
!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</ 
боравила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога 
њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам о 
, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срам 
p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме  
мо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије  
о, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други п 
твари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да пореди 
о писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; зб 
 ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, ни 
жевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „доба 
до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам к 
 за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилм 
шим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се 
, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што  
 треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није сп 
ође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си б 
знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пиј 
еби.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излази 
лу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код С 
 <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати мла 
S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је 
сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла с 
зе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљути 
ше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са се 
дох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећа 
ха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала 
аше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, г 
ајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о А 
овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како са 
 нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигам 
ико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и н 
, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком ц 
а.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да  
ају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јо 
оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: 
 уопште, наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, 
љенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина. 
Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар 
{S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, европске хаљине, а п 
ухови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они  
скрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафе 
, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у ши 
{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не  
ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако сл 
ене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страш 
ама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p 
есе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} Мерси 
{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S 
ама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаш 
мо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег траг 
„Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу виде 
оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе прек 
ж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љуба 
ри образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати образованом, ако не го 
ч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref t 
е више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва чет 
 душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мур 
!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се 
<p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Мо 
<p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он  
мири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Ф 
 не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта 
уд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско др 
долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој д 
S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Д 
к јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста  
ели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би  
 их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не 
<p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— 
, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу 
рио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употр 
> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се го 
 пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њен 
је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва 
ад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару по 
, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх 
 тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње,  
француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пр 
то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-теј 
 му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко с 
S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се 
код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} К 
боле највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> 
 куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунч 
а је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чуд 
фендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођ 
 право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> 
тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због 
 Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и  
а викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од с 
!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, 
{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у  
ико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се се 
ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</ 
 а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај мин 
ош пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, 
ацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили  
 нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље как 
кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он 
пће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће,  
ињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турч 
 ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв 
 ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут  
/p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје про 
други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадб 
.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде.. 
поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако б 
ориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толи 
букнути револуција какву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као  
арим дервишем.{S} Родитељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S}  
ћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла,  
, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „зам 
ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S 
а, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се по 
еже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршаф 
е ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали  
 људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са сво 
 је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, јо 
волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз 
 промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од кога ч 
та је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отуп 
ци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојк 
 живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лек 
 га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његов 
 Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Ј 
е!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он  
да, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама,  
а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова 
кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степени 
ћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше са 
 а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сматрајући Нурију за 
темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Нај 
оћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да с 
 она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено у 
{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другар 
S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном  
је грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укор 
долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен о 
ављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га д 
да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене  
гова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињ 
.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или страха, ве 
овољство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он  
вање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне п 
ој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним францус 
а?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бит 
осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у сало 
S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гл 
уша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, ле 
ћна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики ни 
се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и  
ница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун с 
ла?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и го 
>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити м 
се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи  
во вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за луд 
у и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на г 
не баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пре 
 за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и 
ал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да гов 
пуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену од 
тавише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, стар 
му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И  
ра га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</ 
живи патријархалним животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S 
не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чу 
анум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко  
-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Кат 
 Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да  
ри дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p 
тму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало поседе ко 
 не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући 
д-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен с 
и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ 
слала).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не  
ле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за ту 
понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у ве 
ђо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> 
к, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је 
 Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци 
рани.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула не 
ј бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли 
 се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...< 
з дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран 
 се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше ш 
p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и ре 
 Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати ш 
и очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми  
сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о ра 
итељи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, 
њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога 
 <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила 
 драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величи 
ам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соб 
овека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али чов 
е тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга 
рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф п 
ушо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумо 
а је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га 
ав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, распле 
девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће паст 
 жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је 
 да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мисл 
јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене. 
га да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих 
; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна 
тма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и прол 
уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у дру 
едавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је 
S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <p 
 јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За  
га ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпу 
и један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле ст 
је, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је б 
ежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S 
p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти  
.“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра  
фу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђ 
ак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xm 
моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S 
код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да  
чију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха 
и си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара 
р?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али р 
пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Руск 
у по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Тр 
за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил  
ва мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да ј 
ао вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, и 
ај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја с 
и се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, нам 
је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у за 
S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устај 
павање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто п 
ице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xml:lang=" 
ме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њ 
.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена шт 
а не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при то 
на.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} 
<p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ  
ет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан,“ каж 
.“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени 
а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињо 
/p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта 
француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске  
е он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и д 
е то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не зна 
екох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организовање женских друш 
ду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“  
иони понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да са 
ту?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам 
и, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, 
ју јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не  
ела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву:  
: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе кит 
а мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-хану 
Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једн 
 јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слов 
вија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж  
ором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и 
 муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта,  
се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши о 
езе да има какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде 
лементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и маштала, бежећи од ј 
{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} 
не улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, ста 
 антерији, наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела,  
, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу  
ла дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога ка 
та, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја 
уги пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с 
орода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку ви 
 Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, д 
о.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно ст 
} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је доб 
а видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није при 
 од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по 
лику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је 
а, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају  
.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, т 
>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала њ 
у на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран 
ло лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је  
 она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога он 
аградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом 
у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обе 
ише жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p>  
о драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имај 
да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е 
емалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} По 
душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у ли 
SRP19120_N31" /> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да  
 А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није  
мо што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао,  
одскаче од постеље, стара је притискује не питајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно 
и би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он 
а, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече јој једном једна стран 
.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан. 
 виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах. 
о ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој  
, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу,  
ијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пи 
рим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма 
 Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истин 
м Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило д 
Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина п 
ца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо сн 
 сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да  
> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан ти 
мо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, н 
о да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету 
ез душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан ј 
но чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комши 
ине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што и 
 — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас 
прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанск 
за човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам с 
> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друшт 
ро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} О 
ила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, 
ном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, 
 тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја м 
риф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је 
 оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину да 
а буним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турс 
 јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико 
е казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џ 
лушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претв 
р и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале 
мске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је р 
странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да ј 
ојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Ка 
“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам 
ворим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фа 
та она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад с 
атма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, 
ри рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка  
е заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње?  
олесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачн 
ију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти,  
о је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n="229" / 
боду.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разго 
о крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућ 
ца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} П 
p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не 
га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехоти 
} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнеж 
ао дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крв 
кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је проб 
Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нем 
запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово д 
и да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он 
> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су 
сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с 
 помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете њег 
 турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршаф 
променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик? 
 задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела т 
и да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не  
чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их  
еш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах 
а отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не  
наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословиц 
а што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, а 
 већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>т 
 а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја с 
нцем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша  
љуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта 
, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себ 
.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доц 
м, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Пон 
па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p> 
 да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хлада 
о што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим по 
е не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>------ 
 бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди ота 
> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n="82" 
очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирит 
ах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} 
е види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а к 
бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га мил 
а, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, ка 
а кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S}  
 уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло  
чале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да 
ана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки раз 
{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростил 
 он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик  
— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд  
но у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за н 
ишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само 
ике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре  
е гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, 
к је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.< 
23" /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енгле 
и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцку 
ном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, уст 
ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не би 
 о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је  
па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац  
!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли 
узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала. 
што тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да  
 ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се 
те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ј 
а пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве  
 уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то к 
але, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена 
итава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јес 
би, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састане 
азишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као ст 
га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није в 
ано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсиј 
и...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p>  
ју, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и  
ореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад н 
уши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали  
 Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говор 
он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, 
 мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у  
е без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је 
ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... ш 
ђе јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није при 
просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим 
ече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки 
епове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда ниј 
, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџи 
се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p 
на.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части руме 
 ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са св 
} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не б 
рдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом ов 
ала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијум 
 рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, т 
 оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их ни 
 која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је  
S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет  
— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зат 
 јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче.. 
је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се н 
љате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S}  
је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде  
ћ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој 
реме Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је  
 капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Он 
 дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображ 
на је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S}  
слиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{ 
таве која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим  
х папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба,  
м некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>О 
иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је 
емо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код св 
а се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости 
о <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у ја 
агог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бе 
е!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче 
њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад  
е ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како  
 мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце. 
ико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини ка 
ом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да 
евојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу о 
а дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем 
и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— Падиша 
с ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чарш 
 руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас вол 
е жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p> 
их! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, н 
љуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове  
 ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по н 
ако је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не поз 
 је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на м 
кад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S 
гом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“  
 спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: да 
наваљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и та 
је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућ 
 нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама 
нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова в 
оли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо мо 
е.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој  
рех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <fore 
стану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама њег 
агледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије 
бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и  
аметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну: 
ка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — 
лико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије- 
ан је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у  
 не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег 
ем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном с 
она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, у 
ла девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста 
ну, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у он 
це, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена  
е је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли 
ечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешн 
 помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а 
љају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весељ 
нидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: 
ир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S 
ко ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи 
ји је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуд 
е:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена  
/p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</p> <p>„Видео 
ада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: шт 
а и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше  
игару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ј 
е пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колен 
нике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, п 
#SRP19120_N102" /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио  
це облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, на 
ни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела да је  
о се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне воле  
да што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда п 
ћа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{ 
сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; ал 
 за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највише  
; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те т 
 Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да 
Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном животу. 
иге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима ж 
 па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била  
а хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пут. 
е...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а к 
помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродил 
наш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у друг 
на да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би  
.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпу 
 дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима он 
ио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као д 
јка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се  
ице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она п 
!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак о 
говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пр 
> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, која јо 
 За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра 
 куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и ханум 
ло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ 
ре но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису м 
пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окруж 
о, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да у 
 мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као д 
 се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Ви 
ана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад 
леда, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам д 
 играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зо 
p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јо 
S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој с 
/p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не поздрави друга, затвори писмо непрочитано, испрати г 
е би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S 
а прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло 
не лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себич 
у би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену,  
комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре к 
пију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање до средње к 
ма из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, поди 
 познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао он 
страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не ви 
ман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је ч 
ао да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету 
сеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не зани 
кавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у брач 
 и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети  
аје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грл 
д Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, ис 
хамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „М 
м, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он  
га се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ћ 
 се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије 
гледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове н 
де се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу. 
ц од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се о 
 смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— 
: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а г 
плетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дија 
шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује. 
ет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где  
 образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људим 
ше: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић о 
ше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да  
ј одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекив 
 да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а ота 
{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један л 
га виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <p 
ђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чуј 
ога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је 
> туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем,  
орити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p 
поља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад с 
ве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој  
 течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, д 
 Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ ч 
“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо неср 
} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам ниј 
је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису ј 
од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам з 
.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота,  
с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге,  
мејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје 
и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> <p>— 
та ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећ 
то то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, к 
ла сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме  
хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра,  
 знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после 
 мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим народима...{S} О 
 тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и 
шем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј? 
десили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену,  
{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, за 
p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?< 
јка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћени 
ј намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је жен 
ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, о 
брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и  
аља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако 
сила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и т 
.</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада 
а од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти зби 
ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он в 
> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле 
р пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као т 
бре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, 
нум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се од 
се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвал 
моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком м 
аље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки 
ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење 
и пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне срце па ћути и  
брахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет  
пу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гуверн 
Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђа 
као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамоф 
је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак 
 слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један кап 
биљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне 
а девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра 
о то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај уз 
са. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам 
>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду 
да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он 
. да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фа 
а их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, ј 
уше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S}  
од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обел 
и си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Ем 
није, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и 
азумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне зна 
узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли 
атрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учини 
а се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама 
бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве  
оља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрав 
удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па 
 све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p 
ицу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љуб 
иле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n 
се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред  
што као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару,  
нам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом 
и поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећни 
по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој 
 је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мен 
 не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи 
алним животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и че 
х што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што ј 
 и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се  
ш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајк 
а воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није 
ељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха  
p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите.. 
је осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па 
 наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече 
дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бак 
анцуски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешт 
рве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> <p>После направи насме 
>IX</head> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела м 
ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> < 
цима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из 
, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не уп 
“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџ 
о срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору. 
омоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> М 
има страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их 
 се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p> 
то нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу прима 
за расположење.{S} После, кафа (слатким не послужују старотуркиње) и цигара.{S} После, разговор 
азан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не рас 
и да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих мо 
ле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога 
 у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"... 
 и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></ 
 предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска ш 
м, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним мус 
еврета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Г 
.{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, 
уга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута  
асова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ар 
стаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да  
-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се во 
јући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говори 
кве су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И 
едан пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он виш 
пљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они ни 
анум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, 
ли она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би ви 
ле, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах 
 <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од  
: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске п 
е одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну  
љене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корак 
ћу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као 
аше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако  
једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра 
вету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако ј 
есе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, с 
моран.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у  
— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја  
ога понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, д 
ћам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело  
е „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p 
луша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падн 
тварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе 
дови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p>  
а јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S}  
ote xml:id="SRP19120_N74">Ниједна мисао не може замислити, нити језик смртнога исказати.</note> 
још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болеста 
пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Бож 
S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лиц 
јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Тур 
а ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто ни 
ави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с  
еној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Ота 
 јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце нем 
учак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибр 
њање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и ус 
 нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлов 
b n="74" /> се назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ако не свира на кла 
рт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прсте 
вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у 
 столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум 
не говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињ 
аклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња 
е тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано 
о тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе орт 
p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>—  
ако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, н 
l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p> 
снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам  
ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођ 
, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сум 
 на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са стра 
 је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорил 
ал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но н 
е смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од  
ви, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хан 
овика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изо 
“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Т 
овине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких т 
у ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она с 
 „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> 
ао милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, 
место пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер 
а столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се ро 
и у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку 
es!</foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде  
ене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а 
а га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте 
и од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чуди 
 кући довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била ра 
цу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{ 
дије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: вас 
. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога,  
тима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедош 
 срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину д 
ијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичар 
ова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S 
 какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није 
иф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ари 
азница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је воли 
“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оград 
волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако за 
 бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али 
ам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не  
:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, 
 се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и 
, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S 
штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћ 
модерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче  
ткине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо ј 
е на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писм 
да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јо 
 ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са 
турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, кул 
. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих п 
Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на  
 најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе ме 
 осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнез 
...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да  
 Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>—  
си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p> 
јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} 
ад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатка т 
обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо 
у!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни  
 Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да 
 ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на соф 
а, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује 
 отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврт 
 ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам 
 Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је гл 
, чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја са 
варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапк 
i> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, сва 
не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у  
акука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним 
 кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Ј 
{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Qu 
може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „ 
седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није доша 
ича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се м 
 насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачки 
 старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана 
огрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} 
 је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-х 
, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ рече  
ила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у 
: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар с 
а, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећањ 
о ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S 
} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све ви 
, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зач 
иш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав п 
у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо шт 
ан!{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{ 
д уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима  
у слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе 
дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикри 
стала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала 
 и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Б 
ину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којим 
:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</ 
упи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележј 
стрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пре 
на.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет па 
овуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини п 
простите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-х 
а Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онак 
S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, 
е да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти  
 пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и роб 
ши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати  
, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кју 
ох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему кр 
 и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, зат 
} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес,  
 одредио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоће 
, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме 
то јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учини јој се да је 
и родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не б 
 је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p> 
час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — он јо 
За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски  
 она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместиш 
 неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, не 
е-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто д 
ела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а к 
 неће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собо 
слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бе 
не.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио 
 — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена,  
 својим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти 
 међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му ма 
кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP19120_N 
што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и нај 
умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео, п 
p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли 
хобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што 
ина недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па  
себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов бра 
ара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} О 
 Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговори 
а је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францу 
седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} 
о заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дуб 
да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друк 
т, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је во 
о да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се 
 О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама! 
ала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђ 
и идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу  
и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога послани 
и.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна 
зимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад п 
/p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам О 
уди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске к 
 Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>—  
 месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, п 
ђи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрош 
а жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде! 
један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да  
ко би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би  
те у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је  
: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по 
рији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су пл 
 ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с му 
 слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише цигар 
xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека  
на као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени с 
ког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S}  
шају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је  
да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{ 
 Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом ма 
 на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожава 
 је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока. 
стију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S 
бразованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отва 
иф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају 
три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p 
, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, ре 
ла, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гла 
о имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне  
</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говора 
робљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на ули 
 море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само ка 
ђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би  
} Колико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не сл 
 Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непреста 
н, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, д 
!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништ 
 много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, 
оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти  
потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му  
шње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то роди 
.</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишл 
ка, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да поглед 
S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; 
пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко  
на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он н 
им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ар 
и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на  
ма учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он 
дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћ 
и, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије 
рна.</note> <note xml:id="SRP19120_N52">Не буди љубоморна.</note> <note xml:id="SRP19120_N53">Н 
маке.</note> <note xml:id="SRP19120_N4">Не буди урока.</note> <note xml:id="SRP19120_N5">Хвала  
ене.</note> <note xml:id="SRP19120_N36">Не.</note> <note xml:id="SRP19120_N37">Да, тако је.</no 
обро.</note> <note xml:id="SRP19120_N8">Не говори тако лудо.</note> <note xml:id="SRP19120_N9"> 
рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам 
у собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све 
ар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и к 
, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „<foreign xml:lang 
ми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и о 
, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав,  
може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом 
тоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала бу 
уне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка,  
примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад им 
ранцускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега  
 прекидала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било ла 
их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Од 
 га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога завис 
естра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, в 
} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан ј 
ш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због 
 купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дан 
а!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, 
ни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла 
да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођ 
јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час бри 
ицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет 
а јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком т 
ровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више 
ће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо по 
 верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <fore 
ак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад  
говим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафи 
е кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим шир 
ог тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} И 
ла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај 
и очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, 
а: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{ 
што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасм 
епе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: пр 
.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на т 
је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; го 
у изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се мол 
Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је 
еног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале п 
га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се б 
ингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} 
бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и бољ 
е гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густ 
ре се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, весело 
т, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нур 
и и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Je suis une vraie 
де белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; 
Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се 
утно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га ник 
адовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста 
 су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретк 
старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, 
>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом  
.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: 
што имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Зав 
ах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колима и све 
уној корова, покривене плавим солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S 
 застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио  
уди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, пр 
ли фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, 
ма, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новемб 
 се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољуби 
оји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од  
ју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фат 
ножних столичица без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином 
епо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножних столичица без наслона, ниских,  
о нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагато 
ф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да с 
и једна необична природна појава.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међ 
олун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа с 
Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слуша 
Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! <pb  
ле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву све 
 једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјаки 
тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је  
тељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... " 
есечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Он 
етворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је  
већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уп 
20_C15"> <head>XV</head> <p> <hi>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“  
. само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род н 
уђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а же 
де свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчићи му у 
еваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Ј 
 То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, нем 
 мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћ 
 браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна Зејна...{ 
ена.</note> <note xml:id="SRP19120_N72">Неваљалице.</note> <note xml:id="SRP19120_N73">Јака као 
мо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње  
слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> <p> 
ене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариграђанке на улици!{S} Улиц 
е неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради  
ило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слобод 
 закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, 
ди ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> <p>—  
ске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изг 
ш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени б 
и Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био н 
 она њему никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бо 
мо</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и 
ем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он 
Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за један кратак  
некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као 
латећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко т 
адићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, п 
 повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l 
очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, прост 
њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј  
 „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, см 
е у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она на 
уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нуриј 
а.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весе 
.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца 
ех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пр 
 и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола, притерана уз капију 
Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S}  
ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене 
м, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у  
ни не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут ви 
и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку са 
Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец 
ану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро сван 
у најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у  
ажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, 
ђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини б 
ету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S}  
ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћ 
ма, харемским весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и о 
иња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети 
 буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариг 
ену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне срце па 
низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снах 
ову: косу да ми наместите као европској невести, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венц 
због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестан 
ткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима 
</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, а 
 Све су развијене: развијају их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена невестин 
злеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у кон 
и јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглес 
диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниск 
н род, и пребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: св 
..</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем,  
ма, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да  
чином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па 
ти црвенећи.</p> <p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из П 
ве, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених  
 веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости. 
 племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила и 
ваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му је  
е збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко пр 
 Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако 
ска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она  
Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и 
0_N73" /></p> <p>— О, душо, полазити за невиђена човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то 
и; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све та 
тма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видел 
али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре трис 
</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?... 
за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га ви 
} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се  
и нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па к 
 види како живе њене сестре муслиманке, невине заточенице, заточене пре толико столећа себичнош 
матрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу д 
ти војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од са 
стид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше је 
и нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је  
кафезима</hi> (решеткама на прозорима), негде густим, негде проређеним, поломљеним, поред чатрљ 
ред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу цр 
рућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракиј 
(решеткама на прозорима), негде густим, негде проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим ог 
и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покре 
p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри 
озницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро 
е њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што 
зе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p 
ршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање,  
е у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, где с 
ом харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да  
ју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се 
кота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S}  
омаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није  
 макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута м 
 Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сест 
 да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да 
а?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На белој пост 
сташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у св 
и је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико годин 
је: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не васп 
 ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— 
ије се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да д 
га мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она 
да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</ 
 ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спу 
а; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, ст 
а није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова,  
p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Емир ду 
време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја к 
е, нисам затворио капиџик од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да  
пча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антер 
услиманке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном, обучен 
уним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бис 
ушу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} 
и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејов 
 главу не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора 
S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе 
е!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам  
м човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сест 
 с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је н 
их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склањ 
S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздр 
да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p 
 дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик између наших дворишт 
за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних народа што живе у Солуну, 
 вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она  
што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромаси 
вори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као д 
анога посланика, некога из дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, 
ена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Dear  
ујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо сн 
ва.{S} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не вид 
<p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је овакв 
ца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па к 
мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него шт 
зује само обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— С 
а што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ћ 
се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, 
Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво печ 
</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће с 
, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, а 
д нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{ 
оји се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугут 
Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, која јој сву душу о 
ла држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин п 
ле кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се  
око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> 
орећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчан 
S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су  
ије твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> 
он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{ 
напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунс 
ј није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет ј 
на: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Ма 
а; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерин 
у постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друга.{S} Један леп брачни живот за час се 
 детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, н 
 није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе  
у и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепот 
сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске, европске... француски језик, француске 
у да употребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји,  
о оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и 
 везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна 
пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте 
ада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово  
бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, и 
сећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива  
p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p 
си свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Ме 
{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због уби 
ва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Ка 
ело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одг 
у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан п 
ве зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћ 
шта помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати ч 
S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од 
="126" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратим 
.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, 
ас с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ов 
ишта заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила  
 је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говор 
а брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се  
шету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало 
, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она 
оге примере такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним великим даном  
 се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерс 
еј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало: 
је.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ар 
же!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} 
нчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са С 
 Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малоп 
лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} Она је про 
ун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздрав 
и изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, 
агледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не 
друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — про 
— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> <p>После направи насмејано лице и  
ви моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом  
ш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фа 
Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Ока 
и у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они љ 
га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам  
и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ м 
рца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара има милостивих, али <pb n=" 
ела да они не при падају једноме народу него свим народима...{S} Ови Французи чине ми се као мо 
от.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте...</p> < 
убоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе  
то сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бе 
ануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој  
ти да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубав 
 усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајк 
виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво ш 
ла његова нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога  
 је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне о 
 моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад 
 живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То 
 заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли. 
не, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је с 
ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, 
а, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је т 
ади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p 
кујући слепоочнице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Ка 
зазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој 
 нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="178" /> дођоше неколико муслимана моме б 
гаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је виш 
она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љ 
неше.</p> <p>— Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је 
мо дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ  
ана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега 
 пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је оти 
 кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи п 
ице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, не 
угу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и н 
оцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{ 
?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажит 
има одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био 
ма кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у  
е ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одоји 
жену која није никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>К 
пији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> < 
овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, освет 
 берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци... 
 „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S}  
 <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори.. 
тале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога 
узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана кл 
дно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска васпитаница  
атила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежала 
љину уздрхталим прстима, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она 
 недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила зноје 
 Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па 
осано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек 
 малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за  
ињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, 
он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} 
ожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И се 
 је према својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је купов 
јку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избез 
оварала.{S} Оно изненадно, неочекивано, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осе 
, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буд 
<hi>Ариф</hi>, разумна; <hi>Зариф</hi>, нежна; <hi>Сафи</hi>, чиста: <hi>Хисмет</hi>, поштена;  
идесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодишњом девојчицом из унутраш 
чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинил 
 Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала 
васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За де 
му нарађала красну децу, и била добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све  
о осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја пле 
 у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја о 
а сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њ 
и да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек 
снама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе о 
ла, и добивши натприродну снагу, својим нежним рукама ухвати решетке, повуче их, — срушише се:  
ам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријатељица</p> <p> 
пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мисл 
, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А как 
и увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она  
викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то нећ 
<p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} О 
тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџ 
 помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не 
ајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо 
упа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, ш 
ше мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по плећима и  
 око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утич 
скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена  
вако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било в 
уркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чиј 
и, „женски конзервативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душ 
уд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она ту 
лико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из  
нако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да 
ој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у рук 
 и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао. 
 се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових гр 
е не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он  
их кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, отуђивала од 
госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плаш 
 лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год сла 
а...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји,  
атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Е 
ам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правд 
звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, пока 
 три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне п 
о значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Ари 
 Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим п 
Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и 
, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, же 
 младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај неш 
це су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их д 
покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај  
нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њен 
<p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости м 
Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је с 
> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, 
лим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђима ул 
м...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђ 
ка.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га  
и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, 
 била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери култу 
и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} 
а, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, ус 
опушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} 
не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је в 
а проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су то подносиле њине бабе, па 
 било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпу 
киваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и непове 
и џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала 
 уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у 
.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплаш 
 је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако ни 
а уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглуша 
слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види  
то лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S} Као да  
аједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах ле 
ој васпитаници, пробуди се оријенталка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више н 
то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турск 
е познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јо 
Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Коли 
“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, 
се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а мо 
, од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити пис 
зе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрености!{S} Колико лажнога морала.{S} Која од њих  
н толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуш 
 овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујет 
и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одуча 
вија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас п 
е из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душ 
 грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да 
не, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош 
апатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође д 
ек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>п 
ла најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико м 
зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствар 
и ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, 
чајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="1 
а нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само 
је припремимо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница  
 и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису 
ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу в 
 сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по  
да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га т 
>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да 
<l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће  
 кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало 
ајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је от 
ашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим година 
замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, ост 
стина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори ба 
 ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан,  
амо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна  
му.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом  
лости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с дру 
е, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</ 
едавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахну 
опљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{ 
 богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им о 
а пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Царигр 
е нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{ 
p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча н 
па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ј 
е сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди 
ула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml 
, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</ 
дбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли 
ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати  
{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да 
ад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="2 
 да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p>  
игла бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, напуниш 
у осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва  
} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме о 
 — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће је, богат је,  
еђу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене с 
 како да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја 
е, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а не 
 и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p 
...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа п 
ладост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на изма 
Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{ 
на, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Иг 
колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, 
ра врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, 
век, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и  
: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењ 
свим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бу 
Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према 
знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по  
н је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Ариф 
век.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа! 
!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да  
ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу 
> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цве 
 не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје  
 мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљ 
 мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, н 
мала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p 
се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот  
зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бо 
лтер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слат 
зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена. 
то уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја  
о.{S} До половине Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раз 
питанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду  
и <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; 
S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с  
 се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 нов 
ресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, за који она досад није 
рата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у та 
 Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тада,  
путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег да 
но поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор во 
јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем, изнутра  
те и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S}  
ман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и  
свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печ 
од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је к 
 према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило 
омисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао 
у и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} Понекад, њих двоје н 
т“ књижевници.{S} Организовали у Солуну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и ж 
а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S}  
ре, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила ка 
а ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— С 
ине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очи 
ла) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друг 
цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, који се б 
есто кратке јутарње молитве, она изврши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет  
 зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необичном силин 
еобично, некако свечано, некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче  
 некако ми је необично, некако свечано, некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред 
 и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, некако велико, некако страшно, као да ћ 
, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> < 
јка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Ф 
ворило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и неколико пута заусти нешто 
њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а 
} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи луди страх: 
а је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута 
мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, некако велико, н 
пца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према 
 пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што 
е светиле мужевима, својим неприликама, неке њене пријатељице: једна јој се пријатељица волела  
е су у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф 
 и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен бр 
еде.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи 
ена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале с 
ске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокум 
 болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из р 
него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се  
20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалма 
заде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, н 
ене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} 
од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој 
у сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb n="10" /> што знају само турски 
па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање и п 
еђу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасв 
о кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S 
ету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми  
осјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се  
неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег.. 
и, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Ама 
и толики богати муслимани чините (једва неки из љубави према просвећености, сви из сујете), пре 
упатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова 
а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче то 
еним чаршафима, и неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде  
оће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP19120_N98" /> у 
ле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а 
ам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: 
жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећн 
октор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Ариф 
— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“? 
и то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу 
5" /></p> <p>девојке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи вр 
ву „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима ср 
мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак вол 
висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па ка 
тез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски бард, или као м 
ује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга гос 
Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорев 
 он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од на 
нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казал 
 сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На со 
не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му пр 
у на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та  
> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да уми 
ила за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S}  
 он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире о 
је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задирки 
арача!{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом</hi><ref target="#SRP19120_N9 
и мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут 
наје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му каза 
вици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с в 
ће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се  
ворити час турски, час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко,  
њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке 
 преко рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разн 
S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка. 
 прстима, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библи 
ушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фат 
и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, 
вере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џема 
анпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи,  
тило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува 
 попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита пре 
обу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и по 
 n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовито 
е падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим 
>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у 
ла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговор 
 за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све 
 но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој гов 
претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана  
д сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И по 
ма, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши косу.. 
, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да ве 
ха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком 
?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се  
лети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо  
ало од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно 
лосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта има 
гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да 
а, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже,  
 ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске дев 
{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет,  
у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не би 
 прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алл 
 <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она 
ј стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони ру 
ти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који 
начи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Јед 
 али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али то 
познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала  
ри робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња 
 оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (тре 
да преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али 
.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, па в 
век <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојке,  
{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} 
итан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{ 
 и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама 
ко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима гд 
да није жена некога странога посланика, некога из дипломације, него дирају мене.{S} Кад не спус 
ати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су с 
м иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила ј 
овара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут 
 њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње  
не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо 
људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога из дипломације, него  
бомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb  
сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете 
разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас... 
, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Е 
скиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове  
ебе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— < 
 Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то п 
ху полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе,  
и.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Ца 
ли свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Ну 
 улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није н 
им гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског конзула, те се савих да га омилујем, к 
ј софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у једну собу из баште  
 с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима, и пљескаху, а п 
риграда називају харемском проказом.{S} Неколике младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, 
им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху једна другој у крило запаљен 
тељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кће 
дне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест 
, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколико про 
ао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила  
ди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини 
.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгу 
оквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јо 
оже бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S}  
ер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и бог 
исеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неко 
тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он 
љну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито последње две године, стално н 
ба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} С 
харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не б 
је као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, т 
ње, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али п 
е мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукл 
 target="#SRP19120_N55" />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући сво 
#SRP19120_N62" /> </l> <p>Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго 
да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако се саст 
више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези изм 
а да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фик 
 разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрело 
го крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фат 
е један младић.{S} То јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>—  
После две недеље, <pb n="178" /> дођоше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говори 
> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и д 
 из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S 
ихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и 
је је била некако необична, невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде. 
олике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки 
 у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, уместо 
р најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно  
данпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292"  
до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске ж 
ом и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле,  
 не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за 
урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је 
 те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне  
его кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођ 
ћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с 
ма дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Стр 
м сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није 
смо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле от 
!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме ф 
 мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази  
и гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе  
ободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени с 
 одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, похита без „због 
официрској униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћ 
то си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој д 
 што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко 
ом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке.. 
 и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци  
срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре француски 
сећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S}  
е ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p> 
а оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="254" /> одвратност према пијани 
 је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне ко 
ина, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у  
еда их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад 
, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и  
е то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n= 
} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептир 
вако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тра 
да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све т 
 пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а  
е да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, с 
{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, н 
 их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb n="259" / 
 о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице 
 изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе ту 
ка према младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке. 
д кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па и 
ају? </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што п 
еле главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то та 
мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="1 
, и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега  
 ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у в 
елики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се 
жи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту 
и, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; 
/l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завиде 
вори, тако ти материне љубави!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p>  
мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </d 
и Божје љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице р 
 жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема 
т насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уп 
о теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је 
мо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице о 
ле; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ 
ву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају с 
о пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у сво 
ва заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао д 
ву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину соб 
и сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се  
е вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због 
е полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је  
: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас по 
сно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је с 
не колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпо 
м се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „У 
ли су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не 
са или стражарева палица.</p> <p>Џемала нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под 
 устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој  
дустадох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, 
у.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханум 
ке или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у трен 
ида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да д 
дмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> < 
ог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча д 
ћ пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p> 
 јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање 
Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не до 
уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, 
 Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене 
 неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p> 
..</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Бож 
 јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она 
па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и 
рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дал 
м опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ће 
 своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској  
, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је н 
народнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организовање 
кле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, 
хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја  
ако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало н 
сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не 
олела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то н 
 које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нури 
о је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек ус 
мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на доб 
 сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло с 
.{S} Мога куражног и енергичног Ја више нема.</p> <p>.................</p> <p>Децембарско је ју 
.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим ж 
 она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је. 
че: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не  
 по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам как 
велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори нег 
Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе  
кве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени 
ној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} За 
з моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се 
та, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја с 
исано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к 
л-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута го 
лисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он 
т своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; 
анас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S 
ки новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> 
етој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду 
ао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да о 
тарије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S 
 мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур 
га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не д 
антазије глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} О 
S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и по 
оклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и ни 
који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо о 
сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је н 
S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочи 
дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{ 
 кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с  
он, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се 
поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У пре 
га преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта? 
 дервиши певају? </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l 
 се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с  
вор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он о 
, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има 
остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи ру 
муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне 
о из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окре 
уфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм с 
вено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“ 
шест пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“  
и, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну,  
ртака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово 
</foreign>, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — б 
или француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више о 
 хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама,  
 је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не  
ла.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна 
 Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допада 
расуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање  
i> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око врата, што је  
рата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке 
тила у слободи једна ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико в 
ијатељице својих рођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Ем 
о стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одма 
латног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој 
олико година умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним  
љуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи  
ена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према с 
>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чиф 
им скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не м 
 љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја 
жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијам 
та, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни 
зех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору м 
 верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја 
од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим 
ој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да н 
ида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц. 
} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска ст 
 огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— О 
р сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад проси 
вала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подм 
м, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисиона 
 које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећн 
им капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је и 
бар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} 
, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? 
 <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја  
ви који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дуга 
ри дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и 
.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га васпитавала, била му гуверн 
турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу  
атмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дари 
о наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари 
ан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто о 
 није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору м 
а ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси 
итале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она  
тобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је  
се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од те 
милостивих, али <pb n="133" /> их има и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра с орт 
њу и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чез 
нак.</note> <note xml:id="SRP19120_N94">Немир.</note> <note xml:id="SRP19120_N95">Сируп.</note> 
т, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <p 
 <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, политике.{S 
.{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на  
Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} 
 постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па  
{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замис 
свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час 
оре, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове 
Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свес 
„То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места  
е којима је матерњи језик француски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, ос 
нглескиње, сутра Францускиње, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сва 
нум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена з 
нама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Сам 
а собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</ 
а развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“  
ав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p> 
на.</p> <p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја 
 Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону 
цу...</p> <p>— Оздравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело разм 
 његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској деци имена драгог 
снице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озби 
летку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, ј 
резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта  
брзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јут 
 столу, откривена лица, оборених очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим  
} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских народа који живе у Турској, и она је учи 
адо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене  
отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, много пута страдала.</p> <p 
 толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања нокат 
непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p>— Мерсије?</p> <p>— С 
 цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим  
јући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела  
е јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, ч 
та није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, верну кћер Ислама: п 
ла, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваће 
"145" /></p> <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут.  
.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло руме 
љуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо? 
едо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О 
виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{ 
 обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме 
о не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква мусли 
поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госп 
држава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они  
ри очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја сви 
 да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он г 
ала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S}  
ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, 
и!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота 
> <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После 
ш исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, прав 
отпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејан 
ола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чи 
ри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова про 
це, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окрену 
е не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, поз 
о тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео ку 
 друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину:  
рића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недри 
осле вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше вес 
во имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као неж 
 пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим к 
ује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу 
ајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама. 
“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.< 
 истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу  
х.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела и 
од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе 
итавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да  
преми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загле 
ју слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели аб 
у нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и  
рва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини  
. пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им р 
је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им 
је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Г 
 каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и ом 
ини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећ 
ко сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, др 
 што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће 
и мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с  
, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети 
прости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се з 
о Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела 
најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судби 
ј облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи  
рка), где их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S 
 дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док  
ка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Ка 
черњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О,  
аше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> < 
да...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрин 
лен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што 
етњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се вр 
 узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут  
е се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше:  
еју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.< 
но сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за  
е изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи обор 
у, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако  
ј се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим ра 
риф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране же 
 бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у 
 да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра 
p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се,  
амота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, сед 
, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше:  
ктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи 
 абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи ј 
 отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n="1 
све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздр 
ињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али  
иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не б 
} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођ 
а, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру  
у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав  
виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази  
т. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као поне 
и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S}  
покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже  
 финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј  
 отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега.  
 то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена  
д не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После дв 
икну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разгова 
јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га м 
е запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док б 
 ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: м 
јаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађи 
проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек  
S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Не 
а.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непре 
ољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та хану 
и као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам  
данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи  
.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па оноли 
о кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних год 
прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница 
 била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На небу се појави огроман  
о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми  
рзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и 
 најмилијега, па се све утиша...</p> <p>Необични путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију 
 био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према О 
ла сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела  
офона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију 
де јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право  
та, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} 
то се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> 
ноги књижевници пију...</p> <p>Пашиница необично побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја 
 светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, некако велико, некако страшно 
ко су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом тел 
: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам з 
ој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од др 
о шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} Понекад, њих двоје ништа не  
ећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју 
 Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се у 
 мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказано брзо и јако, она  
Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рама 
поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак који 
пољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Ху 
некакву струју која ју је носила једном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Ка 
</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном расположењу испрати га.{S} А после, 
се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И н 
квог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="254" /> одвратност према пијанима.{S 
за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — платно се бели као снег. 
у организму ових пробуђених створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и све 
ање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојад 
и у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зи 
Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Ш 
</p> <p>девојке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата.. 
 је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, п 
а, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч 
е с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашини 
.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осма 
!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он 
во писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, поче друго: 
време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано суср 
као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, м 
м промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наш 
 испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и 
је с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекивано, нежељено с њене стране начинило је да у њо 
ца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути револуција какву историја 
брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што 
орам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје 
к као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, д 
ије добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој 
чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених обрва, без белила, с 
 то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то  
исму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, п 
ача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за д 
} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" /> прима се  
пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и  
 Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај 
о обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и неповерљива оријенталка претвараше се као да не разуме, 
ци, пробуди се оријенталка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мер 
н <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те м 
— О, душо, полазити за невиђена човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<for 
езама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска васпитаница би се зацело бу 
едан страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да жене момка невиђеном девојком 
ви вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирнија.{S} Јутрос је в 
ла.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као добра мухамеданка, трже се  
аше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила д 
е одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње на столицу, 
е метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријат 
 говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су љу 
ја вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља 
и јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада  
читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се наразгов 
а врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале ј 
рија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи се животом који познаје  
ако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд,  
огрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговара 
сла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако  
 и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џ 
 може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, ка 
ском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањ 
 рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто м 
 <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита 
 пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, 
ене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је в 
не се људи против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; к 
отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само допусти она која  
осад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово 
 њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га сузама а с 
авлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим 
, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, н 
турчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне г 
гал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а 
" />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: 
рак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жена огледа 
јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>о 
а за мужем, Мерсије јој долазила испрва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад 
арне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њихове руке не по 
и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је улазила и излазила.{S} После су ове две о 
а, нарочито старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока  
>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Н 
 може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све гов 
е могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} По 
— ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад  
 Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и неш 
ашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно  
у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n=" 
а, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> 
у дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим  
ест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је поч 
 а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац вид 
 унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антериј 
ица.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га ви 
то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској 
и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету пла 
и, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајк 
ела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весе 
ини да је у неком француском граду, што непрестано говоре француски.{S} Мондије-ханум започиње  
, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше „<foreign xml:lang="fr">Adieu, Suz 
ни обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не пом 
итву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад чује се страж 
зао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махо 
 пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} 
 великој радости као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непр 
 ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута,  
се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива 
.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри 
 да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или зб 
 затворио капиџик од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је д 
 као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће  
 рамазана 1323.</p> <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другариц 
p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? реч 
а овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде гово 
а јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се 
, јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор пашиница 
 их понова венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи св 
ако како су се светиле мужевима, својим неприликама, неке њене пријатељице: једна јој се пријат 
а, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго морално 
 одробовала седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су сед 
болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, отуђивала од жене која јој је била своја, у 
а њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне  
SRP19120_N82">Увек без људи...{S} То је неприродно.</note> <note xml:id="SRP19120_N83">Булка.</ 
епу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се не 
 нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога...  
вачког сандука.{S} Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, око које су се скупљал 
 нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже 
 новац да би просвећивала <pb n="52" /> непросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, п 
е за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{ 
мљи неуређеност, просјачење, пијанство, непросвећеност, дивљаштво, разврат и раскош, и питала м 
ђење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана как 
> <p>И не поздрави друга, затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у ј 
лудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по др 
а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, спустила се и  
су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао 
} Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је затезао во 
Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола стадо 
 јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толик 
 Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p 
вака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, 
 је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отп 
тварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећ 
м је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео  
„О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку н 
ичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S 
с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S}  
е је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је кра 
ила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуди, ка 
До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с б 
евничкој седници, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је пр 
е ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше з 
ише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари 
аф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жен 
упање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, т 
аху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нерво 
тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама  
</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеск 
бина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно 
узвикивати Нурије тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном весе 
авршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом установом.{S} Јадно, јадно ово 
тима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претр 
ктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену 
одно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, мисле да су цвет ств 
шких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад се нава 
 жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за 
А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да из 
фе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} На 
ачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; об 
мисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху к 
 час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: иг 
еме усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваш 
е пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој  
а: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, 
кину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди 
аште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гр 
једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћурковима постављеним крзном 
остима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитал 
гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она  
рца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па  
ла: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, 
и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, с 
, много је пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и 
нди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплете 
беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама  
га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да видим колико га волим.{S} Ја сам 
ист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, научи га да д 
p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног 
драве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалил 
 смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли  
чекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отва 
 је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо д 
 радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уз 
 се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да  
о им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на п 
 Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није  
са лице, наведе јој многе примере такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући  
ада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, 
ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} 
свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у пла 
ам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа 
је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло изнена 
и и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не изла 
рећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио дру 
ела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво 
биљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да 
.{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде п 
лила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да  
него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом  
рила 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком. 
о овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „<foreign xml:lang="en">No thought can think, 
и?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна...  
 „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажм 
м: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <foreign xml:lang="en">That's stup 
 тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...< 
ерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како живимо 
 несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, она 
 сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — ра 
 и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо  
 заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза тра 
ла мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, м 
ислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тра 
ице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} 
образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и пам 
сти, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је  
а и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опиј 
неки пут, на <pb n="105" /> једну младу несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се о 
се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после д 
 сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке, у 
е зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац  
воре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болеста 
е смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушит 
љу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и беснил 
веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до м 
озак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом 
она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући ј 
живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S 
 њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „начелног пријатеља 
 пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S} Од те 
оже бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала 
остављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је  
 отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и в 
 волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један б 
ef target="#SRP19120_N22" /> узвикиваше несташна Мерсије исто као њена енглеска учитељица, и ух 
{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, 
 она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу, девојку, или управо дете. <pb n= 
су сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају, па да се он  
е на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожности.{S} То није пост пред Му 
ну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год  
 скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</ 
ала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз  
ривезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и  
а млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже гл 
ва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатм 
Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавер 
S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Ч 
Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S 
 на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој  
 и мајка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певуш 
: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој не 
 је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен с 
бићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?< 
е ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и во 
н руку на жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме ст 
 сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она 
рвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" / 
је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта 
{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим  
p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш 
ру.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S}  
ги, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, њего 
ади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи 
 сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању 
еча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га 
но одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, као нек 
путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене 
 зрак Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким јез 
але: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале су море... 
 и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле  
једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, 
 метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ  
е и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Чове 
 пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више 
S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на су 
 оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбет 
ли такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S 
.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се  
рила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затв 
 Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова о 
да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама  
камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је  
ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах посл 
нско Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равнопр 
мо недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И  
дости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће п 
</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођен 
енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— 
 — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћ 
штању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући  
 је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi 
нет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p>  
 на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те за 
остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж  
} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за рук 
цу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без другога; и најпосле, кад остарите 
то</hi>, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} 
није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећ 
ра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</ 
ти.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у сл 
на вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, 
Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> 
S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио 
p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан и 
и их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ 
{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипа 
 рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела  
ејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Ou 
 сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уни 
и и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>на 
 оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу 
вој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме  
тим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жен 
ј жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака 
е из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref target="#SRP19 
гу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али...  
ута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и 
 Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>—  
/p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седи 
подвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана,  
 она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све ј 
и поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разг 
премамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућ 
тац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само допус 
невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својо 
 чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница 
ко: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у 
> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све бо 
 да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— < 
огодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли ж 
, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи 
S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note> <note xml:id="SRP19 
/p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, х 
сећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере 
ј.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да про 
га, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Ле 
м с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју новога живота, која се просто и очито 
мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се  
аде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она гр 
итрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да с 
— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рука 
ло кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори  
епросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанство, непросвећеност, див 
е протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле забора 
саде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови  
сном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниск 
ни се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет о 
, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала 
спа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће  
влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једн 
иха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати неког 
ић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах л 
зу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је ката 
љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној мате 
 је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S 
 <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у слободи  
муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је 
мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћил 
ше клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од ур 
хладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и от 
p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке ж 
нум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже 
-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на 
а ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где 
е загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сест 
 — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница  
уговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија  
е, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту о 
ла да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у  
ле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викн 
 бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће  
на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мада 
није од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова  
у руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења  
 <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себи 
њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад 
ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд 
х му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то 
S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О к 
 Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемск 
анцуз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори з 
 Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; свој 
ма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га бра 
жи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p>  
овор, па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">O, mon 
арно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђ 
И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одм 
рхталим прстима, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из свој 
"5" /></p> <p>Мерсије изненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише  
гледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском  
а свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце је 
/p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се за 
ој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још 
вропи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући  
блачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и  
аљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики гр 
га благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју 
у душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом 
е непрестано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нервозно рече:</p> <p> 
f target="#SRP19120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џема 
авучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчи 
ј час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а 
овори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Н 
 срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, проти 
 страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облиј 
епрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар 
долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, пор 
} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећ 
румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен  
ве су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне ј 
не сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с д 
 имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, ле 
ена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знал 
 Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига позна 
 n="26" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затво 
има кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и  
кнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</ 
ису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да за 
а га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> 
исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је  
 <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новем 
се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум  
ацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова 
ј.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом  
ле шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је уч 
 ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад им 
узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођош 
му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али 
жи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуш 
ини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично за 
, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ј 
а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S 
 дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у  
 палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: прогов 
т закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима 
равио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref t 
 кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене 
у књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисли нешто. <pb n="34" /></p> <p>Она се малопре смејала кад  
се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи 
а се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} О 
ти њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је п 
ви.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, н 
кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно ви 
<pb n="217" /></p> <p>— Фатма, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо 
не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p> 
..{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда 
есец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?... 
бична, невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ни 
 имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше „<foreign xml:lang="fr">Adie 
ше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="149" /></p> <p>—  
рши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче 
S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замис 
а: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешља 
 била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми 
но, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па ско 
у, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а пр 
а:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече: 
p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је об 
ивано поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница 
ком није показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а ст 
ак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији 
ад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти,  
а детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам 
 слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} К 
ој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <p 
ко кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p>  
е и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml:lang= 
е кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S 
рну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се  
тила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га н 
о кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову  
ком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И  
печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гле 
говоре.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешт 
 верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер ј 
ањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким св 
е; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањај 
 народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница  
 тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом  
ођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веом 
нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од ку 
ознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди 
а заблуда!...{S} Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се н 
е кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у сва 
и, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим м 
и се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из пр 
о од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отид 
и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, 
 знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући ид 
{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; ж 
и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла 
рце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај кам 
та то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове му 
 не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жаг 
 поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и м 
раже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда 
 боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да ч 
руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине мех 
познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И 
ј години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а тол 
 Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не  
Dieu</foreign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: п 
 се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се д 
ви Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у л 
eign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио с 
— свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, он 
ебра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има  
ад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању 
го у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад б 
.{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се вр 
има руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да  
пут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него ка 
 у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с н 
пео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на  
} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а  
и хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају  
 нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игр 
ојим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу 
знемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву мора 
мре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отр 
беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi> 
очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, п 
олико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништ 
ако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фење 
азан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочеш 
испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог ср 
ана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па  
S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни  
 с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њ 
рис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове  
вору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S 
ена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио с 
 у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цв 
 чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} 
рети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>П 
орише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n=" 
ријадосев<pb n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену  
ајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре 
етан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И нај 
есец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа  
о робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n=" 
аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје  
удима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа 
и, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па  
 Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за оног 
кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи ње 
ице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим. 
едини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи. 
веде на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст обо 
мрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. 
нцускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p 
али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везе 
 казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече 
Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање 
Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој  
фи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Евр 
м добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била  
ава: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилен 
> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад ј 
ега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>! 
Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој  
 видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ход 
но што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти 
це, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину  
нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо м 
пу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родит 
начи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна пој 
м сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му т 
 обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесн 
ни.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{ 
а којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама  
виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="178" / 
а на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце 
и ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и  
ут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у ово 
"fr">mon Dieu</foreign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути,  
ако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и ч 
тац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то мусл 
човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с 
ским јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаш 
јка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и каш 
ни својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од т 
вим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи,  
 Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Т 
м да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из бог 
ха, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто зн 
ти се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припре 
уцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче,  
е воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових 
} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоћ 
харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ љ 
 ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниј 
маш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после 
е да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцр 
ене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="262" /> 
 <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — ом 
а и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p> 
</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад  
ама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву зби 
е-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што ј 
уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју  
јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога г 
ивотињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заи 
 у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући 
кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— 
<pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, др 
м, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује над 
, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њег 
њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две ве 
а помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="178" /> дођоше  
ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто 
 чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} 
д се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и гр 
осне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале пова 
зочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави 
 То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом францус 
, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи 
 а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{ 
е дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти ви 
ише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њи 
обила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну 
ђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џема 
прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долаз 
 и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој 
 је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да ост 
 је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га 
у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море  
заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, 
, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој с 
аре, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује 
четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без м 
нског болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добр 
рца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у ко 
аном, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више гл 
рцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситн 
шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопад 
 Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак 
 никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, в 
p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, м 
ања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита заш 
Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</ 
из побожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, ма 
ао да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе не 
удећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку 
ј сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, с 
ла једном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и  
е; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви 
ћи прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После в 
изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге  
имим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p> 
 јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвет 
 трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све  
и хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необуче 
S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је л 
 азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни о 
на, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она преки 
 ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа 
ла испрва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду ј 
помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила чо 
 више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је нау 
p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која 
 тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су о 
оју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није  
ак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не 
да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе п 
рема мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече 
а, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p 
еко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања ка 
турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми ни 
="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позват 
љ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Ни 
мејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се  
 живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглес 
рих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, пит 
икад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са служб 
 слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахм 
том — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине 
Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајк 
ако сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него 
срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб из 
е, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од ме 
сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим... 
 вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја 
и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се д 
!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, б 
м говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов ун 
аше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затраж 
рину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч де 
ма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смр 
рчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срц 
ускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нет 
ом не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књ 
И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} 
 месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је 
чере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци,  
 без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то  
, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота ш 
 у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не  
у наших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадил 
а...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност једни, друкч 
{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча 
е nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада чамотиња и о 
 учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увр 
на насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете... 
мо не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></ 
} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је б 
Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим 
.{S} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фа 
она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она г 
ене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојен 
 се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су стр 
пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p> 
у је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и н 
{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе;  
 наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму 
{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пун 
сам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О 
ста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео 
р и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Р 
ратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђе 
ави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на 
 љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив  
та све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с 
ирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу за 
ице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице 
се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја с 
м (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање  
 рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад 
што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све жи 
 нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај каф 
 а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi 
ла је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад од узрујаност 
 заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говор 
 метнуше око <pb n="41" /> на отвор.{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па  
 кроз разређене <pb n="160" /> шалоне — нигде никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте с 
али суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чује 
а мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ха 
ису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш 
у, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутиј 
 земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни 
више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може 
 И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само 
его тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И а 
аших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвику 
сти на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође  
ију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у и 
ис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено 
ијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S 
а мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n=" 
вским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху ол 
хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма< 
да у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S 
ном преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре  
оворити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад  
 пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, зади 
кама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак.. 
д више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нис 
ло изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су ост 
се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да  
а Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n="260" /> на лутку, јер је имала душу. 
есето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу 
за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила < 
.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши 
х што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је вр 
свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запр 
 пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не м 
 сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>К 
, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по ко 
 мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не  
 Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање:  
ђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше  
ад помислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија младе турске девојке...{S} О 
није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман с 
ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Муслиманин је 
лагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак 
 и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затв 
} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p>  
е удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немај 
b n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је ст 
>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; 
наха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поште 
 као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар  
питала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европља 
 Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има 
на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је вес 
ећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пац 
5" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се раст 
, удавала, она њему никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, у 
луб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скут 
 поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} 
дара... мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшу 
ријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка с 
p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p 
прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стид 
о изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, 
<p>Сутрадан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер 
>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> < 
ва је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао  
в твоје крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p> 
у: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Ка 
{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их 
е француско, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродни 
иф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</ 
то волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла  
ка Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкиј 
ацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори м 
<p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али 
ина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде д 
нђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и 
трос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да са 
 кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче 
м, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно 
ичиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптат 
 страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у  
олима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колик 
.{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ: никак 
то и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да је  
па; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по ку 
врдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} 
и речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него 
, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одглед 
и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је 
рене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он 
у накострешену од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> 
е Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја п 
ти.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да ј 
ма.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсници 
а.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито у  
но је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни с 
 али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму с 
ежје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер царигра 
замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајк 
е, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога из дипломац 
ма би најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на 
рђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <p 
 моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђав 
етке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко 
и час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} 
{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, чула.{ 
и за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње,  
м?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи притиск 
>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што све 
ош „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет го 
.</note> <note xml:id="SRP19120_N32">Да није урока.</note> <note xml:id="SRP19120_N33">Боже мој 
ла кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не по 
лазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као  
а, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадо 
е се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео? 
 његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам 
х шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична пр 
у Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p> 
орила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујућ 
а задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори  
иманкама, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала св 
је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, те је она за то и  
е...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Б 
о до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отид 
е и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет  
драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се не 
е ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не  
е удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханум 
великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позват 
 да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, а 
бави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу 
га врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром 
ала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не прибл 
 вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <p> 
ешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња 
 Европи много штошта што она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све чи 
Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и д 
га бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат ил 
} Садржина тога драгога мирисавог писма није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Ни 
але воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не  
гу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с 
ара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> 
и пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џема 
повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а 
ану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вече 
ио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефен 
писа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Ф 
а, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо  
 Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно  
реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! х 
е турски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се 
а постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јо 
 је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p>  
ички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: код свести, лежала је без свести.</ 
свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код своје п 
а и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, с 
 сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести  
ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} После није устала свек 
и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n 
љу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући  
таријој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књ 
љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама што говор 
.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одвед 
је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „ 
њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; иначе, она би молила Бог 
акпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође см 
то су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој 
 дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као ма 
n>, арслане, мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p>  
а сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 а 
или.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џам 
>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: 
једног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну ка 
љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и ка 
ј у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с ве 
бучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала д 
д је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Б 
слушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изговарала је: „Отишао је у л 
чи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних к 
 тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док је наше вере, ј 
 <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављај 
ом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежа 
е лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав  
 а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика пром 
о јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, као чо 
а и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали њини људи 
ој деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарн 
хим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не 
 обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је  
у се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S}  
д воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка 
око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје м 
н садашњи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три гене 
руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему,  
а њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он 
кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја  
а мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за  
pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њ 
а не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријате 
о још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био 
ева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан св 
е сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То  
 пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нуриј 
руги набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле пар 
{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она п 
несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама о 
о одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже 
екрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па н 
ћи га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „злочин“ извршен према њој, детету 
но, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица:  
ове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њих глав 
..{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у п 
ћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испољен садашњи турски харем као данас; ни 
: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико годи 
</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим с 
слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у  
ћа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и об 
 су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће 
 Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-хану 
t!{S} What!</foreign></p> <p>— Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помен 
ан, животињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже  
и: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке 
 ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже. 
 што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; уч 
е... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси 
али мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да 
с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да би  
ин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али  
утрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе с 
да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у 
ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју 
авивши да је дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турск 
ене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да  
ше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је 
 па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца 
 Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за  
 а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер.. 
:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз л 
<p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турск 
оје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпита 
 није...{S} Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била. 
врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне чак и у својим 
а га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога се 
, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам  
радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право ка 
ило је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте 
Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла бити  
амазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз  
обу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у л 
ије пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени 
 и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет 
а не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком 
 Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у ба 
де пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није ви 
ужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због чега не треба да и 
жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка. 
 Капиџик између наших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар  
ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа,  
оспођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Иб 
адне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Измешали  
срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велик 
 на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили 
ф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до 
ужила је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p 
це, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па д 
пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир 
слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачиш 
 нарочито Францускињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој  
естано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекивано,  
а: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, је 
ства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у  
од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гро 
S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овд 
ст; али због сувишње младости, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрл 
ио окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галат 
ас прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном 
 звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма. 
очи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је ли 
чију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на а 
отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мис 
е: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-хану 
/p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога с 
што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава:  
јка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке тако с 
д, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, 
е осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да у 
о.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се 
 је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано в 
 нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио,  
n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да 
ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам св 
је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, н 
 Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој  
заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљу 
тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говор 
ј бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље 
авила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашини 
атељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не 
{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја н 
и како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и 
 Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној с 
сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљут 
{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, мајка женске деце!.. 
се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замо 
и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га 
 тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници  
Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на бо 
ме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{ 
ајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није  
он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло сл 
ила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с  
 зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према си 
ослу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се 
.{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак  
 чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут- 
</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S}  
ејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед- 
је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А на 
не знам.</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чу 
а, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две с 
а?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш п 
ла, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S} Ари 
ф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како  
жљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! ( 
о што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36" / 
„Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три  
бичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје свога народа; д 
.{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због с 
жутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, мени се чини  
нум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> 
јка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много пл 
а, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, 
 је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо  
е...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно ж 
е погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју,  
. то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји:  
руги <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смел 
че под комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој  
ал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, 
зиђе.</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али 
 нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, 
а младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да  
 требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p>  
тка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у  
 она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мисли 
кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905. 
а не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима. 
љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж 
с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин. 
х прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се рад 
нога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вреб 
заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштениц 
/p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} 
о с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар м 
чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија 
јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; о 
 Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S 
јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожности и богобојазности, мислити ни  
нта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он ј 
 кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, као ра 
арим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест 
е паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била  
а шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његов 
ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла тур 
им расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у г 
 његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљани 
Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има. 
ћи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана  
 му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен ка 
ј ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци п 
 странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S}  
нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва он 
м мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он ј 
ћи га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Још  
 она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј 
ман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: д 
S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова  
о тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо врем 
сле се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, ск 
де.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа,  
 узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиманског писма, као 
љена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјуч 
 били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју  
нум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи  
у да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња р 
Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, 
дбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткуј 
ју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврап 
тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиро 
странкињама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смел 
ислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама 
да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Ново 
на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-б 
{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по св 
, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), 
е говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанк 
да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина г 
 овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физ 
погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта 
 нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди 
а волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како  
с нестрпљењем и много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт,  
на јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде. 
м лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како  
, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би  
твараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид 
S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој св 
оз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} 
жи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога д 
вам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град  
оле мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа  
 у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гро 
i>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l 
пате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“ 
"140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му ј 
 је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних народа ш 
е Францускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрављање са же 
е бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} К 
нчићем, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала? 
 радознало. <pb n="227" /></p> <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач 
зголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан- 
ришћанско, јеврејско, циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејо 
и ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да пит 
7" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Свак 
рту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно 
 није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само 
е родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин 
} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је  
га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Ј 
ко можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мад 
 трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан б 
евојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују 
је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос девер 
бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сак 
у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их  
екад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а  
доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после 
еће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав 
ог шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано,  
 прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред 
а више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен 
аљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис о 
тео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и пох 
 не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би  
{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, в 
<p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, м 
е?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то 
pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерси 
Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, 
ли ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи 
ри, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино  
итија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљ 
 другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због поли 
осад, она није имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ два 
и, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би се 
енчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђује 
 луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p>  
умену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за теки 
, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде 
 да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писат 
о се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и он 
плетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, 
да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је 
е па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које 
ариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јест 
за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ј 
а, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а про 
о, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и к 
рем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони 
ђеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену 
и!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опр 
а је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и  
бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли д 
им комарником, јер царство комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујањ 
 му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Он 
се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се 
д страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољу 
рдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не дај Воже!{S} Мус 
Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтал 
 шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а ду 
исана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?)  
с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а  
какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове 
 је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не позна 
н.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамаз 
вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{ 
љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало го 
ђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а ка 
 без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се см 
рави онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> < 
њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S 
.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, 
од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење ко 
 правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „ 
покајница.{S} Од „поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне 
гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сматра 
тка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер  
То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она 
ећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прел 
и!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зн 
опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и 
ла ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И за 
мрт.</note> <note xml:id="SRP19120_N74">Ниједна мисао не може замислити, нити језик смртнога ис 
зно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што 
S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо  
киње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у њене в 
 неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме другу  
аремског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, је 
Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не о 
на шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да  
у, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с  
ти пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{ 
же јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан б 
...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово трен 
као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир <foreign xml:lang="en">darling</for 
 да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми 
их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} Мерсије, шапатом, приносећи орахе ус 
ихо певајући љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је  
ви, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</hi>.<ref target="#SRP19120_N35" /> Мерсије, леп 
ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам го 
</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си 
е до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <foreign  
јаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турск 
!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми 
ориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово 
а истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово 
же, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, п 
 отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим,  
ала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, а 
пак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци 
има исподвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпи 
ога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид у 
се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p 
есрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> <p>Само се 
рија је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: уда 
испољен садашњи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа тр 
дног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег б 
а по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чу 
 волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Уве 
рат, као други <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој  
н с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, к 
ма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а 
 У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила 
роста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само  
где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из 
 соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиман 
трине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дија 
а се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави његову слику: то је ц 
теранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њи 
била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не пра 
анцуски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз р 
и) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица  
ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој ку 
шег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> < 
о пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао  
ти мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу. 
но, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{ 
удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвал 
е то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, ш 
зе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој  
ој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не н 
:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка трин 
зва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <f 
шко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер. 
ад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, с 
 опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад  
Кажи, кћери, ко може волети некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{ 
о и све моје другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била  
у према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезну 
и, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид  
.{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије- 
 дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде 
ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си г 
ужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, 
љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p> 
амо зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим  
Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су глав 
и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатк 
е:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Тво 
. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком,  
дну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који оне ча 
расне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ћ 
ући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети за злочин извршен п 
.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка мири се с п 
се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сес 
има, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се 
 отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га  
ожењу.{S} Капиџик између наших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем,  
бијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га  
лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} 
 сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свес 
анум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{ 
и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале су м 
увала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове  
 други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, 
 мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка г 
S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да ц 
иктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигар 
ила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија о 
ложења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепо 
ио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила,  
 ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потреб 
а је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама 
т погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p> 
сади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а  
>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{ 
ак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дат 
д се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-ани 
вео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба 
ф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су б 
учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чив 
се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, ка 
>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је  
 почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, 
нија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> < 
тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесн 
 се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, ј 
 је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Как 
> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича 
н муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да с 
 као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S 
 да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N61">Збо 
ила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била  
раду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели  
ити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као ме 
једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су 
е молити топло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ни 
жавала њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S}  
в, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се уч 
:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећа 
.{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њи 
е и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун ме 
е је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај бе 
ко врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће  
аздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, 
шић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је тр 
исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да од 
да, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским же 
</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми  
та би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родите 
ј нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она с 
ема свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом 
 сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези 
че:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо,  
зивајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „злочин“ извршен према њој,  
опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој често, је 
су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју,  
е зелено, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена  
 што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s' 
ј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро 
фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њи 
шетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свира 
може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<fore 
на и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испољен садашњи турски харем као дан 
а од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар ум 
се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек. 
 деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла  
ју се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, 
о да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја м 
 ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не волим,  
и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско уче 
је има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, сед 
ла, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, нео 
зано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојал 
урци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад р 
е јој долазила испрва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељ 
е читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдуч 
м камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} 
 Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико је патила у слободи једна осло 
е природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету с 
коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме ви 
; у њој се живи патријархалним животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осма 
ницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви  
_N31" /> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не пр 
д овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па  
 како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је го 
 туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не  
ом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућ 
и Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} 
Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта л 
то што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, ка 
с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим про 
че кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не свој 
 љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ари 
нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овд 
кад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту 
апију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф 
, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} М 
о сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж. 
јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме у 
е домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети не 
ер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чув 
е смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у  
не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S}  
киње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење 
аквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који глед 
рике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посл 
цању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи 
p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у  
амо уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији 
 дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S}  
ше око <pb n="41" /> на отвор.{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше  
љубљено?{S} Зацело.</p> <p>— Зацело.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја 
оме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча 
 ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не 
 му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p>  
у, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе,  
питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет п 
S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те  
а пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отв 
ходе позоришта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три 
ким махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су го 
ваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Ника 
 буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спа 
уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S}  
разређене <pb n="160" /> шалоне — нигде никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, 
Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаш 
S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, п 
 њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу: улази у тетк 
о је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бис 
ли нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По 
.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо  
око оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{ 
јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, доша 
 за косу накострешену од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан приз 
посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није показала рану, крила ју је као нешто свето,  
већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у не 
поверљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположење, па 
гарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђен 
 Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Чет 
ваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу б 
 Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла с 
 Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из соб 
е зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n="19" />  
м, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седне 
знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде не 
оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева заход 
нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, 
> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi> 
го, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видел 
ј то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље  
творио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик од пријатеља, него од непријатељ 
 бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло  
 се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свил 
...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога млад 
ори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да  
адоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <foreign xml:lang=" 
 сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: ми 
ите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лир 
да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога,  
шло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет 
 а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговори 
т дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти 
дић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он м 
о нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих 
и дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорит 
аљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у 
аједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она слеже раменима.</p> 
нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни п 
х земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несре 
p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак 
} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и суви 
?{S} Зацело.</p> <p>— Зацело.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се 
ина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са 
..</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S}  
д грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак,  
{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми  
слим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам  
па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа б 
Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене 
то ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, т 
м стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејо 
p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече 
 хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, прог 
 нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чи 
нке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени. 
ма њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах 
не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камен 
 Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка. 
 нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Аб 
е подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам више добра 
шо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— К 
, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осе 
Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да ни 
сле... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била код куће, девојка дошла кроз капиџик, развиј 
е лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече... <foreign xml:lang="fr">Mon 
очинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио. 
е мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истин 
еп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била  
 познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала 
а.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на 
и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми с 
а.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене 
е страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се 
с на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign 
е моје другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећ 
 <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац 
адрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ов 
 знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да о 
<p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад 
руги човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао д 
 се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на 
</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињал 
а?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p> 
<p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жен 
 после додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џам 
ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем 
 могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху 
агрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, 
ануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се  
и што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њем 
а: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила 
грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам за 
ела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сут 
 да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве 
ела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца невиђену девојку. 
ане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, куп 
ршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, 
 напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не ра 
о мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: 
јем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па 
 откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти циг 
ицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошл 
а, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и тек 
зо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти 
вде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна. 
 бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је  
 врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Брак 
ики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, си 
 то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мен 
се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три  
е</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово разв 
.{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себ 
ута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“  
ашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми  
е Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја са 
евате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само 
азвијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава да м 
ш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p>— Слатка тејзе!</p>  
ором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима <pb n="179" /> или мазг 
 ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумин 
 је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад  
то нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уг 
рете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од  
ју и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине,  
 ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао 
им се повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу  
зненађено Ариф. <pb n="272" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-х 
н.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, ника 
ћи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један  
а признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешт 
ла да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем ка 
— мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти,  
ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си  
ијатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на 
прости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико врем 
и куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а у 
шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С 
у с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi><ref tar 
и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <h 
н јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — 
Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш о 
 лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато шт 
довима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда 
д знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти та 
има је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— 
..</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како  
ли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су т 
ени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође 
 ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део н 
/l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко з 
тиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си бо 
Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастик 
а не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе. 
мшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их  
е са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха!  
 вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако како ју ј 
ест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам н 
 је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невест 
.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише ри 
рену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону с 
мо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу 
ајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десн 
но четвороножних столичица без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена лица, с бели 
ина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише 
но, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и крив 
ред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сур 
днолика, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мо 
д, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине 
лована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксал 
мам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, как 
невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, мој 
ио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне,  
у Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми н 
ога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо 
вамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образ 
рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развиј 
као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам кр 
S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb n="10" /> што знају с 
, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије. 
 много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад чит 
дам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љ 
ар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатми 
елу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако с 
 не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем п 
е види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: 
на, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} 
хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „неп 
ини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би  
е пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има 
мама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле  
дна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад  
папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепат 
кну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као з 
рви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у 
.{S} Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их н 
лама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испит 
ни јој се <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у  
су читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „На 
езу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе,  
ви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одмор 
 само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава. 
ах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама 
ај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Ф 
} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе х 
чао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одре 
лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, 
 све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, кој 
се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S 
читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — 
је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су н 
ру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би уме 
и га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, 
на би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} 
јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу 
а пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог си 
ца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су с 
" /> и у најпросвећенијим народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше 
е да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То  
 њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ле 
вих дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушал 
једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим чов 
роту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешт 
{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" 
але очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако 
естрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре  
е измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом сне 
де и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека  
она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; зат 
нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, бл 
абанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један од т 
ме чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у  
 пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их об 
ито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где  
у, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски ( 
вадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странки 
као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Царигр 
а видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дерви 
 не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубо 
 с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала з 
не: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не ул 
каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестр 
 и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренут 
у него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико 
мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипари 
ријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест  
нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуш 
, неискрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пе 
и погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка 
 енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> <p>— <foreign xml:lan 
вропе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђав 
пце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене с 
иле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S 
гледали, због капуљаче на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћут 
{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотур 
ирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спавале.{S} Стражари су их загледали, због капуљач 
инској осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{ 
 Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то 
она није ухваћена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне ш 
астанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше она с 
гаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} 
ега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете  
ужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после 
0_N74">Ниједна мисао не може замислити, нити језик смртнога исказати.</note> <note xml:id="SRP1 
плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и 
тељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; 
 одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и  
е преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад 
S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је м 
 и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, њего 
олела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на 
х, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{ 
О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</ 
 им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била н 
 многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви. 
сце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Ос 
закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је пис 
луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њи 
: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кр 
илостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом,  
на три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно  
иња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „А 
их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију 
знемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате. 
је најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву  
ћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако ниј 
 одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије  
и су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово 
свим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав 
 боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела нокт 
ој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види неб 
шмацима: свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима н 
у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све  
 стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у  
 жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади а 
а каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писм 
е год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуб 
} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске, европске... француски језик, фр 
олба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, ве 
ли-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да 
ављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако 
е истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас вол 
шта нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вич 
и ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни жене у  
.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} В 
раг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће 
а суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом 
борене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао  
вот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила 
ислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишл 
е.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и заста 
, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити  
{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке 
е је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на н 
завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталиш 
 да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не  
с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пиј 
ћ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар  
..{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учи 
 У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису ви 
а, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац  
ова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си по 
агње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пла 
тма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од  
.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је нази 
сети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се прет 
?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему св 
ој унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „ 
 инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић,  
рамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њ 
е; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} 
ка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да тр 
...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p 
м атласким јорганом, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој 
ј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p>  
 с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капи 
аташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и пади 
онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео  
ју, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве с 
меја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уплашен 
а.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се врати 
дох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па и 
ова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором 
Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му 
} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?. 
{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти.. 
е посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањ 
 сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сматрајући Нур 
мена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{ 
ољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисл 
илови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на  
Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и  
нум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии ј 
ан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожо 
 с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} 
есна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} 
, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли п 
о, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, остављ 
ђе ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} 
ла и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изговарала је: „Отишао  
<p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест г 
сли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, 
ико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуц 
сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</ 
егова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје 
 чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да 
 да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организовање женских друштава у з 
ритискује не питајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризл 
/p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, го 
 на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на  
тише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она  
продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен ч 
S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке тако се уда 
њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p>  
 страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја с 
зе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је мо 
ше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га ј 
шетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако 
} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштв 
нцускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрављање са женама  
на, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, те ж 
волвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или стра 
но задовољство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цв 
с се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нов 
ртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушен 
и су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не 
о руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} 
 зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним ф 
 то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док је наше в 
ци туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не мо 
 и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати  
ји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и ци 
 кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне и 
..</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, забо 
и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше  
у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, из 
у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам 
рије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни му 
толицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога  
ајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S}  
беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с  
 несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За тол 
дговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и каза 
ренги се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, пев 
д младих жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без  
S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву и 
 мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и ни 
а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за 
 она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећ 
заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљн 
/p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме ја 
p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и род 
је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата  
о она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна велик 
оли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и мног 
 јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вич 
не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турск 
аваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадоше да је  
нуми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викн 
е зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да  
н, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се в 
ућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су б 
ао Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу  
му, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као другу,  
, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповер 
ије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, и 
 ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за ж 
 га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им 
ве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> < 
гао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред стран 
иле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је  
е мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на 
<p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Ф 
p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по ј 
ој се живи патријархалним животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-беј 
 жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас. 
; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, оба 
и је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S}  
као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици,  
рије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба 
олније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија. 
на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{ 
S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{ 
х: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да л 
за.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{ 
 камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали њин 
 женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазе 
фти-ефенди? <pb n="191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S 
 <ref target="#SRP19120_N63" /> </l> <p>Ништа више.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много у 
 их презадужила.“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена сло 
не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће < 
крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је изми 
е, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле 
а писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из  
биње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да ј 
— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: 
м, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се не 
.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац  
тири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пр 
ч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још зак 
е под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је  
осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, 
жи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије 
арњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молит 
, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајк 
о! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога  
а и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црно 
ђе, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да раз 
љала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на ди 
"199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше,  
 младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није уч 
ско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело 
 му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем  
рским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се страховито, з 
му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је  
преми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазил 
од.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, н 
ћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се и 
им улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијо 
те.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дади 
 Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, гр 
, али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски н 
ругога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, вол 
, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сир 
вара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из д 
мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у в 
 хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb 
тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемал 
р су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело  
није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу 
због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од свих, ова Францускиња их не  
ућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је  
{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју  
би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ј 
мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља. 
 кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежа 
 на отвор.{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида 
а вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва 
> <p> <hi>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову м 
 смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове и 
p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто 
онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад  
,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, о 
овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је ст 
19120_N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као да је јектичава, сневесел 
кад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кће 
ше се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди 
 закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим с 
ђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> 
а поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То  
мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје з 
тере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Царигра 
ело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али т 
ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир ј 
 течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, ид 
е легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да ј 
еким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, н 
ори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулис 
! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, с 
о каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Сп 
бав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место н 
ричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођиц 
о</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет  
?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најчешће је замишљам у 
 све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како младотуркиње себе зову) — моја тетка!{S 
ана, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може  
тана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускиња, зове 
Е.</p> <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p>  
е куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Ев 
 из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико ни 
празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испр 
ц не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, љ 
беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науко 
о земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52" /> непросвећене.{S} 
пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатст 
рата бацајући преко <pb n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и тур 
 жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S}  
свестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести 
опу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је т 
 заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} 
кијама шарене свеће, сиротињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде б 
} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих п 
еле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и 
/hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из св 
риз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако би 
не су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> < 
дне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас п 
опи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добр 
у отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још  
 енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледај 
 хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску пр 
, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да 
ко је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грам 
них мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{ 
о.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Д 
ан-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), 
, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у  
заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослоб 
 Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као про 
мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне п 
и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и  
а огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни са 
И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан 
стим старомодним чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, ка 
етињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће не 
а, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} 
осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Бун 
у биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, кој 
д Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су  
чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше 
ницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићемо престоле, поуби 
 шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој печ 
записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} 
 нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена,  
 она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина 
, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шериј 
рати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор,  
она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p> <p>— Отуд 
, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</ 
а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p> 
засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих де 
ајотменијим харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих хар 
Како је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле 
то што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у беле л 
у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле позн 
свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час фра 
икати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама 
/foreign>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журна 
и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском проказом.{S} Некол 
сије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-б 
лико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и с мн 
е са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у ј 
а наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор жена о 
, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{ 
оја ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима  
се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цариграђан 
дам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p>  
зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предло 
 задовољне, слушају грамофон или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; весел 
ести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале е 
урно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башј 
а је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те савремене, француске васпитанице, се 
дим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрвених, необојених мртвачких с 
мо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, бе 
да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми  
.</p> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ.</p> <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАР 
 <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише г 
дравила те. <pb n="120" /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије  
Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „у 
ајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад и 
 пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим р 
подобности за културу, за живот.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом  
hi> осетити куцање мога срца?</p> <p>10 новембра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се 
иде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо 
 плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срц 
те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 новембра 1907.</p> <p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} М 
ирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Данас... у махрами опет крв...</p> <p> 
анас... у махрами опет крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi 
е отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p> <p>У његовим лепим плавим очима, кој 
/head> <p>Рамазан дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило трав 
хмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да т 
терији и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала не 
размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре дев 
те га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с п 
.{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, реди 
аше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на док 
="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у  
Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако 
другарицама, што у лудилу називају себе новима, — протерати из Турске, и, помислите, узео па је 
ано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— Он 
с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{ 
 него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобод 
.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет 
ве њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоа 
а памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса 
и сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлос 
вом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и ка 
} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све криј 
ма, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим  
се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, на 
и из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} 
и не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим с 
кну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и и 
лакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-х 
!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против непр 
о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.< 
пагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из 
} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па и 
, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафан 
адим женама, и осећам неуздржану струју новога живота, која се просто и очито види у организму  
у, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења,  
 их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пош 
књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице ил 
лу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сва 
 Јавио јој се као познаници Европљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на ком 
p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп. 
м ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на  
е као познаници Европљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку ча 
ма, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати ста 
нке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф 
је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам  
апетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђер 
> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо 
ком.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно 
лави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше в 
ром Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко ве 
 као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, 
шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле су се за клањ 
софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на старе у старинским т 
агим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, доведена 
не листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au courra 
чи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава 
естром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p 
очивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турску жену, и све три су за 
овит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове ж 
ња нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши  
е би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас 
олун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у н 
у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, п 
вала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто  
пите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био  
а бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S}  
роз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест љ 
аг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном 
ес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у  
е као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати  
н појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не у 
, цариградска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“,  
на врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, у 
 па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n="123" /> мишицама, плећима, бедри 
але у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пуш 
ш и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи  
од, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре 
</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе 
м узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса 
.{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу  
<hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите  
ам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чарша 
 Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, пр 
спрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свр 
 побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не поми 
ног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње. 
ка кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба,  
{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радос 
е био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се 
м не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз  
аве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другог 
 <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p 
ирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од пост 
 „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа 
елу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спус 
, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуб 
енчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Назив 
љтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и  
..{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и 
оноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбур 
ле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у  
огатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, 
степенице на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у 
о, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце 
, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повр 
н-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглуш 
, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су т 
ра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узима 
има се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће с 
тена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз та 
ног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и  
 јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка 
tte</foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње в 
учаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично франц 
, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан,  
ра што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{ 
.{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте н 
омео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он 
рата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да в 
рила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају р 
лас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, н 
} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да  
гнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пуст 
 главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у том 
Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, м 
д њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита 
трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{ 
 пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како  
 је убица само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Са 
се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S}  
засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се  
ена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицам 
 подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи к 
S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</ 
руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво  
 својом претпостављеном стоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ар 
! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не и 
х обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на п 
тид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{ 
ајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“  
е младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама 
p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му  
стала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно насмејаше.{S} 
ао што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то  
и се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад с 
ели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у оч 
едном комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу  
ршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Ј 
мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо м 
епи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила шт 
, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и  
 мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава тел,  
ној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером 
фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га,  
и као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и  
кле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазански 
 метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежала код мен 
о прост као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} 
ђених створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове ду 
м оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила 
иза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у засенак: огледала  
ести бацила у некакву струју која ју је носила једном необичном силином, не слабећи ни за трену 
— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала се с љ 
зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина 
} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, саста 
само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође 
дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S}  
ене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и 
днија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој  
прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубомора 
ала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари приј 
сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао д 
, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мири 
у бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На 
уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} О 
се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини  
 Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре н 
/hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамиј 
њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договори 
е и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона 
ће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто сн 
ртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велик 
у“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озби 
ленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, п 
ше љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну рук 
ђоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и м 
 њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ с 
жао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младот 
ела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се!!... 
у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећај 
, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другар 
другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И до 
а, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је из 
ају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говор 
тац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча 
ући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спр 
.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је веч 
арија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом 
ћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле 
јима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је  
их ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини  
зан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћа 
бро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашч 
 слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао 
 собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је 
ротив људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> <p>—  
 Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако чес 
ко она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли ил 
S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљушт 
ико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, в 
 у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лека 
га.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или 
сталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је б 
ашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главн 
и он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је  
С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“. 
а, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги 
вачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене 
е хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да м 
њу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као кар 
олико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Децембарске 
а неколико стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске 
олико стихова из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S} Прочита цело <foreign xml:lang="fr">Rappe 
, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џема 
 и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не п 
т седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву,  
рсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи  
е..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше  
осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и  
> <p>Мерсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седел 
певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела 
Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима, и пљес 
на код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима,  
p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово д 
и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се 
ћу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече  
!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жена  
_N58"> <l>Ми ослушкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </note> <not 
 отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљин 
ено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамаза 
радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи 
час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загле 
зан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пош 
на...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо  
итва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што 
ле саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да  
, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване 
јане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у груп 
мој!</note> <note xml:id="SRP19120_N34">Ноћне хаљине.</note> <note xml:id="SRP19120_N35">Намене 
 се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе  
свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштиц 
гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемским весељима; али младе жене, не 
учене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} М 
 Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу 
ђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске певачи 
 да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред 
увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> 
икота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и реч 
ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отп 
тужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, пренос 
у, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па  
де на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> </div> <pb  
 тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p> 
 не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви то 
уо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудил 
а да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као 
ла, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до  
пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем. 
Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сест 
ер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S}  
b n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по  
у биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне 
више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, п 
 ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гле 
свешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!... 
само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне зе 
Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве евр 
ле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S}  
чног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кути 
0 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се  
прва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан:  
рућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да ниј 
и.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па  
од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће  
, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, 
ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што 
г клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико с 
 јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</hi><ref ta 
. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она 
S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одуз 
рије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна 
енти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 апр 
те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају  
..{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после  
: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању вид 
 свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушл 
„Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не с 
д-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu</f 
пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:l 
н-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаков 
трић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паш 
 просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а с 
 <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По им 
, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од стар 
>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-паши 
</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, сунце; <hi>Мелек</hi 
или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње 
79" /></p> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.< 
о — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се непрестано смејаху 
 сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изус 
 му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ари 
} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би у 
 лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове др 
јаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења и 
ај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга го 
 као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; 
и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ј 
оче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с б 
ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S}  
и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборављајући правила њихових друштвених обичај 
пов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма с 
ући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А 
мир зацело спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек  
узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весел 
вај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно ти 
 „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се 
има; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази 
 <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој ј 
 уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не ве 
осте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За  
ре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неки 
и предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у 
говор, разговор, па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> <p>— <foreign xml:lang= 
ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са  
 преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не мож 
ноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.< 
крва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући  
ли управо дете. <pb n="171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две веч 
 и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} А 
исто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу б 
фу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ј 
ма поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све  
n Dieu!</foreign>“ узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, виде чове 
/p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S}  
мо нешто друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком за 
врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају  
и није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић  
м у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо н 
арицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране романсе 
{S} Сестре променише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вре 
скрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говорил 
>Mon Dieu!</foreign>“ узвикиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе < 
 ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi 
о, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује 
<p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња:  
их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети о 
.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена кола, са Арифо 
осле вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином капијом зауставише се једна затворена  
н огроман <pb n="211" /> пожар.{S} Пред Нурије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа  
од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре 
S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишара 
, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Чујем 
</foreign>“.</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је роби 
 киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној ње 
>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет 
.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га  
к!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сес 
 се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим ком 
пиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучен 
свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-ханум 
погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све о 
у.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова  
е.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом 
пила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово 
е видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> < 
су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у < 
е колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло доб 
лигентније, најпросвећеније турске жене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, 
ем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И долетеше Ђу 
еде; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Хану 
ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе 
бећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Ну 
p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја 
иф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те 
p> <p>— Нема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти  
сле мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећ 
ета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило  
— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј д 
а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите к 
{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга  
!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше 
ушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="41" /> на  
.{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом т 
им са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фат 
ни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене  
-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка  
{S} Mon Dieu!</foreign> поче узвикивати Нурије тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џ 
 Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло доб 
 људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чут 
Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ça.“ Францу 
p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због мене;  
ква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост 
екну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију 
.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена  
 је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме,  
и се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахн 
2" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик 
 разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи. 
преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спрем 
зе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с ва 
а и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из  
 се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих 
 које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, 
е срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави 
ла покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капији разапет 
 не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле 
е доводимо странце.{S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да мог 
згрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпит 
“<ref target="#SRP19120_N92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насм 
тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је 
дна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити исти 
ини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учин 
овима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зац 
уке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="1 
биња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Туркиње, црномањаста и 
ни који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се полит 
а темена, ћутећи. <pb n="184" /></p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћу 
том и пријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па д 
овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Ј 
обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавн 
ариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечер 
где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је 
ецу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала  
а жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу на 
.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема. 
} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... по 
иде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су об 
ких ствари она меће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој 
, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, уместо да отиду 
гога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмо 
одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте  
раву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у искрп 
 ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се у 
ве што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој  
</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с е 
вила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каж 
ио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да св 
ости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сест 
е то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ 
е, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтиј 
а, историју свога живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), 
 нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као ж 
{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, м 
а не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, 
ве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек  
се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! 
 није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да 
ова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни да 
1" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст з 
 да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S 
н ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> није б 
 била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове л 
ахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S}  
 за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!< 
оли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих могао без о 
и пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љ 
ђе мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубомор 
ели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се с 
едала, и непрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно,  
џадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она из 
а је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била 
 врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потп 
љубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац ј 
 не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S}  
S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријем 
мшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије из 
ут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} 
тала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка че 
, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац  
оја није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије- 
оломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у покл 
енуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек 
ен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на  
ко нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сва 
ице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога 
 Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развил 
преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се бе 
а... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Пам 
епозната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{ 
ије мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у  
едило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њен 
ћна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и 
сам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, 
ила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га  
 сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао 
 режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора јед 
p>— Махните се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите з 
а је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њ 
и неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и 
Laura</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, 
је, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерни 
ушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен стр 
е, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехм 
вала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја с 
 овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на њег 
ала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђ 
ну кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривн 
!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће  
а некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено д 
њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену 
ејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело,  
ице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи је 
Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаш 
он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон 
аспитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{ 
и је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка,  
е одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли к 
а ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу 
 комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад  
и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој 
ни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху,  
м час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу 
постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво ш 
се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет  
јатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, п 
и од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све  
, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку 
е бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} 
с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече 
ам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се  
202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и послед 
ђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S 
</hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друг 
 он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да ви 
не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављ 
е воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, је 
 и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш  
 толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати 
 миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла 
идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уз 
а ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб би 
е опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуг 
 страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n=" 
 Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страс 
а то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да б 
три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и  
 је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} З 
моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ Посл 
а цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад у 
јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с њег 
ака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, весе 
а.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је 
то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да  
и моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у дво 
да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јад 
е овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другар 
о у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нен 
д после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљен 
ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман 
ово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, 
S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Мож 
бичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад 
на је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је бил 
 је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти  
{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p 
ла једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњ 
 target="#SRP19120_N42" /> удаћеш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</ 
.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И 
 Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па 
м.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! в 
ем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирис 
. „Кад га воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да 
Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је 
 да никад нико никога волео није као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја  
био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила 
 оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нур 
кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би м 
оби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто т 
лу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздра 
одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' 
ори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не 
њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у  
еси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не сме 
изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочни 
{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад 
 зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, 
ни најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске  
м га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздал 
м, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу 
дној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, ча 
ли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена т 
 био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла,  
 би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му  
 потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од 
S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо доса 
<p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли 
ло!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, на 
олико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као д 
му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="#SRP19120_N96" />, како м 
P19120_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер 
м, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне м 
дем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{ 
 га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане. 
само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се 
ије овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говори 
еч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињар 
оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда н 
 Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, 
 љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрал 
... једанпут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком д 
в је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А 
р остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тр 
је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледа 
 је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнод 
осекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... м 
јучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шт 
ше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} О 
 га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрил 
е нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и обл 
} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није 
укнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чек 
име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="288" /></p> <p>Драга хан 
и на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову баш 
угачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недр 
ва,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша 
ло од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам  
ва страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот 
тим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, с 
музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он, з 
...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он н 
врте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа 
.{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци 
е света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око ку 
 јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на  
свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и је 
сне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти гла 
о да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега  
лило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S} Ја не могу без вас 
Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла 
: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад ј 
еселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње ј 
бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} 
икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало 
> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећ 
косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="# 
 шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка 
 пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела  
 ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт поблед 
ло.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Доктор-е 
молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и зглед 
 се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко  
ице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној 
о живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве,  
и јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их  
свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога ун 
 <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{ 
д би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући за 
-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале с 
ашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се 
је васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао м 
е девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња 
ерсије,</p> <p>Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml:lang="en">Don't be je 
флук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> много? <foreign xml:lang="en">I am jealous.</ 
два чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на 
p>Мислиш ли мало на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким д 
се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, франц 
ш сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цар 
 јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек п 
нуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p 
, бе,“<ref target="#SRP19120_N103" /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послужив 
S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала м 
ст...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, д 
на је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и ско 
 родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} О 
ној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додиру 
 као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се  
, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пу 
<hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге 
<p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „п 
тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то  
еда <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар <pb n="182" /> што избије из једне куће па  
н: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> </div> <pb n="86" /> <div type="chapt 
е да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због д 
ова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутр 
Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, зад 
 <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-беј 
м само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из кола и из каика;  
 више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад  
ти на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се 
рахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад  
њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жа 
чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као 
г рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и теч 
твори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S 
 /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Ф 
лад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то зн 
 мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамболу...{S} После дуге вож 
ну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, комшиска момчад послужива 
и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада виш 
гађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог  
узвикује тако надувено.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се  
т, комшиска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући:  
p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бог 
бејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао н 
 подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научене од цариградс 
 стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу  
 да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он не 
 муфтија, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да  
муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре ов 
нога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да  
 ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што ј 
и се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољ 
<p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се 
ма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{ 
та не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, ка 
ише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ни 
 <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред в 
читају молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им сим 
ова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчи 
да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања...{S} Прича јој да му религио 
носито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој 
ине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и н 
, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све гото 
ах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окре 
,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} 
е растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узел 
анпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни  
седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш 
а година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој 
оваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у ов 
астим уводом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Ка 
 би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце 
раво турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јасту 
е намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђ 
ица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољу 
b n="270" /> седи оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну 
, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој 
чка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорског  
тала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на ули 
говори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и 
ући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p> <p 
ој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој с 
вала.{S} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три узд 
убави добије ортака: деле нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису 
но кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из њего 
товске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S} Прочита цело <fore 
Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из 
месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба... 
мима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нис 
ј је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на  
едавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумб 
, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а ус 
алла’<ref target="#SRP19120_N69" /> ето његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клат 
у дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер  
крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале и 
данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богато,  
а мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{ 
он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих х 
 како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирис 
>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, те се гу 
ско дете, па <pb n="180" /> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско пл 
ора, видело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његов 
љале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, као  
{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна; с 
збуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао  
ви пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме погл 
оредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то  
p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p> <p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос 
орена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да 
лађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не  
блака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаш 
ва миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће  
и бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале  
их његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— 
куда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на 
ласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, 
; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за 
 и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше 
ако да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега с 
е усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с ње 
се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> 
ком га преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, ота 
а, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити  
а које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледај 
в насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две 
њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час крај врха 
дале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за А 
„Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклами тако стајало, то јест да ј 
па, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатст 
ше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за  
о, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, 
ају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој р 
 Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори  
е напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на је 
ун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није паши 
штује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он с 
н bureau и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, св 
ђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Ка 
 срце што се малочас слободило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори 
кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете с 
ејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па  
ла од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му им 
држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиман 
је пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години. 
 је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, леп 
зиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад ј 
зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и ње 
 од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој по 
еја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европској невести, и д 
е?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грох 
сан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем 
на страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не,  
ел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градов 
 Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жен 
 јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни ене 
 а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и б 
l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и сви 
х; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби п 
 пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се пр 
> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајл 
госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да ни 
ијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p>  
вара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се 
дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> 
е-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна шт 
 и кафеџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у  
 она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и  
p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гле 
помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, мушкост; и допада 
амоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним женама, па се врат 
савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе  
обља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, 
ешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би м 
езочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, т 
о...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу 
е...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је оств 
...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да м 
принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена  
а; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто ш 
 меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна  
басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз кој 
дно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, 
, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!. 
 глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки да 
а, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој чест 
естано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад с 
и ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S}  
аву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разуме 
а узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не 
е не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не б 
тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило,  
е сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој 
не допадне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невес 
еки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али  
 тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што  
косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p 
га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} 
ге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута 
 сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анин 
м и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је з 
сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љу 
 чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо вол 
да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пу 
жени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи 
 друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а кам 
 „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док ј 
 нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла  
итај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошет 
главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је 
 ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор ш 
ше узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио  
веће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лала 
чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе 
ред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је пр 
ежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не пролива 
се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и ве 
о.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-ха 
...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, 
јом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у  
а! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?! 
25" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S 
> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукам 
а, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Ма 
ало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са ст 
то не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, 
ад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после ш 
 никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је  
то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога 
коћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="8 
не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види 
се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до 
 моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојк 
његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: 
 јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над 
 свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у 
 њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа с 
ужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је  
ј ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири. 
кну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно т 
ги помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: тол 
тно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме  
њани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по и 
и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>З 
славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га в 
 та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетк 
ејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражи 
воје земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је пос 
 јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад 
 оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <h 
p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, за 
 постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле с 
 она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече,  
ат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима 
 да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости с 
њу, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срц 
едог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде  
отом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је по 
а прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум  
разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, к 
ке материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S 
ече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише 
тму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да 
о да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине 
.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испра 
 и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављајући ча 
о често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер  
и бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малога црног  
х, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у 
, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сес 
европско <pb n="8" /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, оп 
боко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пут 
едићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, 
ј је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико ј 
еочекивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{ 
сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељиц 
еђе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржа 
огаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и 
, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S}  
 њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европско <pb n="8" /> држање, слушајући 
о стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А 
Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи п 
џаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и б 
у готово ништа заједничко, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ип 
 је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су 
 европских музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она  
некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске јез 
изнао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, 
, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно п 
ну културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" /> прима се с резервом.{S} Сам 
не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску  
на би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по ста 
ав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко 
 кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица. 
и њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је ика 
 постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S}  
свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби  
 васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју ј 
зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четир 
и да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим саста 
лаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расе 
 обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чуд 
ла очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n=" 
} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико  
ћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не у 
ицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну р 
{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену ос 
ну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије  
...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија да је као оне б 
ој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукам 
 свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S}  
ина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут,  
рамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром 
жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако  
њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком з 
је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једн 
атма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзине кафезе.</p>  
ртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за  
 с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, к 
ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европској хаљини, на 
амоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио 
к, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S 
о ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{ 
аљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвик 
 заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила,  
.. <pb n="140" /> „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с  
стију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предс 
Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у огр 
рзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и  
Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за с 
 у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако  
датој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник  
харема, њено интернационално друштво, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чин 
софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мил 
луживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испра 
7" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоће 
уке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> < 
 у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, 
а но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: как 
е поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој ј 
обличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљ 
 на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{ 
ки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једно 
ица не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она  
 закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и  
да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад 
ум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио 
е кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час ова 
ер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван 
д је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари гран 
ве, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с он 
ј помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења 
, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те 
/> узвикиваше несташна Мерсије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма,  
ила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target 
</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема 
нчара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пиј 
, брисала, исправљала, преписивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изгова 
 одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p 
 је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим  
ена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Гот 
прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могл 
/p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд. 
{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљку, 
.{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто д 
љу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђ 
еми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign xml:lang="fr"> 
тоји испод конака једне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, н 
.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собо 
не мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог гол 
проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и 
сти, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а  
терија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, напунише се сузама још како 
талих од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и о 
па јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу,  
бавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Коли 
 прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је пи 
 из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од ује 
 те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али за 
ири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћут 
страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је 
пије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S 
че, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, о 
 поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њен 
м скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, ка 
ирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупц 
“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима 
 ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <f 
љива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточенице, заточене пре 
 почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и 
тиле мужевима, својим неприликама, неке њене пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пас 
га не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не д 
 „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле  
ерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговар 
зе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 јуна 1905</p> <p>Драга  
} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао  
о јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није  
 сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће  
седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу. 
S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је насп 
зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солун 
е изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче је 
.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</ 
} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па р 
</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих п 
драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја м 
преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема катанц 
т, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по скоро наго 
воре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта ч 
 — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преп 
но лице очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странк 
а у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— 
лила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“. 
тима четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на с 
што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен језик нико не зна и нико не учи. 
ио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка к 
авичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метал 
{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се 
 њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носити толику  
аше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и те 
и сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја диви 
 утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно 
во би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хте 
 Оно изненадно, неочекивано, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави.. 
а!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S}  
е остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странки 
гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O 
ачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где ос 
" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> м 
ну! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за  
ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао 
транкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе  
ам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена 
зо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да са 
ад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан с 
 зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог г 
ани, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да н 
 Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она 
од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с 
и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турс 
за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он ј 
којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што  
.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула 
рос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се,  
.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, 
х музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не  
, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мал 
мо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је и 
ни човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} 
аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, 
еле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} 
 овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела 
 осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно јед 
ад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз капиџик... <pb n="142" /></p> <p 
ву на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је 
ча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она 
вљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује  
рча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} 
о за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S 
д неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије, занос 
 на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима  
 срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене 
ој њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је до 
 n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити 
један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам 
овница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе новима, — 
им уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу ње 
м бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што поч 
 у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним 
у је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде,  
дочека домаћица, једна богата Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обу 
како се растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло 
ом место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица с 
 намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а к 
ца.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, 
ала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једној час друг 
дан од ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи јер су обоји 
ад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> 
ва једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Паму 
а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, в 
м, сестром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{ 
 оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљи 
 кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштво, и њена пријатељица, сестр 
ајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европско <pb n="8" /> држање, слушајући њен говор, 
игавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне 
 и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариград 
и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зај 
у, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су с 
амо</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф 
 зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, 
ну његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни 
етима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред кр 
ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ло 
већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати  
он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати 
е стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући  
о, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S}  
кну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја 
новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом  
т харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено  
ја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, 
да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.< 
 али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени оби 
о срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој на 
у младу несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледа 
уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала његово!{S} Мерсије је млада,  
чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом  
Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има как 
е, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико бога 
ени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је ра 
орен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући  
јко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> <pb n= 
n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јо 
уче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метнула једанпут.{ 
и...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли ј 
l:id="SRP19120_N58"> <l>Ми ослушкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l 
иф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибра 
е помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!. 
 колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, 
чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двес 
, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испад 
 ослушкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </note> <note xml:id="SR 
 мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вук 
 је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдирим</hi><ref target="#SRP 
анпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу  
ју а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти ра 
че живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна сво 
сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јо 
а је то доброчинство што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је о 
атми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад с 
ћну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, роб 
е Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml:la 
ман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не в 
една ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у ст 
ел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водо 
рен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом  
Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се ње 
 њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа ни 
 говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, уп 
ао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: 
се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не зна 
тарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, 
једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рама 
ју уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се  
а лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресе 
 позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густ 
хнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку, верну 
аремима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним авр 
своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изи 
 .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни  
у децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: „Нису 
један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби г 
н језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Је 
да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету,  
 их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци...</p> <p>Уместо да пође 
 И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим у 
у децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb n="114" 
лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И 
 животом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч 
адмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од ст 
 устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава 
њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да ј 
ријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказан 
 њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини ч 
зно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињо 
 аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузам 
о.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и од 
ло је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} О 
ом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека 
Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <f 
би за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајућ 
а и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије 
три, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово где с 
е.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнав 
ен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, 
им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дну с 
, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она ниј 
48" /></p> <p>— Тејзе, ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi> 
отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по  
лаву један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, 
ове пријатне утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже С 
на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...< 
 ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја с 
д бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је 
 његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје  
атму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:la 
е да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину причу 
ога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручи 
 не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те 
 и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису би 
.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој 
ут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а  
је да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом 
лажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европско <pb n=" 
.{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по б 
ј оно што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног с 
ј, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и гроз 
ећ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам ј 
S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења поглед 
ђе једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси 
х овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура  
е у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно 
“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде  
е била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.< 
ћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у  
на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb 
се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо  
а на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавал 
удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња по 
} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, с 
похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледа 
ушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, о 
ужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с 
ити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <pb n 
га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео к 
дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, 
Из његовог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш.. 
 Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не 
ју да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви  
S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага 
тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>----------------- 
јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина 
ма крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било да 
гу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико шт 
у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што 
нде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију ка 
коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко п 
донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајк 
и јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком  
 баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла 
љ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено п 
р, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родит 
 си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-беј 
се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И пре 
 да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не 
ек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих г 
 би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, з 
те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад  
ба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не би 
море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне дв 
 не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мад 
аравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка т 
и.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Фран 
ове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из ј 
атељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо,  
енски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Ш 
убав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она 
је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекивано, нежељен 
ти мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим пор 
 <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога види 
нум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет 
Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се 
и, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све жен 
ако га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је п 
гог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвеног живота, и против политичког 
 ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми прола 
ене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, 
>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> 
беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и а 
иновцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне оч 
кријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из  
етка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, ц 
ј падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта тре 
отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улиц 
пчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова  
} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка 
аједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито 
и од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису ј 
оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S} У  
идим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски 
 <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ј 
пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је 
ла му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имај 
ернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S}  
ече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, заст 
... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из 
убави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, н 
 духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише 
.{S} Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, дв 
 из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше д 
о је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то н 
лизу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само роби 
м..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хан 
се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду 
елама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и  
ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад  
!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где  
сећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али как 
озлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале гл 
ерсиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бро 
они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је проду 
ели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обрасло 
9120_N112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловн 
ерберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих 
м; под оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чу 
 не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек 
и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а  
ћу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђа 
ста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и 
као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и 
 једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у сушти 
>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа н 
нглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле 
еста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене заб 
им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред  
зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка  
ј софи поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се  
из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или бр 
л, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме 
не некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S 
{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта са 
 сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим  
вини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на 
тку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као а 
а их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на  
 разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким  
. у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>—  
м муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они  
, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дан 
ла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ар 
уза се људе, организаторе револуције: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-С 
 су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка може 
, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Св 
то су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе п 
се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке  
има.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана  
виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта  
же са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући некад 
нутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободи 
p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p 
ак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене,  
крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе пев 
у живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле 
ју остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није њ 
ских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи 
ице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше ј 
и, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрске  
рене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и заст 
 а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћ 
уштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi>?  
ије, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, н 
уке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају раз 
 је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на глав 
ошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћу 
рава.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за подизање дру 
о из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тр 
Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах 
у ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да с 
огледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускињ 
м.{S} Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и  
ише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у  
чина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, сп 
 опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као бар 
 бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити,  
белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрве 
 али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи 
{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад 
говом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских ка 
 је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе 
и јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... шт 
, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он о 
за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изг 
ити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на 
исказано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд  
е похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави  
њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке и 
гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска 
 Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест  
 посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључ 
анум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљују и онако распаљену фа 
е и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису могле доврш 
 И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишл 
 то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за дуг 
лучајно: о свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> <p>Енглескиња записива 
нице или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наш 
 жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе. 
ма муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по 
 људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сања 
е такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне 
гове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сак 
} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмо 
део темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара 
лаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; 
и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чини 
е сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра у 
 се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман- 
S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осм 
у.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на 
рена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, много пута с 
кну Мерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> <p>— <fo 
 те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глуп 
ка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огр 
ди да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртва 
кво необично задовољство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да п 
има.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колик 
 друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој ст 
би.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њ 
ила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима стр 
ис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово около на к 
 - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију в 
b n="127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим 
врате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је бити пре 
ј деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим 
 да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па та 
а...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ј 
о је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује сам 
о наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој прид 
арно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле. 
пусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на х 
ст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заб 
клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче. 
израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме 
{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике  
недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и бе 
скињама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <p 
играђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не 
е госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n="113" 
је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају зиловима и певају...</p> <p>На харемским  
да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фах 
и!{S} Колико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова н 
ше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која 
пију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Кап 
 погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад  
ога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су 
не су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији ј 
жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и разм 
симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ни 
део, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може завир 
; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од ј 
д сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, вр 
м Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикн 
зрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Су 
ј кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест см 
 и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и  
сти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-к 
 још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У  
але „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају 
"231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа ср 
жбом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка 
та где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине.. 
а била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога  
ик дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до соб 
ла, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кће 
ли она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле 
 Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домови 
већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка н 
ве је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} 
ава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем изобличена: због женске деце.“ Ту 
ли су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и ударање 
тле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у кр 
паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су св 
е богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свет 
зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су 
х ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпе 
е...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њег 
ворена катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, с 
ко су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{ 
оспођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим 
а које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесм 
их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, а 
ођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха!  
 сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па ма 
бити врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу  
арно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име 
е печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена ли 
</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p> 
гога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали 
 једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} О 
човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, к 
иђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га сл 
иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од т 
; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се  
о, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Се 
то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љуб 
дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадм 
а, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред  
 телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини празник, 
ом обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море 
едање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена о 
е: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј ј 
а се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Гр 
р турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме 
јаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, и 
и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
а жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву ту 
аве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске поз 
и човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S}  
а непрестано виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га је п 
n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге 
 него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи м 
аше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да е 
против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и 
је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола 
их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну  
ом косом, Нурије, заборављајући правила њихових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> < 
лиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да промени 
 виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу, ве 
 једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, 
а да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења <pb n="53" /> и женских друштава, те д 
 је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна др 
их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, у 
рају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кр 
дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њи 
оздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не о 
на је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је 
_N64" /> </l> <pb n="83" /> <p>...{S}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра 
><ref target="#SRP19120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је 
емалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибри 
За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их прео 
 пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— 
нанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а  
ћне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена  
о велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су 
ући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске 
ако су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се је 
Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће 
ли она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дан 
а топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и  
 смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „ 
ако јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрва 
а неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с  
пођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак к 
у дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час д 
p>„Мерсије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У т 
нијег ратлокума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је из 
ст!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо уми 
вијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта 
се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоћ 
 које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, 
адовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, ка 
 све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на зем 
асејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више во 
е; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми м 
ма нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S 
ег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да 
.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с  
ка се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни  
тем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „воден 
одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{ 
{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора ос 
мараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери  
, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову к 
Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи  
ибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини 
ј кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, от 
ладих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml:lang=" 
која им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено  
 могла опростити „злочин“ извршен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа 
 да му се свети за злочин извршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се  
ом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1 
} Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одг 
чију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, п 
ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне  
одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, ов 
њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понек 
мајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију 
атељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p> 
и, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не м 
д она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним оч 
а дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у ст 
ше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа д 
час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S 
и им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто  
ти лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју он 
рани као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали  
ћавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... 
е младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор 
пали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послу 
а да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зо 
ут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, д 
 од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, 
се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж  
 гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, о 
другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p> 
апали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три м 
 десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухва 
трнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзе 
она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И  
кад <pb n="24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А н 
не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима на 
 толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; 
 могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али 
ице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>А 
еде, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј с 
S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изу 
мирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ха 
аје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу,  
мо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У ве 
рави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично белим 
 да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, з 
 трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој 
хрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на своју срећ 
и пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги је 
казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркињ 
бом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — 
о мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Ази 
да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n= 
д се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је л 
ад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука. 
 бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како  
ахраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као дру 
зме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се п 
 што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске же 
рис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јас 
 постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико дру 
ући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет с 
асумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом: нико ништа не уради 
си ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето  
/hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка, не 
, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бис 
а бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се 
нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође п 
ори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешљ 
 кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри так 
 мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од  
Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње  
ли она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се ос 
ко никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су п 
етос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је стр 
 је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јад 
мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путуј 
<p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви 
играђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, старотуркињу,  
сказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише  
кала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова о 
ћи онога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе  
једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускињ 
а, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву к 
то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да 
 брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже до 
иф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептицизам.{S} Та је говори 
чи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смок 
сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да о 
а.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што 
чна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смр 
стале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама 
ара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад д 
резаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бис 
лећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb 
це.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се вич 
нова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка. 
х гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла п 
унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити уну 
естано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто  
ој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово:  
ком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, м 
, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро 
ла за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> < 
, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше 
Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи р 
то је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То је луд 
 па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију 
Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S 
она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина 
едну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се зб 
румењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне др 
и би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе и 
ући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, н 
сте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше  
 сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне с 
 не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она. 
 да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она 
а срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да је има 
о се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духов 
ругарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је ра 
јају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и 
p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је  
кли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кр 
пут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто  
 у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне с 
 ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још мн 
 је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капи 
год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енгл 
ки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да 
ћу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, ал 
ешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу,  
 жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И 
ј се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна 
 да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика ч 
 и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се за 
вих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро 
навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је кри 
и,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>је 
ала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није т 
> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов  
{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она 
{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа ту 
 попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: су 
, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{ 
о га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се се 
да у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу 
ја; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang="fr">Ve 
 познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, 
што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетк 
изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем 
.. узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како 
се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, и 
воме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l> 
Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А д 
ње.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу њена...{S} Њена нене неговала јој душу као нежну биљ 
 њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили цело 
уше међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, 
 боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом  
.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него 
ић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би  
ћи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом, за њеном земљом лудује. „Т 
ре очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају чи 
у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак 
 оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребац 
 чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф 
 киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ћ 
олази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr 
 Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S} Не кажеш  
м Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишче 
а као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, виш 
 и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, разв 
у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} Т 
ама под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код ње 
снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ја нисам  
ци Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="#SRP 
родице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти... 
 сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p 
иде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ов 
оспођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође в 
е шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у  
То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Ма 
ло пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense.  
ња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом пос 
рачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче д 
риф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, рас 
кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну гла 
ирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из же 
 женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловор 
ирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не  
 баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а 
кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} С 
с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, 
не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати 
е, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <for 
није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом поми 
а и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би  
 вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажа 
ршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га приву 
гњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче:  
: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си м 
ј руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ... 
сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево 
 које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p>  
стељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да ј 
чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она от 
роз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скид 
аку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брз 
тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не см 
 што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још  
!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и б 
тници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља 
а је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу,  
н је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, не 
 није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу ј 
ше неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијан 
то их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева ка 
е топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и  
Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на соф 
јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи при 
 су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, као њена богата спрема, к 
Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу д 
н, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе,  
њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и 
ски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу н 
у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју 
а ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко 
је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посл 
жи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S 
 виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њим 
 ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нури 
им, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле 
</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава 
у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудују 
пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено п 
, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Ар 
ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде ње 
итичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско 
мљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на иф 
ости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је бри 
зала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовни 
обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само ка 
пија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— 
 га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S}  
 у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, ос 
а што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове  
 никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа  
то се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши н 
 сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а господара и 
е да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се  
кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бе 
а.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће ва 
 црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мис 
шусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред с 
19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече 
им лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су 
а несрећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— За 
ше сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидб 
Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота о 
 „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она  
м је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се  
 све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упусти 
рале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је  
но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-ан 
луну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина 
од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави нач 
а горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да  
а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, п 
не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у полити 
 вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-бе 
тици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темпер 
S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила 
ђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где зе 
ц и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге  
реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет по 
е, и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна  
и од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну 
о, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И  
ју, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, 
тује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом заг 
ао и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мен 
авим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене сме 
 странкињама о овако озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Ц 
, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју.. 
.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А  
.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цар 
случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егои 
И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима  
> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одреши 
 страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива? 
/hi><ref target="#SRP19120_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у каф 
.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад 
p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе д 
у кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви жив 
.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за  
, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неко 
дела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Би 
e> <note xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S} О, дођи, мога живота милино.</note> <note xml:id="SRP19 
 разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се д 
<p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спре 
 тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају ш 
дна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, с 
к-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ари 
а главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, 
 као старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене же 
е.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S 
хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играл 
 никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад нало 
е?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: муслиманска девојка примила је п 
Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџакови 
 Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекл 
елим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu,  
ј је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда 
на живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим ј 
..{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе  
 ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у св 
ти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно.. 
обињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам збо 
кад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака 
“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на п 
 Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на  
</hi><ref target="#SRP19120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би раз 
ничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од  
S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И за 
о два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна 
је, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на 
волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<for 
 не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уст 
амицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb n="10" /> што  
и с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се  
и, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Б 
к мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љути 
на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан 
 тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била ј 
ирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, д 
.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не забора 
је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појми 
емићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад 
а не могу без вас, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ал 
астика!...{S} Ја без дувана не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, пон 
кан смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог 
јзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други чов 
у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и жи 
рота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто 
азговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме  
 је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипк 
 зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Ста 
ње?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга 
емирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш 
 да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње ви 
јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разг 
ти оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а 
 лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела 
ше од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у  
</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим 
оли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа,  
 боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене  
ескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним  
 члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу  
кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима 
а сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим  
 ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Н 
ари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p>  
два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напосл 
таше Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{ 
мехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Царигра 
е прекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас извод 
зе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Ј 
<ref target="#SRP19120_N73" /></p> <p>— О, душо, полазити за невиђена човека, непозната...{S} Ш 
 не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш 
S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Нек 
рободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шапт 
 некога кога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске 
ијатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па ди 
а, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет- 
о неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што м 
Зејну, са својим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољуб 
 земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па и 
ожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде —  
чили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно пред 
становнице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то  
рапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богат 
ка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариград 
е воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више вол 
са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, зас 
вену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрил 
.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И пок 
вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене  
тиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за 
у, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз  
ада, па радознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсе 
уж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, 
 тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је  
је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, а 
на: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па 
 она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе 
ћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала 
Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима  
је, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети С 
ељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p 
дим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја 
рећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде  
 спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо пом 
„духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђ 
а. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше н 
нима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара б 
у небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се зове М 
, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене високим папратом, не сећа 
ба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S 
ге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући није 
вратност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада  
гле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је  
п жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџу 
а спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</h 
дна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост и лепоту, с 
дине, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом  
сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и  
Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> < 
у расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије 
ване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang="fr">au cour 
ој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадил 
ј лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бо 
о, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О том 
, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од вене 
на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца. 
ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, 
исли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир  
.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним пр 
, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као о 
е она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, и како се вардар  
 поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{ 
казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим 
 једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј 
цускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује 
ало турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата јед 
au courrant</foreign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола века прове 
 Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све веру 
.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и ниј 
кла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И з 
 кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смрк 
лила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S}  
спраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће 
т дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} М 
ико година, док се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест г 
 друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: 
чеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се з 
сала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њо 
а као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, к 
 она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном ка 
ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она во 
ви пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад  
, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару... 
аву или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љуб 
дим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешто друго...{S} Зашто нас је 
а буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је требала да  
и она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} 
Права муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је до 
 време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи.. 
 би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, п 
а, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да  
драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у 
и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако необична, невес 
д, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека би 
 снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> < 
анцуске илустроване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:la 
споштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрах 
о турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обич 
 могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то< 
рише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не мож 
е сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „ 
.{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше  
56" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за н 
!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо и 
етна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p 
оту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша,  
романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за 
} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навик 
е прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни поми 
ратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти поста 
елица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по 
С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете:  
ика.</note> <note xml:id="SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id 
че!</note> <note xml:id="SRP19120_N112">О, какав живописан поглед!</note> </div> </back> </text 
/l> </note> <note xml:id="SRP19120_N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је 
е речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо  
, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обич 
</note> <note xml:id="SRP19120_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао д 
љена.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја 
, затварајући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни 
 као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак  
, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне 
>Ја сам мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена! 
си?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазн 
помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје и 
а дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литерат 
 зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило, јер, да јо 
 жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с  
ужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, н 
, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја би 
као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} З 
ице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, у 
да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло ра 
S} Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро  
ним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ 
 је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ По 
м делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја,  
, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирну 
диже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target="#SRP19120_N5" /> И понова грљење 
 пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p> 
 реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не  
преми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам з 
е и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-К 
ао гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хан 
це, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини 
а.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те 
и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у  
смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се под 
писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S}  
а сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама 
заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби  
 Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да ст 
огат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /> 
 над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брата, кога н 
 око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> < 
алкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као 
ибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да и 
аљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет и подвр 
ућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мај 
о је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножних столичица без наслона, ни 
мети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток 
немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се 
 дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде  
воје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме учи 
ком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ј 
исмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо 
 трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка м 
.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима 
ди их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане  
а.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?< 
гу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учи 
ким и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разго 
, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут 
а краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S}  
 цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n=" 
ро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султаново 
су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су бе 
и косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али не 
напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гош 
урије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једн 
то одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше  
анпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађа 
 уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из с 
У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде 
снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, пог 
ла ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољ 
рала ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говор 
.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зех 
 европској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким тем 
<p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, проб 
 Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била  
убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комит 
ела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја 
г, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ј 
к округао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, м 
е орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у обе  
нске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у он 
 зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису  
ла ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да т 
с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближ 
да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с већ д 
ше, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а г 
{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухв 
 Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ниш 
тма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли свој 
ислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје,  
 отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је донела она стара Цариграђанка, у антери 
позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, 
на, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре 
ртака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Ф 
0"> <head>X</head> <p>Емир-Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен златом, подн 
} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму 
} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да није испрос 
жја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено  
="#SRP19120_N69" /> ето његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он 
играду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, 
ош није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се 
отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p>Ник 
насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања...{S} Прича јој да м 
 као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</fo 
е, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> 
 простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим  
че жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад уз 
ц уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сирот 
плаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, 
p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфинијег дувана.</p> <p>— Уст 
ња, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашини 
немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти про 
Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као 
ру просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љуљкали с 
у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} 
ладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стар 
.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помис 
уде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке донос 
 оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наво 
че.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми пр 
 кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене 
те?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и п 
ерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} О 
} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обилазно?...{S} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко с 
 би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} З 
 ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако п 
и људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, д 
...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Ал 
ато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пут о 
p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стал 
не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Ф 
н чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунч 
ицама модрице...{S} Страшан цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломље 
бро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет...  
} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{ 
 Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... 
абрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећ 
д.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; а 
 још постоји један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, и да же 
на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава д 
у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа  
 ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби  
/hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад 
!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, 
аборављајући правила њихових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефе 
 никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах 
!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Ту 
ињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама откривена л 
ли: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не ње 
да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од на 
упост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости 
 он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с  
он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му не 
ви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} И 
ркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена н 
и су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре,  
опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И ви 
метна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо лека о 
уђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може би 
S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, 
 али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, х 
цуске илустроване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign xml:lang 
ти на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изоп 
ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је весела, < 
хмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је 
 тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} Разочарање...{S} Душо,  
сна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из 
Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну в 
бично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских народа који живе у Турској, и он 
грађанке спремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, з 
оше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се  
 с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз 
то га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније свој 
и је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немусл 
есто бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не 
а радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених.. 
ко се невести не допадне младожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави м 
уг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога 
то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са с 
оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слику толико познату а увек 
 де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове <hi> 
м, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно 
ни разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се заг 
ојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, не 
/p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше 
 једног отвора и намести око: свет, као обично по турским махалама изјутра и пред вече, а она н 
оворила; одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и ма 
, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лав 
а то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној ха 
њаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако н 
 и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће  
 је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело уз 
им махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се страховито, звал 
.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је бил 
} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са  
рти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang= 
 руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се г 
, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</hi><ref target="#SRP19120_N91" />, 
е му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! в 
ранкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош  
Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с  
иком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „кот 
ц је изгрејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и 
го дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана  
 промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим с 
 чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</ 
тву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца 
ек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају  
{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, 
ише испољује <pb n="259" /> у раскошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф  
 није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и тур 
унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, п 
из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га зат 
мо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо  
стаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати 
бог њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, 
ам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и пот 
накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запуш 
е.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету с 
.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничк 
 изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће...{S} Из комши 
те завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже  
 месечини као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодн 
тајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не оп 
 дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче 
трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на ули 
ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Он 
 а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турск 
 је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова  
 дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им ј 
Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; о 
како да зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, 
слећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; 
године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро. 
е, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p 
о занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} О 
ду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смело 
 нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је  
..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мен 
 и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу  
 сведоцима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удар 
.{S} Да је било једно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мен 
ослужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће и 
е што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато пла 
): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Н 
на, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет г 
пе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупн 
ије да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука 
и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи х 
тње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси  
саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене високим папратом, не сећају 
рапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, о 
ку и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ниш 
рада пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као за својим првим солунским пријат 
 који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг н 
у у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених очију, нему, с робињама крај себе које је хлад 
ри.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој,  
теље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма  
, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја  
ваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала 
о кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако  
,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја  
чи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које 
 ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге 
е слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је 
соки зид који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсиј 
дотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићемо престоле, поубијаћемо тиране, поломићемо кафе 
пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога 
оје они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу мо 
{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла у комшилук б 
ја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве п 
агреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера 
ве две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и 
ване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</ 
опске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна 
ек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{ 
адох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта уч 
ња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и неповерљива орије 
како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај гла 
а с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она на 
 нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенку".{S} Ове п 
собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да с 
е напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемским весељим 
ке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси гла 
тма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу 
.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислил 
.{S} Видећи је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се по 
брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуљака. 
прљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</ 
ога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S}  
руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N87">Вечерњи  
д и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашк 
е с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па 
играђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте сл 
 хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, 
, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да је <hi>нова</hi 
с три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином! 
е, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Д 
оке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi 
из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски оче 
?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" 
е стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књижевности, већ и 
Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} 
а жена не може <pb n="74" /> се назвати образованом, ако не говори бар два европска језика и ак 
 уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова 
 свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите  
г махалског гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафа 
.{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, 
 час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и 
едан једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} По 
 А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда 
рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих жена, заљубљених...</p> <p>— 
ављала, преписивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил ј 
 скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек.</p>  
ила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што толико воле старотурки 
жене неочешљане, необучене, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење  
кастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал с 
у као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поре 
 на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно 
 сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем н 
шки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p 
буци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те 
сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужа 
ле су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), др 
кве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде мног 
у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анад 
не; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степениц 
p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом који м 
ије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— 
то није устала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно насм 
 она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ћ 
te> <note xml:id="SRP19120_N87">Вечерњи оброк уз Рамазан.</note> <note xml:id="SRP19120_N88">Је 
20_N91">За време Рамазана један нарочит оброк.</note> <note xml:id="SRP19120_N92">Боже мој, как 
есну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом,  
 и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не  
, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам 
 не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара,  
 стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге кос 
е му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше  
 папучама наврх прстију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх 
не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ к 
 опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисе 
она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да б 
овор : „Нема никога“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а  
 очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави турски :  
тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, за који она д 
 црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је  
, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од н 
 увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S} А 
 Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно јој 
д <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турски 
не причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост,  
ом неописане радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>В 
ве је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан,  
и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Фра 
е: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из осн 
и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није  
ати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, 
очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као добра муха 
нако зачуђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се го 
на, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша не 
 /> живимо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам туж 
 на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и  
а тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као  
морна као после каквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмар 
и мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневила с 
а остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из 
е тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље ниј 
 поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И  
обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он мног 
 ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, н 
ња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе кра 
и у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој 
а балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко  
е мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од с 
ана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена ма 
вековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако са 
сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охла 
ануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се,  
 у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу 
нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с 
а пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а  
 те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан,  
 још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво 
отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајк 
викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Еми 
и, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сут 
„као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ како примети на енглеском језику Мад 
син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако дан 
 имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софр 
на.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак 
француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљањем; кћери, муслим 
у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из С 
уом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирк 
е гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и 
Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} 
вцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завид 
арском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ како примети на енглеском језику Мадмоазел Дарн 
н, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код 
ва.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада паника ка 
и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплак 
оке као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом 
а захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И 
едбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап 
рибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећн 
А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па 
..{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То ј 
 доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она о 
ви...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву  
с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Ви 
ма Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном  
та, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: је 
, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: с 
махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује  
куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би  
Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је намести 
љине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачк 
и, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{ 
потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој ув 
 <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ 
ијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и  
изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти но 
{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S} Али, ш 
 и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP191 
фтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не поглед 
висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљин 
рвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прс 
нски ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S 
о су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под  
м је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале с 
 је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи 
Ђулзаде <ref target="#SRP19120_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле  
 <p>— Душо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице  
у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, 
Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Н 
ерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жало 
з јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу 
атељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле  
ути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} 
.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{ 
ве зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Зн 
} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе п 
ад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допр 
.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела к 
 а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно на 
су људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко 
скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим каме 
 мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три г 
ише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у  
; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и сре 
ним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше ј 
таше до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ.. 
назе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој париској моди: и с једне и с дру 
гру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су тр 
ећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика 
едва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите 
еђаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, сто 
угарицом, бледом девојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер 
али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била преруше 
, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог о 
чук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— 
та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се н 
} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па м 
кад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жен 
е...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не п 
ди за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и  
родице но остале, образованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу 
е с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у згла 
у се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену 
</hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, ни 
т и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за леп 
не се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не ж 
ве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она  
ум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се 
и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од све 
страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно  
— против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има 
Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опа 
ејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фин 
о, то јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе,  
а се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зн 
p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је б 
е три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за женска 
 било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, ко 
ебе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Б 
е наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем францу 
и ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одврат 
не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> 
ава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред 
, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прими  
сто.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним м 
p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> < 
и које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, 
и с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хл 
 пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, 
аједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма  
а.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, н 
>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начини да жене пон 
рећница, мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејо 
колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска 
 никад више да је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Д 
анац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да  
живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за 
азан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је сут 
 и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је  
иц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи ни 
а му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје 
седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињс 
е мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила 
 јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а 
м радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се мож 
ају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", о 
{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали с 
а су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариг 
луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, з 
мејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет  
авши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како ј 
rget="#SRP19120_N74" /> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам 
ђе тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „<forei 
p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положај 
ј...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се  
и и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек м 
еневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја 
 је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду 
зала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> 
 уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</ 
врдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је 
рке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се 
Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид оваква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би  
изу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута 
 уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад ст 
е ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, ил 
 Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, 
30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није о 
че“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њо 
вене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво 
се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе 
пет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Бо 
 се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављали су се сваки да 
Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!. 
дну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их дочеку 
и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву  
ти ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу, девојку, или управо дете 
шиница и Цариграђанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она ј 
м какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима 
је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, 
а. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Ел 
Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже 
, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као а 
ад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши н 
шава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала:  
печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из н 
<p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-хану 
>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Ма 
о седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Пр 
х градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком фра 
обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дет 
 „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече,  
ка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, 
Dieu</foreign>, арслане, мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш  
 ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p 
p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иро 
ресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она л 
нара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звеки 
и би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубаз 
рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} А 
 и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они ж 
имала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се 
 рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј,  
ла: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће до 
<ref target="#SRP19120_N70" /></p> <p>— Овако је по муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хт 
боди душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девоја 
века ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала према капи 
прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна  
га: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола не 
рцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако би 
.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта дру 
S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад  
је а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танк 
терао. <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у ње 
да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „д 
 гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два ве 
о европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „твр 
пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени 
офу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi>!“ 
м!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би по 
м све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228 
S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео 
вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа 
а сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови з 
 ова три честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и о 
 сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му 
т узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла  
ина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеш 
у конфисковали имање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала 
сле га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиманског писм 
тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави  
е нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак 
 исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и при 
деле су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за с 
ли се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад до 
вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене при 
арник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако  
{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај о 
а кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори 
ену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> 
 она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земљ 
, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, про 
ао мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између мужа  
ј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да и 
у себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, не 
и остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>,  
д ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз 
 над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море  
ша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузима 
нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „н 
, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се ус 
а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне. 
у: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{ 
 да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мер 
х теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једно 
еница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од т 
току, нове муслиманке, замишљате.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога к 
а смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и  
је-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као з 
леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текиј 
ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им превод 
ом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са 
 И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, 
е пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу с 
</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Царигра 
еја, из „добре куће“, али беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничин 
!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један ма 
ипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен маховином као ћилимом, он 
 проричу", родити слобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина 
од људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну  
не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, мно 
 то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више п 
смо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</ 
 да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госп 
говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дат 
p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с и 
њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, чланови 
 од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се,  
погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жен 
з собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре  
ма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одго 
ом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим  
бим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је 
о у каквој старинској турској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нароч 
оре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази  
глед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад 
огледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску  
д!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као 
е шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под бели 
чини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што  
и.{S} Мерсије зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у ва 
 чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео кра 
 целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем 
уђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понека 
.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обал 
рло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворен 
, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешан 
ж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке 
стоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> <note xml:id="SRP19120_N65"> 
је ми пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Бла 
 у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студент 
за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} М 
ој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене  
анка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} М 
n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, ки 
им умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касум 
 у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот вам је анималан, 
јене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— 
 поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</ 
ости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта ј 
а с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогна 
у преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролази 
 обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да чит 
играду нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају 
 колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима...{S} Уп 
сног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк,  
опску страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним ки 
{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{ 
чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне сво 
</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништ 
зум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет 
је, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и глас 
 Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{ 
ма с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам 
 она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што ј 
 волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба 
кчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старин 
 врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу глед 
еја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ 
але су.{S} Енглескиња од <pb n="129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је са 
доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом 
. „Ми испратисмо младожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} 
о!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја 
оне у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, н 
} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би  
 да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се са 
ллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у ду 
 гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсиј 
 — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p>  
и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од свој 
де свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш  
 не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, т 
S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још су 
 зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хума 
ле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба обра 
скајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова како  
ки. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} А 
о свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и  
могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, д 
 неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједан 
х пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница прав 
{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p> 
 од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвар 
е што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају 
:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} О 
м огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се б 
из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S 
ешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га 
 у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, продужују то и доцније.{ 
аван, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну доброд 
се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала је бити једна која са свој 
а друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну,  
м оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заов 
етиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!. 
е ишла најотменијим харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење сада 
о везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њ 
к и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не о 
тано је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка  
ци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...< 
о се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала к 
— из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог 
.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру 
одмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и 
једноме народу него свим народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су  
 и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је 
киње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и 
.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су 
а муслиманка, „старотуркиња", како кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми на 
 се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу 
се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, м 
е њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или и 
 култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске;  
тар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу не 
би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћ 
 подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питал 
 позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша 
.{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе св 
д у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> им 
дину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а жив 
и?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{ 
 су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n="11 
људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су и 
на, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одска 
 и љубави... „Боже, ја не бих могао без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ ми 
, извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</ 
која се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и необуздану бујицу што носи  
у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су виделе  
е, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка п 
у је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила т 
опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „О 
а сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb 
 Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја  
уши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху н 
а веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у ц 
вредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} О 
анцуски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.< 
а сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе,  
.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као св 
„О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се 
ного!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Е 
ујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се  
око урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчеза 
рију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у лу 
.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мис 
ам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал 
ице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор 
} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремање жена, масе 
м све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</ 
ао човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и 
, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је И 
Чијој? <pb n="97" /></p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, а 
>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дет 
 жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из с 
уше, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева. 
и и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} 
 им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, а после, бо 
 ми немамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље 
подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с  
став; ослобођење харема споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи 
S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких по 
ет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би зн 
се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити 
у чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и 
гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамск 
темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уре 
болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Прор 
 заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим  
 све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Fort comme 
оазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат 
волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:< 
здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</ 
ивне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а чо 
тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене о 
гују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il faul 
да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хв 
авићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће. 
 многим инструментима за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те с 
прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многи 
киње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад  
од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јо 
 Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да  
е би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фриз 
не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи  
ем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време. 
</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно 
та је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сас 
мела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се ра 
Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: пантал 
оварала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја  
ку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о турском  
, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око д 
, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, оп 
ен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, к 
зна да га волим, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> 
анке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје пријате 
и дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нен 
бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, пон 
р да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{ 
, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На 
арев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синов 
 да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, ки 
 лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући  
> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрав 
вор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Сна 
ли „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим 
икну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па изв 
слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: 
ко бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако ум 
је луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ха 
тих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и ни 
 молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја  
их зову једним општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуње 
ушу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врл 
али цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће  
метнула бенђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је пр 
} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је  
, преживелом установом.{S} Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнањ 
иштење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога полож 
 исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанство трпели сте  
.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>—  
ма из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што м 
узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молит 
Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се сп 
спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој  
је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад виш 
х кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, неп 
помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што 
а где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац  
ма на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На с 
ут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отв 
ло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела 
убим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радо 
ива, смешљива:{S} Францускиња...</p> <p>Ово ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је 
умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се  
ду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати ка 
е си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече ве 
тресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све 
орене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје го 
а, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја другарица поста удов 
 Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га о 
тојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Д 
и младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да лег 
 нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три 
} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се ј 
уштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S} 
из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је до 
а и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, се 
ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно:  
то да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султан 
мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и  
адан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју 
емеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хт 
ана Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта х 
леда је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у с 
 не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се 
у свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им. 
<p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми ни 
{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе ј 
едну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пу 
о ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: 
азану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И 
 је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела б 
направљена и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>ун 
им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од ос 
ињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „да им каже збогом".{S}  
ерске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамиј 
: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као 
у.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{ 
они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осе 
пава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завер 
бињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И заш 
 у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружил 
 Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „См 
 је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем 
 и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је ре 
д видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих ви 
 старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у с 
тоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му  
 очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> 
 у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, з 
} Једно једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође ј 
езда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} После, оволики шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, 
 то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростит 
арем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква ра 
ојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини  
аса што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S}  
обиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испољен садашњи турски харем као данас; никад н 
S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{ 
емије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништ 
им лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најл 
, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој  
ој руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није 
ити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она,  
х три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе  
{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Ист 
свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехо 
растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци 
сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом сл 
 мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло мла 
 на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадм 
 постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дув 
тва, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S 
<p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, 
0_N60"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note>  
лика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, 
/p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољуб 
</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврш 
ош једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа с 
ема тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Иб 
уче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је по 
 /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра  
ли улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предав 
S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показ 
ћу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде је 
ас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у б 
 комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p> 
своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми  
да од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој н 
И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну 
о ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдесл 
„Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато 
ећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: 
сте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су то подн 
иних.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала ј 
к чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично  
то златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа о 
свим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући н 
велике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама врат 
 и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Је 
ања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Царигр 
ким пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као 
е, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска играчици  
ариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друшт 
и, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над ваши 
дам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси тра 
, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каж 
је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с 
ра, на отвореној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за кл 
 ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и ж 
...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахра 
; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде ја 
здвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} Понекад, њих  
 огледало према светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избор 
-хануминој наслоњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из П 
ан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од горе д 
 беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: п 
 се измицала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у засенак: огледала се.{S}  
о спавају..{S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им за 
една робиња.{S} Наједанпут, она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак  
м небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи пре 
ас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Мож 
на на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би с 
 разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и  
метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па но 
пам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрз 
па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође јој 
ева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не см 
зованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара  
их оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице ви 
о Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али  
ше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје  
 се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину 
рехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не тр 
де без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, 
ињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече д 
ко је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских жена.{S} Ми 
дам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из К 
чак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оп 
зимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а роб 
е беше много намирисано...</p> <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одје 
ма од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, 
S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне  
/> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље,  
оља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и  
а, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се ко 
готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави 
ним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим као од платна, над којим 
га Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупираним дирецима 
 живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградних зидова, иза високих капија, окованих мертечким 
 сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад!{S} О 
дарао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице, мет 
а јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног  
итву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} 
У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="14 
косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој л 
.{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад извадим грудицу из з 
много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише једну дежмекасту црнки 
жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А 
преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па 
не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема о 
е солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице и 
лаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста 
 Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не мо 
новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кол 
ти целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не оснуј 
, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пр 
ну), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђ 
} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад ње 
.{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровов 
 бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив п 
има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харе 
а природна појава.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама за 
не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету... 
јити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S} Пред Нурије-ханумином  
{S} Зеленило траве, широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на ста 
, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави. 
живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падал 
гога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер? 
сле тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо 
ео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<foreign xml:lang="en">Come!{S} O, c 
 велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и пл 
ти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> 
gn xml:lang="fr">saut-de lit</foreign>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски 
старите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ј 
и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да  
онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још ј 
д треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се 
 како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, 
сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не 
и се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} 
смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила 
ве је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S 
ећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро оти 
бета, суседе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемс 
ојмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сва 
 и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} И 
пијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трип 
м скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џема 
познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доб 
Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам 
твар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење  
ене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О 
који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн 
S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене жене, нег 
 би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p 
дрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао  
ти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изиш 
ако, „господски“...{S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојк 
ни — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми  
а и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једанаестогодишње девојчице постала је здр 
{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј,  
рти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животи 
 без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пр 
е велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и 
-Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, л 
и мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не знамо каква му је мајка; ни дв 
ушу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле 
 мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорск 
но.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун 
 на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневе 
сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p> 
 за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> < 
с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запи 
p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> 
S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код гла 
харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе ма 
 ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахи 
својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Љ 
Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радозна 
И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумњ 
. биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао свој 
и хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништ 
ли.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, син 
н-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива 
реман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљи 
кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</h 
им муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столе 
Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених,  
ње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, ка 
, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не 
ик од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ва 
 сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} 
чима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако 
 која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За  
дика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну па 
а да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и  
ног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора  
 старотурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен  
е облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чу 
Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче с 
в преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ј 
у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до  
ђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; 
 а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седе 
е плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуко 
те.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат...  
а балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара  
а и потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге 
аз-кутију<ref target="#SRP19120_N17" /> од љуске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подв 
акла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси  
 даљину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље покривено с 
 дај Воже!{S} Муслиманин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џ 
S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S 
м.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а  
е Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери  
 Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамн 
е опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код де 
Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је  
 зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О,  
а, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од с 
јчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, ка 
уће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара,  
латиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кико 
> <p>— Махните се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радит 
еба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хум 
емићког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, с 
та читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Т 
рло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурств 
 он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепо 
не коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену. 
 <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солун 
да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па п 
че Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> 
оћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, п 
преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, вол 
е.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули 
 поздравила те. <pb n="120" /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јал 
! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда шт 
а зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Х 
ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нур 
, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Проме 
одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у 
е учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Отк 
ше муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> < 
т од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молит 
 сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да  
S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би  
га гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шт 
..{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, иш 
леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, ре 
е.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо д 
кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" 
Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи 
куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана  
срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она 
и се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту с 
 не о књижевности.{S} Који је год икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S 
 увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љ 
 на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене масли 
жа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих пр 
а да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се н 
ног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S 
, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена 
сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена 
испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xm 
ме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кро 
ука, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње с 
и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала нене : „В 
з боље породице но остале, образованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна 
у их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi 
{S} Може бити врло културна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену 
ди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога в 
јем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече:  
реда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сас 
де да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа,  
ости!{S} Колико лажнога морала.{S} Која од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ов 
 чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице к 
Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш? 
е, она се полако, неприметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога к 
а метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије,  
чему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је 
е; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зид 
 и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, оста 
веравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која  
тиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових  
а, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не у 
p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад  
> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше 
прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с  
лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, е 
нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла! 
ко је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан 
ву плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да н 
ије рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и 
е Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Вазд 
е ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника. 
 човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојк 
н њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, он 
и смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{ 
 па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и 
о је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч  
та ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је б 
ne Laura</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њ 
тљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што р 
 било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд 
ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме,  
ими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у  
ић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не вид 
во на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под 
ку, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, као коња: како да држи гл 
врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз< 
рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и п 
су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколи 
жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се по 
у гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне к 
деле као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо? 
 те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла 
 капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S}  
 је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несре 
 је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као к 
еднога дана дошло је више лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле 
и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антериј 
у две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мад 
гледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док 
 преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум 
 опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефен 
азимо да је неприродно ово кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, ми 
уже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је 
у Енглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена о 
ставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут би 
на</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l 
и Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, п 
ној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке 
 робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина про 
главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је уме 
рсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким моде 
 <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi> 
несе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи нек 
 срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема  
дно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука  
ворила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново  
 Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова — запад 
рне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескиња од <pb n="129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у поло 
</p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма 
рерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен  
их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мал 
ине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су б 
аклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> <note xml:id 
томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу 
видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не мо 
S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њег 
 у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази о 
 заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она х 
 ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S}  
тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу  
и не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда М 
-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, 
 и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би  
умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила 
ш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шт 
 овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покр 
 ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Н 
оспођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице 
живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатм 
да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико о 
але милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећ 
на.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи.. 
на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</h 
 погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није о 
у фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори 
 муслиманска девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се он 
же, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему ваш 
е, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном гл 
p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али 
р у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад 
где никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упам 
p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи пе 
о написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка < 
ори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо 
ајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> преко 
е за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше 
сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наоч 
слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе 
ио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S}  
еровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ј 
алошћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортак 
ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мер 
Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише цигаре, спре 
шта не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е 
и обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама  
а, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају 
ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, 
уркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, мора уз 
знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а ш 
 Припреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам  
себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни к 
, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на  
а јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калп 
 било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, 
 n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да го 
кићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерн 
их жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и р 
ла је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко нап 
а од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} 
ле симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више 
е у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар  
Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог  
ико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, 
ј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе м 
в), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А гд 
овек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону.. 
ава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера 
а воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она 
ица стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим с 
не, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га зат 
 видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе која може за 
ану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, о 
ф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то 
{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S 
xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком мест 
обињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима  
ећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се  
: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте  
баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест  
ићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гр 
ар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у и 
дало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле  
стику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевн 
ном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима о 
сун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад не 
мала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је растав 
ци иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој 
p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја уч 
 довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа иг 
 /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне в 
дом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; 
муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да пром 
она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развес 
е толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи ка 
у!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још 
ше кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и 
Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће кор 
p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик 
у од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, 
позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S 
 ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-хану 
у стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на  
 жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p> 
да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="#SRP19120_N96" />, как 
оже бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гле 
ова мајка.</p> <p>После псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хт 
прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И че 
дем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија  
као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора н 
 децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров 
ла, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где ниј 
д свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати 
а јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летн 
и у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад нека 
инови који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико д 
#SRP19120_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих",  
и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на 
ећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу м 
 Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли с 
г времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече  
не која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих  
 главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији  
, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелен 
 вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узв 
} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец 
едам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморн 
 к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накостреш 
у.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p 
ћем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и по 
то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Б 
а, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и понос 
а „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине 
сли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И зан 
 живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хану 
јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља  
е: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очим 
 будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-хану 
, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прсти 
воју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те  
с’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по кру 
рској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Францу 
на како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим. 
познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна стра 
213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, 
 назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} 
еја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе...</p>  
о, нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-хану 
е јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ног 
е соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, 
елој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест 
еј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, 
 година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозни 
ти, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу саве 
ле...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мра 
ово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не питајући <pb n="243" 
ml:id="SRP19120_N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note xml:id="SRP1912 
љанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, дев 
о ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу  
ђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошно 
ји роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је 
тио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло леп 
ијатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се  
ћа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док 
дна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само  
век би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, стар 
.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не ски 
ц, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, 
едва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готов 
убила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, 
 о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи ј 
и му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми  
ела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухал 
ајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} 
 па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатага 
 крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју  
ких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође  
жне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе 
то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као 
 притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежућ 
ила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се 
иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна  
авике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам  
псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и з 
 тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној по 
д вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време с 
..{S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајно се по 
рсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим 
е тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бел 
.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да 
тнула велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала с 
 је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши з 
орила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гос 
 је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старинск 
а, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толи 
но.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкињ 
не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му 
а изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, у 
е, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на  
је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонил 
зиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зелен 
еј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах б 
у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на 
удима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне т 
два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја 
кићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га 
.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила  
а Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и да 
ући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али  
} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека го 
..{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети ка 
ма!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога 
.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њ 
просвећених народа, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом  
изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајш 
ројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи 
урске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледа 
у није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе гов 
} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p 
 удадох за човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S}  
е њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено 
тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на  
е погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p> 
и се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве њ 
пече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и  
одина, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина,  
ед Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уп 
аспитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастик 
су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199"  
ео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А он 
е је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према 
и.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Б 
о писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било 
ави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у кара 
иској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заи 
ром отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргов 
клон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса 
а, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душ 
 честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на  
у.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, как 
eign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>—  
...{S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин 
д је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој с 
 — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; пок 
су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну  
а ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и ду 
 јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од 
Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице,  
а реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: дети 
е, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљд 
ладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћености.{S} Кућа, г 
једва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Е 
шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла к 
аминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, 
та око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода 
 сасвим миран, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао п 
ешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, ч 
о зна докле би лежала и маштала, бежећи од јаве.{S} Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погл 
онесу модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом 
г непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја  
 деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> 
S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија б 
ј сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од ње 
.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су 
 да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути. 
ке, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу  
м, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад ниј 
 изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брз 
олела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо в 
кад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би с 
ом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорим 
есном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равно 
е васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећн 
ијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчањ 
 данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ А 
лој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, 
у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову  
> <p>Емир-Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с к 
а је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори 
ћам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један 
/p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ по 
>— „Ја, мајчице, нисам затворио капиџик од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина 
, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без  
она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, ми 
жа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лиши 
 ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена  
ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као  
— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућн 
 нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не г 
ком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драго 
мбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; п 
ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девој 
ом, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима  
 На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сународнице и рекох јој да се 
S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послуж 
 ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу,  
је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити 
егова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која  
риф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком  
ило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско,  
="132" /> ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџ 
а му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође 
ен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те 
е или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намештала Мерсије, 
 и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, 
ла, у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су  
је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се 
 седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и м 
је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна  
уљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом 
Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и  
је развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем 
стим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од камена и бронзе...{S} Ови друг 
ст људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али с 
.{S} Једанпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле 
 <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако 
вач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон св 
„Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја  
љаше према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> < 
баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајк 
а се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има л 
па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} 
ости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеј 
 — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју А 
опадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од паму 
аде су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отво 
не; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> ( 
 коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{ 
тке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу 
својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учини 
љуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него с 
И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена  
оким оградним зидовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и ол 
евојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобож 
ахвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Р 
а па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви 
га госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истина онако.{S} И он га 
у и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га 
сам затворио капиџик од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам ј 
>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p> 
то се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробљ 
ј оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или... 
{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињањ 
 мало померио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, на 
pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, или ак 
 нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти 
жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним:  
 Али колико бола од неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву св 
и новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али ка 
 моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Ф 
јој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао 
 души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мисли 
ићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена 
} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од п 
арочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и мла 
 кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га з 
 па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љу 
ође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није м 
ине.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и  
, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“  
S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница 
ј мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више  
— врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочи 
 мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размиш 
 јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јој прек 
 старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале 
Растужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице 
м, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да п 
ече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрз 
ти и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је заме 
{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европс 
остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слуш 
спратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Бл 
е да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вече 
још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета мало 
} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p 
удо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европ 
тискати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећи 
 ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је оп 
 Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n="268" /> <div type="chapter"  
ма Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb 
оје она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час по 
не јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једно 
 би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она,  
<p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке ниј 
 Па... једанпут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојко 
же очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па з 
ену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, нег 
шће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Син 
н се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушк 
син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, израстао као кипарис, па румен ка 
 n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа 
збиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито последње две године, сталн 
м као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140"  
нцуски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, 
агледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледањ 
жавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног си 
 шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице,  
дним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, 
 заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фа 
ву) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и т 
Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, ко 
оцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној уд 
 <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> 
 Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељи 
пиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће г 
он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато  
едну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој 
н Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и ос 
е улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до јед 
кама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су само ма 
 загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислони 
елим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кућ 
и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата  
ив се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео 
страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корач 
 виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плав 
 па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потреба 
дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар  
јкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале  
ли само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S}  
ена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному који 
ма...</p> <p>Цариградски каици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, 
 велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за ж 
<p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам ост 
мане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су м 
м; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово  
ете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: и 
Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој л 
изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдес 
га и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се  
 лица: гледала их, бирала их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се и 
 У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{ 
сточњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Тур 
а пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим ра 
а не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је кри 
ободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој 
ђење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти неће 
> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем ј 
сти пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди  
рића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очи 
твар од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена јо 
</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође  
свести.</p> <p>.................</p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ор 
икну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе  
сто до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-х 
н ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи в 
кићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам реш 
очитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ј 
м жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир 
спођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале</p> <p> <hi>Емир-Фатме.</hi> </p> <p>P.{S 
...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексери 
...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог и драге два пр 
 црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелени 
весна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, к 
и и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека,  
на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и ста 
очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али как 
и завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што  
ли! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да м 
 харемима и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је б 
упирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и д 
а слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И за 
е:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатм 
ерњава продаваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свог 
!{S} Ја, драга госпођице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у посте 
зненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с 
а пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени одно 
ристид и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толи 
ад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане 
 уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Вид 
дан стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мо 
н — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није к 
чела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаш 
које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових,  
183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за 
о милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа 
ерује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама 
о, истина, лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познај 
собље бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њ 
{S} Али га видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа 
{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног велико 
се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву 
да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:< 
 као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма ис 
<l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји 
Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, 
"#SRP19120_N3" />.</p> <p>У <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско 
ази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После два месец 
 од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући 
, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше о 
еча, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref target="#SRP19120_N3" />.</p> <p>У <hi>м 
 и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у < 
ше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да 
 пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слику толико познату 
видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзин 
ене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, 
м.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19 
це с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунч 
у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код о 
ли жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозо 
, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени  
ве чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени с 
 спустила се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к  
S} Преко кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, полазиле су л 
слима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и тре 
ита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети 
фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али д 
ну собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због то 
ађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоч 
игурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а 
агао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако 
че си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде св 
лати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он ус 
уђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је род 
дави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како  
стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сународнице и рекох  
овор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему вид 
о и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само пе 
Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а  
ћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а кр 
тишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, 
 година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам б 
а многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланикови 
 дијадему, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма ниј 
грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише 
Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим хареми 
ри да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој 
као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где он 
падне невеста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не 
аф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић ј 
 човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, н 
 му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— К 
 придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведош 
ка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и м 
ље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим п 
је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене 
у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} 
Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали  
 у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p 
 и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима,  
упај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Се 
: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И 
и... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући  
S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити св 
 срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и з 
ан, много доцкан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод проти 
/p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S 
оговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени у 
еобично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је  
а од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l 
 часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и н 
, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице ш 
 то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онд 
а устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренут 
 неко дете, нико га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га сти 
рв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си ко 
 песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, наро 
 на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену 
акале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима.{S}  
рисао на мастику...{S} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А наши мн 
шио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка 
ушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и не п 
е имала неку необјашњиву <pb n="254" /> одвратност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, са 
осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а  
уг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити <pb  
унила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, п 
а никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло вес 
ef target="#SRP19120_N84" />.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице:  
испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчином  
а.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем 
омисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учи 
е брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео, прис 
та те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и вел 
етке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; 
опској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким теменим 
S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} 
редсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, обување папу 
 Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичућ 
иња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па мо 
пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наје 
 закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише 
— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти  
.{S} За кога?</p> <p>— За старотурчина, одговори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен 
 блузи и старомодној европској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну рук 
 <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још виш 
вилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и п 
ка њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим 
p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Quel 
/foreign><ref target="#SRP19120_N76" /> одговори Фатма збуњено, употребивши „<foreign xml:lang= 
 упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. 
} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p>Солун, 15 јуна  
 јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама 
ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да  
отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могл 
о, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони,  
(брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом) 
м муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадо 
Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Сл 
дији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше 
вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога 
очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да  
она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су с 
ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу г 
 ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{ 
аме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: с 
, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{ 
оворити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо  
p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} 
де, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила 
 очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено 
 то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикиваше „аш 
 а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-те 
} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нем 
ем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђује: што 
девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гле 
та како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па  
 и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не зн 
chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> < 
ако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта  
е неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p> 
огла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам пис 
себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми, врло драга госпођице.</p> <p>Примите мно 
p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек 
 људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, ка 
 где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да п 
 стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, ве 
здахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по 
стите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-хану 
" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни за рад 
сно домаћице. „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише. 
 Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испроси 
е сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж цело 
?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге 
две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и бр 
та у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а  
а устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну о 
Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвуч 
готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума 
а се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни п 
 са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гр 
 замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После 
еља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поц 
а отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд  
еднице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високи 
{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора  
 дубоко погружене ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се из 
 он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену 
чицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му  
тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="115" /></p> <p>девојке осетише празн 
 ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на  
етку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у с 
о тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, к 
о опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là 
радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је  
ене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мрта 
дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога о 
егова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турск 
ре потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атла 
 једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S 
 омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крил 
 а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили,  
ти, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече  
ef target="#SRP19120_N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански 
 потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на посте 
на се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се  
 Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на  
аром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</ 
згаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако 
ј кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:< 
младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину о 
ином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за с 
вет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер он 
 па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, 
зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n= 
е.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од ст 
 све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајк 
 с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign> ил 
ођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, 
 преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је М 
рим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштова 
м, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} 
н-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја  
 одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он,  
тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Б 
иса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> </div> <pb n="151" /> <div type="chapter" xml: 
ној антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пост 
> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас 
 види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељиц 
} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S 
љубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тет 
аска и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али с 
ста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова л 
и „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца. 
сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш д 
и Францускињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! у 
ишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и ово 
 га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој  
а).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече  
екјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} 
 оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам 
љај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола,  
им само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и  
њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бур 
се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши нико 
рже им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижев 
не је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси п 
 <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не 
жа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и је 
 се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n= 
све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па  
стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој 
нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} 
 душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад 
арови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио 
ње.{S} Погледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Фр 
отово Европљанка, да је <hi>нова</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је вид 
; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с п 
 софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вр 
 буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S}  
 да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други  
нце.</note> <note xml:id="SRP19120_N79">Одељење за мушкарце.</note> <note xml:id="SRP19120_N80" 
, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу та 
рсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти огледало 
а и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допире д 
те још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да  
јама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим 
мљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопа 
и, <pb n="20" /> она остаје хладна; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у духу 
сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у јед 
кочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> </div> <pb n="86" /> <di 
 лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икад 
у чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали прозори, и и 
рх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше х 
 цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим- 
пуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има п 
е обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском  
етину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи но 
, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрље 
етње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је 
ва.{S} Радознале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се св 
 Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дођ 
 јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се 
а подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да  
олуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засуз 
окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на 
 као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где 
Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне д 
а.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју ма 
/p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном жен 
 гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па с 
љна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави 
на, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љу 
и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу 
је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Сев 
} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост  
ући правила њихових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Б 
 свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје с 
 од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не река 
адашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не может 
ч и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више прав 
јав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за к 
ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код 
м слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио р 
} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је 
а мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али 
милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије мож 
ико година заспало — љубав материна.{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; 
нских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљи 
Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>—  
ети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну св 
..</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим. 
 се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета. 
-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјо 
па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз вр 
осницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и бројани 
 брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и оф 
у, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на  
 мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тиш 
 n="149" /></p> <p>— Душо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, т 
о. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она х 
о одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: же 
ао Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„ 
ах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што х 
ем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један вел 
це; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири г 
о, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као м 
ди које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за при 
" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помисл 
ита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p>С 
 па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши 
а тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени —  
огатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум оно 
вати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам и 
.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његов 
шу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ ч 
/p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девој 
следње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога во 
S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, 
ила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва 
/p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била н 
 сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана  
ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, п 
тоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посети 
ама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг 
оја снаха, опрости, забремене, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," 
.{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучн 
, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одгово 
 по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакам 
 друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, н 
аво по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси из 
замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-х 
 у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младић 
 имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја с 
 је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже ј 
, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S 
у очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући струков 
, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда 
опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref target="#SRP191 
утра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсо 
е спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће навал 
нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чи 
а nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од  
турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег р 
тинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наје 
на је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и  
 <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто,  
; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике,  
зео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима 
својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <h 
е; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да  
розор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се  
 послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и  
поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање 
} Mon Dieu!</foreign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Еми 
p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину 
анум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да 
ву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али 
емије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> 
ng="en">Yes!{S} Yes!{S} Yes!</foreign>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чул 
знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше промен 
/foreign><ref target="#SRP19120_N37" /> одобраваше Мерсије.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави 
p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим т 
јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел 
"164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, св 
е, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— П 
че:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше 
Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико ј 
јка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{ 
пут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; 
 горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим 
ексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе је 
риф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ар 
пове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске  
жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебел 
е Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-б 
а’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући 
ној софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi 
 и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположењ 
 то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „ц 
с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини п 
 Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али н 
е, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кров 
друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде  
узе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена 
 кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћерет 
башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом 
даше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађо 
 залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве кућ 
ом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се 
е се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и оп 
p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејов 
 да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шало 
} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше им на 
е опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свек 
она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{ 
а спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растуж 
ше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пу 
а рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је п 
е и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продав 
вршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице  
м косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима 
ријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је прем 
ам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} П 
дра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с ње 
... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ  
а коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је  
ане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвик 
р оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; 
се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих  
, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не 
 познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што 
 кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате 
а, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и 
Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су  
ромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ј 
провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша  
росто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га пр 
у пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да 
и и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да  
 Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да на 
побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати п 
зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна  
ење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор 
мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да 
И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с 
 сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ 
х кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух  
 он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S 
{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" /> косу; учини јој с 
нум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају 
у, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи ба 
 пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје свога народа; дај ре 
о спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Ј 
реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, 
ој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и 
штовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да о 
а бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, једно 
 брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живота изгледао мали.{S} Жене, гос 
сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су с 
говарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</ 
а ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="28 
е су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Је 
та из француских романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле 
ју рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S}  
 госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а  
Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад  
S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у со 
ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не питајући <pb 
 су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму 
ас уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте  
зано велике; и њина кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим ог 
не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман 
 смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити 
по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа сли 
једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ б 
у, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} 
 !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S 
и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брди 
ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у с 
 своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу ули 
неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као 
И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за ср 
и већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, о 
се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих муж 
...</p> <p>„Мерсије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!. 
чекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да прогово 
сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта 
овца, човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља, једанаестогодишњом дево 
одина, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут  
S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад 
свети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, 
пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се остави 
а греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова 
ко је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће пони 
 и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињо 
 године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетњ 
<p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода... 
риграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S 
овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на 
 .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца,  
оложење турских жена промени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљ 
ила љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не посто 
!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстицале н 
сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже 
миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да 
посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} 
 је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом поме 
ју и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, не 
ила лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну 
 шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела пос 
 је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, 
а једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања с 
 молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, н 
умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, 
естре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{ 
 него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичасто 
аве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају нешт 
оне — нигде никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних  
бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарај 
.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешто скор 
у се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странки 
. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Ко 
 у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на г 
arget="#SRP19120_N8" /> узвикну Мерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглеску учитељицу, да 
 сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Поне 
Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела 
е зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум,  
 у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, 
селе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико го 
теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или  
изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала ким 
јке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских  
вком, као да је невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу к 
е две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“.  
с, не могу, не могу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, ј 
и је за пијаницу, пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напра 
 за Устав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Жен 
.. <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да означи сличност која постоји између две особе или две с 
Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Тур 
бљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и за 
 снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпита 
гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад сед 
зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз  
зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој ј 
да горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n=" 
ља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а д 
се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста 
} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећ 
/p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на  
е као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да м 
После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбе 
калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићених поломљеним кафезима над које се надносе особит 
, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Ш 
> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша 
символ непроливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, и 
да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отера 
ично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тет 
ла од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је  
</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, к 
Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала с 
} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи 
у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Иб 
и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем  
на је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху 
ло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb 
своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се ве 
 са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао 
ва, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе  
азел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она с 
ога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наје 
озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре б 
та има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, својом све 
чање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све 
 томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Он 
елику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнае 
нских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојам 
, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној с 
 пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је п 
тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“ 
S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пи 
ама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена 
ла му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од 
 Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она  
ел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци 
> <pb n="159" /> <p>— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Г 
 <p>— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо,  
, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p 
би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна  
драв моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Ем 
ве што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шт 
ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеан 
 нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не 
 пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуња 
уге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref targe 
оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћето 
 то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише: кад могу хануме, 
старе“, извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с л 
скрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, б 
ова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="41" /> на отвор.{S} Нигде никог!{S} Затвориш 
Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикива 
у, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је б 
е, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вер 
 груду земље из једног отвора и намести око: свет, као обично по турским махалама изјутра и пре 
Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> 
и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се н 
а! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир 
а бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштен 
ote> <note xml:id="SRP19120_N111">Једно око моје, то јест јединче!</note> <note xml:id="SRP1912 
озивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад 
шио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочи 
авесе, једне их крадом буше и намештају око: да виде извођење невесте, да виде људе, да виде то 
“ (немају драгог), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају муж 
, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{ 
 за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“  
.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфти 
е, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче  
ваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој  
имају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред кап 
и руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" / 
за оградних зидова, иза високих капија, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо 
о да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у  
} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два официра, и чоч 
</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеш 
ову једним општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено п 
олико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се м 
о, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео са 
 ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она уч 
 не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Франц 
огла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p>  
еда у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије ка 
сто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут  
{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<f 
и и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, поју 
уло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравил 
ита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле д 
избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S 
 сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко 
г неизлажења и много изгубљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а зане 
 беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто 
до на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она извр 
е за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дво 
еку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је л 
pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би приста 
м на капији..</p> <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвен 
 потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређо 
просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од свој 
 Улицом је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека 
 никад није видео, као добар муслиманин окретао је од њих главу.</p> <p>Кад би било живе душе к 
ених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај  
дошла незвана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да с 
тој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три ха 
она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном мој 
н истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трч 
="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А  
ци и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци погле 
као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речим 
 Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кол 
дам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече 
елдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо п 
жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведо 
кој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква нео 
ка, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и 
 мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, те 
дна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према  
ским јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава 
 к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити <pb n="232" /> ж 
 се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више  
ше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна же 
не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} 
и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима и 
 кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока т 
 се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, ал 
ју ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „му 
еганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их 
апу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а ка 
ан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног рамена па пре 
и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко дру 
емско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а 
 дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње п 
вучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у обе грло као неот 
ака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подстрижених, те му се ле 
ам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзо 
то плавом небу био је бео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила 
/note> <note xml:id="SRP19120_N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note x 
ше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна слика!{ 
.</p> <p> <hi>Песма</hi>.</p> <p>Париз, октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележи 
То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није о 
јци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти невеста, маша 
јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, 
обу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} 
, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџаде 
а ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од вру 
 моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не позн 
ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко  
и.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах 
је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се у 
кусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела 
фтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign xml:l 
уд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; с 
ају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је о 
чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу х 
це, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном 
сечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зид 
, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једн 
д којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покр 
нали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако  
, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су мла 
ику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела мина 
луна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из 
 баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са з 
а турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију...  
да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у друг 
ше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе  
сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, ос 
ћењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и ка 
 данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <p 
го мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Драга мој 
да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} 
о по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави к 
, дугачка јесења киша лила је из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с м 
о је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се ј 
е, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке  
о, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори роби 
о!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да г 
дно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта т 
 <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно мор 
усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да ви 
ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понов 
ар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу 
 — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и разголићене груди и и 
агне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, 
ц са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори  
и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с ј 
зиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу 
а у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете 
 он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не  
тну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро  
зор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с  
неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="1 
га европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“... 
 delight!</foreign>“, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветро 
е на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! 
жде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто муж 
 „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фер 
l:lang="fr">Les demi-Vierges</foreign>: омирисана јој коса, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S 
И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па 
умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она  
је прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пр 
осе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву 
је.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла ч 
 јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариград 
де мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мај 
уја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на  
 и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} 
урије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава 
а мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово  
куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја 
волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бо 
хол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградск 
ко</hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је ос 
учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} 
га још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га п 
ује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам 
и.{S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима 
рамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта  
шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена 
у кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је стра 
ји од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те 
 никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S}  
 шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта  
екоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и н 
ему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Сврше 
!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговара 
внух настојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, оста 
ве Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више к 
 се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, 
етврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у један ку 
т да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та 
аслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сест 
је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му и 
е, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба мо 
заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби  
ко гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била бо 
на све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче ви 
 само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p 
опустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и 
 робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилук 
..{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она  
е вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, а 
р јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не 
кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А до 
х се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвик 
е свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гос 
а.{S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини 
видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се  
 оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>—  
ма, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до п 
венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она о 
е жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target= 
овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а ка 
} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретош 
 и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, 
а мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде бе 
ад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто 
 се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, уда 
 Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S 
њу кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му с 
војих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на гла 
ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени  
це!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он 
ој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном позд 
чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љ 
оворили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смед 
 Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много 
ебе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, с 
овољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто к 
“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече уве 
од икада од кога критичара био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљув 
ом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младић 
они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S 
довољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, 
 одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити са 
о он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, спали.{S} Колика је б 
“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема ни 
мине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштв 
 прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало и 
ислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан 
Кад би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатм 
чини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то ни 
ци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сач 
губљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових ко 
је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер 
мам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је з 
зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске 
Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:< 
ан дервиш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска л 
нила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; ре 
лушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећ 
се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта им 
 ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружни 
а је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова  
љем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као с 
 мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с оби 
 јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне г 
да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум? 
а је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан киша, 
дила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво  
ф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко см 
S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболе 
— Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Париз 
кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од п 
но, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устад 
па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш  
 закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зелен 
>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо,  
али би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да ј 
 земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на 
 књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за 
сковали имање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгор 
.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непр 
његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају 
шти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} Пос 
свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата 
ори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ  
тац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S 
атимо обележје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћ 
љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узе 
е кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежн 
к, развијена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка 
омирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} 
о султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и измилова... 
ени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зат 
орити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он ј 
а пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је  
пут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафи 
-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} А 
а; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да 
и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад  
ле су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се иск 
 великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јави 
тпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени поста 
ини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгу 
 јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Ник 
ишта нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од муж 
— Домали.</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила 
ту умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па п 
стила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је 
ца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте по 
сад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} 
плакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину с 
е, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створен 
 сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као м 
њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добр 
рађанка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младо 
ла фантазија младе турске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само  
ме ће те хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге  
 страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си н 
за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменч 
уке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{ 
на, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она  
ам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па за 
ше да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло  
чинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше с 
с да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Им 
еде по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад о 
ије само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариг 
 шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покај 
у данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком.. 
 један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али  
ритисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је 
имора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла. 
у се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечк 
ајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц  
нутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S}  
прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од 
 води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лакова 
оведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад до 
бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и зат 
 Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> 
> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад п 
а и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично 
кидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: та 
и бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да 
“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле 
сне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде ј 
 у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене ш 
ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити свак 
збити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>—  
тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> < 
да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљ 
ће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила 
хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! цр 
 на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељи 
с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрес 
 прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше. 
 јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред д 
о је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу 
више да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не остављ 
е: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</ 
у Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својо 
и, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима,  
м одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам  
је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као 
се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кро 
одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{ 
ори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је 
м: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у не 
се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло 
је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка м 
то пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очим 
ажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом 
и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, о 
а га не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде 
 не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају —  
лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али 
Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, је 
е Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим 
омшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се с 
 Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је 
е две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запен 
д њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад  
и прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу 
ану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огр 
е и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се з 
S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом,  
„до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква  
лепа њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци с 
.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S 
х водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Е 
атражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаш 
слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{ 
апаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и и 
утра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће с 
Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута 
 па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат 
ђе јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго. 
 од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљ 
иви с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чуј 
е хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S}  
е, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ари 
 она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; и обузима га љубомора кад му се год уч 
, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, 
е да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше з 
 поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак браш 
 нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младот 
 никад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији  
вели Мерсије.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми зе 
више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала,  
а се он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p> 
жа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која  
пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фа 
етка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет г 
 од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, 
о је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као 
ћеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не ск 
т ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти ка 
милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена н 
где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се  
викиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до чет 
ине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дођ 
ад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафана 
аџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахи 
бу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њ 
 се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много 
ли их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати... 
је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотур 
ком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако  
је више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још  
њу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" / 
ве милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта 
> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати к 
.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био распол 
ин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо и 
 вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама  
мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала) 
 казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунто 
а: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не 
 тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, теш 
да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима. 
а, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је в 
>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха 
нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="fr">mon D 
ољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; 
е учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито;  
а свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ак 
 га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена 
е очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал б 
, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух 
однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име 
што што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="24 
бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да 
убоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је 
<p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>—  
а казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео,  
изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину да 
 кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би з 
се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја  
 да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен 
ла, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једнога дана 
је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само 
 смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Он 
о лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фат 
он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се изма 
>— Рђаво писано, муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко  
жи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на зем 
 тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребац 
е.{S} Јер како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} 
робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да  
онзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="# 
> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је с 
старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфт 
луку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од боле 
м срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је 
да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна 
еал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти  
 па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их и милуј 
 капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, мла 
 и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да  
лом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предв 
 Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш из 
лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p 
хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала  
сто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубим 
!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз ст 
 братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, 
воје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, за 
се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, ув 
на зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и з 
„на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек  
лела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући,  
 лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је,  
тац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— 
лико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Моло 
 бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба 
њим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 рамазан 
редсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој 
таџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпо 
естелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.< 
 је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком ст 
мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је 
i>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У к 
 ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Турк 
е, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ! 
у све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, 
 суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, гово 
 њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута. 
атом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби 
дне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он 
то пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није те 
 сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин 
 срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео није ка 
њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије 
ећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако н 
љале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама п 
ене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да  
у не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћути 
ј заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} 
одним чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар мус 
} Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам  
i>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче  
ст.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни 
погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде  
ратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћ 
— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, ота 
кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робињ 
еобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> < 
а, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец 
е понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену г 
ежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: 
Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.< 
џик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи 
 јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим 
и ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лез 
:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си.. 
!<ref target="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али,  
ла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц! 
 Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао 
 <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S 
нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену  
та Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> < 
>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за ње 
ворим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознал 
ра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобо 
младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана,  
дне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и 
 младим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други ч 
исам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномо 
но јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по мил 
ојима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жен 
вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно  
лепога понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга 
ш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S 
ижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би  
мо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пош 
руги пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се зга 
ући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет че 
ећ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; добио је, имао је сву, 
га му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниск 
учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, 
ом њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се ни 
е не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, затварајући јој уста у 
асан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месец 
ад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети 
 Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с ја 
им самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, 
, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи 
 буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео, пристаје и на четвр 
година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости 
ка до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам  
: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да 
ак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би т 
 израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је  
, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} 
 Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb  
м доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну к 
 капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...</p> < 
 Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време чин 
о станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџи 
више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико да 
н рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Н 
творите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте 
ј изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изиша 
 говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има 
м, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> < 
снице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu' elle est be 
о, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима ли 
ра као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погле 
 пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје п 
дна странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{ 
е био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући де 
е заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе:  
10" /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште 
 крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Он 
жан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољ 
p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, к 
е слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: њего 
ла не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разгов 
ки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва 
ци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као 
> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S}  
кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч 
осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весе 
премаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ 
то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене по 
турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје свога н 
ој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на ње 
рећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S} Ниједно место на ли 
анила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му оч 
ml:lang="fr">Cocotte</foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S 
, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим...  
 од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, с 
е.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и о 
>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она  
јеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, уд 
 а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знат 
, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази 
пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Оп 
ију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подоб 
ло лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише 
м делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испро 
дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине,  
 и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сет 
ам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неос 
е кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p>  
} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је  
, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он 
 пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли. 
лла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да за 
овом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, о 
о слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је 
какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душ 
дра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш 
</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефенди 
ајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је био нежан.</p> <p>Ј 
трића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си г 
орена кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да  
 шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, 
ти; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он з 
 разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука,  
 стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанств 
е слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој п 
мрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml 
— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова  
е него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p 
.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше р 
ц.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном  
па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да  
петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсве 
он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су  
ије), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги ц 
убњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солун 
 радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ћ 
 помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> 
ог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S}  
 прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија младе турс 
емима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав 
>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и у 
/> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S 
p>— Устала ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е,  
езнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући  
 заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине,  
 затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да из 
м, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По кој 
толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она 
и у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде 
бог чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она им 
 чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима,  
онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну д 
еш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, 
 те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ј 
и за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки стар 
ита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа  
, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног 
сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав 
{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђ 
ну на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стр 
његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајч 
им оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ у 
, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чул 
.</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо он 
па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти 
<hi>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати гд 
 ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало 
са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S 
пирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не п 
Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на  
.<ref target="#SRP19120_N104" /></p> <p>Он се подиже и рече трипут: <pb n="206" /></p> <p>— Инш 
><ref target="#SRP19120_N108" /></p> <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у то 
Mon Dieu!{S} Mon Dieu!</foreign></p> <p>Он се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, те 
би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбу 
 ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори 
ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући 
на, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове  
мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не  
ина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{ 
наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не  
осто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само б 
снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: пр 
венчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — ник 
чки и Енглескињу"за немачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она б 
 је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, 
не-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — сможди 
о поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје 
} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.< 
 и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче. 
/p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} 
 немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пуше 
 чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невеста и мртваца, и видела ј 
 физички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: код свести, лежала је без свест 
ецом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама служила за п 
адна; кад одјекне каква европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, 
и у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему испри 
вер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што ве 
шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који 
их очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Сам 
аква иста, а да је Гркиња или Јерменка, она је не би волела.{S} Наша Ариф воли видело.</p> <p>— 
своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одш 
адбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од т 
о да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учи 
пцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> није била неверна, он њој  
} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра. 
је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељи 
 је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала 
на никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду  
ежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— 
мрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за  
чито међу Енглескињама и Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} Домаћица је одве 
У толиким модерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И 
 но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Oh, q 
.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се  
 здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав 
 цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</ 
а најчудноватија маштања.{S} Растужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуб 
ебе, пред собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не 
ве красне девојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха,  
се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код сво 
>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина 
се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут 
 они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше 
а; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За чита 
говор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, < 
војку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви  
луције: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и  
асла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат о 
ој кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети за злочин изврш 
оту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опр 
им од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају  
у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у 
аше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али 
} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у 
 човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; је 
аре.{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост  
ји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф изме 
 њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз 
> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј с 
ури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из к 
ља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S}  
оворити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="25 
азгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито 
} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала своме муж 
 је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве,  
 се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после  
прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине м 
а југу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде 
у јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S 
л Дарно окретоше да њу још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> 
миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на ко 
о, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу 
осподар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном уст 
долској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад  
 да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из неприс 
ој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и 
ажи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се 
, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку,  
, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Паму 
 болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог на 
елом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је  
 јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, отуђивала од жене која јој ј 
ајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је била као љута на њ 
уђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи 
у и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш пр 
та га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухват 
ило...</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је 
м помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да  
брве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж 
њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је 
г дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту 
ишта не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна 
 веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одго 
Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј бл 
“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ ка 
ека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче вес 
, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, ло 
у махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубо 
а није свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад 
 би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чарша 
у, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је је 
виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило  
 ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, он 
е отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турск 
 је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се  
зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Кап 
ла: главу, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је 
ми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранц 
о на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато 
 растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се 
И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, нег 
еко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час 
ана.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу 
 Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није доне 
 су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, п 
и ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с 
е рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га  
бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које ј 
 свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Ф 
о што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им до 
 је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како  
 пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навали 
разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима с 
еднога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тајне састанке 
.<pb n="58" /></p> <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече 
одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као д 
лила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{ 
 и глави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, доведена је двема младицама срећним у  
, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену ру 
не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и м 
али и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, гд 
 као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“  
ој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре 
да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p> 
p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као  
а четрнаест; али због сувишње младости, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, т 
...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх  
е, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi 
 је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам  
е сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи поглед 
тао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се  
, као у каквој старинској турској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, н 
 Кад се колима приближавала њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће 
 подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка ра 
нако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, ч 
...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{ 
> По сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли 
т.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме  
 руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш п 
 Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи царигра 
ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стад 
 драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просил 
од је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} 
и у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десе 
једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „ 
</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него ма 
азала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang="fr">Venez à 
 пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, нач 
устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа  
ила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта он 
ђе за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, д 
ице... <pb n="146" /></p> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S}  
 значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна рад 
с вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> < 
скошно намештен и јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури. 
ела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreig 
се просила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљав 
у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, го 
 ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, от 
стина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> спо 
ц, муфтија, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкињ 
рава европска жена оваква, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна приј 
 за дуго лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати 
ици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" /> косу; учини ј 
ове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, ту 
 није видела одавно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељ 
р је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађ 
сије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с раза 
ио Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мај 
 као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се рас 
ас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред ев 
имена пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— О 
авезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра па се засмеј 
 државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласно 
и руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ух 
уне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не 
е „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољ 
етпоставио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само 
е је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у м 
еде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити 
} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, евро 
 А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећн 
ер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Бо 
 срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем 
аринској антерији и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једно 
очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чин 
и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, ко 
исту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожах 
љила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на у 
а бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи 
ољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:lang="en">It's  
 старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дар 
е учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који 
 „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је  
тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни от 
а, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, н 
} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју пре 
 Овако...{S} Ја знам да је ниси видела: она вама неће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се ме 
, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео он 
е никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је 
есма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав 
че Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.< 
 јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од оч 
 Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францу 
х двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он 
 је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело 
 није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ов 
старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала 
 из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по свему, и  
 Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала 
досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би  
оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пођ 
 их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну 
?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад 
х је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О,  
аћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначк 
чи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава  
ади Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уо 
г паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала 
руго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи 
осте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а 
ском?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепо 
своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p 
смехну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, 
 па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не 
 — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" /></p> < 
остеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па з 
ине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакош 
струмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се  
кава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка мири се 
 Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни п 
омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S}  
; походе позоришта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и 
аме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну  
 напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те по 
држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} 
#SRP19120_N29" /> азиски, <pb n="20" /> она остаје хладна; кад одјекне каква европска арија, он 
ла</hi>!“<ref target="#SRP19120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере р 
вање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свек 
одно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љ 
вете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих,  
и ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како  
 већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђењ 
а ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јевре 
мејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стол 
>— Мерсије?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с б 
 али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персис 
 никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листо 
е њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} П 
а Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држ 
 Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да  
о то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је ш 
литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слобо 
..{S}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p>  
 а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: па 
 он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ  
нцускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срц 
и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, културне; али, њи 
ној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита < 
е кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре н 
де цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде в 
ега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао! 
а гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече 
ије у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не 
, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође,  
ад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујућ 
ори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је она 
енађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до 
е се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољно закопча хаљину уздрхталим прстима, и прит 
 разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчи 
ише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се с 
као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је н 
ни зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, 
ео и личио је на округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кров 
а никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, 
 крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано р 
ставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! <pb n="217" /></p> <p>— 
 детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозва 
 кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а  
</hi><ref target="#SRP19120_N21" />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погл 
</hi><ref target="#SRP19120_N84" />.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено 
l:lang="fr">Cousine Laura</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S 
а сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља  
више се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у св 
е развеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} 
је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од  
е уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој  
 шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец пр 
... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто н 
ам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је  
ца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Про 
, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црн 
 имала физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али 
има на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из 
ње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што ј 
 кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је  
исте постеље са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</ 
, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уз 
е.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челен 
м који познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, сентиментална, страсна и способна за на 
кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> пол 
 рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу 
 она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милошт 
раше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за годи 
оју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње и 
а се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док 
ато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут вид 
 пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="2 
ање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи 
задрхта од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој  
ог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се  
ен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачуди 
ла с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S 
S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а 
одне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце 
оред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па п 
го за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој до 
слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при п 
 да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином друштву, и в 
рви напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило д 
ћ, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па 
 души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; ал 
, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је стра 
мина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним  
пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без све 
шаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом  
је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S 
а, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету 
ва је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је  
е жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сес 
за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била 
нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћ 
/p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше  
 врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сух 
то говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмејавају, и подв 
било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од мене, а наши људи њу не дирај 
> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерси 
о осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони н 
и чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама је дотле добро, док јој 
ати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, ве 
м кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред 
ише и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до је 
и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и вас 
претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И 
} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнут 
то мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ни 
е да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и шт 
уда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>—  
вориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој ј 
њу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље 
е видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву с 
226" /> поље зелено, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршиј 
е по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом 
дајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мир 
ући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно 
случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла ј 
е да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на  
цу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и 
непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, к 
хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бав 
S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и  
и је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово  
раве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катан 
, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж! 
 је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Завол 
росто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là 
ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа 
ужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „злочин“ извршен прем 
ховним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болес 
тељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе 
 главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглескиња прво помисли да је то младож 
твореној софи поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћ 
, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се  
гледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да 
до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{ 
то је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се. 
иковање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој с 
ма.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и ч 
и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све  
<p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине вра 
Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слоб 
 као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за м 
ктова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је 
ике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе 
орима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нану 
е молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p 
 женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека 
ико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а  
ма прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утиса 
Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушаваше уши д 
Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, 
о смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око м 
у а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друг 
 једну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред  
ује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се д 
. не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад  
утао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одра 
епрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти 
>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога з 
, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћ 
 храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим ј 
.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним про 
 у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно о 
ем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, рас 
в глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши ц 
рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p> 
азваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се  
ји"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="9 
па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па 
 <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружен 
 који су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену:</p> <p>Понедеоник.</p>  
е гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и пр 
260" /> на лутку, јер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим л 
аваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика п 
једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— 
атми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден 
аволело.{S} Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ј 
р Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким  
љубави, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу ме 
естин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву села 
Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли 
ост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изго 
летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред м 
У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари 
д погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, не 
о...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све шт 
зео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} После није устала  
упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне ст 
мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била 
 или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато 
т...{S} Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и тол 
} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ства 
, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже ис 
 после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и  
Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала ј 
 било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема 
а ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по  
 „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи  
бињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејућ 
вој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све 
ирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао. 
.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ присл 
е не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S}  
ом, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од  
 мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи ту 
 се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и  
ље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече 
.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, 
на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S}  
руја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи л 
им, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францус 
 играху на лицу мишићи и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући м 
ена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима  
Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа 
ид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмо 
о у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут как 
е застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала  
омно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да уз 
/p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p>  
S} Дијадему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке у 
ло је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се пон 
.{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох  
 врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мер 
минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необич 
турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да с 
у, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватај 
ориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се р 
па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе посл 
</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене< 
{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p>  
 и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурн 
данпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући,  
ти, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, проч 
ти до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је оп 
говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не у 
знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред  
оја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила 
 одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се  
шко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то 
една кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, д 
> <p>............</p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен 
 је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје,  
ад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Di 
зврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и  
риф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се 
 из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да х 
ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага 
еко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мер 
92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} 
се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп 
ајчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетко 
јом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муф 
ахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки б 
да у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер,  
ела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је  
ука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру 
иваху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсији 
p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете,  
се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израз 
 видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама  
мехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет 
ле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цар 
наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као ме 
и: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пр 
ебацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огл 
 позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују  
ете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „ 
ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми  
о ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад ниј 
је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign x 
 који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></ 
 оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно н 
некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа ње 
двојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој н 
ена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено  
јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трез 
 ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту 
дим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад 
ица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, ка 
иф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око  
 странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је воли 
ладе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена,  
дуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли,  
 :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала 
о слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" 
е да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо п 
 њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој 
е постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не 
 жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му 
 он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, 
е сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се прибли 
 више жена?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Н 
ије њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она  
је потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а  
о и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели  
 тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стр 
} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то ч 
ај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пречац. < 
и.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј 
ћута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— А 
мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p 
покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и 
остељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ар 
 мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала 
ладе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и шт 
hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну 
младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, 
 <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је  
зима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она,  
"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што с 
екати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?! 
 човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа н 
џемал</hi>...{S} Обележје јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref target="#S 
а, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Никад с 
247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опаз 
а је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за 
ас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се  
уда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S}  
ње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не к 
, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p 
пудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, ка 
> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Он 
-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европ 
 па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ ј 
 мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећај 
и венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свим 
е, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p> 
е гласови на месечини као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на млад 
ако је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила м 
 прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су 
клама написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то 
пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или  
ије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што 
у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он ра 
" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> 
 му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој није муж; 
у с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој с 
>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници 
.{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих  
ох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерси 
и ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„ 
 —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и 
 женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не зн 
девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад 
ј се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву 
птати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S}  
то обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом  
 понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не 
љи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна к 
з скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди 
је, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће 
средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло 
а иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме  
</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свр 
<hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала с 
мо да није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође чи 
роклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих ре 
она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, как 
а?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла 
 су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија 
 се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи  
ску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута свој 
јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:lang="fr">Les demi-V 
ати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <p 
раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу 
е никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, он 
ј донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи 
дим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она. 
се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У ту 
вака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете ј 
о, ниједан гест њен, мање него да им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклони 
ти за злочин извршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако к 
јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепо 
е жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није нијед 
 је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најчешће 
 уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеж 
ко, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, 
 постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни  
сана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите! 
шта јој не може казати...</p> <p>— Није она љута на наше људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год 
мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим  
ао старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани ка 
ави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој ча 
е за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз,  
боже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, п 
S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с  
же као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бл 
е ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припр 
сти; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он 
шиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, 
Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како ј 
варају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући 
еницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влаж 
 Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут 
 не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путни 
едне енглеске посланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући 
де Цариграђанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све св 
неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свес 
јке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обел 
не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити го 
 била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људ 
као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за сва 
, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се за 
ранцуску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара  
. с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира,  
 n="171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две н 
<p>— Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју т 
у сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађ 
p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум 
ио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врући 
 женска друштва, удружења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не ви 
 по његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу св 
 обување папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариг 
киња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да 
 би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се,  
и, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</ 
 црвеним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је за 
и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подј 
...</p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само ос 
ао какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћ 
ју,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад ос 
лаву јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и 
 гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потму 
еп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује  
бамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо колико га о 
о док је била мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне за 
а кући, променило јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледа 
је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног стр 
 : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигар 
ној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родил 
си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила! 
лиманских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, 
е веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној  
већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То ни 
у, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка неср 
атно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као с 
S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати му 
 Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на глав 
S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слатко 
 Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго 
се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекл 
и јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! 
а прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не у 
{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на  
 ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{ 
а све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице 
бегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена чов 
 знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је  
вим солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млад 
 узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, његових година.{S} А где је у кући виш 
е доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Ал 
знутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да ве 
е: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи  
ко је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је 
није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око  
вака испрошеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Саф 
ој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може  
 од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече,  
амо то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџиш 
че тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго,  
анови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ј 
 не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој  
да и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста;  
уди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: пл 
це, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски ј 
о јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и  
ју, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је п 
аста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</ 
де с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нар 
ичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулр 
 њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран 
ика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, 
ше <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој о 
риф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост ње 
пи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоће 
жаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хт 
S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па ос 
мо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је  
јзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори у 
екакав чудан, животињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло  
час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче,  
рено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли 
у да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, оже 
..<ref target="#SRP19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кће 
шну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама што г 
цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена! 
b n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Н 
а левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и д 
датле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде ду 
} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе 
 Францускињу, нарочито Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово 
и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</ 
јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S 
ђе пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег муж 
</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нур 
зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај  
лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то са 
тве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвор 
. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S}  
ака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом 
лац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између мужа и жене?{S} А 
не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге 
оћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више 
 царски сан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обр 
шуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „ 
е ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић 
ду удовицама; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже све 
а.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас дого 
никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, г 
пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно к 
сле оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— 
јка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф 
 „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке  
имати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ар 
е да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у њ 
 само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, з 
кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женск 
весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину,  
на гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p>  
а Мис Блак, и говори, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S 
о њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно 
 није добро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} С 
т.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита 
!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини ј 
 други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста,  
} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре 
 за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „ 
о толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њ 
размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он по 
{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јо 
цајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">C'est  
 дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Царигр 
н стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за  
у.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, оз 
нка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састан 
е су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: ч 
} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој 
дмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — о 
онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у 
} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и  
Њено име као да је за њу измишљено, јер она је <hi>ариф</hi><ref target="#SRP19120_N16" />.</p> 
p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој 
} Родитељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли 
миње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу ж 
ане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; 
 даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па к 
и су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло пре 
и свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Ка 
Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и 
транца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: гроз 
а лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="26 
алватној хаљини, турској антерији, коју она зове <foreign xml:lang="fr">saut de lit</foreign>,  
ољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<foreign xml:lang="en">Poppy</foreign>“<ref t 
оћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој 
и да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Ме 
чук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и ст 
понтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује,  
на каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n= 
</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на гла 
ита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око  
огледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те  
о крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашени 
ang="fr">Quelle idée</foreign>! узвикну она.{S} За кога?</p> <p>— За старотурчина, одговори Мер 
ј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нури 
ез устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— 
xml:lang="en">O, yes!</foreign> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благ 
 он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казал 
језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на 
Кад је била до једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла  
Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одроб 
ужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја в 
<hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељица, другари 
чаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити.. 
 дошао?</p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој даде <hi>чејрек</hi>,<ref target="#SRP19120_N54 
е лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:< 
, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S 
не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ниш 
то да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} 
пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји  
рете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и ти 
ут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвори очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата 
 и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше 
</p> <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Н 
..</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, 
ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У о 
будили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо ра 
ла.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејућ 
иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе у 
 је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{ 
ирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весељ 
на си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пост 
— Док попушим цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе ј 
вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељиц 
мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој  
оваспитавање и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њ 
д да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, н 
послетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од ср 
, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму  
{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ха 
лестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу  
криваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Са 
p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те 
ке жене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мис 
а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да  
ну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене 
анпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка т 
ква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, неср 
м па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за чест 
су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не  
S} Иди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како ни 
данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он му 
/p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руц 
ечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и пре 
и моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> 
до ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда  
ги пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у 
буци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово це 
четку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} 
е изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад  
 Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерл 
је другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу,  
 те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је б 
уш, помисли нешто. <pb n="34" /></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а 
 четврто почетак. <pb n="218" /></p> <p>Она рашири зенице.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p> 
м се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него 
 <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не пита 
е заболе највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије. 
сумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p 
ба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хте 
никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешк 
хо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер с 
<p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших 
p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И  
..{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуч 
} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј ве 
 Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Не 
Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком заваравала је своју мук 
е: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је нам 
а је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање." 
уркиња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где 
hi>, девојче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече и 
љања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме изм 
 од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; иначе, она би молила 
цу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећниц 
.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> 
да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, и он не изла 
вим отежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама,  
муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже проша 
жа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као п 
мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој о 
ира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твој 
овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та  
апетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене п 
и, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и мастан.{S} Њине жене књижевниц 
оћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емир 
 се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се 
 море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле 
{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отв 
апут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси по 
ту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко 
а се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било ч 
и је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она ње 
а за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме  
сто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је 
.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо с 
.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p 
де је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли  
Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад  
 Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и  
клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше н 
асмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф дад 
> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су  
вима седели су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу,  
и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од 
жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!... 
као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљуб 
ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радознало. „Па. 
p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином 
ико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина:  
а је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>К 
Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу. 
ш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А м 
 не би доводила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и р 
 се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, п 
а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се  
га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он поша 
hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а не знам д 
, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и гру 
нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави 
о од познаника до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} Н 
ила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним оч 
тку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате.{S} 
у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спре 
у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и  
одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене  
апунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до п 
ру њине земље. „Францускиње распаљују и онако распаљену фантазију наших младих жена и девојака, 
снет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које 
 себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим неприликама,  
: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад  
О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у изб 
анум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо 
За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а уображава да изговара  
мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала 
акле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљу 
јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој  
кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, си 
е јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S 
112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх  
њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух д 
 ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S 
и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па  
е сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} С 
 који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да 
мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затворен 
вако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да 
 га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се 
бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} 
 се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Ст 
; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва н 
но „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме 
 говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Г 
{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је поп 
од нас несрећна, него обе; јер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је п 
 речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код сут 
ојим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама зат 
.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није бил 
рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја са 
ако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се  
„води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не ка 
да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела д 
и хамам покривен маховином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и  
вах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу! 
ије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице гд 
ди и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели  
е...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини 
а се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале ка 
нке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна дру 
екрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним узд 
ица.{S} Како је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часов 
о укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n="224" /> део прост као много убра 
његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за  
} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчиј 
м на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије  
и.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином к 
е; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гле 
 их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Француск 
 кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им  
на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне н 
видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља из 
Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, го 
се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак 
ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S 
што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и н 
еџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле 
еће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле 
рахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу 
ке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као  
 градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свак 
ћи промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робињ 
пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> < 
ено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другари 
зговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допа 
S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејо 
о време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја и 
га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, м 
дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје  
е друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb n="291" 
 Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је 
е уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} 
 отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске пе 
 и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покр 
 место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чи 
револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у со 
пе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на  
ве... њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обучене, с једном 
а, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p 
е Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма,  
 вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије,  
S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, оти 
с Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћн 
е три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су п 
 пољуби, друге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виде 
еви, њини млади мужеви, младожење...{S} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало,  
 ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше пр 
уле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал  
његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га сл 
 невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу ј 
 нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су 
е очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне  
ет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала 
— за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се ниј 
иле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска иг 
 Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршиј 
о Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан 
је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху 
као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају 
та не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где  
 није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече. 
ознао их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше  
 хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : 
е, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она се пред њим п 
уну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише  
хићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштен 
{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по 
о озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енг 
, све Цариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женск 
ек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве с 
и девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до по 
и пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац  
ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често 
 су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње 
и, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Б 
скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?.. 
не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни са 
ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко  
 гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређива 
јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су он 
 болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руко 
рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S} Још сино 
сије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затво 
ош по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{ 
дошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час кра 
ихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се 
е одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје м 
ју, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажн 
 ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије с 
ађанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад 
ори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви т 
ице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} З 
хо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, пита 
хрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, к 
ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овам 
арочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волел 
 рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатс 
е и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не зан 
ци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били ш 
ла се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале 
> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а м 
Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка у 
 у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, д 
ешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно пос 
видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, ј 
на, јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко 
 предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на балкон окренут мору.{S} Њу је Мерсије об 
reign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: 
ануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под проз 
адбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне 
ју...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду,  
од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад се 
ју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше ж 
епотама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћ 
женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на 
 лађа, и једна од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!... 
 уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко оши 
ису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим 
 небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било в 
н!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам  
 имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају какав ми је муж!{S} Можда је добар, а можда и 
митет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од 
 су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад н 
леже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много  
некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по некол 
 „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из 
та, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, р 
ана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као д 
а их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројанице. 
ори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкињ 
 му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> 
не! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, ко 
гледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде 
чито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа  
 као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине!  
енијим харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема,  
зел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и 
харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да  
лео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S}  
е не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разго 
има жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} О 
роз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јо 
а прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, 
исту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући 
е, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, он 
>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то 
, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја  
а срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико 
ивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код су 
ати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме 
помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто  
, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Он 
мртву видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ј 
ску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун нек 
е једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекиван 
ене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, јед 
отрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно 
} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано  
у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видел 
их.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о  
S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава ви 
ераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али умес 
услиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама.. 
Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Од 
а, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.< 
 трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе суз 
ним месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне тре 
ледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мисл 
естра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: аш 
ћ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они кој 
а, окованих мертечким ексерима.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су саг 
!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ За 
осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и ос 
ри, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи 
> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, Со 
 гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладни 
је, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су оч 
ј јој је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не 
и нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{ 
ала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њ 
има који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да н 
иђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам 
ле није била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и  
уну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из кона 
де вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово 
адосев<pb n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљ 
 ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="262" /></p 
ној загушљивој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље кој 
огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут  
едале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да  
 са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу  
их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи и 
из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озб 
жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и каф 
у и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице 
врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој гр 
 гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:lang="fr">Les demi-Vierges</ 
 нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале  
у то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашић 
о зна, можда би била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбур 
, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, ко зна докле би лежала и ма 
е не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се,  
ебо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе 
воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове  
 данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне немају душе колико ми.{S} Мени је јутрос поз 
S} Yes!</foreign>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескињ 
 заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском проказом.{ 
 јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она збо 
 не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само п 
.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И А 
а смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако  
ити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим 
леандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се 
брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Ка 
.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо св 
ад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две  
чи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је све страсније и помамни 
о бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се оп 
уђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф 
“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S 
а је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испи 
нума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије 
е зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као  
стока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минар 
сле неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетни 
идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, није 
ама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, а д 
цале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромн 
звикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и из 
им другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, г 
е, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нов 
обро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им б 
су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма ш 
hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али 
е, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејне 
исом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико пре 
еје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да мо 
м другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да н 
тнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" 
ашиница погледајући у све редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока темена, ћутећи. <pb n=" 
м, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну  
хом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престр 
то турски кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, 
ебе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се  
са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвест 
/p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио? 
јаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац,  
, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити ст 
 наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} 
ла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на минд 
дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и 
равда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb 
 ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пру 
видеше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да с 
а.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S}  
} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац н 
малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу  
ћу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају,  
лена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго 
и.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, где им  
и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да проговоре с че 
њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта  
ужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну 
ако је био нежан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као уби 
ив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газе 
е, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене нев 
ви...</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држ 
 n="154" /> <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} Посл 
девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гл 
муслиманском заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мал 
икад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их  
, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: пета 
ој и румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на ли 
афез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.)  
S} Људи су себични уопште, наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, за 
p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту  
ђаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња  
и њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шт 
нину виде њеног девера. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она 
лаве с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезива 
н башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xm 
је поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадил 
ејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати  
је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем др 
, то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже со 
/p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{ 
а сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он 
 просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда  
е муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" /> кишобранима, стадоше пред 
елим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако  
— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћ 
нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се п 
е од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим народима...{ 
 све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад ј 
..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, ка 
авијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисл 
...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Ода 
 његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не 
енчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да с 
д <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си јо 
ховином као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубок 
чеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њ 
ажила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара 
</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулб 
сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаш 
му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде се 
Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и сва 
робље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, уд 
ти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силно нежн 
н, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес.. 
они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у 
змислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они  
ко месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа н 
ажи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде 
бројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} 
буњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тума 
>Reproche d'Amour</foreign>, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе уђе А 
је?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па 
о нашем закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед- 
изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за ше 
бејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену 
Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се зграну 
а је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џе 
нуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотурк 
е:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец и 
и сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрза 
ариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, пр 
ише него икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говор 
 и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по је 
чама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају  
обу.{S} Њему исприча своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови,  
лушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљу 
{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слоб 
"#SRP19120_N84" />.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут н 
и заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једа 
ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њег 
вот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те п 
према, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислил 
зала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила г 
-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита ка 
а се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и готово хладно; она то ос 
} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот 
не куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која 
hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и оне три ханум 
е шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу ти 
 се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и  
"193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били мл 
кав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једн 
, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стој 
 до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хану 
: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису 
ине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамболским  
ломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком  
 кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови 
несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се он 
тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се вр 
е поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и 
едне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало његовом стра 
ло своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те ту 
:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опр 
харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са запаље 
 осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу ду 
море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="1 
есец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако ду 
њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекивано, нежељено с њене стране начи 
то Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па 
тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S}  
им претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па с 
 онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је мог 
а после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински 
 мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, 
ас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, 
гала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за друго 
о, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за з 
 тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатм 
су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде  
ам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу же 
ини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у  
траст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ј 
дам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џем 
васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то 
ког живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, с 
 да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Неверов 
ад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{ 
ишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је вр 
и:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би 
она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело где је бил 
оже ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало ова 
ожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и  
е гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико 
кога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он  
 ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, 
тупи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се 
побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не м 
дница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{ 
/p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одго 
и га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi 
ише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне 
 те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме по 
 поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио  
у.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа.  
е, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време  
 ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њ 
као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са стр 
ику једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звек 
{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то знач 
олим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не 
тегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, 
 се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{ 
 како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какв 
губила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S 
е која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, 
авилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p> 
ав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим 
ишта против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И  
е видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се  
е бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прс 
о, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p> 
о драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору ха 
е смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не може...{S}  
а госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се о 
о Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо  
 верује да човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, 
љавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху  
јући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе др 
 прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераме 
ати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сет 
с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има:  
и за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубо 
е бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а уображава да 
 што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{ 
на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најру 
војка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево 
 и намештена.{S} А како видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</hi> 
 сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-х 
ила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једном састану, 
Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и пр 
, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо уст 
утује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пу 
стен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевничког Друштва, где су те узели з 
овека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} От 
и се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, п 
која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих иде 
} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и у 
а вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви ст 
и <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плака 
ак, не осећајући према родитељској кући онога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, 
.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним 
ока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га н 
...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког друштва.{S} Те Енглескиње б 
{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“. 
 нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало бољ 
ука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>............</p> <p>Четврти да 
да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с  
отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S 
 Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мир 
јој се као познаници Европљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исе 
рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</p> <p>— Волела  
{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена 
рвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на 
 васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато  
анке може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код  
S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није  
 венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите  
у, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно,  
ле обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођо 
 осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку,  
ким харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрни 
Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си ис 
, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви л 
 добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгр 
ир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се н 
да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> < 
стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стри 
то не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше 
 што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бра 
озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није м 
ку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} 
ма. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу н 
а, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама 
ачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, 
у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвор 
у и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: приг 
, и, праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с ц 
 га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на  
не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њег 
азочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има  
м ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Је 
вом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним о 
 сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам 
 вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из 
, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми ни 
ј страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и реч 
е дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} 
 боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европ 
еди, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу  
трча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, за 
 ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умн 
жава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S}  
 теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, 
не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уст 
 по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је с 
 Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах 
лостиње за којом би дошла мука нанесена оному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, гос 
е нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде турске жене,  
> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>К 
 антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се 
н нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али г 
упцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и 
у, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој уста 
 ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерси 
 и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисл 
хим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон ви 
ас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе ко 
да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних  
S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај 
и неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра н 
г сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била 
 Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жа 
ише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бе 
, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Св 
д код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија о 
ога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази 
ју сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се  
је, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због чега не тре 
ељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми 
{S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони ка 
— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја  
ја га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то  
до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има два конака 
 зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је 
 ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а 
ена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p 
адише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе  
међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају 
ној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу позн 
; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрености 
 плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта  
м Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположење, па хтеде да је насме 
а не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замрше 
ише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији 
е савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намест 
 Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пруж 
ује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше 
ице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љуби 
 чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично го 
 и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те 
клопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S 
 не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: 
у љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, 
заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутра 
а вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетк 
не, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се 
е, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после  
 — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине ка 
.{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се  
} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо. 
 из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је с 
рас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била врло  
 тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге 
ј кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад 
 дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: 
да.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја би 
је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S}  
 кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише једну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им о 
облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмл 
ц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</ 
а као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјал 
а и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе,  
Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она  
кла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толик 
 грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке 
 да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће 
ла кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за < 
че лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb 
ема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али ма 
лицом иду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па  
оћној тишини помеша глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни о 
ла пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје 
огата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, 
и...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си т 
али: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он  
ије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">What!{S} Wha 
S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тет 
 /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи п 
виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлу 
мић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n="229" /> венчана, о 
ци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, п 
ешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а на 
авала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, вид 
 с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете зл 
рло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покре 
на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „<foreign xml:lang="fr">Adieu, Suzon,  
рзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хапови 
 да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовем 
е вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И 
; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад прин 
 то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију 
спод степеница, где беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S 
е.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, 
ала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да 
 да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немају душе...{S 
ко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али он 
с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила,  
н то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њем 
кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у  
S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чар 
ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без  
губила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, о 
ло писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпос 
ла чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљ 
 Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и к 
 беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње  
 главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После 
видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто исп 
 него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да 
ече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> 
 га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удал 
 да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она о 
</hi><ref target="#SRP19120_N91" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од п 
м момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и св 
Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти ј 
осле ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је чес 
уз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман 
мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше 
 је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не  
 прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер 
Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и 
ећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо м 
</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од ро 
 сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, го 
{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле  
 којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Ос 
 за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</ 
момка невиђеном девојком.{S} За девојке опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на сли 
{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице...  
без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од двадесет четвр 
ст доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чи 
мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ 
че ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било  
асмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из нед 
обиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— 
а у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица 
енчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се з 
 кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „ 
сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро зна 
устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, ње 
 наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре 
хове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише  
трепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љуба 
отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; п 
а мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обич 
е у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у з 
али сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24 
м се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобразан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатме  
> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као 
</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се вр 
лише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: 
т пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође т 
еде, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и н 
пет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се с 
 кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени  
од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да  
 Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа н 
гових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном 
зговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма с 
 он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин го 
отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта мо 
пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да к 
сле свршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и дома 
м грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога 
а, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кар 
ца се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreig 
чице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на д 
>14 новембра.</p> <p>Данас... у махрами опет крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мо 
.. три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе  
 ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у про 
Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црн 
и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле он 
lang="fr">Cocotte</foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У 
 двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202 
тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, који 
ја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S 
уке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, 
пи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнут 
 кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо 
пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље < 
ом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па 
бала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само 
тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим 
са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину да 
ироко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да  
Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана о 
ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се ди 
ље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, пре 
упцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње 
(нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да по 
ведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампар 
 с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле ника 
..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим уш 
год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певал 
ало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се, али се и отв 
Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>е 
а кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у  
а наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и обр 
ду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечин 
 и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не остави 
 шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж т 
 се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаш 
ед сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега  
у се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их нек 
ијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве реп 
а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је о 
нутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p 
 каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, 
 тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а 
 да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун!  
ци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се са 
у: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро знамо ко 
 <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане 
ерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда  
 по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је  
 глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напо 
ислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане < 
доцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроз 
 Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечин 
у а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина 
лун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова — западне  
ђава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“ 
0_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би с 
рад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p 
о болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква  
и понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова и 
" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и  
“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од  
ање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врат 
у мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се о 
је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} О 
апослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би 
вши <pb n="244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди б 
S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енглескињу:  
мир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их м 
 Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих с 
танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их оп 
Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створена о 
о избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, 
 Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље зел 
ти затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискуј 
е и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне ж 
слиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више 
 Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> 
а, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што ј 
дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џе 
ољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја  
се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих у 
риште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мириад 
вином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под ши 
г чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, милија ми је била од наше баште, зато ш 
 високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и ди 
сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хан 
у: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна се видела к 
 Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у јед 
 <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затекоше 
сфору на анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Паши 
 ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не с 
лаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељ 
лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе б 
еколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих се изме 
 па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, пок 
а: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамо 
на искићеним колима, на богатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дилаверима, и захори 
коногим ватреним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер< 
асан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице  
 даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танки 
ве душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као  
тећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан сал 
вити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се 
Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изиш 
 њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана не мог 
о школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на соф 
S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „с 
аш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до  
{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „ 
ић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој син одмах стаде мислити како ћ 
у; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и друг 
ма редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем 
ну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Ари 
рао писмо...<pb n="280" /></p> <p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, ал 
и писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да  
пад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала. 
 удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику 
<p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештено 
 себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра мо 
 почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак ( 
, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене, добра моја нене!..{S} Не могу више, сл 
та зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан  
волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љуба 
е у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али ни 
како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост 
е помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси! 
овек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: ово 
о су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ве 
 писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с  
 <p>Пашиница необично побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих,  
а муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато са 
а Бог да је знате...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи. 
и злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити „злочин“ извршен према њој, детету.{S} Превар 
ој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене о 
и је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S}  
 дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припре 
аква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?... 
товање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној кос 
који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се к 
врдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла  
ника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их н 
чи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудн 
 <p>— Воли је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да  
 отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S 
а брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па 
г онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на н 
рбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после  
хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, сп 
е жене имена немају.{S} Њих зову једним општим именом: жене, као ово около на клупама: јастуци. 
а не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} Мерсије, шапатом, приносећи орахе устима, н 
е мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фа 
 с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, н 
орасима.{S} Мерсије, шапатом, приносећи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пр 
<ref target="#SRP19120_N17" /> од љуске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак окру 
ађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима се разговара и договара 
сли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револуције за Устав, чекамо политичку сло 
а живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и необуздану бујицу 
ободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале једно велико, монументално друштво које би 
казаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Организовали у Солуну некакво Књижевничко Друштво, па с 
а слободе не може ништа урадити. „Какво организовање женских друштава у земљи где је жена ствар 
рему два велика женска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је  
оде и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, удружења, савезе, поче она 
афана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S}  
Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети оп 
оше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече јој једном  
али, лукава <pb n="37" /> и неповерљива оријенталка претвараше се као да не разуме, питајући: „ 
њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не  
алом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту.. 
етила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало  
лушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него о 
ви порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих 
а.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака,  
и...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И  
} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала 
Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је паш 
} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица 
{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћ 
у пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она б 
 увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се вес 
мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али  
зрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу м 
а, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да  
..{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто 
 она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према 
брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} 
бегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за 
?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштен 
, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли  
странкиње...{S} Странкињама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их р 
у...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав с 
 сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим  
шће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише 
</p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи 
> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љу 
ладић!{S} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут на др 
ружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> 
, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањ 
 ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Ф 
ули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали 
е као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у дворишт 
, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво ј 
ре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покр 
нице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id="SRP19120_N62">Драга мој 
ише не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили фра 
аје: од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, 
иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој ду 
get="#SRP19120_N9" /> Млада, а напунила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојк 
га дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп  
т пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек  
на, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} Оно, истина, леп 
ом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу  
} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, ј 
а то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је  
ка темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S}  
ао демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за 
е жене је оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио жени маст 
 животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним ка 
лавом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, нијед 
ичице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S 
 чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли предмете сакривене помрчином, тако у Џемаловој  
а носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош п 
и салон раскошно намештен и јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у  
ничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, похита напоље у помр 
 опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мириадом светиљака те је личила на какав чаро 
је с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама с 
!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а уз 
ене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву ј 
е, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} 
е с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне прич 
 се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је пробуди 
 улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покр 
 говором и кашљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гута 
} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје 
ава, дивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав пре 
ти за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S 
а свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој 
је мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p> 
и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</ 
жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S}  
ах, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али 
и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин ча 
како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи  
аквој старинској турској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито к 
 ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ тра 
јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учини јој се да је ос 
рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то нећ 
де дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољно закопч 
 се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта 
а као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око с 
је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова,  
 страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад в 
 пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је 
е дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је 
ошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изиш 
и хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољу 
како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде 
ри, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су 
спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не ре 
урењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде кол 
еко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их о 
ила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>--------------------</p> <p>Пета 
дговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки на 
же небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влаж 
 Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, 
„Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада 
 Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</ 
у охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да 
вог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, 
увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам сво 
ежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе леп 
ма што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турску жену, и све т 
м су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дуж 
евојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњ 
о.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим 
} Ја дуван кад гледам не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с 
, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она ј 
а махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасми 
Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао 
векровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, 
 додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, к 
Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</p> <p>10 новембра.</p> <p>Сл 
као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниј 
вом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате  
их у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана,  
се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> 
е; турске <pb n="115" /></p> <p>девојке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи т 
а не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p 
зговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p>  
 децу механично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништ 
светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и  
ама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре 
 па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржа 
ва, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку,  
е тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога  
почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје дец 
</p> <p>„Видео је мастику, али јој није осетно мирис.{S} Ја дуван кад гледам не марим, али кад  
у</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар 
онама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да  
кала би а не може, и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљ 
ори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове к 
ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад 
 учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; 
} Госпођица је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> 
д би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} 
еда у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p>  
о он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно вече, на ифтар им дођоше 
оворе турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикну 
ћи у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису  
падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>На 
е миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се у 
, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је стар 
на.{S} Никад јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешк 
рвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут 
тра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с ње 
 жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кр 
вота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштво, и ње 
</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> < 
 њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога  
француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фа 
у, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p 
м, и изгледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе 
ће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова ду 
ше, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па  
 старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, 
тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је за 
ирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслук 
е разговоре, него и најскривеније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} 
} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и н 
, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бог 
 радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе до 
да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад ви 
е место онима који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не из 
ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се уском 
као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила  
је жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад 
а с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S}  
ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шушта 
 се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео  
ка воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону 
смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога побожног поштова 
о је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је остала без средства да у 
и, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „ 
ршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је 
ије познавала, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, 
Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном  
ало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p 
торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толи 
биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и обу 
 кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долазило јо 
 Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене ни 
е, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним ма 
а венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p 
разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека прија 
 <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, т 
су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога малог 
и рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седе 
и у кући младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се 
им, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешто да ми каже.{S} Али он не каза, изи 
 ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег  
ога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S}  
а по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у с 
вам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици 
ењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: 
 кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења< 
 је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хај 
 Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S}  
 драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S}  
„старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и  
 овде, мени би било лакше; овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је с 
ела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрх 
нка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и о 
ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју новога живота, која се просто  
 побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чиј 
 старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вич 
ролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Са 
S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога ни 
„као људи“ и обесвете његова најсветија осећања...{S} Прича јој да му религиозна осећања нису б 
сећања...{S} Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да 
 док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љуби 
е, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог 
..</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зн 
 покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па 
 ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпирит 
а би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми 
така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, назив 
ог узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова... 
је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или 
а!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као 
 хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као 
 овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у ов 
е Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Сл 
су де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња;  
го дефова, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћн 
 минут.</p> <p>И дође јој неко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и с 
згубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави:  
ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и дода 
} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: ку 
 она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Фран 
ла ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој тр 
е звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>С 
 разголићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро ви 
 ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чи 
.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно п 
ено, те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Он 
јанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког друштва.{S} Те Енглеск 
 јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, носила би св 
ви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње,  
 некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз 
Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну  
 две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Ар 
оји дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је 
 њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „ 
 посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у 
 није изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком 
цу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер 
{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S 
аршава, десетину петнаест људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; др 
обиња, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни о 
 <hi>Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, ч 
 с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав  
се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да м 
 Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али 
 очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n= 
 врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јед 
мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена ма 
цкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше  
ном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирај 
копљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што 
{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с муже 
слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му 
ијенталка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази њену п 
hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, ви 
у за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него д 
 не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла 
соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе,  
 не врати мужу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после баб 
овори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и р 
али ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена л 
буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У 
 у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу п 
ођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико арш 
ану, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврд 
 физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом  
бави према конзерватизму, кога се тешко ослобођавају и најинтелигентније, најпросвећеније турск 
ознати колико је патила у слободи једна ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{S} Оси 
ти за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али 
огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово друго спутала нас 
м: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи.. 
људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>—  
ита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и 
на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше ту 
 а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="27 
ote> <note xml:id="SRP19120_N58"> <l>Ми ослушкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо 
ве, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.< 
у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на ши 
ебледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече про 
p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-б 
н не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у леп 
у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S} И ово би изненада, неочек 
еза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раск 
од Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S}  
и слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да о 
{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је  
ка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како  
смаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, р 
крити то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због м 
вокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кће 
е поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ 
ао ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехн 
} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологл 
 па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То л 
и живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли 
итељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>—  
 рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" 
{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум.. 
и:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да 
RP19120_C17"> <head>XVII</head> <p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S}  
 сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме ниј 
не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служи 
-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме в 
а устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде непознат ђе 
мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прош 
јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек  
ишта не опази, већ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори  
тен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не 
уђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Ц 
а једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи 
ела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час ш 
добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом 
/p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвен 
в уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам с 
рђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано вратима.</p> <p>И  
абане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатм 
е опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, етар, купањ 
њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не  
 му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задо 
 весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће 
... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га ухва 
p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S 
дети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одак 
ого — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пр 
На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} Осман је лепши од Исмаила.</p> <p>—  
традан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фа 
еће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те  
а ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али 
утина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче 
 пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој с 
н Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, поглед 
и, и да јој муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих 
и си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она,  
50" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушк 
е скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова м 
стан свога греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему  
о куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неопис 
 рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка 
у сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није 
 рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терл 
</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше стр 
д у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак:  
— мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа 
ов, и врло весео.{S} Њему је импоновала Османова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућ 
.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му н 
S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе пре 
е и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с 
 Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то од 
ама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија  
е вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, з 
ве старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оста 
ну, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, 
ентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; и 
; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала 
те, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... с 
дем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па  
ала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, с 
target="#SRP19120_N108" /></p> <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том осме 
 шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, с 
ијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да 
е слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико! 
 Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, и 
ашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па 
ош више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирно 
им би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих м 
о лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, 
пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути 
рича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше н 
19120_N84" />.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осе 
, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: 
дигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравај 
" /> цигару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је ку 
 с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој р 
она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну  
 сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног  
ћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон,  
а један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ рече јед 
рски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и ка 
ије у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> међ 
означи сличност која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја  
ла је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика испуњаваше салон.{S} Странкиње су играле 
поломљеним кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свак 
оварати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како  
розори, и игра, пуцајући прстима, један оспичав <pb n="209" /> потпоручник, распојас, смакнутих 
е би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он  
м, зашто да их дубоко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем 
леко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави н 
ре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам В 
јана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S}  
ше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се раст 
 шарену кутију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госп 
лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, 
ори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад  
а чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је  
е Мерсије.{S} Али, да довршим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опе 
>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> < 
т; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} За 
је спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла :  
 и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обичн 
лренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било  
авља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на прим 
 кад ме мој бездушни <pb n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране з 
 суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и т 
шафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref target="#SRP19120_N3 
...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target="#SRP19120_N2 
нцускиње.{S} У другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од 
е три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у 
тна!</note> <note xml:id="SRP19120_N25">Остави ме на миру!</note> <note xml:id="SRP19120_N26">  
ма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p 
знало. <pb n="227" /></p> <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и бр 
о уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих реликвија — францу 
о дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, ск 
ена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S}  
 да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је ме 
/p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је уст 
нари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудо 
.{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p> 
а добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} 
а неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детет 
о је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ирадо 
е никад није учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се  
рије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да 
су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па з 
скреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?... 
а испите... мора радити, јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Један жен 
зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се 
 и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ 
почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече : 
руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, ч 
што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене  
мени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не по 
ко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бац 
ваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign xml:lang="fr">Poésies  
сно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192 
ају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме ст 
варати „беј, ефенди“, докле год нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет  
ије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на роби 
ликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од 
ве гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим ст 
нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, ч 
 њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће збо 
а се узео проводити као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала с 
азвију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, он 
ли, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шт 
{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!. 
 рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за  
 не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис 
-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се п 
и да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мада 
о нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као 
на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упи 
и плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ова 
И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и тр 
устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова оде Ибр 
танак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није 
 њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за 
упљати чланови.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи...{S} Било је и још н 
ита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p 
д не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У ње 
19120_N29" /> азиски, <pb n="20" /> она остаје хладна; кад одјекне каква европска арија, она до 
 можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да н 
ифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код 
је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, прек 
} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријате 
ахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пенз 
одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље 
адим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми с 
ржао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује 
нкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је  
угој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој дола 
ално, не осећајући гриже савести што је остала без средства да учини доброчинство по дужности;  
 кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{ 
ед Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја н 
е за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?.. 
мљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуд 
водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим- 
ица!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S 
г Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од свих, ова Францускиња их не ого 
----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене 
трани оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше м 
се рачун: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — ка 
и на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</ 
 и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци 
орити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он ху 
 могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уд 
опије, да му жена не буде више жена, да остане од њега <hi>бош</hi><ref target="#SRP19120_N96"  
т одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће мно 
е.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та стра 
S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим г 
лазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав,  
нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од 
ч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече 
ва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претв 
да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди.</p>  
ек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} М 
дица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је уда 
Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друго 
е могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та д 
на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Осм 
моћи један без другога; и најпосле, кад остарите, од мужа и жене биће два друга, од драгог и др 
 дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву  
к болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка н 
ући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по  
да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети 
иш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, хан 
ла.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било  
у корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али,  
i>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознати колико ј 
рсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним преко главе,  
Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мене месе 
а дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише о 
виде на улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге,  
е, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци...</p> <p>Умест 
 у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрц 
жим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само 
латно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ари 
то су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође му 
Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши 
чини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи од њега в 
оворила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што 
исли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не в 
 миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпи 
ипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n= 
pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га п 
 Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам т 
рлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске 
сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђ 
ш не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и н 
кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он 
де понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.< 
ено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити пис 
шкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Ца 
те се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми опрости, и нене,  
у духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{ 
скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Д 
замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; т 
 видео, зар би она још била жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност 
је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, п 
х родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је,  
 сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она 
се с цариградским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школов 
ла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи н 
осиоце јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем 
оше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за 
а наше потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к п 
 лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру 
расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пуше 
пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврш 
</p> <p>— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и бо 
..{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он  
неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова  
До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала 
{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; роб 
{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} 
ву, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула к 
ка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Евро 
ди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару, а г 
т, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовиц 
боде га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!...  
аест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећ 
а је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је  
ју харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и з 
к (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може пис 
 отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она 
 „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{ 
анцуски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да про 
на, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од рад 
} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку ка 
паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n="100" /> <div type="chapte 
дух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејле 
Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти< 
 кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да 
/> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити не 
ог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју поб 
 душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом ка 
ца, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, она све каза 
 се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} И 
љину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка н 
љину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, т 
га.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја  
т, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти.. 
тац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p> 
ила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, а 
да је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S 
шем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га п 
де међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен кипарис!{S} Из њ 
i>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих п 
чи још и <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му  
 неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништ 
а их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу! 
лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истин 
обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шт 
з град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људ 
> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај, да 
е куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет п 
ме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и европска махрам 
ро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти 
/></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Бо 
>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за 
аза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види нап 
таје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лак 
в поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њен 
ко пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Беј 
и...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био  
, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избор 
рине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гос 
вић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богат 
га чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике  
-</p> <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, г 
, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих ж 
е од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазил 
 жени, детету, био врло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била м 
b n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, м 
ано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да ју је видео, зар би он 
.{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она зват 
р?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља ле 
н-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха 
не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нури 
ји би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласн 
е отварао писмо...<pb n="280" /></p> <p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину да 
и сетити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу ви 
 сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто гов 
 осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, с 
са ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10  
 туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 рамазана.</p> <p>Дан 
ђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутро 
опе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила. 
е: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљ 
 ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скепти 
<p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турско 
</p> <p>10 новембра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губ 
 учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем, и 
киром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа  
тених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би к 
 ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она  
е се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јаш 
{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се 
 И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ разви 
капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања  
 књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енглескињ 
им, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече 
о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу,  
јали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и 
ном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је оми 
, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо  
дан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест. 
Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо. 
познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></p> <p>Отац, опрости ми. 
тварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-И 
вориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</hi>.<ref target="#SRP19120_N35" /> 
 дворишта; метнуше око <pb n="41" /> на отвор.{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом  
 ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гл 
отвор.{S} Нигде никог!{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са  
и мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и к 
у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намести око: свет, као обично по турским махал 
 простреше се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза  
тма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се  
вижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, к 
 само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином друшт 
као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико вру 
ужи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на 
} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „ 
лона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и г 
 чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима. 
та има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа,  
 прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим ро 
ђане крај путање до средње капије широм отворене,<pb n="131" /> што су изишле да свирком и песм 
т, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи 
кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под белим танким комарницима 
е место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби 
, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силно 
гледале...</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и  
али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелио 
по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ух 
доше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, г 
 није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости  
 није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, рас 
ују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из дрве 
 ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, ос 
 јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад 
о.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} 
пре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} 
сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад г 
ица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Прол 
буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је требала да ус 
 га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S 
е, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се л 
ке и младе жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобља, разастреше, на египатску асуру, бе 
 сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минар 
стима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилим 
лу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној софи поплављеној месечином.{S} Она ће њима и  
да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколик 
 киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћ 
ега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, хан 
јка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно 
па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те три реч 
р, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац с 
кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Н 
га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право тур 
 диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила. 
траху.{S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче п 
писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="2 
> <p>Ништа више.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђена.</p> <l> <foreign xml:lang= 
и на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сли 
жаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врсниц 
 поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{ 
 Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне љубави!</p> <p>— Нема матере.{ 
 над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} З 
 срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{ 
а столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Па 
и смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђ 
је помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, д 
е она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, 
 до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих фран 
ече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвори очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата.</p 
стови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p> <p>Прек 
 јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је от 
д осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Син 
а сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, притисну прстом једно место у књи 
O, yes!</foreign> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш  
ма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо у 
те до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије.. 
олико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Je t'ai 
рећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фат 
 прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пун 
.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава а 
е зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Та 
 је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p 
инготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Е 
и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, 
></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејз 
ј баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и пог 
оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма 
 то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зу 
с ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико коли 
дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, п 
е на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила 
ју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је ути 
 првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше „<fo 
а светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</ 
 не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука: „Аман, мртав!“...{S} Младога 
весели се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су 
 куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву 
су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на  
тамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} 
агледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ов 
, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из к 
финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мир 
 она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартији, писано фр 
а женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној  
слато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ар 
lang="fr">Entrez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се 
пне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на ша 
 не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо ког 
} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући 
д не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, з 
, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" / 
песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l>  
и боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три ханум 
се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лиц 
је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се 
ад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у по 
навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с  
шао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена с 
S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса ј 
које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, отуђивала од жене кој 
 пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стаза 
у је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњив 
трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; ал 
 дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна 
ој пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вра 
го кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у св 
м три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте,  
ли је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не  
ог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> < 
.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спус 
 да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани 
!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се  
кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</ 
, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S 
ла Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Т 
.{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту прич 
ћу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариграђанка радознало. <pb n="227"  
ога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако лепу жен 
4" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру 
 се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла турске у 
же „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер  
и луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила 
му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „от 
/p> <p>— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла  
 не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилазио око  
Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача с 
ебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојч 
жутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде д 
каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га  
клињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ре 
га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: прв 
и су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћ 
те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јасту 
о на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену д 
 изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девој 
и, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије 
> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ça.“ 
 да мењам места и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим 
 да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ва 
екије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лет 
г Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чек 
наш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким љ 
а да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</h 
користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, он 
А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нен 
 што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе,  
пријатељица.{S} После ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатми 
еница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, залај 
ађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у  
лопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у дворишт 
 нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћ 
сена оному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву ви 
оћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да ј 
{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати:  
аше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе 
дала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> свет 
о, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим 
р на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје гла 
еданпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није ту 
у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа,  
друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да с 
.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долаз 
то шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} 
, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{ 
рији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно 
братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћ 
иједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по 
је <pb n="274" /> чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла  
вила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у све 
 писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше не 
</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? 
о ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза в 
и тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је  
уту!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет врати 
у хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељим 
а бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове 
ашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она се љут 
м лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је 
ила обоце једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.< 
 по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и 
 госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће ни 
адгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се б 
а је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она 
рвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ в 
 знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с п 
 воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP19120_N94" /> 
и Мерсијину гувернанту, и ако је одавно отишла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико воли 
она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, вес 
р не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не запла 
е се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осет 
улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене н 
о је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лиц 
омшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} Т 
пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Монди 
" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашид 
и седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фа 
 је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле не 
ите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— 
 она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, боје 
урије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А м 
ло лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па от 
бави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју неср 
е кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко 
 њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слу 
ко...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Силан стид натера јој 
е пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два  
м се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Год 
 наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену 
у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени 
а се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки као спом 
аправити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сам 
узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у  
 скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све тур 
ледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљив 
епоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест  
окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се  
 свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang="fr">bu 
 беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lan 
да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек би помисл 
о покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и ме 
гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених очију, нему, с робињама крај с 
ију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и ч 
 је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле,  
аје, што допуштају да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а 
уче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S}  
 па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: св 
огледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се доп 
 је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа  
 јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже антерију на главу  
и, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џе 
 она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он прв 
стрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве 
reign xml:lang="fr">mon Dieu</foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су мус 
лно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила.. 
>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе гов 
.. (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она бол 
 А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p> 
е говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бо 
> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да повазд 
риграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчи 
цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет  
д се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео бл 
у с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашини 
ти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је је 
била, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко вол 
мија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чин 
оклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо 
руга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо ма 
 пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих 
 она, уместо да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи с 
богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не по 
цкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, о 
{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посе 
моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи 
а: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „Благо њима!{S}  
 све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест годи 
> <note xml:id="SRP19120_N56"> <hi>Каик-отос</hi>, једно старинско турско чешљање.</note> <note 
и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, в 
ше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target="#SRP19120_N56" /> на глави, на минде 
ци<ref target="#SRP19120_N71" /> и каик-отосу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што  
арасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да 
 Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога  
ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је с 
у, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Ба 
муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S 
ли, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, п 
.{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне сви 
 муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је сл 
мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно д 
ве жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима.. 
да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу. 
сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећај 
лаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{ 
а се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер,  
Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој пр 
кинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум- 
да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најчешће 
о половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека,  
а, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и стари 
 мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p 
поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вич 
ице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне сто 
 га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу јез 
ина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако 
 волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једв 
ref target="#SRP19120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ру 
Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не 
плашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк 
је то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, 
биње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо,  
аџишете новој за старотурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа чо 
n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, н 
каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учи 
немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би т 
ао да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S} Пред 
на, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако; кад 
азговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен  
м и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше туж 
јег?</p> <p>— Сутаниног.</p> <p>— Зашто отуд?</p> <p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка моја тејз 
ог.</p> <p>— Зашто отуд?</p> <p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Твоја фан 
>Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролећ 
ности отеле, она се полако, неприметно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се  
њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће 
урахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфор 
 Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је  
 са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње  
га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га уну 
узме љутина, јарост, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађуј 
х Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипар 
коло седе неколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, маст 
могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, јарост, јер мој вереник је 
ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне  
трашан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> преко собе.. 
ју.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и 
у и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали про 
нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>с 
е пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро доб 
.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турски 
тпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесн 
ове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у р 
 <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио свој 
 А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју  
} Европа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p 
ши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе 
лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла б 
е, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме оби 
арочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се ра 
ери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те див 
> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ха 
S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела 
} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетила да ме жал 
{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више 
рунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће  
аризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где  
еку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па ча 
ва, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она  
шта не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је с 
..{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женск 
епоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала д 
S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не 
а.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Н 
лише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећ 
по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале су 
отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта,  
а лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше велик 
и на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква ш 
p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под 
ет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не 
в њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} Њеног оца зову још и <hi>Јилдирим</hi><ref target="#SRP19120_ 
 као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп 
н рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од м 
иће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју к 
о стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф 
} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јо 
ој страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заигра 
-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је  
јку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворен 
се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поч 
е седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен евр 
ебројено невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудил 
на да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убије 
ен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, 
ма и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што 
 незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива м 
атма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S 
занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше  
е гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је  
 уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се  
те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се 
о играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и  
долској и румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута,  
ма ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, л 
 што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..< 
ла оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, мој 
} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да г 
 харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије  
ко је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на  
е-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљи 
кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут н 
 ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно,  
p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушк 
 а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, 
ем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</h 
ега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свак 
ешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је по 
викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да ра 
ги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар д 
а сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одав 
боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд оти 
смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве  
те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као х 
д би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је  
и с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кад 
ла сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам п 
е.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад 
} Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Д 
јем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његов 
а; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с  
p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале  
} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце 
етка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пр 
ели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбо 
е му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једн 
ма се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у  
ли уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове с 
 Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, пре 
/p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи шк 
је1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су с 
осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{ 
его икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p>—  
а иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S}  
 симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балској тоал 
ао и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке,  
— Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца немам, брата немам, муж 
л-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју 
ики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ј 
да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да  
у дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена  
милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понека 
очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио  
вљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а кол 
седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, нег 
е у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештеном, на једној црвеној п 
 сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску ант 
и за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радов 
 у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примил 
а’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожности.{ 
а...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше му 
 Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар. 
есеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе 
 хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад п 
.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи 
 <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И  
анумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окрену 
па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опи 
ини,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то 
 се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна младотуркиња, онако како ју је била оче 
, очешљана европски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и њених годи 
дна младотуркиња, онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, ти 
 ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину француским им 
ењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака н 
>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врат 
убичастој антерији прављеној за свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешљала је прија 
с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од 
куша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био ве 
 не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p> 
је имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није пости 
ме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казат 
а стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим. 
 Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом 
ним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} 
па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прв 
 без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и  
S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти 
просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему ду 
предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбаруши 
лав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема 
е, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два мл 
живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад л 
 и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Но 
 као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да о 
ала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар д 
 сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толико  
 смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На 
човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... 
лад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула св 
ила сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је ова 
ер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и свак 
...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипа 
менка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она бл 
Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S} Једни кажу: мо 
/p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима  
но сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изго 
те!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости се ч 
..</p> <p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилица, а она 
че и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро  
ћи се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено 
19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме 
, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и п 
је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како  
 ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа ф 
жио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем 
ју, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не  
, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љуб 
ица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице ка 
да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога да 
етлуца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као пр 
атму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухам 
а родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао ре 
 мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устад 
ута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стих 
нао да ли је вече или јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједан 
од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те  
чи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ 
м панталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетен 
актаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како 
века чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да зна 
се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благ 
 мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А т 
мал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити ж 
b n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? 
кривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој сли 
егова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по н 
ст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мен 
 Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш 
ко гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене 
 и мислим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога 
, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је ч 
бе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње  
ави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не 
арах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада,  
 и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљ 
 ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говораше М 
да као нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче 
јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> < 
 Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Ма 
с сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Теш 
је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрах 
} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуб 
њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва  
ва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут п 
очитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је мириш 
ине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „До 
игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад 
кву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, изва 
 теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе 
} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге  
, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она  
ми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њен 
ких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита  
и ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да  
 у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да  
е!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? 
ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену ник 
исли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорила човек 
у снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p> <p>.................</p> <p>Сутрадан створи  
ши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро ос 
а не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <no 
а је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост 
ас.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слаби 
ао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад  
а бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здра 
ала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што ј 
осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; в 
п, опет мио, колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лиц 
ини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе  
окривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али 
уку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си т 
> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвори очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата.</p> <p>—  
ан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{ 
овори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад  
} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, м 
оче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{ 
 погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа ј 
не забринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега му 
јова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гран 
дакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад пл 
за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа 
а за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, ј 
е, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S 
тру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Ф 
, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те,  
би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз 
S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, да 
грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се сме 
зговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О сл 
т...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи  
и је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“  
спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је приј 
 ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни  
{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она  
ене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир 
сећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n="159" /> <p>— Е, девојке, змије око  
et="#SRP19120_N83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, 
ли што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p> 
деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце 
ка, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепооч 
 у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ как 
ли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф 
о онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, 
оја га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно 
 мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мо 
иром отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јав 
Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с  
по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с 
о увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, н 
 јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луд 
ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:la 
ебо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <p 
час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неискрености!{S} Колико лажнога морала.{ 
сти, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енглескињама и Фра 
дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се 
нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав...{ 
 здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ р 
аца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха,  
е жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жен 
иком развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да 
ке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Ал 
и, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле 
 дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се виш 
ећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с  
рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јаг 
д врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Ам 
 то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да и 
е чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лиц 
 Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, де 
јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој 
таротуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па  
ла оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, он 
девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?..{S} Кажи је л 
идљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На лев 
ајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исека 
не), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих 
 узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију,  
ах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам и 
а.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала 
ња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпа 
да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у су 
а?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џем 
ао да није <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу н 
 моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвик 
њачи на столу, откривена лица, оборених очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно в 
она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се 
дравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Раста 
нуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{ 
куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се  
и, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, 
де је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, 
ао род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се 
 <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих француских слова...</p> <p>Понед 
 се, пуца прстима, подврискује, преврће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се 
друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и  
 Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На ово 
— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна 
бра 1907.</p> <p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S}  
егове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као 
да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су 
о башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме т 
она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо. 
може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} Гледајући њу, а  
обуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјорти 
 побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начинила ме новом.{S} Она ме је волела, и жа 
мури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не проб 
већености.</p> <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бел 
 глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништ 
а сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота,  
ла мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, в 
 као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар 
ца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна  
фоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, црвенећи, кри 
ле два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувал 
Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па  
опом брани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због св 
Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она 
едним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target="#SRP19120_N5" / 
је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то 
преко лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижн 
 округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узн 
ослуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење његова унука и 
опушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, к 
</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече ста 
 струју новога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и необ 
 баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је  
се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не 
мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају о 
 на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопча 
е турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi 
ати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога д 
ну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу 
уседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, 
отужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па  
дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S}  
и био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи 
ије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чу 
ма да високо дигну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, в 
ихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина и боко 
е у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка вик 
Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким санду 
ве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба,  
р-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задр 
/p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се 
p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијан 
муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за  
 Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> < 
чи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се вр 
досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тр 
 пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, ра 
е код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> < 
фур</hi><ref target="#SRP19120_N91" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, о 
ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити,  
 као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како ник 
аже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </d 
их волела да изоставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо  
кри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, п 
етрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас дра 
дмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брања 
ије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела 
аложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар 
 дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то пр 
Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за ж 
а тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и код куће и кад кудгод о 
 лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем 
 Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти р 
 n="109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пу 
је, на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка  
на.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и т 
"29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпо 
кре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега< 
 кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фат 
Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од  
жене за мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</p> <p>Необични путници спустише се  
ила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја  
, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се у 
<hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано,  
{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор жена о женама и буне се н 
а пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родите 
<pb n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и 
и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер човек је, 
која је или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ре 
 једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад  
гом, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола  
до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало прем 
То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад пом 
 за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да 
д не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он  
е могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</ 
рпљеним чаршафима, и неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници оста 
 оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али н 
к међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну 
породици, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи стр 
, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p>  
а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа год 
Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове прово 
 у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се уч 
пиџик, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сут 
е!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. 
S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у ку 
знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и 
!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега пре 
зблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у засенак: огледа 
војку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p 
о тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако 
о је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} 
љиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно 
 Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с  
воја фантазија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли м 
 дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту 
Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест,  
познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им ка 
га не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборави 
се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну сре 
лаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јо 
 сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је 
и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— 
он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, з 
 се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да 
 јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и р 
крије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња 
ји је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни св 
азговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узб 
де за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже 
устави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе 
ке у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да  
исприча своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница 
ренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много проз 
и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} С 
ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да с 
 Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> 
="186" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој  
 Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав 
игару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је вр 
го њима!{S} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и му 
у хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби,  
их серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице 
, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље 
!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе д 
гледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме  
брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не  
а путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вр 
S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и 
аврши лекар погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с р 
 била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша гото 
 би била изобличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, муч 
ећући главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сест 
м преко косе; направише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови  
ге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се разв 
е да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз р 
ана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ј 
 је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, г 
иђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што ва 
м и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала... 
о је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S}  
. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије ра 
?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? 
м знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а  
 зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два 
. чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође 
н мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему с 
ескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске 
едну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто  
 осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са м 
има поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма ч 
гова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t 
д тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна да јој децу не би дао. 
епоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погле 
, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је о 
 сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Дом 
дели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пи 
авно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба к 
глашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О,  
 и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бе 
 нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђер 
ути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под гр 
ских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима,  
неш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљи 
дан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очеш 
>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече 
ав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} А 
узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фат 
 метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежи 
да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: с 
 буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је 
ога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману 
ћање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам  
алебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице 
тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун  
p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћ 
овек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S 
{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би ж 
а је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S} Ми овамо од жене коју вол 
а да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила са 
а?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна  
 ни косу, као да је била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml:lang="fr">Mon  
а лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не потк 
довољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је  
рлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци по 
т скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изговарала је: „ 
тлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зер 
 не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да  
 као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући ка 
Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је 
х народа, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом, преживелом установом. 
 Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" / 
етлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, 
але се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S 
е Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, л 
лизу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! 
мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је 
нижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} 
ла да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити  
S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени 
ве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно 
дало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Исто 
на, ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што 
лену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родите 
беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џ 
 чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка  
друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не с 
/p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја 
огу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љут 
ни слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила 
културна, културнија од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с 
зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају:  
 И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и 
 нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и 
лака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно  
лазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свек 
<p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало т 
енину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због 
Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу децу.{S} А кад 
старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се  
 шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко 
ру.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано 
колико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се 
сија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S}  
би мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема,  
ејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши  
а се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он  
ет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађ 
ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа 
ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече 
 с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има  
ри крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред к 
 је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који  
аног меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав< 
право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви 
 с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у јед 
реће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју историју, пошто реч 
тепеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, за 
и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, ма 
чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф 
ала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу  
го мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> < 
и, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигр 
омшије хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протера 
е излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав 
после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње ц 
замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за ту 
ица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа  
 чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и  
ли с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га им 
 беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес  
ш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је треба 
родошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљевање што их 
 Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал 
цу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене мус 
{S} Затворише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, ал 
 ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p> 
е његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном ту 
сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали з 
и Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, 
ом; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај  
ачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечер 
</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски бро 
p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а  
ршију, у чаршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и 
арно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа.  
p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пруж 
 мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну,  
 је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљеск 
а чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> 
еискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само 
зиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непоз 
чим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им 
оце купују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није 
 то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу ос 
 плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љуб 
нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се 
сије опази њену промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и пада 
о још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И  
ти се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било невер 
ује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик фр 
су сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену шт 
, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да је  
ћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, 
ошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву н 
стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је ов 
ма, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око по 
ле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да 
акала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; ал 
, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја са 
а писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после.. 
се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на б 
ng="fr">mon Dieu</foreign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћут 
маше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од 
, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му д 
рена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочек 
 црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом с 
 своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, 
 сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" /> сам плаћала његовим родитељима да га  
„горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како 
, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у  
е ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по ж 
улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дет 
Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, в 
p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као  
е свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије 
џилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак м 
, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски о 
пијан као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу с 
 затворена, нисам могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога. 
аки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> 
м. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан,  
оше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле  
изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим му 
болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница. 
нило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физ 
и, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у  
} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> 
: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не 
ј чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сес 
, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага  
„Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоће 
е нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабук 
никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју  
шој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводим 
 пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џе 
зненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, иж 
 викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико мес 
де ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p> 
ом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S}  
анично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опаз 
Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрах 
увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад  
ва балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></p> <p>— Нашо 
ом махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње  
 у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb 
рт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га  
еколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену 
а обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови,  
тма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше кла 
иш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, 
 а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада ож 
 нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају 
криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „ 
та за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је отерао. <pb n="261" /></p> <p>— Да отера овако 
леда тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} 
о, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече 
 су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европ 
у — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом установом и раде му на р 
о турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно ос 
 детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи вол 
киње којима је матерњи језик француски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, 
тражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на  
 али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p 
 „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је ра 
{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Сн 
ћари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила 
сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој б 
ва загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је  
г гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсиј 
ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бо 
увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати с 
јим устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико м 
у и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је  
} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Превари 
 сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три м 
ају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље  
и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мер 
казано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа 
тина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и  
У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе и 
S} Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толи 
туј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво 
немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она 
та; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје 
отрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после 
анцуз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „А 
ерње, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита 
ли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се ра 
 Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом 
тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствар 
се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у ве 
војчица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши об 
обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућ 
китиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узр 
летва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци 
е, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по не 
{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није 
ост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на 
ач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што  
лакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти 
{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма 
 госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фат 
управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели д 
у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса 
а...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исмаил Дортјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-хан 
ним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Турки 
 то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много саврше 
ек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно п 
лакала као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спава 
 Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох  
единицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафан 
че:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео  
не, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незн 
е као њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како м 
 моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренг 
} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она 
рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо п 
афет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кућ 
ги сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од ка 
ики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито  
лађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју истор 
>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Ем 
атворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод 
“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си  
огрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине не 
а; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чин 
ћом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпо 
овако, ја је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њ 
Он је видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из 
икла...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму  
ростите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, м 
пла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баб 
о умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће  
 сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођиц 
а кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало не 
/p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде с 
редства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не  
ог ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму о 
а лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, 
.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до  
.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од жене не 
опис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак  
уту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути ре 
 овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту,  
и се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави  
о право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да 
анпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од д 
ри, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца: „<foreign xml 
они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне х 
х; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ј 
риносећи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она  
Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то  
прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> 
ице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик:  
ше лекари, два Грка и један муслиманин, па кад видеше да ништа боље од њихових лекова, они реко 
лесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p>  
/p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бог 
м: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а 
а; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни м 
ана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја  
еда у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— 
ље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој зацело не би „у 
неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне ма 
еврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и 
 блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овак 
а.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад  
и у Солуну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-С 
кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да па 
 она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи. 
ајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, 
сте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда.  
да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отвор.{S}  
егобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или 
S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га исп 
е?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе м 
 не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се 
ше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра  
ма, све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из једни 
 рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем  
трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{S} Кад виде неп 
ту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом 
аде Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зор 
 једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутр 
 њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле 
у, да отклања вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} 
ну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјор 
 не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе. 
а онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли 
 се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „У 
у руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омир 
, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и ос 
 сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> 
гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на 
е грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-те 
-тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— 
 Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас 
ац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет  
 рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и ре 
, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам  
ио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја пи 
болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се бр 
у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница 
старе потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким а 
риђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, 
> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе ј 
 сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да  
} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, 
 бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној 
— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и  
 отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила дру 
што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се 
 на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год когод од ти 
изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с де 
ет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове оп 
ра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем 
 шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаћ 
р полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитв 
с на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натова 
 и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта 
рева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а у 
мо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робињ 
стане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не  
мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103 
лижи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је би 
ед Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покр 
а детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Ариф 
ут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала  
и цигара.{S} После, разговор, разговор, па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p>  
 заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе с 
у и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо г 
, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно  
е их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се 
драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срц 
ковима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема м 
еветнаест година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енг 
љив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у д 
 друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је  
довичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi 
} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} 
мине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да 
кве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе! 
 изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p> 
ади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да 
ао Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но 
принесе својим устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а после их сте 
нски витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски бард, ил 
лободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да 
као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље 
е у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му  
јук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик 
ли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S}  
 рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни 
{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ 
еси ли видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад прохода 
и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујук 
том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233 
Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају  
аћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препуни 
, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сес 
трпљењем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва ј 
ј и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пре 
капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да 
 без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} 
ред сведоцима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, у 
, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико п 
ата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене 
јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима ј 
ара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје!{S} Ос 
њаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много  
сано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њ 
чинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотл 
х, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S}  
едам захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S 
лико желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И он 
д „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављ 
шла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа д 
дао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Die 
, прерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њ 
де чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S}  
тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, 
а скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увели 
н, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају 
да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!... 
 Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S}  
 је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба к 
 па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице,  
се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се н 
Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх  
т ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне тр 
нумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој 
навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="2 
> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. 
амишљен, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајк 
о осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у 
ви „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} 
исао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренут 
та је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погле 
е пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, 
зија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p 
ез мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p 
атра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</ 
чни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> < 
ао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар  
овориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, 
!{S} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и боле 
шем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна. 
уркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Т 
ренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој 
 старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак 
очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта каже 
нежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је  
 не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{ 
срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, п 
још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре,  
у завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, зам 
reign xml:lang="fr">friande</foreign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, м 
, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од ње 
а, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слуш 
— свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он,  
} Као други, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут на другога пу 
е сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уст 
 жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пље 
она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну  
, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алл 
о пеном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер,  
амо политичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} 
је, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује 
ени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, 
аху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама,  
илосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђа 
 из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман. 
зиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку,  
ошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћ 
/foreign><ref target="#SRP19120_N25" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз  
 један образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на уг 
 скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а с 
{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка пр 
 не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести. 
е нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се на 
ђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао  
да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми  
 с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, виш 
..{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> < 
ушо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад п 
они, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му  
а, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гр 
а не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S 
 пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посл 
же озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европ 
ла жива?...{S} Отац није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{ 
и вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толик 
ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај леп 
ст, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мил 
хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке ха 
гли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас  
се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у св 
се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S 
асмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не,  
а су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:l 
 се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања 
 ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог ко 
<p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве  
рвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, 
ну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му  
мац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S}  
 с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је б 
о или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете 
авију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари? 
ек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја н 
же бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју 
овати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, кле 
, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, с 
естара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни  
и ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29  
беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну 
чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће 
ке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели  
раја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фа 
а и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке и 
о најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има јед 
ди, грло и врат мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атла 
рили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спа 
што остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини 
ија им доносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Је 
тник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности измеђ 
код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а  
 изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја н 
ене не би дирали, него би их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд у 
ло не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако 
лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шт 
а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— < 
>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у  
ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун 
S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуш 
хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће,  
што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисков 
 брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још 
 моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града,  
никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са ж 
сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне 
њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши  
oi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adieu</foreign>..</p> <l> <fo 
склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућ 
им човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости. 
oreign>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се зак 
лела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је ве 
утије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару посл 
ад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце,  
сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слу 
 да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима  
 једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана 
тству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чул 
> <p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па 
.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S}  
 кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>—  
 си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не 
 да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече... <foreign xml:lan 
 За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско в 
није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него го 
не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</h 
е је добро, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно 
шена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p 
ала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S 
уд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" />< 
 Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А о 
ина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да ј 
Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто.. 
 да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка 
ло невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене,  
Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не 
оп...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа 
} Дошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозна 
шта више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упит 
колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много уве 
ха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи чове 
а суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица 
гледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родил 
 рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у 
лушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа р 
{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним 
млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођ 
} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти 
крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их ј 
нуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни к 
ете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, 
јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао п 
дног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, 
„Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси м 
лим: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У с 
м од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно ш 
S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и зак 
О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињам 
"255" /> за подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће п 
to кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше 
стио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрча 
Ономад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове м 
ло..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писа 
ана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина,  
eign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ Па се после кратког ћутања здравише теменима, све редом 
он!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да морају да се узб 
 бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се оту 
.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb 
су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па мака 
p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је с 
, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту с 
е због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p 
е може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месеч 
плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису  
 И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не  
и, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; 
чима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те  
главу и погледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест по 
ће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Иб 
 озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ха 
ка: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на гру 
у се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те в 
 мене француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> < 
е, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комите 
p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као  
, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. 
и, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стриц 
измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију? 
сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашљ 
хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој дон 
ла највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па с 
јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да 
 после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign 
милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP19120_N102" /> и број 
м буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овог 
ј узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-бе 
дрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} 
лико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати же 
овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати глад 
буче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен  
амигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il f 
ме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да ви 
вих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као 
била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви гов 
се Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни 
нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен вр 
<pb n="182" /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће сам 
 Понова леже, плачући, поклапајући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач. 
побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дир 
падне младожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам б 
 имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за неви 
е.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје  
. спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљ 
ку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— 
јпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легн 
Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и на 
в га преко половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана 
и?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и  
 кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ха 
 се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико т 
иманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије  
ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шап 
— Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насумце, притисну прстом једно место у  
зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац т 
ри па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и  
 се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стом 
бном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у леп 
топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говор 
><ref target="#SRP19120_N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелан 
емзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифта 
.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење 
хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, п 
егнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се раз 
 осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p 
вршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, о 
рвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут кр 
овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још са 
езни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз јед 
протерати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја ипак 
 смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђе 
кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић,  
го снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту,  
{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали,  
 опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробље зар 
 танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све т 
.{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S 
це и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли ко 
ају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, же 
а Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави 
ци беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жа 
n">O, yes!</foreign> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бић 
. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По 
i>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а он 
 с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те и 
; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, 
е задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли  
иградског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски м 
„Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; 
њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених бреж 
.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара  
у.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S 
 је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на по 
чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi 
ml:lang="en">O, yes!</foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих 
ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign xml:lang="fr">Poésies Nouvelles</fo 
ираху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од 
} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">M 
преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све 
ага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лаг 
то, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљко 
 Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: бр 
е доста турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје друг 
уца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли 
, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја пр 
} Да се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну 
и она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он  
S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она 
ло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре 
p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима  
а првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лиц 
и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у  
ти то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече:  
ослати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном рас 
о је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није по 
а свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језик 
. — „Каква?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам 
“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“. 
илост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би м 
он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се 
.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „Па... <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>... ви  
<p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гл 
обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ К 
д више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела  
...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.< 
ецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, с 
о зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том  
ха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема. 
је, преврће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе м 
мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А он 
у?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да  
мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је т 
дају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а н 
 у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему ниј 
 /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу... 
нога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло ми 
е умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа поређане у  
а и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим народима...{S} Ови Фран 
и чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се соф 
ећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не зн 
елим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на проз 
} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из м 
азник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бу 
ајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену 
едан рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да па 
 је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љу 
даје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за д 
само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се  
, ни куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а  
свесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде беж 
ишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао су 
у, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке 
собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — 
има као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем,  
а изврши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И  
S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли с 
их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела 
икну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> 
, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем. 
 се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је шт 
амаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше 
" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је  
цускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек  
тане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p> <p> 
19120_C13"> <head>XIII</head> <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хану 
отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га помиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S}  
ам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!... 
 ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мави 
 пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје то 
је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џе 
а јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затв 
га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у л 
а.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћур 
леде, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је  
; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један м 
граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу 
, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако 
говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, 
ас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају х 
; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир 
ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши  
 „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отска 
ацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер тра 
{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Well!</foreign 
а моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи р 
> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; 
 обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Нас 
напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пу 
изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је бли 
} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врл 
, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теч 
 не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало мла 
е, па се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна  
{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква венчања?{S} Ко их је ве 
оже бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати, носи 
 би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имај 
<p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала 
а прозорима нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразг 
анпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући кој 
био се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и 
је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дуга 
ко слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плака 
 Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела  
авља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршиј 
саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} 
 она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли д 
а поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева и паркове?...{S} 
ан велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мириадом светиљака те  
Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да 
о тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у тетки 
е штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Из 
 очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживањ 
 га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с мили 
; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то свој 
вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, м 
, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он 
ишина, само покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућам 
покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> <p>Џемала нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так 
рибра, свесно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад  
га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пут 
једва иде, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одма 
лачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпу 
доскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисил 
</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— От 
сан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изоставља 
а изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну  
о, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пеши 
аволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“ 
еже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што  
 Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи растав 
 она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у  
, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да  
, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђ 
Rappelle-toi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adieu</foreign>..</ 
напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите вичући.{S 
из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, 
омисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа н 
 Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанк 
бројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као 
е су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече за 
син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p> <p>— Аллах!...</p> </div> <pb n="121" /> < 
/p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног му 
 Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да промени 
а се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!.. 
 да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали 
кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у об 
ре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти. 
p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францу 
е закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно кој 
, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи  
ла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} П 
твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а 
е удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у  
ко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фат 
/note> <note xml:id="SRP19120_N24">Буди паметна!</note> <note xml:id="SRP19120_N25">Остави ме н 
} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А 
а сам паметна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел 
љи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тет 
20_N40" /><pb n="35" /></p> <p>— Ја сам паметна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш  
а: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, напунише се сузама још како њен  
ла га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати,  
моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S}  
S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи! 
ла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео 
нути револуција какву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и р 
ла овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете 
да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је з 
ј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног велик 
он, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Франц 
, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она 
 сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестри 
од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{ 
поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа  
 <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није мо 
ку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су ј 
ote xml:id="SRP19120_N71">Турска хаљина памуком напуњена.</note> <note xml:id="SRP19120_N72">Не 
ма: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а о 
ашиница пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дуга 
ва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене  
ила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да твр 
 од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном ко 
 с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је не виде 
ти га целог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви ка 
<hi>Шоншету</hi>, девојче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Ж 
ху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове 
09" /> потпоручник, распојас, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим рас 
а, уђоше један обријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и јед 
ико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као 
ивала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу  
 и она жели за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, 
на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожно 
{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице 
е:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже  
е о оборене споменике покривене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле  
Нема никога“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се с 
весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, прип 
ка продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема з 
 антерији, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од рос 
кину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на ш 
ују, замењујући им фине плитке ципелице папучама наврх прстију; стара пашиница обу своје које ј 
учник, распојас, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с б 
жате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа к 
Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као де 
ој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</ 
ма поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова г 
 Старотуркиње метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дође мисли да му је код 
ашно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нера 
мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“  
ад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе с 
зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи  
у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше 
с с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он д 
кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на но 
же Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у  
неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да покл 
ад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, 
и се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се н 
 за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити ра 
 неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу 
а живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за д 
{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би л 
 ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, ка 
„не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „ду 
} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и ник 
ћи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у с 
испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p>  
} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте, која им често  
ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела,  
: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ животаримо. „Живот в 
вила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим. 
 тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакв 
кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњ 
да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ живота 
сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове,  
е јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 јуна 1905</p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у п 
да сваки десети човек — проси...</p> <p>Париз, 30 јануара 1907</p> <p>Ја, бремена, јуче гледам  
, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја сам мајка</p> <p>29 а 
 турски.</p> <p> <hi>Песма</hi>.</p> <p>Париз, октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило 
уској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 новембра 1907.</p> <p>Душо!{S} Сиротице без им 
ек сутрадан, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам нес 
ед да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p> <p>У његовим лепим плавим  
ја полако умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29 априла 1907.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</ 
атске Школе.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тра 
с Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво францус 
ала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог и 
 по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} К 
 Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по укус 
p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој најскупоценијом чипком, дубоко изрез 
 у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи  
каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} А како виде 
рала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од к 
ати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у  
ан младотурчин.{S} Дошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита  
иза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, с 
е спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му  
t-de lit</foreign>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но шт 
 сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам  
ладе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на столице донете из Фатмине собе: н 
ајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете ј 
тмом и Мерсијом, обученим по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се г 
 она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, ос 
до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише  
алате, или дворове француских краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно  
ој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, мног 
исаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а 
ри су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина  
ине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се о 
note xml:id="SRP19120_N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note xml:id="S 
 не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— 
-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако 
ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј у 
апије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече б 
ли са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор 
 Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „М 
иле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће  
 крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> <p>Џемала нема.</p> <p> 
си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она слеж 
удске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине, берберин га посади 
ре.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну  
да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S}  
има.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвено  
љице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љ 
од своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе  
и оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у прост 
 би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа  
ко и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и ве 
ло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су  
вала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте 
еса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S 
, нечитана, нико неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођена робиња, немајући коме 
> <p>— Или кад гаче гуска, или кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, го 
на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p> 
и кад виче патка на кишу.{S} Она је као патка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси ханум 
 умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у м 
Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом: нико ништа не уради, док не пит 
ак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— 
ражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S 
це.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом везене.{S} Па 
идео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав из 
рља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чин 
те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је  
т ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циг 
 син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} А 
тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем кој 
 њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њен 
.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} 
а је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu</foreig 
је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је  
Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балетки 
е свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како  
духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сес 
солунски бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена 
 дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка 
нц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе еми 
тибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} 
 а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а М 
, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <foreign xml:lang=" 
ј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а  
иградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она  
оја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни вид 
им твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе ј 
 Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену с 
 лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старц 
ет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале овакву каква  
а тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сам 
рвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи једног комшију, па об 
фтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха 
“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше 
е скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене пос 
што Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, ал 
а после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, А 
то их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији 
оше је свекрви.{S} Свекрва, цариградска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој н 
сположење“ доћи једна стара цариградска пашиница и три младе Цариграђанке из највиших кругова,  
 и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, из других три младе  
престано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа ј 
е чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срц 
одиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па  
 ципелице папучама наврх прстију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела. 
и у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Царигр 
те ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непрестано 
 у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, 
ве и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук 
идиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказа 
ратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповеди 
Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p 
д буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} См 
а разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погледајући у све редом.</p> <p>Оне четири нап 
више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јо 
 срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, 
та која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиниц 
тно.{S} После ифтара почела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као с 
да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек п 
 оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је 
 А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиница необично побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-хану 
о лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја  
 муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога си 
ава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела памучна антери 
 мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучн 
ота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена се 
ама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, че 
је-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p>  
елике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и ис 
у башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S 
туркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом 
пажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије 
 за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лук 
 неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још  
еј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љ 
јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у ове  
, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је 
а и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опе 
 се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добр 
:{S} Францускиња...</p> <p>Ово ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад,  
агрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви 
есело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе к 
оји с пољупцима нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кр 
 повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, п 
 волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али п 
а Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским кћерима, јер оне имају гувернанте.{S} Она је  
прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А  
 она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је 
прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је донела она  
 Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто 
ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџаковић, да је истина богат.{S} А  
ком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољ 
 О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам в 
смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано сме 
Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ха 
на, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рек 
цу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко 
оркама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема 
Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и р 
а чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио 
ротурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз капи 
и муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испр 
што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира др 
даљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изгово 
еде сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу 
келтски бард, или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине,  
и да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ак 
соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чује 
таком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје 
 ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглеск 
и оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и т 
 госпођице, моја мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песм 
а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим л 
селе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певач 
га лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје 
фа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, о 
 прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвориће се,</l> <l> И  
 светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале он 
 полазе испред њих, звецкају зиловима и певају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спушт 
 да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за то 
жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем 
arget="#SRP19120_N101" />, које дервиши певају? </p> <pb n="203" /> <l>Нема греха, нема греха < 
ћи се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају... 
ону турску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, извише мало врат и 
о — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици:  
.</p> <p>Сутрадан створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа к 
о зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док се г 
 чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћу 
уму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла к 
 пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву душу, зами 
 говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете к 
гне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жа 
о чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико 
е, седели су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звуч 
д од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих  
етила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од  
?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато шт 
ело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и 
{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, 
 Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам дево 
од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка ви 
Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: <foreign xml:lang="en">Come!{S} O, come, my lif 
омшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунске певачице, потурчене циганк 
чила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> < 
е длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокв 
">Miss Black</foreign>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели ж 
у чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да г 
ио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиља 
а плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била уби 
осте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас госто 
до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</hi>.<ref ta 
елите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захвално погледаше Шехна 
еџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљ 
еселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише к 
 сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње ханум 
на је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њег 
оким теменима, и, праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње  
један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачиц 
ма.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га п 
иловима, и певање једне чувене солунске певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз  
шини помеша глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле на 
и.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој  
орећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, 
O, come, my life's delight!</foreign>“, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се прибли 
ign>“<ref target="#SRP19120_N61" /> узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу 
 с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који  
не поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдесет, једној удови 
ко по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано  
како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target="#SRP19120_N7" />, како по њиховој 
мала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<r 
а, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-од 
на неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и по 
кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог 
мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама слу 
арало снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред 
Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је в 
опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, т 
етње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље  
у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена,  
— залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене крово 
једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико 
.. бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је  
 санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, сто 
а се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пр 
а велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слатко 
, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман 
огу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а 
је било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни  
су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојиш 
азе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прош 
ила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, 
.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају 
ки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њи 
xml:id="SRP19120_N57"> <hi>Сто најбољих Песама (лирских) на енглеском језику</hi>.</note> <note 
 брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бог 
p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хану 
а официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају 
викну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма т 
 пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас по 
едно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начини да жене понова  
 xml:id="SRP19120_N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note> <no 
 легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се  
узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире. 
месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску меланхоличну а 
e> <note xml:id="SRP19120_N101">Побожна песма.</note> <note xml:id="SRP19120_N102" /> <note xml 
очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви п 
ину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљин 
де, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мо 
, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цари 
еним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спавале.{S} Страж 
 говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невес 
а; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене 
орана.{S} Писано је турски.</p> <p> <hi>Песма</hi>.</p> <p>Париз, октобра 1906.</p> <p>Све што  
 сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће  
а сам свој <hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Пе 
 жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из р 
е, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на 
ла.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џем 
ао муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{ 
слушају грамофон или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да  
шиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвараће <hi>нијете</hi>.<ref target="#SRP19120 
јући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом м 
 своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње 
ору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је т 
ремали за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, и како да прави темена пред м 
чини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању т 
овембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</p> <p>10 нов 
, једну сентименталну и монотону турску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише  
!</foreign>“, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...< 
гани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвориће се,</l 
b n="131" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S}  
 није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она сме 
 и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> 
на кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајр 
е је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окре 
сму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је 
20_N10" /> Наједанпут, домаћица прекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе поми 
уци и узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је чита 
о главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго је  
ије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; п 
 с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред 
................</p> <p>Сутрадан створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p>  
м; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „<foreign xml:lang="fr">Adieu,  
 моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: <foreign xml:lang=" 
 чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: на ули 
ет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледају 
мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у ме 
соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се пробудих, и  
Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : 
а, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње,  
/> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа 
 нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S}  
уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге  
о неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она как 
, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно 
ад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> 
 А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне 
ити слобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада:  
и мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам бли 
иња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца д 
ми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чисто 
 је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад 
ме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле б 
хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чуј 
} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљан 
{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш 
т походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, 
 гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад  
 купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ј 
, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза 
а са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећ 
ра на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: воли 
лију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гле 
сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И то 
19120_C3"> <head>III</head> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с 
, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих  
.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја 
</p> <p>Петак, августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад г 
 молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пр 
толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја с 
себи</p> <p>--------------------</p> <p>Петак, августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, 
личале дочек гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобој 
аше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црни 
је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте  
у у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S}  
 и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: 
S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разгова 
е моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заоста 
о се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући ч 
ругарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти ма 
на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде  
. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана је 
у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погл 
<p>Ове године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: променић 
 Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> < 
удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на вл 
не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч 
го према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и роб 
у, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певал 
иф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано 
 Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање,  
г дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових б 
l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком 
А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом дов 
 Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње,  
вовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за 
 се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</ 
 оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без  
е кесе, четврту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене  
д, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у  
жно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице 
 малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, ст 
 купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две,  
у год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је то 
оше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{ 
и дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џем 
обиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref 
трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на вре 
 кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири  
разведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} 
и оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Н 
друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој 
/p> <p>— Па кад ја нисам крила лице?{S} Пече... <foreign xml:lang="fr">Mon dieu!</foreign> кад  
u!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћем 
јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за 
 горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум,  
-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла". 
p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да с 
} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме 
кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до кап 
 какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама т 
е Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p 
 шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у со 
 свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, ни 
ске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин 
, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној заб 
е смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облил 
је, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не зак 
рдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанк 
ф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је 
ој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род. 
не видим куд идем; а кад код куће дигох пече, на очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} 
Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, мл 
са као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S}  
 раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да 
аршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и 
и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворен 
 шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица  
 гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подбрађене зелени 
аршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људи 
ри не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице виде 
љинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, м 
ми!...{S} Она је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{ 
 да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши:  
Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, један 
се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама 
> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у ве 
S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, 
, као цариградске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> <p>Само се молим 
 мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на к 
ваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће и 
а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> 
ла из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по П 
шна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по сл 
а ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башј 
ских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипа 
, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то.. 
 леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у 
етки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам 
е да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да  
И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она 
 у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звец 
 Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p>  
о дана побледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p 
 и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и  
а сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не гово 
а опасти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p 
ако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку туп 
и ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“ 
 да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један ње 
у из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и 
м, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, им 
ити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може  
кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Д 
ј се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће се испава 
} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене.. 
е све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не  
 дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да више немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох  
отрцан миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу с 
на од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја с 
Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохот 
 да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела одавно овакву.{S} 
би Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} 
Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она запрепашћено, а  
руп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и 
ним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" />  
јашњиву <pb n="254" /> одвратност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевнос 
 и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли  
говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и 
 крила!</p> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, протераницу, просјака!{S} Како је је могла во 
риграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, само т 
 сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свог 
волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></p> <p>—  
 си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пија 
Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p>  
{S} У својој соби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике европских град 
ука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам.{ 
>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} 
ћи учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло дево 
 у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанство, непросвећеност, дивљаштво, разврат и раскош, 
ети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и 
ворно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпе 
 кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су ње 
није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислил 
треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је  
ратким китастим уводом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом, њему се смркав 
о дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као 
ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо ј 
 мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела б 
 кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи 
суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, от 
ени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} 
ече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ћ 
 кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је  
 зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друшт 
лаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко н 
ум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га све 
 што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кће 
ишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна 
u</foreign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: пром 
то зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису пит 
идај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p> 
ите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— За 
дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њега волим!{ 
 до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида. 
.{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дува 
191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p 
ма Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb n="204" / 
после, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши 
а јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> < 
д селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам 
> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота 
 је анималан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми  
старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефенди? <pb n="191 
 Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој р 
е зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње 
самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две ча 
огледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>и 
и знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окуси 
} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплак 
у косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се  
/p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине,  
е, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} 
ускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се  
230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми је 
 на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу,  
... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цв 
рској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} 
ице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, пр 
ара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиница необично побледе.</p> <p>— Опро 
ахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била про 
 шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, ал 
е љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на на 
рљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi><ref target="#SRP19120_N95" /> пр 
в</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с град 
<note xml:id="SRP19120_N88">Једна врста пилава.</note> <note xml:id="SRP19120_N89">Позивање на  
кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, ре 
„елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро  
каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве  
есара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкињ 
 весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана... 
слане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="2 
 изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак  
ва стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, ал 
ију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све преп 
ва! понови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од 
 са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунск 
авила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће бити добра дом 
 разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воћ 
а мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} Ове жене имена немају.{S} Њих зову једним оп 
опуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској деци и 
 језику бунтовнички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе сам 
глескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне вели 
зел Дарно је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: прерушила 
зде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма  
<p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих ва 
ан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читај 
вори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љубави!{S}  
оји су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" /> Госпођици, били толико мили, јер  
p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, преписив 
та да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали 
.{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang="fr">Venez à la maison, Henr 
 мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а 
а узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир <fo 
оред најсветијих реликвија — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала 
дну лепу шарену кутију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од м 
ла Мерсијино писмо, на зеленој хартији, писано француски...<pb n="287" /></p> <p> <hi>Мој дневн 
као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> <p> <hi>Песма</hi>.</p> <p>Париз, 
учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо  
лиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенди, прост 
и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, св 
} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно  
ека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лак 
<hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини му 
 <ref target="#SRP19120_N62" /> </l> <p>Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]са 
о смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml:lang="en">The hun 
расно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских п 
аким ситницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.< 
.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xml:lang="fr">Је t'aime</foreign>“ 
 изменити док је наше вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при 
атму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и  
ла унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго пи 
еном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љуби 
пођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а кам 
 замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само ње 
ћ амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече 
S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и н 
 бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше  
ешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S 
 тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се п 
 моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце по 
ела код Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су 
 xml:lang="fr">bureau</foreign>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, б 
, добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не мог 
и су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком, на колену:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Д 
брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p> <p>Драги мој Чарл 
стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну  
меју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчи 
 док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подм 
јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе  
ња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — д 
ико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана т 
 заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— 
недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те  
или да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па сва 
бу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p 
и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца!  
Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми  
..</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Ma mie“</fo 
исмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему  
е.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљав 
ховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>------- 
иња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на у 
{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то 
вори мојим матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то пи 
епо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма није ме толико изненадила колико ме је забринула. 
имао смисла почетак нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то  
м се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удад 
ш смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо 
,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте на 
оје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Је 
ва, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>—  
ази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече д 
од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак 
идесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовск 
 нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он 
па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутије.{S} Мили руко 
м-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, посл 
 се да извади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти 
јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела 
 <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комадиће и даде Ђулренгији да то ба 
т ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копи 
 <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему ни 
претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као крив 
 је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже! 
ину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши 
Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му ј 
hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</ 
i> </p> <p>И не поздрави друга, затвори писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она беја 
<p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом" 
з „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p> <p>Преко оград 
а би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што сам г 
 Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" /> косу;  
 сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога је?...“</p> <p> 
ите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багрем 
{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></p> <p>Отац, опрости ми.{S} Међу 
руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</ 
и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам  
.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, 
и сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као шт 
госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, в 
је.</p> <p>Фатма извади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум,  
е ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна карта.<pb n="288" /></p> <p 
ала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, мо 
ло, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих француских слова 
соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута 
 мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби,  
убим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као д 
ду несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући  
-Фатме</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p>  
S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартији, писано француски...<pb n="28 
смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћ 
другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{ 
право султановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S} Удружи 
, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, посл 
м се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам 
њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не пост 
есели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћ 
, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), 
и петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и  
е предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не  
ице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, 
 знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна 
ше, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истина онако 
вропе, из Париза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хас 
е оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Бл 
 и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна ни 
 не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</ 
 жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито мла 
ранцускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе 
а уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n= 
 састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! <pb n="217" /></p> <p>— Фатма, чедо, ти нешто ру 
болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела  
ли он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум! 
ишћанске и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама ни 
риграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их ви 
а.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани!...</p>  
ћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> 
ан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напослетку, он н 
 соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>— Нисам.</p 
 њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријући очи и 
а ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође  
 о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и 
е недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она о 
 мајка везује бошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}"  
жјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђен 
ајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се  
Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то 
после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сматрајући Нурију за се 
е њој ништа не казују, она њих ништа не пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их  
а њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и 
им животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и чести 
S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S 
 Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена 
 али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она,  
ј дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је  
 и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли. 
нуму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њен 
, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојк 
еда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то з 
 могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, 
и се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој  
ња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејаз 
/p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сут 
е, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три 
не се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко  
ву тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов с 
 питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафет г 
ледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да ка 
лова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погуб 
м, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фат 
бораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па 
енталка претвараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице 
рди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, п 
каче од постеље, стара је притискује не питајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цв 
.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се;  
ва несташница једном, кад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, как 
 мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна 
, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођо 
 него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></p> <p>— Од „нов 
ве жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам 
зници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанп 
 гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наш 
мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} 
ећеност, дивљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито женска, за о 
 од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је в 
е реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је 
 да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} С 
све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у 
 своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао м 
лежје, а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испит 
да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S}  
.{S} Ја и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и 
ца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову 
то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слепоочни 
етки није говорила; одговарала му је на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратиш 
 се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С другови 
есеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази тр 
еми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после нед 
 беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, наро 
ки; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отер 
не, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње п 
уке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А 
у тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скид 
с Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осет 
о да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p>  
ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не пом 
 једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су  
м њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Евро 
 видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p>  
н очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> 
 ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је 
си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је бил 
 остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисл 
 Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није о 
кад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њен 
и њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену 
до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где ј 
зусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледај 
често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> породици, 
ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пре 
</p> <p>— Зацело.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трест 
S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом позд 
>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи 
 да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитат 
а, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Иб 
 лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, 
дела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођиц 
 и <hi>живети</hi> значи једно исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано 
еса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је 
где нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи  
 га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је  
тише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон,  
сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа (слат 
е испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казат 
 кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и 
скиња, слушајући побуњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица,  
, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други бри 
трашно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кућ 
 мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико м 
алише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши) 
лети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} И 
ка као животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Са 
ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има н 
ин ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петн 
> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа 
 и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли 
 нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се ок 
ској турској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један 
је одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници пију...</p> <p>Пашиниц 
 други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја ва 
ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Фра 
о изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се седни 
} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, св 
сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума  
</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она поглед 
ва</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она  
исано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе 
стрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од  
д смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже да 
 јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да с 
о Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао о 
 упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро 
а или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије,  
<p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по ј 
о ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} К 
p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, ч 
/p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сет 
и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала ш 
ра.</p> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Данас... у махр 
ар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим  
 и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово пре 
.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје сре 
ачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на пов 
це Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драг 
{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав ј 
колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би  
...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Јеврејин не 
а, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека к 
лазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми 
а уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и сва 
 срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошл 
а би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанск 
ке певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску пес 
Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене  
едно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И 
ој, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изрезаној... „Хаљин 
, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али полако, да  
које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељиц 
бруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега 
SRP19120_N83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb  
од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма  
 си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала.{S} И ако изг 
је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно  
ор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети,  
, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не вид 
чена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сут 
е су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа  
сту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим ка 
 снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да означ 
урчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене же 
их очију, безбојних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ниш 
рх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И о 
се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колим 
 саме на ледини пуној корова, покривене плавим солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж им 
5 новембра 1907.</p> <p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела су 
и домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гости 
анке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{ 
очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, п 
вог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног 
анцускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врл 
ук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатм 
.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S}  
иња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим велом који јој крије све ли 
ам, као ни мору.{S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час з 
у из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су ди 
во; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло 
 Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује 
да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља. 
 беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је на округло огледало.. 
ри.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је 
т и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па оти 
, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{ 
е то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} 
а без мужа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У свако 
и, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осећа грдне  
ви „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрад 
аве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми б 
вест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини д 
е теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p 
дему јој је намештала Мерсије, а она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо р 
е на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их је целив 
три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе  
} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па 
ла сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, 
је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Нов 
не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује су 
затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт 
несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене с 
 улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек  
ати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква 
дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као за својим првим со 
ијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, траж 
е наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа  
 је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Го 
ла <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од  
ћу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{ 
сно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p> 
ести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду прија 
офу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> < 
у, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и неп 
а пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жен 
н, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фат 
ва...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да  
де унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се бој 
 порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже 
ипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> < 
 раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, неп 
им, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И к 
свим миран, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре  
ђи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шт 
е кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистр 
 сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или певају 
о надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила  
ње друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> 
иђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништ 
Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S}  
 француских краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осе 
рио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут обор 
то живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња ш 
ке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С  
.; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом о 
х у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервоз 
ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да  
дифа замењује с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо веруј 
 и по навици метну на главу један комад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу 
м оградним зидовима, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеан 
ка, па се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! 
 Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци  
дрвених, необојених мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна  
им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривач 
нпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу 
е је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n="249" 
 сиротињско дете, па <pb n="180" /> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сирот 
ло мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке у 
е Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што с 
ити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те б 
же но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: 
ао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је данас ваздан 
ејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена. 
 толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске оби 
ушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грца 
вају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да из 
?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф с 
лаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шет 
е, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама  
авам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем  
варати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала  
 n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: 
де-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно б 
у не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мн 
 — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма запла 
 нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загр 
оја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што 
 бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледај 
 n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи  
ја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслино 
 метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад  
 оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је 
акала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве 
ој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се,  
.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другариц 
<p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочарав 
це и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а 
што не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се 
асвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућут 
 Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не вид 
 или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени 
е пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф 
лкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:< 
им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој про 
> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, 
 једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје др 
ељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се њего 
ка.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да отидем 
 лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то  
 ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, н 
а с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје  
S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јо 
етом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{S}  
роливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштуј 
а оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалов 
ије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ов 
 сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пиј 
да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>—  
вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које прол 
<p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi><ref target="#SRP19120_N30 
лујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја 
Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем  
/> Бићеш заљубљена.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна ватра. 
, време разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавал 
Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по душ 
ам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: ч 
анак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао гла 
једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом 
0_N38" /> Бићеш заљубљена.{S} Заљубљени плачу, плачу.</p> <l>О, ждрали!{S} Кажите му да љубавна 
пила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири 
црвенело лице.{S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи 
прича јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајн 
рно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, 
а сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице па узглавље, уздржавајући се, 
/> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и  
е гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И о 
ју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше с 
 кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Д 
не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за м 
} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше 
њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има очи... он зна писати...< 
ом, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ниш 
 васпитан као Европ...{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци.</p> <p> 
емам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже:  
 племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распушт 
 ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ј 
Напослетку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нар 
алила што је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен  
: у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра,  
у жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем 
 Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да п 
ато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се 
т, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим вело 
{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с 
ва...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима 
огама, рукама, <pb n="123" /> мишицама, плећима, бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, к 
з собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа к 
о“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, превија се уназад, додирује тем 
сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше 
ан.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кревет 
 притискивање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што п 
фима, и неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви  
ека љубави...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак прис 
ским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчј 
ја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса ки 
ђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папучама наврх прстију; стара пашиница  
теле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у нек 
у, турски намештеном, на једној црвеној плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика 
њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу  
пуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обрасл 
се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, 
с бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, б 
забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су  
с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји 
бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се 
оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју раскала 
 ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска играчици <pb n="77" /> пред старим ханумама, вол 
чене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући длановима помамно.{S} А једне, што су јако м 
цускиња гласно исказиваше своје дивљење пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две стра 
е.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајк 
 децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утр 
 ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање:  
љење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ 
су могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре,  
колике старе певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној  
а свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Ну 
p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> 
ла само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у 
е изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седе 
у, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пош 
 здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео и 
p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душмани 
т, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме п 
њен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивш 
ко је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге 
 сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} 
спођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скок 
оведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се прео 
им, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по г 
е дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} Ј 
} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог славуја, јер 
н, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спа 
<p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фа 
овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвор 
фтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190" /> кишобранима, ст 
 задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а 
{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као ње 
дна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају 
, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му  
Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S}  
ени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години,  
, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима <pb n="179" 
 зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француск 
 пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главам 
и и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све  
пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто је отишла не казавш 
ј европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе ми 
ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји 
јан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још 
 зна француски, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права о 
шта због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде  
а верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има неш 
, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствар 
 године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-б 
ра.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје же 
је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов 
е живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} Разочарање 
 час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се  
 с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола ст 
од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини д 
 седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цига 
оје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, в 
а међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су с 
 се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјек 
.{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> < 
о мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да ид 
S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их п 
 да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказа; јер они не признај 
 Францускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-ханум 
ерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати  
куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј с 
олела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле 
лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и 
ђе, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од 
наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках 
.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, т 
о европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девој 
е.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руко 
о да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па о 
а спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о 
и; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, 
за опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкање и благо 
а свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбрани 
ао Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, ми 
ење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свек 
 врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како јој је. 
се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеск 
 она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и 
ена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су д 
везда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве  
на шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као 
ришта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатар 
јао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена 
в поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она ми 
 сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом.. 
влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом д 
} Јазук!<ref target="#SRP19120_N106" /> По сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице  
екра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехн 
ало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да  
а?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер,  
знајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о ње 
томак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад... 
пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солу 
ао да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћ 
е међу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њен 
неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је дец 
о, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на н 
гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима 
оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне р 
че, а њему је долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S}  
але поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је п 
ун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој  
азан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</hi><ref target="#SR 
ли да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: мл 
 колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, ис 
воје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутр 
аре емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видит 
е сневеселише: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: 
 великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи уве 
 и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви 
че да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га до 
а, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају н 
ено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога п 
омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад  
ну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Ни 
скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала св 
а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице 
ао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је 
му, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим ут 
 гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику ки 
ава отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далек 
а, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може д 
е по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом нов 
 ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме воли 
то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="1 
рхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} К 
се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту б 
не у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели  
 су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, сп 
ега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је о 
 се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногав 
зорима нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговета 
 кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосле се за 
Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући,  
/p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете 
рибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најбл 
И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдрми, поред трошних и нахерених кућа оки 
 а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с  
ам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и  
о, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „ 
оса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је  
ци: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше на 
м неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога 
у страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао  
 се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ 
а, па догорева, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угље 
лно друштво, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати 
на жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се 
о што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама 
етер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики  
ака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче к 
еднима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше к 
у, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је м 
сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут 
ој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала  
</head> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се 
 као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „ 
глеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би пр 
?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мај 
се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих к 
им очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: онај ономадашњи Грк.</p>  
бог дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, 
...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер  
љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од то 
не разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за  
као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми пред 
афана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и о 
самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја те 
ор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли т 
 овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ств 
 је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од  
} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се вид 
о би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту 
 јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ов 
ом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: св 
 не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је све стра 
Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она лежаше на кре 
ас ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у м 
пављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на  
et="#SRP19120_N70" /></p> <p>— Овако је по муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удават 
> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ов 
ле, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није мусли 
ра.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш за 
 и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p> 
не необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широ 
 снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Н 
{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље  
о једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Правила, ди 
у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику  
ипичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима 
, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драга гос 
зиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пе 
оре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик  
редио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.< 
убоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јас 
јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ 
љу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку с 
жно притискивање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек шт 
пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и мла 
 Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!...  
, мољење за опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкањ 
пођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, 
а срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се у 
не плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се н 
бе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p 
риф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне,  
о се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас. 
 слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И по 
н.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p 
сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубав 
и.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирање;  
анцуске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за писање 
 или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} 
е кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлу 
е баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо ло 
ропске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф,  
трашна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} 
p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво 
 лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турски намеш 
 се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва  
а, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где 
пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и 
чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла  
 не излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на  
ута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише се на ја 
ће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као 
ве, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се  
засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: < 
 Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошл 
Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт поб 
и, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим  
; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров  
а Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је  
, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских народа који живе у Турској, и 
i> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „прор 
" /> узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на главу један комад платна, који бејаш 
ли да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце. 
ки, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Ф 
ка.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, на 
 нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солун 
веса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад к 
а венчање, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше сп 
 пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим п 
и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И  
е и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо  
ицама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p>Се 
о ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена с 
тичав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, бла 
из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обу 
слетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до  
м је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од св 
лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сак 
атрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то цр 
ојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирање; да је ово соба савр 
а, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много вол 
киња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода 
је се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен  
чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као  
враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћ 
а слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас  
{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цел 
љена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Д 
дела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе,  
</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.< 
им.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна 
ст као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испр 
ајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама 
а.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је ка 
/p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! 
е године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекива 
а арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи се животом који позна 
, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарица 
ри Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је 
"#SRP19120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p> 
, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а 
обивеној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рука 
 вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца 
Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да 
ти, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отво 
 Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала  
зним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио:  
ран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target="#SRP19120_N 
акићена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомодној европској фризури 
аху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечн 
 па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то ниј 
м с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране 
рај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању к 
даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{ 
амо због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, сва 
ед очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солун 
авих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="#SRP19120_N72" / 
то год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам пр 
 овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетк 
ање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом,  
м, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела б 
да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш  
тала без средства да учини доброчинство по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрође 
не, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — 
/hi><ref target="#SRP19120_N7" />, како по њиховој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да 
села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S}  
ерт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од мил 
ке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он 
душна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним пис 
ма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан,  
правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капиј 
има, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, далеко, море се так 
>, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара 
сти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина п 
шина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела 
ли <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хвата 
 богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове у 
..{S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, 
ло пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, р 
.{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опрошта 
{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се зал 
 је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, ка 
 отвора и намести око: свет, као обично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога н 
е, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле го 
 маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би хтео т 
сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво,  
осподара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и  
Странкињама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале 
S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу  
} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хас 
своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То река 
вршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу п 
тера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се  
анцуским именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, п 
ођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима.  
’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи,  
ну децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима 
{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намештају ок 
а мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с д 
 млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је  
а, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу во 
кога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгл 
њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узе 
тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили 
е, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатл 
, она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод проч 
а се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе  
ема Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на 
ица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завиј 
ди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне 
мају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да 
смо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овак 
 си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма 
 то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пу 
рећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље те 
ле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје ма 
живело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти нис 
и се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми је нек 
једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ 
вом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изг 
>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, 
 после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) комшике,  
 од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову ло 
а се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умр 
ад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће о 
цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунск 
узу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад г 
а: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</h 
собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини 
то су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију  
е жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу 
са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених б 
тарога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући длановима помамно.{S} А  
на прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Ка 
његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два  
 осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико неис 
 држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерс 
ијатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио би  
јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год когод о 
ар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мисл 
 грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род. 
 дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и 
 туговати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, д 
 Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јо 
оговорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој гр 
а њу.{S} Отрча на место где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, ма 
ак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чу 
е изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота,  
се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј 
 да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он с 
ши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али к 
теже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На м 
им?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S} Не, ја бежати 
ах ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам 
в развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се 
јом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p>Др 
 мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Как 
соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се ди 
32" /> жену коју не воли, као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође з 
сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други је отера.{S} Окаља ми образ!{S} Обрука ме 
="SRP19120_C7"> <head>VII</head> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несв 
виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n 
уге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и г 
буђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплак 
мисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кће 
 узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружен 
 одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетв 
одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу 
е, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; с 
личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине, бербери 
а азијатског варварства и беснила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу по 
ује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се  
t="#SRP19120_N44" /> А напослетку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се,  
 ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја стари 
мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш 
 крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се 
уњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S}  
 страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S 
 није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари бел 
з Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сас 
е.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као 
евници пију...</p> <p>Пашиница необично побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам мало 
ица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се 
х...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, 
, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где  
а’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње  
ад.</note> <note xml:id="SRP19120_N101">Побожна песма.</note> <note xml:id="SRP19120_N102" /> < 
 осећајући према родитељској кући онога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што с 
ше један терет под којим није смела, из побожности и богобојазности, мислити ни на оно што јој  
итала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Пис 
кивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођење или  
ј у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе в 
ејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да св 
 је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и довела на ту 
пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, за женино право и за све ш 
.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p 
на, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад с 
 и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнаест; код ње бејаше < 
она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде ј 
в поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем! 
ини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у пространој турској  
тито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека  
ам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржав 
и.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде- 
ри му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвор 
ето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих реликв 
, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник 
.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{ 
немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен  
ког.{S} И док се Францускиња, слушајући побуњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џако 
е не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти: 
на.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против ста 
{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала духовним очима вид, начин 
ј, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то но 
мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мири 
ди...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Ка 
ијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена 
/hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња с 
ако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{ 
 ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама 
оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му 
уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, и 
и кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете гл 
е вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила ни 
е у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину дана  
е он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало 
оше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугача 
е развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велик 
е свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има морал 
 образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед, „ 
дан бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поз 
м га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако 
војка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:</l> <l 
а те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторко 
линка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target="#SRP1912 
к се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направ 
!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче!{S} У  
на је; ашчика отшкрине врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту не 
у...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јациј 
> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте глав 
делиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с  
лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} 
оне ми личе на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било м 
е у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим пра 
у и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.< 
о.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе д 
 <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разу 
ер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беј 
што се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="247 
сећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши косу...{S}  
ори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ар 
ш добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срц 
есом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе  
 шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило м 
частој антерији, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре  
pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у  
, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укорени 
 се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; мусл 
о косе; направише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у е 
{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена гл 
е крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој о 
у, својим нежним рукама ухвати решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној иск 
да готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се  
лед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотур 
а је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ 
 елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсиј 
 кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} 
е.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад ма 
 хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну ш 
љен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и из д 
м, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину истор 
, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не о 
жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде 
а и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада ка 
 косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога 
а и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и 
l:id="SRP19120_N112">О, какав живописан поглед!</note> </div> </back> </text> </TEI> 
е.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму 
oreign><ref target="#SRP19120_N100" />, погледа у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне 
здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним врат 
60" /> шалоне — нигде никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око с 
ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твој 
ст с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>—  
 Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као 
ила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, ја 
Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају 
шће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n="159" /> <p>— Е, девојк 
ред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренут 
а кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на 
к попушим цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну 
 незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би т 
ог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син  
а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у пов 
сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, 
а <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Све 
посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, з 
S} Како ми је било, да знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по некол 
</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама  
?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> 
, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крад 
тна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p 
P19120_N102" /> и бројанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да  
 толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, о 
офранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p 
 она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа,  
ена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му ч 
 никад јој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја,  
рину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилим 
е се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Je suis 
аш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</ 
рила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две кр 
{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да 
мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова п 
а.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мо 
 крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји 
 на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде заиста нис 
 на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S 
д, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкам 
о...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар о 
!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође м 
та, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p 
ошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отиш 
ј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{ 
 препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што пом 
лађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пец 
е скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке,  
ође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и 
лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је позн 
..{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Си 
 Ах, јава?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи. 
с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је 
веком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздиса 
сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошт 
ску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљ 
ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму  
 Шта ти је?! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша 
> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње  
ко се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче 
аметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним гр 
а, то су његове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S}  
убице без голубова.{S} А варају нас.{S} Погледајте!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне 
а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму 
рака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Ф 
 је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке 
р, и на договор! најпосле рече пашиница погледајући у све редом.</p> <p>Оне четири направише јо 
 те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има 
че с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И к 
на, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али  
, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p 
аква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ 
га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; по 
га прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се с 
ко млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обу 
 се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Хану 
густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, 
ирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није:  
чно, за двадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми от 
рна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толико ш 
 волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није  
слоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p 
илука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије изне 
ља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затр 
 док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и откривене глав 
ћа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуш 
праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, 
 сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него ро 
ајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и ч 
</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> 
ата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је,  
, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти тр 
 Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадоше да је живела животом великих турс 
 па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па с 
 виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окружава 
прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар ј 
<p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има чети 
е младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису ш 
 је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно 
кање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, пр 
певаће нам.“</p> <p>Свих седам захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у ба 
сле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то ј 
0" /> седи оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на кој 
главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по д 
, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала 
њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да  
седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под белим та 
а <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па ч 
м; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбуновима руже 
 он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се  
па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе овде зване „пр 
<p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив 
а кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта  
, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелег 
у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле  
м ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у 
ове из корана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике  
утије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши м 
ду боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, а 
Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу ми 
претпостављеном стоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Г 
Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути ка 
осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама,  
раштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен  
отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослу 
ири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра...  
иманском заклетвом, Божјом љубављу, они погнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало пр 
да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зн 
 <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Со 
е пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>З 
хим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му каж 
и жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко б 
а:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским рома 
е би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" /></p> 
 сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођ 
 жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све  
очекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих ого 
 њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више 
ам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити н 
 оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејов 
навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и  
зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нуриј 
и поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ ник 
ерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, о 
рата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада д 
Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на стол 
ће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фа 
ју из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе д 
вши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за 
харемским вратима четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе један кипарис; и он је 
 као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и  
ространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно  
ако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да  
е одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој  
да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима могле су преносити што се год хтел 
рови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, п 
рижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чис 
едају и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон:  
ко су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећив 
а час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се 
 су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што 
{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мо 
урске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају 
и нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи:  
днео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим 
е ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле  
ижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, с 
леде у широм отворене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намеш 
гробовима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у кор 
ици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" />  
.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде 
и јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под  
м, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман је не би видео, јер је гледа <pb n=" 
SRP19120_N111" /> И виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује 
е могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пиј 
ивицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као мусл 
а стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње 
е кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја се 
 Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} К 
д побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој није било овако.{S 
/></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору 
 очиташе некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, 
S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пиј 
} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да  
рчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разговарајући се с једним младићем, сва 
т; после комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, вре 
 црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода? 
о да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то 
рије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још није про 
ирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и 
олвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га 
} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија  
мани.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па 
препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрво 
i> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, 
 није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и 
се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожности и богобојазности, м 
оше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се за 
>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје 
ура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женс 
еже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је к 
е; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово  
 гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара 
ућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и нене 
бље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погле 
ати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је  
м печима, Јеврејке у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и 
исли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва  
а их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Ар 
о није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, к 
О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је  
ахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у обе грло 
и погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку поло 
 чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући длановима помамно.{S} А једне, 
ђене маслином, и чујем један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у  
теменом тле; исправља се, пуца прстима, подврискује, преврће очима, раскалашно се смеје, пада н 
вецкају зилови, певају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује чађава кафана, т 
вде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила прир 
ена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p>— С 
асмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пре 
четку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, 
и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењ 
 покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису  
има пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на  
у осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Он 
 Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано 
ка, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека светите 
и, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби 
мре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињам 
вање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књи 
, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апосто 
о далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref target="#SRP19120_N104" 
SRP19120_N108" /></p> <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не вид 
 сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи 
ване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подбра 
уж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој зашт 
“, много низа крупнога бисера, а водиље подигоше невести дувак...{S} Лепа пашиница заплака кад  
ну главу и каткад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличиц 
, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} О 
 корана који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<re 
лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми 
 распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује ра 
кривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p 
јлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после  
, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му 
асенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет 
} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм о 
и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врат 
target="#SRP19120_N104" /></p> <p>Он се подиже и рече трипут: <pb n="206" /></p> <p>— Иншалла’! 
чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не ос 
r">Cocotte</foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе р 
боравим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј 
ст дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>ср 
јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p>  
лим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као с 
и жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буше и намеш 
аки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд 
орети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фи 
о ће бити председница <pb n="255" /> за подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздр 
а имала је бити председница „Друштва за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и д 
има не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али  
но погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога х 
е уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је обузима ч 
 све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећ 
 његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љубав и нежност ј 
а у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљ 
спођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више од г 
. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Ме 
гун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише 
чито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уоч 
} Ја волим!{S} Ја волим — њих две, моје подмлађено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет 
 да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n="175 
кињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пр 
узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи  
се чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га 
 пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, чит 
савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом  
еде сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне пес 
затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, 
у за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом 
ли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече 
је шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле 
р</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики мор 
.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изглед 
чекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја  
вима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а 
, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње в 
што ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би м 
е као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рам 
 1905</p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ј 
емо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „с 
 чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој  
у жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе о 
астојника добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало сам 
дена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{ 
ју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му  
о. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена гувернанта,  
алпак од црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера;  
њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен б 
е ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су 
тмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола 
рамоту, неисказано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наших  
и крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за културу, за живот.</p> <p>Новембар.</p> < 
} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, без чаршав 
енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почел 
а њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља к 
ке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од 
е неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код ме 
е девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сет 
један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете 
 буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из  
а!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевничк 
вио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаес 
 не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писм 
ре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својо 
ку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она 
леће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<fore 
х плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удал 
ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човек 
 белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, све у со 
од би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакр 
а, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње рефо 
вају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; ка 
Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“. 
ај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе 
ме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега уч 
и, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?! 
вљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле  
ачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде  
им праве, округло подстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом 
е смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас...  
.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше 
о година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад 
до за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, 
а сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закон 
снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у свак 
дила до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p 
, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале 
тма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све ис 
мет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим с 
; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је сли 
ављеној десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далек 
је-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не оку 
це?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му с 
.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прс 
>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!.. 
и љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-х 
 кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} 
е... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој ра 
аест година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и 
а њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући  
ам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, од драгог  
е сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помаж 
ш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима ј 
} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{ 
 његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није р 
не мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче ви 
м отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним ш 
етну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило пи 
а изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С дру 
агог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! 
гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарн 
весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим пе 
е, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто п 
не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p>  
... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb  
урци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз капиџик 
се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши 
 о ждрали! високо летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите  
чи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми  
 трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Ф 
е: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од сил 
 Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба  
ак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћ 
обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им  
зама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на угл 
у: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у јед 
p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћ 
ама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је м 
и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да  
њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта  
ј соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише ча 
n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</h 
чи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-ханум 
.</p> <p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи  
ти из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данаш 
ам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим  
 ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} 
лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан 
туд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S} Пред Нурије-ханумином кућом зауставише се кол 
i>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар <pb n="182" /> што избије из једне куће па захват 
на, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко бел 
на појава.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада па 
оспођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој с 
!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се уби 
И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад 
ена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље 
е деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није 
 скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога кр 
груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи 
 три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла у  
силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из ав 
 боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на рам 
, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И а 
ла је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам о 
га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и ене 
па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну б 
ећи. <pb n="184" /></p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На сто 
од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По 
 него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место 
и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с е 
им кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су прост 
све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и 
!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести до 
алу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо 
ар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред ханум 
акој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „свој 
 на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом,  
ела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а 
слима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се п 
е</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочи 
hi> има: муслиманска девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а ш 
 вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза  
ци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, 
</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се мла 
очекују невестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у 
по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда 
Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па оваква несрећа, ово 
не, пуне дражи и елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања пола 
, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} 
рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с  
{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мог 
рије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто 
ки обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>.</p> <p>Трећа генерац 
 <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не поздрави друга, затвори писмо непрочитано, испрати га и 
раку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољ 
је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... 
а се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођо 
нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу М 
је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди,  
ди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала м 
ила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа 
питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим да мор 
и је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></p> <p>— Од „нове“, наше  
<p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Француски 
 како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од  
ма, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одгов 
омењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма ис 
и, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко гл 
 /> рече Францускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Ou 
и, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама,  
игаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, полако, „госпо 
ично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Х 
о није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковањ 
 па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока т 
ридржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењ 
њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с 
ишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једно 
свим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином капијом заус 
ебрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њег 
ах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још  
ога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; тако пријатан глас и ариј 
„Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и 
, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две 
узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, 
апиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу 
ава.</note> <note xml:id="SRP19120_N89">Позивање на молитву.</note> <note xml:id="SRP19120_N90" 
и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожности.{S} То није  
јове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају 
емају душе колико ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зн 
ке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрив 
е увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што  
ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да је гледа 
е...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле 
афеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} 
је јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је м 
ашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на ур 
 спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти  
н-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{ 
рје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, и ни 
е он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте 
 ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадоше да је живела животом великих турских госпођа. 
 /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена  
 улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Д 
 јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро раз 
ло француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, културне; али, њих ов 
неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништ 
послетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини  
би у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана б 
дам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна  
ј опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не мо 
ма изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јали 
{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љуби 
а га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она п 
ета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грех 
 разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји н 
чице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, ч 
Кисмет</hi>.{S} Францускиња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду 
не чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе 
тим световима, заносећи се животом који познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, сентим 
лила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, 
а иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам писмен 
Да живим као европске жене!...“ Она њих познаје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друг 
ђо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и б 
ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је блед 
авно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Ара 
S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу нар 
p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се сре 
о слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам к 
и, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p> 
 да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ 
 воли, мајчице, да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не ог 
дно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш дру 
о да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турск 
 родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S}  
 мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изиг 
p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S 
ече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече  
удо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, у 
у душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онак 
оведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али и 
ледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је 
е познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине, јер њен 
пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори су били за 
м дервишем.{S} Родитељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она 
хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па та 
и некога на буну.{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} З 
м још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му ме 
и!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам  
ражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и 
ко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам 
 градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} 
ам Цариград, његова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошл 
робље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: позна 
ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, на 
Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у  
 викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта рад 
нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме о 
ињама, Енглескињама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта  
госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истина онако.{S} И он га та 
 Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој 
 у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопаса 
 многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе.{S} Ишла  
Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до  
аиком што стоји испод конака једне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на европск 
адости...<pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Европљанки, новој, оној новој што тражи да ту 
беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекл 
ином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно пред 
ове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „Т 
е разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо.. 
кога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер о 
а састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S 
сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код непознатих оговарају мужа.{S} Има и такв 
јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: п 
бично гледају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из во 
 јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко 
 док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике 
ну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала  
, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, 
рати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>М 
реће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах 
и жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, з 
но, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија 
сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се нећ 
..{S} Он је арапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, о 
амештену; улицом иду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, сам 
огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена 
мед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код го 
/p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А на 
ма; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њени 
 посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „ 
ута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га 
так, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да н 
, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча д 
у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп к 
ој сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и нема 
 с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p> 
p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.< 
тране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше 
јатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво прос 
 ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S} Пред Нури 
г нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели  
нуминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а  
и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен маховином као ћилимом, онде се ук 
око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсиј 
необична природна појава.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животи 
мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јут 
има скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи,  
 да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте  
цускиња него Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Фр 
р-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко,  
је су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама  
не твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простре 
> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, појавише се неколик 
е, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, могла би бук 
 <p>Појави се један младић.{S} То јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лиц 
 <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке 
, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже 
<pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схв 
 да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце п 
; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен л 
аједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пит 
 пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да по 
 мирисом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице зл 
на као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n= 
е су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна 
, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „ 
све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с ли 
рди отац, и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукн 
чно трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде 
рише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Он 
 женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице д 
ту сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја  
во устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с чове 
ред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, прив 
ема Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скрен 
мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у  
бичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} И м 
у.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су 
 црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на А 
е од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених 
шало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући  
, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин с 
сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на 
олуну, и странкиње...{S} Странкињама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а он 
на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А с 
родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не р 
И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Организовали  
ласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арсла 
ф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} З 
ењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </ 
ко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид  
естрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да  
обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељица ниједна јој вра 
их врата пријатељицама; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, 
 патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — см 
есечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама 
а, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад задржавао воду дању; ноћу никад, да му пљушти  
ућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— 
аду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> <p> 
S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход љ 
гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се  
..{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: мусли 
у кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>мн 
апуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он  
 за час се и <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја 
е тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам  
ј од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио францу 
недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фа 
и на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>:  
.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: ка 
 уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој с 
 да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто 
к брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Бог 
ије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено  
трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који морамо вратити Богу, кад нам га затражи.{S} 
аћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној бр 
 мушком — не мужу — невиђена, као какав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за 
тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођиц 
ни не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни  
а је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га  
у?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној 
— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Ал 
о поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је т 
м месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и ра 
пођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толи 
часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту  
 погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави ч 
 бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>--------------------< 
рнанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је  
слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењ 
ајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си 
отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џем 
е онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> 
„ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и грам 
ло би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, си 
д...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S}  
као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече: 
и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно 
се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S}  
ече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, ре 
идала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> 
љено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У по 
веку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатм 
атма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“ 
то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Ника 
и ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она 
е кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет 
тета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је 
ебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турској нећ 
а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштво, и њена при 
да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Ма 
 сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је прв 
амена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром уда 
Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли,  
колико га воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је  
исказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело з 
 и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је снажно и р 
ама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n= 
ад платна, који бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не в 
p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силн 
дна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да  
овориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} 
оће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пут...{ 
без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и  
ше се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, Dear me! 
м руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И 
ање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше  
ема Бога.</p> <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне  
олела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цед 
 пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко јез 
естре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку д 
душом, кад је љуби испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако 
а никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она 
од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим 
на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их зат 
но и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и 
е на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко глав 
лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мис 
 и доња вилица, а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!... 
ена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види 
 њихове баште и дворишта — оградни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој 
чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хлада 
, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је  
ни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен маховином као ћилимом, онде се укаже текија оп 
 црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кр 
њајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино дв 
, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ј 
 се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, к 
, па оде жени.{S} Она лежаше на кревету покривена лаким атласким јорганом, и изгледаше као да н 
вене куће, саме на ледини пуној корова, покривене плавим солунским небом; уђоше унутра.{S} И он 
, друга у другом, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћурковима постављеним крзном, и човек б 
 те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцвета 
коров, спотицали се о оборене споменике покривене високим папратом, не сећајући се да су ту мрт 
 у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци  
апије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, поред дашчара које он 
е јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају зило 
олунског залива им се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb  
 искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборављајући правила њихових 
ом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, 
 поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и пес 
ем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разгов 
м те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу стра 
кнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф  
ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то ј 
лој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и о 
вим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толико слаб 
емал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да к 
>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <forei 
анем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад са 
p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p> 
нуме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста 
<p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! 
затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави  
, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим 
х жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем ство 
се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима око з 
ријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и 
.. не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> < 
де један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао Алах.</p 
тина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и  
је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док се 
о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се 
са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" / 
/p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S 
један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде  
}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће д 
 тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S}  
вак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају зиловима и певају...</p> <p 
.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући 
удо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p 
атле, са залива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију,  
et="#SRP19120_N73" /></p> <p>— О, душо, полазити за невиђена човека, непозната...{S} Што сам ср 
па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кро 
 јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урез 
ехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погл 
оздравише, па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S} Старичине унуке, од једног си 
, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту 
о ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29 априла 1 
 се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунск 
 с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, отуђивала од жене која јој је била  
фтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пр 
е.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори оч 
дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N59">О, да,  
а дубока језера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе 
радом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто 
ву кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд,  
 утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима вид, и дизати некога на буну.{S} 
пут излете из кафеза сутанина канарина, полете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, уд 
ак! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку,  
ти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и 
час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе 
</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прст 
е звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вече 
освади, некад да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други д 
томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; 
на па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign xml:lang="fr">Cocotte</ 
на, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или 
с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир!{S} Кључ!...</p> <p>И доле 
пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву,  
виле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викн 
трча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у бокор 
о устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, ш 
} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, о 
риград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице дов 
 културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису 
рна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајт 
аспитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; ал 
е и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту свој 
икну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p> < 
анови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} П 
 друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи да  
не, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с  
, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа 
ротив нашег друштвеног живота, и против политичког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде-ханум : к 
ганизаторке Револуције за Устав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, 
ма, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p>Седош 
Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шт 
 воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад  
е побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук  
 грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљу 
е жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га чове 
ашан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Ш 
29" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскоп 
тку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Р 
пак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; и 
ли то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад 
рада о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње.{S} П 
оборићемо престоле, поубијаћемо тиране, поломићемо кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, 
тварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачк 
S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="10 
орима), негде густим, негде проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, н 
ао ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало  
поред трошних и нахерених кућа окићених поломљеним кафезима над које се надносе особите воћке п 
асне чулне љубави начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и 
пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и 
ди.)</note> <note xml:id="SRP19120_N65">Полудевојке.</note> <note xml:id="SRP19120_N66">Рођака  
 Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француск 
 јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо  
т Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си  
 Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудела кад пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Св 
а: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак дола 
драв, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то  
{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</ 
 пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљ 
оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: св 
 с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст 
говара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две го 
лико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му  
ја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као по 
 метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад  
чиста свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље зелено, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није т 
 Од Солунског залива им се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена 
аше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, ка 
 море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} 
.{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отворе 
 јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмл 
камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива 
ад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина, каквог и она  
уо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на 
е да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога 
сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала...{S} Госпођица ме  
“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на зами 
но узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /></p> <p>Један дан 
ешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слоб 
адне, слободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{ 
јку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној млађој кћери, коју она зове „<for 
и је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се о 
о драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пр 
д, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале</p> <p> <hi>Емир-Фатме.</ 
ли ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi> 
ања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послу 
у на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрст 
но смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, ал 
апиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом 
} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То  
пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Еми 
стану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с чо 
стварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће дв 
о да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшн 
_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу механично и г 
еле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој  
на, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предад 
 остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су п 
> <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и  
} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Ме 
мо кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p>  
у у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт 
ј њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> < 
 смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Прође читав месец, а  
малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су  
ли не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да м 
занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} 
S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објавље 
 то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Ј 
 уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} Мерсије, 
/p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже 
сман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, 
 кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на  
рске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} Оне су све вришт 
есим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, пох 
тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољу 
саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каи 
Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је  
јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него 
а му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче 
дним страсним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца о 
се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина, ка 
одиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам ос 
ве, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па ј 
е збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба 
а опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну леп 
радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма 
 невеста и мртваца, и видела је оца где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла 
eign>“<ref target="#SRP19120_N83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва 
 Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долаз 
и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила 
м граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се  
оз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и ф 
<p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Ме 
слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пре 
пут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> до 
вице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју  
лоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила че 
вде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да ра 
 поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала 
е Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући,  
 уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p 
 кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бит 
ећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми био муж...{S} Не!{S} Не!{S}  
као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је  
 уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењ 
вратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити <pb n="232" /> жену коју не воли, као некад.{S 
{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином. 
викну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.< 
же дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он  
n>: омирисана јој коса, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа <foreign xml:lang 
цу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као к 
 месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешк 
обије ортака: деле нежност, деле његове пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне 
 код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врл 
је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна 
се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луд 
у — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харе 
 ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледа 
енада, једним страсним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од п 
ач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љубљењ 
а је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад је мирисала њег 
</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде  
им, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби 
, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи да б 
 љубав, почињући разговором, завршујући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену к 
-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему ни 
дног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то б 
ад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану 
моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} И 
азе лекари и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац 
 је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој 
цу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго 
; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се ов 
е, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што ка 
још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и по 
ца.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој у 
и светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готов 
ог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши 
а застајали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зем 
с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју,  
алашне играчице која је све страсније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф л 
о су подврискивале пљескајући длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, сам 
ану се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати је з 
шао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као стари 
а пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" /></p> <p>ње 
идљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-хан 
>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје  
у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 
и и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворо 
мо за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target="#SR 
ролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар 
 јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да н 
опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измуче 
p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, она мирн 
 јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{ 
кара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји. 
две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фа 
кињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам 
изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</ 
ле.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <foreign xml:lan 
} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену зету, он готов, и врло весео.{S} Њему је импонов 
-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родил 
/> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Из 
иног посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бога; после  
ад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске певачице с гласом му 
 За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га помиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те хра 
дела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нист 
К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младо 
и мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас,  
вимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, на 
; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него икога на свету 
аљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансионат 
љајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега испаде једна к 
е, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, 
аједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко 
њанима, ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, је 
ато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она је њу вол 
 не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком 
оју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о т 
оји је испуњавао ову кућу.</p> <p>Данас помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин 
 народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге народе — из романа, и 
ћамо.{S} Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка 
 да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у д 
ла добру муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој. 
е:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, и 
SRP19120_N12" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Је 
кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p>  
 им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадова 
: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помис 
и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, 
исте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, 
жи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад 
>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у о 
ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „ 
торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне 
а не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да ом 
ну, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови 
 живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растур 
S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова  
, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисли нешто. <pb n="34" /></p> <p>Она се малопре смеј 
 а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећн 
 буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и по 
ј човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; 
 у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Др 
на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из соб 
памтила је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за  
де за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, 
Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ј 
ојчице.{S} И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с 
окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да ле 
ладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} С 
батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао 
 <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај тур 
 Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи 
} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко  
 не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много тр 
ном.{S} Она „новодошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриш 
а одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле 
 ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело н 
у, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с  
"235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, к 
 учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча 
ова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој 
ла нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жал 
: знала је да је капиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене л 
сто руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је  
 госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, ме 
о.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волел 
, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је са 
евојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} 
 ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истински, није га створила ф 
ког причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује њег 
смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за  
урковима постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како с 
јући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у то 
get="#SRP19120_N86" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да с 
смејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже 
 себе новима, — протерати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од 
 се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па р 
ила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не н 
 Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене. 
зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу. 
очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је 
S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и да не верује 
 о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељс 
и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског конзула, те се с 
 Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} По 
омах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отиш 
сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми 
аест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајк 
ного плакала и била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и  
а у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разум 
у, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је о 
еколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у жив 
е се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по т 
анум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је г 
бу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Д 
ској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} 
ком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ци 
а да учини доброчинство по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она ниј 
ле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки 
ло поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој  
на да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као 
 она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим 
муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени намирницама 
му; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозналости, 
ете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div 
ом бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, 
но вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта ј 
урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није показала рану, крила 
е упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џем 
рекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука,  
олуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се прода 
с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у под 
ога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у јед 
су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно ч 
авамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да 
где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навиј 
као муња што осветли предмете сакривене помрчином, тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто 
 ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безоч 
едати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони  
 подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан;  
едном прљавом лампицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а п 
„човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово крат 
е сакривене помрчином, тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љуб 
.</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, ка 
"#SRP19120_N103" /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилав 
твори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше „<foreign xml:lang="fr">Adieu, Suzon, ma rose 
кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, и он не излази без оружј 
оку зрела девојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је чест 
арицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, 
<p>.................</p> <p>„Мерсије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, с 
о дугуљастих француских слова...</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Мила Емир,</p> <p>Мислиш ли мало на  
 Она писаше, оловком, на колену:</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Драга моја Мерсије,</p> <p>Ја мислим 
д у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и 
е дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он 
видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро,  
ности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „сла 
леда некакво необично задовољство...{S} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она  
ке кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек 
кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што 
з колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође,  
 И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове 
ма туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као да 
{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у н 
руге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и са 
ата, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи 
ово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</p> <p>— 
ано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико? 
тка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, не 
чи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће оп 
има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обуче 
е с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо 
д се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака једне наше познан 
ао стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрс 
 на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она с 
је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је приј 
ене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну младу несрећну зато 
остала бих на једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S}  
ам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје 
 на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме 
ледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-т 
и сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SRP19120_N85" /> 
етнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где  
} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим тр 
...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла в 
ко летите вичући.{S} Кад пођете одавде, понесите поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око 
ог, као мртвог, натовари на једна кола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата 
 викне па да побегне, али не могаде, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, 
а није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за мил 
кука: „Аман, мртав!“...{S} Младога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с берберин 
 кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зл 
} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све пр 
pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, сур 
 А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не 
е говори моје огорчено Ја, него милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи 
 револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросвећенијим народима же 
 мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и 
урска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није  
нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи  
е подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{ 
 ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова,  
орд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метн 
а нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Ник 
еја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После 
абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице па узглавље, узд 
 мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и се 
стадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, он 
.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала 
 водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге  
дне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Ци 
ј камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мат 
дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тајне састанке, код А 
ло дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј 
де што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам отку 
ој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста  
 ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени ј 
 Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му д 
да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она  
узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад  
 Шућур!“<ref target="#SRP19120_N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављ 
ве земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Гос 
 за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде п 
а кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим 
ум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве же 
{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дан 
о ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да т 
 Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Ни 
 овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље 
аше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно што се о 
ук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми руке...{S} 
спођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже 
p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не ув 
en">Don't speak so foolishly!</foreign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је 
куд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</ 
една Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енг 
нестало племићког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смеш 
рада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, 
а одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од 
 Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „х 
а.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p>  
 јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, 
вропу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу 
кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срц 
ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-бе 
а.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем 
бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко о 
— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка  
није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</ 
 као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу 
на оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још се 
 ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпо 
е не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала с 
ли не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђу 
ваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свил 
н је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</hi><ref target="#SRP19 
бави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој р 
кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен 
 ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни  
долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већ 
 по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је жени 
ма, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због од 
унцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се једанп 
из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј заста 
шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака н 
рена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћу 
одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред лож 
о велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где  
д једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи по 
 њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочит 
ју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала  
 која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Иш 
е, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, 
 згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више  
 и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била м 
и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну  
 деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму  
} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему  
је била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бе 
умама које седе на широм отвореној софи поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, 
ира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне 
е: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му  
хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S 
оже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако националисане, <pb 
и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, те 
пицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Нем 
тељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поп 
јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, ра 
ад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћ 
p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ру 
а, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног фи 
ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с мин 
... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад ни 
јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она нећ 
е иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакв 
оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у  
никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу  
м девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пир 
да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше 
 се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх  
ијом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене  
 он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај  
 <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p>  
оме осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, засенише 
оји воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покри 
, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у 
 библиотеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела 
а се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, д 
 сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и прав 
а с турским женама по страшној калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићених поломљеним кафе 
е густим, негде проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим к 
ла?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду 
амама покривених маховином као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије  
се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, поред да 
 се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту су њен ут и њ 
свим непозната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на  
у да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са  
нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој 
беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корача њена сест 
м девојчицом из унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет се 
поред дашчара које они зову „дућани", а поред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљал 
ка са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу по 
вом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две  
широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је подје 
ећ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебно 
ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог д 
уди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ра 
 <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па оде же 
за руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе, дома 
и, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне с 
вим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма пола 
65" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне,  
тајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући има 
 свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање 
стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву ка 
 корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>После мног 
 то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као ле 
о, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. „<foreign 
{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртв 
 изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде  
, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше  
затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, 
 несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жа 
е не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазни 
ле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о све 
нама, с електричним звонцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон 
сивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му  
ено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ —  
још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љутина, ј 
 ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре 
скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (реш 
крва је ту послала).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну пос 
пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек  
осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Ка 
прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја са 
јанским терлуцима.</p> <p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави према конзерва 
рнанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи 
 пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам л 
и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! 
а је она побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих реликвија — француских писама, из кој 
стављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фа 
ла ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође врем 
 чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, неб 
те ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима. 
измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је Бајрам 
ју на богате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и  
т са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање до средње капије широм отворене,<p 
офра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаш 
трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да означи сличност која по 
странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, тре 
 стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе 
 је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види; јер ч 
 мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, мајчице, да је дам 
 се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>—  
би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избо 
анин је.{S} Леп!{S} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан 
е-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам сре 
уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но остале, образованија од свих, ова Француски 
слиманин је, моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће, господске; богат... све што м 
ац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додвори 
: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде 
чила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита. 
ма ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не  
 где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, 
, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишља 
 она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна; само се з 
мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти сп 
у распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једино дете, па ова 
ту, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не тр 
.“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене.. 
онова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, мил 
е „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу,  
и сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да  
а, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охо 
те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} После рече 
Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан миндерлук међу два млада и мртва 
нице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с којом се она  
ондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту н 
пет једна Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све  
а како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу. 
а како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Ф 
, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну Нурије. 
ким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту дов 
 њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете пред је 
 нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, пи 
.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојиш 
офра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише 
луњанкама, које их дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<re 
сле ифтара...</p> <pb n="154" /> <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, 
 около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња прим 
пучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с 
кивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита за зд 
 Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она  
луша зета.{S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сам 
 и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} До 
а и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S 
/p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад 
 од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемским весељима; али младе жене, невесте у 
S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им  
е, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Ра 
 из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје пријатељице 
ијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом 
 Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Довела 
, правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да  
 поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на 
у тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш  
орели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није пока 
после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и н 
и, и он не излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи  
и као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али 
ми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошл 
вац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>А 
 украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узе 
 још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим вос 
е завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора изруч 
меде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није 
ђох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О  
оју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{ 
јно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није 
ем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света 
у, боје се да није жена некога странога посланика, некога из дипломације, него дирају мене.{S}  
кошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол, и сти 
де уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и к 
 се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да  
p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат од Бога!</p> </div> <pb n="268" /> <div type="ch 
:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Мухамед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица ру 
p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја при 
још горе: ако ме изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још и 
ет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „ 
!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, криј 
ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p> 
тид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: бил 
: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Д 
сам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с 
таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуч 
ма, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколик 
а се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p 
А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово  
 се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S 
селим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, ал 
, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну ру 
ла, и пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S}  
облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с д 
ма од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише 
зор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало с 
 она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, 
да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти,  
метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није им 
 то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио тол 
прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече 
ера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као 
нет!{S} На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“ 
атуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја те 
на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign xml:lang="fr">„Sois raisonnable! 
е празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад 
ши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја се од  
— Нема матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нурије.</p> < 
а пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да  
Мерсије јој долазила испрва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пр 
о у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахри 
..{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Р 
, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде 
ј крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуван 
амећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под к 
сео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру пра 
иком кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопље 
> <p>— Камо да нисам! викну она гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац. 
уке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наједанпут, изненада,  
 једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче ( 
 ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње простреше овчју 
>— Она није...{S} Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је 
замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино писмо, на зеленој  
 би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила,  
i>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је не 
 n="157" /> цигару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цел 
егова канцеларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „ 
„изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћут 
 <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} После, оволики шпијуни! за тридесет лира месечно, за дв 
волела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="178" /> дођоше неколико муслим 
виру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вра 
ња непрестано је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p>  
 кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{ 
 је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он ј 
не послужују старотуркиње) и цигара.{S} После, разговор, разговор, па испратише Фатму:{S} Нуриј 
у.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S}  
е на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилуј 
ло и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у  
ене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у ку 
S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја нисам била ко 
згубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из француских романа:{S} Гр 
и се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, к 
е питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа (слатким не послужују старотуркиње) и цигар 
е тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби,  
роменила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћ 
 на питања као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесн 
итеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он и 
и су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљ 
 собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушл 
 узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду 
лански умиваоник на мраморној плочи.{S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не о 
мајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, ко не мо 
и, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он,  
 није одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла по 
 клањање, ко не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду  
о вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневес 
ј муж није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без 
<p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све  
е уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: 
дила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и нежна мај 
> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби ус 
 стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја с 
слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандил 
ћа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста. 
стиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча г 
ма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се  
м раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да 
S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је  
а јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се 
S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота. 
на косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиља 
одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их 
верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на  
и љубав уједно, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се по 
ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине 
лу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски гов 
 И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад з 
 сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши љу 
то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n 
зајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купиш 
це.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, историју  
 и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали. 
једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља  
S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи  
 Да идем?</p> <p>Она јако отвори очи, а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује ј 
гњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је 
пијана!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, 
вет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и 
ио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она и 
 певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одрешише кесе и послаше им по једној старој слушк 
средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе нај 
 ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе д 
рале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина ме 
о кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми  
и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу 
е гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе 
 у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с то 
 тренутном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пут 
>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље,  
ајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава. 
позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p 
hi>!“<ref target="#SRP19120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже. 
е је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p> <pb n="154" /> <p>Кад поседаше за п 
са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати 
крене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по 
 их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{ 
</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам 
.{S} И ко зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођиц 
о ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p 
gn xml:lang="fr">friande</foreign>); па после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми у 
 нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> 
ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у д 
на долазио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гош 
S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на в 
ml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ Па се после кратког ћутања здравише теменима, све редом, па А 
и у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он 
Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе јед 
 скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, ра 
у.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби 
е их дочекују невестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрв 
Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћ 
/hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, тр 
веком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Францу 
ету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p 
у ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— 
{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>С 
 волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пи 
дост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.< 
на.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Т 
 тај није муслиманин: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S}  
...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатеље 
шни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јут 
седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво  
Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</ 
 „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била 
е је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењ 
ји је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од ст 
ла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Тол 
, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад је пита зашто  
} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би 
душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка п 
ј да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке 
еститање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, 
 шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} 
она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и обузимала је све већа при 
} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела у с 
> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на француско 
еног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела 
де Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; мој 
сле људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: ко 
људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца  
 кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко н 
футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава  
и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући тол 
, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јест 
муслимана и по малим градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине пор 
ти, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумин 
 <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче:  
ли јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Ем 
ече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плак 
ари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научене од цариградских амала и од својих 
 слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>После многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче 
тила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: код свести, лежал 
он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекју 
— Па позовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се по 
љем не препирем него разговарам.</p> <p>После направи насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече  
е зачу се шапат...<pb n="170" /></p> <p>После свршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у  
} Кад не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати сво 
ђе и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, ноћ 
е само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време чинило сво 
 Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Ен 
ао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемириш 
 и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала  
а иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом поп 
ем друштву од неколико година, нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше  
плака, гласно, као кад је била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уп 
дам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за читав 
волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је от 
 попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да  
ну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не мож 
улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клањ 
ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборн 
ирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, —  
 свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама 
од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у ме 
неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, ко 
врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су његове 
е?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на од 
атанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно покри косу...{S} С огр 
са јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је био кипарис бели с 
 испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир 
шимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слуш 
е, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није расположе 
руговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и н 
у се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше радосно до 
ори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што м 
у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чарш 
пије у харемском дворишту, пред женском послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обу 
.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву. 
и је: кад мало попуши да му је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању  
 послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је 
 ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше и 
прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље посл 
 мајчица куваће шербет, комшиска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка р 
латни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитв 
згледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да б 
е, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се п 
расположење.{S} После, кафа (слатким не послужују старотуркиње) и цигара.{S} После, разговор, р 
вориште, да види и омилује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="110" /> сва склонила,  
не крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, 
 саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} После његова одласка мало поседе код Ф 
во најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азис 
</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и  
.{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирн 
е вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац,  
ла вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{ 
д пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најп 
Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Б 
вачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинил 
тово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричат 
ајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ 
 Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих  
ад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро 
уђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма  
нум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: з 
ге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— < 
</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде ч 
о пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леж 
ехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми 
 Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито у Старо 
трпљењем и много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ з 
женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на  
Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дува 
песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касум 
срамног режима.{S} Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: 
оћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана Нурије, и 
веше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је д 
ају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је нестане.{S} Пр 
е, несвучене, покривене дугим ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер 
ад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљен 
, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчи 
е да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се пра 
бру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих офиц 
бала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца,  
ћ онај непознати, кога она воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуб 
д слабуњаве једанаестогодишње девојчице постала је здрава, дивна жена.{S} И једнога дана, она о 
слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да по 
е оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посве 
основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутк 
 туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{ 
ан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> </div> <pb n="282" /> <div type="chap 
чи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје 
здише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} Улицом је <pb n="231" /> сретао жене и окр 
д неког времена, како од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јединка! 
кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но други 
 кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и с 
а гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и  
N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note> <note xml:id="SRP1912 
.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ 
е застрвене црвеним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа 
д мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} 
д белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених но 
цајући погледе у широм отворене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њу је пос 
ом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, 
 укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не питајући <pb n="243" /> 
ма.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашен 
обу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир 
 је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе пр 
 кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала  
.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба 
им од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне  
 а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој кр 
 собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S 
 спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на он 
 звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатк 
није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође читава н 
олела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} К 
га.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фу 
ља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у  
 разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p 
ла мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одв 
болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још 
ш како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи,  
ад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслимани 
азан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фа 
 не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као два друг 
угарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, све као прошлог дана;  
у болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, 
ошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби  
} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта 
векрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с  
 узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно. 
к: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахи 
то пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је 
ушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео 
ећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан  
у собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је душа души...{S 
и заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем  
p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли пам 
; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица з 
се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а  
оду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости 
 обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери те 
ешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душе 
стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори: 
је:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошл 
а Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула муј 
{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, није да нећу.</p> <p>— Е, кад не 
 обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не 
 запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, сут 
зан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешт 
а неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке ду 
 и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе  
 и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником 
јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена 
а, и ако за њу, за њену душу, више није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p>  
а надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: прође ст 
 Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не  
<hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај  
n="28" /> служи да означи сличност која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако сте  
да, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не  
 сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у 
hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарос 
смеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких г 
, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она дала, виђала 
дини предмет моје љубави. (* На турском постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако пре 
ака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај, да дају дево 
ше од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог 
е у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за же 
олудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви;  
азвише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спр 
ице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше д 
арочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И  
д би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на  
е уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ 
жено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде крвљу, није покретало ову лађу.{S 
 пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, б 
 камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у г 
 се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађа 
 лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила како су те н 
> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу. 
о, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним о 
, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} Она л 
анас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је 
и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше а 
Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покриве 
такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се к 
ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и ниј 
пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо задигнута, један рука 
о верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже саве 
 уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма св 
оњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу  
од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муњ 
 ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророко 
} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тајне  
 чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му веома мал 
у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, 
е разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „ 
и прстима, један оспичав <pb n="209" /> потпоручник, распојас, смакнутих панталона, у папучама, 
.{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопчаним мундиром и  
ешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, јед 
 сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не з 
е жена.{S} Она му не одговара.{S} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео, пристаје и на четврту ж 
ишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариг 
и.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако 
ку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим  
и наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариграђанке на улици! 
е силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве палице 
рерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непросвећено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с 
че читати с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском интонацијом:</p> <l> <foreign xml:lan 
 /> узвикну Мерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p>  
 на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као з 
ућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То ј 
и у најпросвећенијим народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене 
алова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на минд 
ла и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Он 
.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S 
</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајк 
ва имала од бурунџука, она од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на  
и умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров, јер онај кога она воли, муж јој  
ам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре  
на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под св 
уше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с 
ду...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, кој 
буни, и подигавши јој пече, бише дубоко потресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Зане 
леда у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у ду 
p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што ниј 
е...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријат 
окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од  
е новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S}  
обиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и вид 
 авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђу 
, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} А 
 кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, да до 
цањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал 
чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она  
лушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођ 
не жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га осети, па задрхта, и  
це смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој 
а, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балској тоалети, добив 
p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љ 
, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у бе 
е ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, с 
е, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором 
иш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се 
да, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад  
кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу. 
и је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле 
 ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене са 
не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући 
о брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући 
 певање једне чувене солунске певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну моно 
гата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац д 
n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити  
лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожало 
 му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосн 
тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан ш 
с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што б 
 у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што 
а да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га  
угачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор 
 три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није сврши 
тељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p 
ићемо све препреке: оборићемо престоле, поубијаћемо тиране, поломићемо кафезе, исећи ћемо чарша 
р и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О ка 
ign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ „Пофранцужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „о 
уштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на ли 
 неколико пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренг 
ане, осветљене једном прљавом лампицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трез 
атагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка 
S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бо 
 се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{ 
му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разго 
иџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му 
о револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала  
 а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, 
доше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пе 
 нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на је 
 слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га 
принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но ш 
с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се ви 
из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сас 
скезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S 
у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским 
<p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. 
е Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето  
илука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети 
дање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три 
она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па с 
 сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то п 
Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње 
та да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не дад 
 су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На ли 
опски намештену; улицом иду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; она никога не гле 
е тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разг 
а и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан,  
ни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање,  
е било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођ 
 поломићемо кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, с 
м језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо,  
ени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreign xml:lang= 
то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете  
је: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Б 
 А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших...  
 је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познај 
вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарид 
мо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво 
а сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у  
к</hi>,<ref target="#SRP19120_N54" /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49 
 Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зачуђено.</ 
ј могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ни 
мо, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залуп 
с.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али- 
ило пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглеск 
 радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му  
дерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако поцрвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекр 
 кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће 
е, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она и 
им, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{ 
и тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разго 
ј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, к 
 се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то о 
год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S 
гледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравн 
сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личио па  
 пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с 
Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да су видел 
дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђе 
ецо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има четири недеље; в 
72" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад 
роз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети ш 
ед свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га и 
ио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти,  
ашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђо 
тавио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа 
 а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у  
> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал- 
ујући женска друштва, удружења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то  
исане радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло дра 
м, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам 
је ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S 
и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и осталом 
олико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас 
е сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам с 
го говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она рад 
g="fr">Mon Dieu!{S} Mon Dieu!</foreign> поче узвикивати Нурије тапшући, и наједанпут нервозно з 
 Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Ос 
, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, 
и све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја ист 
хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је  
а је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум,  
ј казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше жене!{S} За 
су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га 
врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет  
илим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три н 
 сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој < 
 и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим паш 
у своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и п 
 па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се п 
ва, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — за ж 
остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госп 
лете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе п 
oreign><ref target="#SRP19120_N57" /> и поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енгле 
наха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма 
игару пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шт 
вају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио д 
 ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наш 
а ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца 
— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, му 
ам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању 
уно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n="123" /> мишицама, пл 
 пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, 
ко си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мал 
 месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та 
н јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут сре 
; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпу 
у уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се пот 
х темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S 
ле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође 
уша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру  
ој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не от 
шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{ 
ј муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичај 
раха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова 
више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има 
ара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! х 
его као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај кота 
упну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но шт 
 тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеском језику бунтовнички говор:</p> <p>— Ми 
 се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше пр 
мала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „<foreign xml:lang="fr">Adieu, Suzon, ma ro 
го жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говор 
 лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако 
сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све  
Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио м 
 рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да 
авила њихових друштвених обичаја, одмах поче да говори:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били ст 
 само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру 
оји она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не ре 
би њој било непријатно.{S} После ифтара почела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ  
ледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она  
а, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више  
змишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Б 
а Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би г 
 волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али т 
м своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га зав 
, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, 
атким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <p 
ене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жв 
смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много  
торија света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много п 
 Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</ 
глески, по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица  
 је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p> 
а.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцим 
ндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео пити, бивао је весео, и луд, али никад бесвестан. 
!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} О 
} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> 
варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше 
ати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога 
е њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затвор 
р“, па да је не види мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опе 
та се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: 
ке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да 
ала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као  
аду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак. <pb n="218" /></p> <p>Она рашири зенице.</p> < 
 четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говор 
да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" /> 
 леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ, на дежурству д 
развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, д 
ла и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице:  
 ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није мога 
но као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљ 
>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промен 
 мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако мла 
од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала са 
уши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се пробуд 
 две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о  
{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S} Ста 
 иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{ 
вораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, остаја 
Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{ 
обну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајући промуклим гласови 
и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има  
е, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила 
ета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од 
, извадише груде земље, наместише око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве ст 
 запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang="en">Come!{S} 
154" /> <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После иф 
и, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} Мерсије, шапатом, приносећи о 
<p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој леп 
, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманк 
ете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врата спољ 
ао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да с 
 прстију додирује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачу 
мевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где 
и, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи</hi><ref target="#SRP19120_N101" 
 га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од  
види кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљивости на  
еж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као 
он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољупцима...</p> <p>— Д 
ије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, с 
.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба в 
ледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и  
фил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења <pb 
S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да 
. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изго 
знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то 
ћи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} П 
била му за поклоне захвална: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што  
ва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, к 
р, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они каж 
требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, 
бејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но ш 
би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не 
д је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" /> <div type="chapter" xm 
кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкип 
} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици... 
ма, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар о 
, а камо ли младој девојци која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу  
им плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гл 
другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, 
то знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђ 
е минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун 
{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се 
 <hi>Сафи</hi>, чиста: <hi>Хисмет</hi>, поштена; <hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све из 
ћу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостињ 
ужиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за ње 
 телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осма 
 које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изн 
 овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене поштују.{S 
а ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла, нос 
кују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, 
иф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, к 
где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а св 
жљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се 
 собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад  
i>разорити</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градо 
ја дође, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покриве 
ну од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла  
ила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одр 
х пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно п 
 сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље и добро учење његова у 
 па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилу 
 су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио с 
е њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, он 
 мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, ал 
ли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером 
ачајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали бр 
ref target="#SRP19120_N98" /> утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нуриј 
 (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену непр 
 Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег пози 
 мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменим 
ишта; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој  
ерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} 
анум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренута 
е сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом 
тарија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила, 
ва, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе д 
 обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> < 
 гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она 
аливши нову цигару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p> 
 уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <foreign xm 
 тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбије 
цветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> каз 
обледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он  
 или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави и 
едне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео дево 
ах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори п 
че: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа! 
 готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је  
лим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и  
има налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ат 
, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи 
не..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаш 
 човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да  
да досад на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу 
е да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, куп 
то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</ 
..{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне  
} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој многе примере такве 
е добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да 
с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајк 
 Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честит 
е разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свил 
ум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љубављ 
ну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Паши 
ра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвац 
а јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на улици 
 уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише 
ођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{ 
И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо ка 
eign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође п 
ави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања в 
лимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ? 
нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања 
.“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он 
стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скин 
SRP19120_N75" /> рече Францускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> <p>— <foreign xml 
p>P.{S} S.{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> 
акција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је  
 рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што ни 
ема, друге за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој со 
вере, јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помену имена пророков 
ђим, непознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се наразговарале, свирале су симфоније и плака 
и према родитељској кући онога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово  
 <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као стара човека и 
оздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у 
p>Изјави својој ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ари 
ч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ ка 
у писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, р 
 тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из  
вала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читат 
еда другу, или да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да  
хола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе ј 
же да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајко 
 смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да туг 
амен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за ч 
ти бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, кр 
не неће с изобличенима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са с 
S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној у 
, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; 
 ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као дом 
ти.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за 
ј мајци; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом о великим празн 
ју да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S} Главна међу њима имала је  
журналист“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, ка 
, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нерво 
ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најчешће је  
емље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, савршенство, она је свакоме 
те.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто 
: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе,  
 У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска д 
замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту 
а: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина в 
 је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S 
ви оца, па га правда, и опет га криви и правда.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино д 
олазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, сталн 
 и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазн 
е праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне воле без 
пују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жа 
/p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима ниј 
ко?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо  
ких Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подстрижених, те м 
а</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице 
оказала мухамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли. 
 сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сународнице и рекох јој да се у  
а до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“;  
дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни  
 поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита 
ена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на  
о лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску хаљину а  
аа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... с 
и и песми, француском језику, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, 
постолицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њ 
{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу  
 ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, ду 
човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад  
воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би,  
се врше сви прописи друштвених правила, правила истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих 
 који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није зва 
тогод прочита, француски и енглески.{S} Правила, дикте, синтакса, стил, композиција, литература 
 пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења <pb n="53" /> и женских д 
те!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S}  
 Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Евр 
е рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо 
} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S}  
покривеном косом, Нурије, заборављајући правила њихових друштвених обичаја, одмах поче да говор 
тале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица. 
ица, где се врше сви прописи друштвених правила, правила истина источњачких, али пуних лепоте,  
а биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, 
 љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваш 
е ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја 
 знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, п 
>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љуб 
што се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S}  
транкињама о овако озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цар 
ица.{S} Ми овамо од жене коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, 
</hi>?</p> <p>Био један лончар, који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их 
ако би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па св 
ву отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је ј 
ут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело ре 
в, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се 
" /> сребрна.{S} Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година, стајала јој је врло л 
S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, очешљана европски (први пут у живо 
 без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима 
 јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да  
 долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> пи 
 и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} А 
ремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати  
г живота, и против политичког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била 
ошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала 
 <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да  
ем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе  
а вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад  
аспуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и д 
ије, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да 
сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један гла 
 да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону 
во на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулис 
и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни пр 
ем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне о 
ек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца. 
е слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, удружења, савезе, по 
а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> < 
ши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и  
ер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти 
е тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке 
дне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до нед 
 поборница за женину слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова< 
 шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо 
 у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо пра 
е и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе,  
тку, Енглескиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говори 
немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не  
 све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће 
ше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи  
ote> <note xml:id="SRP19120_N23">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра о 
 све с кафезима давали су слику једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним ул 
ику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић ч 
аја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После о 
.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target="#SRP19120_N70" 
ње девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског живота.{S} Али 
разумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене. 
 одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? 
у, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплак 
: „Боже, кроз њих гледају њене очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свем 
и врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нуриј 
 <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> < 
“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас 
раг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Која је млађа?</p 
ста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанс 
е у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструм 
потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} 
ше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу 
ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пун 
е занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она 
г пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја са 
ојим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n="196" /> улицама су се видел 
атили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку. 
боравих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p>1 рамаз 
о моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан.. 
вом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијо 
се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с н 
је заједно, робињама се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на л 
 и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, н 
 има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух,  
 лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је за 
е <pb n="115" /></p> <p>девојке осетише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори 
 новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и д 
иманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге 
аћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слуш 
ту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту испод с 
 узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна п 
ин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, 
Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Бла 
 час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање рат 
 значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <h 
ml:id="SRP19120_N70"> <hi>Абдест</hi> - прање пред молитву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање"  
не може клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жен 
ед молитву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</note> <no 
пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за  
 Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p>— И 
раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, или не 
иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече. 
епим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин св 
и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунске певачиц 
, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, 
е лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико жел 
 с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала пл 
ема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шет 
нула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свест 
о што мој отац зове „европски огртач за прашину и европска махрама за позориште“.</p> <p>— Заце 
а рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је 
су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и и 
онижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на д 
еђена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то ј 
уни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене от 
овек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити ду 
не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди  
с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвен 
 n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У 
 пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисањ 
а суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погу 
/p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И  
д дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фат 
ара: „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу 
 задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле 
је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, он 
<p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко 
ешила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попушта,” вели добра нене. „И ако б 
>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену ми 
 <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије  
“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јо 
 Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и д 
 дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође, доведе ми дете: обоје осташе три месе 
итисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући с 
{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним с 
е ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него ц 
значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или р 
а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке странкиње!{S}  
ана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џем 
први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, 
е на њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> </div> <pb n="282" / 
акрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило ј 
е једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана 
крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то же 
и и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рама 
ста, кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне м 
 га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети  
осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учини јој 
 од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у  
 па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева заход 
 на култури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећн 
"> <head>XII</head> <p>Рамазан дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа:  
о плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом  
 Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале у 
во у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.< 
тија као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир <foreign xml:lang="en">darling 
кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Еми 
 лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на  
 читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим с 
ече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{S} А она је за т 
ад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душ 
 али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана  
 босу ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође 
ст...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и н 
рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је жи 
ају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледа 
е неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} 
вадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је ум 
удним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као  
 изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не до 
адан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачн 
ој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> <p> 
очеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — По 
ко је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Св 
менима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језик 
е их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нароч 
...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном от 
/></p> <p>12 рамазана.</p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго е 
а умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час 
“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он др 
е јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим  
ојим првим солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, 
прављеној за свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све м 
нсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта ниј 
 у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, ве 
 „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у 
 су за обореним кипарисом као за својим првим солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову 
ена: због женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре,  
 лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па није умела 
уж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а глас му био дебео 
 је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Никад се нис 
е се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гледа, и ако није бремен, па после у свој 
естре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале једно вели 
 хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после др 
 је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само  
>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерс 
S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, п 
а поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да 
 дај Боже! (Опет Бог!) Она је мени била прво драга, па вереница, па жена — никад љубазница.{S}  
 хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, 
иза, писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близ 
 да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна.  
 Само по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <foreign xml:la 
ј одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 јуна  
га не виде, али га осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S 
младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се 
 заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb 
 био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, с 
идим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га у 
октор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман 
ледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама 
 Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— 
 дан видео близу Касумије: било вам је „прво вече“?</p> <p>Она поцрвене али ништа не одговори,  
сле су, у француским романима, тражиле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође 
ди мујезин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и  
т начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и  
} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер н 
ма.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од  
срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} 
 <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити 
 храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значајно у Осм 
, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони бол 
ду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче 
клонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мер 
 И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нен 
 а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; другу, што 
ликог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде  
ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву  
ријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: <foreign xml:lang="en">Com 
е ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како  
риф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се  
унским улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мер 
к.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му  
 играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несв 
а, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала. 
о дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или  
уђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се заг 
ка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили 
Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} 
.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди 
кући, али — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турс 
се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и ча 
p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и д 
год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивн 
Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печ 
; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на  
воје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом 
на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, 
 је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{ 
и, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP19120_N98"  
си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на б 
очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули  
 видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: заж 
мириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катана 
 госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом к 
атом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди 
а отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се  
155" /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, 
ле из сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се к 
ародници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, ил 
дина.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се 
До половине Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — 
осле, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумња,  
ми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се о 
Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте мес 
абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, 
Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с бра 
Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у 
<ref target="#SRP19120_N55" />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући 
et="#SRP19120_N62" /> </l> <p>Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори д 
расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах ра 
 него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна з 
муслиманке, невине заточенице, заточене пре толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични  
о, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти  
о никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође,  
о је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело и  
е, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше оч 
ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао  
о не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал 
це, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако се  
} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци 
ерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сас 
ођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као 
исту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душ 
} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не 
Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питал 
рича хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете 
>, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песм 
 се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џ 
ж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је с 
и зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му т 
рију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276" /> Госп 
е, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да  
 ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство ком 
ство комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на  
, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако добро знају д 
. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S}  
ису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за м 
сле није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али  
реска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слем 
син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} 
има више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези 
мала потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S}  
е, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје 
 не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А 
SRP19120_N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо но 
а. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, већ вољење.{S} Јер како је могла б 
дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи 
уна 1905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе! 
 могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћ 
 наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом п 
Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху не 
 <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је „прво ве 
а, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и 
ренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S 
 ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и  
м се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са з 
{S} Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сре 
 много крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај 
ађанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n 
 о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, 
S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у жи 
 конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас и 
 Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} О 
сије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњен 
ака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и  
е: развијају их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, тетке  
с је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком заваравала је своју муку.{S} Не 
<p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па с 
езања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе 
задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час к 
је од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана п 
м за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче,  
Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевни 
е покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну о 
oreign xml:lang="fr">Cocotte</foreign>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше ка 
.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање. 
и!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — пр 
робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене 
же као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прља 
 „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. 
 да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на  
о се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од двадесет и не 
а турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји 
а не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спре 
ропи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то  
 „злочин“ извршен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овч 
на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, и 
тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати маст 
зе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад  
е, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" />  
 застаје, тресе плећима, увија трбухом, превија се уназад, додирује теменом тле; исправља се, п 
 и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Превоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Ло 
 харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из француског пансиона 
глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да ј 
а "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> <note xml:id="SRP19120_N65">Полудевојк 
свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. —  
!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила 
укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћути, т 
куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас 
исправља се, пуца прстима, подврискује, преврће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, про 
 рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поч 
и расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign xml:lang="fr">Poésies Nouvelles</forei 
get="#SRP19120_N17" /> од љуске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па к 
о ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој најскупоценијом чипком, дубоко изрезаној, с  
иотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, француски и ен 
атра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане јасан жар, па по жару 
јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у ман 
тву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</note> <note xml: 
 му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински):  
ред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пр 
<hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази  
иће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: дерњава продаваца ра 
ешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем ко 
ма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена, она се заборави и за 
шле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишт 
киња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експанс 
>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, б 
 из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура  
олико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћ 
аздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена кола, са  
мах после вечерњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином капијом зауставише се једна затво 
крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, ј 
>До средње капије у харемском дворишту, пред женском послугом наређаном с једне и с друге стран 
и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустрован 
не чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су 
 насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xml:lang="fr">Mon D 
скињу што пљеска играчици <pb n="77" /> пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да 
 по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S 
њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — за 
ско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири велика лимуна, под прозор 
p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби мушко и же 
дан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде  
отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:< 
више самаца што станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде 
чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама већ никога није било, осим самаца што ста 
ласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом 
9" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} 
 један огроман <pb n="211" /> пожар.{S} Пред Нурије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се  
наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавајући се  
ену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у  
ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим грдне погрешке, и 
 је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слуш 
ба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да ст 
звијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загл 
орила, поче Нурије, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, 
не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да 
е-кадун каза, да њега зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није 
људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му  
..{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да  
ином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, 
егов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачит 
м имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је...{S} Али 
лиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} 
нки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са  
ана; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући  
мају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, 
анцуском језику, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, као коња: ка 
ни, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са 
 непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је н 
 <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја са 
 све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из једних и 
отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и стр 
уби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће 
кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф 
 своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n= 
 и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, за 
акама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше 
е конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, окрете јој леђа; а она м 
на кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде 
 да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само  
њер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не  
с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакши 
 обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражи 
анцускињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвик 
шла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Ал 
ти гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за го 
"#SRP19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити  
ранац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатм 
ори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунко 
 окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цари 
 је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене мате 
ац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру 
ишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече најв 
 у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</ 
S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна 
се око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} 
"SRP19120_N70"> <hi>Абдест</hi> - прање пред молитву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред м 
 нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о правима ж 
ан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с м 
олицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни  
 кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, за 
што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се ова 
е знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је 
уће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече  
а заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зац 
служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87" />< 
биљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала 
вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој је  
S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до со 
том, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи пл 
20_N23">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу 
S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не п 
} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То ј 
 некад да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бејовицу, и поче „други део“ игр 
е, за једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у  
ени <pb n="190" /> кишобранима, стадоше пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се 
андрчу.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести са своји 
ављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкам 
 трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и ша 
 да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то к 
кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, 
етири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и 
радни зид, покривен лозом и бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, 
p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ни 
{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они  
ао обично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, о 
сли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши з 
вуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже 
и од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>------------ 
То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој го 
оворим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук  
ила страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Т 
цело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је  
{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то попр 
 тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и о 
 старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљ 
“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао 
/hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S 
шу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи 
е био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја 
ко, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и  
 Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је 
 некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде као да је посуто златом а негде кр 
ва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопи 
арисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, би 
ље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се 
тела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цари 
а је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се 
ене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да ид 
прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаш 
!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P 
ро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пре 
 антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а др 
Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, коли 
е насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглес 
еран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S}  
ем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Француски 
та, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S 
њем и много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за исп 
и, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу  
ло, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен 
 Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да у 
 се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли< 
 госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножних столичиц 
дена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се  
дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљ 
ича, откад је воли а никад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не 
бе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде н 
као старотуркиње.{S} Старотуркиње метну пред вратима женске папуче мужу непознате, и он кад дођ 
не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а 
 не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су 
рци натоварени намирницама застајали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз њих 
ла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развија 
очито кад виде „непознату“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене  
е време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима,  
олесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох  
а ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави 
е Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш  
hapter"> <head>I</head> <pb n="1" /> <p>Пред једном лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с т 
куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и је 
о зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне  
од њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим 
е умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с  
затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Ули 
 ја почех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцк 
ана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, ви 
а одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме 
 Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да их неко пита да ли се 
е мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: 
то да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од  
е одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S}  
 „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао друг“...{S} Мајка  
е главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, ни 
ндило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих. 
 особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, и 
 које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хт 
 се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глагол <hi 
им женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака 
нуми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: једно од Мерсијине мајке, друго  
“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко о 
“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она 
не са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Ст 
{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје пра 
Ислама: помирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је он 
ле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што ј 
иди, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју ј 
 бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, 
, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, а оне изиђоше на б 
одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле от 
сле Нурије прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то ј 
исати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Ал 
 шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе б 
.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји фраза "слатк 
..{S} За тренутак, као муња што осветли предмете сакривене помрчином, тако у Џемаловој помућено 
 Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што  
ије могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S}  
{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урад 
. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају гото 
штина.{S} Исти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи н 
помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа председница „Друштва за васпитавање турских жена“.{S} А 
мало.{S} Главна међу њима имала је бити председница „Друштва за подизање друштвеног морала“.{S} 
ф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за подизање своје репутације 
у срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала је бити једна која са својом претпост 
 жене).</p> <p>Насред великог отвореног предсобља, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав  
грдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде  
...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислони 
данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џема 
инима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје с пос 
тке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијен 
о изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покр 
ље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један велики с 
звикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрв 
а.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо 
 грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Нем 
де да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је  
јке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга 
а у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмо 
зор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чарша 
лици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомод 
 сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и кло 
Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...< 
ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерси 
ствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима, у на 
не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уједно 
иње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете груда зе 
м. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије изненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S 
ремена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој 
м не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет з 
јер њега је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помену имена пророкова и оч 
било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не  
ше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, на страну румелиску, како о 
о би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем  
... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Н 
ору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и с 
 и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота 
 одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онд 
 лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим гра 
ашег, па га ипак називају несавременом, преживелом установом.{S} Јадно, јадно ово двоје младих! 
к много савршенији, па ипак га називају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb n="57" / 
пи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадол 
нака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ја с 
 га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже 
њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није ж 
, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да не з 
оцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу д 
 малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке 
мал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Ј 
Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слу 
 брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој  
"#SRP19120_N10" /> Наједанпут, домаћица прекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-је 
а са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал п 
{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него 
воје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна:  
расла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви 
ао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S}  
нас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</ 
пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отровом, реч 
 три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни кад би видела зликовца са секиром  
 у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ј 
аротурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „бу 
ote> <note xml:id="SRP19120_N75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</note> < 
наест дана...{S} Ни моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вече 
прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће 
одитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут,  
p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турс 
а..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се 
шалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; 
 Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док се Францу 
ревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, 
што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој  
атма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, 
к: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат 
цира говорио или прелазио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и  
ако како је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, 
>Сутрадан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином пр 
> <p>— На јави.</p> <p>— Како?</p> <p>— Преко зида.</p> <p>— Чијег?</p> <p>— Сутаниног.</p> <p> 
 на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младе 
 урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине, берберин га посади па један отрцан минд 
а, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се д 
исао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помену имена пророкова и очита кратку мо 
 од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћ 
у овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирн 
су над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у ро 
апијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је с 
Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих француских слова...</p> <p>Понедеоник. 
ћи главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, 
ву и погледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помак 
 кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женск 
“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајал 
ори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и пр 
астави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зеј 
да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто  
ио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једно 
ћа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло су 
у, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и плака 
биње, невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из  
њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Он 
ре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n="27" /> глед 
ј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран. 
Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и н 
иже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко п 
слат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не 
ајући главу.{S} А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па пр 
) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћути 
на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише к 
ц доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" /> себе новаца за који се узеше граби 
 а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пр 
S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе 
своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјорти; а она, наслоњена на ограду, г 
е мајке, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога 
еле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски кон 
вачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полак 
таше у чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за љ 
 сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима темена, па се повукоше у  
 сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и  
де Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да д 
 сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или пог 
 затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи... 
ас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Која је мла 
рема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија 
{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то на 
Приложила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам ра 
ане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, г 
ју сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као да одуха пра 
ојих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, ил 
о, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi 
овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже да је он 
о, које беше много намирисано...</p> <p>Преко ограде долете још једно, и још једно.</p> <p>— Тр 
ла, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских  
у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би х 
ку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} Она кроз кафез пог 
ећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S}  
— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби. 
ћи им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па д 
 мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се  
а кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гор 
не кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет  
рст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, т 
е своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чиб 
 као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и нихају 
коше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и 
 лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много н 
 <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> <p>— На јави.</p> <p>— 
о да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотел 
.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у 
S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што 
езима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбо 
црвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта мар 
 прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатм 
S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један д 
излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-п 
ед је послат од Бога</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „Муха 
ом, нити јој је икада овако било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сутане  
је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак и херој, мл 
 ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљастих француских слова...</p>  
/p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао  
, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да н 
 свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с другом у склад према сун 
 сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле се  
афеза сутанина канарина, полете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о з 
јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од 
за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Го 
бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој сви 
 смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} 
еко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и м 
гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никог 
а млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просу 
обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја нисам осетил 
ебе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била сам што нем човек према гр 
 било кад је прелазила авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а 
а по крупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, о 
а према чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су ш 
ене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за ифтаром, 
ка није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео 
 два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела, само га замишљала. 
але се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим снопови 
едну дебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражила је песму с 
 тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но 
атма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није из 
ји се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се коли 
а је учила, како је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа, колико је вредна и че 
 Али ја бих га може бити заволела да је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако ка 
-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као ота 
е нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, ж 
 придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку. 
на му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затв 
 Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше 
кренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, н 
опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што 
аршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњ 
о да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и св 
ла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана 
 муслимани чините (једва неки из љубави према просвећености, сви из сујете), прерано је.{S} Пре 
оред француског, то је просто из љубави према конзерватизму, кога се тешко ослобођавају и најин 
о да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одл 
е удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад н 
рих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml: 
заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким  
анте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, 
омислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога побожног поштовања, зато ш 
ече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Им 
его зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </div> <pb  
ладој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p> 
анумину наслоњачу, метнуту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн по 
м усхићењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора 
д није могла опростити „злочин“ извршен према њој, детету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она с 
ислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да  
ко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет 
 некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик између наших дворишта ник 
е бељаху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</ 
ала, и опет гледала, па носила огледало према светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је 
анаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутиј 
у необјашњиву <pb n="254" /> одвратност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књи 
куће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.< 
ђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом  
ена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико ј 
на, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према некоме кога никад није видела 
 хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, ал 
страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о ка 
кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-т 
ндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сун 
 због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је ку 
то није десило, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши 
Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се може  
драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> 
жину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору 
редства“: под својим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се ос 
 људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима могле су прено 
ици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше  
ају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папучама н 
тма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узе 
</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и с много укуса  
ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...< 
хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не 
 му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га...{S} Ја 
<p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</ 
ик, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт 
о љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној  
тала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што са 
умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у кратко 
доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} 
нађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам  
е и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За  
324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини. 
а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се  
ости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обр 
:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> <p>После направи насмејан 
 те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не о 
дуго, прочитавала, брисала, исправљала, преписивала; јер њена Госпођица обраћала је велику пажњ 
е беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар це 
ени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ шт 
 прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не  
S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићемо престоле, поубијаћемо тиране, полом 
з неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле он 
више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p> 
у тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S 
учено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара 
елива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или  
ви према просвећености, сви из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше 
ћености, сви из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу, за наше потпуно непрос 
воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сам 
ј не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубљена...{S}  
 у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе  
лазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције 
она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="262" /></p> <p>„Са 
овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појав 
, то је женско, једна невестина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францус 
о смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би ум 
анпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох 
, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да 
е мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с роб 
и кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души о 
еј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта 
 ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Коса м 
ала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесе 
p> <p>========</p> <p>Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумино 
а је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После с 
 није код куће...{S} Па осети нешто као пресићеност, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S 
 за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} О, не  
ски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> 
че Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као 
 само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјор 
девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</ 
ене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом с 
нове, срушићемо све препреке: оборићемо престоле, поубијаћемо тиране, поломићемо кафезе, исећи  
ну?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо  
аше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p 
оворила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој 
кивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} П 
ена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекр 
ш и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па како би њена женска деца!{S} И ради  
ица, да им мајка не буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортак 
прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помисл 
и је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад пије, нег 
љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у ње 
странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са ст 
 рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој 
а он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле 
а ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њ 
 можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца 
{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшн 
 ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сак 
<pb n="37" /> и неповерљива оријенталка претвараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“ 
ака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа ш 
ан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме 
 сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши,  
ром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватра ш 
ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осве 
х по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу к 
коше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као с 
 дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срам 
шаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам пос 
мир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише  
ће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум вол 
њаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад уд 
нице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на равној нози, у погледу морала. 
чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је 
ршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пре 
и своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И уч 
а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не зн 
...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{ 
то.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, 
ик!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати 
ад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражн 
е.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енергичног Ја  
.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и уз 
ли кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: 
нуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха 
ј се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де 
ену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још 
а пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, д 
120_C18"> <head>XVIII</head> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи  
ила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо б 
е и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом фр 
енди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећ 
ве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта прог 
ћ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе  
..</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} 
је овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеск 
е као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер 
 савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила, није 
ало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{ 
ега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако г 
 се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њено из 
, али ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску  
д.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, она  
 осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Иб 
амора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него свим народима...{S} Ови  
 Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довд 
а крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше ре 
час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре 
без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, 
ападне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она се радовала како никад, је 
ала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од 
је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградски каиц 
 тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он  
н, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила к 
леде, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад ј 
се младима и странкињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој виде библиотеку 
ц.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не 
рифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму 
срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињама и Фр 
се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S 
назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја да 
p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, ч 
а, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не з 
 дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве палице у калдр 
главу, окрете јој леђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тро 
, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викал 
е је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цариградска пашиница, 
су знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па 
е трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је муж пред Бо 
ене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке в 
ело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље 
у се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Ал 
ампарама, пљескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали  
у, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, про 
м седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-х 
н од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{ 
 ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прич 
носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочец 
обиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе 
/p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што  
ати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Ја 
таринској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, т 
вље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању  
Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> < 
 па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <pb n="160" /> шало 
х устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на доврата 
на чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се п 
 страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не 
ео на главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се ха 
воју љубав, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама 
ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна 
 хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну вес 
 Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> 
на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину с 
оравља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Евро 
по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципел 
де и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагн 
реди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чуј 
p>...............</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А  
 мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме 
Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она  
о венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ј 
 циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше дос 
а венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.</p> <p>— О, ма 
 закону, кад би било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} 
ни не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, 
 било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамење 
минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џа 
 сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p>— Знаш, Нурије, како је море пред буру 
ново позивање учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су зале 
с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и мишљаше; „О, како говори ф 
је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њин 
им да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, 
ели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за 
 да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена  
це?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али м 
е пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим 
 Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише ка 
 непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо.“</p>  
е биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! реч 
е биће два друга, од драгог и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</ 
ер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не  
о једне другарице, најмлађега „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Ф 
аду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчице, нис 
„Ја, мајчице, нисам затворио капиџик од пријатеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина се 
о свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче 
 Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља затворио  
ад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени 
 мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се насмеја и р 
кипарисом као за својим првим солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је ст 
енила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе 
ћа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро б 
ју као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би до 
 могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не изл 
и снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поште 
 <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељица, другарица.{S} Нарочито дете, весело дете.{ 
ћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Бито 
а, њено интернационално друштво, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој 
оме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта ј 
 Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— С 
вропски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, п 
, и он кад дође мисли да му је код жене пријатељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и з 
ма, неке њене пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворен 
>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фах 
ла, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>Ана Жабуле</hi>.</p> <p>P.{S}S. 
 Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као д 
арему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, уместо да отиду стране же 
дмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођ 
јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, к 
 је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуд 
д куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Сл 
л; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исп 
чкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али- 
куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре породице, из отмене куће, господс 
ела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“,  
и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла. 
а, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме д 
лаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну ви 
ло свечаније изгледало, позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремил 
књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по со 
ица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се 
говарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниј 
 од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а 
оћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreig 
мужевима, својим неприликама, неке њене пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пасторко 
полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу 
 чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави. 
аше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо ј 
од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а  
 од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у р 
 у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, немајући доди 
трасни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињо 
и, тајну је морала поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спрема 
ам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она 
а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па реч 
дан грех!{S} Даде на зајам обоце једној пријатељици а мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тв 
ала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости.{ 
ејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S 
риф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад го 
о.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се 
ори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да ј 
ете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће 
, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако...{S} Ја знам да је ниси видела:  
знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој п 
ледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бели зуб 
, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, ре 
дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног при 
си ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи чове 
у није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је  
; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, А 
 једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде  
е?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да смо у  
ијатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се 
тно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се у 
е да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску примчив 
велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, ни 
ши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани р 
ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> 
вога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S 
енска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим А 
ају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прош 
них груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако л 
у страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман 
бу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скоч 
т прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не прод 
ена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна т 
о зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко ш 
 као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="149" /></p> <p>— Душо, јагње, хај 
и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква 
 напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору б 
 без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се зб 
вата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају? 
е замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она  
стадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он,  
се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и 
аш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се 
а проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре 
тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као д 
ултанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери из тор 
/p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега мл 
 Ахмед-беј?{S} И после, младожења, њена прилика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заве 
ледати: ко зна какав је, можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он 
 велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их дочекују невес 
срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче 
о и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет 
ма као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не 
ад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушки 
се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му 
уруп</hi><ref target="#SRP19120_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да 
хита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да у 
м Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S}  
>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатм 
рењем; или, њена култура <pb n="258" /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, ко 
свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јо 
ријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темен 
ћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам 
у се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма  
у дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је пла 
и говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да ч 
попушта,” вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с 
 у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> 
почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и  
аништу каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од к 
 у честитости је Солуњанкама служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} 
еду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до п 
.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно врем 
 и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да остане  
е да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој син о 
глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S} Она од ње  
оре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то није так 
што јој измириса лице, наведе јој многе примере такве несреће, кривећи више него икад њино друш 
 дијадему или у обућарском обућу,“ како примети на енглеском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, 
чати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, з 
рађанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као д 
 ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице 
ти на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе 
— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда  
 лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у со 
<hi>много</hi> има: муслиманска девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је 
итала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од мужа, јер му је дошла млада: х 
 да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила. 
пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ ка 
а мука нанесена оному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да  
 материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, 
 и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p 
ог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале</p> <p> <h 
ворите ми, врло драга госпођице.</p> <p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, ва 
, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је прат 
 утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град г 
ре...“ — па отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је  
руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, па средњи, па д 
еле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, ал 
 па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он пов 
>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у ко 
н на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Ну 
а се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима <pb n="179" /> 
ше нијете орасима.{S} Мерсије, шапатом, приносећи орахе устима, намени на један, па на други, т 
тка, и иде као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се за 
ала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, ре 
{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите  
 Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то знач 
} Од добре, од велике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир За 
е отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не  
 пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме  
зети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S} И на коњу: пр 
идех га на колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... з 
он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на кол 
ах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред 
н је као Европљанин, а личи на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да 
“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S}  
оплине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и нај 
е је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, з 
ад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <foreign xm 
пођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је волео 
м, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Л 
а буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до св 
ју нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што 
је држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове пр 
азмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула 
свесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на просвеће 
е.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли ј 
то ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{ 
 за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса  
х слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом ја 
 с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref target="#SRP19120_N84" / 
их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбу 
брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на ње 
ти, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре  
ва...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек спава, Алије.. 
их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођ 
 жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће организоват 
?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И веч 
 и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се 
 Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га од њега н 
ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим про 
до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На небу се појави огроман пожар, об 
де и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она  
хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} 
е, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је пла 
сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, с 
.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лице на њен  
ља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је та 
афезе!{S} Кад извадим грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на  
а и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џема 
у, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прек 
 је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре,  
му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и 
аше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо д 
} И он, потпуно <pb n="242" /> полудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...< 
е затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S 
тавити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам каме 
и нас две бити ортаци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели 
она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети 
фом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и н 
мир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотур 
море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију 
рану, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да приме путн 
 лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, о 
анин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба 
ок је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђо 
, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, о 
{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-тур 
ече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже ра 
о хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у тр 
{S} Невеста истина развијена, али кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дамаском, и н 
т.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли  
но закопча хаљину уздрхталим прстима, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S}  
е, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, н 
“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљескање по плећима и узвики 
 се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не питајући <pb n="243" /> је ништа, јер јој 
о тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође читава недеља да 
обро јутро, клече и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита  
дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Б 
ерсије зажмури па отвори књигу насумце, притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где 
мила писма, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да  
: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га 
 и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме;  
ј је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, 
е имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скор 
мперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и  
устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата  
ао и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једној час другој странкињи и говори 
ка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не пи 
ам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши,  
 сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу ч 
урије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице  
 нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џе 
бесвете његова најсветија осећања...{S} Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер 
вашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није 
 изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ар 
осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина:  
 надувено.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он 
ј ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи мн 
орњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравнопра 
 друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с ме 
ај кога она воли, муж јој је.{S} Он јој прича, откад је воли а никад је не помену пред друговим 
ала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позори 
ук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као 
 била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек же 
т прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, говора 
p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Ч 
а се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко  
траха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често заб 
рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијан 
 није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапског пр 
 помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу,  
аје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образ 
м, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S 
оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И 
 из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако  
а с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су  
гова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у  
ожда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: 
ли, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> н 
hi>, Мерсији је више од бог зна коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је ж 
атми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Паши 
м, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он  
 на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на 
е се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слу 
ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам ни 
а, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и  
нука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И ка 
.{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно  
у : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{ 
ха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за 
одна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он по 
но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој м 
не пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једн 
само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} 
доме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија з 
ју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас,  
ницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, бе 
 он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} 
 пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кру 
од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле но 
 жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у к 
су и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, похита напоље у помрчину с једним леп 
се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после ј 
 Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не бу 
> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} 
} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi> 
ећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мо 
слите да је убица само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!. 
, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не  
улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару  
их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер  
ним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је  
рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка, неискрена и неповерљива, што ос 
рна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило 
ли да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у  
да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих на 
м заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <h 
.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе  
шљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав ма 
 и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, п 
буди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта 
/p> <p>Децембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, о 
, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, мл 
и очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као ус 
робудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", 
и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} Младос 
спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе 
 била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била 
 кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да 
њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била 
"108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре толи 
 нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</p> <p>— Буним вас,  
ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати 
, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече 
здахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма,  
ргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну с 
>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса.  
окривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна к 
ање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута 
</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо...<pb n="162" /></p 
S} А да ли је добро, да није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>.{ 
 пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мада 
срећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та мој 
ал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: о 
d>XIV</head> <p>Сутрадан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не на 
уго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их ј 
му... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, 
 само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље. 
вање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" 
 ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми  
е верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој девојци која  
се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и необуздану бујицу што носи из мр 
ене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је он 
е се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ в 
ољива је жеља повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да  
е она дала, виђала га кроз кафез и кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састај 
о седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: 
уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-хану 
и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски бард, или као муслим 
ије могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов х 
с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије  
<p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с 
аџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И  
з сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја г 
: обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; треће године дође без де 
ко се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; гов 
кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле ср 
био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балко 
ој да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски 
опи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без  
када више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју рану младост, 
 тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са мном посту 
е тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позн 
икотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како  
е јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву 
 упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна,  
дамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, р 
оцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p> <p>— Отуд што  
рт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако је р 
терине љубави!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полуд 
 зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад 
ова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и св 
Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму код куће.{S 
и: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова  
у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> <p>— А 
арио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледају 
бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!. 
евојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра ис 
рајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом даје знак да изиђе.</ 
док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви,  
не, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне но 
ни <pb n="51" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од м 
 Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако 
то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Аж 
а се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење 
забрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та памет 
p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говорила, ја бих муцала.{S} 
} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ с 
јка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу отер 
о, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стр 
 Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не м 
рочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засићен књигама,  
, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га волим, 
о, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаш 
а кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си воље 
амота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја фран 
и да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од 
ри дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није би 
ед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година  
урски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а роб 
обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, и 
.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноз 
Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и п 
 подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећају 
д вече је било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се страховито, звали су муштерије м 
рих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касум 
 у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са  
е као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продаваца, граја; по авлијама клепет папуча, клопарање  
увечима, трговаца с товарним магарцима, продавачица с чевретима<ref target="#SRP19120_N26" /> и 
 зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узм 
пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} Посл 
је и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је застајало, заустављао  
ју с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с б 
ојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и з 
е била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, 
>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није роб 
јама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш. 
а разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</ 
иједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пођ 
не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, 
иваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрде 
 плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ни 
} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше гошће 
 Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, т 
, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрчен 
о.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="189"  
ли лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелик 
де проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвен 
ка.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало 
{S} Само ове, немајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у је 
 пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су 
, па отиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Си 
а јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти,  
дила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мај 
чика повири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња мол 
да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше  
} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не ула 
чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па  
и никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо!{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто  
ка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Не 
ј показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе 
епоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о гре 
сећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{ 
 ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И видех га на колима: принц!{S}  
.</p> <p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на св 
 <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и окру 
ти кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а 
ао међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене  
да је пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао  
е роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рам 
остељи притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да з 
пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре променише нарав, због д 
с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, мене обузме љу 
срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра ни 
и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „О 
p> <p>.................</p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке  
 челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена 
ебе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејо 
ћа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближава 
часта, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замб 
у, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће  
........</p> <p>Сутрадан створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катас 
ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта гово 
обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја голог 
ивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветр 
 жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече 
побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га однесе тетки к 
ије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јо 
ан кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стај 
нум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као девојчица: беше радосно из 
<hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле 
 је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их 
 жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до 
носи, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав лист, жут као њено лице, као да би 
лици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соб 
мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбур 
х могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму о 
иса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљи 
све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о  
едну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S}  
 да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја ми 
гледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет 
.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месе 
 пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l>  
.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} 
ђоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка с 
.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал про 
орено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне  
тке су залепршале крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање 
м купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу з 
дим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да полом 
љускују целу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде стануј 
 би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом буш 
ричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео ј 
а баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена род 
дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од 
овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> < 
екује чађава кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, један оспичав <pb n= 
ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на 
убњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;< 
а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, вид 
це и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала по стварима  
асама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на прозорима), негде густим, негде проређеним, поломљеним, 
ње од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до сам 
х одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугу 
буди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml:lang 
иловима и певају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би ви 
х у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, 
да на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве зве 
} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. < 
 осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пе 
мским вратима четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе један кипарис; и он је под 
е у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разговарајући се с једним младићем, сваки ч 
ле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она 
еном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И по 
!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се  
шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад је требала да устане, она 
ве треске у прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампа 
сутанина канарина, полете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па 
д је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <pb n="160" /> шалоне — н 
а му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти о 
он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да 
г и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi>он</hi> истински 
ри нове из Цариграда називају харемском проказом.{S} Неколике младе жене из унутрашњости, с црв 
рокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих га да га не волим.“ — „Мадам Арстид, јелте 
од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка  
е и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена,  
ине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо си 
ве.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} 
 година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, ш 
а тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам  
им крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура 
и сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И проклела бих г 
о млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудел 
жу, кога воли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме  
не седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прве г 
не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа з 
ама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвам 
осу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>? 
дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамед 
личица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесови 
о да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону и 
им сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} На 
пију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младот 
Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p 
одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} С 
ме стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле к 
и пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијам 
јаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње д 
е у чаршафе као хануме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске, криве улице Старога Солуна са шарени 
'н“<ref target="#SRP19120_N85" />.{S} И пролазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбр 
ичала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једанаестогодишње дев 
о закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непр 
гачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из 
 врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појури 
а пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога п 
рађанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и ха 
очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у  
опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно 
 насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене  
посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином с 
l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да гори 
ли су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали ис 
е и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за 
 од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је пева 
у дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, 
} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{ 
мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, уве 
во, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол з 
 главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Сер 
: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref target="#SRP19120_N105" />,  
мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја са 
тила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...</p> 
а теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем 
 запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да с 
, стално.{S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовоље 
p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле свој 
читељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестр 
е Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, 
осто изврсним, расположење турских жена промени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развеселише 
 стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена 
стрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерс 
 лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="254" /> о 
ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким 
а му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатм 
ead> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енер 
 одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p>  
ше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много бр 
41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</ 
 би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не поми 
ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем  
у то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одвед 
ву) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у он 
орију с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она се љутила, не на па 
лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у др 
и хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох 
узним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, 
ава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољн 
 чим се с пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете проме 
на.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p> <p>— Аллах!...</p> </ 
а?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седница оног 
у да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој суд 
е.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ ј 
а седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече 
</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана Нурије, иначе говорљива, с 
ојим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговор 
ерује више ником.{S} Мерсије опази њену промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је ш 
луба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице 
ивот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздравио!... 
p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, n 
е криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>Пос 
филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе, иду ћ 
Гонџеђули отвори капију, нешто да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се  
ов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— 
ку јабучицу, а глас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нит 
и почеше своју раскалашну игру певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само 
вима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SRP19120_N85" />.{S} И  
ред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се 
 Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за с 
ткуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног  
p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи. 
лицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца: „<foreign xml:lang="fr">Oh ma mie!</foreign>“. 
>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде  
ено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здрав 
на кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати  
пагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу.{S} Је 
{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше же 
ти како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каж 
 ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Он 
 и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, само ти немој да 
 не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљ 
— Падишах ће га помиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те хранити?</p> <p>— Радиће... 
и, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, 
19120_C19"> <head>XIX</head> <p>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с  
тву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених правила, правила истина источњачких, 
кама на прозорима), негде густим, негде проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним 
, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити слобода.<pb n="64" /> Овде је свега пе 
 чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад  
луделе душе међу које је послао Бог, не Пророк, њу, апостолицу и мисионарку, да их изведе на пр 
 за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преур 
сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фа 
ељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1912 
Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску ца 
Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала се с људима.</p> <p>— За 
 Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Те 
> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре 
ређе рукама преко лица при помену имена пророкова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, нев 
обро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј,  
нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових роди 
 Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто  
мијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигне 
ем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити слобода.<pb n="64" /> Овде је  
 Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне  
кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале једно велико, монументалн 
иотских бракова.{S} Брак код напредних, просвећених народа, много је савршенији од нашег, па га 
а њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb n="114" /> слобода, због чега је чове 
је-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглеск 
мани чините (једва неки из љубави према просвећености, сви из сујете), прерано је.{S} Прерано ј 
јала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> <p>И загледа се духовним очима у јед 
војих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi> 
главица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S 
 и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за про 
амо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће  
о што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52" /> непросвећене.{S} Видела је у 
ерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају с 
а застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од б 
риграду учинило да сваки десети човек — проси...</p> <p>Париз, 30 јануара 1907</p> <p>Ја, бреме 
<p>Он се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к 
и: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сиво 
днога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је била љубомо 
ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> није бил 
способљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепотама, султа 
ем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина 
а, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дал 
има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У л 
} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо 
а</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепота.{S} А к 
Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.</p> < 
вијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разго 
јке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви бог 
ком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу,  
о му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p>  
а идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, остао  
е:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се уда 
 га је.</p> <p>— Пијаницу, протераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског  
киње у искрпљеним чаршафима, и неколико просјака, па неки доби плећку, неки врат, неки бут: паш 
 средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужим  
, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца заглушива 
жавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили ул 
ружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући 
...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће 
име путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мај 
заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онесп 
екују и испраћају мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад  
S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанство, непросвећеност, дивљаштво, развр 
ди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>т 
афа, оне имају горњи <pb n="224" /> део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим гра 
мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} К 
е моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано пониже 
а дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: 
, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна Зе 
да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дош 
 препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замућене, лепо очешљана  
За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми г 
брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{ 
џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фат 
и испратисмо младожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Ста 
 види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме 
чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељице; од добре по 
мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који ниј 
ла ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не подносе ову грдну ср 
зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ов 
>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“ 
Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала 
S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не  
 предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нове, које о 
а, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта ди 
(јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и нене, и п 
о је преживело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што на 
ећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{ 
.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се  
„пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју  
диш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</hi> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на фр 
руги пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и о 
е познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то ниј 
жите му да љубавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> 
ући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упи 
еисказано гурање, где је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким 
ена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена антерија 
 се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је  
p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави према конзерватизму, кога се тешко осл 
, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у м 
еуздржану струју новога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених створов 
угарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на со 
 <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грд 
> <p>— И онда је било пролеће, и јасмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, 
 Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Евр 
ко венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци 
ђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу 
нам наше Францускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрављањ 
а на њу.{S} Али још за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење турских жена промени се: с 
ћу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из  
је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмо 
фет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу  
p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С 
 Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног 
а висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим бр 
ању побунити све жене, женске милионе у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне 
 Мајка метну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ ок 
а закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молит 
и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу молитву.{S} 
После ифтара, на отвореној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма нав 
е луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и одоше у 
} Насред собе застрвене црвеним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово 
дерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за шест ханума, 
 и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је  
 једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, јед 
по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући ка 
а виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се срето 
з-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке з 
оју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу  
} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мај 
 нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> <p>— Зар и ја да ла 
ју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „ре 
Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њен 
ше га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим ме 
војила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> < 
> <p>— Волела га је.</p> <p>— Пијаницу, протераницу, просјака!{S} Како је је могла волети тога  
<p>— Он више не пије, отац.</p> <p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га помиловати.</p> <p> 
е понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у к 
а, што у лудилу називају себе новима, — протерати из Турске, и, помислите, узео па је истерао и 
за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле ре 
аротуркиња", како кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много 
тећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— З 
и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{S} С  
се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше гл 
олом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде  
вори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <h 
.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести,  
смет-хануму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, за 
} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хриш 
ро, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефенди? <pb n="191" /></p> <p>— Баш 
и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми 
с њим против нашег друштвеног живота, и против политичког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде-ха 
мамо друштва, нарочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и држ 
еник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} 
 за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и  
жала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за буну свако 
а, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја другарица пос 
Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Сино 
мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвеног живота, и против политичког.</p 
. „Што не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ рече једна Енглескиња путница, и то св 
земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају нес 
} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Р 
..</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напредних, пр 
ог плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси  
од Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се криј 
димо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми жи 
зе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти ни 
енских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, 
то је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи  
 се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радовала си се; в 
шкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја 
из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S} Прочита цело <foreign xml:lang="fr">Rappelle-toi</forei 
ога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi> 
Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум к 
спођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за пи 
ешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Правила, дикте, синта 
 Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаур 
</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га могла послати, само да у 
атме</hi>.</p> <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, брисала, исправљала, преписивала; јер њена 
исма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартиј 
а и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја 
, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћ 
.{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма 
"53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за на 
ух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не 
тне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све ви 
м у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те 
н чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код  
дашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S}  
даваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господар 
 која малочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S}  
head>XIX</head> <p>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, 
 нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће 
ад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“ 
ђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се у 
сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, су 
ави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S 
Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије гла 
 чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а  
, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-ф 
испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да 
чане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спа 
рише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врх 
, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована 
а не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из ч 
свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се то 
да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто  
етка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га пр 
отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џепн 
пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима  
ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Ника 
 /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо једна у др 
ри стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и  
 њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима,  
сте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде  
м прошетала, по Принкипу нисам друкчије прошла до колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у 
отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и мо 
нуму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је мно 
пут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и  
им малим градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара б 
е најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела М 
ке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе 
S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала 
9" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грд 
 не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и з 
прости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац 
-------</p> <p>Петак, августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо...{S 
цу, док је једва један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад  
> <head>V</head> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Ка 
толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети нешто к 
е љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму  
о пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се ти 
марником, јер царство комараца још није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мил 
год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала 
се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} 
но свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала сам се тек 
свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све не 
 писмо:</p> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пише 
остељу.{S} Направљена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због т 
 сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, д 
и арапске књиге.</p> <p>— Ова жена нема прошлости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцим 
авећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ов 
разговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко једног рамен 
а Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над јед 
ејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућо 
гој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, 
ого на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спрем 
ним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рука 
.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише 
то у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је с 
е три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од електричног звонцета.{S} Капија стара, 
} Ми не знамо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А  
ки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест...{S} Година дана прошла како с 
, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и под 
е жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па н 
 па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S 
 ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! узвикну стара Шехн 
о везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не вид 
ђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунск 
ера из огрлице, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво против л 
 с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је п 
да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им изиђе из вољ 
борили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици 
ука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратл 
 па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се почиње другу мол 
нди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфти 
некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, несвесне тога пониже 
ћу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ п 
 им фине плитке ципелице папучама наврх прстију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у 
S} Европске фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахи 
 покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, а унука  
ј сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина 
исано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје,  
додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима, подврискује, преврће очима, раскалашно се смеј 
исам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дрш 
е за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној соф 
могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-есте 
ава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <pb n="73" /> а 
е се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служ 
 се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, један оспичав <pb n="209" /> потпоручник, расп 
Она задовољно закопча хаљину уздрхталим прстима, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено б 
 у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубићима усни 
е...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! узвикну  
е.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора 
жмури па отвори књигу насумце, притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше 
листи дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је подједнако  
езницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купе 
 лампица, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кор 
ице; он појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте 
е.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>...........< 
 молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> 
и за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепотама, султанијама, д 
 и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући  
што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на висо 
е испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он  
 Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи 
<p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци из 
 он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши да му је врати... 
ај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко  
 намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Д 
у, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна роби 
рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе  
обро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на  
мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чин 
 притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе ма 
ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до  
..</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије 
 с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила ј 
зори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l 
д бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> < 
„Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi 
атутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија није у Стамболу...{S} После ду 
дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на нај 
мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и 
 се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезног 
од отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, 
веке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он! 
Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p 
на, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хаса 
ng="fr">Mon Dieu</foreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џем 
а зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, 
кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n 
ли је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћни 
њима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео са 
Па бар да је миран кад пије, него грди, псује, онај лепога понашања младић!{S} Као други, и он  
а она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако 
си и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер поне 
 јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мач 
 <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p 
N68" />.{S} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо  
ни доброчинство по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била с 
 види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она 
ма са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, 
ије.</note> <note xml:id="SRP19120_N55">Пуковиник.</note> <note xml:id="SRP19120_N56"> <hi>Каик 
а је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих пр 
 моју жену.{S} Она ми пружи лиру, а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не р 
реко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак  
ко фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих 
орена прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат 
.</p> <pb n="154" /> <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал 
е.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдес 
ада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом небу био је бео и личио је 
 кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин 
0_N35" /> Мерсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, прос 
Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од дру 
је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јо 
све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги  
 после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је но 
жда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава  
на јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких инструмената, ту су њен  
ао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у  
/p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} 
Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима  
нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута з 
ене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми  
р може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим — њих  
свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпо 
, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча  
ш јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда 
>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће ст 
рсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживал 
а и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске поздраве, и тад се  
ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвен 
езима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја нос 
ску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и  
е, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то н 
ма загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, она њих ништа  
чесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђ 
адоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле 
се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен махо 
не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћах лепим 
ици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову ма 
еседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} П 
равила, правила истина источњачких, али пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{ 
ом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као 
сије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с  
 ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозор 
 и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, је 
ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих људи и жена, деце њених пријатељица, кој 
 То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пре 
лук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, удар 
вако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би их грдили.{S} П 
 прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, 
је, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапт 
је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатм 
ћа.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави 
ашту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрс 
 кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрл 
, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаш 
 у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору 
по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чин 
сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На  
олуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} О 
тајкивао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по ха 
од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти но 
угом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски 
тма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојк 
с Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, к 
 Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти оч 
одина, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зо 
ске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" /> ув 
S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољубити 
RP19120_N60" /> </l> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је н 
/> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, з 
у; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target="#SRP1912 
 и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја  
арински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пр 
 ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад  
 Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи го 
 двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, покривене плавим солунским небом; уђоше у 
моћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није пр 
х ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш г 
ли сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав,  
 сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје:  
бао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, мој отац: „Да их доведем, кћери, да их вид 
ејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин < 
p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пу 
аш.<pb n="101" /> Мој отац!{S} Да видим пуномоћнике, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му 
е му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ари 
а писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима 
t="#SRP19120_N91" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозо 
 лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у 
 вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну д 
сму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цариградс 
 јој за виђење даде једну златну кутију пуну „просута" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се 
смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први ни 
S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне ка 
!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на  
 кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина... 
мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с 
амен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, по 
а целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једн 
 Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских музичких  
ану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штет 
или су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидо 
ју и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S 
{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле с 
 ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарица 
ман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да 
„За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме пусти мајци, а ја идем другарицама...{S} За пет година  
он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у 
рвавог, Нурије ништа не проговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конак 
ија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео  
Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, 
нча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за 
не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бл 
а оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S 
рим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да м 
ожеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слобо 
га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би в 
ао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући глав 
тац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>нено 
а пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— 
ва мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да с 
 Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> < 
а им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Как 
алама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у 
рије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе  
зголићен врат, као други <pb n="237" /> пут...{S} Никад јој није ни алузијом поменуо о љубави,  
редише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да новаца, он ми п 
ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да  
ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у 
е-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј?  
 кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срц 
е та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут  
 на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не  
њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има  
во: „колико гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива, 
уном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; а 
ицу и мисионарку, да их изведе на прави пут, да их васпита и припреми за препорођај, за њихово  
блуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципе 
пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер  
њен бео, нежан обрашчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> </div> <pb n="282" /> <di 
више.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се 
ној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по  
и меса; а кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско  
ести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан д 
кад је, и венчану и њему одведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младож 
е испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према 
ом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учини јој се д 
ога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друшт 
ултури, Арифи је била најближа.{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, је 
 пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне н 
њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> < 
смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p 
ла књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само н 
 ногу на мрамор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој  
{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неопис 
 увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у  
и дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како 
 имала још очева јој прабаба, неће први пут метнути на главу њена Госпођица; али њој је умрла м 
 осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапса 
нади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; 
 па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном жи 
сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> <p>И заг 
а, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Т 
у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нарочито м 
> <p>12 рамазана.</p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, 
ре лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по з 
првим солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав 
еној за свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе  
; па једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно 
увај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло ти 
 паметна.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p 
 сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива 
те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан  
 бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није п 
S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што 
, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се ка 
риц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше 
p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне но 
је.{S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли зб 
ејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — ис 
и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је ноћас пала плаха киша.{S} Пролазила је кроз 
..</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђер 
астику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, 
застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог свето 
Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} По 
ворити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као 
, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа з 
ражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше ро 
бодне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" /> једну младу несрећну заточеницу, 
кву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И  
p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и м 
ара.{S} Називаше је погрдније но прошли пут.{S} Она викаше као да је неко боде ножем и запушава 
да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Ме 
 радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренут 
е.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за же 
и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јалијама.</p> <p> 
е?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се нек 
атећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: уста 
он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богат 
, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на ње 
улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{ 
друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем... 
 најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га  
 напросим, па да идем даље, да продужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићко 
 идем напред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих 
и ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, о 
b n="193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо бил 
а детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путе 
з неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протерива 
 једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најп 
p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На  
ила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Ал 
сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима правила свих њих 
тави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зи 
вице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харе 
а јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња  
зиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсо 
сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога који ме је пробудио.{S} И п 
ија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те д 
штву, ненавикнутом на отвореност, много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{ 
како је могла бити љубав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци ја 
ала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништ 
 ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и он је — отера.{S} Опет зва Зејну да  
у!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „ка 
ер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад  
х ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их 
ћи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као 
а некако необична, невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма 
ле Госпођице.{S} После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто  
аврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, похита без „збогом“.</p>  
 па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође доста, 
им се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа  
t!</foreign>...</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а  
; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће жив 
ом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</p> <p>Новембар.</p> <p 
ђефу...{S} Чита песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песни 
бро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она  
би само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља. 
трану, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куд 
расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако 
ли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да с 
е смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми ник 
p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо с 
за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</ 
играђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш,  
ута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30" /> <div type="cha 
а Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, 
!<ref target="#SRP19120_N106" /> По сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер ко 
рсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p 
т, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све мл 
рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се ст 
овор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем 
ас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота,  
 својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, ку 
Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и  
ходе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па  
ба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали 
ру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је 
 метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га извади и ижљуби, и опет га метну у к 
: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да уста 
е, она изврши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{ 
алице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, б 
чним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помис 
угом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цв 
ди не виде жене развијене поређане крај путање до средње капије широм отворене,<pb n="131" /> ш 
далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким и 
кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} Идући њим, б 
њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини  
х жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам с 
{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — 
 каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије  
="76" /> и путница.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиман 
а, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини па 
 против луксуза?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непаж 
нас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Ариф 
 наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој  
киња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека осетљива путница заплаче кад види к 
тид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољуба 
ад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су их вод 
и, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, 
гле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" н 
ошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви  
звише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овог 
и начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе 
им газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки да их дове 
ест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако националисане, <pb n="124" /> удате за Тур 
ега, па се све утиша...</p> <p>Необични путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спа 
ког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са штап 
Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела је међу 
О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариг 
кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахр 
ред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину ле 
егде крвљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога 
де јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> 
не долази, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није 
тма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозницу, негде к 
есто чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим ч 
ал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанк 
еј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, о 
лескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђ 
 сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се не 
 те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p 
оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну тера 
а.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> <p>Од 
и...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јал 
а, па остане јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео.. 
зад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима, подврискује, преврће очима, раскалашно се 
ече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе 
на, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, један оспичав <pb n="209" /> потпоруч 
 силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосл 
е била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као бе 
Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би 
ав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом 
и ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него 
д су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћа 
та ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нуриј 
урци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби  
рини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се  
по једна има исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их глед 
а лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују 
 у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињ 
ке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарај 
у, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по ча 
су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију с 
ди, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је 
</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу капу на главу, па  
нам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањав 
и Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му р 
ко се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушај 
ема сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, по 
аплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Са 
ћи већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... 
н под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу 
 повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лиц 
уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђини 
од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>К 
олици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S 
што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, ш 
} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме 
а зове на име, и да пред његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се  
ђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар па клањање, 
 После, осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он ј 
ши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас.. 
 крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак  
сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на  
{S} Аман !{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S}  
ћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће љубавне песме и отвар 
била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не ус 
 заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болест 
и.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непри 
ка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот. 
га, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка 
нај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било  
на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој 
охвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жен 
кринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p> 
е се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ вич 
бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, падају.{S} Затворене, нем 
за капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком најмилијега,  
сту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, пока 
 неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S 
остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао  
а то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћу 
не друкчије изговарају<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид на 
 не зна за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му ни 
а је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме  
ену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама 
пад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, затрепта и п 
не, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> <pb n="43" /> <div type="chap 
.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говор 
која са својом претпостављеном стоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ пом 
је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p 
Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, ве 
и као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} Како је скро 
.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из мене, и 
радница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не 
e> <note xml:id="SRP19120_N100">Соба за рад.</note> <note xml:id="SRP19120_N101">Побожна песма. 
ли још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па пот 
се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту окрете леђ 
акажени болешћу, други онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називај 
 узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело реч 
ту, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема су 
, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па н 
 види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој  
е кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње по 
живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њ 
е прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама н 
?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред 
ускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> жи 
мама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он  
само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SRP19120_N97" /> Ка 
ила љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењ 
стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споре 
а.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— О 
ала се уморна као после каквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што  
пих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрак 
 негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</ 
ару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору  
се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја 
у биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учини 
и имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, 
ипак га називају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта  
!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и св 
/p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забр 
њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" / 
м кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, 
ше, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жен 
треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли 
ну, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је  
је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком казивала, да 
 заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.< 
и.{S} Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправ 
{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</ 
 ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без заве 
отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се са 
Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице  
ена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не  
је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело 
т, беј-ефенди?“ Напослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одгов 
 месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устаје 
едва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, 
трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али 
 би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред какв 
 /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у жив 
та не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S}  
ћна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p> 
жена, па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S 
има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању 
ећ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енглескињама и Француски 
довољно погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, х 
мо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи  
амо ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отварају очи и ради разговора са ст 
вих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа. 
 па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не 
е по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и п 
 с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странки 
сли а друго говори, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога 
ви, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке 
 да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам 
уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <for 
} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори 
ер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, н 
 пошто јој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама служила за пример:  
 је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невес 
сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија ме 
а мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Л 
ади тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухи 
е од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S 
 <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у 
се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на 
и кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на  
и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не ра 
 тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о разви 
 неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж око 
 покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада чамот 
обацивати жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S}  
је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо 
а вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с љ 
а образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је  
лушала.{S} У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: забрањивати ти читање љубав 
.{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оставити своје имање на џамије и 
се припремамо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{ 
} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} К 
“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и па 
а нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе. 
а ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за 
ају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрв 
рв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, ота 
ицу?...{S} Чиме ће те хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве 
 рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као 
овала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бит 
е за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом слагала 
ео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју 
 родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете прох 
у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, на 
 колима приближавала њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој  
 сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не 
ла си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим 
 питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви,  
е проходало, чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала  
д, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се за 
кли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан уч 
S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на седмом небу: 
елен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е,  
 Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је улазила и излазила.{S} 
} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>али</ 
стељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна  
ћа, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој м 
и га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с 
ашто је отерао трећу? рече Цариграђанка радознало. <pb n="227" /></p> <p>— Што није оставила ке 
 хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, р 
не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој п 
онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — 
 Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор жена о женама и буне се на у 
икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј 
p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге в 
</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тич 
т по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм отвор 
моранџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су 
ду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћи раде: шију 
ма и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како сам била т 
S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосна висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су свет 
/p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S 
гов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом д 
Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врат 
Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и 
ано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би м 
 замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе ску 
р и похита пред њих као девојчица: беше радосно изненађена. <pb n="113" /></p> <p>— Боже!{S} Да 
га. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, 
, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеган 
ањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</for 
о баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде</hi>,<ref target="#SR 
{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са школов 
ве куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Он 
о очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: з 
Ја не знам за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се 
ак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно 
покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим  
на гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство  
 на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две 
узе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се  
мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је  
 њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер  
јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милино 
еје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је  
eu!</foreign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, до 
ише развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се ра 
 рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p 
p>— А ја бих, душо Мерсије, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се 
> <p>Она осети да говори искрено, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</ 
, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били 
а пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше им 
 је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара 
тка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе ка 
</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад 
<p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учите 
ремена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на  
 и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесе 
 красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја 
чићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојч 
ина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је горе.{S} Има време бдењу и време спав 
ва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Евро 
ир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола 
ву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена  
} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се 
 му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} 
, распориће првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како м 
јој одговара: „На песму ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друг 
 Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Жив 
 не затвори, него под утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Со 
S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{ 
инуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласк 
га гостима.{S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), 
но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се с непријат 
о сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе. 
 скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва 
-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела н 
 прозорима, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на л 
 осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакал 
рак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио  
и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну роби 
аше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште ј 
му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши 
!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацим 
е обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ари 
раха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> 
} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад  
</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жен 
а... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“. 
вориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан с 
анумино двориште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu 
н ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{ 
 <p>Насред великог отвореног предсобља, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра- 
тре му очи замућене, лепо очешљана коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете 
 се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му по 
мећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизујућ 
 тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било ма 
и срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке оч 
 није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и у 
гарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за 
ди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезнога бербер 
 на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће  
о реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му Ариф-те 
ијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Не 
а њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на  
д), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} 
Ко их је венчао?{S} Људи.{S} И ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништ 
езан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема 
не.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао  
 болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала. 
 и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и ср 
, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам 
 она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и он 
у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпо 
 како једанпут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханумама, а оне су 
 воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задов 
 Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до крај 
ени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била говор 
то је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли  
сије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам  
рерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло ти 
/p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n="67" /> 
емом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе  
 срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што ос 
е почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи...{S} Било 
нуму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што  
нуму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и  
васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариграђанке 
Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикав 
кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда,  
смету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{ 
рата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ниш 
а за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову му 
ича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обича 
е Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала н 
а код куће, девојка дошла кроз капиџик, развијена, као обично: тражила мене; он је у собу намам 
љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна — ја му нисам казала.. 
 се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола, притерана уз капију, заградише се  
ме молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Просиоце јој 
р то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где има муслимана као што је мој от 
, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече сед 
ће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше  
ве, од задовољства.{S} Он нема очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{ 
а ви дочекујете госте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижем 
 силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање до средње капије широм о 
S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су сме 
ту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невестин род, и пребацу 
ћнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао к 
hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p>  
биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју 
 с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фере 
 им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да с 
.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемал 
аршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi><ref target=" 
 а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала 
ли Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би р 
штом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као < 
и није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свир 
, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним п 
 јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шаре 
 је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занем 
ише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} 
но двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије 
, пијанство, непросвећеност, дивљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, н 
арочито женска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S}" На јед 
а се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише 
 да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред св 
у зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве св 
, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре н 
ос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше т 
ња...</p> <p>Ово ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила 
> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{ 
 си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако нем 
, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју с 
врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила,  
уде, организаторе револуције: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ха 
тере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико година  
ој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Род 
се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла 
— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и 
и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, ко 
продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар д 
— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљубљено?{S} Зацело.</p> <p>— 
сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опију 
једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S} Старичине унуке, 
у наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је  
, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p> 
ле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатн 
ажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме  
обу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разговарајући се с једним младићем, сваки час баца очи  
ме носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да го 
лована, начитана, слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, < 
а кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је 
 она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, н 
ила као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекивано, нежељено с  
о у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није  
 до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћен 
 нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо  
се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако 
ђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} 
да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како гов 
очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањариј 
волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по к 
се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> <p>После направи насмејано лице и рече: 
 <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде пош 
и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи 
> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о му 
„Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито при 
ешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам пос 
 Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачи 
{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S} П 
i>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова и 
ужују старотуркиње) и цигара.{S} После, разговор, разговор, па испратише Фатму:{S} Нурије има н 
отуркиње) и цигара.{S} После, разговор, разговор, па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да ка 
е без говора, или, како наше жене кажу, разговор душа...</p> <p>Кад бих нешто ја као друге изла 
ара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела 
ама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У  
е у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фат 
душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погледај 
он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбољег му 
о непријатно.{S} После ифтара почела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све исприч 
д свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе 
 <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они, она има руке зг 
тко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад ј 
ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, затварајући јој уста устима. .</p> < 
 из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да  
и, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се о 
че Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-хану 
 ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{ 
глеском језику отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштениц 
расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, 
нове из Цариграда, па радознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S}  
што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ с 
кну да кукају, тако Нурије: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на  
ради књига које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енглескињама и Францускињама, 
о само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера о 
на му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније своје осећаје, и тајне. 
ве водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљн 
рви њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радос 
ила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад  
о се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљевање што их за толико нису в 
ући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама  
ен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољупцима...</p> <p>— Душо, јеси 
 Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} 
ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „о 
 претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" /> пут...{S} Ник 
 са свога места и новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена нег 
ници, омилова јој погледима лепо лице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру. 
 јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго  
ок је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао се пријат 
ушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: 
фура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им 
егова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, комшис 
.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе з 
, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна 
м се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исто 
ливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман < 
 двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском 
>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говора 
пет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раз 
х чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, 
нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало стари 
ек би помислио да их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S 
отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанск 
лим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је л 
 <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном бе 
ред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јасна крв, и окреташе  
 је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело:  
арица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмо 
о се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој су 
обро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-хан 
 води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавал 
ако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако с 
било живље но обично: дерњава продаваца разлегала се страховито, звали су муштерије млекари с ј 
е на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и ударање у ут и 
учук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p 
минара окићених кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су  
ра се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва т 
ригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим  
Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род  
ике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије 
епери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њ 
S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња  
своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и 
ни које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито 
н.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Му 
уди</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли  
ги брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба б 
„Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она ул 
ри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>П 
S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица је.</p> <p>— Гле, ага-беј<ref targe 
„Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и 
ете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнежи,  
а.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код С 
во помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спремање за и 
е зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на  
јци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.< 
и смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти 
и је бол појмила, од нене је научила да размишља, од Госпођице да ради.{S} Госпођица <pb n="21" 
 је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам су 
...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчиц 
ишта није случајно: о свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> <p>Енглески 
нас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чи 
и.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дан 
а из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су г 
највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свак 
 који је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао  
тву, њој познато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S}  
а мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делић 
гука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлач 
и — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза,  
 хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и  
е имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро б 
о мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А 
за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, јед 
леним и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумим 
е.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се 
 јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госп 
а потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је ви 
тила</hi>: нећу да употребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа виш 
о видех овога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госп 
творено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би  
</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема ш 
, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом,  
ремском обичају.{S} О моја песма!...{S} Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога ник 
е, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лиц 
е, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске 
ириса је — њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} 
ирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <pb n="160" /> шалоне — нигде никога.{S} Седн 
</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар д 
 и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разгова 
, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми шт 
, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини п 
 за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини 
миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грознич 
а, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чарш 
ранцуском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче говорити:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје,  
ива оријенталка претвараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли  
нцуски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробу 
га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</p>  
нкиња, говорећи му језиком који он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке  
ред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, к 
ручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде  
} Понекад, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе с 
шкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (к 
уће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољ 
разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да 
иљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Турк 
ливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дира 
младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не  
исмо...{S}" И још нешто говори, а ја не разумем, као да не говори мојим матерњим језиком; због  
ни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не  
нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То н 
 од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од осамнаест, на Истоку зрела девојка!{S} 
баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренес 
 „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне  
; <hi>Мелек</hi>, анђео; <hi>Ариф</hi>, разумна; <hi>Зариф</hi>, нежна; <hi>Сафи</hi>, чиста: < 
тра.</note> <note xml:id="SRP19120_N16">Разумна.</note> <note xml:id="SRP19120_N17"> <hi>Саказ- 
ина.</note> <note xml:id="SRP19120_N49">Разумна и узвишена, велика.</note> <note xml:id="SRP191 
реме, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у хареми 
ио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> 
.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, он 
ивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазн 
читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не р 
, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на о 
џаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад з 
 мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радости, и оно је гор 
х ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи то 
и хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито у Старом Солу 
ко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни д 
к?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="28 
м дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који  
 ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпу 
за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с другови 
 постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефе 
.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики  
 и ради, али не весели, јер, Рамазан је Рамазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављуј 
о поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта ј 
о се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потр 
 сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој 
паштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак 
али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и он 
 xml:id="SRP19120_N87">Вечерњи оброк уз Рамазан.</note> <note xml:id="SRP19120_N88">Једна врста 
ну направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на  
-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S}  
ело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> 
роливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да 
цем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S 
ању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље  
:id="SRP19120_C12"> <head>XII</head> <p>Рамазан дође.{S} Први су дани новембра месеца а време ј 
навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек  
х одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми је била Госпођица.{S} Дошла 
звадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препа 
љда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећ 
 у туђини дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у 
х кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја м 
 ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: 
и је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 рамазана.</p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави 
не грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити она 
-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>Кад и непријатељ непријатељу иде, 
 ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше  
а.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно место, и <pb n="220" />  
престано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој  
e> <note xml:id="SRP19120_N91">За време Рамазана један нарочит оброк.</note> <note xml:id="SRP1 
 за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} 
Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад после; а  
, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремај 
Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандили 
е, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко доша 
кодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Рамаз 
бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, 
х турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемским весељима; али млад 
 као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити 
нахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p> 
турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичај 
ом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоц 
белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у 
рани и измилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „а 
еју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удвар 
е, и окрећући главу духну преко једнога рамена, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине. 
орим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} С 
рећући главу и погледајући преко једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих  
 прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухаме 
невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из Царигр 
илова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јо 
реном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњ 
— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, мо 
сам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну свој 
 природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошл 
 неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је кр 
о жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле 
сеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с  
и род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом 
ице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте.{S} Кад год је испере 
у велику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само 
говорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум 
ознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим 
е зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане  
ћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо 
S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим 
лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била с 
олно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И баца 
 Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није 
био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучи 
к је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило  
ејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурн 
.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по ста 
ецембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто 
вета.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, па кћер кући довео неразведену, муж јој за 
атну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, он 
 не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на отв 
мал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад 
га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јав 
 и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она 
долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref target="#SRP19120_N69" /> ето његове 
 женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љу 
 <head>XIV</head> <p>Сутрадан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе  
p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао да стане 
 ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још 
ум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох на балкон, а оно море ври, преврће кључ; од 
.</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја  
-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забел 
 у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>—  
у ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обу 
 срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, 
ранџу.</p> <p>Фатма ником није показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} 
 да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га негује, излечи.{S} Он јој је  
дога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> <pb n="234" /> <div type="chapter" x 
 смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко 
 рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метну 
овела најлепше доба свога живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све г 
на венчање.{S} Не зна да он лежи, да је рањен, да му је рана опасна.{S} Кад би знала, преварила 
цепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња рече:< 
ега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек  
Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њ 
наче, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: о 
ад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али 
га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у  
о сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише  
е често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико годи 
о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А ни 
по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорил 
она ништа не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој 
ам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница  
, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне  
еде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p> 
 се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign  
чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазе 
арама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратни 
свака од њих била је по један делић оне раскалашне играчице која је све страсније и помамније и 
ју песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, ханум 
ца прстима, подврискује, преврће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се по под 
анумама долетеше чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајући промуклим гласовима.{S} За три 
а снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и 
од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна  
мајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним гру 
, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх 
p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", к 
нела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна кака 
ак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— Пис 
исока, права; бела памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа кос 
како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптал 
пци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндерлу 
 папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес 
м), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага 
о, непросвећеност, дивљаштво, разврат и раскош, и питала ме, зар ми немамо друштва, нарочито же 
нска, за ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби 
це, Туркиње.{S} Погледајте њино богато, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглес 
висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори:  
ена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено осветљен, она се збуни. 
земље највише испољује <pb n="259" /> у раскошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече посланиковиц 
ушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас насл 
ним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове р 
како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зат 
се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће к 
емпераменат, ни енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S}  
е земље. „Францускиње распаљују и онако распаљену фантазију наших младих жена и девојака, а Енг 
 она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и пр 
високу културу њине земље. „Францускиње распаљују и онако распаљену фантазију наших младих жена 
том и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила 
ционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке п 
ђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се осве 
кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки ч 
уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за ве 
о у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је 
</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је истина пашић, да је истина оџак 
реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша ј 
што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње неш 
S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атл 
има...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа с 
 низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи,  
рата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништ 
опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљ 
ма, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не 
ад унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добиве 
дан оспичав <pb n="209" /> потпоручник, распојас, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа,  
опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по в 
 или кад јој нешто није добро, или није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гиз 
Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi><ref target="#SRP 
а после ифтара, за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и дого 
смеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да се никад не р 
ош за ифтаром, вечерас просто изврсним, расположење турских жена промени се: сестре оживеше, Ца 
 на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа (слатким не послужују старо 
афет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара цариградска пашиница и тр 
и, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену 
 сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик између наших дворишта никад се  
 исти дан, у једном необичном тренутном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја  
е хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела  
виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости се човек  
ког племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи 
ла, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старо 
 печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> < 
нају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, задо 
 онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их 
 дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право да седи  
 Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти не 
 ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> < 
чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за до 
удне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n="229" /> венчана, оне тр 
и га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зеј 
овор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита 
е и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заб 
мора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> 
мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и није јој ви 
ће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, 
 нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико 
е пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, и 
а.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је вазду 
на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хла 
да и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим  
Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо. 
и ипак дође „да им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску дево 
је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да  
сте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају га гос 
 способна за најчудноватија маштања.{S} Растужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке,  
 се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсиј 
 на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити с 
лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} Он 
 што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да ка 
 Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, њених г 
се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу к 
 и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, ми 
им да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</hi>... 
а га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он сп 
осталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежин 
на другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљи 
 оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гледа  
старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или злоставља жену, добри људи га светују, да  
а су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их  
ужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крај 
н!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, спали.{S} Колика је била 
 ником није направио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К  
дина заспало — љубав материна.{S} Одмах растурих друштво, и затворих врата пријатељицама; узех  
ла у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi> 
отив зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим п 
за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сес 
ао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна т 
ј понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина долази из радозналости, фино испит 
 службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију оп 
снуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му 
с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме ос 
ј Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је пон 
 нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат тр 
је: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави 
у кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и реч 
<p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према уну 
а добара да ми да новаца, он ми поднесе рачун: од великог имања и богатства, остало само једна  
и; јер дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатм 
ти: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{ 
пи конаци, где земља, где новац?!{S} Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут в 
пак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога,  
и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и и 
ине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала  
ра...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег си 
p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече 
 и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жен 
ме се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гл 
иде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изнен 
т!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понов 
шла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p>— Слат 
ве Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум 
 је њој.{S} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Ка 
у сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље п 
ла уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики  
 одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из коран 
врто почетак. <pb n="218" /></p> <p>Она рашири зенице.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетк 
на их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињама п 
} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледајте ме, и бу 
е и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколи 
 и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније делиће, те јој знам и почета 
а погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{ 
е.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „ 
егова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га. 
е, из целог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори 
 искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад  
comme il fault“, већ .. пуштене из неке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и 
{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Вол 
ли Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Муслиманин је, моја пријатељи 
тицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас с 
ма и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си 
трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! уч 
поче викати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла  
лу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно  
то уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла пеш 
поредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо 
ни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменит 
е вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с 
S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим  
 политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{ 
равни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је  
 никад не мислим.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук,  
ијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот посл 
е.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нурије ништа не прог 
д рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и  
су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} 
једанпут, неочекивано, могла би букнути револуција какву историја света не памти.{S} Ми смо то  
 своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револуције за Устав, чекамо политичку слободу као озеба 
ача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима се разговара и договара, она им ради 
уђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="1 
 су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; н 
а капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 нове 
 чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па н 
највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме ви 
та; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти д 
е солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, 
 вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S}  
ар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму. 
} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуш 
ца, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, њ 
вицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружал 
а скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, о 
ма (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори врата 
и знам и не знам, јер очи ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као 
ош јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о свој 
аном овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и што  
отој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном  
 ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља.{S} Зве 
је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове 
е кратког ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло лепу х 
аптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде заис 
ајпосле рече пашиница погледајући у све редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока темена, ћ 
ну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n="223" /> <div type=" 
 последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштву, о првом с много 
а „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњан 
јекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима сед 
ше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и помиње му конаке: два у 
манима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с друго 
foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали столицу 
а све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам  
нум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја другарица поста удовицом за ноћ,  
рвативци и реакционари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас већ забол 
 њена култура <pb n="258" /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих 
лази да отвори врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулзаде <ref  
и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече јој једном једна странкињ 
ије раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, 
зручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих  
за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{ 
 главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откри 
тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на чес 
} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} 
реми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље  
ред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му колена,  
0_N106" /> По сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла д 
пунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мрш 
к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије,  
 у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави из 
 xml:lang="fr">Је t'aime</foreign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнезд 
х изгорела. „Неће бити добра домаћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:< 
набавио, купио.{S} Мени нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за  
...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то чов 
е зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, 
на да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, 
— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти 
о што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи о 
S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упи 
итала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, моли 
ала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна 
на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у  
што велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу...</p> <p 
ледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од х 
анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: 
на је гледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купа 
 о враћеном обележју...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма  
а, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру  
ала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До 
цкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је 
алпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој  
ашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће 
ила доле, па кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и па 
као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако прого 
олудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се  
{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у  
Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S 
 Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се нас 
ала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но  
ило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође пор 
г да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p> 
ледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си < 
о јест да је, делом за које је била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, није 
то што је у једној његовој књижевничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је б 
— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml:lang="fr">Entrez!</foreign>“ и вр 
ису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођ 
з да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi 
јој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго сна 
ао покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли 
Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књиже 
ад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ „Поф 
бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете његова најсветија осећања.. 
а сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беј 
и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — п 
ри она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се н 
од праведног напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа  
је се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па  
 једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>с 
мота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као 
рапски племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{ 
Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје 
дужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена? 
, хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече  
 „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћу 
зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, која скроз поз 
вропски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197"  
амо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Как 
ше да ништа боље од њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам,  
ио какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи ј 
иница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам,  
и приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река ј 
ајсветија осећања...{S} Прича јој да му религиозна осећања нису била будна, јер је дуго био у Е 
 и оставила хамајлију поред најсветијих реликвија — француских писама, из којих јој и сад бије  
в кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен устаде  
у ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је расплете, раско 
акој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па 
ани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У двори 
 сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Волела са 
едница <pb n="255" /> за подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар 
и, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече 
 снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И  
нумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад с 
нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време кад се  
 „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, тејзе 
јрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене  
ећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пр 
Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене 
иџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је м 
дим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и с 
а жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас пошто нас је исп 
градског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> с 
; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врат 
јвише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p>— Д 
ини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије,  
ве, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још  
јукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад  
 нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се 
 човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она 
Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фат 
pb n="57" /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у 
, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим ј 
— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{ 
ивају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то рефор 
ни мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво...</p> <p>— Енглескиња је путниц 
е реформних официра.{S} Док њини мужеви реформишу нашу војску, оне да реформишу наше друштво... 
.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док њини мужеви реформишу нашу во 
ашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо д 
е из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> <p>Пошт 
 кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Фра 
е превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чуд 
р погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> 
/p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и открив 
сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref target="#SRP19120_N104" /></p> <p 
е разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни ка 
е. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми  
 на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најп 
а се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више  
зовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не 
рвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Умест 
, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме мес 
 им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, а 
чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти 
шли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p> 
љена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна коликог  
ш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше кри 
 чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше 
<p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за кој 
ски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, <hi>кузиџи 
о на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као м 
 стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза  
забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу је.</p> 
жим једно предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис См 
 њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<foreign xml:lang="fr">Est-ce la récom 
 опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико  
 сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с к 
мо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бо 
а одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио л 
крете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опи 
еба поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сет 
етка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена. 
 тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше 
би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолик 
ве би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али 
пак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати оби 
рада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад 
сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је би 
но предавање?{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уз 
изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља 
 па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво 
...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида,  
н-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са с 
 енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подражавала Мис Блак.{S} 
 изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару. 
ули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, т 
трахом изговорише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, 
} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И  
 да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У  
 глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с детет 
немаш жене..“ И ја <pb n="202" /> дадох реч.{S} Пошто остадох без ње, опет ме венчаше.{S} Па на 
p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенећ 
е жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било о 
ама! узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадош 
та Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад  
риф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с 
а Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то 
6" />.</p> <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми 
— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф  
имо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко огр 
оју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече с 
, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мајка.</p> <p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>—  
уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још  
 <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, о 
е све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!при 
вако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно 
ол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али 
и људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уз 
, док се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{ 
foreign><ref target="#SRP19120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви х 
 у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно б 
ад бих могла да ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти д 
да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу 
е суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— 
</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месар 
на: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год 
 Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шак 
ум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју истор 
тви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајк 
чице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре 
.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкар 
Осман-беј, погледајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причају Царигра 
ше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прс 
ејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p> 
стано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Сол 
ви први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— Сирота!{S} С 
д морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека  
нцускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, политике.{S} Од ње х 
а млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је ка 
ма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној својој д 
-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!< 
 погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећ 
Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <fore 
 ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и р 
> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>После два, три 
<p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет  
њем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они 
 рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу 
p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} 
ога никад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лу 
на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано вратима.</p>  
а је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>—  
слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за 
Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је д 
а.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подми 
ги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: о 
ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Ме 
као жена, а побуњена као кћи ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против 
бу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ј 
— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатм 
еј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши 
то мање илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка ј 
разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Неп 
анцускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита ал 
ња.</p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглес 
е се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја  
и, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} По 
ма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и 
урчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао 
д пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас 
> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она прогово 
ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално 
 се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исп 
> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не к 
?{S} Ми добро знамо колико га она воли, рече Ариф.</p> <p>— Па венчаћемо их, изусти Нурије.{S}  
ећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ça.“ Францускиња из Туркес 
зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па намени на два ораха и пружи их, као м 
 молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, 
 је обећа.</p> <p>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, 
Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње ни 
она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано 
Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, рече Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Ф 
</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Ал 
 а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да  
де са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече до 
?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрх 
е одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве  
о осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријатно, а није опасно...</p> 
а знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се он 
пријатан јој разговор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да  
. <pb n="171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери имала сам  
 од Исмаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато 
ултан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њен 
</p> <p>— Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала св 
</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p 
 Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле,  
ка.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела 
ђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти 
довану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у 
роти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, с 
ите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред  
х, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме д 
 Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S}  
една ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како 
овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице н 
 а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{ 
S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лек 
ла су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, к 
 бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бо 
слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она 
еш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не виде запа 
 у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p 
мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p> 
? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набусито, јер није марио за дуг разговор.< 
 три.</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече  
 он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка ене 
— Није, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој к 
> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смр 
Кад се понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душ 
пу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних 
/foreign><ref target="#SRP19120_N75" /> рече Францускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше 
ече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— 
 на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну 
куд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је  
надно питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Он 
ко у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисл 
/p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите  
а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бром, етар,  
 /></p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, р 
ута страдала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење. 
монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу  
е.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко  
не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну 
е пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{ 
p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској  
 ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли. 
но луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариграђанка радознало. <pb n="227" /></p> <p>— Шт 
послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p>  
а су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држ 
сплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква  
пске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те 
се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минар 
о?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S 
е-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и 
ао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ 
 он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb n="204" /> <div t 
лела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се  
 Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну пр 
 зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори о 
} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за је 
„Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је 
е једно женско друштво против луксуза?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише. 
у раскошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече посланиковица, а Ариф осети један интензиван бол,  
е, муфти-ефенди.</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем 
4" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек 
ог морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за подизањ 
Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да уд 
ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S 
та се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јес 
уђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се н 
а да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толи 
} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад ми 
би је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уздахн 
е.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Ро 
ку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те т 
 завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кју 
на.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу. 
рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде 
а“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: „<foreign xml:lang="en">Always without men...{S}  
де, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тв 
исма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... б 
а, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју 
беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалос 
авају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, М 
е покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30" /> <div type="chapter" 
ли није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатк 
ави насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрл 
та у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћа 
фтара, заврши Нурије.</p> <p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум 
е се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Бог 
и је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с 
утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ 
 ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак:  
узе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па у 
пет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А 
ијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар д 
 умиваоник на мраморној плочи.{S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади. 
ете на разговор, и на договор! најпосле рече пашиница погледајући у све редом.</p> <p>Оне четир 
де...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А 
 и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети" 
омени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од кога чу д 
грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укориче 
тми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме 
промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су  
 век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и ре 
 Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче ча 
 „Никад више за њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не в 
шије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће 
д <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се ориј 
виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он св 
мети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају! 
тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ниш 
кви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ни 
у... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што ла 
не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће весе 
е:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију н 
и.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p>— П 
 времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и  
одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мич 
отом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана  
збуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то 
абу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". —  
што као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и 
ећи да она њему пребацује за женидбу, и рече: „Каквог ортака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу,  
 Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на 
} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће просто ништа казати.</p> < 
е слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> <p> 
м нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори 
ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џема 
</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болесним 
аљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref 
ујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S}  
јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то бил 
b n="118" /></p> <p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро...{S} Питајте Е 
ица, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="en">You are mad!</for 
м-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни 
 уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам 
 <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ј 
у као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“ 
 лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мајчи 
дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се пом 
урије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} 
а простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде ј 
а јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и до 
 као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госп 
ђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и сна 
ге вожње, кочијаш отвори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна  
наје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сут 
и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав о 
 сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јасмин-хан 
е у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} 
у: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволс 
Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</ 
ошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; 
SRP19120_N104" /></p> <p>Он се подиже и рече трипут: <pb n="206" /></p> <p>— Иншалла’!{S} Иншал 
ући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут...{S 
и му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S}  
ке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанк 
да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да п 
Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не би би 
писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништ 
> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не о 
и свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он< 
.</p> <p>После направи насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака  
а окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Н 
, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова  
} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко 
</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову 
ста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не  
ита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је к 
таротуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним младим 
 диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије 
.{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тет 
 но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Мол 
зо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми- 
 Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па га ја никад нисам  
и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говори 
на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луд 
а је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам,  
рин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су  
 Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погле 
е ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је  
/p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир,  
и кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раз 
 да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије, отац.</p 
пу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да 
/p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</p> <p>— Нема Бога осим Бога, Мухамед је послат  
ебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисли нешто. <pb n="34" /></p>  
а изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu'elle 
<p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али сла 
а, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али  
а истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је д 
бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више  
/> Наједанпут, домаћица прекиде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с М 
Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да с 
ула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је. 
дски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Е 
 уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како 
те се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и  
ављена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} 
.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више н 
м да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свира 
ше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто! 
зменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> < 
алија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-п 
мршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пе 
мам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар  
лаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори  
, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жен 
 сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад  
{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобо 
 везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми дев 
биња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад 
 и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој 
 некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена  
виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S 
оносио мастику.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу 
к да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајко 
му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече о 
.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с бол 
ико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту,  
.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, од 
5" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу". 
м на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не мо 
{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу 
еђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreign 
ину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!{S} Mon  
ао да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад н 
</foreign></p> <p>Он се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова м 
 трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она п 
 туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: 
је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</ 
што тражи.{S} Најпосле Фахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињам 
 сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овак 
еља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сес 
 једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и з 
право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче  
 <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка  
“.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зет 
 врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула 
 нову цигару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја с 
да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не 
ом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко, ниј 
 притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После  
 говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш. 
ује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи 
бодио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре не 
е се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ар 
говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} 
и дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му 
 ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе  
} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма 
ене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p>Она отвори очи.</p 
сејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p> <p>— Кад? узвик 
S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ха 
/p> <p>Он на ово ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо,  
лима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да иду на мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Ш 
p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му ј 
н више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио  
тку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нис 
 поцрвене али ништа не одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, докт 
синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је донел 
поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе 
ад великој да је замуцкивала, прекидала реченице, и најпосле рекла: „Не, ја не могу даље“.</p>  
p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</forei 
о говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од ср 
и њен плач, направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очек 
Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S}  
 сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа не значе.{S} Полако, кћери моје, к 
 примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је пр 
 црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не  
у прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да  
вропу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} После, овол 
ало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине. 
за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој д 
ока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашт 
меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дес 
трах је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељ 
и час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S 
да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џема 
тисмо младожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала са 
ога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене 
а!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашн 
иру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од ко 
су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S 
p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је с 
ђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нис 
ва млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што  
e t'aime“...{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним 
ити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је т 
ски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје свога наро 
ило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је воли.</p> <p>Једно ве 
, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут з 
мила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, ни 
е писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p> <p>Драг 
, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному ко 
а јој не доведе ортака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута  
а, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се ж 
 чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет  
 Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци  
пт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натри  
што је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу с 
и још три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су  
репаде, помислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљ 
евши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти 
</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{ 
дни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} 
лед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учин 
а софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на прозорима), негде густим, негде проређеним 
 јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тиц 
друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S 
 је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном н 
нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, долазише на добродошлиц 
не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам и 
е се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S} Како нам је радосн 
вореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Пон 
емо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешк 
одну снагу, својим нежним рукама ухвати решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у  
оспођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, је 
м учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипа 
је ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није по 
 не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и 
н га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала 
лах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Па 
а.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејо 
дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да и 
љајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јел 
је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветр 
 своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p 
а и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили нераз 
вати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се н 
нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут моји 
тним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши.{S} Ода 
окак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени за 
о предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; 
ог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да поздравља с 
наку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, сл 
ва; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чем 
ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови  
му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Под 
} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој  
е под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој  
нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову  
 жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с ко 
њену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Проси 
II</head> <p>Како се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> 
 Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испоље 
ињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, па средњ 
игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-хан 
 викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као 
уске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не 
 ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-х 
е се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше много намирисано...</p>  
је поздравио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мер 
мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> < 
даше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госп 
вади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за м 
е писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— К 
 па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели  
 и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту руж 
але само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни 
дуг је зао друг“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је с 
в буљук послуге похита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их за 
меја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она испусти огледало, јер јој се 
у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде н 
у, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинам 
ко је патила у слободи једна ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице 
; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу  
и она меће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби с 
грља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулзаде <ref target="#SRP19120_N48" />, обучена  
и се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Ј 
урчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку л 
, најстарија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дво 
а.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види ка 
удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена веш 
енги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година 
ла срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину 
к, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се у 
она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не 
м шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слушаше...</p> 
му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и  
емо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођош 
ла мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају н 
а зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извад 
</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма 
>!{S} Ашколсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, а 
 ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И наједанпут н 
 поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></ 
тке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p> 
ануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би гости чек 
 не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати  
 нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „неп 
ота!{S} Сирота! узвикнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави 
е, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује ша 
м, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми руке...{S} Лед!</ 
пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, 
ће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер неко зачагрља резо 
је, и обу јој њихове папуче, али не као робиња госпођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, 
„Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Леп 
 n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, сл 
ад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прекиде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-х 
а добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ружичаста табачића, који су много 
ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде да их зове.</p> <p>Кад  
{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вече 
г тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини празник, и сваки час се изд 
> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а д 
ињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су роб 
оли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се др 
 мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке 
откривена лица, оборених очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама 
ал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фа 
ти благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој прид 
 врата на кухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главо 
велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бај 
езирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија  
 с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дува 
оле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена ко 
ћи као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену  
у без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у 
је и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој  
 несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе  
е на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и 
 турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n="111" />  
, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она 
гоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зе 
оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму ка 
 цариградска пашиница са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све у фереџам 
гачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним драг 
ти због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>Пос 
ам једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у друг 
грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али су познале  
То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа 
тме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде б 
 „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и полете мужу на груди. „<foreign  
 антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију о 
Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја 
ило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не налич 
заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом сво 
лико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два 
емо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули, Ђул 
тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена  
з џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављају 
 старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да  
 </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну  
узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: покл 
 ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут 
г зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазил 
нца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није 
како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> 
и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb n="137" /> с в 
 би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатм 
па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због  
јаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од ду 
е, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; 
папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући им фине плит 
 је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи као  
, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла сино 
 их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је б 
 и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па  
собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја  
а с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да види како 
 гувернанта деце некога паше; и видевши робињу како игра, не као њихове балеткиње и баханткиње, 
то кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душ 
гатој коњској оправи, на кочијашима, на робовима дилаверима, и захорило се, наједанпут, изненад 
 бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце  
о је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Паш 
S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> < 
н у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ни 
у, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрах 
..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срц 
} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али нијед 
а платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад н 
азвијене: развијају их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, 
леко, деф и песма.{S} Најпосле невестин род изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да с 
 одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S}  
 своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хама 
аницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год б 
ац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...<pb n="14" /> Он је млад, леп, отмен,  
пкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга  
{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.< 
 над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и  
...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр- 
 ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се;  
е младости, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нара 
од пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али због сувиш 
 ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, д 
воја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала 
ја идем другарицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S}  
 душу, а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после 
 и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>с 
е; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово ј 
, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори и  
, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој не 
ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фа 
вала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Бра 
ало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође суви 
икад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на гла 
ошуља, а није поцрвенела кад јој је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке странки 
 Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> 
Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>О 
ла!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској  
 он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европ 
налази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ А 
 родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада 
што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је св 
апослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући,  
ај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опа 
шеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај о 
асла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Ск 
/p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, 
 је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам гроз 
служивање ратлокумом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочец 
ена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених оч 
 који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} Мислећи н 
м, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред  
н скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> <p>После нап 
>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео С 
ерила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим  
ћи снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их о 
 дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Ст 
ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета не познају, јер она их се боји, п 
тмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па в 
 Нене мени никад не би причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам,  
им је неискрена.{S} Она не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Де 
...</p> <p>Просиоце јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим ст 
е.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваз 
у.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</ 
 је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не  
ебом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер д 
 <p>Једно вече, на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они  
љевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана 
странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не воле, сти 
еби да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, п 
 и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дво 
зовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна,  
>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестр 
нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном ко 
 кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n="196" />  
, па <pb n="180" /> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с м 
а једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на  
ом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима, кроз капиџик... <pb n="142" /></p> <p>— Као 
..“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемало 
је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири године, он је  
ти.{S} И врло дрзак, не осећајући према родитељској кући онога побожног поштовања, зато што у њ 
зују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни родитељу?</p> <p>— О, мајчице, Алах па родитељ, рече он 
ам се, свакако, како „пророци проричу", родити слобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени  
о не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Еми 
 Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и 
рој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} 
д мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели 
не наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунц 
у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се 
та?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештеном, на једн 
ругог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти  
ам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј  
азе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и п 
о име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба 
пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је с 
<p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађ 
рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога мужа. — „Ов 
S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад ј 
с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И  
с Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, 
 ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, продуж 
 рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје 
јке.</note> <note xml:id="SRP19120_N66">Рођака Лаура.</note> <note xml:id="SRP19120_N67">Дођи к 
но, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу 
<p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам би 
е никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису  
н осмех.{S} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С  
само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Ф 
} Кад га, кроз кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше  
а о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да  
 је несрећни отац, муфтија, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведо 
 тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цар 
} После је водиље поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с  
 а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је да 
ка.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто се не вр 
пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е 
 И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, 
дским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, ожени 
нтимна пријатељица и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква 
романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И 
а; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој бездушни  
век да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви 
лупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} 
, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> < 
, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун,  
жности.{S} То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у 
лаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна да он лежи, да  
"> <head>XIX</head> <p>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ож 
за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чу 
на Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав  
ф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би чита 
p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопств 
ито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пус 
НА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ.</p> <p>НОВЕ.</p> <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ 
а тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— <foreign 
P19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, него 
онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S} У по 
не руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа <foreign xml:lang="fr">Cousine Laura</foreign>.{ 
 и који познаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која ј 
 а после су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, црвенећи, криле лице на грудим 
ом...{S} И ја... никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја во 
и их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:lang="fr">Les demi-Vierges</foreign 
 описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S 
олике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Ф 
сле су читале тужна места из француских романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин погреб, и  
и се животом који познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, сентиментална, страсна и спо 
итељице: забрањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчи 
о има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Ње 
 о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срц 
а о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја... ни 
једно седају на диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу 
ам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад 
дно или друго, никако обоје.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, н 
 свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ха 
тејзе.{S} У толиким модерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, ства 
лакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, тражиле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и 
ори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То је та 
ича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта  
рем.</note> <note xml:id="SRP19120_N29">Романса.</note> <note xml:id="SRP19120_N30">Млада госпо 
анумину клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</h 
е оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело ли 
ни да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни отров,  
S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш ци 
коро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико д 
ој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахрани и измилова голуба, он јој летну н 
xml:id="SRP19120_N26"> <hi>Чевре</hi> - рубац везен срмом или телом</note> <note xml:id="SRP191 
т, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе 
лаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће н 
т, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прс 
 да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још само по ко 
.{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружи 
S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И дола 
не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи руж 
о време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена 
} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави весл 
хнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неи 
орти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S 
аво.</note> <note xml:id="SRP19120_N43">Ружа: ти си мој славуј.</note> <note xml:id="SRP19120_N 
, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му  
онесвешћена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда 
као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања 
ратко ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике 
ко и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћ 
 од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозв 
асно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге г 
оба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја 
ој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову соб 
а у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је било пуно, а на бокорима јасмина још с 
 „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у по 
к од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичња 
</note> <note xml:id="SRP19120_N48">Кћи ружина.</note> <note xml:id="SRP19120_N49">Разумна и уз 
т му.{S} Кад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С че 
же ружа, пупољак од руже, вода од руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђу 
, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ружичаста табачића, који су много мирисали на љубичицу. 
И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе  
т мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели башјо 
су хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараш 
ш само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама поврх папуч 
поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој најску 
} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним  
исмет</hi>, поштена; <hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто зна 
.{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“. 
е леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим< 
нио.{S} Испрва га одвраћах лепим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех 
, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, шт 
ова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију 
лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с 
"217" /></p> <p>— Фатма, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа 
d="SRP19120_N61">Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xm 
ом а покривене лозом, бршљаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду,  
је, но гутајући њен дим, гризући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, 
е врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на пробу 
вораше: — Изјави му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му н 
.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu,  
а и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} 
 црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан 
15"> <head>XV</head> <p> <hi>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако 
то ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је бл 
ој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њ 
спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притисну 
ло отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија  
 дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати  
b n="140" /> „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с грана 
 па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто з 
ет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита 
дна ногавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“  
не, које немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, ч 
је узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шик 
 белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар 
e xml:id="SRP19120_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај 
не Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с европско 
заним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној руци, го 
шкарца: у финим европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја поми 
стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n="123" /> мишицама, плећима, бедрима, трбу 
змаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p>Никога ни 
 љубљењем.{S} Ниједно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и о 
а</hi>; везе, али не прелази преко лица рукама<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у 
га је писао Мухамед.</p> <p>Пошто пређе рукама преко лица при помену имена пророкова и очита кр 
 <p>— Алла’! виче Нурије и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне љубави!</p> < 
 а она, не гледајући га, покриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени  
гаше више, не даде јој плач, покри лице рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и 
на се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтед 
а се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али ј 
на, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ха 
ара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се 
ула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила ј 
 усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога 
обивши натприродну снагу, својим нежним рукама ухвати решетке, повуче их, — срушише се: две даш 
рече и нападе је пољупцима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли;  
 жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво,  
се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко је 
а бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке, и час 
 виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рукама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А о 
ва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с  
ена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Ш 
не сестре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити  
 дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>И 
 а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" 
</l> <p>Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> <l> <forei 
ести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед.</p> <p>— Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије! 
смо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 ју 
ца, она застаје, диже очи к небу, пружа руке: проси милост од Господа, као просјакиња кору хлеб 
ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети 
 узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам 
 о женама: ова има ма’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три но 
 ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мири 
нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсиј 
 отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бе 
у, европски намештену; улицом иду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; она никога  
и дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби  
има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ 
ти?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина. 
хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нем 
мал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворе 
стано виде један високи зид који њихове руке не покушавају оборити, јер мисле да га је подигао  
ује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прстију додирује рамена, и 
о.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука 
, она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу 
 не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад ј 
 да би их могле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем 
} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, поп 
foreign>: омирисана јој коса, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа <foreign xm 
е пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћаст 
па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као да не ста 
акала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помисли 
исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је могла да је стегне колик 
неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чу 
ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога 
чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно пре 
 а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пи 
 час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-ал 
вао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се 
и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице па узгл 
: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз п 
ће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од оман 
, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} Она,  
а, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи посла 
 <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, 
 леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепотама, султанијама, драгим ка 
и робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина  
 сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би  
јући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брз 
иблиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign xml:lang="fr">Reproche d'Amour</foreign>, 
досно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</ 
те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир ч 
 те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те  
же да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче  
лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не  
ље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!{S} Mon  
умео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној 
ала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча 
и очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ов 
ди те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да 
 ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозн 
да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n="159" /> <p>—  
 <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њ 
и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама по 
ање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, н 
ставио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза ле 
с лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостиј 
или рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један д 
увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини  
ући јој оно што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њ 
осле да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто 
нум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас 
му, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без дувана  
едаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она  
мушким била с откривеном главом, једном руком диже антерију на главу а другом покри лице...{S}  
 и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто п 
што да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас 
близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И пис 
диже заклопац са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледом и руком, па, осврћући 
од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса слова симпат 
је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек је 
сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесве 
 дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Е 
 из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти 
ивена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година кри 
а слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S 
им стаблом, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала. 
у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила  
 на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида 
и.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе м 
ји, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign xml:lang="en">O, that I were a g 
ричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само тр 
p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, б 
ћи лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>По 
у снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену 
е клањати гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пош 
/p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене ун 
тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на о 
 не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој го 
ре и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учи 
ошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку,  
уњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: она 
, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а лев 
о страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Прође чит 
ини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде 
... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госп 
чини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ру 
тно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши 
де човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је 
ука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава? 
ef target="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на  
b n="159" /> <p>— Е, девојке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где с 
башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широк 
таоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле 
пођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да јој ов 
ли у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“  
 кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али з 
 видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} А 
 потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава 
 Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Му 
росте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, 
алопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи 
 од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца 
а јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече о 
иђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азиј 
глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву в 
оздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже на 
е, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не  
исмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што  
и да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не  
 да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој ве 
лику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости 
а време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла са 
икну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на с 
оја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> < 
латкога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он 
шјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашиница изиђе, робиња рече:</p> <p> 
упа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханум 
је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху 
аче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене забруја нешто као звоно.{ 
векрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да не уме н 
 затражила, додирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела. 
и лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца ост 
зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом при 
) пређемо на европску страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где 
тнаест година, израстао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглес 
ме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и 
у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено: 
вши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто што толик 
ди он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше белим зубић 
гледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, 
ир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кућ 
 кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} П 
бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у вод 
е другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући  
ма.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање б 
од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту 
ице доведоше им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из  
 моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> <note xml:id="SRP19120_N24">Буди паметн 
скињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако 
друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-х 
атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенк 
намо каква му је мајка; ни два прста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису  
зе, и ако не зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом 
како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно. 
ва да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па так 
оју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим  
ама...{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи  
чице осташе у њеној искрвављеној десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен о 
20_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </no 
 излази без оружја; па једном посече по руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на тре 
око задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што 
и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше ру 
најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивног 
 је ништа због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори 
ође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе ве 
авим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} С 
њама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га  
> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за 
 <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери,  
ела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скид 
а.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму бе 
а?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако нек 
 мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на ово 
 га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице...</p> <p>Париз, 11 јуна 1905</p> <p>Драга мала, 
 својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом, воли да  
ивена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не са 
мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећ 
ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на уг 
х дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, ста 
итељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ниди њу веселу: није ј 
 овом ја, па за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо  
фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу 
gn xml:lang="fr">saut de lit</foreign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцим 
а: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прек 
ног Писма.{S} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који о 
ледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за 
цепт; али, пошто га прочита, исцепа га, с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натр 
{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га доведоше мени.{S} Кад виде 
оће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крваво 
има се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљи 
ове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој мо 
и удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто јој је била мала пензија, она је радил 
местила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја 
 ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета 
ке капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И он 
или сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и мл 
 чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим љу 
ринску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред халке и звекира 
} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је с 
, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром,  
мушкарца: у финим европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја по 
капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа крај миндер 
три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодав 
окрива жуто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају 
е хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога уз 
 се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу  
ли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и б 
 је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кад 
их жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво 
ве ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле,  
чери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице ви 
{S} Преко баште иде Нурије без јелдрма, с белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете ни 
ту није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младост 
ва доба, школована, начитана, слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним 
ију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, п 
као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Ут 
ху, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурн 
једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче  
 везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и т 
пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певају:</p> <l> Кристал прозори отво 
.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један жи 
челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена је 
им-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Ш 
 у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу,  
 окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па 
 узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жа 
 небројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор 
 могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антериј 
м, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрас 
во да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре 
вима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један о 
> <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не  
ду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе.{S}  
оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је  
и, пошто дође и каже да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезал 
у; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с рад 
ме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: 
 човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испити 
ан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим ш 
: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на бело 
е без људи, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су... 
е ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зн 
ј конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудет 
тки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и к 
чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме,  
посади до једне енглеске посланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често п 
а га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади му се његово чудн 
 лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њен 
ф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ј 
јзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој дође криво, и живо 
у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим изме 
и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који мртав  
ада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда, кад је клањала 
S} Неколике младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом  
 у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне 
пих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, ниједан гест ње 
јскупоценијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње 
 у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсиј 
 добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј 
атреним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у р 
, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби  
з чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џем 
две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, но 
дифе, извезен златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га ње 
ој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стасити 
ра човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству ње 
кати на њихово друштво из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога из 
 очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и  
оту <pb n="132" /> ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте и 
тељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено 
естра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: уз 
е глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда зуба белих као 
е !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не 
едницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола,  
се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она с 
л-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толик 
о као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у белим ру 
на Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да 
ојој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суз 
бложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини оби 
појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; 
Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и  
м као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} С 
, откривена лица, оборених очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепеза 
рат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачким густим ве 
еда унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је  
је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хама 
и вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ 
 својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{ 
етима, с рукама као да просе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с х 
м од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти  
оше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из б 
на у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је месечина као да 
оћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им завидим: бла 
ње се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам  
ве у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу 
другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турс 
орити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрах 
ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi> 
!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад 
ете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О  
 ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко узда 
вер, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од род 
а уза се људе, организаторе револуције: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине 
исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она с 
расте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаш 
, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, 
тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима 
{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<re 
 олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује  
ла си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-б 
енгијом у затворена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{ 
ум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне 
дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, ку 
 Боже, Мерсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним ш 
 Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже с 
да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка мо 
удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда 
: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају 
олитву, а она несвесно покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{ 
огледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ха 
је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и он 
о наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неоче 
о брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S}  
, да их пред Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по изгледу так 
 ако је далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је н 
пусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{ 
аке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дар 
е се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И п 
 се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила  
ети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се  
 је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: 
 печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака д 
р је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандр 
ује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи  
ет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она не 
{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} Т 
тна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после  
а.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, сл 
мину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курба 
евојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу ј 
 иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рамазанских ноћи раде: ши 
<p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p> <p>— С мушким!!</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, yes!</for 
Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам д 
.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Он 
 је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml: 
иче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожности.{S} То није пост пред  
е посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{ 
оване плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама. 
и!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин доби 
тке њене матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре некол 
Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И као да се љути  
змилова голуба, он јој летну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па  
творено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалон 
атма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на а 
едну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је поред забавних књига би 
а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и к 
ој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, р 
 из неког напуштеног гробља, из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле  
лаву, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на  
е поносита: никад не бих понизила онога с ким век векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум,  
ој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикну 
 Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, 
ти не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако во 
га да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде  
ње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али о 
е она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују пес 
љини које је бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загаси 
t="#SRP19120_N84" />.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут 
/note> <note xml:id="SRP19120_N90">Вода с једног извора који муслимани зову "Земзем".</note> <n 
 од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на  
и и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих моли 
 на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, осећајући да је и 
дан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша пљушти, а они, заклоњени <pb n="190 
е кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст об 
лело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвор 
оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као стара  
 Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води п 
свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, сит 
 уредном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И  
и Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одгов 
увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу са својих 
творили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдрми, поред трошних и н 
 да је питају?{S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, уср 
штво.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с  
удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, миралајем<ref target="#SRP19120_N55" />, који  
не, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>—  
ја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— 
му ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч 
ава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала 
а.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби 
тељице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се 
лави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја пријатељице, да чит 
љанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволел 
 фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега  
свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући п 
ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа ниј 
а госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S 
 стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Моли 
а сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом  
Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} Била је болесна...{S} 
 што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе 
смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих била побуњеница.{S} Она ми је дала дух 
од јасмина, и да не би пред мушким била с откривеном главом, једном руком диже антерију на глав 
не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, 
 ме је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку знач 
>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се  
N12" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџ 
иса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру 
еку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење се на ја 
а угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претр 
, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, збо 
адгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веров 
} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врат 
Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, ш 
S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету је закон.“</p> <p>Али мен 
кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте  
S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref target="#SRP19120_N94" />, како  
{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јо 
и из каквог напуштеног махалског гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј зас 
де проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим као од платна, 
радска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувко 
а старе у старинским турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на  
љтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима темена, па с 
нтеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драг 
страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{ 
р те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О ка 
иде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осет 
а кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут 
рила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој  
и: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само 
авиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у  
ћ, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг 
" /></p> <p>Испратише је кући на колима с Ајше-кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут г 
кују.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше сто 
е, читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавал 
езване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подб 
векира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Р 
аше вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац 
тајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од  
нцуски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мока 
реба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не  
тра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима,  
трепериле, преливале се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читави 
 А замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јо 
 имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>,  
иног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као ц 
 другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је  
 пријатан глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам с 
ашно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја н 
Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и ду 
и море и земља.{S} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне  
вајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па 
 љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ ви 
ца, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па  
pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој откри 
!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:< 
ругарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и  
се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било  
</p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу ј 
ра капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је по 
које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="115" /></p> <p>девојке осе 
е је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним магарцима, продавачица  
 се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле там 
ућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме п 
нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свог 
 месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнес 
хита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиљара с поврћем на м 
ко европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев си 
 рођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљ 
По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грл 
их, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисл 
новљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је вера лепа, а к 
сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину напра 
чима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала,  
зо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опе 
је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само М 
шао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, 
ске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка  
ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним магарцима, продавачица с чевретима<ref targe 
ихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему 
оваца с товарним магарцима, продавачица с чевретима<ref target="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арн 
у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазил 
 рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су о 
сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кр 
, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад 
ојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним ма 
итајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете 
, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да из 
рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</p> <p>— Можеш.. њеним родитељима,  
> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали 
Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Как 
е се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељк 
ужи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први п 
ација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јали 
ико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је 
бљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и  
зом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног 
снице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше 
 наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка 
рдаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог турског града 
куће, ни лађе, ни каици, не као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо  
и како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, н 
 види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом го 
раже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене  
собље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим пог 
 ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 априла, пред  
аљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога ев 
уни.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим ниједну Фр 
бог њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче. 
ерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дан 
е, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у 
њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, 
{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора, и река је, наравно, опет мутна. <hi> 
егове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из 
а виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишт 
ги пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој 
анпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус прост 
Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као дево 
, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, све к 
обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их дочекују невестина мајка и не 
а по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразг 
} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица 
рије: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, за 
уну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и р 
> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према у 
 си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Је 
 говор, али прикриваше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејр 
(и мајка јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло м 
де у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне 
ини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја ди 
</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињ 
То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још  
може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана долазио кући нек 
ијатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо 
ву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније делиће, те јој 
он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве ка 
ји обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста 
д год је говорила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен ен 
јно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве 
 женски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске 
ренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослобо 
дуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се го 
бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њу је п 
а а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, 
сле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло  
 љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти о 
о је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекивано, нежељ 
п, мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то ј 
певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или 
инуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’!“. 
Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пре 
м лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тет 
 ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на С 
тити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим п 
 а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, жу 
 на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а он 
до верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <fo 
тују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с 
то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према 
е: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше  
 од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чарш 
 ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слуш 
ењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отвореним гробовима за <hi>нове</hi>... ваде их из др 
па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу  
од момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! 
<p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као. 
ицама, с много бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном 
ијатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја... никад нећ 
ваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо, јер га је почела обузимати љубав, страст  
 се девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре о 
едала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали,  
 као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с 
et="#SRP19120_N69" /> ето његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад  
Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, 
обу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да по 
ога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну 
стог дана поста и на Бајрам.</p> <p>Оне с кратком косом око Касумије и оне лепе <pb n="153" />  
 тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смр 
ндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из 
 нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етр 
нама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, 
Траже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право су 
у папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући им фине пл 
 Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попуш 
51" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано. 
оглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља уч 
p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога ви 
виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полет 
мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза,  
очешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу 
 да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутра 
пе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} 
јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не рачу 
ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и дес 
створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: им 
{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" /> прима с 
ознаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му ка 
 <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p>  
 халке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће 
ашега Пророка, слободна: разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима? 
у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете 
и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер  
ину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен  
т слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> < 
и, њена култура <pb n="258" /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њ 
а?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.< 
} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они  
ом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се 
ца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика 
де и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се  
, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не в 
првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако доб 
биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после  
ло деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, с 
се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке 
ви!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Ну 
ута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута 
о воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се р 
ама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Ф 
ржала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу гости 
очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све ж 
 Стоји под прозором, и разговарајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла 
од утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, непримет 
олико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајд 
ти као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ћ 
 нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота 
х жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене весел 
ле, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мислим 
оменила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за се 
прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријин 
 како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је 
он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, т 
 ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна 
 чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене 
први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме по 
навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с 
ругог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвеног живота, и против политичк 
 тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и во 
им скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека 
 додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S}  
 своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> < 
поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, ча 
ена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја  
/p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушка 
оје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе 
е ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, 
е биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из К 
већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро 
ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми про 
 жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за њи 
<p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</ 
цама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га 
е што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S}  
 да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико арш 
ир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него он 
есе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Поз 
и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених же 
е значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или 
руће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да  
, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S} Робиње јој и даљ 
ша глас какве европске оперске певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунц 
апаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћут 
е уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће  
ицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља у 
д се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и погледајући преко  
>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти  
доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапа 
 година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три  
ена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И о 
ико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворен 
>Та цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад 
телигентна и врло културна.{S} Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланов 
ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има рај 
и навалише питањима на робињу која беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је к 
ше по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <foreign xml:lang="en">Come!{S} O, com 
е пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори  
ина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref target="#SRP19120_N11" / 
рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но друг 
ећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi> 
м.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а је 
исоким оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо р 
p>И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за л 
д-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и 
ја стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што с 
аним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опаз 
адске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да их <pb n="72" />  
ма се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам  
тарица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, 
ава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све  
м новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en" 
 синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне  
сан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у двор 
и крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе п 
ма</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} О 
ене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Блак. <foreign xml:lang="en">O, yes!{S} Miss Blac 
 и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој  
обученим по најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена,  
рско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, 
„Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унук 
покријем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли и 
.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, а 
омени.{S} С колико је куражи говорила и с колико енергије радила на њеној преудаји, а сад кад о 
лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама,  
лице Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде опалим исподупирани 
турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисер 
С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, < 
ту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у з 
но, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом 
о најновијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафе 
ед женском послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено к 
атмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тет 
: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја с 
реобучене, прерушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају 
 не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па  
 петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, 
 постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања;  
пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће 
 је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидов 
ашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, воле 
не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елиз 
е сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога траж 
ечи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу н 
јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта т 
. у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дила 
м великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред 
te> <note xml:id="SRP19120_N84">Сватови с момачке стране.</note> <note xml:id="SRP19120_N85">Жи 
 да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави  
ају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одат 
е да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и баловима, и кад дође време да се 
а утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет проша 
можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре промени 
тију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није 
цуских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у ле 
После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и о 
: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; ул 
копчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{S} Али где јој је он?{S} И понов 
о муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, ш 
ијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>—  
 поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target="#SRP19120_N56" /> на глави, н 
Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од сви 
једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то 
и ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њ 
е, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући 
ми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета,  
ери: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његов 
.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе п 
тати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, као што би читала стихове  
 Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка ш 
се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је било кад га  
 писму било погрешака с неуредности или с непажње.<pb n="29" /></p> <p>Затвори га, адресова га, 
ан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је  
 код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на мног 
ити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у про 
е, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало б 
младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-б 
{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мај 
 сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се потужи.</ 
 све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу 
утрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је 
зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изи 
е врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па от 
р-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега 
на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, как 
 с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале 
 страховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци  
у муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; мали коњи и магарци натоварени намирница 
ерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није 
hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и њего 
 наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стида није чести 
S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се  
, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из  
о.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог!) О 
Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није х 
га ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</ 
/p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ак 
оје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и 
target="#SRP19120_N57" /> и поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском интонац 
од куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи с 
ила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и паст 
ећи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису 
 он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене поднос 
и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S}  
равила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми к 
доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он 
S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по неравној калд 
у, жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и пон 
еста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештеном, на је 
и.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа  
ом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно:  
је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Ма 
 пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказ 
лату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој џак не  
 муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој за 
Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — 
а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... 
е џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удови 
живот.{S} Не може бити равноправан онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те 
с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан 
ко су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале доч 
крајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децо 
пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу 
вши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па и 
д сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени криво 
д мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се,  
.. <pb n="142" /></p> <p>— Као милосник с милосницом .. да нас нико не види!...{S} Да изиђемо п 
ко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње 
чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа ни 
љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени  
, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не воли 
i>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с њего 
 видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори францус 
осјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те ла 
p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} 
 се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Quelle hon 
 другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Т 
ти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад  
у у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини  
ву ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осе 
 поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све т 
 седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика  
а бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану струју 
куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао, ја с 
ма.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, ве 
из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило д 
 Почеше о политици и о друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, 
друштву, о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S 
оришту, пред женском послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рух 
на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много 
 <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друш 
а.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p 
шапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: двана 
 готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар 
предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој пар 
ивади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чеља 
те ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади к 
ако га она прозвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се  
је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пошто је Мерсије за који дан код  
шта...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се  
отине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан 
н: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на  
леда у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде сви 
Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега  
.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одвратности окрете главу...{S} Никад неће пољуби 
екира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се  
и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, нег 
је?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с  
ених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло 
и котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, н 
 су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко но 
ајаука, па, посрћући, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављу 
А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти вели 
тељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета не п 
 шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли:  
ођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васп 
атом.</p> <p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера,  
едну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не  
емала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожности  
 као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и стр 
али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се.. 
 и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом 
, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као шт 
 је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да  
ло, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У по 
дела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у б 
анке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном, обученом у  
нцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему јој је намешт 
је куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, с 
тија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang="fr"> 
м пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то  
рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чиф 
ну и благо рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> < 
а своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил 
кнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Б 
ов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се  
 на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S 
ри честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име), и он се в 
рила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што им 
ати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да ј 
ам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> 
ао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворен 
се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборављајући правила њихов 
<p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима н 
<p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве,  
и што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја те 
 допушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове земље?...{ 
нтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе новима, 
је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини 
 ово би изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Х 
S} Оно изненадно, неочекивано, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави 
анима, тражиле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и цр 
су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно 
#SRP19120_N60" /> </l> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је 
е изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чиј 
 молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли н 
сите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леж 
е су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} 
— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна  
и су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, 
к, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем,  
а мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само в 
има, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао 
д оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф 
увернанта, као ви мени, и друкчије, јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S 
— с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, лепо очешљана и заки 
-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада 
ом од љубичице.{S} Па опаса везен појас с искићеном пафтом и обу беле атласке папучице златом в 
 рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, за 
слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него  
сије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S}  
ичке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим н 
 му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, је 
 је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене,  
 врата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак  
 спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мисл 
давно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав све 
мењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад  
 да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: о 
.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право к 
ма.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима:  
{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче  
b n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не погледасмо ј 
де.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф 
д сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни 
екој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које н 
јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је п 
бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или 
арице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше 
 волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} 
лсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода прости 
ну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је  
о цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто ш 
 љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, не 
с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је 
ала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели с 
иле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! узвикн 
ло накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанат 
ва доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене а, код 
-ханум је саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је отишла кући, променило јој се расп 
ога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, зап 
, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с њ 
анака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, ве 
.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како везе.{S} На левој руц 
а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а м 
то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу с 
играђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и  
а провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-хан 
та!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро ју 
робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што 
ло по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутиј 
де јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} К 
казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила 
сала од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се гр 
узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с ч 
 за жену одговоран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој 
авом лампицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џем 
, па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из зано 
ма очију за развијене жене, него за ону с дувком...{S} Њој потрча.{S} Она га не виде, али га ос 
ла им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први  
 арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше ру 
зан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви загл 
су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколи 
ок оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у бу 
.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре? 
 чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело 
зеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбу 
жимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, к 
у!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам  
 осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изи 
; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне 
а сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и к 
већено друштво.{S} Отац, ви зидате кућу с крова.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну ре 
S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У 
млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на  
ма ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли,  
тара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупање срц 
алке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово д 
аше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S} Нав 
 као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивал 
, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је 
оше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), п 
или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрск 
ле одвратне; једна Немица поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и о 
ужаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на д 
 љубави, како да кажем.</p> <p>— Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, 
...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — 
иле за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, 
" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, 
службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми д 
 она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време ј 
пише, врло драга госпођице.{S} Мој отац с писмом ишао од познаника до познаника: све истина она 
дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара ум 
е скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</p> <p> 
а... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па ка 
так ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице, и с Мадмоазел Дарно, и с Мис Бл 
о се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, 
ш јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином п 
га сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, једносложну реч.{ 
возно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Ми 
срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки и женски заједн 
ханумином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је иф 
н обријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енгле 
м костимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видев 
е с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса 
ама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рус 
ћу напунише гомиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом дов 
 електричног звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а зво 
ли, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе,  
 антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> ски 
 мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полак 
 кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Ц 
ин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фат 
вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target="#SR 
 моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци  
материнској осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, з 
ки, затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљањем; кћери, муслиманке из 
оли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег 
еним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</ 
а хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим,  
p>Пред једном лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турски 
д плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла н 
о рече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта и 
ице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{ 
јче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она 
ој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њ 
 изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са 
ф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њ 
але су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, црв 
, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мир 
е, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осман 
е за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као звездама, разлеже 
на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...< 
е ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{ 
е крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а  
да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А ка 
у смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћн 
{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброји на прсте месеце: „Дванаест.. 
 Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не 
да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахм 
ла: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном дев 
 да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другарицама говори зато грч 
ом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја. 
.{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S 
ће председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на равној нози, у погле 
варале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узима 
 је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi> 
 „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али 
 обе за младотурке; а они праве правила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане,  
.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, немајући ср 
 Стари Солун, начичкан трошним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџ 
куће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћ 
но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине,  
нглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у со 
ијаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>—  
осто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на маслу, ис 
ра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољ 
храму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко п 
 у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата н 
иле су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде 
арија, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта,  
о је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежн 
везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је вр 
о, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, к 
 које нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енглескињама и Францускињама, да познам 
да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам н 
пречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на п 
инула молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад 
мбар.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — 
них изиђе та стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђа 
Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је јед 
, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је по 
скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде саку 
„кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат м 
тка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p 
руго вече пуна кућа, а он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До 
а узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-х 
е; кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава 
рахом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у гр 
треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, младожење...{ 
на?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они  
нко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне 
мо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћ 
опи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па 
отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом 
 цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и помиње м 
!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима р 
а, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим.. 
едоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Ари 
.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> <p 
лиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико ниј 
а не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Ф 
је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта,  
е на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад  
 она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их пр 
шћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентим 
ироди...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А 
м помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих мог 
оме уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да 
е њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било при 
арове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хаса 
цом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара 
ћи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није са 
Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићена бела 
е као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S}  
рио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— М 
с болом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Ов 
е смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизу 
о вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусн 
 Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред ха 
ј обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како са 
дови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јес 
да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дај 
е, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у о 
уској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да с 
а.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру 
 суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробу 
никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је 
ља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави.  
исаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокав 
, али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа по 
 Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, п 
имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени о 
о у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двап 
а.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у 
у собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“... 
нака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу  
жена, <hi>само због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће  
ва доба, и ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ру 
S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ру 
гична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не зн 
 мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га мо 
шавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад паш 
ном капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стад 
ир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“  
а није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од се 
ађанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сра 
то је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих д 
 као некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Ту 
атми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад  
е он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", па после: он не уз 
била од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S 
ву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и 
 <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке 
ављам, и ако је врло дугачко, и почињем са: „Нема Бога осим Бога, Мухамед је послан од Бога“.{S 
, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син  
ошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само није да воли 
мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слоб 
“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе ком 
е пред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на  
физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „Т 
о година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмил 
о.</p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела  
че:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан 
затвори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па пра 
на.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекири 
ље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обу 
 ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, 
река уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај пут 
за руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И се 
 /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за  
ушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обраду 
 одвојила од мужа..</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соб 
овела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога м 
} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Пут 
запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турч 
вана и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хт 
 врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она  
пустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>После многих темена и многог ћут 
с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погл 
сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће зави 
 буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позивање на  
што, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч, али кад дође ноћ...{S} Н 
ихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевш 
де за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима 
ад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова,  
да месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солун 
м свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивн 
се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром 
гавица му високо задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Ама 
 једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да 
ошапта па баци очи кроз прозор.{S} Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешт 
ли одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као  
 не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиро 
ија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обузет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она н 
м, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозор 
 се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n="100" /> <div 
му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џем 
мо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад г 
 организујући женска друштва, удружења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S 
трах.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена шт 
јале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота  
 јој није било овако.{S} Не осећа гриже савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрест 
 њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је остала без средства да учини доброчинств 
рђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето 
 је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затражих јој 
раду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{ 
p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Х 
ну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби  
 мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког 
 синчић некога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „ 
.{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као д 
о икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе цигару 
они око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде св 
букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга гос 
..</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не  
ама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где 
{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам  
, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да 
нструментима за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те савремене, 
мене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те савремене, француске васпитанице, себе зову, види се по 
напредних, просвећених народа, много је савршенији од нашег, па га ипак називају несавременом,  
ак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају преживелом установом и  
ујући да је права европска жена оваква, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена 
t="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова децу м 
та...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} Грдан грех!{S} Даде на зајам обоце једној п 
 идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала  
 Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џ 
в, због дувана Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу пл 
е, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне,  
е за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске 
очности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.< 
их очију и белих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна,  
 пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, 
и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета 
 на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас дв 
суканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће ку 
е, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не про 
озору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа 
згледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шалоне,  
ас отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушк 
ва мајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Л 
.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и р 
вембра.</p> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Данас... у  
о, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвес 
очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ криво, сад би га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не 
горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и  
тељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељиц 
есне тога понижења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каико 
зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог ле 
дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је  
 да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут  
о сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дер 
ове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорев 
 због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имал 
асу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, 
ој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе 
 певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S}  
<p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до з 
 на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче в 
ња што мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро  
 младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманк 
чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, в 
 Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним 
 хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госпођице и моја приј 
>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из не 
ад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промење 
а ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и н 
же, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е,  
.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни 
а напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, 
ан.{S} Да знаш како ми је говорио!..{S} Сад луд!...{S} Али ја га волим...</p> <p>Робиња је прек 
„добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml:lang="fr">Les 
{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш 
 каик-отосу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она  
о си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напад.</p> <p>И клону на брачну постељу 
га госпођице, ја не доврших писмо...{S} Сад га настављам, и ако је врло дугачко, и почињем са:  
знам: ако није одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико  
ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је  
звесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам неср 
; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, н 
 <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не иде први који је к 
фом <pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разговор се водно као с 
е, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја не знам, је ли паметна.</p> <p>— 
.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, ми 
н прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S 
ање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну прич 
ead>XIII</head> <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране 
о оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му 
 пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S}  
 вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук 
чнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико 
то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено:  
овор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се 
она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а с 
учена, намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола ус 
 и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузам 
е.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећ 
е весео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке п 
ред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисл 
е певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда н 
p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; 
одмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а душа нема година.{S}  
гарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; а 
Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођ 
векрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа  
лренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој 
ће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судби 
о она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо н 
јко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, ч 
мејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у 
не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти  
а отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, не 
ој није ни алузијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се 
ко енергије радила на њеној преудаји, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, за 
S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабу 
p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се  
су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар 
играду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Саф 
у како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли д 
и би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути 
>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi>  
их.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светло 
косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлиц 
а „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у том 
 био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, 
је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељи 
 Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако н 
} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не  
е пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде с 
лона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две 
е буде изобличена као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сир 
мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет имам, ја... (Јако поцрвене и р 
— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помисл 
био је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, колико је во 
век лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар погледав значај 
лоче и појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице 
 (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је 
<p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p>  
нум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и 
врло драга госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу. 
 каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као неке духове или свети 
, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, д 
 са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин  
летеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена дево 
о ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мај 
стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да 
ам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{ 
зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она ч 
/p> <p>Од кризе прођоше два дана, и она сад може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећај 
 рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети  
 отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, глед 
месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али  
евали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у сво 
е :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позв 
 омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; а 
сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жив 
она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си 
д крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и на 
 сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велик 
во ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу 
цу пуних осамнаест година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Н 
те, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} Зар да на 
су овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви д 
е Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш с 
 видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично,  
ође: онај ономадашњи Грк.</p> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и с 
ам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многоброј 
се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још дв 
... ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га помене 
 од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављ 
 те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрен 
вио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је 
ким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и  
тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва је 
што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-хану 
у духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешт 
о даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, 
{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ по 
оје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} О 
.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али  
и поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: н 
 руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти жив 
знаје као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у 
штих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да упот 
не и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева туж 
кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Ме 
ела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија  
рати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, зап 
reign>“<ref target="#SRP19120_N74" /> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе... 
 мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и мо 
{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја 
дала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радост 
“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> роб 
рочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Француски 
ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборавља 
ном</hi>; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target="#SRP19120_N 
у.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне  
ило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоће 
е кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану  
ло да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се  
траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S 
с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао  
ија — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их је добијала и први пут читала) мир 
 да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј, па Исм 
 све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне  
есвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поре 
Његова мајка клања јутарњу молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна  
ена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.< 
eign><ref target="#SRP19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам м 
же очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећ 
јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо 
раво које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као с 
 сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, он 
<p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма- 
 What!{S} What!</foreign></p> <p>— Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету п 
ња, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не 
 <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право ни 
о, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола к 
летеше према малом Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцн 
ма венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је в 
на и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мисл 
мир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије 
 нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мог 
ницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих 
амо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако 
 башјорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухв 
а мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не говори.{S} Затвори врата женама, мајци, те 
 почетак нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад н 
едала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{ 
м јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче мој 
, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и 
е га, и друг му побегне; а он, исто као сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И 
 Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мисли т 
 у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цар 
 одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" / 
, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна н 
на слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једн 
 <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је с 
а да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни т 
ли ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се  
језина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не 
ст, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опа 
било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али  
се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страс 
ле лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стан 
у, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и  
палише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml:lang="fr">E 
сим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, 
ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубо 
смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и  
> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је 
 она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма —  
некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти с 
узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариг 
, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његов 
ћа, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки  
9" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пу 
Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено пит 
рафије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више виде 
Ја га осећам.</p> <p>Мало после.</p> <p>Сад је доба вечерњег <hi>језана</hi>; моји родитељи и н 
 неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Je  
ненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче г 
ше тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S}  
чице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S 
а широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l>  
 гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>З 
по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу< 
ужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S}  
 би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Бол 
и је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке 
 уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбо 
 тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене 
ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не говоре по недељу, некад дан, некад сат,  
ије!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: промени 
киње.</p> <p>Никад није оволико испољен садашњи турски харем као данас; никад није у мање особа 
е оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема, што се занимају феминизмом и што се бу 
у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дирнута говором и кашљем ове младе несрећни 
 и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њих 
} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref targ 
 црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња;  
 где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма није ме толико из 
дна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Ma 
Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све  
ут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни на 
 ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, д 
 је научила од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она д 
92" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</ 
, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу  
после зарида, први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што до 
не и мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у ску 
ушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окре 
о да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони  
 чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друштва, која ће  
лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... 
тале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немиц 
n="7" /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target="#SRP19120_N17" /> од љуске ора 
таре; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p 
/note> <note xml:id="SRP19120_N17"> <hi>Саказ-кутија</hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест с 
> <hi>Саказ-кутија</hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју тур 
 Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећни 
 послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се  
х, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon  
} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерала Госпођи Ари 
 је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>—  
S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ала га волиш 
јрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се боја 
у.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађ 
им на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа зас 
ћа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се  
ин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео 
> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке),  
 Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми 
тренутак, као муња што осветли предмете сакривене помрчином, тако у Џемаловој помућеној свести  
има, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке 
е.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђе 
 Зар да му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, к 
шаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете па 
ment!</foreign></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја нисам кри 
} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој 
 у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у ку 
 срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше  
и Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој с 
 раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купит 
ле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p 
а ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам  
гледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} 
 је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, 
мена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код  
Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у т 
 врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже 
ама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и см 
н отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом к 
ign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је турско поред фран 
 n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак  
 чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Носталгија</hi> 
ала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Како миј 
ину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајка, робиња  
е познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с којом  
ене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она 
 се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их и милујући 
ан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге претури и измилова...{S} Он 
жил...</p> <p>Особита музика испуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Турки 
о обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено осветљен, она се  
оше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, го 
и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у 
е и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-хану 
— празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетк 
и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, с 
торију као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја 
/p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то 
 у Димитријадосев<pb n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече,  
{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</ 
два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S}  
оспођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек ш 
озори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле 
Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, реч 
воли сиротињско дете, па <pb n="180" /> сам плаћала његовим родитељима да га доводе.{S} Али и с 
, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зовеш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не ст 
рије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни сл 
м онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гл 
/p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му ка 
прости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм  
адовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учин 
 ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђ 
ке и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих 
{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите 
ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то  
ко су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих изл 
лас му био дебео и мало промукао.{S} Да сам га раније видела и заволела га, нити бих му спазила 
, али јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по он 
и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францу 
е удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао зид, долазио њој, ноћу, и љубио је?{S} 
 нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим 
м колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад видим да га опет и 
 n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој  
де је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на со 
{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{ 
кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од једнога побеже, други ј 
hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до чов 
бог чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже з 
е оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му 
ојком од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ј 
p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Со 
ржао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p 
 женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски 
инило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је 
а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград  
e> <note xml:id="SRP19120_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирн 
е...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да сам баш заиста била луд 
е уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пеле 
.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се 
осле се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се при 
насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња 
о</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је франц 
ће.{S} Кад је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се  
а ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џем 
он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога 
 свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ки 
p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мен 
х жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја  
е смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се од 
ла питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а  
киња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као 
трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме о 
ав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} О кад ми дођу и пођу по кући,  
а моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског жив 
: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S 
 небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шт 
лажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мисли 
будим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он  
ледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при падају једноме народу него сви 
 ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више неће <pb n="166" /> пити.{S} Как 
последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се п 
нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га вид 
шим.</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— <foreign  
ли ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без детета.{S} Плак 
 у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{ 
ад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика,  
 допуштењем, с Пророковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир 
> <p>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, б 
>Данас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нис 
ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно н 
си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>—  
инула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седница  
ад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуш 
га, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „ст 
свим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам кр 
— Бејови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се  
 доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је она 
осу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, те 
ењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам та 
шћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. <pb n="4" /></p> <p>— <for 
по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: забрањивати  
год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то тол 
ћи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама рашчлањавала на најситније делиће, 
дитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и не погледа 
 не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагир 
У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твој 
ала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Б 
м у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошл 
на мене и много на <hi>њега</hi>!{S} Ја сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} 
.. никад нећу као жене из романа!{S} Ја сам друкчије васпитана, и рођена, и ја волим, <hi>њега< 
и рече:</p> <p>— Остави ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназ 
рећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна 
ј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену  
т година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијем 
јка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим 
оја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Т 
.{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам причала о његовој лепоти, доброти, о роду...</p 
<p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S} Боже, зар неискрена она, мој 
 си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију 
ну дана две љубави!{S} Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Се 
а су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не п 
ко...{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако 
де не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе по 
— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсиј 
ђо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да  
.{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја као моја мајка: за 
анумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак бе 
 спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја с 
 <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам и 
нке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариг 
ражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, или к 
али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из кол 
јзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад,  
дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам и 
ескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, та 
т.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где  
</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друг 
ицама; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем жена и мајка; али, кад ме мој безду 
ушом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чу 
оја ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да мењам места и  
ивао једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а после сам с 
огла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђаве репутације (гово 
е, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сак 
; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} 
ни мало, а камо ли да га нестане.{S} Ја сам била из богате куће, али нисам знала шта је новац,  
ји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно,  
а цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бог 
 година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о то 
ијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је 
режуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n 
, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре  
d="SRP19120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml:id="SRP19120_N68" 
села, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на  
ритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све с 
, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна. 
 вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу мусли 
ата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше м 
.. али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја  
ачинила да видим колико га волим.{S} Ја сам мислила да сам га изгубила... луд.{S} А сад кад вид 
колима <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано  
уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пр 
једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет ко 
убазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради 
ну кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам 
 је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које в 
то што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оно 
!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шт 
кад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S} Испрва га одвраћа 
 или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чин 
 питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} О 
па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливад 
мену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>Мерсије зажмури па отвори књигу насу 
да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, м 
што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S 
.{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— 
 А да нисам волела Емиру...</p> <p>— Ја сам мајка, али нисам могла...{S} Испросих за јединца не 
зик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позов 
очела је разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви ст 
х видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>-  
И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било 
 почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена као кћи ове земље, ре 
и ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину н 
 кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су 
P19120_N40" /><pb n="35" /></p> <p>— Ја сам паметна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што гово 
ас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела с 
S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим 
ли-пашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схва 
p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не 
ично лепа.{S} Она је била озбиљна, а ја сам волела да је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то 
аша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи  
ка...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам 
а душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у 
рнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад 
аки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина 
 нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара  
иком, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и 
се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говор 
 target="#SRP19120_N86" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О,  
 Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ ш 
а. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — са 
.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а 
 грознице, ја венем, мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као о 
ство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача,  
ање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</ 
Можда је добар, а можда и није.{S} И ја сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S 
о просјаци од капије до капије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у т 
 него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друг 
ене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет  
 ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала  
 кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Е 
p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас ј 
вим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад  
 Наша Ариф воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мај 
 је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумри 
ни насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S}  
 мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши љ 
ље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја  
ти, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам  
.</note> <note xml:id="SRP19120_N51">Ја сам љубоморна.</note> <note xml:id="SRP19120_N52">Не бу 
.</note> <note xml:id="SRP19120_N23">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сест 
ов стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан  
/p> <p>Солун, 10 шабана 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S}  
/p> <p>Париз, 29 априла 1907.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад 
p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја сам мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без о 
, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа! 
ошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна 
лико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљ 
пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш прек 
позната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и каз 
клонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узви 
ико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са 
 ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену ж 
м да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref target="#SRP19120_N70" /></p> <p>— Овако је по 
а!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p 
усти сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узв 
здравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, во 
 подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног дана, моме оцу дође један ст 
м кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удаје 
 и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (све 
је према мени био друкчији.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем  
сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S}  
о оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада своје сународнице и 
о девовање, кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као 
“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је б 
код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам м 
ишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те  
} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што н 
е прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осе 
<p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а изра 
х саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајли 
жа, и код детета без детета.{S} Плакала сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету 
, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе 
 његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам  
ах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну 
ао убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја с 
 кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам могла виђати младиће, п 
е, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка,  
 Ја сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S}  
 пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као м 
ло весело.{S} Последње две вечери имала сам две нове посете: једну Енглескињу и једну Француски 
 што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда  
с сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја 
исам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће д 
зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариград 
 далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула ве 
о се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам г 
ша наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жен 
је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати 
ла га за руку као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народ 
ам ово писмо почела јутрос рано, писала сам га ваздан и нисам га завршила..{S} Ја бих вама писа 
е натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла 
обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку 
{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба 
чена као преступница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли уд 
ртака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећна?“ Ахмед-беј бејаше  
ћи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди 
ака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а о 
е.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја.. 
на богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој но 
у плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила 
га мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није 
песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да жене ј 
и се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осе 
оворило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S}  
лада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја п 
та година страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p 
мене нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни 
.{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има 
ве душе!...{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми 
ам вам одговорила.{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пише 
и:</p> <p>— Прексиноћ, јагње моје, била сам код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чуди 
е.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, <hi>ариф</hi> и <hi>а 
ла у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред гр 
ди труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има в 
матерњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без по 
 сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у  
а Азијатка према младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде бе 
ога који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аб 
 <p>Врло драга госпођице,</p> <p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви  
p>Добила сам ваше драго писмо, и љубила сам га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо п 
е тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово 
а сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SR 
 другарицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад нап 
боравила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости шт 
е муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вам 
 па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза г 
 то јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а ка 
е — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја 
ве чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, каква заблуда!...{S} Једно 
учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су са 
урска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, затворена, нисам мо 
<p>— Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</ 
за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна... 
о снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, рад 
онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као м 
веку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, 
п почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула  
г мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш  
 кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изоблич 
 нисам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може би 
.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин глед 
сметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за 
ала сам да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам м 
је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам зна 
бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан п 
но је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <pb n="195" /></p> <p 
атка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да  
{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толи 
 уздржати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, 
еђу народом од камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што 
ђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p 
е сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш м 
ери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> 
p> <p>Отац, опрости ми.{S} Међу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покрив 
ним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез п 
 <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред  
<p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се уд 
/p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико 
 да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} 
ако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живо 
 сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих 
бијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, с 
а то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам д 
них трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам  
оме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и  
це, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете м 
к ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нис 
 И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила 
а, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, ис 
плакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе саку 
је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, 
мазана 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у 
нови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњен 
 својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему н 
стита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p 
..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан куп 
оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а оне н 
мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} П 
личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у 
е много — живот.</p> <p>По лекара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва једа 
а сам га по жалосној врби...{S} На гроб сам му метнула велику киту кризантема: од мене и од сви 
а мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка 
ого!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И т 
оче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и по 
{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га 
3 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девој 
ече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: било вам је  
нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам  
 (ја гологлава не бих могла).{S} О, кад сам видела с нашега прозора огроман Париз!{S} О, кад са 
ила несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је велику јабучицу, а гл 
— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— 
фион.<ref target="#SRP19120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљи 
е..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити нијед 
ју их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па ово видео, ја сам мислио да то н 
а.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, до 
рски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да п 
туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешт 
} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је  
дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку,  
 сам била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам,  
, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узб 
 <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад нисам била?!</p> <p>— О, била си 
ике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита  
туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми 
д се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше  
ин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је неко изустио: „љу 
ати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код вас гостовала, провела мај на Јали 
, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они 
, те да некад видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз ј 
рти.{S} Откривену никад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући,  
/l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно 
ке, а да не видим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила 
овели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и —  
ејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 новембра. 
ила наших побеснелих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Бож 
о мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p>  
на ме је волела, и жалила ме је кад год сам била болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за 
од је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила 
...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зор 
 Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути 
>То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note xml:id="SRP19120_N82">Увек без људ 
ђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И  
, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p 
е пишем, ни они мени...{S} Не знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро р 
н-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од  
јка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: ч 
} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а 
 се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му не би отишла с <hi>мераком</hi><ref tar 
>— Ја пљујем на његово име, на оно које сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <h 
адне, јадне ми!...{S} А знате ли одакле сам га видела?{S} С беј-аџова<ref target="#SRP19120_N31 
урство, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" 
ка, и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших з 
ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју рану млад 
ром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам 
го ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме це 
и ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифл 
 ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није мог 
 Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једну м 
ући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обуче 
а...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Нај 
и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, упра 
 ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти 
ираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велик 
 као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада! 
 дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се за 
осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S} Гледа их као нек 
 берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а ко 
цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до  
>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх  
не нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадм 
 руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја 
овање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала 
} S.{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвал 
звила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n= 
дно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Брак код напредних 
сец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за 
е француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p>  
ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала,</l> <l>Вид'ла сам га, па га заволе 
...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога ниса 
могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се см 
јем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не 
м ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута  
о од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су са мном п 
 како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" / 
ели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном 
га мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја проговорила.{S} Он је видео <pb n="177" /> да га 
ју, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, нев 
вали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јав 
} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца,  
 „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја волим —  
тављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи г 
 руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лак 
ила нежна, добра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут  
е, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје оч 
 не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скоч 
ов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају мо 
ње његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, ко 
ли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветиј 
 <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бес 
бу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Бе 
е ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију 
исли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном та 
вето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам  
 коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што ниса 
њом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина д 
вему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми  
а стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на 
е куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> в 
ала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајл 
евет година како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да  
ам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S}  
} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је уз 
о ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_ 
не, ништа не омекша овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропал 
 сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке 
} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, ре 
 <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупцима по лицу и по  
, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја 
 —Ја ово досад никад нисам имала, и ако сам бивала на живим мукама.{S} Од ове болести пати једн 
ш колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђе 
} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше 
> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И ако сам „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад н 
у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S} Ниса 
афом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја с 
p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ј 
 ми дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се 
ли како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{S} Невероватно, па ипак, било је 
 изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене  
, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет  
 с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости из вароши, и како с 
.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гон 
„Дванаест...{S} Година дана прошла како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жеш 
зна од кога је?...“</p> <p>Од дана како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга,  
иру, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерс 
на кад нам дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и ст 
могла виђати младиће, па...{S} Али како сам видела овога, не мислим на онога.{S} А пре, једва ч 
ни се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Како сам могла пред оцем!..{ 
спођице, волим једнога одавно, још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, ми 
с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ак 
а.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога 
ему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене. 
е помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није верна Исламу, и  
ко сам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути  
дошао овај други-..{S} Алла'!{S} Колико сам несрећна! „<foreign xml:lang="en">No thought can th 
пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не  
чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости,  
</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како 
м и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спав 
али искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти  
 да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и о 
 сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок 
да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Мож 
о обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осети да говори искрено, па од 
рије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" 
 чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га 
е-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он  
за невиђена човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<foreign xml:lang="fr">F 
је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја н 
тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све з 
ворим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело о 
идим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје живот 
 тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, т 
S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за  
eign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <f 
опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У  
ино, послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, душо, 
де је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не зна  
тко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје дру 
: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n="139" /> <div type="ch 
рећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „ 
 али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем;  
... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казал 
{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла:  
а станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих могла).{S} О, ка 
 од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ реко 
!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не 
 љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене воли.{S} Али, к 
 удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „ 
ила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о 
о је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само  
ер ја бих и онда била несрећна... данас сам била љубоморна кад је пољубио другу, а кад би ми би 
90" /></p> <p>12 рамазана.</p> <p>Данас сам први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па оз 
ужно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдрми, поре 
но немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баб 
а у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трип 
авим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави 
 од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио! 
после тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла  
ти забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам дошао кући пијан, луд. „Ако опет дођеш пијан, да ви 
на родила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних двадесет и једну, он оде  
 камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа с 
м испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се за 
сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци 
ана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Х 
ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi> 
јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачн 
по неки пут да му играм једну игру коју сам девојком од наше робиње научила; и жели да сам увек 
 се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти 
дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће ј 
, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима милима, с т 
у, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе  
 собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} На 
и, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања, ја сам њену децу волела.{S} 
 Оца немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије,  
па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше  
а, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти  
или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску 
 некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да о 
 човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је д 
 празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом.. 
е кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му прича како јој је бил 
шко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била с 
се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често  
а цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња 
се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни дев 
една поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, 
ву па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина н 
 О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта  
а злочин извршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како  
тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје 
 похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се 
} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују 
их, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, в 
ворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по д 
кажу муслиманке, жена која никад не иде сама, него с другарицом, бледом девојком, расплетеном,  
 ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен  
еши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је т 
атме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрп 
 другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га прот 
>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер 
феза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажер 
латки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</ 
; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на 
замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због  
гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањ 
 Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит ч 
и прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те оч 
ије ухваћена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се 
и немилостивих, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не 
ђење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у 
 зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! 
и не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А з 
љена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стрес 
еже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час ј 
сли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера и 
се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштв 
кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне 
их.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп 
као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну 
и пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред  
ати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога  
 очима.</p> <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као  
p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се са 
одство, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и уч 
кога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, покри 
 Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, 
на.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p> 
 се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се 
 је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред једном и он сед 
ред кафанама већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фат 
 су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је  
ине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} 
 Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, покривене плавим солунским 
љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а  
ећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, п 
у као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, шти 
и сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска вес 
, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању стр 
 понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости. 
ранцускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, е 
лободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, г 
авучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни на 
е да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без г 
дан рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту 
 чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фа 
ене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су љ 
 Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} 
евом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око врата,  
тајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просил 
уну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је ств 
мера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије. 
огледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењем поглед 
, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да 
ој кући по вас драги дан <hi>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на 
да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне к 
 види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против к 
родошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца: „<foreign xml:lang="fr">Oh ma mie!</forei 
пере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она,  
воје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће с 
по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмева 
м са странкињама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није 
ав према некоме кога никад није видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљени 
о...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан  
робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} 
 кажу други, његова мајка: она не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па у 
лико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пић 
виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади с 
 пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зац 
што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише го 
/p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p 
та устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни једно ни друго не с 
а јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, 
удима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи. 
 више никога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, г 
 отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} 
ена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невес 
а писмо, и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам  
ва зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само ја, рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула л 
атанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катанац је метао т 
га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Год 
а се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много 
ају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црн 
камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и с 
че, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се ни 
пу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође  
 нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S 
живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, драга госпођице, волим једн 
ислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, 
/> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже. 
ст соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овд 
чук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не гори него гуши — омар.{S} Биће неко 
ругој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је 
А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ 
нуме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, оп 
 Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте 
у турском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева пал 
може да мисли. „Ориенталке не резонују, само осећају,“ рече јој једном једна странкиња, и она с 
ема пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од кога кри 
а Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.< 
а <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатм 
чинити неправду удовицама; јер и оне... само допусти она која је или луда или неваљала.{S} Луда 
<pb n="82" /></p> <p>— А, не јексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само</hi>?...{S} С 
ди <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зн 
се љути на онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуб 
да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нури 
 се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јави 
атка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи  
ма, које јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Ст 
чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, затрепта и поцрвене, а њ 
 зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се за 
ицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене реш 
ипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је 
, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... 
е понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо де 
је пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи 
, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, продужују то и доцн 
а: „Емир је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатеље 
ано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је  
е чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не  
м била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: ч 
 с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раска 
изе савест: истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрво 
удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додво 
S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да ј 
а, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу 
 <pb n="258" /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је позна 
</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.< 
урчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да 
поздравивши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину. 
рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање т 
 његову кћер Осман беј отерао.</p> <p>— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он  
! изусти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садрж 
ста говорљива.{S} Она је била говорљива само кад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi 
стаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И уч 
м, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам д 
е дао душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам 
Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се буни 
 Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу дове 
а је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха,  
ехра, једна Фатмина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бе 
ви!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он 
ва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорти, па похита на врата што везују харе 
ра са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).< 
гње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и разм 
ћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и ж 
жи француске илустроване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<foreign x 
убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</ 
} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напос 
 коликог причања.</p> <p>— О, Емир, кад само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачуј 
де?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да по 
ли као она <pb n="238" /> њега, а некад само кад погледа женску децу. „Јадне, јадне моје девојк 
ви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и по 
ни жагор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем... 
ам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога ку 
и петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом 
у, неки врат, неки бут: пашиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртв 
е запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш д 
свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} О 
p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио по 
оту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни об 
кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му сви 
у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{ 
ешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као уби 
свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он.{S} Последње године г 
а се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, 
и и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније 
.. чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „ 
 мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради стране 
и смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по пр 
ласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хану 
де, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије  
амо што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дође. „Од мужа и жене биће два друга, о 
ни се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну на 
ише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз 
омислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије  
ер је имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком црто 
 гувернанте.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој т 
-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, него и од њега — он јој н 
да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф- 
 грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да 
 њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и суви 
ву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери  
елу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан.. 
ошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном косом, Нурије, заборављајући правила  
 децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, 
у и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и 
тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у 
и, он би заборавио на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме 
ана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођак 
 дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S}  
ме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила  
 само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига кој 
је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска 
 чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то 
ину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мо 
ати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> < 
штеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње 
ристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без 
и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф 
ођаке и пријатељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, 
орила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target="#SRP19120_N7" />, како п 
ох по другарицама, осећајући да је имам само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, по 
 <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја сам само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге же 
<p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико ник 
грлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мад 
а а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „ 
на, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и њег 
мљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум  
кућу...{S} Напослетку, он је муслиманин само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одра 
а или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав по 
а жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао. 
и Мадам и он.{S} Последње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, 
и године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина и ракије, а не знате да га има и од радост 
рске жене, и зато није звала људе, него само жене, свих источних народа што живе у Солуну, и ст 
д не знају ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело ка 
де није шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се з 
сији, а она, видевши јој кроз густи вео само облик лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по  
ао да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику 
p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: како само може бити Енглескиња лепа кад је лепа.{S} Па израс 
н: од великог имања и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{ 
 n="97" /></p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само ја и Ђули.{S} Мерсије зна да га волим, али није ов 
hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то 
 рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вард 
сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све б 
велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито ст 
и душа видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре, „лече“ 
то је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих г 
p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су. 
ј је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави  
берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да ид 
к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела: отишао... то јест проте 
р пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски 
атити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије 
 наше другарице <pb n="10" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target 
на је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одв 
најем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију.. 
тке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим ка 
Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане:  
пших солунских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза пл 
на за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као  
ј се <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, 
ну прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стре 
оставиш и оно „госпођо“, па да ме зовеш само „мајко“.</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то 
</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њ 
анова кћи; али, да је остала његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети из 
је било пуно, а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антери 
место непрестано.{S} Кад је весела, <hi>само</hi> кад је весела, она је <hi>она</hi>, млада жен 
.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени са службом по Анадолији,  
гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би в 
је не наљути ; јер она је њу волела <hi>само</hi> овакву: несташну младу женицу, девојку, или у 
а ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно,  
 васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Там 
.. само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само</hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу гов 
м неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као д 
шке, увек у затвореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга го 
руштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и  
ипреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам сва 
је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је  
парк, који је опкољавао једну палату на самоме мору, осветљену мириадом светиљака те је личила  
 што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са стра 
главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисли  
RP19120_N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note> <note xml:id= 
илости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, па иде по кући и нарич 
уж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред саму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{ 
н комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се т 
 проводити као младић: мене је остављао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: зн 
који је лутао по Европи, а жену оставио саму.{S} Она је век провела без мужа, без детета, а то  
им само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{ 
ахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле:  
су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намири 
 пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зета.{S} 
p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу 
ори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и 
естре, једне старе сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да 
 Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаж 
, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби  
 остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он 
>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, сре 
аму зору, отежаше јој капци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему 
тка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онд 
е се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по ја 
павале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} По 
 говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је 
>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!. 
да и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> 
удимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем онога ко 
х пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубо 
м завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из  
умом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне 
Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти с 
је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говор 
 је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем п 
у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, символ непроливања крви и сви 
а, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> < 
аде их из дрвених, необојених мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је оств 
а кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује  
 какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</p> <p>Необичн 
 своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад н 
ад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам р 
 је с њом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у забл 
е постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу. 
е!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S 
еш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шап 
к и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равноправности између мужа и жене?{S} Ах, не из  
 помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> <p> 
иње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и ч 
вој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда ник 
S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим  
ом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да пр 
 није грех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад  
е нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом т 
жи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћу и дању.{S} Он јој за виђење даде једну зл 
и у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећ 
ам га наместила!...{S} Боже, колико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шеши 
се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стид 
чала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} Па они  
могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам т 
ли јутро: отварао је очи, затварао их и сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окрену 
ам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је бил 
} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему  
а.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, 
/></p> <p>— Фатма, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да са 
ећ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле ст 
вачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се солунско турско богатство на иски 
тина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, 
и они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене спомени 
аједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапај 
нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут,  
он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ,  
још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван младић, изр 
д.{S} Францускињама би најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде ма 
>Пролазили су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољеним висок 
у празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, натовари на једна кола, п 
ликог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без пр 
цветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише једну дежмекасту црнкињу, капи 
 као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Ал 
ме гледаше зачуђено, пошто сам јој била сасвим непозната. „Ја сам погрешила,“ рекох. „Ја сам ми 
ко; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно н 
, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње на с 
без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко косе, па п 
е заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од њ 
<p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке. 
је ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај  
из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече  
 кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p 
ужем, и оне јој неће замерити, пошто је сасвим млада.</p> <p>Одмах после вечерњег позивања на м 
веже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико  
е пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан, само задрхти од пламена и тре 
старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подстрижене, и бркова подстрижени 
е невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на један велики сто у куту  
 бљештало како никад досада с разливене сасвим беле месечине; и пун месец на загасито плавом не 
е јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="149" 
у, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толи 
Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Дов 
чини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на  
кар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум 
да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман ув 
{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показ 
осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај 
 Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говори 
е боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу  
алу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће  
наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се белеле  
 и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело видео; али ја сам, за неср 
 малом Кара-Бурну, а за каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Леп 
као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема 
бити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његова имена, затре 
 да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује  
ли не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S 
ску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова 
амо изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ. 
она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је весела, али није хтела то д 
еља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једн 
 што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха к 
И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, о 
о крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зац 
</p> <p>Мерсије изненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива,  
на.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и од 
 својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад п 
{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних же 
зе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S} Опа плаче како оби 
ик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у један 
> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све. 
ад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема  
 се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику белу м 
феџија навалише на њ мастику...{S} Њему сасвим отежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папуч 
лона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у  
 на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другари 
ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија оде, он поче да вич 
 неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину историју с болом; али, кад је отиш 
је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{ 
 комарника, па се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта 
 бејаше заиста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без 
 ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а 
 Али младеж на грлу, елиф између обрва, састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она 
 да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" />  
 је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је  
су мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој 
оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју  
хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред ка 
 за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим стазама, 
је с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.< 
о где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и  
 волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер с Европљанком је одрасла, па 
немо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала не 
ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. још већа. 
е; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па макар и 
одмах вратити мужу, или бар долазити на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по  
а све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке, на шетњ 
понова заборави, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте  
рку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној својој 
>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише:  
е иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, п 
ога је толико желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста 
се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! <pb n="21 
Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у ж 
сеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и оп 
д не говоре по недељу, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S}  
ћим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p>И дође јој неко не 
ум бољи је...{S} По једну кашику на два сата.{S} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га 
у...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „ 
бичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те о 
е говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то 
а клепет папуча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окуси 
 Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас, њу би мачке  
а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под. 
рос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо д 
уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по пра 
hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми ово 
ли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудн 
нуму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир- 
о честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ј 
сан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком,  
S} Погубила децу, остала с једним...{S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јед 
 Немица поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од 
 белим муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као д 
етише празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћају 
на!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вел 
е као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се 
свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад 
авадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена! 
т гледајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми 
вора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су 
рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме к 
>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваш 
и ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо 
ладошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем  
ма спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале 
ару и вечерас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чу 
 Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам Аристид 
ено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама 
 у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — 
ћи обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни 
г сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана.. 
/p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њим 
иф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не за 
Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Са 
те?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побунић 
е, него да брже изиђе ђаурски дах, рече Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући н 
риф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? рече Сафет.</p> <p>За Али-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах,  
p> <p>— Опет на пут!{S} А Али-беј? рече Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече А 
> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је 
жим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет да би прекинула непријатан јој разговор</p> <p>—  
ма како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Фра 
е.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></ 
авадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и р 
120_C6"> <head>VI</head> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ д 
 Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S}  
коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— 
е у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешт 
сте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџ 
тина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спре 
рак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завид 
, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</ 
устави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p 
ане измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S 
 је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p 
е дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хт 
S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодре 
— Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред све 
 мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру о 
ила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу ли љубавна 
д, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, а 
отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с по 
обичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<foreign xml 
у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хас 
 волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, 
на,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знају 
i>, разумна; <hi>Зариф</hi>, нежна; <hi>Сафи</hi>, чиста: <hi>Хисмет</hi>, поштена; <hi>Ћулиста 
о није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на сн 
 ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овн 
до, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па с 
е у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p> 
ат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј тре 
.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а 
 се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, н 
 не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џ 
о нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представама Ариф 
одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target="#SRP19120_N44" />  
/p> <p>— Да зовем мајку?</p> <p>Па и не сачекав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена вра 
ју је лагао, зар га не би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с  
мело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пре 
 закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се ни 
једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих  
јна је проста неваљалица.</p> <p>— Боже сачувај!{S} - Јадна Зејна...{S} Али, други пут о њој, р 
у молитву, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко јед 
е их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагл 
о му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да 
ла, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну  
а</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'ai 
у антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а као за мушкарца: спр 
д нас они остављају овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за гро 
о, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за гро 
не, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спали 
</head> <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним ша 
вана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антери 
ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци 
мена девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила н 
му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Ев 
у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким  
 и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чи 
отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету  
 кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивал 
ави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не  
исама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукоп 
 може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само умес 
ослузи је јављено, те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама 
љи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише 
.{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошап 
је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадоше да је живела жив 
 Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињ 
ме, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жмури и опет види небо, које се сваког 
е чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати 
 миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су:  
урије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> и 
 до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске 
 и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољст 
птужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S}  
кад муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испр 
ам оваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем аб 
ће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, 
у, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влажила  
о нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком заваравала је своју муку.{S 
 испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и грлу с траг 
али (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука дове 
физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната младића; али, као д 
е девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, 
еземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с 
ј је драги, и пет вереник: да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта 
му од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, 
а су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Глед 
више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло зад 
рве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. —  
Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шт 
 башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестан 
 у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми л 
мо за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Ка 
 две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из тол 
би.</p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l>  
х по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на ч 
је се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и н 
из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести р 
е запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној  
лимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, 
анум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то сл 
с неколико речи јавила.{S} Али, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака 
 му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец дана...</p> <p>Али данас, он осети  
о срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, г 
певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука, она од венеди 
 ми — да о овоме вашим женама, овде, на свадби, држим једно предавање?{S} Ви им преводите реч п 
а Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па ј 
ву дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још очева јој прабаба, неће први пут метну 
ропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла у 
ву као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковче 
 је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да л 
мо о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. <pb n="1 
S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариг 
 леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена! 
 Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите као европско 
ах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахи 
иленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешљала  
ински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску 
 сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с  
рејско, циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гле 
ом," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на с 
не и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас. 
и, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емир 
— метне пудер понекад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола  
права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене забор 
ат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у др 
ко ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је про 
тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем,  
е подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не о 
а ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски  
вши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућин 
 узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде  
 друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је по један делић оне раскалашне игра 
од <pb n="129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смеш 
има турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, с 
 и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће нераднице рама 
{S} Ви им преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дуб 
></p> <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, зете 
деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које  
зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Мерсији о 
, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити слобода.<pb n=" 
го, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дозн 
великој руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ј 
е соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви 
едну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Прави 
мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месе 
учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад  
, и разговарајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи! 
.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не д 
д, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама н 
из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслим 
 видесмо кроз кафез из ненине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке 
ве у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непоз 
, да га није неко напао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S}  
 једном девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут не 
а зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се  
о случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга  
рло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не гово 
/p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростит 
S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси...</p> <p>Париз, 30 јануара  
<p>Отац јој долази петком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign 
не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али ни 
 идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али 
то у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уво 
 сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од праведног напада 
ом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S 
н-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи. 
ре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно и 
де, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; ј 
мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена човеку, муж 
, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она нас 
ранцускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек к 
м опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали 
разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{ 
ела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и 
 робињама се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се о 
у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign xml:lang="fr 
кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европ 
грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од њ 
 у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на анадолској и румелиској  
..{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{ 
, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S 
е не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се теш 
/p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси во 
ој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испра 
 седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да остане с њом насамо,  
о ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да  
својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да ниса 
„Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу п 
чем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни  
не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад ј 
на оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зе 
ицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљевање што их за то 
 за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гр 
/> мишицама, плећима, бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од ст 
 лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ до 
, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболовала је; сина јој 
припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде  
ри и жене бајалице, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио 
а је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И о 
ке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама да им ос 
ад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џема 
ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо ч 
авља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф тол 
у само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p> 
слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни на једно нисам вам одговорила.{S 
сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у  
није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа 
њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreign xml:lang="fr">mon Dieu</foreign>, 
 вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа нас  
 друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело в 
их људи још више; и да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом  
 Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} 
ао пред њим по пет пута на дан; а после сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на ме 
обље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу ста 
 хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он ме п 
д суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и 
 целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али 
д Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Он 
нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум ј 
ћи, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на четво 
о се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теб 
уна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не з 
{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у  
 он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били ср 
 књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и  
 њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на  
четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику 
о би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је 
је, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде  
о заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима зготовљеним на маслу, испуњ 
уске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за писање и  
 те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо кр 
 девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S} Путниц 
с препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по  
 да ради.{S} Госпођица <pb n="21" /> је сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпит 
 устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је би 
ашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео са 
оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек 
зе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S 
 Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била 
м непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела сам 
сподског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. „ 
 је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени вид 
 надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не п 
ропска жена оваква, савршенство, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица 
 где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi> 
тавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да  
 те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио,  
 сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S}  
 и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслиј 
смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је потпуно подр 
еје.</p> <p>Никад не каже „Алла!“; пред сваку реченицу рекне „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!< 
 групе, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и спољ 
страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Пут 
и Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти дов 
ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мај 
н је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се 
 он од неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам доби 
 кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља повуче да прислони око на 
 врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам 
и; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у ку 
т.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је ов 
ра се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узв 
 Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је  
 Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се  
а ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је з 
 око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у 
пљускивало пеном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ А 
дној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом  
е читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улази 
лка.</note> <note xml:id="SRP19120_N84">Сватови с момачке стране.</note> <note xml:id="SRP19120 
лног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „ 
 и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: гле 
атност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год икада од 
жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од бурунџука 
затварајући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној првој прошевини: ни ј 
ијатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побе 
и као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је научила да размишља, 
ругој дућан.{S} Пријатељице сам волела, свашта им куповала. „Имање Али-пашино велико <pb n="181 
ли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљин 
рло нежан, више као отац, него као муж; свашта јој је куповао док је била мала, нарочито играчк 
pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жен 
еше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагреши.{S} 
pb n="10" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target="#SRP19120_N20"  
едам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштри 
, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана 
ви; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам наме 
е то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Ев 
е метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{ 
има, и улични продавци свега и свачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се с 
.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунил 
ја год је овде дошла ја сам јој казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобли 
ед пруге уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и подједнако је об 
после кратког ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену и врло ле 
е врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред конаком ста 
осим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни  
 једну постељу.{S} Направљена помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође 
кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за изл 
тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако  
 побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њен 
у, елиф између обрва, састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела 
S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам 
ебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као 
 изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш  
, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, сл 
 за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњ 
е пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехн 
.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнут 
ња вечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са 
ој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Цариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седниц 
!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој  
89" /></p> <p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашини 
ном сребрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге пох 
p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела на Јалијам 
а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог турског г 
е, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се дру 
хвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича  
 Кажите њену оцу и њој: да ништа немам, све отишло за дуг, ја сам пропали племић, принц...</p>  
што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарку, и јача ми  
p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву ант 
 чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши 
жно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта. 
акоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи  
очима.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на б 
ијатељице...{S} Писаћу вам некад много, све о њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p 
ухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише:  
нско и хришћанско, јеврејско, циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Ха 
 сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, д 
ву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања  
х био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштењем, с Пророко 
ли племић, принц...</p> <p>— Они знају, све.{S} Она каже: „Кад не би могао радити он, радила би 
а врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а 
ти; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Е 
ала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.< 
 много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То г 
им, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми да 
це, из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, п 
ине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с др 
 писмом ишао од познаника до познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она 
вест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешт 
се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице... нијед 
 ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју млад 
биње, из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „зап 
 весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има кућа где се р 
и газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чу 
ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жен 
цу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заб 
зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, затварај 
луку болестан, молим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче,  
права!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрас 
 на зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опи 
 могло разговарати као са зрелом женом; све је разумела, свачији је бол појмила, од нене је нау 
амо једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико ле 
већа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси све 
 дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невестин род, и  
толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују  
 француски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског турист 
">Mon Dieu!</foreign>... ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, 
Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак на Босфору на ан 
, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео с 
 лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемим 
ара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као же 
е не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И стар 
 па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{ 
нком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како с 
 а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помо 
о још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће  
ервоза, ханум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А 
 биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповим 
ко ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се о 
 једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћут 
е свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, 
во сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчеза 
{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било  
ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!. 
5" /></p> <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском  
и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говори 
веније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула 
една није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад 
јатељица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изиш 
те госте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на гла 
и ово посело свечаније изгледало, позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су  
 воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини ј 
тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, к 
 ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учит 
 мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} 
ти; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликуј 
еној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу  
за женину слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како  
 (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако 
 и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> <p>— Није ч 
се да је много крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на је 
.</p> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, и како би их позвала да јој  
ога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој  
мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разговоре, на испраћање, на изласке 
д она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на 
 одлази, на гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегств 
 она још лежи.{S} Данас може мислити на све: па први њен долазак, на све њине састанке и разгов 
бес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим  
акав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али с 
е три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Дим 
уфтија, преко једне рођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, д 
ратура, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна. 
мо трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Је 
е из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да л 
је сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и  
д видим да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S 
 погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!... 
е иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режима дирају их, 
теже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима 
другарици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам има 
 јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих,  
е се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменк 
сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња,  
а у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он 
е пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И н 
д је он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја н 
ма, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необи 
јорти и пође Ибрахим-бејовима да им сад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати  
е добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према св 
ослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове муслиманке, замишљате 
х је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез. 
оноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад ка 
сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно,  
 ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S 
 Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели 
н делић оне раскалашне играчице која је све страсније и помамније играла што је игра бивала бли 
ле каквог напорног рада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је  
тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ждрали! високо летите ви 
борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад  
да није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али  
д се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се 
из радозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и  
ла, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра  
, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се  
 па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква  
јер с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на ар 
, ја прођох Пером и Галатом — и мени је све пуно: официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно  
ст, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p 
л, композиција, литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и 
идела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесвет 
} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцве 
е се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум ј 
} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се ч 
до за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> 
та, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} 
и : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџб 
им дугачким густим велом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта ов 
{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано  
иним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr 
а сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на 
ита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети с 
шафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би п 
с Јалија било пуно, па <pb n="78" /> ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи проз 
ве рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S 
n>“ превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Кр 
 пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мис 
</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости и  
атминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградск 
а мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</p> <p>Необични путници спустише се код Ће 
е, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште. 
шкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије 
ање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох о 
хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће к 
дам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом 
ако никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала см 
чима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви  
N75" /> рече Францускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr 
и било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шт 
 зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а 
нице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} 
; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре 
ну, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не прође много, а он би сав обуз 
 се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња. 
јекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула мо 
, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: т 
о за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огл 
тац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то 
случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Му 
дмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слобо 
хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе 
м и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као а 
ву муслиманку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуш 
 јер женом га је метнула једанпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила с 
-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испољен садашњи 
ворећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам 
да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништа! 
тлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила ка 
 животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час ј 
ава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе, ја сам клањала само о Рамазану; сад сваки да 
ца душом...{S} Код оца сам живела као и све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина 
 ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам видела. 
во је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три но 
а опасна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд 
урију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поче говорити теч 
<hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта са 
узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је јутро било последњ 
авану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте д 
о се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} 
сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но ш 
 мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много  
 софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би 
и: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.< 
сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi> 
о, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господ 
д мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била брижна и обучена у зага 
 да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у пространој турској царевини. 
не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал 
у несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друго 
ва, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то што се и  
као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као на 
у, пушта је напред и десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с љ 
ћи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ 
венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој све кажу други, његова мајка: она не може, само она нећ 
овољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и ко 
 погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад у 
е људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене 
рћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S}  
ам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога ве 
RP19120_N67">Дођи кући, Анри.{S} Ја сам све казала мами.</note> <note xml:id="SRP19120_N68">Гро 
на 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђ 
 и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, к 
а, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру...</p> <p 
„губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискр 
е:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, уп 
но у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто вели 
— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећ 
јте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је  
 створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело  
(а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог 
м романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе т 
а довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу  
 ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићемо престоле, поубијаћемо тиране, п 
а јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, ал 
нда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отер 
и девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, ша 
а?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напос 
>mon Dieu</foreign>, откуд могу.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани им 
куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени нико никад није ре 
даше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без З 
.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је младотуркиња, <hi>нова</hi 
вор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале  
свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку 
зе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде  
р! најпосле рече пашиница погледајући у све редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока темен 
еђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитв 
меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине у 
е а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>.</ 
Ни он...{S} Он ме више не...{S} Не могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла 
и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за ча 
p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, јесу ли  
многи, жене — децом.</p> <p>Она би њему све казала, да воли Османа, да јој је он муж, али је од 
!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га 
м од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератури, о  
 жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену  
на другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже  
 интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их М 
ала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, чланови срамног 
еног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим 
ар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема  
, друге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушк 
, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да  
њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стража 
указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату,  
добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо н 
воје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве  
 један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али пор 
{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њи 
...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, к 
то тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То 
Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздрав.</p>  
ан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најле 
пљује... ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>—  
hi>.</p> <p>Париз, октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да не 
гом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестр 
мо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо не 
младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колута 
ељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир-Фа 
езава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нов 
убав, кад он: много пута о њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомен 
му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, 
орио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, ве 
е воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећ 
рије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само је 
", родити слобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хи 
бима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, н 
 или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махал 
S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лук 
хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S 
те им, дрмајте их, зовите их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек 
аже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не ч 
с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је застајало, заустављао се саобра 
 све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кће 
у.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају 
д двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати. 
етодавац, и исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и п 
Кад почастише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин <foreign xml:la 
 да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад му један пуномоћник рече: 
а.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и дон 
итао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по наш 
ч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фат 
га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена  
 као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше абде 
алу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти 
 цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долази 
 n="201" /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће 
 бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, 
дна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један н 
еме је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, ј 
не да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској 
ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора 
.{S} А кад збаци покривач и осети ноћну свежину, мирис влажан од земље и лимунова, преноси се н 
, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоц 
ем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и један девер, према коме осећа сес 
 старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њено 
p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; он 
ала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем  
а мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, б 
служи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве см 
ена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти 
</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} Свекрва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и ч 
се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од  
да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скут 
стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади „бакшиш“, много низа крупнога бисера, а  
драва седају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с  
, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринут 
, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа 
бу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цариградска пашиница, дочека снаху на ногама с 
 их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи 
 три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас  
Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, 
а ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S}  
b n="246" /></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на с 
ићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа..</p> <p>До пред  
мом дочекају јенђе, пред којима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта 
ч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће ва 
пци, савлада је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и з 
тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како леп 
ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па са 
чице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху 
види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Ис 
па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се  
 код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва воли, свашта јој купује и за Бајрам јој прави в 
ију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред другог 
ђоше по њега двојица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p 
плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени 
} Новима и Арифи нико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њено 
ва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није 
 а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ? 
в је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не  
зиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла о 
у наслоњачу, метнуту на миндерлук према свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужав 
даше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-хан 
ну велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цариградска пашиница, дочека снаху 
т идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, гос 
оје је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави,  
и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је 
 а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Оста 
p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам т 
красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добр 
оспођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Су 
ши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дија 
је нисам ни носила.</p> <p>— Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, 
а спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинц 
о, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаш 
љне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле  
плашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ са 
је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S}  
лаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Ј 
е Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност 
н узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегну 
ост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање 
меја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње. 
упим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бо 
 устаде, па пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове ра 
е знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је  
 седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са свој 
а никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој т 
вничић с ратлокумом и водом, да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала 
е да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</ 
до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љу 
, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, је 
рвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на  
Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бриз 
Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми 
 бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p>  
ест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S 
учајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоист 
а француски, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџ 
анцускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми,  
, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли под 
сти, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или  
е капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у  
 то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у н 
 не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се не 
 бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да  
ђиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" гу 
зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груд 
росвећенијим народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта 
и причинила бол; а родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ож 
оду!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па д 
 до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! 
акве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне р 
ема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! зав 
ику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се  
нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</ 
чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако  
једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћући, говорећи:</p> <p> 
 лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још н 
ка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било  
ори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мисли 
b n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{ 
ни назрела, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман се оже 
емајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвиш 
сле напада, она није могла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>.................< 
огла мислити: код свести, лежала је без свести.</p> <p>.................</p> <p>Од кризе прођош 
а свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном 
се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да 
ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говор 
е помрчином, тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писм 
д се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја сам огорчена као жена, а побуњена к 
уну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p> 
 глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу 
слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти  
ле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена 
мне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђава и занима; 
, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, 
ове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није на путу?{S} Да није болес 
окривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и у 
у земље из једног отвора и намести око: свет, као обично по турским махалама изјутра и пред веч 
ку децу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је  
плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја са 
{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај 
ш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, а многима је растурио.{S 
д руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, два мушк 
 прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те  
е викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како ник 
ога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна ко 
„Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он 
или луда или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S 
лим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама својих муж 
е викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешк 
брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним срцем спре 
е те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражил 
агрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије шт 
а зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадм 
{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, је 
ром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, дана 
о је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толико пр 
о неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p>  
д су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Ца 
ва дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане кра 
слоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле  
ну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што с 
о, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би м 
дбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S}  
 наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко 
Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно:  
лико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу 
 свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују љуба 
, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>...............</p> <p>Дете је било у приз 
у, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} 
криви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, ве 
а, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми је  
олиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он говори 
ља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром 
{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мер 
ла би букнути револуција какву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеј 
Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највиш 
тајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена 
 вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раније знао, п 
нумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад по 
 у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на Молосу — иду отворена лиц 
ћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у 
аденце, и очекују их као какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у  
ујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се н 
старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и 
лободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда би 
Dieu</foreign>, Ибрахим-Хасан-беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила  
и заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} 
ни, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје мат 
дата, она никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она сама себ 
а сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим неприли 
арочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим неприликама, неке њене пријате 
лату на самоме мору, осветљену мириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{ 
ка улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене  
бела памучна антерија: изгледа као нека светитељка.{S} Њене паметне очи, избелеле, напунише се  
 клања.{S} Гледа их као неке духове или светитељке кад оне завршише клањање и помакоше се узима 
о сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за О 
, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде један капиџик, један једини од ц 
ан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит 
ихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и  
традан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале 
ока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад види 
ен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа 
Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је по 
љену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу, на кревет с  
о да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у 
note> <note xml:id="SRP19120_N77">Лав и светлост.</note> <note xml:id="SRP19120_N78">Лав и сунц 
лаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — 
ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли с 
има ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да  
 опет гледала, па носила огледало према светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по из 
 да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако 
Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (ј 
нарина, полете, јадна, према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један ку 
ова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку 
 у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к небу, п 
ма: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо 
раћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на  
рбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављао сам је, морао сам: бежао сам 
е била нека грешница, па да не обесвети свето... „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ у 
итати и припремити за ново доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећ 
ад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и сна 
е твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затвори 
је показала рану, крила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотур 
лања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да н 
ена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за опроштај, пр 
обија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи се животом који познаје из француск 
Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљус 
 и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска 
чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се наразговарале, свирале су си 
право, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као 
скиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује ч 
о му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир 
S} Он је њу познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који 
ни јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и покло 
} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељиц 
у удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</ 
њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на  
е жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле ј 
} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n= 
ко причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим.{S} П 
ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе племи 
 сам можда имала неки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише пон 
 ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету сама?...</p> <p>Не могаше више, не даде јој плач, 
ци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било 
 хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као невеста, па м 
о, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним  
 чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут ок 
у њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S}  
, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија  
ћи од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</ 
ом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се  
тура, или злоставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч:  
пуно звезда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из д 
м кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је веч 
и Богу, кад нам га затражи.{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Раст 
 чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.< 
ли ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с ч 
ћа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако 
 мило: подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о 
софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши каква му кћи и 
им <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, и ноге 
у се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb n="267 
у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад поча 
Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n="223" / 
 и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори довде, дотле 
} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли 
га што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну кра 
е деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрам 
и тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— До 
.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега,  
ао мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики  
е га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref  
виших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све своје пријатељице и јетр 
оте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, некако велико, некако страшно, као да ћу да из 
дне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица 
га дочека с много поштовања, као велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад  
 исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожал 
била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео  
своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, фран 
="#SRP19120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико с 
ледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчи 
два неки из љубави према просвећености, сви из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачн 
з, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба го 
на, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у  
Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испуст 
ви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који  
е и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе 
тма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су 
Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао 
 су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак буде потпун 
риф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не  
ка у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Ал 
p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замишљенија но д 
је пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар... 
него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, 
 тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, с 
...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да 
ја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</ 
иној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, 
евап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сут 
и, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.< 
радски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале 
х с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вр 
а...{S} Она је жива и весела, и зато је сви воле.{S} Она је онаква каква је пред Мерсијом и Ари 
стак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи ј 
ен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја за 
друштву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених правила, правила истина источњач 
ју, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкињ 
у из баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види с 
руги од камена и бронзе...{S} Ови други сви имају душу, и ја многе познајем, па ми је мило што  
</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Губиш дру 
је крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и у 
 за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њ 
 кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се в 
уткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму  
 не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од  
ва тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, ску 
 као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по на 
оме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</ 
{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, је 
страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Босф 
с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку 
мири... ко зна, још од Мухамеда!</p> <p>Сви пређоше рукама преко лица и очиташе молитву.</p> <p 
ојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да 
њом једна мисао и једно осећање.</p> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и св 
пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад нем 
S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то ј 
и у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела неве 
као ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све 
кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах.. 
је хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље зелено, цветићи  
 пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна платн 
о около на клупама: јастуци.{S} Ово, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Х 
н од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, ш 
златом, поднизан бисером, с кићанком од свиле и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је 
 Виде сав залив, а небо као комад плаве свиле.{S} Кад би нешто имао крила, па да полети, да га  
јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бо 
 ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушл 
вилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли с 
с с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у ш 
вчег јој покривен везеним, од ружичасте свиле дувком, као да је невеста, а код главе му озго ја 
ава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој  
 просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година, ста 
ила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па 
еше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Г 
ли си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољ 
ица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и пр 
лика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење и драг 
унског залива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и мног 
рижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европској хаљини, насмејана, весела, и обе одг 
доше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој најскупоценијом ч 
у: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, очешљ 
што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Нису из 
ему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је под 
латно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она х 
руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кр 
 погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са ст 
ве очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немој 
ом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога о 
а миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке 
ој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} 
е она од куће донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седел 
... сад је здрава.{S} Свекрва јој преде свилу и наједанпут рече:</p> <p>— Од ове свиле откаћу п 
спавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале  
ах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу 
 несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо ш 
а они не при падају једноме народу него свим народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји су 
ла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n="223" /> <div t 
се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши 
ше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристи 
е путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатм 
ве као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-б 
је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана 
зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвал 
ски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, култур 
у сам, на светли празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небро 
0_N21" />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погл 
говори бар два европска језика и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама 
нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче 
ли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, десет п 
 али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле  
и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, певала као певачица: у свирку је  
е воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају.. 
апску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} П 
аиста, да је знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на 
 за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су плакале а  
чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се прелива 
а.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 новембра.</p> 
а и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, к 
етом.</p> <p>Пошто су се наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним о 
јке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} 
д ништа не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој п 
>пеки</hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не  
ки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му играм једну игру 
ном мирису и по многим инструментима за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове< 
на пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљеска 
, што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чо 
д мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам последњи пут код 
 подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски к 
аше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбе 
 слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign xml:lang="fr">Reproche d 
беле завесе, седели су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се  
ока темена дубоким теменима, и, праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе 
богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена, пољуб 
а, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају  
S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињање..{S} Клела сам му 
ма, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спавале. 
творене,<pb n="131" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред којима је ишла св 
то наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума  
кут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну 
у и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град,  
одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаестог дана поста и на Бајрам.</p>  
јући на клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово ми 
 глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на 
на тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на  
 су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, и како да прави теме 
н на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у  
Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам ди 
к до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред њима 
и, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с једне 
 мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па т 
ху, али не више на месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p> 
а...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјорти на главу, па прост 
и зато није звала људе, него само жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{ 
преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и п 
 везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуш 
адиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба 
нке без корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: с 
абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним 
начина да пошаље мени и многима правила свих њихових удружења <pb n="53" /> и женских друштава, 
и где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нација, међу којима бејаше Мадам Аристид с кћерима 
а ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима као звездама, разлеже се 
 му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли с 
кутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-б 
 да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хумано 
читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Турк 
таринском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" /> једном питала нене : „Воли 
оље породице но остале, образованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а 
из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли 
ла велику киту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам  
сма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем 
хим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом р 
рећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је н 
.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па ниј 
 излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, до 
веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђош 
ут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где ј 
десет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпи 
тупница.{S} А сад, побегла сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ор 
 Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрах 
} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, к 
осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросвећенијим народ 
, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју рану младост, и младост уопште.{S}  
него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој долете на раме ; он 
p>— Али кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се ч 
пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не б 
јног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; иначе, она би молила Бога да се ника 
ица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићена бела, л 
ње, па као понеке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу 
 се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — п 
.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је ла 
није одржао... „Треба поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи је,“ као да му нешто гово 
кријење жена од људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да г 
 сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} 
о с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је н 
 Али-Рашид-беј, Осман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца 
о је васпитана, каква је према породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвали 
е узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим... 
; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво мушко с ким сам ја прого 
ећима, бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмо 
ропалицу и протераницу.“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој  
рошао Касумију и Алаџа-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљад 
ла, да он, велики грешник, није свестан свога греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Ж 
мунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учин 
 ако је ниједна ништа не пита, историју свога живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред  
х дође, али је дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им н 
 Другови га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као прос 
, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се о 
ца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећа 
е...{S} Ако би кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остар 
љу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобр 
уца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52" /> непросвећен 
ка, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи 
<p>Париз, 29 априла 1907.</p> <p>Ја сам свој <hi>Дневник</hi> назвала <hi>Песма</hi>; а сад дод 
д.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „ 
рана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике европских 
 не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— 
гледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi 
} О да је нешто мало пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо 
 као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва гос 
ти да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој  
тно, отуђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То 
у припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја 
и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи  
иче на банкроте који гледају да поврате своја изгубљена грађанска права.“ Њих је било мало.{S}  
, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео св 
 а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се сме 
ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога  
д свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала к 
е изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не может 
.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто  
лизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде гд 
голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се ро 
, наместио га под кипарисима крај гроба своје мајке и клањао пред њим по пет пута на дан; а пос 
ала сам да одбраним од праведног напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема сл 
а на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жен 
ица и људе.{S} Гледајте ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> 
мео је говорио Јулији, кад је наслонила своје бело лице на руку:</p> <l> <foreign xml:lang="en" 
је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</ 
после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем  
ко вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, о 
тисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муца 
е је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p 
е, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па н 
људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они ви 
сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена шт 
се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћености.{S} Кућа, где је била свадба, бед 
тре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља;  
 изиђе та стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке 
ши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој рањену руку...</p> <p>Кад пашини 
ли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слобода 
исли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшик 
бије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> </div> <pb 
игару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{ 
о: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се 
 узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан 
овала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти  
а девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел 
 пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> < 
сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије 
ло њено.{S} После поче да је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S 
и у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</ 
аву да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији пра 
уди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте 
ке.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао к 
стављао сам је, морао сам: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућници 
тужена, она замисли лице Госпођичино од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Т 
и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је замерал 
 пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? у 
ђице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале</p> <p> <hi>Емир-Фатме.</hi> </p> <p>P.{S} S 
вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици 
бличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она  
е му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он  
>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се сте 
о посело свечаније изгледало, позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се с 
ама и Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и поса 
нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартина — Ги 
од своје руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Е 
 и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико ј 
е тајне разговоре, него и најскривеније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, хан 
и га, па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је о 
то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо  
 <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умр 
 им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у но 
аше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле своје погрешке, наше жене и код познатих и код непознат 
њама откривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близу куће и окр 
а нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, в 
 веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговара 
е не боји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније своје осећа 
 председница <pb n="255" /> за подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Се 
на хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Памука, она му пружа св 
ињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљ 
спансивна Францускиња гласно исказиваше своје дивљење пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма вид 
 кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авли 
из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад оп 
 сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегл 
че у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она с 
е не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се тр 
ј, јединца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, 
анум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више  
у јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему 
 мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо т 
не би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сања 
 Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све поизотвара 
но, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад мо 
.. мора радити, јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Један женски студе 
ина умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим де 
 не зна да ли је родитељи воле, јер јој своје милоште не показаше.{S} Дете не дознаде очеве неж 
 сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рам 
е од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре 
к онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „ 
рши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај пр 
авих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: 
д изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос ран 
осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су 
огу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, колико је леп 
 на капију сама, не звекиром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула  
једнога Грка с љубавним писмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута  
 на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељ 
77" /> пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке,  
 или као муслимански ашик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му 
ине готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њен 
> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не в 
причала о њој, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је леп 
 савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђо 
буђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организаторке Револуције за Ус 
 толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф- 
 дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, зато 
или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило  
ерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих 
окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бели 
ој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је д 
а ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књи 
е!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега:  
учама наврх прстију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх сте 
елазила авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући  
 је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га п 
че на оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишљ 
— први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је иж 
твори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и с 
p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у  
ву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче  
ла у једну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи пре 
та овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похита пред њих као дев 
е и обухвати му колена, притисну на њих своје лице и заплака.{S} Он је не пита зашто плаче.{S}  
од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S 
 се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркв 
мо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 
обу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници на столу,  
вети онако како су се светиле мужевима, својим неприликама, неке њене пријатељице: једна јој се 
ла Џемала, и добивши натприродну снагу, својим нежним рукама ухвати решетке, повуче их, — сруши 
 У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џем 
{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њој промену, ако  
Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокрчила н 
плакале су за обореним кипарисом као за својим првим солунским пријатељем: кад су први пут дошл 
им чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плаче 
ануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ о моралу не да да се њено 
 је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакидашњим другарицама говори зато грчки  
р.</p> <p>Данас ми је била Госпођица са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да 
 неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позва 
сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери 
p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> <p>По 
ди...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А ма 
ад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је по 
Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку 
ије сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: 
а од свекрве, па отишла кроз капиџик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Т 
м буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S 
Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој с 
ледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, н 
о стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролаз 
уди су себични уопште, наши напосе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши 
она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча п 
 видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге народе 
е тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћери 
 капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше 
нке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман 
 Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, 
, од свиле, напуњено памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, 
бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арс 
од конака једне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, на страну 
ичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То н 
 или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на 
руку, никад не би дигла његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети  
шћена и понижена као неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.< 
вке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и засп 
ена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га во 
 мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду  
во, од крви и меса, с душом, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јес 
 наравно, опет мутна. <hi>За просвећење својих кћери ви дајете златне лире, а за просвећење туђ 
ни пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из  
тељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, немајући додира с људима, 
ом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и 
обиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид који њи 
на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен  
ву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности от 
{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених  
х толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сес 
знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, на 
реко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешт 
-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло нежан, више као отац, нег 
е Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испитује: шта све има. 
ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно по 
да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први пут...{S} И пошто с 
тма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, 
може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се 
пријатељ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је та 
</p> <p>— Допусти, зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како 
с.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене че 
руго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или још горе: а 
: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку!  
Ја осећам и грижу савести.{S} Одох лепо својој пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно. 
 софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијано, своју библиот 
зиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, н 
фет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти  
зике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери обра 
 сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његов 
 Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p 
киндије устаде, па пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве  
ас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А ономе је дао душу Бог.{S} Ја сам оно 
афет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда  
оћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И ко зна, могу и да је победим, па  
председнице имала је бити једна која са својом претпостављеном стоји на равној нози, у погледу  
 на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S 
анку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није н 
ноћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па н 
јци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла 
весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из свој 
у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ја без  
о иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало  
старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго м 
сам провела најлепше доба свога живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је 
ојој соби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике европских градова; а к 
ли он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна 
е у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је  
је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу  
н појми да омилује Памука, она му пружа своју руку.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалон 
 осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се в 
дравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гл 
љиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!< 
 видим како ми је било кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{ 
а подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице 
бљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Бо 
своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку  
узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, М 
м му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме 
 као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран збо 
 да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним женама, па се вратише у салон.. 
еку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо г 
а пребледе: његовом муком заваравала је своју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је п 
life's delight!</foreign>“, певушила је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на 
е учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S} О, ви нове душе!...{S} Ову дугачку при 
мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У муш 
 Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме с 
из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на  
очу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајући промуклим гласовима.{S}  
..{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с тур 
S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене.  
о; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово ма 
ај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаш 
ије шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кућ 
таци?...{S} Зар би она пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Бо 
овек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од неког времена, он се разве 
>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} 
исерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се 
н!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца о 
воје дете, а да све сакрије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} К 
и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, о 
биљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{ 
таном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу с 
> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа чов 
ријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испуни 
куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p>Је ли ово он 
лим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S} Можемо ли нас две бити ортаци 
уђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једн 
 видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, г 
ни, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на т 
 рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби са 
е се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пу 
стивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву 
 да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да 
се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо 
дне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах 
ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице ја 
!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S}  
е ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи 
дведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тај 
оће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних врат 
оћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми  
и он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад му је глава на њеним  
и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме  
људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна же 
мно значило. „Беј-ефенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац м 
у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ књижевници.{S} Организовали у Солуну нека 
 питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} 
а јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да с 
аил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с мајком и братом.{S} Пош 
 кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите д 
дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове М 
Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> < 
во, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваше, 
едне тајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S 
 а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, да никад не 
је имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријатељу већ двадесет и толи 
трасну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на мес 
хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Б 
 пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад ус 
урије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала је место непрестано.{S} Кад је вес 
а ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једн 
е, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном 
е, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку сна 
 жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме.</l> <l>Ј 
та.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и реч 
риф није била из овога друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одм 
 куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се вра 
ер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног же 
аповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мал 
фане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну ве 
ивот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као да смо нег 
8" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, кицош,  
>?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, п 
/p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога криви.{S} А мус 
ако је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, поведено па остав 
 се шапат...<pb n="170" /></p> <p>После свршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај т 
А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак. <pb n="218" /></p> <p>Она ра 
вршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање ил 
оверљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стар 
ње, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишиц 
држаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и мла 
д његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако с 
оплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="149" /></p> 
пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене го 
а.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и арапски;  
 заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p>  
силе.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{ 
ала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то,  
 младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше  
{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, ње 
г живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су ј 
једног рамена па преко другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно ка 
: бежао сам од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, мл 
виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред  
<hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, ле 
и смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се! 
ћа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, ос 
Мало, па јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене др 
 к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија 
евала као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, а жене су  
ене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“  
Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела  
дваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој ј 
мишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, г 
S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исп 
: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здрав 
огу ваљда; и отворивши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и  
орока.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се 
вима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је с 
о да је више не воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види  
мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво,  
i>можемо</hi> волети.</p> <p>И пошто је сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А 
ислима и представама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи.. 
 У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, 
то што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p 
ви...{S} Али, једнога дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на 
-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је 
ајстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном зб 
рвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође  
под утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905. 
и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замол 
 јелима зготовљеним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на  
ашто не пости.{S} Он је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с ц 
та, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} З 
и ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробу 
 својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што 
од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њ 
Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се в 
е добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с другарицама  
S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе го 
хита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" 
на зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под терет 
 папуча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко 
ешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, п 
 спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне 
ли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд 
 па и матере.{S} За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом 
женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога гадног режи 
ста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда својим крил’ма вије,</l> <l>Ал' до вас пута прокр 
 и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир 
ру са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама. 
да легне.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа с 
днога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној х 
ј ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шуш 
леко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном 
н син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сас 
нашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати образованом, ако не говори бар два европска  
ивно обучена, намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од с 
женску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опиј 
ране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни н 
 му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} 
.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и по 
 у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, а не  
; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, 
г, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој 
е да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљујем на његово име, на  
кога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њи 
у, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то  
играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викнуше девојке нестрпљиво. — Је л 
јорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се 
 не пустих, задржах га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега  
ишта не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала 
а!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја н 
биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да н 
е Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S}  
бе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{ 
варале очи да гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју т 
ју сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, 
моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му сли 
 сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код небројено невест 
текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додворила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А т 
 што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{S} Како је <pb n="229 
слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје тајне ра 
ред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред 
 из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би  
тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке 
 радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се с 
сије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво ис 
 једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је била љуб 
ве толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и би 
непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође 
сто из љубави према конзерватизму, кога се тешко ослобођавају и најинтелигентније, најпросвећен 
ад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бој 
 кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чуд 
а се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати 
чавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи 
е то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела  
 скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума да 
беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена  
е седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Д 
араца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S 
ска.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова те 
розора била је месец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке в 
још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метала око на  
премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост  
а фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши ци 
ве странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са 
pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и наки 
те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад с 
ини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а раз 
није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж ц 
 да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена 
> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он помисли: „Не, 
ти га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нех 
е су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући стру 
а их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска  
епоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одв 
Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиск 
неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те  
и као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огроман <pb n="211" /> пожар.{S} П 
молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећниј 
.{S} Дете не дознаде очеве нежности, да се не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише раз 
ет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и ка 
 Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у душ 
у као дете мајку, затварала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од  
тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јо 
невеста, а код главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, ошта 
меда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очеви 
и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено по 
м, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мислим.{S} Најче 
Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне земље највише испољује <pb n="259 
поведоше од рођаке до рођаке, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам  
и Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), ка 
на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратил 
ој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— 
о паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је с 
, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га 
 ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја 
reign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p>  
да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не ми 
оја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га п 
</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о 
фет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати ф 
ћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи.. 
низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Ха 
оставља жену, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на п 
p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намешт 
сије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Бил 
/p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њима! додаде  
и</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</ 
ери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n=" 
е хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав! 
и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није п 
сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборави 
-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi 
тије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Ч 
ти кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога који их је п 
ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз св 
е поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њ 
 што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело 
 је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска  
у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је  
енги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, ум 
? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> <p>— <foreig 
а није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да се није разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко м 
>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад  
шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва к 
а, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ов 
леда у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско,  
а се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испи 
а свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ 
 шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним стр 
аплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, го 
рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузиј 
/> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну р 
ш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.< 
 једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рамазан!...{ 
вори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свејед 
у, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда ј 
не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што  
 столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му  
rget="#SRP19120_N109" /> и мољаше га да се сагне да га пољуби.{S} А он, запет оним, омилова дец 
сположења; иначе, она би молила Бога да се никад не расвести, да се никад не пробуди из овога л 
но: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и  
м ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растужим...</p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p 
застарелим погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на ру 
лост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је 
итао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем з 
 тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха 
ије Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином бол 
ичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једном предмету.</p> <p>— Јуче сам  
.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога 
е.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим састане и поразговара, јер 
.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и ча 
 једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћно 
p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане  
и боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу 
је; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а он 
ође да га видим ја, његова мајка, па да се врати...{S} Ја га не пустих, задржах га nа годину: д 
ију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закр 
 несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се припремамо за женска друштва која ће радити на просв 
ем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је здрава.{S} Свекрва јој пре 
ш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S}  
и беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила  
 Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати,  
 по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али и 
атма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидов 
оше пред њином капијом, а она потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају гос 
е могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој  
 Разочарање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љуб 
ашти и куне Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ 
та хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред 
њу виче и за њом отвара врата, некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица по 
 некад да се с Арифом посвади, некад да се нашали.{S} Играчица полете пред једну лепу, бесну бе 
а, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суз 
ка шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као как 
 неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја 
 смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне с 
 европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред 
<p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који 
 на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p 
мом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер најстарија од њих, жена од дваде 
рије му приђе без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весе 
е, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну пл 
ро било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ић 
а осети, па задрхта, и прво јој дође да се гласно насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати л 
чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову 
обињом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њ 
а се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђулренги, и закука:  
то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу јој њихове папуче, али не као робиња го 
</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле 
ом сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где ј 
 Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као 
та нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с 
 капијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са зембилом и новцима.{S} 
ђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а су 
те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с мужем, изгледаћеш му као не 
есељима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступ 
што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је 
ао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашину <pb n="264" /> кћер,  
дна ослобођена робиња, немајући коме да се потужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене 
овањем...</p> <p>— Буним вас, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те  
нце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се о 
{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа н 
јају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“. 
 Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје неви 
 не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обесвете  
рих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чар 
 души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане ко 
о, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас 
х: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S} Да отворим капиџ 
ела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити 
Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и  
Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти. 
асна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше 
ве крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тет 
ркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за 
 прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше об 
е пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118" /></p> < 
и...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве г 
да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водо 
по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, полако, „господски“...{S} Старичине уну 
едну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој  
тужи...{S} Осим Госпођице, нико више да се на мене сажали.{S} Ни он...{S} Он ме више не...{S} Н 
 а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и припреме за <hi>јенђе</hi><ref tar 
Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због так 
-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана.{S} Мој нес 
ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете 
асмеја и одскакута да се преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити  
х га nа годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му  
артију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега 
ече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднел 
таде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако с 
реди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана,  
о души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите на мене несрећну, на наше друш 
 био болестан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Как 
ти, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади мужеви, мла 
i>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим-ага му рече да ид 
ве распуштеница.{S} Може да болује и да се мази, али да их не поштује...{S} Кад би запалила циг 
 чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако 
 собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> 
ита писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње 
апрстак нарочито за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећ 
 је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:lang="fr">C'est spontanément!< 
ћа и гледа је духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену ру 
ага госпођице, пред полазак поручили да се вежбам. „Ако много пишеш, биће доказ да много на мен 
ва душа.{S} Он је нежан, питом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубав 
амоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече:  
у, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада преда њ, не грли му колена.{S} Да  
 се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, пи 
а чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тра 
тац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она 
и.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је 
им не договара, нема право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћ 
а је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} 
, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> < 
мо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам в 
стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је 
м.{S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској деци имена драгога камења и цвећа да 
.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S} Јер ја сво 
одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и шт 
 доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода 
се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и ре 
напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Как 
Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за 
пота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} О 
ног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијен 
овај камен. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“  
о је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да пр 
 хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.< 
ир.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да с 
мо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, 
Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је А 
сам пуна да прснем, а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу та 
 у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и п 
нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— И 
S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби мушко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе  
удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске  
емају нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне  
каиком остајаше сасвим бео млаз, као да се просипало млеко.</p> <p>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Бог 
оше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она 
шкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезни 
ћа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А 
ким жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У ов 
лежаше расповијена, а она загука као да се радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притишт 
ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече:  
 лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби је као Мадам! 
 заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта  
усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мило.<pb n="1 
е нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на диван па да 
t="#SRP19120_N95" /> прилично, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих 
их лепих крила опао прах...{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једн 
ак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже 
е као да паде с неба магла, него као да се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да х 
 ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Е 
 ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандук 
епрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p 
чије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?< 
тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> 
и се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по т 
тела отворено писати: жао ми је било да се не разочара кад га воли.{S} Доцније сам крила да му  
тле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је волела а сад их 
м, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне посло 
на онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољ 
} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да болује и да се мази 
S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књ 
ни јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер дане које проводи без ње, она не р 
у Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у а 
стани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{S} Бежи!.. 
а лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у к 
p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих 
 сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу с 
беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим правом?{S} Зашто да му отидне <h 
ма и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо м 
такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта п 
на, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ј 
 концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} На 
— отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да се одуча 
ћу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено здравље, памет.{S} Она је полудел 
шно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је  
је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како  
 пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш  
д вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: 
кад некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли  
ук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и  
ом лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је кра 
е ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S}  
е се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отвори 
повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у 
ад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је вр 
отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али 
ца...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећом.{S} И  
 се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању 
трица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу, мајка јо 
 опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу, кога воли, због кога је ослабил 
} Од двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показа 
 да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде в 
 њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Бо 
 ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} К 
>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођ 
ла би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и з 
а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескак 
ојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свир 
а би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помену његов 
ње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: 
дана на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем д 
та:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култура <pb n="258" /> прим 
Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд 
 ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p>  
ам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у А 
 је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га с 
сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса сл 
наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена у 
роје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино 
ободе и просвећености.</p> <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирн 
Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седел 
но што се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне  
е познаје ниједно мушко, а оно... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му 
е и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да ост 
н неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек леп 
е у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S 
истина млађим женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање п 
видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седниц 
аше девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се 
сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је  
е.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери, и поцр 
м ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надах 
што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима се разговара и 
био, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим;  
иге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није  
каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом прошетала, по Принкипу нисам др 
несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, за 
n="183" /> муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је 
више бојим.{S} Нене највише; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила! 
/p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</ 
 Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што 
уњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се  
Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ј 
боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре т 
олим, или кад радим какав мио посао, ја се не мичем, — остала бих на једном месту довека...{S}  
ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> 
еће доћи без мене.{S} Мислећи на њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да са 
 прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син оп 
лим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех 
ила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се обучем, а он дође па одмах за Мусаф<ref target="#SRP 
азорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>С 
те, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала пот 
<pb n="106" /></p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко сл 
рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја друг 
p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, муч 
руштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неко 
<p>Али, драга госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на до 
н, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога! викну она како вичу побуњени.</p>  
 <p>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене  
тму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не препирем него разговарам.</p> 
Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хл 
 о мужу као о Богу. „Ефенди, беј...“ Ја се опет буним против људи...</p> <p>— Долазно ми једну  
да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга  
е толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да зн 
ад ми је једанпут наместила витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, < 
у и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе 
дале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се једанпут с мајком прошетах једном пијасом, па ми не  
а да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{ 
образовану, — против развијања.{S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је ја 
сам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како  
 нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у наше 
 чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и вол 
није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера ша 
евши да је лепа, дође јој мило, засмеја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ п 
иког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пе 
! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мрам 
 n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта  
> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас понизно?{S} Кад не  
јући писма.</p> <p>И наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како 
ра код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се  
, тресе плећима, увија трбухом, превија се уназад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прст 
Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дер 
му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали ( 
ка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њ 
је теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у вел 
упа халке или звекира на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке к 
м неуздржану струју новога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених ство 
} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трош 
па на капији пре девет, и робиња — која се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори:  
 као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим 
а се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>--- 
иповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p>Био један лончар, 
>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести  
асладише њиховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изи 
љена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје с 
 густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад 
а се не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: 
то, раскошно одело и њин накит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне ку 
ли, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види 
ад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" 
Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на м 
оли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита  
етење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће 
иф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— 
pb n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p> <p>Како је почео 
 смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече:</p>  
ирише земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солу 
смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је би 
 жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарел 
рком, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ј 
оли, због кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S}  
 но обично: дерњава продаваца разлегала се страховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и  
 их, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала,  
 према светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа  
помирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутома 
: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} 
/p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина,  
.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако  
 „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ 
ј: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекива 
и нашега Пророка, слободна: разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људи 
 С другарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране  
 тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз к 
је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p>Кад ова, помамна, одл 
 си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила  
 <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Уве 
се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и обузимала ј 
ала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антери 
, под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најја 
ече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете н 
ненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Ж 
ут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, ј 
о осећање, неисказан гнев...{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му н 
и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али 
а душа нема година.{S} Моја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{ 
о тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно з 
м.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да ј 
ревину, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим харемима.{S} Отац јој је рођ 
ући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездр 
грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају  
Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ниш 
ити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка и сад ка 
ут, кад је била врло млада, развеселила се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, 
</p> <p>— Не, не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p> 
 Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и 
 - узела "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</note> <note xml:id="SRP19120_N71">Турск 
рех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но 
одинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате 
едала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235"  
бунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багр 
уго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се  
муслиманку, верну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико  
S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му з 
p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „П 
p> <p>њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није  
 оговараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио жени мастику.{S} Н 
алдрми и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, 
S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p> 
 све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што мири 
апут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p 
једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се је 
азговарало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што об 
нско, једна невестина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: 
двратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила опао прах...{S} И к 
О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекр 
чудише.{S} Обучена, накићена, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене ј 
езима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спава 
е и руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постељ 
 уназад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима, подврискује, преврће очима, раскалашн 
оме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафе 
p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чу 
раво сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћ 
ена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му ј 
вела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и ф 
, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија 
вот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и 
{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и  
ици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте  
школована, начитана, слободна, с људима се разговарала и кад је била млада, с народним чешљањем 
 нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-беј 
, негде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога ц 
киње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се  
имер многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми л 
куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и 
ују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе,  
е башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у в 
е људе, организаторе револуције: с њима се разговара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије 
у оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оста 
ој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прошетају и људи, а оне, по неке, метну на главу — џ 
зе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p 
 или, њена култура <pb n="258" /> прима се с резервом.{S} Само кад је познаду.{S} Али, колико ј 
S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је 
 <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Ф 
ки.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њ 
p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир 
су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плав 
воје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила о 
но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се  
ко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, 
Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе  
ејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била,  
се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и  
ом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не пи 
 се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди  
ој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се см 
SRP19120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка 
p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и да се н 
.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широ 
звикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> и неп 
вани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех мом 
ead> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој није бил 
сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па ок 
 сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} М 
ад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и 
“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сањ 
именталну и монотону турску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, и 
, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је мо 
 поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их  
а пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој ка 
 ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост 
</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен мертечким јексерима. <pb n=" 
с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, мир 
анум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила б 
ноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје соб 
чију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само ма 
виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала паш 
 Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама, па се врат 
а кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> < 
 пред собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја се од радости, и, збуњена, не зна 
.{S} А да јој је давала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од те 
ити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се промени, јер је имала неку необјашњиву <pb n="254" / 
стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она  
и, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука,  
есничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорн 
 се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, неприметно, отуђивала од жене која јој је би 
е иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна  
је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јо 
чуна као отац, по закону...{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није 
ндишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навалише н 
га дана дође плима и сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тајне састанке, ко 
е чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} 
 се колима приближавала њиној кући, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њ 
ом грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине 
.. <pb n="146" /></p> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољу 
чи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; по кући је ишла пуна радости 
но намештен и јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S}  
, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с разапети 
ставио жени мастику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што 
 устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски 
афет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p>  
.{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулз 
Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљ 
“: зар јој не види кратку косу?!{S} Она се некад прерушавала и љубила жене, али није била љубље 
о опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се х 
 не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! 
невеста прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене  
ету.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), 
, да јој не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена 
тање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просиј 
ол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{ 
и си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти  
{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом фран 
о му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо ли 
ећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зи 
вори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у т 
 обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као оном поздраву на Јалијама, и што је 
ле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пр 
дело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву стран 
 је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џема 
е дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S}  
не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још  
ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго го 
 верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се в 
им смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па  
ти, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушки 
има: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је  
а сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је че 
о више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема нек 
и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слаб 
 Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и р 
мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње 
е,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова  
ше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се поми 
/> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} Пос 
 муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога?“ говори муфтија 
у Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за царигра 
типкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, испрва молећи, после љутито. <foreign xml:l 
акав поклон од дрвета или камена, и она се побунила, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањ 
 јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фат 
ћи, променило јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала д 
о дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог потајног страха. 
 коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна 
ле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Али, н 
е постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мај 
и ако не свира на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, и к 
е се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго,  
бе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га  
нцускињу, нарочито Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њих и жене, готово је  
 кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним 
{S} Њена љубав је сасвим свежа, јер она се није с њим састајала.{S} Онај један ноћни састанак у 
е не знају да он истину говори, јер она се пред њим претвара...{S} Она је жива и весела, и зато 
а Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p>Она се још болније осмехну.</p> <p>— Ја њој не могу ништа;  
а га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да  
ли, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развес 
.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље ка 
p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да  
ене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао,  
т загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе 
 ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту  
ди на бал код госпође Нисим.</p> <p>Она се зграну:</p> <p>— Зар сад кад сам немирна како никад  
у, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сва 
помисли нешто. <pb n="34" /></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад 
 дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота, и говораше :</p> <p>— Не, не, не! него...  
 сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али није мајка...{S} А ја, несрећница, м 
љено белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па је 
 доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и 
овек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом 
, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, 
b n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред  
ирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван,  
нуми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук- 
к каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особ 
једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само 
" /></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођиц 
е за мртвачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</p> <p>Необични путници спустише се код 
о је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учин 
доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па носила огледало према с 
а где пољубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није 
ву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже; робиња састави платна иглама.</p> <p> 
е куће.{S} А можда је она све знала, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно ве 
н; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, ч 
ави код изласка и покри лице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у  
рича своју историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница до 
жљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав бе 
реко косе; направише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су  
 „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радос 
а да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два да 
иња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске же 
у Јасмин, другу Замбак, рече робиња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из  
бах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћи 
 се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</ 
<p>Сву кривицу метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути 
к је, поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њ 
</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна вра 
урије поче пецкати за Мадам Аристид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лука 
ли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену не нападне ножем; те је по 
е да је когод не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џема 
 само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у д 
мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један  
ста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчи 
ј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се  
рву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала  
> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод з 
емал је отишао од куће још по подне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он  
.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је 
 купују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми 
 пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмех 
нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и  
осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољи 
ави поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим мусли 
макла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не см 
 Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо с 
нада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуб 
и робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> < 
 доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чам 
зе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месе 
ује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсиј 
ано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не 
вој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе изви 
 брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје ум 
 Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у 
аво, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p>— А да ли бисте волели да н 
ницу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану о 
Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p> <p>— Емир! 
ешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеш 
а...{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму код 
тите ми, молим вас.{S} Ја вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мисл 
роз једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невес 
} Најпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од жене не пр 
, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече: 
е шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави доб 
ће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и на 
ажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је и боље овако;  
S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је  
че, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем жен 
дно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{ 
ној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, а 
решне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе 
о није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и ота 
ишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другар 
ледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио с децом 
не јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не мог 
и: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била  
етета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи с 
слушкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нур 
ичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{ 
-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а 
 се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио д 
а опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је,  
ише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле н 
качу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, 
да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на д 
шљен, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку,  
смехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у ов 
„од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Св 
ашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, ре 
мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> < 
риле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а  
, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{ 
и, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је ота 
, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брз 
шиници остаде само леви бубрег...{S} Па се закла још један ован, жртва од Нурије: он се посла д 
 избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, п 
, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комши 
ни кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о  
је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напа 
ека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће оп 
а по свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта ј 
а, и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да  
ign>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопч 
је, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после в 
дну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и  
} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Ник 
 украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не го 
г сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, гд 
д његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што  
ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињама и 
5" /> за подизање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће пред 
n xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ Па се после кратког ћутања здравише теменима, све редом, п 
бог његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>По 
биљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханум 
не француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— 
 Говораше с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, ост 
} Месец просијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} В 
и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога. 
адовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ром 
адског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су солунски млад 
ла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и  
им брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуља 
 А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Н 
 оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала 
рвом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се поклони болесници, омилова јој погледима лепо лице и 
с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због чега не треба д 
о с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и о 
ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{ 
Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи  
ди: на капиџику је катанац.{S} С минара се зачу позивање на последњу молитву, а она несвесно по 
рагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си та 
могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш 
<p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></p> <p>— Он више не пије,  
ем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Ро 
} Њихов ђердек је из баште, а с прозора се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле  
 мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!< 
 му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му 
 врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, ц 
ml:lang="fr">Entrez!</foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам 
.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>О 
ина, с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док 
, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у ве 
ложењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> 
адознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— До 
од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом 
е једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фат 
а Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, он 
читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадо 
 су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само ишарана лица и руке, јер решетке су вр 
их жена, заљубљених...</p> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршет 
кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће, ни лађе, ни каици, не као 
викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде  
 љубави; али он, засићен књигама, враћа се на љубав, почињући разговором, завршујући пољупцима. 
је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пад 
изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, 
 се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрв 
е да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина злоч 
е хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о 
ски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми уч 
 да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да  
shly!</foreign> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице. 
ирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> < 
ику</hi> више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и д 
ата.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте;  
 одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} Посл 
ви тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва 
 као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије и Ариф рекоше:</p> <p>— О јо 
 жена, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<fo 
е.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Турк 
седе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемским весе 
ругом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одмах пусти.) Сад може да 
ад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шт 
 била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледај 
овори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доно 
з!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с  
 ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао вардар?{S}  
ћи у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела 
, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео, одмах узе весла и п 
ала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пеш 
, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро 
ен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p> 
 <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена 
уд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина ма 
није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол;  
ет „као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не 
ум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна необична природна појава.{S} На небу се по 
свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, 
 ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загле 
а оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комш 
е учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила  
дно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже как 
{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су  
ату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му 
лико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долази 
— нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она  
еку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки покл 
, при свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га до 
“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрв 
Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо сна 
кама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, 
 нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило,  
оран.{S} Он поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду  
ти у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад  
S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, как 
 <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помириш 
ти, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не ра 
реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пи 
p>Кад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то о 
оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{ 
векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колима приближавала њиној кући, она се радовала како 
сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава 
ћаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве пал 
а његова још само недељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће  
 и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија навалише на њ мастику...{ 
 лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да н 
аши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p> 
 звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она у 
и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А п 
е разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло невесела.{S} Пред вече, њ 
 <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исповедала муфтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— 
 и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред  
 није ње, не би ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каж 
 лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ха 
атим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца, вратише, она не бејаше  
 и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему  
е погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, 
уже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ ви 
 јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу 
е у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у ш 
чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут  
енине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</hi><ref target="#SRP19120_N29 
тела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И 
готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како живимо... рече Мерсије.</p> < 
Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро 
е, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} По 
 отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не мог 
нги, Ђултер, Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе мо 
тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице ка 
радама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи  
лом који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Ста 
же ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или два, милост.. још ве 
глеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као 
 кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољив 
пу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце к 
р и кћери нежно као малу децу.{S} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар в 
и му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, ви 
имив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао са 
S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве  
 страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" 
е.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље 
енутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек ј 
 чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да прог 
/p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} 
се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S}  
д се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али А 
и крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си 
же, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не веру 
 се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n= 
reign>“ узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, д 
.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја  
гледају.{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво,  
јака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику  
реме измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом  
веста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обук 
анка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се 
испитиваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од  
-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, 
..{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, зат 
ко обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза н 
hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окретоше да њу још ј 
ском, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у 
ма служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно вече, <pb n="87"  
мазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и рад 
њем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, да се пресвуче и иде кући с 
 озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је прич 
сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне?  
ек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>—  
неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" 
 Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта  
у дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки  
пије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се 
вот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршина памучна пл 
ћи пријатељицу, Ариф пружи руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и  
 јој каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хо 
нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и п 
о не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обуче 
жу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо  
је богата, ја деце немам...{S} Само кад се воле...“</p> <p>— Али кад просимо пријатељеву кћер з 
ивамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражи 
у сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети. 
олитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу 
амија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи  
ијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама ш 
али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енгл 
, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1 рамазана, пред вече.< 
на ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S 
зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и з 
ој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном  
 преобуче, и да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p 
један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође пор 
 па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице за 
ама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зе 
 Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, из 
је је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али к 
на.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опрос 
ашто ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослаб 
би, после додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред  
{S} Капиџик између наших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па мак 
 да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S} Зарези капиџ 
ала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсим 
сти, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p>  
них рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући г 
 тога понижења, сад се разговарају, сад се навале на јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком шт 
е Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неи 
увам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао  
свекрву никад није изишла овако.{S} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S 
Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нес 
ворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека ј 
 задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па  
 ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не уч 
 по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S} Опијума, који им је, ка 
е као и друге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уст 
чен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред се 
 елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима, да 
ам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред св 
и Мерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>П 
 људе и жене, него на Елизу.{S} Кад год се с њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су  
а, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није поцрвенела кад јој  
ча, клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе 
де вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у 
 и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n="19" /> од муж 
дговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се з 
стаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољно зак 
е нагнути једно другом...</p> <p>— Љубе се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S}  
 за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S}  
ијатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни  
правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обуче 
долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Пл 
а музика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Францускиња.. 
и на арапског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и  
у, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог мангала и задимише: кад  
ото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге 
го; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледа 
зумбул која на јасмин, све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија;  
 задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и  
осте на кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу к 
ај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар рече „онај Мурад- 
сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу 
ругарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фа 
отурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и  
екрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико н 
е стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потко 
<p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду св 
си и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен маховином као ћилимом, онде се 
исам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице 
овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја 
на, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених правила, правила истина  
 што бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Г 
 гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу  
вет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам...</p> <p>Овакви разговори 
 још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све ст 
 цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, забеласа јашмак какв 
ослаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} С 
 седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је све као нека дале 
 себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весељ 
ови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових пре 
ераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} По 
прекодан забрањено, премда има кућа где се рамазанских ноћи једе и ради, али не весели, јер, Ра 
 живота; а живот јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштво, и 
егде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике 
едела ова путница и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој 
ако би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред к 
ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој 
ту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да ј 
чимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да  
јка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{ 
шао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам ви 
ободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Д 
ав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, од 
ко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује 
ам покривен маховином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало  
осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и д 
<p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође све 
{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег,  
ање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, о 
длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало 
мајку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у 
хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице  
кићених кандилима као звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивал 
је јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, с 
смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S 
 који вишаху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref targe 
жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је 
адића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} В 
не „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољуби 
ескиња од <pb n="129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдег 
И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није б 
 дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би 
 Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна к 
 хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех говор 
сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, с 
а од венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла 
.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била 
, осећа ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погле 
је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак н 
леда јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу м 
о изговорено, много му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света. 
сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је на 
Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је 
ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, је 
ишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њима клања.{S}  
аче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником н 
упи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се см 
 што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плач 
 „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украл 
ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>К 
и у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћ 
166" /> пити.{S} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, 
а собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила: и опет кроз  
ад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно 
га!“- сад помислише, а не рекоше. „Није се опио,“ мислила је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је  
шће вам Осман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме!  
ж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе и 
у, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела ни 
ше се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> <p>— С друговима... не верујем.. 
 исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: о 
ловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="168" />< 
ријатељем. <pb n="118" /></p> <p>Нурије се насмеја и рече:</p> <p>— Да га види..{S} Па добро... 
жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да 
орти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S 
 наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</ 
дости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и реч 
о уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="en">You  
ну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и с 
е по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закр 
од мене, а наши људи њу не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога из ди 
ве у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb  
шћући, она жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на че 
{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз М 
а окићених поломљеним кафезима над које се надносе особите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S}  
точеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и в 
има, где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да 
његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњеницу, плакала би.{S 
.{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква господска свадба буде, по ме 
је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она ј 
, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, 
фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имар 
тупа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: от 
ано је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; вр 
да обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слобод 
S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на с 
ља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спав 
хода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарају 
ромени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљива.{S} Она је била го 
 n="188" /></p> <p>Оне три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзерватив 
тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :< 
ви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их 
вету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је  
} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да с 
ом; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у су 
мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао 
и: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-бе 
вуци час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели 
ре и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, ловорово лишће у ба 
 на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале твр 
у као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружају 
из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поштена жена“, и ако  
rget="#SRP19120_N85" />.{S} И пролазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се  
е крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле се и отвориле кљун, мало даље један пас наслонио главу  
чини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је одудар 
е у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе< 
ало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу 
маним друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећ 
у.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје ј 
 гостујем, на једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отворено 
ађење свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као  
же и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз в 
 зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи 
свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква  
одговорила, каменчићем, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи,  
ње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих минара окићених кандилима ка 
в уједно, па није колико моја...“ После се мало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје  
другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља година 
!“ викнула је она запрепашћено, а после се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја би 
аху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођоше да се код куће одморе и при 
не би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју ист 
 две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме 
 неравној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минарето 
обу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге  
то бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и им 
бично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се сврши з 
ријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p>— Бро 
а, закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И  
еца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, осмехн 
Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, 
е ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамли 
мислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма рад 
е стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а  
свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Стар 
садише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с 
сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, п 
 се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разг 
ни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати;  
 десно, и прича јој све као другу, жене се буне против неравноправности с људима!{S} А шта да р 
илима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и 
о мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије 
 отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, с 
 куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир 
курекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по турским мах 
е обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задовољно насмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, с 
и смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз  
. ниједна преда њ да изиђе.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син  
 да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима но 
е сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано 
ета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој кроз густи вео само обли 
етлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу 
 све више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би 
е друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије из 
м-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој 
толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сест 
тма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече 
рсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна ха 
трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају жив 
та прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше и подсмешљиво осмехнуше, као да кажу : „За 
ју као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гр 
{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то зн 
тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше: пијан.{S} После видеше „да га не заноси  
дна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж д 
јуче гледам где једу кувано воће, а оне се не пошалише да ме понуде.{S} А ми, прво ономе ко гле 
д робиње.{S} Најчешће иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико  
ла путнике и своју нене, и мајку: и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила  
ашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уни 
аборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-ка 
ад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стар 
оте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се  
на побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али, жен 
и.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p 
о слушају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Пр 
епим, после ружним: и да ми реч, закуне се, па опет...{S} Кад видех да је изгубио лепу боју, да 
ом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши,  
ељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па о 
рашно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n="100 
а, он као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео  
не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера с 
дан замбак и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе  
иваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима  
 тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечн 
кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, 
!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе.  
 болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: комшија кад би нешто 
ашно се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки гл 
ене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, удру 
оловни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег 
ући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањи 
езања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нуриј 
/p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, ка 
ивот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, 
Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут рече:</p> <p>— Емир!{S} Емир!</p> <p 
ве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{ 
и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да зовем  
иком, и свирајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји 
љне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне  
зама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе ме 
а Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у 
 је синчић некога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и 
уров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га 
> <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на њег 
 се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p 
агледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубом 
ријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца по р 
ује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али он ј 
b n="216" /> слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов гла 
{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p>  
ратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи к 
 Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним ср 
S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, 
сле ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S} Кос 
ате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми 
езвана (домаћица је није звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде  
> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли 
рганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој 
пак добро.{S} Сад се волите, и волећете се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће  
ије учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се непрестан 
не рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>С 
итве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад  
е Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе 
 покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне  
} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} П 
о два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S}  
дсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намрг 
от што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-х 
 шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учин 
ануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико 
њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у некол 
а је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, б 
м.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац п 
је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на састан 
акост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S}  
д њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} А 
 поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огрома 
стужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S}  
тола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тре 
 од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани 
распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мир 
као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама со 
есну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{S}  
цуски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S 
...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца 
, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејем 
сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По 
ириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат  
м, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот пос 
ова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И 
ориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина 
и турске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било ж 
ој је он жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња  
 <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има к 
се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене дру 
ђе од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p> 
евају:</p> <l> Кристал прозори отвориће се,</l> <l> И нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ха 
се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она,  
ле, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... н 
обро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш за песму и свирку добијају петнаест 
ејовицу, и поче „други део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, превиј 
и дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њ 
ворише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене. 
без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја ус 
 своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} М 
ође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накост 
су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ћ 
 као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припр 
пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не с 
н, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети с 
је, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи ј 
ме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем 
а памучна антерија јој раскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој к 
нумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с то 
 се поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њ 
женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Ок 
не.{S} Она оде, али не леже, и не свуче се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава,  
о дана, она се покаткад осмехне, а јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена 
ња, па се опет закикота, и раскопчаваше се да извади нешто из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али за 
је поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Ар 
 је веселу, мајка и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S}  
е.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај т 
! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећн 
ти; а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјор 
> <p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.< 
 и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћи није  
уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли 
не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „Па... <foreign xml:lang="fr" 
Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико  
ори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој ми 
: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује в 
и ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> < 
.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије, и покуша да се насмеје, а кад не мога, она  
ди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јаш 
/> и неповерљива оријенталка претвараше се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јо 
је не пита зашто плаче.{S} И претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, 
ве над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој с 
ако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан- 
и, одакле је ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с д 
кућа беше пуста, живот несносан, љућаше се за свашта...{S} И једно лепо јутро, жена нешто сагре 
намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си до 
усти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дуб 
омон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> 
ло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори пис 
лед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у  
и се један младић.{S} То јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p 
" /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развије 
, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, з 
ред Нурије-ханумином капијом зауставише се једна затворена кола и из њих изиђоше оне три Царигр 
 Пред Нурије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} За 
ила љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на 
и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним преко гла 
ли кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не виде кад изиђе и кад  
и и ова три честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећу да му кажем име),  
у, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Е 
јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и поче 
 и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о ше 
им дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, ( 
е заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих прода 
л!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месечина, кад она улете и об 
Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се ж 
бави растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} 
 уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и ин 
/></p> <p>Кад попушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше п 
аве, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал 
ветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче гово 
S} Њене паметне очи, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="9 
ћи дивнога парка, <pb n="2" /> отворише се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гр 
е збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кра 
сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p> 
иша...</p> <p>Необични путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном 
софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече : 
ма ухвати решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци 
цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и 
<p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе с 
овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да 
боље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше 
у која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту о 
љке кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифта 
кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, уз 
 док је само изишла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвор 
> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше  
шле, а кад дођоше близу куће и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он 
105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече:.</p 
сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и б 
 врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим 
мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се ни 
ла ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одрж 
чно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98"  
 гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би дигла његову главу 
е а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је 
S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у јед 
те, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она 
не знам...{S} Оваквим мужем величала би се и падишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, х 
е те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, пом 
нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, бог 
 се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојност 
онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени р 
грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И најед 
 њу.{S} Да је Осман није отерао, она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џе 
 око ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко ре 
 било деце, она би оставила жене, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би 
еђа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је  
озната човека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу;  
{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједан 
и као деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у пл 
енчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не в 
ам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише р 
би.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега  
но велико, монументално друштво које би се звало: <hi>Друштво за самоваспитавање и васпитавање< 
а ипак...{S} Да сам ја јака, решетке би се поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза 
, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком  
и, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љу 
стајали би се по кућама, разговарали би се: он би јој говорио о љубави.{S} Овако, да јој пише,  
ега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би  
тао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да  
јући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову ж 
{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нера 
 бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад 
т.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или 
ни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Доби 
није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Т 
кад би духнуо западни ветрић, осетио би се мирис ружа, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чиј 
а је неко праведан као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвоља 
сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију. 
 о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке 
пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван, узеше 
Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар би ломила кафез 
рсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} 
а, па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нем 
 тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифт 
 помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала, јер ја сам јој би 
Имарета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, з 
адам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па је повед 
но неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi 
у свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, 
..{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султ 
ри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући та 
 твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с  
 Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p> 
срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше обе де 
 је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се п 
Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, појавише се неколико млади 
 умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца,  
маш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији 
 кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску хаљину а ти си  
> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као кап 
рва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му  
дне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима ста 
target="#SRP19120_N112" />, јер кровови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо п 
ледње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошап 
ном: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманск 
тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би в 
што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, за 
м белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се узе с 
умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се с 
219" /> кухину, отвори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{ 
рени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирањ 
ки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, о 
 француске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за пис 
и.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и 
о га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нестрпљењ 
 се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања,  
убави!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче 
 <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за 
нама леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби;  
 У њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка, неискрена и неповерљива, што осим Богу  
та да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две мл 
етне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила 
 је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, маже 
 зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два  
 је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђи 
>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“  
ну!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се дај 
о наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је п 
S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкарац и девој 
милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице,  
лити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инстинктивно, као коњ бича или пас батине.{S} Нени б 
тку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на месечини, него према свитању, 
 ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога п 
ознату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кип 
тмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Н 
у лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао из корова по гробовима с обореним гробовским к 
ум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те 
е да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према <hi>Олимпос- 
реко <pb n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци ко 
е у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелио 
ом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је била отворена, и с 
вена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" 
: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} О 
му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој  
харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb 
рли му колена.{S} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не т 
иде песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гош 
им кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</ 
><ref target="#SRP19120_N12" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није 
лупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или је био болестан, ништа не зна.{S} Па и да с 
вано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани с 
 <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А  
 to see you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</h 
јавају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но  
ина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најне 
Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S 
 хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Измеша 
ђу ђаурима сам више од годину дана, али се нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по на 
у.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један  
..</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци  
Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплака.</p> <p>Запад је био ка 
очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног мау 
рата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће и из дворишта, као сен 
а.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ  
њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заб 
е.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођох по другарицама, о 
 образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или друго, никако обоје 
 тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак 
0_N23" /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Ен 
собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, 
каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на капиџику је катанац.{S} С минара с 
е врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу пис 
 уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу. 
апкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале  
ислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде 
> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ в 
Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То ј 
д, премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао 
о певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним н 
 турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад 
или у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фа 
бље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене високим папратом, не с 
смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, 
и; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, 
ви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест. 
робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, уч 
шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мирише ваздух на море и на влажно, мокро лов 
ву.{S} На месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи  
доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у 
 а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} П 
ло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интим 
ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S 
год појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, 
 заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два њего 
 трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјор 
 гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сен 
 камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Ме 
} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу к 
S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена м 
сти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је  
..{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, која га толико воли 
, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу  
 сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас манг 
 а немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуч 
леле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето волела највише због чи 
 <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, са 
 моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, ни 
ени је затворена.{S} Кад дође ред да ми се отвори, биће доцкан.</p> <p>Париз, 25 новембра 1907. 
ак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја заму 
ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. 
/p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа р 
поздрав моме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну 
{S} Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари 
и пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залечен 
гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербе 
и, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало 
 оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад 
рце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила. 
госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми т 
изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мисл 
>Бајрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по 
рећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога. 
} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаес 
знате?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгуби 
с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У  
добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад ј 
а знате, не кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледа 
} Не раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси... 
а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign xml:lang= 
е од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет 
оно море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључал 
p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога  
вим народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта  
 каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива 
ко ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам 
 питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у  
арис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{S} Кад га, 
ача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и п 
ле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад сам га видела, прво вече: имао је ве 
наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с другарицама, или се играмо 
гла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Б 
ам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, чове 
етујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу се 
рада се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p 
а? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио  
го Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим главу за Француску ка 
омим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} Мерсије, мој муж мор 
} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто говори мо 
Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила да види 
а.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на 
ад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младо 
 у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S 
е могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих 
их тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам 
 невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извиња 
p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје 
д женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, него кроз 
>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим... 
.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам прове 
 мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени  
д, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, жен 
 У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато 
} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише,  
ла, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од 
p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу видим гробље с отворен 
!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Фр 
мају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име н 
а затрепери као јасиков лист; „разум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим 
једном месту довека...{S} Понеки дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем,  
 Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени з 
и робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У  
 још, јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, 
атма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после,  
д није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <for 
 у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна  
имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било с 
ећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум ј 
ст ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не 
ма нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оп 
{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} С 
 да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама дога 
ије снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно погледа у  
/></p> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут, јер је  
е доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да 
робља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и о 
тлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непри 
> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније комад 
: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока 
ини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?! 
i>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земз 
>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче 
е обукох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први 
слиманин: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођ 
 романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“ 
етку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и г 
..{S} И мушки и женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до 
јеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Ка 
а бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оц 
ражен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допадају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја 
ела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} Т 
ођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже 
<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је о 
туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— Т 
естано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за коли 
а реч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо до 
код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тад 
амишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав 
иво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и оставих га.. 
/p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 но 
 <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактас 
, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стр 
рсним, расположење турских жена промени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф п 
 крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То  
асу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква зак 
 и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Уст 
на то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било 
 од породице је, богата је.{S} Не брини се за њу.</p> <p>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— 
 чије испретурано надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини,  
рамота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у 
и се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетк 
 мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се понова погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал- 
p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има ч 
чице, Алах па родитељ, рече он, поклони се, па диже очи к небу: брада му задрхта.{S} Али сад, ј 
 скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, д 
ue</foreign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да гово 
 Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} По 
 да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и коре 
 моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па пос 
час се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради  
це опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини  
узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p 
ице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо  
тма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше  
Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци ј 
и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашт 
н!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме и 
рска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и по 
е држала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом о великим празницима, или кад дођу го 
 природи...{S} Оному који прашта и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду... 
 јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласн 
аше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, моза 
вадба буде, по месец дана и више говори се о оделу и накиту моје жене и кћери.{S} А она да виче 
се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се готово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све тр 
едо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као 
црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као 
ти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад изиђу, 
рими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробуди 
а носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И 
, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S 
ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су св 
и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула  
лела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на ти 
а ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си  
 чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Са 
чиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није виш 
зео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала д 
ну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш 
рке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући обрад 
 си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам свирал 
стиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам о 
ад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-хан 
м се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала 
S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фа 
 говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице 
p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја с 
ења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напа 
љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти 
рис влажан од земље и лимунова, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се  
и.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем оча 
 је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то 
S} Он много држи на своје име, и поноси се богатством.{S} Дигне главу, па ногу пред ногу, и збо 
о рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па и 
="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и свак 
 за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није грехот 
тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref target="#SRP19120_N1 
ик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и ту 
ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини д 
ле рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде 
о у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним 
пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово  
 европске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз де 
ћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, св 
ђо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко,  
 пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза оградни 
ше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало в 
обледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па мак 
ара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер  
де!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и друг 
не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга мала 
века кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је за 
гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, до 
 <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о леп 
доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и по 
повири на врата, па кад виде јад, врати се погнуте главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра. 
адна, према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у дру 
на састанке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше о 
> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поре 
ало невести, замериће се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Не 
атима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с прија 
се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по стра 
 знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш каква сам зове 
де непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше  
у.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ћ 
} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби била 
тав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би некако т 
за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум него ср 
страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде н 
аспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Ск 
а налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џ 
ази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им  
погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год пост 
ељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је  
 њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не  
сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерс 
бљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа <foreign xml:lang="fr">Cousine Laura</foreign 
} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом 
о се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пр 
 види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи уда 
 Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:lang="fr">saut-de lit</for 
ици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, ма 
оћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се п 
зило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, али ни 
ћи да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман 
е?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, 
че јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да ника 
{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутр 
у; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док је наше вере, јер њега је писао Му 
 ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долази петком,  
је косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком  
ети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много род 
 много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашн 
 син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све ши 
шило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој 
иће првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би теш 
ему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као 
{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S 
 жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа з 
.{S} И кад позна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима 
ако?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово 
и да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство. 
 њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје зај 
отресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садаш 
 оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи о 
Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила 
кад је не помену пред друговима, бојећи се да се не насмеју, да нешто не рекну „као људи“ и обе 
х, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица  
 он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пос 
треби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква г 
 лети по непознатим световима, заносећи се животом који познаје из француских романа.{S} Она је 
лежјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p 
и,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, п 
рена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па 
ска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљалица сам, а изигр 
у са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, с 
 те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: како само може  
ла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је посадиш 
ријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Же 
на, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинам 
наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људ 
ајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не пос 
 шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој софри вече 
> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не постим...{S} Чак не би 
јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</p> <p>Ждрали, о ж 
лапајући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће 
 и поцрвенивши захвали јој извињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n= 
..{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто  
едан, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, она 
 ишчупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то шт 
а уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујн 
друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући н 
{S} Стоји под прозором, и разговарајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „А 
 жалосни престони град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он и 
} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушк 
а мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мо 
покривене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућ 
ама.{S} Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде за навек!{S} Ово ми је ј 
ја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању 
хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{ 
има прстију додирује рамена, и нихајући се почиње другу молитву, моли Мухамеда и Алију да јој с 
 мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И  
стиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, 
ануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је 
је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет ст 
дра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, ју 
не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: 
о да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пу 
 слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено 
 смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог пр 
е кафана; од жене се не одваја; по кући се ори песма од јутра до мрака, само певају као тице“.{ 
че.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је по 
да ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте.. 
p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не 
p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се 
х жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло 
што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе  
ас играти, летећи као ветар или обрћући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни 
ова га и погледом и руком, па, осврћући се, отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право 
а је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ари 
} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, пут 
е никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се п 
таци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкам 
издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S 
векру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покај 
и, и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од ја 
нтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал 
и и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе х 
и.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се 
Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?!  
ли јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: посте 
тара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пош 
д Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртв 
никад досад није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би приј 
она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама по 
ба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф 
p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете 
 а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест д 
 сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих  
аротурчина, одговори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скоч 
p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти 
е пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml 
.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се 
у, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене н 
ва.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солу 
пкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и по 
рбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а п 
„Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако ч 
иња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари 
нком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу  
 Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што 
ч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нем 
ш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а беј се јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне 
он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно у 
век кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су м 
ише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја и рече;</p> <p>— Е, да са 
 и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време моли 
тале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим о 
<p>— Не преда њ!..{S} Бежи!..{S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па 
 му будем љубазница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-х 
ече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче пр 
рича.</p> <p>— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Ал 
 знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако поцрвеневши, и н 
 <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и 
умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говораше  
ољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв уш 
це па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољуб 
име!“ Њему дође веома мило, јер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо 
ко је не познаје.{S} Напослетку, да јој се јавио неко кога она познаје, она би се нашла увређен 
 му сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је 
е као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој  
 чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје  
шљем ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а  
летена, с нанулама поврх папуча (да јој се беле атласке папуче не покваре од росе).{S} Кад нахр 
тка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је 
ла не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га сл 
онога „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приб 
богом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се ме 
Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p 
ту, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо 
{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p>  
исока, мршава, сва бела, на плећима јој се подигла бела памучна антерија: изгледа као нека свет 
икама, неке њене пријатељице: једна јој се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отво 
 тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских  
S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је  
хотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те ос 
европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој се обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто  
-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него н 
е била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се  
 кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је  
, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту 
а да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много п 
етоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можд 
авила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>П 
иделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И дол 
је.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега 
и Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да ж 
за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, збо 
, не понесоше је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрен 
збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="23 
и и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не 
рикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде 
кад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се 
ћи, побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је в 
и, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки к 
гла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе г 
 као обично, и ништа више.{S} После јој се вратише нене и мајка и казаше да је болесници боље,  
е брзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не П 
ад не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу 
ао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она се каја 
 се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Францу 
урији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на  
е не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а  
исли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед, и ако је би 
 И њу као да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} С 
, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаш 
ске на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тра 
 се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јав 
ишта више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху 
 из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола. 
куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћ 
 месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и по 
кла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестр 
се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле држати,  
стила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас 
евушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није  
тра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом помири; јер д 
а) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде заиста нису само жене него и  
ик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} 
прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и од 
S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу  
љу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна 
 побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно пријатно, мил 
 расплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква велика врат 
м и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она в 
ње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште...{S} Њен ки 
 у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и п 
и за странкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки кут њене душ 
ланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одј 
глављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с  
 оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се д 
, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала 
евари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и  
во ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се вел 
 те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасит 
аље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се поклопи на д 
ивите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо  
туригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; испрошена била три године; 
ла је своју омиљену песмицу, а каик јој се приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградски к 
 зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад има право на венчање.{S} Не зна  
идела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Ал 
ти од радости...<pb n="85" /> Јавио јој се као познаници Европљанки, новој, оној новој што траж 
е направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуце или копча с антерије, она то не пришива  
ђено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испросила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи те 
ађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у  
 али, кад је отишла кући, променило јој се расположење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу ж 
 лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као пред грозн 
 пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се 
шла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре нек 
сом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отворише врата  
ердек“, кад је Осман-беј виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчк 
{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ ра 
ом мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано  
} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пу 
јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свако 
вица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамв 
ад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, да јој се 
и Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама је  
г рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и по 
ћи, она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, ту 
а!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она п 
неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгу 
једанпут, она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у м 
као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао 
на ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа  
, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; тако пријат 
} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако, непри 
ег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се 
их мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах  
само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за  
јатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Еми 
!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љуба 
лико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој 
су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде јој се једном 
ијом радовала; а кад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се  
плина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и пову 
ерсије је понегована, лепо ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђин 
 тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, 
 Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; 
е нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа не наређује ни за ручак ни за и 
је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пу 
Он опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати 
ви.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу. 
а уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да  
ије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом: нико ништа не уради, до 
и, изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не забора 
и је, кћери, она је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф у 
е бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних друг 
Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка 
 избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, помислит 
џа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <h 
е једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се 
 свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, н 
те их, вичите из свега младог грла: нек се пробуде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, ј 
едно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не  
hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, ја 
 служила је до пре неколико година, док се није почело говорити о вези између снахе и девера... 
 она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} За 
 се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињ 
 купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од  
да, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио да га не волим, па 
 ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи 
ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз 
се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана не побуни...{S} Бејаше напунила осамнае 
аша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бел 
 поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, гово 
бавне песме и отварајући нијете.{S} Док се говорило о лепом младићу, Мерсије је била некако нео 
азнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Гром 
м ја пијана, није могла бити весела док се не опије.{S} Ја сам је врло волела, и поред њене рђа 
још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и т 
обичаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, слушајући побуњене Цариграђанке, питаше 
 знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнур 
ичице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, п 
о колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Х 
ог пансионата. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Е 
о се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, него као да је поливен златом, а па ср 
 кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу  
p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући;  
4"> <head>XIV</head> <p>Сутрадан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што поред се 
 спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворених у златну кутију, и  
<p>Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам 
јеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише ов 
дости као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нит 
 не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} Да вам се дотакну лица? <pb n="79" /></p> <p>Она се закикота,  
а сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на м 
 да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала пу 
Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и жив 
ари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то ни 
и ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и уз 
 мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњ 
јер понекад некога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; пева 
е могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S}  
лији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити слобода.<pb 
ад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по европски, и кад би се с нама руковао. 
!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо н 
i>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Ам 
 нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче 
„И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{ 
 хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутил 
ејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, ка 
p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: грознице, ја венем, мене не 
итати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке 
у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ 
јови, рече пашиница доста мирно, ја сам се муфти-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и ка 
сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико  
ње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док сам год била с овом радном, тачном 
ећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да 
 муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновни 
У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, 
хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам с 
, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и дов 
> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад 
мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет проч 
и страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи. 
 кроз неколико дана, на пут, јер ја сам се већ опоравила, и да нене не вели да не ваља, ја бих  
 растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубил 
вовање, кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и с 
> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био п 
ших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.< 
аших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене ве 
ело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку пој 
 шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозни 
рњим језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потпис 
, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то  
 дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јој никад не отиднем ја прва...“ — „Паметан попуш 
м јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их 
нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, з 
м, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестр 
не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звал 
мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку 
ала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљен 
о?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, па  
ко ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p 
во, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" />  
{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосл 
овале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ Па ипак, кад некога воле, ја мис 
а те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жепа с Јалија било пуно, па <pb n="78" 
..{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих 
.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и ду 
весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесел 
у свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и било ми је мило и лако.</ 
рати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не зовем за жене Грка лекара, и опет...{S} Безобр 
ко ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе пл 
бро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше 
и ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој 
Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала. 
искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватр 
е снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не зн 
он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се била разболела, онолике грознице, бунцање: казала му 
ону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам заплакал 
 <p>28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој 
џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и најмањим делићем своје душе, вичем, рид 
аруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ог 
19120_N23">Ја сам правоверна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у л 
но ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па м 
описна слика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џами 
 кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не пог 
а.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им н 
едаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се гиздамо, да их дочекујемо насмејана лица, да их испр 
 и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад с 
p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина о 
ли, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој  
озвала), како је био нежан с њом кад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене 
њама и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени  
 печима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше муже 
 диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S}  
док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им 
м, својина је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој ку 
ад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима 
" бисера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је б 
учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје шт 
} Оне нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила 
се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу уради 
е издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољство...{S} Понекад, њ 
 се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах 
 дувана, мирис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, 
кале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржавао: прозори су ш 
 ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде 
а, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од 
е тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене,  
а, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа н 
ашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз бр 
пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима 
 нисам пођаурила: покривам главу, молим се Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за роди 
ма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и 
пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадил 
 сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла:  
ало разгали: „Ја сам јој први.{S} С њим се познаје од пре неки дан, а са мном откад!“ И преброј 
цу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разговарах.{S} Млад, а како говори!{S} О, оне очи!{S 
ем очи, <pb n="27" /> гледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сања 
 Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за 
заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} За 
 на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу 
p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али  
аспитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то  
а клањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све млад 
о једне енглеске посланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дај 
 матере, двапут њених година, а с којом се разговара као с другарицом.{S} Још пре неколико годи 
аје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="2 
лужби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се саст 
 се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и по 
пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S}  
рицом.{S} Још пре неколико година с њом се могло разговарати као са зрелом женом; све је разуме 
чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим  
ад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жен 
турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с 
итву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан 
ревазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као 
е окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за ј 
то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке,  
равивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она ј 
о удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка р 
вога греха. <pb n="241" /></p> <p>Осман се ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се пон 
прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док се он пресв 
ућу и жену.{S} Али од неког времена, он се развесели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и 
 не размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па 
рт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут,  
ене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#S 
тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, пл 
љнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као  
 би мало изишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, 
и да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није  
 Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, у 
је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p 
кла још један ован, жртва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим  
зе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад ниј 
су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се искола 
на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли 
де га на Молос, новим певачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, 
е да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Ф 
жи је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S}  
а њена огледала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су м 
а ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скор 
а јој се освети за неисказане муке — он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заис 
{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ Он се задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га  
 куће: нисам могла сачекати ортака.“ Он се зачуди, мислећи да она њему пребацује за женидбу, и  
осник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудела, а она, решена на с 
брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци  
 сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако мла 
адим бејом (нећу да му кажем име), и он се више не опи: опет воли жену, гледа кућу — други чове 
 деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од двадесет четир 
о учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако  
Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да ст 
ок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нури 
маше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ до 
то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене  
 старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се 
 чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала 
до!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу не осмехну нити је потапка по плећима, већ 
, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осе 
на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе 
ине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{ 
ef target="#SRP19120_N104" /></p> <p>Он се подиже и рече трипут: <pb n="206" /></p> <p>— Иншалл 
ef target="#SRP19120_N108" /></p> <p>Он се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том о 
 Dieu!{S} Mon Dieu!</foreign></p> <p>Он се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе 
 моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори гл 
види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон се даје невиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех т 
а се закашља; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело 
у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имањ 
з Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и з 
ди се: крај њене постеље беше он, нагао се, да је пољуби; она, преплашена, одби га, и сакри лиц 
 по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу наб 
нет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије  
еселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>........ 
и свачега, све је застајало, заустављао се саобраћај: гледало се солунско турско богатство на и 
се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашљ 
ићених груди и откривене главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео так 
много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових гра 
 једна робиња, а њој дође криво, и живо се окрете и опет оде на балкон.{S} Очи јој одлетеше пре 
е да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се криј 
{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, гов 
што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видев 
а се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијини 
е две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилим 
а, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше 
 су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о вра 
, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не каж 
лив, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове ш 
 толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну ст 
едаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Монди 
је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја 
је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари д 
l:lang="fr">mon Dieu</foreign>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, 
 слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И са 
удила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европс 
их жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептицизам.{ 
 воли; добио је, имао је сву, задовољио се.{S} А сад кад ју је изгубио, он види да је воли, кол 
ричу.{S} Њој је и пријатно, мило: ранио се због ње, за њу.{S} Да је Осман није отерао, она би с 
, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега  
не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично задовољно насмеја 
 пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као 
а сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући да му  
{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да нек 
ње до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама 
 њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{S} И виде: ковчег јој покривен везеним, од ружича 
зиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Иб 
 ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џе 
а плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном к 
} Каква ли је изгледала мртва?...{S} Ко се опростно с њом?..{S} Је ли оглашена по нашем закону? 
ине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право никоме ни да се пот 
ше око и почеше да врачају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мер 
пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мер 
о и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију 
ак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне невеста, кад је, и венчану и ње 
ви тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опије, да му жена не буде више жена, да  
јали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остане <hi>бош</hi>.</ 
ведену, први пут види, он је враћа; ако се невести не допадне младожења, она обично стегне срце 
даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, о 
оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у к 
грању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салон 
а мислим да... одржаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остан 
беј да реч да се неће више опити, а ако се опије да му жена не буде више жена.</p> <p>— Ашколсу 
сведоцима да се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као к 
у сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с то 
{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јут 
ки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују цел 
а су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових 
им сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и она му не буде више жена?{S} Ми добро  
буче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде до 
: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: —  
/p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене ост 
турци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се 
 је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговар 
 <p>Мајка јој се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?. 
 /> како га је видела на Јалијама, како се с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју 
уђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила 
ке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пр 
ошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајш 
ћа се жалила како јој је отац љут, како се врло бојала да их неће пустити да проведу мај на Јал 
 део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа. 
а то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познаје 
у и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, 
а комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пе 
сад лепа кућа!{S} Мени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турски на 
им, па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, кра 
руштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као д 
ње, нарочито Францускињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њ 
ођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— 
ачки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је  
те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесе 
авају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи 
} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} 
мену, како је данас ваздан киша, и како се вардар раздухао као луд...{S} Њено лице поцрвене, ча 
а с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, њених година.{S} Гле 
добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће коко 
ио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три мес 
анском лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ р 
а, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се н 
е, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у 
head> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мис 
 ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас 
оворити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срц 
, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему саж 
оноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешт 
="SRP19120_C2"> <head>II</head> <p>Како се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече д 
P19120_C18"> <head>XVIII</head> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је кура 
епрестано је била као љута на њ: никако се није с њим разговарала.{S} Оно изненадно, неочекиван 
 месеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше се, и 
створеног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, ка 
бично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам гд 
{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, њени 
ио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пиј 
о њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Францускиња гласно исказива 
ни, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи 
...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећ 
ајало, заустављао се саобраћај: гледало се солунско турско богатство на искићеним колима, на бо 
..{S} На лицу ових младих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „ 
лушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огро 
 овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је  
бели зуби поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја с 
ане су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела ниј 
ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска воде, али не могући је прогутати, не 
вој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех пе 
 Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Фра 
 у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бели гале 
, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А 
 одвратност према пијанима.{S} Говорило се о свачему, само не о књижевности.{S} Који је год ика 
 још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није држала сл 
и поред њене рђаве репутације (говорило се да има љубазника).{S} Волела сам је просто зато што  
има, на робовима дилаверима, и захорило се, наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног 
епе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунч 
ју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је д 
 мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј 
: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобли 
 уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SRP19120_N85" 
ле крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце  
лог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискр 
ретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начи 
своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, 
а се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То п 
S} Готово ниједна ништа не говори, само се разлеже, далеко, деф и песма.{S} Најпосле невестин р 
озел Дарно, па и оне их не дирају, само се на њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да  
оје јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст  
мом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне 
Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је 
увек у затвореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бог!</p> <p>А сад, врло драга госпођи 
е-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам  
 и оне две нове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се 
ашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га 
а залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчањ 
је, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребиц 
па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути 
Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад сам  
} А ноћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радо 
ади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не ост 
 дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, 
угарица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Д 
ико смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не бих би 
S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете 
се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се 
као ја њега.{S} Ја мислим да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мен 
 преварио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом  
сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да 
ран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође 
 њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и за 
од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтед 
етину, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен 
..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвор 
е она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Мадам Ар 
и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне 
 две младе, врло лепе девојке, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нис 
вилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У 
им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цар 
, необојених мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље  
међу зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве 
 подврискује, преврће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа св 
ки као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она  
а што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... го 
у монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив 
и од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ак 
 постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> <note xml:id="SRP19120_N6 
н устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урла 
 сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тража 
е вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И 
 своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и заспе.{S 
"75" /> на уређење садашњих харема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде 
е пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жа 
ком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што уста 
 не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да  
к јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p 
о ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S}  
а.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она то го 
ла је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната.{S}  
утра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почиње р 
вања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће  
аје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она  
обар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не гово 
i>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је пис 
е бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бит 
ћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на ули 
теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{ 
господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац 
Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> 
бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих по 
 од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је 
} Пипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искићен ме 
 им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по наш 
ад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Му 
 и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке, и же 
ојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi><ref  
тара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, 
 жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб и оп 
а кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисл 
исму помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглеск 
 — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xml:lang="en">Miss Bla 
у и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> < 
 и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли 
же бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница. 
да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S 
 кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S}  
а кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плаче, а 
нара, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њено 
к, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима  
 Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели,  
е и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Тур 
 могле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у  
ришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из далека 
ни, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ шт 
ри, осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и 
љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло млад 
д доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој,  
.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у 
арема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; јер на 
 да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-ка 
 малопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к 
гатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио 
својим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена,  
ла поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала  
реће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу 
ко лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада 
 кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што  
сприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети не 
{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде му зн 
мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, па  
 опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком 
Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због 
 се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима 
} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не 
 граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p>  
 на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, 
а се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту мла 
ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у великој  
ати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Ок 
у.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њима  
 старо, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Она би 
} Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је 
или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и ж 
не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мај 
оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону 
 знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, никад 
о је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега  
непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале 
и своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за  
најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од снега,  
пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала 
 имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави" 
бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки трену 
лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек бил 
као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч н 
, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже о 
 за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и вра 
ружи јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} 
е, непрестано вичући „ааа! ааа!“, пошто се искашљао; оне га и сад дочекаше само с покривеном ко 
ну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <foreign xml:lang 
ођаке испитао, она све казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, о 
ати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{ 
ад на то никад није помислила, па пошто се велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће 
уча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најф 
Благо њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за  
таријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и не 
што намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која 
 оде без питања, први пут...{S} И пошто се не врати ни после недељу дана, по њу оде муж.{S} Кад 
20_N75" /> рече Францускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> <p>— <foreign xml:lang= 
руге за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; ал 
еш ме кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат.. 
вата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у  
 дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није  
ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у дале 
ди просиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бо 
и чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код 
е рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Св 
ну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну 
седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи  
ко вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која 
не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а овамо вичу: „Наших обичаја нигде 
црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер 
 црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда  
 собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} 
уца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене. 
окри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам с 
 у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их д 
о је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било  
ка и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била мала, а „п 
људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу 
ад је ифтар био после молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку,  
у малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог  
 погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то знате, д 
ећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у кап 
што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: пра 
душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да ј 
друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S} Осећали су  
ао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевк 
ли судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице. 
се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа нека 
е се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој  
 коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му високо 
да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> 
ами, он ју је салетао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" />  
се, измирисаше се, истапкаше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо 
 грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брат 
е крст, запале свећу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају 
ила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама и играчкама.{S} Док се једнога дана 
, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је ка 
а хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме тр 
 <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, али прикриваше љути 
лео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>А 
ла ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је 
ра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом  
ти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да  
вако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полу 
јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву,  
онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли на њега,  
је била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи ј 
 суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана 
х цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па почеше да се разговарају, полако, „го 
сањао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње  
 њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у лев 
ад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и си 
 Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га  
и се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} Зашто да се не користи мужевљим  
а месечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред сам 
S} Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као 
 јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци 
ћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припрем 
на необична природна појава.{S} На небу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу жив 
“... „Који се на земљи раставе, не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну 
ија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је с 
атми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе неш 
 у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је пос 
рајући њене мелодије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њи 
 „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму ш 
е, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње .. 
е; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла п 
вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црн 
оће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда и опет им се враћају.{S}  
ут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај 
 Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљубљено?{S} Зацело.</p> <p>— Зацело.{S}  
 легле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им  
 опија; очни капци отежавају, затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и гро 
уди не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крад 
у.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p 
> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Х 
 и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци. 
у, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, м 
ју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, 
ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер  
, њих двоје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице 
пусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесн 
 звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на ду 
је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...< 
тке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису  
е чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, п 
оде, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује 
и, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изл 
, пошто их је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља кала 
еље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени 
биње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се 
јене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сеф 
лазак свога ортака: одох од мужа, да му се никад не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми  
се потчињава мужу, да га испраћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој 
 то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се т 
и удата, она никад није помислила да му се свети за злочин извршен према њој, како је она сама  
/p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наред 
аћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, а 
b n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{ 
ћа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасв 
 и накит: кад се врати да не види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, за 
 она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим непр 
се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и 
.{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, п 
а воли како је постала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је же 
 човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у сл 
> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврш 
ледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци м 
S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S 
ајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама ка 
ђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!... 
манова енергија, мушкост; и допадала му се његова кућа, породица, и богатство. „Кад га воли, ма 
е, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око на разређене шало 
S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му се, сад потрчи к прозору, намешта око 
це, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p> 
гази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећ 
драва, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — з 
ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S} Боже! — зав 
леда се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била к 
е се кад вам је с њим добро било, па му се покорите.{S} Праштајте, децо, и мирите се.</p> <p>Са 
лико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И траж 
да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери н 
ама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њи 
 није муж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док го 
ко замисли или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гл 
у снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође  
отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво 
 досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и чита 
} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више  
један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> 
ад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, 
дстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види  
 је.{S} И после, све с њим, досадиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени ник 
 просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде  
arget="#SRP19120_N99" />.{S} Учинише му се глупи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и беј 
о табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један о 
 муком га преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест година,  
 усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степе 
ла.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врл 
уди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је н 
и!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, срет 
ал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фење 
нако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Он 
пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде  
се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p 
ече:</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскак 
ље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пал 
ане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене 
 доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја с 
 зави, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у 
орам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам новаца за овна и свеће (свеће сам  
-ефендији исповедила, и пожалила сам му се и као свештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да 
 да је он муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, т 
, ја сам сад први пут видела а нисам му се зачудила, јер ја мислим само на своју несрећу.{S} Не 
се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубом 
ан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај.. 
аду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бе 
Он се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што т 
 главе и осећао се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ак 
м главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ни 
жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према  
е покаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насме 
ашту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор 
>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена под 
леграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хаса 
његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></p> <p> 
јортиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта 
тву његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>—  
{S} Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стид 
, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смеја 
{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да м 
у“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док је наш 
 Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-ханумин 
кну она како вичу побуњени.</p> <p>Њему се диже коса на глави; он изусти:</p> <p>— Алла’?!</p>  
ребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се 
, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не пада пр 
е главу као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгор 
мајчице?{S} Арслан-Нури!...{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример 
..{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си см 
т сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кће 
 несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер 
ији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, али к 
песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо лег 
, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет идући 
лука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљ 
 смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Силан стид 
енице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако  
.{S} Три дана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођак 
цама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Ко 
але овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како јед 
антама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било по 
да на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се  
а се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи...{S} Б 
јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говор 
је рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне 
цама застајали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука са  
ливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емин 
киње, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним 
 учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам била 
 у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година как 
 готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима 
се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад ме 
сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као п 
очечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И чо 
одним реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу  
ошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се н 
жењи невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, дв 
ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то неш 
а за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече: 
ред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Су 
 била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћут 
 <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, 
ла, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле  
9120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења 
 Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут 
 бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, п 
а на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} 
хмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим 
по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам с 
за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песм 
ви разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле сам 
ахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле ж 
, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене  
озори су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасми 
ви и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка 
ашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по  
вали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па  
 даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p> 
често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S}  
} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а јед 
м су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, б 
ве, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину француским 
тељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још син 
неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може  
, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим неприликама, неке њене приј 
де има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S}  
и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ак 
 сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>. 
с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свак 
знатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а пос 
рну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била  
 зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хану 
ући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алл 
 официри, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, један о 
оме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Приј 
одина.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне части р 
а с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са 
је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа (с 
 види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за  
а не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће 
 да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} 
то ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“  
је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“:  
очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S}  
му, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; иначе, она би м 
 младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не го 
скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па и о свадбеној кошуљи: ова имала од буру 
.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се н 
 жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али се брзо п 
ign xml:lang="en">Dear me</foreign>! чу се један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифраж 
<p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме.. 
 језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори. 
ка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвач 
с се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет осло 
 нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два 
а замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи 
није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као 
аршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се налажаш 
 и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим- 
ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима 
} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу го 
n="83" /> <p>...{S}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу  
 па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад 
, на старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне веселих жена, с пригушеним кикотом, и о 
ица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="170" /></p> <p>После свршеног клањања 
p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“  
</head> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила и с колико е 
талка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енгл 
ркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође 
а штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу с 
це рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај 
..</p> <p>Децембарско је јутро.{S} Ариф се пробуди раније но обично, и окренувши се к прозорима 
 у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шех 
е на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко  
тме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни 
} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нур 
те преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака сте 
> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада,  
ељи свога детета не познају, јер она их се боји, па им је неискрена.{S} Она не зна да ли је род 
 тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом 
појављују мртви које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зај 
бих ја била распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због ње 
а’! он ме не воли.{S} Ради њега, ја бих се одрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике 
а, и да нене не вели да не ваља, ја бих се измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тел 
 — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У ку 
 <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не до 
би са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударил 
 њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, 
да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они  
адају, а ја никога не волим.{S} Кад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} У 
баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у 
ро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми о 
 не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара 
х другог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвеног живота, и против полит 
уто, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавк 
у се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих јеврејских жена и ударање у у 
а с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ред код мене, ја одох у 
 <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум с 
ошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост,  
к што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад ниса 
мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре м 
шу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јут 
е јој помиње нене, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S}  
 да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} 
к.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се. 
“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калпак снив 
н!<ref target="#SRP19120_N42" /> удаћеш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један г 
ћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена  
 Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не муч 
 ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S}  
оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{ 
, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опи 
одици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не 
ко те савремене, француске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, 
бави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући з 
наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, као апостолицу, мисионарк 
них врата бацајући преко <pb n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи  
е.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се не купује, 
је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Е 
азива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{ 
споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да се не можете променити, као Алах!..{S}  
леп је као бог, говораше Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање  
ушо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа. 
ушо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то 
 пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су к 
е видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова д 
 а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида, крадом, и метал 
чи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупље 
И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова несташница 
к сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} 
дио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и  
гласа, па не даде <pb n="84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта л 
 и како да прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, као коња: како да држи главу 
ницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi 
ице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се нис 
 отераш лишићеш ме њих.{S} Крила сам од себе због девојчица, да им мајка не буде изобличена као 
ао с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" />  
 жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би 
казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми 
није он, већ његов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{ 
ајвећа <hi>нова</hi> (како младотуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне променил 
А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га м 
 приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину 
ено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и себе извињава: знала је да је капиџик затворен, а ни по 
ржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та д 
ј не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајко 
ајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Б 
 жене и девојке, која год је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је же 
, оборених очију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се уда 
пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у б 
и да жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле  
 удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је 
огла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде 
ила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум 
долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила 
е била ова реклама написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госп 
њижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклам 
S} Десну ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi 
игне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чиња 
 тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио од зем 
p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за њег 
иње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде један високи зид  
то Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена, она се заборав 
еним другарицама, што у лудилу називају себе новима, — протерати из Турске, и, помислите, узео  
мо на своју несрећу.{S} Непрестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Да 
аје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је т 
д призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане 
чин извршен према њој, како је она сама себи говорила, нарочито да му се свети онако како су се 
 час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији;  
ебичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Заклетва!{S} Каква заклетва кад не верује у  
ње децу но Османа, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као п 
с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јец 
</foreign> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, 
 подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, 
 биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смел 
ена, она од изненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У т 
S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како 
, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Сол 
м да је истина: оволико писмо, па све о себи, ништа о вама.{S} Опростите ми, молим вас.{S} Ја в 
зали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим д 
<hi>само жене</hi>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају  
аки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској ку 
ам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист 
се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>--------------------</p> <p>Петак, августа. 
спођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мен 
и мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину мастика не иде у уста, 
шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по сву ноћ,  
само кад ми је неко повреди...{S} Нађох себи забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали харе 
 кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, 
вила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим. 
те!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам себична, али вас волим, волим...</p> <p>Одговорите ми,  
 час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почи 
 На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осушиле себи очи.“ Зак 
у није крив наш добри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друш 
ико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе: они својим женама не даду  
 бакарне аспре</hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И 
заточенице, заточене пре толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе 
нагиздај се, набели се, навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити 
аче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, 
а, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="1 
на, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како 
на је доктору била сасвим непозната.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње на столицу, опипа јој бил 
ешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257"  
ше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавир 
соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, про 
она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црно 
 четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памти, овако пуна темпер 
евестина мајка и нене, и после поздрава седају по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до 
диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учите 
 заједно одлазе да доручкују, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, заједно седај 
 у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никог 
 на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и наје 
дине уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се врем 
е не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{ 
бити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости. 
х познаје: од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} 
иња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог  
како пијем пусти дуван; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{ 
о је био старији од своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок,  
ити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, ал 
<ref target="#SRP19120_N91" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозор 
итава два дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше 
ци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу  
сец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни 
о јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгор 
но растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, ш 
се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, т 
ра устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, пов 
росе милостињу, с главама мало накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Турк 
афа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражила је пе 
 њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и 
 али је младотуркиња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре  
ош пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измирис 
кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, от 
 људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подврискују?!{S} Како је овд 
не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пуши 
ноге постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а мужеви, њини млади м 
аду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шапт 
} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} 
у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, 
ајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи ј 
и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где ст 
ање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се ли 
ерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: „<foreign xml:lang="en">Always  
е, она метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, п 
А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Сра 
улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана... 
ињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне д 
скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној софи поплављеној месечином.{S}  
атегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм 
азузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале  
је код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло  
ва дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри,  
а тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама  
{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад ни 
 њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опе 
дбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па с 
прати, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену м 
 смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Как 
што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а  
 предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупи 
„Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне наше ж 
 се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено се смеј 
дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исе 
танују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији  
свести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двап 
/p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући је ништа због мајке; мало, п 
{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „сла 
ше риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића, два официра, и чочеци... 
пет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати 
ку.{S} Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафе 
</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удес 
ој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не з 
а, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа 
{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 априла,  
ран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p>Солун,  
у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у  
подсећа је на вечери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>ње 
х порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска 
анпут.{S} И све због њега, све за њега: седела код куће, облачила се, гиздала се.{S} Загњури ли 
 Тејзе, ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</ 
озналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p 
зида, крадом, и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз 
кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p 
кле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и гледала <pb n="48" /> у  
алу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру од 
 и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума љу 
шно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон где се осећао нека 
, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Ле 
 код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и неп 
ва свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би га у ли 
<p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</ 
.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та је 
нам се она ближи.{S} А ја?{S} Мирно сам седела и гледала путнике и своју нене, и мајку: и оне с 
она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек —  
атури.{S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда 
су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као њени дарови, 
еандрима, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Цариграђанке, чиновничке же 
 су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице  
 због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице,  
о се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид 
ма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према т 
сто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у бели 
 је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама на 
еднога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена 
и: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разгов 
19120_N79" />, иза једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама 
 сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади 
 нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су л 
м, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, д 
 имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски 
t</foreign> наша антерија!{S} Згодно за седење на миндерлуку.</p> <p>Она од задовољства јако по 
i>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Заш 
мајка не пита ни где је био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после  
 да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, као његова мајка уз 
од своје куће због гостију, сву ноћ сам седео с бескућницима и пио сам ..{S} Ми, младотурци и н 
а у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, ме 
Зехра и Несиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чи 
ти сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у  
екла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло  
ладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није ви 
ка жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући кафу, ја сам је с др 
 гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен 
ме, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гл 
оћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{S} Али, вечерас се не прође  
ло повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој 
{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајућ 
 јој дође и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице. 
 наслоњачи, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза доби 
амо у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, 
саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не може: 
 не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и  
 говори.{S} А она, и ако <pb n="270" /> седи оборених очију, осећа његове погледе, и кад су на  
куће нема никога...{S} Не бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше 
јка га утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет  
е, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо в 
та! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је н 
р дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p 
ца.{S} Али она, по закону, има право да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана 
ски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како њену кћер свекрва вол 
 родитеље, поздравила се с родом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна п 
лико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне  
и казах очево име мога мужа. — „Овде не седи његова рођака, него...{S} Ја сам му жена.“ Мени се 
чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, болничар и мајка — њен муж, заустављају 
срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помис 
а, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не  
риф с десном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши  
о</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антери 
огрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мога  
 синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас п 
 Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад... 
{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му будем љубазница?...</p> 
арисима бели какво породично гробље, ја седим с девојкама и младим женама, и осећам неуздржану  
дне мисли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од је 
и код куће и кад кудгод отидем; али кад седим с неким кога волим, или кад радим какав мио посао 
а сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи 
им невенчана.{S} Нећу!{S} И зашто да му седим кад...{S} О, Алла’! он ме не воли.{S} Ради њега,  
 млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће 
су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик 
нога белога младића.{S} Око младића, на седишту, било је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик ста 
и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у к 
о воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су  
ан је бивала блажена, као да је ишла на седмо небо, па се отуд вратила.{S} Напослетку, можда је 
овала, већ неколико дана била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал ц 
pb n="160" /> шалоне — нигде никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S 
рање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме  
зиђем из куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он 
грудицу из зида и прислоним око!{S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> 
оварало се, пљувало се, и — завршила се седница.{S} Док год је седела, осећала је оно што обичн 
менио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевничког Друштва, где су те 
д овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> 
а.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и земља 
еде питати како је било на књижевничкој седници, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се 
а.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на  
рађанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женска друштва,  
је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подо 
и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у мор 
таните!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У 
<p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је вр 
е да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше да вечерају; она ништа не окуси.{S} Отац опази д 
 темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтиј 
Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“:  
пичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ног 
цускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Oui, ma chère,< 
? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад  
 француским и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да  
је окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затек 
оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није по 
рча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је и 
и осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је би 
рвене, па клече крај миндерлука где јој сеђаше свекрва, и пружи јој руку с гривном.</p> <p>— За 
bureau</foreign>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко зб 
ир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— 
р:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{S} Сејала сам босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, 
ла молитву ни кад би видела зликовца са секиром више своје главе; мајка је прекиде ..{S} Кад на 
јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав! закука Нурије 
луге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — н 
 оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) про 
уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <pb n="195" />< 
.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна 
асмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом т 
ије,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала је бити једна кој 
по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улиц 
 да послужи свекрву...{S} Кад је понова села, свекрва ју је гледала и плакала.{S} Друге се свек 
 стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги да 
енски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једни 
звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref target="#SRP19120_N79" />, иза једне дебе 
наку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештеном, на једној црвеној плишано 
а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван 
овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске 
но, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој  
ко пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време 
<p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ћ 
еј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући  
мо онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећенос 
ара и договара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, ст 
ажен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на  
оморни мужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут 
а траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за 
оделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за развиј 
 коју сам дизала високо, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, исп 
 си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђ 
ве узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму 
 личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гроб 
питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени 
ер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Ка 
борене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског гробља с п 
ца, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар сти 
кла и изишла из куће и из дворишта, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жен 
 их за лопове, и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе кри 
{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стра 
и му љубав.{S} Пошаљи му ружу. <hi>Ђул: сенсин беним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару. 
з француских романа.{S} Она је Туркиња, сентиментална, страсна и способна за најчудноватија маш 
м од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмицу, на се засмејаш 
ка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а д 
а једном је брежуљку одакле се види сав Серез.{S} Ја сам до сад седела код отвореног прозора и  
једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија чак 
ђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају 
рвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, 
лела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглес 
 земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати о 
ја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пр 
али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер  
да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толи 
 колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мајци мило: молитвом се ст 
 месту где је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хас 
 већ било прострто шест малих персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спр 
и с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свет 
у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше ч 
етну бели башјорти на главу, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута ј 
 некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочекиње 
и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожен 
 су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, 
иту кризантема: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово ле 
></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први пут не 
; али све нису вечерале, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима ј 
“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, мл 
донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред 
национално друштво, и њена пријатељица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брз 
огата истина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је о 
зући њу као ружу, пошто је измирише.{S} Сестра је зачуђено погледа, а она рече: „Не могу без ду 
та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја  
о се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да с 
 ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, п 
урад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижне, корач 
Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сес 
рна и заклињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> <note 
> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замол 
кафез, видеше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, т 
јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно поглед 
а.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и оне четири пла 
 зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: 
урије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи, а жену оставио 
рло озбиљне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европској хаљини, насмеја 
 рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фа 
та, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче  
ва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу 
ту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да ј 
 каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више 
p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој  
e xml:id="SRP19120_N15">Тетка, материна сестра.</note> <note xml:id="SRP19120_N16">Разумна.</no 
ара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се  
олећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! преклиње сестра и плаче.</p> <p>Брат га вуче за капут, задржава; 
 ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се п 
, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није 
оговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир? 
а месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неко 
зе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђи 
 била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово де 
зу, она мене француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрвене и поклопи лице на ђерђеф 
<p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се ис 
, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском град 
тише и испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин <foreign xml:lang="fr">b 
а Мерсије се наљути.{S} Да крије од ње, сестре и другарице; и рече да и она њој одсад неће прос 
а.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушн 
ноћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф 
м, расположење турских жена промени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста 
 мужем.</p> <p>Прође први дан поста.{S} Сестре променише нарав, због дувана Нурије, иначе говор 
{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући ли 
ачног времена, потпуна помрчина.{S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у 
ста на руци нису једнака, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је б 
>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела ку 
 и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми 
луну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</ 
е.{S} Оне плачу и дубоко жале оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а с 
иним прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклања 
брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре н 
е као џинови који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине т 
путница заплаче кад види како живе њене сестре муслиманке, невине заточенице, заточене пре толи 
ши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме самците, у јед 
 што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући главу.{S} А он, посрћући, превали пр 
S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде бо 
{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; напр 
а!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима прстију под па своје теме.< 
мори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје 
емала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, ка 
омислих: „Заволела ме, нема ни мајке ни сестре“.{S} После две недеље, <pb n="178" /> дођоше нек 
ио, варалица!“...{S} И загрлисмо се као сестре, изјадасмо се, и заклесмо се над детињом главом  
ајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди  
ка, а камо ли две сестре.{S} А оне нису сестре и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, 
а измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам с 
без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S 
није видела.{S} Обрадовавши се, истрча, сестри да каже.{S} Њој овај глас не би пријатан.</p> <p 
8" /></p> <p>Ариф се насмеја и запљеска сестри.</p> <p>— Кажи, кћери, ко може волети некога ког 
јаке воље да је савлада, она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутај 
метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{ 
вер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била доле, па кад је дотрчала Ђулбеја 
ена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако за њу, за њену душу, в 
 ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да б 
млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црн 
Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до кани 
хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма  
љ непријатељу иде, ја да не идем својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S 
ено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, м 
свим припремама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје д 
 јуче није постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена стр 
.{S} Она ништа не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоња 
</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрина загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. < 
она је плакала за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није н 
ући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболовала је; сина јој, једин 
 браћа, и један девер, према коме осећа сестринску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији дв 
 Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јо 
жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што  
а бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми ј 
погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је 
!{S} Кажите му да ја нисам знала да мој сестрић пије, да је протеран и да нигде ништа нема.</p> 
х и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султ 
али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца по 
 Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Ср 
ече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лиц 
p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Допао јој с 
енине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под с 
не, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не м 
ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се м 
ултане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири... ко зна, још од Мухамеда 
го од непријатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се кла 
ала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени п 
 Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим се про 
S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису сад помир 
 без премишљања позва Арифу да јој види сестрића. „Она је куражна и енергична,“ мислила је, „он 
8" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, 
чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S. 
азочарање, рече Ариф, па измириса своје сестричине лице, истапка је и оде.</p> </div> <pb n="15 
беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ар 
м погледима“ о моралу не да да се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а кам 
<p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с ро 
ече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестро.“ Она пружи руке и очајно изусти: „Алла’!“</p> < 
ријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама,  
се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погледала 
 и заплака.</p> <p>— Обећај нешто Богу, сестро, рече Нурије.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— С 
 прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</ 
ојаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за такво 
не умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, 
 поче па не доврши због плача.</p> <p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве,  
г осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он 
ој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из  
угог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чу 
 верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до он 
а каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених година, а с  
дна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не мо 
Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на к 
 па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентимент 
 уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договорила, поче Нурије, да вас позовемо, да пр 
а, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по  
е сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само за нову...{S} Поч 
а јој је била кћи пашина; она је с овом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, г 
ери кад је, без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много 
им скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p> 
у гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка није отишла.{S} Кад се нису  
те оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих десет година, и  
ече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не ка 
у свога живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све говорила), већ само  
 и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што сл 
 би прегризла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девој 
ли како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве.. 
 Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сн 
м за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако се опет опије, и о 
у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо.{S} Ја њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} 
ристид, рече Сафет гледајући обрадовану сестру.</p> <p>— Сафет је Сафет, рече она насмејавши се 
виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричавши „муфтијину причу“ мат 
не бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није 
ад виде непознат ђерђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погле 
ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао 
на!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; зато је на свадби 
за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускиње, па јој би нек 
 зна за већу жалост и веће понижење.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум не 
у ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S}  
 је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{ 
има ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p> 
То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену д 
 Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се нас 
ш не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год 
вно жељени пут.{S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишл 
иди све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад  
ве“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није б 
уд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би п 
што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда прит 
ко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на 
е не огрешимо; а она, моја кћи, нека се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: дв 
ше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је била, за  
мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и о 
учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још дев 
агледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, о 
></p> <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о 
 једна вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, 
кад се пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мад 
на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, 
та ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида: никад више да је не види!{S} Никад! 
ри свести?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад 
ква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S}  
ају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут ско 
така кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је н 
ан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио! 
д венедика; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла си 
ала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="168" /></p> 
 Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрада 
мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и сестрића, на кога није могла помислити одмах чим 
ушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворених у златну кутију, и узб 
ји, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож 
је,“ као да му нешто говораше.{S} Он се сети да он није само пијаница него и злочинац...{S} Он  
их домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер он 
бу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И  
ао да избија дванаест.{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нем 
ка“.{S} Али, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енглеск 
ње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јо 
 пред њу?{S} Обуче се и пође по кући, и сети се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу миса 
} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с 
 ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа <foreign xml:lang="fr">Cousine Laura</fo 
ди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени д 
ли што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и  
 кћер види мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињ 
е!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <foreign xml:lang="fr">saut-de lit 
читељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутањ 
 си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо 
 долазило јој је кад види пријатељицу и сети се њене везе.{S} Мислила је: „Она се заборавила, а 
мрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S 
амазан!...{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад ни 
ма дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S} Једанпут растависмо коње, па један од туге п 
ад помислим да сам испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обел 
штај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му се покорит 
гледају њега ; али кад га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе  
шевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долази п 
</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употреби 
ени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S} Стој 
.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више т 
и он изиђе пред очи као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обуз 
ли да она на њега мисли, или је се и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S}  
дио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спус 
е је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је лукаво испит 
ромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан к 
.{S} Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), ка 
смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је прија 
кривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху  
ад им се приближавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у с 
мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежности, и кад је једном грдила сина 
ас оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо поч 
{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, 
дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договар 
љу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: 
поменике покривене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка ј 
; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је да је он поред ње и била је срећна. 
p>И после је испитује кад га се највише сећала, кад је била сама или с другарицама.{S} Она му п 
о јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи ником 
и.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Једанпут, сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи  
а где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо 
<p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи,  
тва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколик 
 била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S} Иначе, како би  
, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако 
 Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином  
местила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>С 
</hi>“ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, такође радосно, гошће. 
: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалеби 
о је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није показала рану,  
 каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну 
а обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крв 
ежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа  
ило!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му  
— била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини д 
, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> < 
 после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па  
ече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала  
ште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али 
година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...< 
ак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Well!</fore 
сна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу 
ићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не мож 
ћа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, 
кчији је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дош 
ће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су 
говори брзо као да се жури: „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђу 
стричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говора 
и грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им ка 
ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не см 
ад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а  
осу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутк 
жемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју приј 
ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она  
>Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.</note> <note xml:id="SRP19120_N 
ака лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" / 
ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она  
и, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чу 
 волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на 
е да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала  
ло, чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} 
 али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју  
да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p>  
ш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с беј-аџова балкона, 
њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па с 
е мој, за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говори 
е проговорило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, пл 
ако никад нисам била?!</p> <p>— О, била си.{S} И ја се сећам: кад кудгод одеш, разгалиш се.{S}  
.{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си  
ило, и радовала си се; волела си и била си вољена, и радовала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја 
и син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући крв своје крви, радовала си се; гајила  
 крв своје крви, радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је прог 
ш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... как 
говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хв 
биња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Ш 
шо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је 
ана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву  
м ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и ра 
здух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p>— А 
м ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад ви 
нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} 
, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p 
<p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr"> 
та:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љуб 
си јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да 
Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Са 
— Ја сам паметна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоа 
е по муслимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се д 
<p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не  
Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сути 
. поче он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одгов 
ум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радознал 
.{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала д 
, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фат 
 мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није  
Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p 
е им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила ј 
подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш пешице?“...{S} Питаћет 
о врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно пит 
а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требал 
 са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</ 
 и ја пљујем на лутке, на играчке, које си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, 
S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, ста 
, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{ 
 „Ја знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим 
} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте. 
тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ? 
 и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p>  
 <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ари 
 изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим! 
уски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говор 
иче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чин 
 црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>— Кад 
риште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.< 
Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе 
зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, об 
ета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се  
e> <note xml:id="SRP19120_N43">Ружа: ти си мој славуј.</note> <note xml:id="SRP19120_N44">Коса: 
S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мајчиц 
ј је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред 
ли уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за 
 се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S 
Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, д 
 како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, т 
гурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не з 
ем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} 
р само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече  
о хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се 
дравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединица ј 
, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се пре 
а те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји фр 
" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да н 
 насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад 
жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити 
> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоиза 
што у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим, р 
се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошт 
ној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p>—  
 ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући об 
рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато шт 
да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „Мадм 
<p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега  
 ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам сви 
 кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па з 
: „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна ко 
бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат 
 сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман- 
 их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девој 
нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти  
их ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не  
S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта  
.</note> <note xml:id="SRP19120_N40">Ти си луда.</note> <note xml:id="SRP19120_N41">Мила.</note 
1905.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} 
 застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не зна 
удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам 
} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне- 
она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које си  
поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, јер  
еба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му ка 
удим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начитала и свашта по харемима наслуш 
’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу 
испитуј, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Р 
у после вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>О 
та, и против политичког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше  
лико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатм 
 n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претвор 
> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пун 
ма, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко л 
е мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230"  
и у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћеш му као друга.{S} Ми морамо да им се 
„Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам 
ш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмеј 
на.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi 
.</p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје  
на: „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уокви 
чице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још неса 
>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрљени... 
l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи јо 
.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.< 
а од њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени 
остељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој  
/>, како каже Ђулренги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда 
, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „ 
 си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти 
Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривајући г 
о си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкч 
p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма 
> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ј 
остења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... н 
допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри  
 о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што 
евојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и  
и је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи 
 муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је о 
је!{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него же 
спуштеница него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред 
исто.{S} Питаћеш: какво венчање?{S} Зар си с њом живео невенчано?{S} О, не дај Боже! (Опет Бог! 
, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с 
е-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под  
 познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо п 
 Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мај 
који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 1323.</p> <p>Кад и 
ожиљак, она је нежно прекори: „Ето, баш си као дете: да сечеш поморанџу па да се посечеш!{S} Па 
“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, виде да је бео 
, а Олимп је личио па један велики мрко-сив облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом траво 
b n="48" /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипариси, и мислила... о, на шта 
црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак  
скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши.{ 
 сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; сл 
о!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за с 
роз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља  
ећ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима могле 
уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од  
с слободило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади с 
а нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну св 
е, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Ф 
еље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке се 
hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу.{S}  
мокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „ 
 мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му с 
ховим високим оградним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и у 
 ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказ 
тиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују. 
рује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој мах 
дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и м 
 сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дуг 
</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка  
а тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка до 
е...{S} Бесна кучка, да опростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Б 
вши врата осетила је сву свежину ноћи и силан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које  
г на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређа 
ина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет, разуме се жене, све незване, да је гледају: 
г зна откад договарали..........</p> <p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на ли 
рују која ју је носила једном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Ф 
е веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, 
 у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне враџбине, да би она с њеним сестрићем била срећна 
ње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по врату, грудима и глави, новомо 
!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупно 
саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi> 
те, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{ 
ас с њим, па макар ко дошао.</p> <p>Она силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексут 
XIII</head> <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су  
ви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмеј 
рукама и клону на миндерлук.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње 
тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се потпуно прибра, с 
 кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и уч 
шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се  
и <pb n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пр 
анатици, „женски конзервативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле  
им чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није видео, као добар муслим 
е су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац млад 
, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с  
ила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном  
S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментима за свирање; да  
о, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која го 
главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да 
ростор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо 
ена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека п 
ног мртвачког сандука.{S} Белу заставу, символ непроливања крви и свитања дана, око које су се  
 и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, комшиска момчад п 
 до подне да је не пробуди један грлати симиџија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је зас 
из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору... 
лих зуба, некад врло лепа, сад не, врло симпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прав 
 због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара.{S} Потрча 
у карактеристична дугуљаста, коса слова симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шарену кутију о 
p>Пошто су се наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читал 
ице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме... 
 очешљана коса разбарушена, каљав...{S} Син ми је био весео...{S} Дете весело од пића!...{S} Пи 
итва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, 
снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арс 
, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а камо ли кћи-..</p> <p>Кад помислим да сам испрош 
?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чуднов 
аил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мурад-Нури-пашин, а Мурад-Нури-паша...{S} Али, <for 
рслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил-Ахмед-пашин, а Исмаил-Ахмед-паша је син Мура 
 води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман 
 Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд, па се боји његове вике, да жену 
ебо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Нури-пашин, а Арслан-Нури-паша је син Исмаил 
одитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест г 
јем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја бих Богу секла 
у, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и 
 слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обућу пред вр 
 зида, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом ника 
оцу вратила... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се пре 
а си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гледајући к 
м твоја снаха, опрости, забремене, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је муш 
и чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="1 
 на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с д 
ало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вратима види обуће као у обу 
у“ женску обућу пред вратима!...{S} Мој син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу г 
жалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан,  
мазан: код мене по сву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али 
у тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p> <p 
ила је врло невесела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчиц 
омаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико  
јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чу 
белеле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад  
рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И пос 
сестриним умрлим дететом одболовала је; сина јој, јединца, воли као да га је родила; и своје су 
и кад просимо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често п 
ви га доведоше мени.{S} Кад видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша 
риве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фатму.</p> <p>— 
.{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне 
ци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арслан-Нури! 
крвине нежности, и кад је једном грдила сина злочинца.{S} Плашила се и опет се радовала луткама 
ара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по обичају немуслиманских народа који живе у Ту 
 је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио хаљи 
у кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој обли 
ман-бејов отац, ожени свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесе 
 n="266" /> лудог Осман-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли ва 
г сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би у 
а те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била  
то је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, она метну на главу бели башјорти, 
..{S} Ову дугачку причу почела сам због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син в 
одски“...{S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе девојке, значајн 
цу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богатом девојком, како би се оставио пића 
е обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођа 
ша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај 
руги петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</ 
ао њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске х 
 жао Осман-бејова оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} 
да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с друговима...{S} Другови га довед 
а.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и гром 
, моли Мухамеда и Алију да јој сачувају сина од беде, и окрећући главу духну преко једнога раме 
лим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се и бојим.{S} Да је било једно или др 
 лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мар 
донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Пр 
 пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Грехота је ближњега опасти, завидети му, огово 
у на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и 
ајмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на мо 
и у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш 
љда због одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине  
кву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не вид 
Али, зашто <hi>већ</hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим  
а, башјорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, засти 
е ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" /></p>  
</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венча 
 не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар мус 
ом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учин 
, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и ш 
брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости зап 
тице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата  
аницу, пропалицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она  
вим исправи и рече:</p> <p>— А јеси ли, сине, говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат 
, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како почиње једно <hi>илахи</hi><ref target="#SRP 
зи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске 
 Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он 
решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>С 
есну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распит 
о, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И богат.</p 
, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши 
мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, к 
 рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би боље, а он поми 
то чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који  
а говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: не дајеш дете из куће за дан, већ за век.</p> <p> 
е <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је 
инско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S 
ављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама,  
 те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, 
сти, завидети му, оговорити га.{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p> 
понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p 
е, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много  
она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето ни обележје, а камо ли да је било вен 
 а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Ф 
 се изненади и рече:</p> <p>— Ашколсун, сине!{S} Не иде први који је кривљи него који је бољи.{ 
ла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали,  
на рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’ 
и нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, д 
евесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин 
е сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} 
p> <p>— И богат.</p> <p>— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су 
асан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј 
кусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе  
 срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: м 
 ја сам дао реч... "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не 
у се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а крила!</ 
, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја са 
док други не рече.{S} Може бити мислиш, сине: момче је из добре куће, од добре мајке.{S} Ми не  
д другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да на 
не речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага-беј! пре 
еднога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срц 
еколико дана побледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића, пиј! рече му мај 
оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу родитељи молећи.</p> <p>— Аман, ага 
p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да се више нећеш опити, а  
 не говорећи, затварајући очи.</p> <p>— Сине!</p> <p>Он не проговара и не гледа је, а главом да 
 главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога проклетога гра 
алије брату и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радос 
лце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвље 
.</p> <p>Један од бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатм 
у се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— Сине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку 
ати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој баба и с другог прозора 
не...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не нахран 
ила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је  
коче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n="250" 
мнима!{S} Беже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и роб 
ије чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за  
смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јал 
 позва све своје пријатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој 
 своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите  
ују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S} Кад се отуд вратила, била је врло  
кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S 
ша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се разгова 
ћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мај 
а и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде 
...</p> <p>— Долазно ми једну ноћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> <p>— На јави.</ 
обличенима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом  
и: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} Мислила да остане годину, па једва неколико д 
 весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <h 
а Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту 
пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пи 
акши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена ко 
им, <hi>њега</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>И синоћ седење!{S} Звао ме да изиђем, да седим с људима!{ 
 разговор пашиница.</p> <p>— Ја сам вам синоћ све испричала као сестрама по души; ви сте данас  
ио после молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су бил 
е пољупце давала је душа души...{S} Још синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису х 
за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћиц 
ранцуски и енглески.{S} Правила, дикте, синтакса, стил, композиција, литература, како јој је св 
, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, к 
Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он  
ином, тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога Грка с љубавним писмима и к 
.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S 
на се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф 
м-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све  
ала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо 
 с једним гавазом.{S} Ја помислих да је синчић некога европског конзула, те се савих да га омил 
ући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом и 
 па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину масти 
ацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила 
} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у  
Алла’!{S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: 
, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домами 
е су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више 
о енглеско женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајц 
у.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, по 
ном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава;  
то што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </div> <pb n="252 
р, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се дебелом палицом; а ја помислих: ко 
} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад сл 
о гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је вел 
Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми 
ама преко лица и беже... „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распа 
лика, врати је мајци прво јутро; и она, сирота, заведена, седе, седе, док се најпосле не удаде  
 сам због ње, свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека.. 
 писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да жели нешт 
ет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам же 
— Појави се старац.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с д 
, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По с 
е Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше обе девојке и робиња.</p>  
p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Францус 
 мајка</p> <p>29 августа.</p> <p>О моја сирота без отаџбине!{S} О моја сирота без имена!{S} Да  
болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле  
 је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећег 
 књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум 
 па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Бес 
 Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају  
он.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сет 
брочинство по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна 
загушљивој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју мо 
, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Ча 
ада: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна 
Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог 
учен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто 
 с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Мног 
кит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би изд 
говим родитељима да га доводе.{S} Али и сиротињско плаче, с муком га преваре и доведу... досади 
 страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="180" /> сам плаћала његовим  
о бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или је в 
Париз, 4 новембра 1907.</p> <p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти  
невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, просте, без књиге, с иглом и концем, питају х 
целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и ш 
доше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немуслиманско, све се зачуди шт 
сови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганско 
омљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог на мангал да се осмуди, од његов 
</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена  
хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно  
 у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у в 
итана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што ј 
свим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле 
а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам  
 лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке 
 окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се пр 
 хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскопча, распаса.{S 
ју", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене отклањала јутарњу молитву 
рће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, 
оброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила сам пуне дв 
хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опија 
мир.</note> <note xml:id="SRP19120_N95">Сируп.</note> <note xml:id="SRP19120_N96">Слободна.</no 
фу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а ј 
 и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{ 
исмима и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бл 
у у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци,  
 ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ ка 
ед њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху по 
аше, како да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу роби 
анице, себе зову, види се по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама 
а, својим и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука 
S} Опа плаче како обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни 
о ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена с 
 бисмо ни говорили.{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „о 
— за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак  
вљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она  
ко нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало помери 
е паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јо 
узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! и 
се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућ 
ево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се  
у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрела маслинка.{S} Мерсије <pb n="7" /> има  
а једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом ша 
, па би се с децом играла лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била б 
 на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није 
ао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо М 
а, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“, 
три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постеље, да бежи.</p> <p>Она ју је научила кол 
једна Немица, а она лепа бесна бејовнца скаче са свога места и новцима кити робињина разголићен 
ује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: кри 
{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или пр 
 смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада није 
и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S 
и Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он појави, па да скоче 
ишта не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откриве 
сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у баш 
њене очи.{S} Видела да га гледам, па га скидала и метала мени на главу.{S} Да знаш како ми је с 
ма ли кога?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз  
.</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад иде, гледа је кад седа, глед 
 француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби 
...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази 
чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, 
S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да  
.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му при 
 то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух гл 
} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе вид 
собљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјо 
"170" /></p> <p>После свршеног клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Монди 
 то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по б 
е- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рек 
ој коси.{S} Пошто је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увел 
, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је  
Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с вр 
отни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног подножја, и вукла га по прашини, нем 
зор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка 
ало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука 
кутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на  
 јавио ми се европски: поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она  
није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код куће и воли жену, и како  
преливале се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим с 
гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видовит, види нову струју 
муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се зат 
е донесе обележје; али пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна мла 
итна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју ј 
зи је јављено, те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђ 
о за земзем, он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања п 
 моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p> <p>.................</p> <p>Сутрадан  
црвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које д 
нца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> </body> <back> <div type="note 
о, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за с 
 не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз једа 
ницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто  
на: куд год погледам — она, кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си м 
па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљока се крај миндерлука као животиња...</p> <p>Како ј 
з мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> </div> <pb n="86" /> <div type="chapter" xm 
тчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вр 
рља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете годин 
S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац жели да овај брак  
</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђа 
 се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгал 
 прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 јуна 1905.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти 
роменимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљин 
{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто  
у небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), ново 
ве теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије:  
ну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум 
коро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра 
ре што не допушта оволико понижење жене скопчано с неисказаним болом.{S} Да бежи с њим из ове з 
ке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као малу  
остиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ћ 
 на груди, и прислонив своје земљосано, скоро небријано лице на њен бео, нежан обрашчић — запла 
p>— Ја њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет год 
ске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни прост 
му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезд 
 ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је у 
је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p 
ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и 
вадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те  
се пријатно.{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијент 
рслане, мухалебија!{S} Овако добра није скоро била.{S} Једи... сам, кад нећеш с нама.</p> <p>—  
чито Францускињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајра 
{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и ништа не говорећи, задовољно погледа кјучук-ха 
 у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку 
апочиње (и осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где с 
с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав поса 
ћао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намргоди 
, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом г 
аве, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се 
се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вечеру, јел 
, Ахмед-беј и Осман-ефенди, али их ниси скоро видела, па... да им не даш пуномоћје док их не ви 
рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече 
необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм о 
д Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа п 
у их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што  
киња изнесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, 
у, а ови гледају да се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{ 
ирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месец 
устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико  
отово се наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да 
вер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишиц 
веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад  
ајпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што 
..{S} Робиња се не миче, а она изненада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети 
 с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој 
реко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече ша 
цима, претурајући их и милујући их, она скочи да бежи вичући: „<foreign xml:lang="en">It's drea 
тмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину. 
селих жена, с пригушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као  
 <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не пр 
лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут оборене главе.{S} Више није ништа ви 
во, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала 
 <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> <p>— Ја се не бојим ни Бога!  
и побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, 
ужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо њ 
не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој 
, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њо 
 и Рускиње, него се отрезни, расвести и скочи, пређе башту као па крилима...{S} За њом полете г 
а обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>—  
— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо Мерсије. < 
p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не  
не очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, 
празнину и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући при 
 није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S}  
де на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њ 
дну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта  
, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не,  
, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, прилазите им, дрмајте  
ота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње х 
лвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу,  
новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратиш 
кињи и говорила им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енгл 
обљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначко 
елом сликом развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да  
у широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека си 
гле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамидију 
ју.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак,  
еном кола, као да поздравља сватове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па  
ћајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини 
ад их је ошинуо бичем да подигравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и с 
а вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са с 
живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз. 
: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цар 
ућина, те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђердек је из баште, а с п 
о кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n="224" /> део п 
и и да га се боји, да сажаљева, да буде скромна, да не мрзи, да не оговара, да се сећа да је ов 
ст с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад 
 код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о свачему па 
Ђулсу, Ђулзаде ..{S} А кад се оне некад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ари 
им сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом 
бав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се ма 
но, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n="100" / 
ао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим родитељем не преп 
ржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији ре 
ла тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи 
циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа свато 
бећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је 
тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут не 
 се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је пок 
ања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Емине-С 
би забаве, подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{ 
сумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут уб 
мају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност једне зем 
с Арифом енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, остајали су у 
 организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф н 
и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: ку 
уме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет  
жје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоцено је.{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хт 
икад није ни помислила да јој ову дивну скупоцену дијадему, коју је на свадби имала још очева ј 
лости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну  
у и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S} Опет кажем да ове жене имају духа, али немај 
цем и мајком.{S} Робиње јој и даље носе скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму 
цу и поведе је јенђама; робиње јој носе скут необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак 
м свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме пра 
обрадова, али и не покуша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој по 
, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Б 
бе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде 
ин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писм 
p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p> 
ум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, по 
де, госпођо мајко? рече Сафет пољубивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p 
х момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S} Па ви дочекујете 
} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом с 
 лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим 
убим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са  
 да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам  
се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир 
разник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилен 
<p>Она, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и 
м направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, не 
P19120_N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се  
ки, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, в 
 једнога белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене ру 
ела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буд 
 јој долете на раме ; она га нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да вид 
 макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима 
ут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" /></p> <p>— О, добро д 
ела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је 
пком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвен 
љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с аврапама, и много накићена, од свих је лепша, 
немам, брата немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја би 
 у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S 
а ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми га, чед 
>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да је не снађе  
пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се о 
ћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} 
оложен.{S} Осећајући да му је воља врло слаба, по ваздан је седео код куће, али је био расејан, 
 је носила једном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу,  
Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; 
ном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} К 
ишта не рече.{S} Сваким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на  
срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сестри 
 гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једанаестогодишње девојчице постала је здрава 
 зна, могу и да је победим, па после да славим своје јунаштво...</p> <p>Драга госпођице, колико 
розорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песм 
e xml:id="SRP19120_N43">Ружа: ти си мој славуј.</note> <note xml:id="SRP19120_N44">Коса: узми м 
штање шадрвана и песму једног заосталог славуја, јер и једно и друго је растужује.{S} А кад зба 
 се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <p 
лавуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она  
 су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је мно 
рала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секла поморанџу па се посекла 
S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато ј 
 <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они 
ље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла прет 
тачном и уредном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофи 
S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се  
о погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, 
г кога је ослабила, и пролагала се: сад слаже родитеље, после бабу: „Боли ме глава.{S} Имала са 
ети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега 
нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има Бога, и 
 што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад је била 
убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре поруке и „горке поздраве“.{S} Једно једин 
о је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те 
урије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А нене се клатила, и метнула кључ на б 
есеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледал 
 се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао  
ну, кад седим сама на месечини и осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су об 
ртва.{S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубил 
{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је 
 отуд?</p> <p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си  
ри врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у 
е, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију 
ече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову  
ускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је в 
ла си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се 
д радости. „Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, 
бави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерсије, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти  
 ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи 
 Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К< 
по ожаљена; њој се зна гроб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је бол 
садиће му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> 
е и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али о 
>— Зашто отуд?</p> <p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} 
о кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ум 
“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{ 
и што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не каз 
кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би м 
му нисам чула, него друго... *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде 
ref target="#SRP19120_N16" />.</p> <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне ха 
p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S 
 узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетк 
е зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутро 
сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам ис 
ка, Мерсије.</p> <p>— Мерсије?</p> <p>— Слатка Мерсије!{S} Она као с братом.</p> <p>— Ааа!{S} М 
иска момчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливај 
hi>!<ref target="#SRP19120_N11" /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше  
 код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба  
он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути  
 волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зов 
; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка, да је образована, да је готово Европљанка, да ј 
ровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од  
е као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, 
њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала  
="68" /> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не мог 
е мога срца?</p> <p>10 новембра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ј 
 јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих  
е весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јо 
ад каже истину.{S} Како?{S} И да рече: „Слатка нене, венчања ми с њим више нема“.{S} Нек јој св 
осле — мртва, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тре 
ој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као м 
авља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да нис 
ашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја ист 
 један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће 
исмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни 
и; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, з 
ледала, замишљала обе, и зато је рекла „слатке моје гугутке"...{S} И виде: мртву је купају... т 
риза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гуј 
туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пре 
асмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је  
 мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз,  
текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је в 
дам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, затварајући јој уста устима.  
ије: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта д 
ћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница 
с".</note> <note xml:id="SRP19120_N109">Слатки чика-беже!</note> <note xml:id="SRP19120_N110">Б 
овољно насмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „ 
 жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те 
у, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с ту 
и са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести  
 видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирајући њене мелодије, заносе се,  
дравље, за расположење.{S} После, кафа (слатким не послужују старотуркиње) и цигара.{S} После,  
ори писмо па га даде робињи заједно са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи 
етири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кће 
је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, <hi>кузиџијим</hi><ref target=" 
пођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> 
аздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, г 
ниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај 
је љубави. (* На турском постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> < 
лим.</note> <note xml:id="SRP19120_N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S 
е духовним очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, 
</hi>, и познала сам још из далека гроб слаткога де Мисеа: познала сам га по жалосној врби...{S 
и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, како оне обично кажу.{S} Прочита не 
:lang="fr">Poésies Nouvelles</foreign> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита 
тури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ де Мисеа.{S} Робиња отвори писмо, које беше м 
о не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, оч 
се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, ч 
м купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница 
} Да их неко пита да ли се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Он 
е двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, по 
ке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало његов 
p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, теј 
p>— Нисам.</p> <p>— Болесна?</p> <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метн 
није и природније“.{S} Мадам поцрвене и слеже раменима, а она се окрете оној Енглескињи први пу 
а.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало п 
под нос сирће од руже, и њиме ми истрља слепе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{ 
 био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много 
у душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамболским улицама, на  
олела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p 
, шаптала је она у постељи притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана мл 
рце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осма 
 уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене отклањала јут 
 муслином преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су с 
адрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у  
њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не вид 
му сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп ј 
аном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне  
 очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, 
{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад вид 
ло, него у даљину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље п 
а познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Пар 
ознадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S}  
 да појмим.{S} Па они дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам с 
, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да 
 xml:lang="fr">bureau</foreign>, књиге, слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири 
свој пијано, своју библиотеку, кревете, слике европских градова; а кад, преко кровова, црвених  
су.{S} Енглескиња од <pb n="129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан за 
х одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јо 
и лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како ј 
г.{S} И она се овом живописном, веселом сликом развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваниц 
ајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допустити да ми кћи види проси 
дим младожењу!</p> <p>Кад сам му видела слику, ја сам била пала, потпуно изгубила свест.{S} Кол 
кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна девојка 
 ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инст 
 она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можд 
ђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра. 
ике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он 
ојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског живота.{S} Али ни за 
} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури 
икад!</p> <p>— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан см 
а, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је  
ховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка  
ам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, 
 сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> < 
 нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је неброј 
љем, одакле обично гледају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који с 
тра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да  
ари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјортиом: ако би 
загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи нау 
 склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: 
ча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <for 
умбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог турског града, као и оно мртвило п 
е не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу 
огу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. ( 
Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево  
ј цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде јед 
 рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиск 
 да виде.{S} И Мерсије би га познала по слици.{S} Она зна да му је слика из Париза и да је он о 
 Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер он је био прво му 
те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се 
Мадам...</p> <p>Овакви разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S}  
 тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је 
„Поређење <pb n="28" /> служи да означи сличност која постоји између две особе или две ствари</ 
. „Тамо је просвећеност, <pb n="114" /> слобода, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико 
свакако, како „пророци проричу", родити слобода.<pb n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини 
им прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз с 
 али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих  
где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слобода</hi>.{S} После, оволики шпијуни! за тридесет ли 
тава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семи 
аве. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и оса 
на шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други...  
нице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организовање женс 
.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујућ 
ће мужеве на њу.{S} Јер после политичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила  
оспођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две нени 
их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> <p>И загледа се духовним о 
тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припреме за то св 
ас шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она н 
е траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је катанац“...{S} Месец просијава 
анцускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не само дужност.</p> <p> 
а, нико неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођена робиња, немајући коме да се по 
 се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у <pb n="219 
 прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p 
ер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти в 
з Мухамедова доба, школована, начитана, слободна, с људима се разговарала и кад је била млада,  
А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), заповеди јој да иде оцу, гадну, надувен 
, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осман-бејова, и може 
 би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он са 
<p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се  
о: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријате 
ерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди  
а лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог 
S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с  
руп.</note> <note xml:id="SRP19120_N96">Слободна.</note> <note xml:id="SRP19120_N97" /> <note x 
 волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо право, не  
кињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме 
 Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја  
ог великог европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb  
и да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, пор 
ад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба  
а макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, 
и за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна. 
траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Ц 
ра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били слободни, прво бисмо, ми просвећене жене, организовале  
лили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с 
ње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi> 
ста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</ 
а виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, н 
х га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као с вама; али он, и ако млад, м 
спитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто <hi>в 
ије звала), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би бил 
 пријатељици и затражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим 
а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи,  
ва.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима,  
жим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих?{S} Једанпут излете из кафез 
„Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слободној, и још, јавио ми се европски: поклонио ми се  
, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар о 
но што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она 
е уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне,  
оред толике слободе и права, боре се за слободу и право организујући женска друштва, удружења,  
 где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то је 
 ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарин 
 ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода 
е Револуције за Устав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо п 
и?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, за женино право и за све што је европско, једн 
не, добра моја нене!..{S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су 
S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се ба 
опис, у карактеристична дугуљаста, коса слова симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шарену ку 
езин.{S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећ 
елете очима преко дугуљастих француских слова...</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Мила Емир,</p> <p>Ми 
ен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био с 
 крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино. 
Катастрофа коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја ви 
 с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И ви морате као Бог. 
ако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се 
ма, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он осим воде све в 
емо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, рас 
орављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових неда 
у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га пуштати с друговима, да није сам.{ 
брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су  
рав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба 
 и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну соб 
ири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Ма 
 страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву, о 
 се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајк 
 „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} 
тећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше господара и госпође, и двораше их с новим јелом 
 На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: 
или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може ни  
p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, заст 
 удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојк 
кад јој вереник дође из места где је са службом, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: с 
а, <hi>само због жена</hi> растурени са службом по Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам 
с ногу; па пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума, купи  
радан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изненади, кад, враћа 
теља је скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу ње 
, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Паш 
 после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S 
лаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> служи да означи сличност која постоји између две особе  
пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док се није почело г 
 је радила; у честитости је Солуњанкама служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене 
ва.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служ 
 млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S}  
/p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без  
оришту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне т 
 не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој. 
мињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти 
оре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{ 
 су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену  
е на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слутила није да јој је син као заклан, као храст оборен 
ана удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се  
предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада,  
е?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо млад 
да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаш 
позната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<foreign xml:lang="fr">Fort comme la Morte</fo 
 n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се спор 
еј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је 
ети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја д 
афу, да је не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху  
већа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали њини људи, бру 
ци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Мадмоазел Дарно окр 
„Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сестри.{S} Она је била дол 
 прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, 
 деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мисл 
ад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.< 
о да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— С 
а.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља како ју је ова нест 
аш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" /></p> <p>—  
 га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S} А она, и ак 
и... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, к 
етку можеш побећи без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца.  
ек је, својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{ 
 он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако јој падне махрама, он јој је дохвати; ако хо 
, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко  
раду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно осмехну, а Нурије 
рију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер  
/p> <p>— Зар је то <hi>само</hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори,  
не, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не поз 
 и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по  
чи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с к 
з буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те  
репте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове турске песме на старе  
да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве људи, а да их не примају у 
дан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му 
Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини  
е могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук,  
 су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор жена о женама и буне се на уређење хар 
им, кад ми нешто говори мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би  
 и француског.{S} И док се Францускиња, слушајући побуњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они 
 невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он 
шир, њено европско <pb n="8" /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, фра 
ре и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фат 
ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нер 
/p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је било одвратно што  
их домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То 
ећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку, никад не би 
у, књиге нарочито књиге.{S} Она би њега слушала не проговоривши задуго о љубави; али он, засиће 
немо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође веч 
нги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја  
е да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каик 
 јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{ 
 па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док  
 ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign xml 
о!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој ма 
 најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова  
р су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сас 
ече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате биоскоп; али по оним затуцаним 
у историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји из 
, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се  
обиња.</p> <p>Она, не затворивши књигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушт 
ове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесе 
има, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним магарцима, про 
а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују  
ти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице 
p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескињ 
 поврћем на магарцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће по 
одмах све поизотварах, да не осети моја слушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је м 
анцуски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је улазила и излазила.{S} После су  
есна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже нешто 
инови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито ка 
та; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>После многих тем 
али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се  
 кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} 
во пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код к 
егова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где  
и врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, ручак, вечеру; он оси 
па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу 
јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка, и Осману,  
озно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто да се разг 
мо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама д 
село отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног великог  
..</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S} А кад му се загле 
е у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Мес 
е виче, не грди сироту младу женицу.{S} Слушкиње и робиње нису разумеле како ју је назвао, али  
ше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шт 
ан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p> <p>Никад није оволико испољен садашњи тур 
Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се мало 
 чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и сво 
казала.{S} Пошто се нашли сведоци, наше слушкиње, да је завео девојку, он, по нашим закону, мор 
ремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђоше да их преобују, замењујући и 
им прозором жене: нене, мајка, робиња и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да 
ивота изгледао мали.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плака 
светли празник Рамазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} З 
дан нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је  
ри као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на 
S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, гд 
ре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да н 
, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{ 
ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p> 
ма код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не 
шише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху једна др 
љици, да се пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешк 
ори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: 
р домаћица од неког времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, з 
ас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p 
ам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам 
Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојил 
војчицу од својих десет година, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима  
ече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Св 
в <pb n="209" /> потпоручник, распојас, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру  
 и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{ 
и; њене атласке на врх прстију папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама  
ше, а Ариф рече :</p> <p>— Можда сам се смањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као С 
S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драго камење 
о... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она ра 
а, који од жене не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да с 
ла непажња, али, напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их 
ишта не пита, историју свога живота, не сматрајући Нурију за сестру (јер пред сестром не би све 
нај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Данас договор, су 
ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кук 
није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сма 
 књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликов 
вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се 
и, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и врат мирисом од љуб 
е за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча као без душе...{S} Насред њене  
 —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p> 
вамо,“ рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже  
а по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} С 
о од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој н 
 у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде.</p> <p>А Енглескиња прихвати :</p> < 
 а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се 
 пред њом све говори, а ово не може: не сме.{S} Ово је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује  
и јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 ј 
>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умр 
 их позвала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с њ 
направи весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала францу 
 пита.{S} Оне не могу да говоре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће 
није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, н 
е највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје! вели Мерсије.</p> <p 
} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чи 
 је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на 
ар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њ 
ћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме, а камо ли отац, овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али 
 Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду 
чу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да м 
ше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Ми 
едрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она старинска што  
</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, рече Ариф,  
/p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{S} Саме иду  
шко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине,  
{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим  
рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сети се мужа: њега И 
ва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе  
нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p>  
ин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећи, само је, са мном, крадом плакала.{S} Катана 
 пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њо 
идети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је, можда јој није прилик 
ва, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф- 
мир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук 
ашан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Јед 
ј првој прошевини: ни једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац ј 
 зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше не отићи.{S} Пресвукоше се, принеше печа и обук 
авир и енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце нек 
ред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска играчици <pb  
јчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је п 
јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је <hi>нова</hi>.{S} И долазила нам је  
 низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загле 
 лутке, лопте, скакала би, пљескала би, смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се  
то. <pb n="34" /></p> <p>Она се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: ш 
 њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам свирала с 
; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене т 
тиа, да покрију главу.{S} На лицу му се смејала радост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би 
иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она  
дознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „ 
 ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енгл 
м који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам 
ку ситницу плаче, зашта би се други пут смејала.{S} Њена сестра, напротив, сад је говорљива, и  
е чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би неко правио овакве погрешке говорећи тур 
рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне тр 
 неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутра 
учили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: исти 
еди, оно срце што се малочас слободило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину 
а их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати стар 
ле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуби.</p> <p>. 
и на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја оволико озбиљна.{S} Кад би нешто би 
о великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погле 
љинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех говораше 
и пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, бише дубоко 
, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз,  
преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јака стегох 
а, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад ви 
а заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је  
смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ниш 
анум.</p> <p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што с 
а, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говорећи: „Па... <foreign xml:l 
ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да 
ако говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма 
о да купи, промоли главу и искези зубе: смеје се на мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што 
евојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех 
ј се грохотом насмеја, како се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За год 
ин поче онако дрско да <pb n="92" /> се смеје.{S} Кад дође до прага окрете се, готово се сасвим 
ака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говор 
о Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Е 
 само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсије;  
но. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин  
меје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих 
изговара исто као она.{S} И Мис Блак се смеје, јер мисли да слуша себе.{S} И никад не заборавља 
га си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала ка 
дврискује, преврће очима, раскалашно се смеје, пада на колена, простире се по поду, уједа своје 
ле?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си 
и без ичега.</p> <p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p 
јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја 
ако се по многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како 
.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нарочито пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад то 
ин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно пљескајући. 
ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу ви 
ти.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Трећ 
 султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше 
, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим  
 Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија ка 
 ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да б 
 ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она  
дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!</p> 
Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори 
е, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све  
епезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, погледај овамо,“ рече јој  
 гледала и плакала.{S} Друге се свекрве смеју, а ова плаче.{S} Новима и Арифи нико није био бли 
оде, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне друкчије говоре, оне друкчије изговарају<pb  
учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку велику несрећу, која ће  
Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима да говоре, европски очешљане и обучене  
а проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем 
томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јав 
 су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на 
ну, пред њима је грамофон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен гл 
S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отворено 
и један јасмин“.{S} А робиње се радосно смеју и гледају да је преваре да јој пољубе скут...{S}  
анцуска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пу 
врши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{ 
аше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред 
ом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, о 
тну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>С 
о ништа не одговори, већ рече задовољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак 
 <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застид 
преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не осећајући према 
 Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је о 
е пао с душе један терет под којим није смела, из побожности и богобојазности, мислити ни на он 
им Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да 
> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли з 
о јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на г 
p> <p>— Ако се воле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје наг 
е па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасир 
Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрљени...{S} 
д њих не жели ово?</p> <p>— Али како си смела! рече ова не слушајући сестру.</p> <p>— А мени је 
ељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смела!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој сто 
Он је ноћас дошао доцкан, и ја га нисам смела питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што с 
ацело.</p> <p>— Зацело.{S} Никога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала 
о каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због 
и, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? „Ко зна од кога  
 друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога  
} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи раз 
је и воли.{S} Ни њени најрођенији не би смели ништа против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што  
бух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно 
 да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, н 
зијом поменуо о љубави, а сад јој приђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад 
омишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а 
и никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће: нисам могла сачекати ортак 
p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затв 
удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — 
онме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз град где и 
о моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на глав 
?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму 
ше знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем да обучем јелдрме и да на главу метнем башјорти.{S 
!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi> 
ого бриге.</p> <p>— Ја опет волим...{S} Смем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши од 
за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или уб 
лије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота 
оштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија  
н је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} Ваљда не да да се не растуж 
 <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па  
ло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу је, раскопчаћу ј 
 својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју ис 
знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да поменем по правом имену: абдеслија сам.<ref tar 
д муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева 
ломи... виче да нема...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли и 
ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог с 
...</p> <p>Све није смео изрећи, и није смео да је види.</p> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, 
<p>Нурије извињава себе:</p> <p>— Ко би смео говорити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Еми 
н је и сад није имао сву, али ју је бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам да 
су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био как 
о оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је в 
ке ми је и од оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да ј 
и није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум 
рком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатми 
дељу дана...{S} Кад се рашчује, он неће смети изићи пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисл 
ахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо нешто 
S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо ва 
ка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од 
е сећа да је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколи 
едела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срц 
звецкање чампарама, пљескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; р 
ису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхит 
смо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само 
рвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна,  
ејати с неизказаним задовољством и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што 
ад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, на 
ече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— 
p>Она слуша Мерсију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише  
цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је з 
опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.< 
мешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа-Имарета разлеже се „Аллах екбер 
ојави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и  
gn> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Ф 
шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога 
/p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав  
n> понови домаћица а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <fo 
че узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али... плаве.“ — „Плаво ј 
 ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше 
 је врло поцрвенела и смејала се једним смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала ув 
и да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено  
јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А 
о да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да нико не зна, да не пог 
“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу лукаво.{S} Она се попово наљути, али с 
хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи и елеганције царигр 
 реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако д 
какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглескиња: како са 
’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За овим је 
мо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет поче Ари 
о месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским 
жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептицизам.{S}  
..{S} Зове се Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Францускиња...</p> <p>Ово ћеретање пашиниц 
д тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, х 
 његовим <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S 
et="#SRP19120_N23" /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уст 
обар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те зас 
моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама 
е јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, евро 
положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раскопчане, с косама по јастуцима.{S} Ариф је  
еје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— Боже 
</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p 
лас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак нашега муслиманског писма, као сад. „У и 
и пред другове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке.. 
ека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговор 
— никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчањ 
: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, 
атељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот ш 
училе стране језике само да се рекне да смо образоване или само ради стране лепе књижевности, в 
/p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле своје муже 
 неком харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, 
лону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</ 
ајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо најпре видети", а то поми 
 се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} А 
е, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави 
 (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи преко главе.{S} Нисам 
бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега нема!{S} Мерсије ми пише (преко једне 
нила осамнаест година !{S} И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа п 
зом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда н 
n Dieu!</foreign>... ви знате...{S} Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а п 
је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога  
 разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га  
шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Мн 
латка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече робиња 
 чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а  
 гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер 
о, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви м 
удаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!.. 
Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити 
о значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Ја 
раку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S 
.{S} Кад има Нурије, као да ја имам; ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се 
ао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичај 
ја какву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, н 
 Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо  
 отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако х 
>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила...  
рестаде да се смеје и рече:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} 
о, Мерсије.{S} Нама је све готово, и ми смо несрећне.</p> <p>— Кад се понекад размислим како жи 
и млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не 
а који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве навике...{S} И ми смо се о 
а срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} 
е, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И онда, била је вешта стар 
у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живо 
Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матер 
дих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} 
, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од н 
а, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету књигу смем да пом 
шије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањ 
у ергелу и овце.{S} Знаш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој 
а другарица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{ 
 „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ха 
И ја.{S} Обе смо већ зреле девојке, јер смо Азијатке.</p> <p>Гошћа престаде да се смеје и рече: 
ују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљ 
га волим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натер 
 како се каже нашим језиком; но сву ноћ смо седеле и разговарале се, о њему...{S} Пробушиле смо 
 Колико смо се наразговарале!{S} Каквих смо се књига начитале!{S} Да нисам била с њом, ја не би 
е, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S}  
реса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и због тога през 
 кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћут 
: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено 
ећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су 
С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту 
мокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну т 
а прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их прете 
што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец,  
сеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе дв 
уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, су 
розор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уп 
к, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокв 
ука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у ваш 
S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе 
огуркују се смејући се крадом; под оном смоквом седе десетину, пред њима је грамофон: пригушено 
 у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па  
груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на  
их.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара фра 
тну на раме, а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} Посл 
>Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note xml:id="SRP19120_N81">То је страшно 
hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</not 
све на зној; све се измешало, и мирис и смрад; све гуши, заноси, опија; очни капци отежавају, з 
 <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} 
е тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад ни 
 његова бившег зета, и осталом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не  
е од мртва мужа: нису више муж и жена — смрт их је раставила; а од жива: погазио је заклетву и  
у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ћ 
но, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, са 
две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су ј 
мислив да је полудела, а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лу 
обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на зближење и на пад...{S} Јер оне проводе живот 
да у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?< 
не познаде да је решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умр 
 собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скр 
ки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекара, и лекар брзо дође: 
, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења 
а, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји 
руди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се осећало да нам се она ближи.{S} А ја?{S} М 
нет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мал 
 двојица, другови...</p> <p>Свекрва као смрт побледе, али се брзо прибра и рече:</p> <p>— Врати 
погледа је, па кад виде да је бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p 
аче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си видела?! запита је зачуђено.</p> 
Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платна, везе, и ако не зна како в 
 <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а  
e> <note xml:id="SRP19120_N73">Јака као смрт.</note> <note xml:id="SRP19120_N74">Ниједна мисао  
ка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто ут 
 се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по  
 пред Мухамедово рођење или пред његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз  
е подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: мно 
ила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па  
pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не се 
мрт моје мајке није ме више потресла од смрти моје мале, добре васпитанице и пријатељице...{S}  
на!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— С 
И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да  
воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо  
у, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тог 
рти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Ф 
} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију 
а се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и  
к, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку 
дна мисао не може замислити, нити језик смртнога исказати.</note> <note xml:id="SRP19120_N75">В 
рије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка  
икад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се преп 
опет похита кроз она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S 
 онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах ус 
м очима, и жели да се из овога слаткога сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини м 
 да се никад не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека ко 
 Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу оног 
ели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум ст 
каже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова — з 
 све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада ч 
ло верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема  
?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом м 
кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су с 
ко; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске 
постолицу, мисионарку, и јача ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести 
век!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не мога 
те: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с 
ено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства 
ми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде онесвешћена.{S} Родитељи ништа не  
 за Пророком, испустила сам, и ја немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам 
 смеха, после рече:</p> <p>— Није ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и 
И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} 
да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад п 
>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „т 
кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Ш 
вата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска д 
 се не сети, да он, горд на своју мушку снагу никад се не би понизио да дигне руку на жену.{S}  
х гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим нежним рукама ухвати решетке, повуче их,  
м нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако мушко, <foreig 
дставама Ариф понова исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p> <p>... 
и на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву живчану кризу.{S} За две недеље 
 Како побледи, ја се препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Јо 
и сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се 
ити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке 
 наједанпут, изненада, једним страсним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад 
е до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског града, где су жене 
ту и свако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа  
, закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, као да по 
Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет 
и у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман 
 ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико дана била је као на с 
атова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та 
де мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави јој ра 
ро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, оти 
 не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао га, с другови 
огама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма- 
тина, али пуна: родитељи, брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси  
ница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу,  
бадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још,  
и, не пођоше за њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} 
 лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њен 
е части румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она ј 
„а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па 
S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадн 
е позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њен раскид.{S} И ако  
ла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умр 
телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој син одмах стаде мислити 
е би дала да јој други помаже, али њена снаха је њен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије  
 унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њ 
<p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи врата и изиђе.</p> <p>Овај 
.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p 
Он је још обилазио око куће где му живи снаха као покајница.{S} Од „поштених" пријатељица нијед 
туђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да од то 
и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поче се разгов 
епријатељ; ако буде, није лепо.“</p> <p>Снаха поћута, па рече:</p> <p>— Не могу, није да нећу.< 
су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда 
— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече Сафет  
огледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турску жену, и 
к се није почело говорити о вези између снахе и девера...</p> <p>Пре деветнаест година, Али-Раш 
и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, женске а ка 
 од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу, као да је била нека грешница, па д 
шко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву видиш, госпођо мајко!“ 
ињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да Бог да, госпођо ма 
у, коме да јаве?</p> <p>— Јави, госпођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p>  
мајко?</p> <p>— Сестра по души, госпођо снахо.</p> <p>Сафет се насмеја како се ретко смеје, нар 
иће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче 
нцускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарави, по св 
е и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен  
рити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка мо 
 приче, госпођо мајко.</p> <p>— Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај  
ца се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако 
ошчице и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговар 
{S} Мајка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Годин 
pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред 
све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као  
ђи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Нурије оде, а син мајци рече: 
} Свекрва, цариградска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: снаха јој направи „од земље  
сет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, 
ак...{S} Лепа пашиница заплака кад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје узд 
вај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа,  
пита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупа 
а зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јој подвикнуо.{S} Него да по 
и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ј 
епа али врло бела, као да је јектичава, сневесели се.</p> <p>И на енглеском језику отвори се го 
екаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по турским махала 
еше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Се 
ви као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S} И она се овом живописном, веселом сликом разве 
 децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим  
.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, симво 
Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чар 
 се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрч 
е се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џем 
у, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажи 
 мртвачких сандука — платно се бели као снег...{S} Зар вам је остварење сна гробље ?{S} Зар нис 
ница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi 
ом, која показа оба реда зуба белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина  
е према месечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>Н 
алива им се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" />  
ј свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, молим вас, смејати, кад сам ја  
дили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на кап 
 и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мирише земља и дрвеће.. 
 кад се море на месечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав гов 
о лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хан 
 засмеја, као малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати. 
 сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на 
у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале гов 
ања њега: он као на јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; б 
а се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен  
о никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А  
, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубомо 
то лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако си га снила онак 
снила онако, радоваћеш се — зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, 
ранцуски, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пош 
а бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у ве 
р-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер< 
ремирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских бог 
нцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{ 
оћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> <p>— На јави.</p> <p>— Како?</p> <p>— Преко зи 
е сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позн 
се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, с 
росто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S 
ге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненада  
другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву 
их руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше 
кренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завеса, те је ме 
 широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по силном мирису и по многим инструментим 
јрам није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по је 
о...{S} Ја сам му жена.“ Мени се окрете соба.{S} Она ми поднесе под нос сирће од руже, и њиме м 
гим инструментима за свирање; да је ово соба савремене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те савре 
ф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела р 
ци.</note> <note xml:id="SRP19120_N100">Соба за рад.</note> <note xml:id="SRP19120_N101">Побожн 
ени је лепа.{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене  
фама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој о 
к, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и из 
<p>Ариф је данас имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћилимом прострта је постеља, и о 
улренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заус 
урске куће, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве 
ика лимуна, под прозором њене девојачке собе један кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу 
а потрча као без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле 
 магазина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе сп 
ице рукама, па се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже  
а из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:< 
{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољн 
де.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче 
рећна.</p> <p>Он се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и же 
/p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене,  
 дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова миловања, на лицу и  
 се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антериј 
брирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: л 
 страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме... 
p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва бела, на плећима јој се по 
е је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p> 
нутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је у 
анете њом, оне и не опазише да им је из собе нестало једне другарице, најмлађега „начелног приј 
ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! у 
е јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у 
зме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помр 
д њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црв 
оворио или прелазио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвише 
и је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми с 
устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележи 
ена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>—  
огледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијано, своју библиотеку, кр 
 собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице;  
рупама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну  
ди..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и пођоше кућама.{S} 
чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref target="#SRP19120_N79" />, иза једне 
ађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут  
ад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету кл 
руги пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта 
варане су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе зага 
S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега. „Да није 
сли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те ул 
м и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Цариграђанке, чиновни 
ога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молил 
 отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки,  
а! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде б 
 <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! ре 
, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Г 
у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, побеже одатле к 
 прво метнух на главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако н 
p> <p>У <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло ма 
шћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— 
ам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S 
сим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапато 
и је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, п 
 људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплака 
бу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пуш 
у.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него стоје 
 онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне,  
уговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<p 
кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту ок 
ошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена н 
е била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и 
четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n= 
ји их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Ме 
 нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово не 
е у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang="fr">bure 
ерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин те 
а у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице, пљ 
ва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружа 
сти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је  
 не рекавши ни речи, испрати га само до собних врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој  
у познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ од 
стогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљути 
и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Ф 
{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа та 
о некад.{S} Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчи 
аљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина 
 и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</ 
е видевши га изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја 
ошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески, по новој моди, јер француски је  
неочекивано поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А па 
тма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту —  
још жешћи, и неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не с 
и шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћутање:</p> <p>— Мој п 
, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Турс 
видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу 
викиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, 
овори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, 
 топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и 
 врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Р 
ини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих њег 
чиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све мо 
и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, надне 
 преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p> <p 
сане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, о 
сто да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99"  
е француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Дома 
ла и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она  
аборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез 
ебрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за 
ухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она ве 
пати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на оно 
 косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије 
 веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда 
до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после  
p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом 
а је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цик 
ед њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка  
је је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си смел 
{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале  
евши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, 
јена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} А  
није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју со 
ри, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсаде. 
ошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хо 
шло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине но 
и ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; гот 
егде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види  
те, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски 
P19120_N92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли  
рт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје 
 поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави ј 
та златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да не  
i>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том 
па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиот 
неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Е 
рата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулзаде <ref target="#SRP1912 
д руже, ружичаста, кћи ружина...{S} Ову собу ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није  
и — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европљанин!{S}  
у...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорит 
ка, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним женама, п 
е да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, где ми  
лаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу 
јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим с 
S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: по 
 неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{ 
плетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети да ће он 
спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуд 
раћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадовах; <pb  
и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако заз 
<p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели 
е постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бежи: не м 
орити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на 
ка ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода п 
 уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, гд 
иле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прост 
 на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког с 
ред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> А 
 и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цари 
дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим променио: пи 
еколике старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb n="156"  
ј није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месеч 
 говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле  
аше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га султаном,  
у што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо  
 те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метл 
а на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што 
 преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у сал 
д тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, п 
икога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у 
 куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разговарајући  
иди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га можемо н 
едно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{ 
 плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута  
 је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, он 
а нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, 
{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јут 
 куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p 
обу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му н 
ашле.</note> <note xml:id="SRP19120_N3">Собу за јашмаке.</note> <note xml:id="SRP19120_N4">Не б 
hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S 
мљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинула са златног п 
ом хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу,  
а да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нис 
 биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни  
 после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не ша 
.</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, опкољен 
на човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико д 
ма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, 
се малопре смејала кад је видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисл 
како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која је непрес 
 да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на небу, и пуно з 
есеца до пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се 
дмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да о 
имчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог 
тила, него је сву ижљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пре 
е у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и  
ни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла 
бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту про 
з брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама са софама и кафезима.. 
ахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравно 
} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живо 
смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе!{S} Кад  
, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солу 
а је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, з 
 Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а ни  
ата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов х 
умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој к 
стао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала 
пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје 
у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив,  
с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника д 
одговори на писма.</p> <pb n="68" /> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, 
/></p> <p> <hi>Мој дневник</hi>.</p> <p>Солун, 10 шабана 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да в 
њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p 
 јој сву душу обузе, поче друго:</p> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> < 
-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џем 
х скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштва, па ипак свр 
ла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, кафане (она  
 Пролазиле су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, 
 Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај м 
ом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео, а она ту 
из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштај 
це опкољено белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личи 
 сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила Мадмоазел, и Мадам. 
м куда бих.{S} Да ми неко каже да пођем Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Как 
по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште берб 
 праћен зиловима, и певање једне чувене солунске певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кла 
дам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију и белих зуба,  
 једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чу 
ћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где се  
 расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи код к 
 ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре но што с 
а ледини пуној корова, покривене плавим солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су  
 обореним кипарисом као за својим првим солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту 
цу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежн 
опови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Х 
а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, заустави 
S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па  
ло, заустављао се саобраћај: гледало се солунско турско богатство на искићеним колима, на богат 
 да је дамо: ја њега бар познајем, наше солунско дете.{S} Да је дамо да се не огрешимо; а она,  
а те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члан 
љину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље покривено снег 
 пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој ант 
S} Више пута, ја сам видела праву слику солунског болесног харемског живота.{S} Али ни за ово о 
била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S} Њихов ђе 
 с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунс 
позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадб 
.{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне  
е мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цари 
све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили  
p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има овога че 
 у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Има ли то 
 По турским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; а пред 
 то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој сва 
ала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре 
м саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у т 
оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она да 
је су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те бри 
ачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енгл 
о жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су показани ортац 
ене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки д 
јчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му  
еди и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид.{S 
тави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, прексут 
моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја ма 
о не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не бих  
 то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верн 
у милост“ књижевници.{S} Организовали у Солуну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове уз 
ијем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало кр 
другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто с 
еднога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да по 
те“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „го 
нага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном мас 
 пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким се 
јки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући невест 
ице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-те 
кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и н 
етамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу  
вала да јој виде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} А 
а је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А њен отац же 
риградске паше; а где се год састане са Солуњанима, ређа им имена зетових предака и помиње му к 
еститости, та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до пре неко 
чанка, ја се не бих бојала; али, она је Солуњанка...{S} Још није доцкан, сине, није донето ни о 
а сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробу 
кве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљанка.{S} Али, ја се осећам и  
здравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па поседаше, ста 
тише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама.</p> <p>После многих темена и многог ћутања 
пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама служила за пример: црвенела је и кад се пре 
n="153" /> девојке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напу 
да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</ 
е да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и з 
 Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја сам Скопљ 
 зна да није испросио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину нау 
е.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирал 
 стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни  
лаву као да пребраја жице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим  
одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одвоји —</l> 
ари Солун, начичкан трошним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-И 
чне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на проз 
ред једном великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тав 
подупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику је 
ушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом,  
тице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" /> и брат му.{ 
!...</p> <p>Кад ова, помамна, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на 
и: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брз 
иже на лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, разд 
а.{S} За њу је постеља намештена насред софе, а за робињу код њених ногу; комарници су им били  
пу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n="123" /> мишиц 
а себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозором жене: нене, мајк 
оле да једе.{S} Али још није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, сма 
ско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуња 
ву бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и не 
 почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила 
екоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна лампица, она застаје, диже очи к не 
го ортаци, пошто их обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњ 
де без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале  
сто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им је потанко испричала.</p> <p>— Све си учи 
де Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још ниј 
казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџе 
{S} Како се по многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} 
застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма 
дређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељицу, Ариф пруж 
сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лакт 
 сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у ка 
рај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и  
Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве 
лише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да свирају.{S 
ноге ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону,  
е је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омил 
 и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које 
и ханумама које седе на широм отвореној софи поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас иг 
 људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: неколике старице  
доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; бела памучна антерија јој раскопч 
у опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по др 
 и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S}  
е, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и поређаше около 
уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљ 
ад се за све други брине...{S} На мојој софри вечера не разликује се од ифтара.{S} Кад каква го 
S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерал 
RP19120_N91" />, па опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с 
не бошчице, оне пођоше за домаћицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него орта 
 у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке,  
тра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око нене.{S} Видећи је овако веселу,  
дмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад 
ући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, ми 
еџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месеч 
мејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с 
!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S}  
буче се, па са свекрвом и заовом оде на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога дево 
у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтел 
 јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} Пос 
ој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробудимо, 
 рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога прос 
 клавир, који се за ово посело изнео на софу.{S} Док је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, ста 
ни као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним евро 
’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, помену Мухамеда, пређу рука 
се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А шт 
 су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њим 
ве неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива 
утиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Т 
зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мир 
ноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да спава с госпођом мајком.{S} И сећа се свекрвине нежност 
 је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n= 
а се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} На белој постељи, сва у б 
> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе и 
 више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов позд 
n>, заљубио се, па ни једе, ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се,  
у...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се 
ина, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></p> < 
рипремимо...<pb n="162" /></p> <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође 
рећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је во 
p> <p>1 рамазана, око поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном  
 <p>Пред зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{ 
ици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене 
пет одоше на софу.</p> <p>— Емир зацело спава...{S} Да је пробудимо, Нурије, да је припремимо.. 
анума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари она меће  
, код њих руча, код њих вечера, код њих спава: соба му до собе вереничине...{S} И ова мајка, ве 
и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молил 
ем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код Дервиш-бејових на ифтар,  
ино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ј 
оне проводе живот анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане от 
е хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љубави, певаће  
тављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S 
а је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре 
note xml:id="SRP19120_N99">Ложница, где спавају младенци.</note> <note xml:id="SRP19120_N100">С 
ли ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измисл 
ваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају</hi>.</p> <p>Скочите на ноге, ви младе, нове, п 
уна 1905.</p> <p>Прошло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године 
еливала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо измакла и изишла из куће  
ајтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пу 
ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жена огледало се задов 
 је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опе 
ад да не пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Он 
а устане, она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди један грлати симиџ 
 <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— Ни један минут.</p> <p> 
де пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо,  
иљтетима лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескиња од <pb n="129" /> ове слике т 
 се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: 
башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Ко 
/p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела п 
и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спавале.{S} Стражари су их загледали, због капуљаче на  
реме песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад ј 
им Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врач 
се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и гри 
Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па м 
ар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу не познаде да је ре 
очина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу. 
, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, сед 
 <p>Кад попушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под ком 
 постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да с 
 чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</ 
розорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи;  
оно је горе.{S} Има време бдењу и време спавању, време разговору и време ћутању, време плачу и  
де Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, ни 
алан,“ каже Мадмоазел. „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо 
и, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези,  
еткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S}  
ави и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чека 
смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни п 
а не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказан 
о једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те ум 
тише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Х 
љу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на п 
олете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над  
ку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати 
о ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто 
аније видела и заволела га, нити бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако би 
 нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гл 
пско, он растури, испродава, испоклања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књ 
 јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Н 
т и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне беле гаћасте кокоши раскрилиле  
мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{S} Али почињу долазити до свести.</p> <p>— Ја  
 викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темен 
емо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на  
, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено.</p> <p>Солун, 2 јуна 1905.</p> <p>Врло драга  
љда да јој бар на оном свету није ништа сплетено, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене ту 
рачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем  
 уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа 
а прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат,  
ке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{ 
 њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ  
о важно, да отвара некаква велика врата споља затворена катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће 
зера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} 
упу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са си 
.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф их преко 
емала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро било“.“ И мо 
н багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као  
врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где 
и су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене високим папратом, не сећајући се да 
под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне т 
Mon Dieu!</foreign></p> <p>Он се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А 
ошле !{S} Добро дошле! изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело 
димо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да н 
како сам је први пут видео.“ Па опет га спопаде бол, још жешћи, и неописана љутина, јер види со 
не могу.{S} О, да ми није дувана кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол. 
вог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капијама 
лице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне  
д им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} Н 
судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} 
p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S} А за себе мислите да 
на је Туркиња, сентиментална, страсна и способна за најчудноватија маштања.{S} Растужена, она з 
тосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја б 
роз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене високим папр 
мда ниједна се и не сети где иде, да се спотиче о камење које је можда притискивало младост и л 
вало, настала је журба од ранога јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко 
ћом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, јед 
 беле гаћице, женске а као за мушкарца: спрема поклон једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њ 
о чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равноправан онај с они 
је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о времену, како је да 
ложену као њени дарови, као њена богата спрема, као њено одело.{S} А она, опет с оним осмехом ш 
не што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оставит 
 клопарање нанула, лупа сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе го 
биљне разговоре.{S} Изгледало је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припремај 
{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не спремају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, 
.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за овај велики празник?...{S} Умало н 
са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње 
ци што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па од њ 
ј је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љубави, али ме 
} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, францу 
х с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{ 
знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијемо...</p> <p>— Ваш 
немам пред ким да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче н 
S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и 
али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека чов 
змилели се продавци и слушкиње, настаје спремање за ифтар.{S} После се иде на молитву; са свих  
у и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празник Рамазан-Бајрам; роб 
ј каже благо, онаквим гласом као кад се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш 
испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову: косу да ми наместите  
овима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариград 
k will come to see you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на  
е прошета; кад пође ка капији, слуга се спремаше да га прати, кријући се.{S} Али он се врати и  
, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она није девојка.{S} Све се  
киња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, спреми нам јела каква никад нисам окусила (њена кухина  
ође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затв 
де у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очешља је једна мла 
а јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана  
безуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој рођаци, оде без питања, први 
, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни ре 
ад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задовољно пог 
<p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S} Изведе ј 
="253" /></p> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други пут,  
да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и 
пи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, 
лија</hi> - узела "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</note> <note xml:id="SRP19120_N 
тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасполож 
ице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, 
, искашљују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И т 
и, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} Право каже те 
ра...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спремих за пут и зовнух настојника добара да ми да нова 
b n="38" /></p> <p>Кад попушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакву кратку молитву  
 преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових  
72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с ро 
 шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су д 
и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спремљеним као за бал (њу је позвала Сафет, остале је д 
хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он ништа не опази, већ брзо изус 
умином салону искићеном од горе до доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{ 
S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је 
апије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S 
е.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хла 
радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати ње 
?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: 
урчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мас 
> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, 
на, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<forei 
о спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми 
зо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да  
тету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, п 
6" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на  
а, па не мога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију  
се њеној сестричини „нелегалан“ пољубац спусти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки 
еравној калдрми и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бе 
Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њ 
ипломације, него дирају мене.{S} Кад не спустим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, д 
.{S} Благо оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава ду 
е могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са Солуњанкама 
о последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо њих је п 
се све утиша...</p> <p>Необични путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дуб 
бођење харема споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити те 
се диже из мора пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом ш 
једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих р 
турени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платн 
 су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их задави. 
/p> <p>На харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене 
 црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без г 
о кад сам пошао да просим жену коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни жи 
збаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега  
оја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си оте 
причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у бог 
ити Ибрахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} О 
за рамена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући ј 
а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак 
рсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Једна моја другарица поста удовицом  
ки конзервативци и реакционари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од ње нас в 
te> <note xml:id="SRP19120_N106">Штета, срамота.</note> <note xml:id="SRP19120_N107">Гле! гле!  
 ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хаса 
од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <for 
пусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и  
ено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају ја 
сам била с њима, мени је било неугодно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим... 
> <p>— А ја, Нурије, смем, али не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би 
Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају о 
спођици о љубави!{S} Је ли она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа 
е насмеја.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</ 
 иде да му буде жена, већ милосница!{S} Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише нес 
госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да  
у вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије 
="SRP19120_N14">Каква срамота!{S} Каква срамота!</note> <note xml:id="SRP19120_N15">Тетка, мате 
note> <note xml:id="SRP19120_N14">Каква срамота!{S} Каква срамота!</note> <note xml:id="SRP1912 
 што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојк 
једино дете, па оваква несрећа, оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у зем 
у: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, него Солу 
о оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изази 
 истина сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочи 
онако, случајно.{S} Нарочито... биће је срамота.{S} А момче је добро, од оца, из куће...</p> <p 
и више не проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што  
више; али не, ја се ње не бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цар 
S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старц 
ше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамо 
ек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с ра 
ка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енгле 
вет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га наместила!...{S} Боже, к 
еф.{S} Осман се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже о 
рдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као кукавица...{S} Н 
е пашиница проста) не подносе ову грдну срамоту, неисказано понижење, како су то подносиле њине 
сетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни про 
, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (моста од длаке).{S} Да је неко праведан ка 
ј ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу 
> <p>Скопље, 14 јуна 1905.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз кап 
дне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни од свиле, ни од памука, 
свекрви.{S} Мало, па јој Мерсије донесе сребрн послужавничић с ратлокумом и водом, да послужи с 
а мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена антерија, прављена још пре два 
 се појави пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на м 
ом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са сл 
 се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене 
шући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> </div> <pb n= 
ој дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребрним аврапама: кад јој Ђулренги јави да је дошао та 
 година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудрованом лицу.{S} Једну кутију пуде 
чној антерији је, и с кратко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с  
и ограде, и још даље, далеко, позлаћују сребрну коњску оправу, а према њима се сијају коњи сасв 
<p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави,  
томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито 
ли, него као да је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд п 
S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S 
итније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све њене појаве као и то, да он 
ањила.{S} Истина, ја нисам мала, ја сам средња, као Сафет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах  
 жене развијене поређане крај путање до средње капије широм отворене,<pb n="131" /> што су изиш 
„смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошапта:</p> <p>— Ах, сла 
ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па 
пође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, пред женском послуг 
 два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на десном Осман-ефенди...{S} 
несе својим устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењујући на њих, а после их стеже  
 и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ов 
асапин овна рашчеречи, а пред Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чарш 
велика капија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак 
ној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, 
е те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да  
д потребе, да им буду сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима могле су преносити што  
ећајући гриже савести што је остала без средства да учини доброчинство по дужности; да помогне  
шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даљ 
Она му прича како јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад 
оната. „Она је волела Лујзу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-хану 
 Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту з 
 своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за 
и тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој  
е, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погле 
, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи оба 
век су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанп 
риј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукл 
 чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате,  
 како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад ј 
е не би познао отац, ако би је случајно срео.</p> <p>Једно предвече, мајке им не беху код куће, 
сте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшн 
највишег брега.{S} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разг 
о постарио.{S} Улицом је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од њих с пуно мржње.{S} А к 
 трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, братаницу, девојчицу од својих дес 
шко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос, новим певачи 
жње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше 
о, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сестру, брат 
ита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-хан 
ће му крв на очи, распориће првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луд 
а улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад!</p> <p>— Или, 
ивих душа, него кроз гробље.{S} Кад нас сретне какав дервиш, склања нам се с пута, јер он, видо 
} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку сретнемо по заводника, а после: ми смо криве, и нема на 
 да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познад 
p>— Јуче сам видела Жути Врскапут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p 
 памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљиницама, с 
исера, и брзо јој диже дувак: очи им се сретоше, душе им се пољубише: и њој и њему душа је била 
> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p>  
 девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, срећа је Зехрина. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! 
ко поноћи.</p> <p>Он спава, ја не могу: срећа ми отерала сан.{S} Благо оном који воли!...{S} Ка 
е она, па се непрестано смеје.</p> <p>— Срећа! виче Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећ 
ватно, па ипак, било је...{S} Али, моја срећа: он је држао да сам полудела.{S} А може бити да с 
 Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина срећа је жртва мрака и незнања, заврши пашиница и запла 
слити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвешћав 
олим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мај 
чије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џема 
} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>—  
 Мерсије радосно пљескајући.</p> <p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фа 
ад бих говорила, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много г 
{S} После смо почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ари 
Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да пијем, да сам протеран, да ме тетк 
..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Б 
ш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Напи се воде, па опет леже; али ето о 
е најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури 
>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{S}  
<p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф од 
ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам... поче он, па не доврши.</p> <p>— И к 
 види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске и 
p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог  
етнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А ја бих, душо Мерсије, пол 
мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а 
онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на сва 
аде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши н 
-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријатно...{S} Неколико пута, нарочи 
е,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А 
бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{ 
 Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је: што су  
, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је.{S} Доцније само Мадам.{S} После и Мадам и он 
о оном који воли!...{S} Кад се спустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језе 
гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у  
 вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да ник 
ц ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећн 
е, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљ 
е госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хану 
 ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, а после му казује шта је 
чи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> мацкице, како си ми лепа! 
 одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлу 
кама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — ортака.{S} Мис Пирсон!{S} 
ајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n="139" /> <div type="chapter"  
</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S}  
абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Наме 
га... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога  
еде, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узима 
џбине, да би она с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој ду 
хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се зас 
 и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих сво 
е, знала је да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, дове 
S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Како је срећна она жена којој је муж и драги један исти човек!{ 
ng="fr">Mon Dieu!</foreign>“ узвикиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где на 
 је једна млада рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чу 
 сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (је 
ри!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и  
о ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, 
ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, ка 
м.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли 
ли полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећна кад он једе, ја сам срећна кад он спава, ја сам  
 оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам је сад лепа кућа!{S}  
ени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p> <p>Јуни.</p> <p>Снила сам 
тога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја ми 
дођу и пођу по кући, по башти, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као 
евиђена човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<foreign xml:lang="fr">Fort  
<p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p 
мех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној  
сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, т 
<p>Примите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p> <p> <hi>Е 
утра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим ј 
кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није допао, кад 
сети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она? 
а“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чи 
ице, мислила је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n="139" / 
едном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О 
европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, на <pb n="105" />  
} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, 
ашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини  
во чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да с 
ова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француско 
l:lang="fr">Reproche d'Amour</foreign>, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у 
жени виде своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да рад 
нежност једни, друкчије други.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крил 
 <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нури 
 не пробуди из овога лепога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела 
и да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми никад више  
g="fr">Mon Dieu!</foreign>“ узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим развијеним,  
а Јалијама.</p> <p>— Зар нисмо обе биле срећније, Емир?</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад  
Европљанка, доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски позд 
испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих ре 
уби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам т 
Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно, па онда испитуј, рече јој зет.</p> <p>— Нека је 
ку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама  
 соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако је млађа од мене: го 
 леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела ск 
 што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећно 
купи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и ре 
своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се 
 бих дала мужде ономе који би ми вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>—  
м у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило 
 госпођи вашој мајци...{S} Јер ја своју срећу не замишљам без вашег повратка: ви да ме гледате  
зање своје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала 
уше све три.</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије 
да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна ме 
мените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појав 
а васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала 
ај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала 
9120_N26"> <hi>Чевре</hi> - рубац везен срмом или телом</note> <note xml:id="SRP19120_N27">Судб 
 оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Ме 
, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> <p>Ари 
 кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити те 
 n="122" /></p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као с 
> <front> <div type="titlepage"> <p>147 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 147.</p> <p>ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕ 
а на песку.{S} Једна олуја, и зграда се сруши... „Да има Бога, он би ми се јавио кад пођем да п 
која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласн 
 и пио сам ..{S} Ми, младотурци и нове, срушићемо све препреке: оборићемо престоле, поубијаћемо 
ним рукама ухвати решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној дес 
је можда притискивало младост и лепоту, срца пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као т 
шкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеран 
<hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</p> <p>10 новембра.</p> <p>Слатка моја отаџбино!{ 
} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и жену.{S} Али од  
 зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да га ноге 
ка чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, мажену, не даје другу него господару 
“ Па и ја као моја мајка: за време бола срца не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо,  
 духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и 
хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, 
жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо 
 жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир-Фатма</ 
тичке слободе, кад би се она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано,  
 Корана, већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику 
о доброчинство што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гриже савести што је остала  
чинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год  
а, суседе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемским 
 а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он има какву ману, она је не види;  
сију и смеје се, али јој смех не иде од срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише цигаре, спремиш 
а се засмеја, али јој смех није ишао од срца...</p> <p>После додаде:</p> <p>— Јесте ли га ви ка 
p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричн 
почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутал 
дножја, и вукла га по прашини, немајући срца за њен бол, јер није имала свести за свој грех...< 
мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла мислити: код  
а немам снаге да је подигнем, јер немам срца за њу.{S} Ја нисам више апостолица и мисионарка; ј 
 о првом с много жучи, о другом с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се 
бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} Она га зна.{S} Она је волела.{S} Она воли.{S}  
 и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, о 
И она не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није кол 
ита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, с 
{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што 
 ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не б 
и, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је зам 
S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, јагње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски,  
у пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у 
је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочар 
ошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> <p>— <foreign xml:lan 
о тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више ни просте (ова је пашиница проста) не п 
римају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени 
рашно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је залупало необично, и за дуго лупало неисказ 
 им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по си 
шло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у х 
д живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков лист; „разум ми 
S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Ели 
 госпођице, помислите,— ја се надам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, 
де је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција — био је први?{S} И пред очима 
 љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада.. 
лони, и ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S 
иромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би  
е Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, н 
а је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Права муслиманка мири се с пријатељицом о вели 
аслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукл 
ћу је, раскопчаћу је, метнућу јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопч 
 па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јо 
лицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој диг 
Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, пре 
Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и енергично 
ирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, 
розорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад 
 га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно, или је већ кога заволело.{S} Али, зашто  
 Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима  
јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? 
 с балкона, европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она р 
амо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било лудо.{S} После овога, ја прођох Пером и  
е да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, не 
p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног 
не допадне младожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја  
уно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путниц 
не нису могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, п 
и мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало  
 сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћ 
ћан, он се сети њених крила, па му кроз срце пројури нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак  
да и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... 
е могу све да изустим... препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и н 
усти као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мис 
пиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S 
ети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће ра 
, да им пева...{S} Како да пева кад јој срце плаче?{S} Својим лукавим погледима ако опазе на њо 
па на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слушкиња отвори... њен отац!{ 
за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико 
 крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је мајка викнула: „Мерсије, <hi>бир ђо 
нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S}  
ја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по че 
где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа на почетак, и с 
S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено ср 
ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљ 
сује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{ 
ви. (* На турском постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> <note xm 
ote> <note xml:id="SRP19120_N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си 
руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет 
 ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним 
су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а  
о кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна за године.{S} За њену душу године су само у 
{S} Она је волела.{S} Она воли.{S} Њено срце не зна за године...</p> <p>— Простор и време, Емир 
 она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој се и најружнији свадбени обичај ч 
..{S} Слатка моја мајка!{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> <pb n="107" 
S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је 
ирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} 
а, затрепта и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и 
 он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмин 
и се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, 
 слушкиње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало његовом страху.{ 
ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зат 
жиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се...</l> <p>Бакшиш  
S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја с 
После видеше „да га не заноси глава већ срце“, и сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћем 
ите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на  
јом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо?“ — „Срце ми каже, госпођо мајко“...{S} Слатка моја мајка!{S 
p>13 новембра.</p> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Дана 
 руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ла 
} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Ш 
> <p>Некад сам свирала срцем, сад пишем срцем.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Данас... у махрами оп 
е турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су 
људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизујући стихове:< 
 <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним срцем спреми се и оде.{S} Прашине је било мање но други 
д је да изиђеш.</p> <p>Она с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} 
атељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се залечи, и ја с њом залеченом пођ 
рила ју је као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на ус 
вели добра нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не би 
ми смо једна крв, и ако нисмо на једном срцу лежале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да  
 полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово нек 
ла бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: 
уховитошћу".{S} Она говори о духу, не о срцу; па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђан 
Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли 
ав.{S} Иначе је добар, и по нарави и по срцу, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ,  
ју дужност, дужност не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши 
и да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му  
нутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросвећени 
на тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, 
на жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према неком 
 као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити ј 
в је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А  
 за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И 
у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, као да је за 
х је било повише, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, н 
остре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитв 
у из дворишта, па крај отворена прозора стаде: месечина као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ ш 
у, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb n=" 
емоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити? 
геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> 
јатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши га оваквог, она се п 
се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше ко 
ена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекрва извади  
ао да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и он 
о је пуно ружа...{S} И наједанпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target 
аха, опрости, забремене, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мисли 
 се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и  
спретурано надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се  
, заклоњени <pb n="190" /> кишобранима, стадоше пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију,  
на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим 
алдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њином капијом, а она потрча да се намести  
еху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше пред једном великом двоспратном кућом са софама 
инове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих Џема 
аћеним печима.{S} Мало, па пред конаком стадоше двоја затворена кола и из једних изиђе та стара 
ад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цари 
Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „ 
к испод Чауш-Манастира, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, ка 
 скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, госпо 
би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам  
рија, прављена још пре дванаест година, стајала јој је врло лепо према сребрној коси и напудров 
кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати,  
е на смокву пред кућом.{S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхн 
их минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком  
едној његовој књижевничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова рекла 
 се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неб 
ла мени на главу.{S} Да знаш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су 
ад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар 
 видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно нас 
очи!“ Па праг од ваше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, 
сије иде мало потешко, а Емир као да не стаје на земљу, и извија се као змијица; и има глас као 
вода, бели се по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бе 
м мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастиком, принесе му га:</p> <p>— Сине!</p>  
 њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{ 
 прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних  
137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима ј 
то се изгрлише и истапкаше, поседаше на стакленој софи; али се девојке брзо одвојише: одоше да  
 ме све, многе ме познају.{S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал  
ајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој 
 плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама,  
н ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу (ја гологлава не бих 
ти...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке ка 
 тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> пор 
дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа пре 
 каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајке.< 
 као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким ј 
 сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <h 
ио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</ 
.{S} Један женски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Д 
о година, нарочито последње две године, стално на дневном реду.{S} Почеше о политици и о друштв 
оштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика промена у њиној к 
о.</p> <p>Јуни.</p> <p> <hi>Она</hi>... стално иде с њим...{S} Осим Госпођице, ја више не волим 
фанама, и да гледа <hi>Карађоз</hi>.{S} Стамбол је као његов пожар <pb n="182" /> што избије из 
еху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, израс 
, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна мла 
ла,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже о 
оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па се смеје. „Који из Стамбола? 
х старих слепих дервиша што, тетурајући стамболским улицама, на глас читају молитву и гледају д 
иње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на П 
потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак н 
тах као прут: његова канцеларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колска  
идемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај к 
руги.{S} Једни срећни мисле да је срећа станац камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је з 
/p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да  
 нам није обичај, и он ме је натерао да станем на прозор.{S} Стала сам, пошто сам покрила главу 
сман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Станите!“ виче мислима.{S} Насешће му крв на очи, распо 
 убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца,  
ле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђава и занима; и подје 
ови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђава  
теле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богато, раскошн 
путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су калдр 
а румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, 
 шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз  
но Турака, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи 
а већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очеку 
о је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад им 
а, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у пространој ту 
раги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Н 
широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не 
у струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а  
>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа  
ити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, под 
, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{ 
{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не питајући <pb n="243" /> је ништа 
 које их дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target=" 
i>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље дома 
 данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве перси 
плитке ципелице папучама наврх прстију; стара пашиница обу своје које је њена робиња у бочици д 
ну дана пусту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од  
ше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и полако диже покривач, 
а раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато 
е загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је омилова по лицу и омириса јој косу, па оде те  
наљути.{S} Па пустив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не  
ичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љ 
а?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га 
е задовољно осмехну, јер је знао да ова стара која га је очувала, има добро срце, те не опада с 
} Па извињава себе: није била сама. „Ја стара Азијатка према младој Европљанки била сам што нем 
угме од електричног звонцета.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра 
 јер сама нису свесна несреће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — 
њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца 
нас на „јутарње расположење“ доћи једна стара цариградска пашиница и три младе Цариграђанке из  
учених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају,  
мо ли да ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „д 
л</hi>...{S} Обележје јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref target="#SRP19 
 /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то 
његовим порукама, које јој доношаше она стара кадуна; само се задовољаваше виђајући децу сваког 
е то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, ст 
оја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, из 
> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> 
одине, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним младим бејом (нећ 
.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p> 
а, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мач 
 сам била ван себе од радости, а она је стара и слаба. „Ја немам овде наочара, дај, прочитај ми 
уни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој суг 
 боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она има загасито п 
а опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој  
едавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S} Јеси ли видела децу: мећу кап 
тву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не ш 
пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Фатму  
 у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамаз 
, изгледаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он најви 
 богатством. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се  
су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу,  
мо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и 
јер француски је почело поодавно бивати стара мода, обично.{S} Домаћица је женила сина, и по об 
оштовања, као велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким ки 
ше грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, гос 
.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p>  
} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обучен 
љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском заклетвом, Божјом љуб 
оје.</note> <note xml:id="SRP19120_N46">Стара госпођа.</note> <note xml:id="SRP19120_N47">Јагње 
чинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша и клима главом, и ако ништа не разуме.</ 
огнуше главе и одоше на клањање.</p> <p>Стара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и  
 годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p> 
>— Не могу, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми 
 чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сас 
цање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац пред вратима скида обућу, а ови гледају да се он 
 посече дете, рана зачас зарасте; а кад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225 
ћа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се старац.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше обе девој 
ди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама до 
 је свирала <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се  
ти луди појмови, исте глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена  
гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чарш 
хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и з 
 старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задрема 
 не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да б 
рамофон или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се као да су освоји 
де у новомодним европским хаљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотине бор 
и</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав је по плећима задовољно, па оде жени.{S} 
мир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, а по матери Тур 
енади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет  
је косе.{S} Њу, нову, од Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је о 
пуних лепоте, заосталих од једне велике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, полиглоти  
и се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима, и пљескаху, а после одре 
станке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку ис 
дрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипа 
н глас једнога младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслим 
ну свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа  
 ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у м 
међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових  
<pb n="120" /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и свом 
 нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се  
зворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукур 
зним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено лице очараваше све.</p> < 
лијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући је 
рели нар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати  
хота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да 
иња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше.</p> <p> 
S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мал 
о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p> 
одила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више 
! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместише око и почеше да 
о се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама са софама и кафе 
есте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас побијем 
ома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо  
а“.{S} Једног дана, моме оцу дође један стари пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрл 
ј; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно н 
сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијет 
и није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде, није лепо. 
од очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан  
ани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отв 
ћу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија од мене, па ме гледаше зачуђено, пошто сам јој  
часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти мо 
жна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику 
.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сестре ...{S} О кад бисмо били сло 
као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, врло озбиљне, готово брижн 
пут, поведено па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава 
 грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше 
ећ брзо изусти: „Где је Осман (брат им, старији од њих)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-теј 
оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздрав 
инску љубав: с њим је одрасла, од ње је старији две године, а од родитеља је скоро отишао, ожен 
{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он  
, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њених година, али су изгледали мно 
шњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, он је увек 
ен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је миловао.{S} 
у, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо мајко, молим вас... не могу с 
о ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли младој дево 
трио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много  
 темена пред млађима од себе, како пред старијима, као коња: како да држи главу кад се јаше, ка 
са својим врсницима, а он пошао с много старијима од себе: водили га по кафанама, и да гледа <h 
 као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни д 
огора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; друге су  
 што пљеска играчици <pb n="77" /> пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису 
Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога детета не познају, ј 
 одгледавши их, кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} 
тка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима један нов, непобусан гроб...{S} Виде:  
лесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </div> <pb n="252" /> <div ty 
ече, како је обично говорио с децом, са старима, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, 
а, близу је Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом: нико н 
и сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, „старотуркиња", како кажу ови наш 
азумела послуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољство;  
ме да седи ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пал 
 као кипарис, па здрав, мушко, као неки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као нек 
{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су  
разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обр 
д његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црној и сј 
ава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А на свадбу позв 
сле само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) комшике, па  
омодним европским хаљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотине бора и с хр 
арама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, о 
 <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах посл 
ог одела ?</p> <p>— Одело јој је, сине, старинско, али јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: т 
А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би с 
RP19120_N56"> <hi>Каик-отос</hi>, једно старинско турско чешљање.</note> <note xml:id="SRP19120 
.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској турској кући, она овде осети мирис пића, и б 
би, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, 
} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старинском чешљању, она јој је но 
дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target="#SRP19120 
ије.{S} У турској старинској антерији и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је 
.</p> <p>— Ваше оружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље  
и, једна песма страсне чулне љубави, на старинску меланхоличну арију, зачу се из куће пуне весе 
ер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој 
 јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електрични 
 и она прође поред њених гостију, жена, старих, младих, и седе, домаћица се спусти према њој на 
} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Ф 
ва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује,  
 одавно на памет.{S} Од свих песника, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише вол 
ереџама, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца за 
али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамболским улица 
ене.{S} Али једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсе 
а руже и јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На месту г 
е на софу.{S} Она осети сву нежност ове старице и овога девојчета, па јој дође жао.{S} Заова јо 
 месечини се беласају јашмаци: неколике старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише 
о подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук по 
_N5" /> И понова грљење и љубљење скута старици.</p> <p>По здрављењу, по радости види се да су  
 разговарају, полако, „господски“...{S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, 
 настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пи 
е“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискренос 
ила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан данас н 
го доцкан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља 
и за неколико дана, — одведоше је.{S} И старо и младо, и богато и сирото, и муслиманско и немус 
ам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хан 
ма доцкан, много доцкан... старо, много старо, одвише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штого 
одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p> <p 
дали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> 
крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подвриск 
"111" /> Пролазиле су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним з 
 у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије 
нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака 
оћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се венчање.{S} Он је био весео,  
ренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик кака 
и човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ че 
главу, пошто је наместила пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо 
ле одрешише кесе и послаше им по једној старој слушкињи бакшиш.{S} Неколике средовечне бацаху ј 
и ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у 
 Много.{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чул 
а.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старц 
, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Ал 
друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, злат 
није знала.{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фат 
кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оно 
:</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има о 
а, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S} Им 
, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p> 
зан.{S} По турским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрло; 
 затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљањем; кћери, муслиманке из Су 
љу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нове, које он силно  
десетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори да је „хвала Бо 
атила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, н 
>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или зл 
е за једанпут.{S} И онда, била је вешта старотуркиња:<pb n="263" /> позва нас на ифтар, спреми  
 оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старотуркиња, она би већ све испричала робињи; али је м 
 господска жена, старинска муслиманка, „старотуркиња", како кажу ови наши чапкуни протеривани у 
иоскоп; али по оним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би  
 Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старотуркиње метну пред вратима женске папуче мужу непо 
 лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у посл 
а је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице д 
, састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да  
?{S} О, не би.{S} Лажу младотуркиње као старотуркиње.{S} Старотуркиње метну пред вратима женске 
е.{S} После, кафа (слатким не послужују старотуркиње) и цигара.{S} После, разговор, разговор, п 
ој, „новој“, конзервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— 
асмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је н 
о.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ 
се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама ј 
као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у мор 
челе улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да пе пођем!?</ 
RP19120_N99" />.{S} Учинише му се глупи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, имам и бејови, и мл 
кет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— 
его да позовемо Ибрахим-ефендију: он је старотурчин, и муфтија.</p> <p>Муфтија дође, непрестано 
ца понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цари 
...{S} Како се вратила с Јалија, он као старотурчин, реакционар: пење се на јабуку...{S} Сакрив 
>! узвикну она.{S} За кога?</p> <p>— За старотурчина, одговори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>—  
 то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет 
 — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за друкчије 
.{S} И Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на г 
младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је звала „Фа 
 како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи.{S 
а њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са с 
ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестр 
> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, на сед 
!“ виче мислима.{S} Ако виде кога седог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У свако 
ишта не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би готов, он 
ри венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S 
ке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер  
, мајка сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изг 
племић.</p> <p>— Па позовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло 
 је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на 
ана слаће ифтар Рашид-аги, једном самцу старцу.{S} Пашиница не би дала да јој други помаже, али 
ом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја уст 
ио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом. 
 је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне 
ма, и много накићена, од свих је лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка  
не не прави љубазницу и не сматра је за ствар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони нес 
смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си  
ње женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај који угушује слободу? 
овеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме ка 
им, док се мени не допадне.{S} Ја нисам ствар, нисам поклон од сребра, од злата, од камена, ни  
 ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир- 
а нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући пом 
/hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се 
 жена још је вама <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лет 
мима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на лепом поклону. <pb n=" 
му у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Катастрофа коју је претрпело моје срце,  
 жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли на њ као на замишљено драго...{S}  
т која постоји између две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме 
: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ов 
и могу да веселе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обуче 
>, погледа у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осме 
е истерао.{S} Да га питам, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацел 
 се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља 
теља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p>— Ни род 
 пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена  
ну собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фио 
буде, нек се расвесте, нек виде да нису ствари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужн 
аке књиге по једно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини 
 спава, царски сан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> <p>И Нуријина робиња јој 
оворе пред странкињама о овако озбиљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале 
има нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан ш 
на на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те 
манима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те из 
га положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци ка 
инова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Ли 
ваше једну Енглескињу: „...{S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је с 
ена, ни од свиле, ни од памука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад с 
p> <p>.................</p> <p>Сутрадан створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствар 
лим да је <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија младе турске девојке...{S} Он истина 
дврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су створили људи! 
о што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела га, за њега се просила, удавала, он ј 
 кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем 
творила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским жена 
уће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И пон 
у муж и жена равноправни, он жену не би створио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не 
в овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики  
 послан од Бога“.{S} Има Бога, Јединог, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледа 
 очито види у организму ових пробуђених створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у 
а своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике сло 
дајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба  
ркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови  
те ви да радите за своје ослобођење: да сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, 
ад кад рече: „Гледајте ви да радите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у  
, али не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледа 
ле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и 
у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула н 
а, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те р 
Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим д 
 с њим и рече:</p> <p>— Аман, децо, где сте?</p> <p>Они се погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Дру 
p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S 
</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје,  
Ариф је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што  
нио другом!{S} Ја сам добила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две прева 
ши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлос 
 воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи 
 све испричала као сестрама по души; ви сте данас имале времена и да се испавате и да мислите н 
нички говор:</p> <p>— Мис Пирсон!{S} Ви сте видели ове жене!{S} Оне се веселе саме, оне спавају 
ледам га и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час. 
тина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслима 
едно кандило, и од других ствари.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас 
.{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} Ви сте ми, драга госпођице, пред полазак поручили да се ве 
 вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим 
у подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се н 
смели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне с 
ању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите 
.</note> <note xml:id="SRP19120_N75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</not 
 life's delight!</foreign>...</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије гов 
.</p> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да 
> <p>Драга моја госпођице,</p> <p>Да ли сте већ кадгод помислили да сам мртва.{S} Јер, сва ваша 
он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> 
ми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требал 
ли сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треб 
же бити сећате, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана.. 
итам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве 
>— Ханум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године 
и:</p> <p>— Аман, муфти-ефенди!{S} Били сте нам саветодавац, и исповедник, и пуномоћник, и свед 
и сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало 
 узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф 
е, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мис 
ће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S} 
 мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није купила х 
еђу две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове 
ла је : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто ј 
{S} А ми, нове?!{S} О, наши људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренг 
дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас 
рихвати њена сестра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плач 
е, а кад је пробала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве р 
евести не допадне младожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец да 
ељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше на софу.</p> <p>— Емир з 
има) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме г 
 плакати као луда, и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, ј 
м ове младе несрећнице, осети да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а пос 
{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло т 
ћам кад је био дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, 
обудила: збунила је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Т 
ад виде снаху — први пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{ 
 <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чи 
S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је 
уку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те 
а домали, намењујући на њих, а после их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, кју 
Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виде 
кафези (густи као на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивен 
су могле довршити мисао, јер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и с 
по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се:  
а њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове 
малу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. (Венча се с Нуријином робињом, па је одма 
нум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави:  
 мени муку, ја њега волим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:< 
е се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече:.</p> <p>— Ваша кћи је од мога сипа ... бо 
ање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу 
попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-х 
о па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до ср 
 потрча да се намести са својима на дну степеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: ма 
е њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с у 
.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или разбит 
у двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi> 
преко косе, обучена.{S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неко 
а, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана 
ња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седоше  
И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која ј 
 потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а после 
И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: д 
.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо,  
што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мо 
зочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она  
застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јо 
а, а Ариф осети један интензиван бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} О 
откад договарали..........</p> <p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу миш 
ју обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање, па као понеке жене кад до 
 с њим његова кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да 
зишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица промени се, уозб 
сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откриваше да види што никад није в 
у.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механи 
у да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се ка 
је окретала главу да не гледа играчицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичасто 
да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Вет 
ерсије нико не зна:{S} Мадам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле 
ије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљн 
а да види „двоје младих", јер би се они стидели, па би њој било непријатно.{S} После ифтара поч 
аједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад није била 
{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами; али крадом...{S} С грозничавим нес 
 крије се кад га дочекује и испраћа, не стиди се кад из собе изиђе сва малаксала од његова мило 
 она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун 
кући?!{S} Ако ниси љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што  
 се зачуди, после помисли: „Срамота је, стидљива.“ Она је бледа као смрт, не диже очију с платн 
не.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна  
жљубила: и опет кроз Солун иде озбиљио, стидљиво, и опет поцрвени кад се пред њом помене кошуља 
куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и стидљиво рече:</p> <p>— Е, откуд, откуд?!{S} Ја му ника 
ушом, осетила сам по оном болу, по оном стиду.{S} На сваки начин гледала сам да одбраним од пра 
ама са софама и кафезима...{S} А кад се стиже до близу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су  
 енглески.{S} Правила, дикте, синтакса, стил, композиција, литература, како јој је све то мило! 
а Госпођица обраћала је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је 
је велику пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би ј 
клону. <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљив 
ођице, и сад сетих ваших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глагол <hi>разорити</hi>  
и томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим  
{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говори, изгова 
 дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, милу руку, кад не сме да је пољуби.< 
о побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи, да јој не изиђе последњи да 
 се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O yes! 
ала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> 
е у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На софи је била Мадам Аристид и њене кћер 
_N74" /> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо поче 
 /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час 
ко оне обично кажу.{S} Прочита неколико стихова из његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стих 
е <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S} Прочита 
његове <hi>Мајске Ноћи</hi>, и неколико стихова из његове <hi>Августовске Ноћи</hi>, и неколико 
 љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> <p> <hi>Пес 
изиђе, иђаше улицом живо, импровизујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жена још је вама <hi>жена</hi> 
 рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, подиж 
то гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом св 
!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ 
ада!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога! 
усти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја њенога сопственог срца. 
удима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на ул 
 би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из Корана, где је некад, како писаше Госпођиц 
Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондиј 
идели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово напи 
некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi> 
у светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој 
лањам; а нени и мајци мило: молитвом се стишава љутина и блажи јад.{S} Досад, као и све младе,  
ном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: 
а воли га!...“ Ја сам, драга госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор,  
а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је одавно постављен, ашчика повири на врата, па је  
ак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ Казала сам јој, и она ми 
толу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној в 
ко аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи кој 
че, кроз кафез видех Али-агу: стар, има сто година, болестан, једва иде, сиромах, подупире се д 
р од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Дивљаци! жена још ј 
м.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је сто пута горе.{S} Ја осећам и грижу савести.{S} Одох ле 
бав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није волела нашу. 
 Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако мож 
то пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <pb n="30" /> <div type= 
им празно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опе 
} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворених у зла 
а, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну франц 
а и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти побор 
 Мерсије, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је так 
>— На Јалије, мајчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјо 
> <pb n="154" /> <p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} 
} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук  
азук!<ref target="#SRP19120_N106" /> По сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кће 
и Мерсију, и све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге 
жност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и св 
ир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра с муком, јер јој с 
/note> <note xml:id="SRP19120_N57"> <hi>Сто најбољих Песама (лирских) на енглеском језику</hi>. 
да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другар 
то где оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте  
 гостима, Солуњанкама, које их дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с ка 
 раскошно обучених жена, а не седа него стојећи говори: „Покупите сав овај накит, продајте га,  
вечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свил 
алу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске 
не потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разговарајући се с једним младиће 
} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Ко 
јем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш  
во?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да р 
о она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1 
дука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да 
иш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се вен 
 се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот пролази.{S} Иду, и 
оли и који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у 
</foreign> „слаткога“ де Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пут 
ко си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увла 
ти једна која са својом претпостављеном стоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је ирон 
копчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang="fr">saut de lit< 
у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти !{S} И кад би смела од оца, она би га ув 
за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да  
ук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака једне наше познанице (њена је својин 
он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређује жену с  
 не може писмо прочитати : не зна...{S} Стојим, сирота, као кривац, не гледам га, а осећам да ж 
ја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је  
м подом, она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, оси 
иња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml:lang="en 
цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с  
-бејове старе комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осе 
ужила за пример Солуњанима више од пола столећа, служила је до пре неколико година, док се није 
 невине заточенице, заточене пре толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наш 
иња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе с 
 округао, црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазеви и плаве Ибра 
, и пред сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били  
лске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ћ 
лским хаљинама из париских магазина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести з 
дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу и 
сном ногом пода се, како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пиј 
ашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско:  
та.{S} Севши <pb n="244" /> поред ње на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њен 
 ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он т 
S} Још кад су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали п 
е, али не изиђе, већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом поја 
че.{S} На обали небројено четвороножних столичица без наслона, ниских, и небројено ханума сасви 
а на серџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> < 
ије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она весело рече:</p> <p>— <foreign  
g="fr">bureau</foreign>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као м 
суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе об 
о развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јо 
е успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах 
 рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе је 
 своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћ 
кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених очију, нему, с робињама 
х корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му приђе без папуча,  
е као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико 
по свакојаким ситницама, по клавиру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским  
оказати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — мир, заврши лекар по 
 мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, 
с речима;</p> <p>— Кали броматиум квари стомак.{S} Натри броматиум бољи је...{S} По једну кашик 
оздрав, и онај дуги и дубоки поглед; по стоти пут се пита, одакле је, где је сада кад она мисли 
 он племић, она робиња: купио је за пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом 
свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им  
и захорило се, наједанпут, изненада, из стотине грла као из једног: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опал 
е у старинским турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме 
ња, какво губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело 
ихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било пријат 
урије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, оче мој, за Божју љубав.{S} Оца нем 
„Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што 
е, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја 
 ненавикнутом на отвореност, много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Да 
тиду до средње капије, ослушкују: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота м 
 згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по е 
ако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосн 
пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лопове, и вођени својим дугачким с 
 је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћа 
амо што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> <p>Џемала нема.</p> <p>„Так!{S}  
е потпуно прибра, свесно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! так!... шест пут 
уме <pb n="278" /> још нису спавале.{S} Стражари су их загледали, због капуљаче на глави, али и 
учен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то 
да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S}  
јем по причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те 
орећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од  
немам, мужа немам.{S} Сама слаба женска страна.{S} Да нисмо он и ја комшије, ја бих сама... али 
 свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, го 
би сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп.. 
меле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} Ариф није била из овога друштв 
} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисл 
и!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као  
} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и он 
на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солу 
урије-ханумину клавиру одсвирала је две стране романсе без речи: <hi>Свршило</hi> се и <hi>Први 
чају:</p> <p>— Ко се појави први с леве стране, срећа је Есмина, рече Мерсије. — Појави се стар 
ијој париској моди: и с једне и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетр 
ом послугом наређаном с једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено као по ли 
сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћ 
xml:id="SRP19120_N84">Сватови с момачке стране.</note> <note xml:id="SRP19120_N85">Живео!</note 
ецу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образоване или са 
 изненада, неочекивано, нежељено с њене стране, као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је 
изненадно, неочекивано, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S}  
да знате како ме је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која с 
 у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енглескиње.{S} Она је и лепша и млађа од м 
дра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуш 
е прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране, бејаше револвер.{S} Видевши њега крвавог, Нуриј 
ма.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођака дошла из Царигра 
е рекне да смо образоване или само ради стране лепе књижевности, већ и ради књига које нам отва 
ељица.{S} После ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац 
 јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S}  
 певачице с гласом мујезина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије пре 
овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, 
 кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона, него дефова, и чудно утиче... 
к на Босфору на анадолској и румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p>  
 узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је м 
 Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p 
м друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, где се вр 
у, само осећају,“ рече јој једном једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Ч 
ца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странкиња, говорећи му језиком који он није разумевао,  
иле једној Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу  
Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница.{S 
 ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајк 
да што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су показани ортаци, то јест по две жене јед 
ширио румено лице: први пут не осети за странкињама празнине, не учини јој се да је остала сама 
: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца оне младе и лепе Рускињ 
се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама је дотле добро, док јој оне не дирну у њена 
је нам отварају очи и ради разговора са странкињама, Енглескињама и Францускињама, да познамо ш 
је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају д 
на; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одго 
i>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке ст 
о до свести било књигом било дружбом са странкињама.</p> <p>Све му казала, само није да волим Н 
 говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним стварима: о правима жене.{ 
 крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ П 
а на клавиру.</p> <p>И она се младима и странкињама све више душом приближује, и како би их поз 
ши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нарочито међу Енглескињама и Францускињама 
е у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше их с 
им антеријама подбрађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: плат 
има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Фран 
ажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} О 
 <p>Особита музика испуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале 
„земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале с 
 стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу и  
играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова како се није  
ре оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је 
е, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава 
росто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, наро 
 „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" / 
уркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и Мадам Аристид са својим лепим кћерима спре 
рвенче недоношче...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда би била друкчија 
ате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она гледа да остане  
о крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шиб 
S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир- 
њу странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће град 
их источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су показани ортаци, то јест 
ести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се п 
 А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом  
вих јела није било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер н 
е, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз сви 
севдаха" губи свест, гледала је попреко странкиње, како путнице тако националисане, <pb n="124" 
су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га 
оћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне странкиње која дођ 
оже опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су к 
ави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафе 
и лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше зачу 
 и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмејавају, и подвикнула би им: на 
 Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој беја 
е, притрчавала је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им скрене паж 
 свекра дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман- 
 не дирају, боје се да није жена некога странога посланика, некога из дипломације, него дирају  
ки конзервативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не оно 
ша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то.. 
те, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали рђаве на 
оручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошл 
дам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене рефо 
ај каик) пређемо на европску страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфо 
lang="en">O, yes!</foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се 
: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седниц 
сјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу к 
е својина тај каик) пређемо на европску страну, на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти 
>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко< 
ђо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S}  
ти се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже да  
и си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћ 
} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао,  
ла од наших жена да осећа и да сажаљева странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада 
че да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечера 
лиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поз 
мана.{S} Она је Туркиња, сентиментална, страсна и способна за најчудноватија маштања.{S} Растуж 
ије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовал 
 одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску меланхоличну арију,  
мо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде: дове 
S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад би заволео неко дете, нико га о 
 тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила пријатељици, д 
лић оне раскалашне играчице која је све страсније и помамније играла што је игра бивала ближе к 
у, лице; и наједанпут, изненада, једним страсним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а  
с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сест 
е.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, 
а им каже збогом".{S} При растанку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби  
ога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило 
зи да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара...</p>  
љуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осети да се она  
 После га опет неколико пута прочита, и страсно пољуби, па најпосле отвори сто за писање, и у ј 
 А он јој дочепа руке и стаде их љубити страсно, махнито; после јој мирисаше косу, лице; и наје 
ље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку  
„Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети 
само, јер га је почела обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за  
ољаваше виђајући децу свакога петка.{S} Страст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да ј 
!</p> <p>Она се болно осмехну.</p> <p>— Страст, моја кћери...{S} Да вам не да Бог да је знате.. 
му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст све је више и више буктала, и њега целог обузела 
ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не к 
ју ни за љубав ни за мржњу него само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин,  
ом силном душевном болу, појави се њена страст за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке  
дину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак  
а.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страс 
.. већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њ 
овидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необи 
та дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она лепа бесна бејовнца с 
 лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла 
виче Нурије.</p> <p>— Ово није љубав но страст.{S} Ја се сећам кад је био дете: друга, кога вол 
Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <hi>живети</h 
 <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} Страстан, Азијат.{S} Европа му није могла изменити крв. 
м свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена ње 
i>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p 
у: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре није била љубав, ве 
е се; биће деце, волећете децу; нестаће страсти, настаће навика: ви нећете моћи један без друго 
вана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, 
а пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не опази.{S} Виде све, па се  
ниси ми више жена!“ Она дршће као прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</ 
{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Ј 
о нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна  
у ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, х 
сели...{S} Проклета мастика!{S} Мене је страх и срамота ме, мајка сам.</p> <p>— И грехота! реко 
распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. „Доктор!“ викну она она 
 на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за Божју љубав!</p> <p>— Закле 
а; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме страх, да ме не прокаже.</p> <p>Кад помислим да је <hi> 
ра, јер с Европљанком је одрасла, па ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено: 
м се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво насмеја.</p> <p> 
ој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без деце, јер зна  
мали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она г 
а кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји не побегну на ч 
обично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто отац видео !{S} О, лудост!{S} Да 
.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је  
смо он и ја комшије, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Ба 
.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, ет 
 баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Боље је да си се претварала, а савест не би г 
е с њега и отишла.{S} Како је није било страх од ње мртве, кад она не сме код мртваца?{S} Али о 
е сад опи брже но прошли пут.{S} И опет страх, бол, плач, преклињаше, грдња, и муфтијин говор,  
стужи него задрхта од некаквог потајног страха.{S} Она је пролетос осетила кад се рађало пролећ 
, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињск 
ја беше бледа као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За жив 
ву, лице.{S} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела  
"84" /> јава од себе...{S} Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говор 
је мајка и <pb n="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко напао  
 слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некакво 
се обема рукама за косу накострешену од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео ов 
 измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и п 
е... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њ 
оговори, нити пусти глас изненађења или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један  
 руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то  
еко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори небо и земља!{S} Дигни се 
о?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа му не рече, и  
и весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече 
у, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове,  
 обично: дерњава продаваца разлегала се страховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћ 
му метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потр 
{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле год нас они ост 
{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима  
.. бош.</p> <p>— Бош?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма  
" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само изишл 
је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку снагу ник 
њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће 
о се малочас слободило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и 
еле успомене: на мишицама модрице...{S} Страшан цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена св 
таџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год когод од тих официра говори 
 не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питат 
 где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би 
ога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као 
сам истински била болесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јако 
ој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозната јој момка, 
главом, и ако ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, реч 
ст, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настави: —Ја ово дос 
 Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек 
 и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{S} Кћи сам Али-пашина; никад нисам пешке пошла 
ола, понесоше га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да  
аде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима св 
 прут, страх је не од смрти, већ од оне страшне речи <hi>бош</hi>.</p> <p>— Сине!{S} Сине! вичу 
у...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизала коса па глави.{S} И овде  
и било доказа; јер они не признају..{S} Страшни!..{S} Је ли признао Ахмед-беј?{S} И после, млад 
ина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази 
р! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Коли 
 трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се 
буњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завид 
 Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим родите 
ругога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а њег 
 Свекрва јој не рече ништа, јер је била страшно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану,  
у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без 
ти срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мршавим и необично белим рукама с врата хамајли 
.“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетил 
ве што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад бих могла да ишчупам младеж и елиф 
 О, да, мили моји, не постим, и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и т 
 на књижевничкој седници, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрад 
њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова једног великог мачка  
тика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено 
note> <note xml:id="SRP19120_N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note x 
 што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честит 
 као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова  
трављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Фатма.</p>  
а сестра, напротив, сад је говорљива, и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} Д 
кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једва дођох.< 
кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле  
.</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав  
 свежа, свака реч нова.{S} Само, ја сам страшно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај з 
, некако свечано, некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам бил 
е, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја  
 јој помогну. „Доктор!“ викну она онако страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима ви 
 духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој је з 
е се, правиле се веселе.{S} Оцу је било страшно, а смејао се, пружајући кћери руку, да је пољуб 
Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="16" /> калдрми, а кочијаш је за 
ећ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему дође веома мило 
ечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићен 
ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф- 
ило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме под 
 је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија од 
ако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило: р 
 улицом замишљен, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, с 
зе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он поче викати на њихово друштво из основа рђа 
екад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двор 
м, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би г 
ини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Об 
А?...</p> <p>Он се смеје, а мајка му се стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} З 
дно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у два маха поди 
вене нарове над својом главом гледаше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Гр 
колачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне  
ад њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p> <p>— Да 
ела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на соф 
дан гости, долазише на добродошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и п 
120_N71" /> и каик-отосу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала 
te> <note xml:id="SRP19120_N11">Горпођа стрина.</note> <note xml:id="SRP19120_N12">Добро.</note 
> <p>— Збиља, је ли се помирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече о 
риће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: 
 у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке,  
р им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише увезану рук 
рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуња 
ef target="#SRP19120_N69" /> ето његове стрине с обележјем.</p> <p>Мајка га слушаше клатећи се, 
ребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само  
дала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да 
оћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил 
ао оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као 
 А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска жена, старинска муслиманка, „старотур 
не, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој  
нчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке 
еч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И стриц му је био Европљанин, али је ипак на овај турски  
 уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих веселих жена, са 
д своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић  
беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конак 
 на ифтар им дођоше њени родитељи и њен стриц и стрина.{S} За време вечере, они јој опазише уве 
никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а  
ица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут...{S} Сна 
л се, као кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао 
, преноси се на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило ка 
ињем се пред Богом да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> <note xml:id="S 
еше две његове рођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу  
госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Обуче се, па отрча на софу да се помази око  
плакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтед 
ишта не каза Мерсији, не само сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубок 
де у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и моно 
 без свеће, седела са својом сестром од стрица, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од  
век, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љубоморне мужеве; а моје пријатељице. 
у обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, зацикаше од радости, и бацивши обруч, потрчаше  
</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-бе 
Четврте ноћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{ 
је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског  
о је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с тр 
, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитавала његова нене, њу  
м камењем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабав 
еда га.</p> <p>— Куда? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече он 
еприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, он 
х зове.</p> <p>Кад оне дођоше, он викну строго, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ов 
}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>- 
личари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафан 
ли: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да учи то 
 просте речи кроз мене прођоше као нека струја...{S} Стајала сам као окамењена, а она ме опет у 
о се готово без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необичном силином, не с 
м се с пута, јер он, видовит, види нову струју крви и живота, и нову душу, и, стар, плаши се од 
ма и младим женама, и осећам неуздржану струју новога живота, која се просто и очито види у орг 
сто обавијала руку, као да је замишљала струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га 
и хладиле су се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више  
л у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше с 
} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} 
ичавши „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то  
 Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене под њеним прозоро 
 абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и сама спреми за молитву.{S} Са ш 
е на џамије и текије...{S} Један женски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, ис 
ило и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и п 
у... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с 
су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 априла, пред вече.</p> <p>И 
Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта 
м обичају, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у ова 
овима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се 
свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливш 
ају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли  
а воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу,  
сплаче, јер сви знају да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше 
 ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се:  
, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жен 
теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би м 
а, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис,  
ушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је био врло леп,  
...{S} Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их с 
згледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо 
е главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, ш 
Па бар да је протеран због политике, да су му конфисковали имање „реакционари“; али овако: он у 
лави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имај 
зила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих дав 
умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја се с њима не бих дружила.{S} С нашима м 
вно овакву.{S} Вечерас, она је знала да су њени односи с Елизом сасвим пријатељски, зато је вес 
ноге што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ништа није 
ади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше Сафет ид 
јке, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога с 
 Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој с 
 својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не мож 
ас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> < 
ао ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључ 
ј на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишт 
ицама на софу.{S} Гошће нису мислиле да су ово јетрве, него ортаци, пошто их обе дочекују.{S} Н 
есне свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га 
извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљал 
ази.{S} Иду, иду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо ам 
 <p>По здрављењу, по радости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унука 
ене високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку ш 
 ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нур 
мшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено са 
ово интиман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад и 
озна да је мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема з 
познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, али кола иду даље, по нера 
д се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем...{S} Ка 
своју жену.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да 
еданпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нов 
твар.{S} Ја сам сад срећна, али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се б 
себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је к 
н Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су оне срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка ми 
арије с веселим срцем; веселе се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главам 
еше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним ути 
 према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени 
иђе смело, дрско...{S} Изгледаше као да су се бог зна откад договарали..........</p> <p>Силан с 
вове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато  
тепенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, та 
хо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, 
 се као да су освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се  
онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки не 
 њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много  
ом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мирис; месец је изгрејавао из једнога ма 
 кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га в 
пиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичас 
о гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не п 
ице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по свој 
ге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о ов 
ече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створио од муж 
тније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и г 
ану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе Солуњанке и неколи 
hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око вра 
 <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, 
познајем...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пиј 
ашан цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела  
интимно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позв 
овничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени с 
рменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе  
ођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристојније и природније 
ије, полудела од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу  
и се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвели га“; њој грунуше су 
дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршис 
p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p>  
ад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих  
му се сад каже?{S} Материна недра могла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који  
.{S} Свуд је постављено за вечеру, јела су сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео 
и, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке 
ији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај  
белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратк 
в харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно неравној <pb n="16" /> 
у да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми и јур 
у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а 
ник.{S} Три дана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од ро 
аћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} 
а <pb n="137" /> с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: 
годне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор 
е се жени“, и врати се.{S} Међу гостима су и две њене другарице, Зехра и Несиме, она мора сву н 
и, како сам срећна!{S} Пред мојим очима су расле и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе,  
о лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање 
моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетил 
та што везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко  
навале овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како  
о се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока< 
ија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p> <p>Свршило се!..{S} Први бол!...</p> <p 
 Солуну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семи 
 се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али кад га се ни 
она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хо 
аротурци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се 
с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушају 
из гробова с препуклим плочама...{S} Па су изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљ 
ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било 
павају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само 
 руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им с 
вадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну мол 
 сасвим приближи, виде да је бео; једра су му личила на крила каквога огромнога лабуда. „<forei 
 Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе 
пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још 
ше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он 
да и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће 
ојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја 
угога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S 
анцускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку ко 
 ишарани разним живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који  
везда на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине  
сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, нера 
ато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је  
ваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње,  
ад је била мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у 
а слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле саме?{S} И ноћу и дањ 
рахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се  
 својим првим солунским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправ 
але да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше 
ости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од  
се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто  
“...{S} Мајка ми је била робиња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми,  
о па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи...{S 
над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале 
 могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамид 
 чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; х 
потом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање 
ам и пакосно им завидим: благо њима кад су веселе!...{S} Насред Мармаре нешто пуче на лађи; кап 
акоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага, моћ, могле с 
е чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут с 
ених очију, осећа његове погледе, и кад су на њој, радује се, а кад падну на коју младу побуњен 
редна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да  
и, и не помирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено  
ости; а за ифтар: сва она јела, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> < 
ећ јој поче причати како му је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је го 
шале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак 
наду их.{S} А како да их не познаду кад су скоро развијене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато ш 
у.. зашто све да вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз те с 
S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу:  
не бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не прогова 
бодне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову  
ду, иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турс 
еделе на софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без св 
е.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна ра 
т, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше ш 
 руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од 
кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа 
Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватит 
адити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он на ово ништа не одговори, 
и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и памет.“</p> <p>Он 
шко, него брат: његова мајка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p 
<p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Н 
 час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од с 
развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са сво 
ио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цари 
нум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нисам Солуњанка.{S} Ја са 
е може опрати — образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да с 
 је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>—  
ије зрнце пржене мока кафе.{S} Па какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога бело 
ога, или јој је ово први напад, и какве су појаве његове.{S} Она му сасвим свесно и лепо исприч 
 храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир као д 
у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На мишицама им, на гр 
 зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих прогов 
ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p>  
 тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим 
ришту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невестин род, и преб 
нцуски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичко 
о, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и  
ерсије је сву раскопча, распаса.{S} Све су летеле, као да им је страх дао крила да јој помогну. 
 није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а  
љица ниједна јој врата не отвара, а све су поштене, осим оне једне...{S} Ако би кадгод изишла,  
 топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша  
уке и ноге.</p> <p>— Здраве руке и ноге су за амалина.</p> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рад 
е“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до дру 
 (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — 
Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се н 
де колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе па 
вађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативци и реакционари, чланови срам 
у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њеном мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој  
ога солунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О 
ило једног великог европског града, где су жене слободне и срећне, ви мислите мало, понеки пут, 
рчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско ј 
штио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје...{S} Ја н 
твара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије од ње, жене му и драге, па је рас 
или страха, већ сама полете конаку, где су слуге.{S} Један истрча пред њу, и видев је гологлаву 
да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у  
Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну прем 
 свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, дру 
 Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?! 
се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у  
же дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише с 
, па од радости заплака.</p> <p>— А где су, душо, моја писма?</p> <p>Она поцрвене, збуни се, па 
же:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и и 
се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак т 
<pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума датог муслиманкама пр 
е, и одвела је до једне велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне,  
е кћи испросила, венчала, он не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где  
 провела више од дванаест година, и где су са мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгог 
тва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерл 
-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потр 
е није постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли н 
 не иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима 
ину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељ 
а достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, об 
 и дивна.</p> <p>— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи б 
, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет и по 
чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с другом у с 
анастира, милим, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад о 
је пуно жена, старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она с 
тејзи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хт 
рницама застајали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз њих појави каква рука  
 сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она з 
ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле за пример многима, било је и таквих с ко 
а: од мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мр 
а се потужи којој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави с 
 нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Со 
га друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између 
инка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве нежности отеле, она се полако 
проливања крви и свитања дана, око које су се скупљале нове, коју сам дизала високо, идући за Е 
па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшил 
цускиње, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити ње 
вде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужев 
, само ишарана лица и руке, јер решетке су врло густе.{S} Па су прошле кроз предсобље и погледа 
 глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених прозора и чуло се т 
 му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахи 
ји је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></ 
<p>Писано је пре неколико дана.{S} Руке су јој дрхтале ]сад отвори друго. ”</p> <l> <foreign xm 
 су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само косм 
 лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескиња од <pb n="129" /> ове слике трже се.{ 
 мајкама, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишља 
и мастан.{S} Њине жене књижевници звале су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној њег 
су виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошл 
амазан-Бајрам; робиње и слушкиње падале су с ногу.</p> <p>Дошао је Бајрам.{S} Зурне и бубњеви з 
заборавити...{S} Преко кровова, гледале су море...{S} Одатле, са залива, с његовог пристаништа, 
 га се нису могле сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је  
але, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој 
њи крај оградног зида, и плачући кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављал 
оји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али, мене не гризе савест: истина сам б 
 Цариграда пре двадесет година, плакале су за обореним кипарисом као за својим првим солунским  
одсецање косе, Аталин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, тражиле „прв 
ти: „Алла’!“</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио. 
адим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се сн 
а сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је зна 
Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су лич 
вати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хлад 
> <p>Пошто су се наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, чи 
 одвојише: одоше да свирају.{S} Свирале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После с 
д подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма вазд 
на, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година  
ије он, враћала им се снага, моћ, могле су ићи за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од 
а средства“: под својим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се 
S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле 
а, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Цариграђанке, чиновничке жене.{S}  
е у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да им не би комарци нагрдили лице и руке, 
ога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога 
 се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале:  
ку, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум да 
тма готово ништа нису говориле: стиделе су се да говоре пред странкињама о овако озбиљним ствар 
ице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке б 
ведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале рук 
“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и н 
ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми је било, да знате, не кад 
 њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> <pb n="43" /> <div  
 све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, 
у само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћн 
дведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S}  
во сасвим прошао, болесничине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна ка 
истичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са 
да се припремају за нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те с 
рале су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из француских  
тну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је ду 
тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф 
ј дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и 
у чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући струкове и антерије.{S} И 
вомодним реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте ју 
ле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало ј 
у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их  
дознале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и  
.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се с њом као пре, јер она је још „поште 
 после неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо коке 
залива, с његовог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Фран 
е као хануме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и 
на се љутила и гадила.</p> <p>Пролазиле су године, од слабуњаве једанаестогодишње девојчице пос 
 потресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из со 
пређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као 
 а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијан 
их идеја и глупих предрасуда,“ говориле су оне мајци, с којом немају готово ништа заједничко, н 
траној арији <hi>Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене,  
 ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко кр 
Золиних романа, они мужеви...{S} Одакле су?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мај 
и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно с 
шкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Ш 
рестано је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мај 
ну Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из француских романа:{S} Грацијел 
едан поред другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених,  
за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мо 
свирале су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, 
талин погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, тражиле „прво зближење” Јули 
 жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али о 
ве су гледале која је најлепша, и нашле су да је најлепша једна млада Енглескиња.{S} И прошле г 
јлепших солунских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза 
идели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријатељице до пријатељице.{ 
, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, најстарија, на млађа, па најмлађа,  
црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним гус 
к лица, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (за 
адожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, 
а платна а ипак печа нису дигле: отишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да  
 она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под је 
обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и вол 
оз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постале то  
пезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полудела!“,  
 оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно ре 
и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше  
е хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако ј 
271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Ра 
једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је  
рис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој 
ардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где не 
здрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихових година.{S} Фат 
 већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), 
тну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше друг 
 Сафет, остале је довела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала гла 
а, жене из ње зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> < 
по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и нерасположене, читале су 
рњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или певају нове турске п 
епота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале дарове, и њу, изложену као 
S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве  
и су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, м 
мишљајући њега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запа 
..</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седел 
цу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после љу 
ду у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову обичају, и слушкиње с робињом приђ 
е, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем  
 харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да људи не би видели жене.{S} А жене гурају с 
би из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с  
ш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој с 
е зна за године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, к 
е, које имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из  
е.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхта 
есечини бели као какво снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису  
просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе су биле у б 
ромуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S 
, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>—  
шли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песник 
ружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривен 
убима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице 
и гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подст 
уби, друге претури и измилова...{S} Оне су све вриштале „од страха“, као да никад нису виделе м 
у знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишл 
али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по  
 човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне, ја сам била несрећна: муж ми се није до 
саме, пред њиховим гувернантама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска играчи 
о их по робињама откривена лица.{S} Оне су претекле своје мајке и ишле, ишле, а кад дођоше близ 
биљним стварима: о правима жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглеск 
е Цариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припрему два велика женска др 
ад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Ца 
дале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле одвратне; једна Немица поређиваше и 
оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне би 
ицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај ње 
ке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год 
ито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да 
е:</p> <p>— Ми смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{ 
то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм 
е пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} 
ама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мајке давале милостињу из кеса, кћери  
ошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њих, мршава висока 
е, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те 
месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба п 
S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непрестано виде једа 
игаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нове?!{S} О, наши  
пет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је гледаху дуго,  
рно и она ноћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна  
 жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, М 
ама какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову конаку.{S} Он је диван 
а музика испуњаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S}  
ије било!{S} За једну софру и странкиње су биле позвате; али све нису вечерале, јер нису могле  
је чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енглескиња.</p> 
ирала <hi>Низамски Растанак</hi>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао  
/p> <p>Док је месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „саха 
сад овако?{S} Мир, необичан мир.{S} Пре су имали још два венчања, па онолики бол, и страх.{S} Ш 
француском језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна 
 пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед,  
ним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих у 
оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их зада 
дао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и по 
, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“.. 
 а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се о 
 с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека 
данпут се раздани — њега нема.{S} Гошће су ми спавале, од дана им направљена ноћ; мене сан не у 
а сваку по јашмак и бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих ш 
, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке ( 
ањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта 
рити њеним матерњим језиком.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле тол 
нум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Да 
не бих дружила.{S} С нашима морам: наше су.</p> <p>Сафет рече брзо и неочекивано:</p> <p>— Пишу 
е с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и  
 питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих  
?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно, ону стран 
гу к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман- 
у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалва 
асвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој 
ирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разуме 
ead>XII</head> <p>Рамазан дође.{S} Први су дани новембра месеца а време је као с пролећа: зелен 
RP19120_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљ 
као да сви посте па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби 
ај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чи 
ријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега па макар...“, и 
Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> < 
 је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ћ 
ају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушкиња, доноси се вода, 
осам била је код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају  
шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста. 
, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне  
ред Касумије оборише главе дубоко: људи су се скупљали на вечерњу молитву.{S} И девојке наједан 
ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и нек 
дну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су љ 
влада паника као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће  
толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе: они својим женама не да 
е и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник 
е, и нема нам опроштаја...{S} Наши људи су...{S} Не знам како да их назовем...{S} Али кажи, бар 
жеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} 
 европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће га.{S} Или, нека се она 
нецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим 
ишла на Јалије, стрицу и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте. 
штво из основа рђаво, с обичајима, који су њима постали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том 
јој донесе два ружичаста табачића, који су много мирисали на љубичицу.{S} Она писаше, оловком,  
то је крију од њене девете године, који су јој пре кратког времена, како је писала <pb n="276"  
е, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни кров.{S} Ишле су једна за другом, на 
екаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се 
оје она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не шт 
а и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{ 
о што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпутицом...{S} И ми смо били млади и имали 
л-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибра 
Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем и много побожност 
не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p 
 ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p> 
ам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма 
 оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, мо 
очеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?. 
о, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли са 
ове идемо за њима, и питамо се: коме ли су сагрешиле?{S} Ја сам сад мирна, и ако се нисам преда 
о богат!{S} Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" 
 старији од ње; други њених година, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове 
чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да т 
ње нису разумеле како ју је назвао, али су познале да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су ханум 
, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога правог турског града, као и оно мртвил 
рости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, 
ли су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни глас 
родаваца разлегала се страховито, звали су муштерије млекари с јогуртом и воћари с поморанџама; 
 Бајрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им ч 
агарци натоварени намирницама застајали су пред капијама које су се помало отварале да се кроз  
анови.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико т 
ке за једра.{S} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала п 
вакви разговори и њима слични понављали су се сваки дан, кад су биле саме.{S} Али, кад су биле  
Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазил 
бом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их домаћица, млада, врло интелиге 
има.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по 
м огрлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку миши 
шли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покриве 
194" /> неочекивано поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> 
 прозори су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од ја 
79" />, иза једне дебеле завесе, седели су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз вио 
 лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Фран 
атму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред другог не говорећи.{S} После су легли у  
су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други он 
столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А арапски емири. 
моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откривену никад.{S} Малоч 
S} Па ипак, Емир, моје је друго: видели су ми очи, видели су ми косу, кроз башјорти.{S} Откриве 
а, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта 
.{S} Али, она се кајала...{S} Пролазили су дани и недеље, она га није гледала, и непрестано је  
кама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућ 
а силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би били они слободни.{S} Док оне 
 чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да 
бичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она ј 
о верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину с 
овови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова ма 
S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, и како да прав 
>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала  
 певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех,  
илима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за ве 
ет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и п 
ла.{S} После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, 
ким даном је бивала слабија, и родитељи су се већ договарали да је воде на „лакши“ ваздух.</p>  
оштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нанесена оному к 
гледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђ 
удила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам са 
 копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али г 
о се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму 
се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{ 
} Док оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у 
ра. „Благо њима!{S} Они њу гледају, они су јој ближи од мене; они њој и она њима!“ Па не гледај 
 румелиској страни оплаках као оца: они су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу ј 
шјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:la 
оцрвенела, збуни се и обори очи.{S} Они су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила ка 
игла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштв 
 заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред  
ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у кор 
 сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња. 
зу Алаџа-Имарета, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а дила 
="278" /> још нису спавале.{S} Стражари су их загледали, због капуљаче на глави, али их нису за 
 дувана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичиц 
ју.{S} На једној стакленој софи прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: с 
 их радознало гледале...</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котр 
манку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него  
S} Њене пријатељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима  
 да је пољуби.</p> <p>----</p> <p>Гости су отишли; њих две су остале „непотпуне“: оне су однеле 
ма раја, има пакла.{S} Земаљске радости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам ј 
, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „жен 
 су сипана, санови, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у  
чи покрила једном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони  
.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш  
, а за робињу код њених ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо  
е, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били Солуњани, један Скопљанац: сви богати.{S} А 
у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У 
дном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет 
ли пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даљ 
 срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили... 
је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задовољства.{S} Он нема очи 
ебо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза  
сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је 
опствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговара 
ати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и  
овима...</p> <p>Цариградски каици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за о 
с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама 
ан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела 
.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто 
 пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на  
заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у п 
стицале на рад њено велико срце.{S} Док су оне биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огр 
ања, спали.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице,  
, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и 
га.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чинил 
очито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S} Као  
еговог дебла куљао је дим...{S} Над њим су кружиле две вране гачући као да су осетиле леш...{S} 
.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а  
ило се као да је просута крв, над којом су летели бели галеби, вичући као да су осећали њен мир 
ој страни, на обали Босфора.{S} Са мном су сви моји: нене, отац и мајка, и Ђулренги...</p> <p>Б 
селе.{S} Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно  
ила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному 
!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су измислили љубоморни мужеви, егоисти, како каже Емине 
ме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим  
свим су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа 
 да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама 
аку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док њи 
а!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад пу 
 нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину францус 
И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као посл 
уде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Нек 
 фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена 
колико свега седам осам писмених, и ако су бејовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, ил 
ијатељице и јетрву и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још  
коро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и та 
 их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви  
 се нисам предала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не 
девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатм 
д „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не мо 
о овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, забо 
од госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем своји 
рдну срамоту, неисказано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа  
ичем, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам о 
и црвеној као крв, или као страст, како су говориле странкиње, а бичеви њене необично дугачке ц 
 се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непрестано чини празн 
мало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и страшне, њој се каткад дизал 
 намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам веселе густе решетке!{S} Кроз њих гледам Њега.{S 
висока ограда!{S} Иза ње је Он.{S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад в 
испричала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале 
е слободне, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда 
дрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Да сам ја јака, решет 
отвори писма.{S} Била су два.{S} О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођи 
ила, нарочито да му се свети онако како су се светиле мужевима, својим неприликама, неке њене п 
и.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да  
Боже, колико нам је вера лепа, а колико су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да 
; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје 
овела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила д 
рапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S} Енглескиња испрва није ништа  
не, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S}  
, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S}  
Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није м 
ога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући длановима помамно.{S} А јед 
му данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богат 
амрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви! 
ало зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште  
младих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају  
оле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале 
као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени  
не три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи  
роз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине ду 
 се један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право 
ст је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на побољш 
 класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па бакл 
 пуно, а ниједна ништа не окуси: за сто су селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној велик 
 Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! она ме не грди, слат 
ари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја.. 
јући длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале 
а не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј 
апије широм отворене,<pb n="131" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред који 
ада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више, ка 
ска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за  
колико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Су 
{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали што и  
о су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пуштамо  
и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био једа 
ом.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње  
, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с  
.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком.{S}  
 својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, 
ра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе уч 
 овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{ 
олазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S}  
вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспита 
Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавниј 
ашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали 
 Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А  
дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђули,  
 се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да седи ко 
 не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друшт 
ама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радов 
зо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч:  
е створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским ж 
љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, С 
!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи  
Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било 
ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледаше з 
 имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна сред 
не једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њ 
те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити весел 
е, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, п 
а...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешт 
ш и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: <hi>Кисмет</h 
ди с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а с 
то се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између  
шле су се кад се добро свануло, и пошто су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у с 
епознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се наразговарале, свирале су симфоније и плакале; а  
.{S} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њ 
ко их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршит 
је ни за ручак ни за ифтар.{S} За ифтар су, још пре две вечери, позвати гости.{S} Најпосле се о 
Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта ниј 
{S} Њене груди биле су разголићене, јер су јој дигли крпу, и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад  
еисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња. 
са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“, једног младог, врло лепог Т 
 на глави, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сен 
ра, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу м 
у сакрише.{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицам 
ст пријатнији су за око, весели су, јер су бели, ишарани разним живим бојама, а седишта су им о 
.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађењ 
одина, али су изгледали много млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесе 
онеспособљени за рад леношћу, и на глас су просили, пружали руке називајући хануме лепотама, су 
у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да уми 
.{S} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена ос 
учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако она пости.{S} Она њему не  
 гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле на мали Кара-Бурну на затвореним колима; а једа 
-Бурну на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је би 
 Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, 
еке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у р 
е у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-х 
а се он појави, па да скоче...{S} И већ су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му 
ануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеле 
ист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и  
ице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су њего 
оворећи нам да имамо оружје свест, коју су нам пробудили наши људи образовањем...</p> <p>— Буни 
Ђулбејаз (она страсна бивша робиња коју су они, пошто им је одробовала седам година, удали за њ 
младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у хар 
!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишљали њини људи, брутални егоисти!</p> 
вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S}  
, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре извед 
заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: „Г 
ред европских музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} О 
дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму 
те с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у кон 
и да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте  
 да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду.{S 
 хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш 
метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је  
 хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао 
играда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она  
о се носи по малим градовима, а на лицу су им груба печа.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у 
свим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да се задржава дуго на једн 
не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост,  
е много да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био ми 
 размази — јединче...{S} Понекад, он се сувише разнежи, и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се 
 њом дружи, јер она је била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикн 
е кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, он се сети њених крила, па му кроз срце  
 причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила онога с ким век  
тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она дете није могла донети; родила га 
иша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у л 
же, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити 
 умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или  
меја се, а њен смех зазвони као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> </div> <pb n="165" /> 
чна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само он 
о?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата и 
с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају ка 
јке.</note> <note xml:id="SRP19120_N20">Судбина.</note> <note xml:id="SRP19120_N21">Лаута.</not 
елом</note> <note xml:id="SRP19120_N27">Судбина.</note> <note xml:id="SRP19120_N28">Харем.</not 
брадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам м 
ерну кћер Ислама: помирила се са својом судбином, предала се вољи Божјој.{S} Нико није ни слути 
да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрос 
 нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас,  
скав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S 
, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати,  
је правио лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па 
ља калаисаном, на којој су били сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од 
мо пијаница него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{ 
ости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад се праштао с ћерком  
и се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив и није лу 
одајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити, нечитана, нико неће дознат 
 нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен бол и грижу савести 
ме драгом.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатм 
ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плач 
мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суза.{S} Њена сестра поклопила се на јастук па јеца; и  
х не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пре 
а.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</p> <p>10 новембра. 
де кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овд 
анум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, н 
ине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплач 
вала <hi>Песма</hi>; а сад додајем: <hi>Суза</hi>.{S} Ова <hi>Песма Суза</hi> остаће, може бити 
ти, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, д 
стано гледајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених ра 
говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми. 
аху над једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target="#SRP19 
ше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Ниј 
Њене паметне очи, избелеле, напунише се сузама још како њен син поче онако дрско да <pb n="92"  
насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну  
м да ми се овлажи лице... сузама, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно пис 
илу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају  
 плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја пл 
уза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму 
амо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурском копилету? 
S} Не могу више, слова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} З 
te> <note xml:id="SRP19120_N61">Збогом, Сузанице, моја ружо бела, која си ме волела осам дана.< 
и једној својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим 
 отвори једној својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— 
час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фа 
е два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и непоцрвенело лице.{S}  
, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">What!{ 
је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, син 
че било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, с 
на Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене зап 
 које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави 
аше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не може да говори, осе 
жан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је  
и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је често обавиј 
и за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два пања,  
</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хан 
 не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хан 
па га поквашено љуби, с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S 
варам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово писмо почела јутрос рано, пис 
моја молба, ни моје преклињање, ни моје сузе, ништа не помаже: отиде с вечери, па се врати ујут 
нило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она је падала ничице и изговарала: „Зар може не 
е! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и очајно рече:</p> <p>— Д 
{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу 
ице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то 
 су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је наспе у в 
ерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проливам своје... што у т 
ци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје чов 
колико за овна...</p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши 
његова друга, и одвели га“; њој грунуше сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајај 
 њој, а сад... више не могу, не даду ми сузе...</p> <p>Ана Жабуле.</p> <p>Ово писмо је дугачко, 
.{S} Ни молба Али-беја, ни брата му, ни сузе материне, ништа не омекша овај камен. „Примио сам  
ћи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S 
оше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна ништа не пита, и 
к.{S} Ариф се силно растужи и, гутајући сузе, приђе јој, седе крај ње и, милујући је, говораше: 
..........</p> <p>Силан стид натера јој сузе на очи.{S} Њему играху на лицу мишићи и доња вилиц 
да као смрт а не плакаше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад  
 и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више зна 
 шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их проли.</p> <p>— Јараби<ref target="#SRP1 
м јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тв 
агње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">What!{S} What!{S} 
S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја сам готова.</p> <p>М 
Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <foreign xml:lang="en"> 
тресене: њено зарумењено лице облиле су сузе.{S} Занете њом, оне и не опазише да им је из собе  
љавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми сви!</p 
ерсије отвори једној својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p 
сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима изиђе.</p 
алочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлиј 
 мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријатељу, променио си се 
 су симфоније и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, црвене 
 стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери образоване.{S} А дана 
и из љубави према просвећености, сви из сујете), прерано је.{S} Прерано је за нашу мрачну земљу 
не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{ 
викнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се М 
д јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори 
?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице, као Арнаутка.< 
кочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S 
b n="224" /> део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лицу су им 
>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце,  
.{S} Мене не поведе; рече да не допушта султан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде 
вропским чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не см 
, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч францу 
атки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, рече и омилова 
к</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: јед 
"SRP19120_C15"> <head>XV</head> <p> <hi>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у го 
турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да 
 султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S} А 
а вам ређам !{S} Још кад су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели с 
ружали руке називајући хануме лепотама, султанијама, драгим камењем, а оне су им прилазиле, мај 
нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене 
 је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, да је остала његова још само недељу 
 остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја нађох др 
 где га мајка мољаше да легне зовући га султаном, зеницом; а он викаше, називајући своју чисту  
та, триста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непро 
И наједанпут, мене поче да мучи страшна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта нас 
њу, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла 
овори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, па с 
у?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима бе 
 Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi 
е у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењ 
ваше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки П 
то да се разговарамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима! 
а чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.< 
руштву страних жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи друштвених правила 
м да одбраним од праведног напада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе  
...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да помен 
е?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само  
ли није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате екипаже солунских богаташа поређ 
тих решетака и високог зида да вене без сунца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух 
<hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хи 
едан глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и оне осетише 
ви ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док  
осе: они својим женама не даду ни право сунца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсиј 
е, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи... 
 <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; <hi>Ариф</hi>, разумна; < 
унца и ваздуха.{S} Она нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад  
p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјуч 
да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка 
језина!{S} На овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим  
 дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због че 
note> <note xml:id="SRP19120_N78">Лав и сунце.</note> <note xml:id="SRP19120_N79">Одељење за му 
да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас  
осле сваког клањања, било дању кад пали сунце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дел 
очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли сунце.{S} А наш жалосни престони град!{S} Изговарајући  
ад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљуј 
ав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Пит 
на, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по свој махали (он ће с 
ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много  
 Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршћ 
нхолију: небо је прљаво сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна се ви 
ј; али, не као мене.{S} Криј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То шт 
ују се.{S} Ја окрећем главу или спремим сунцобран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи,  
стим пече, због врућине, кад не отворим сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују 
 док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темена и радос 
ки обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, он 
 пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у 
ију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим <hi>ишаретом</hi><ref tar 
, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то 
рово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисом, који је осећ 
 мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се ме 
е отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Девојке се за 
куд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што  
ви бол!...</p> <p>Гости се разиђоше пре сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци дру 
се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су 
 учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помисл 
ова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунчеву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се у 
уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кад 
обучене, ненавучених обрва, без белила, сурме и бојадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџ 
м ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, имале су <hi>ладен</hi> 
 неке њене друге од својих мужева: љут, суров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фат 
ба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да 
е, љубомора?{S} Она зна да је и нежна и сурова...</p> <p>Сву кривицу метне на своја плећа, па с 
ти шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи 
њанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше 
 надобијала „слатких поздрава“ од своје суседе; а сад, и од њене кћери ваљда, рече Нурије љутит 
инца, воли као да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што 
дбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектич 
е је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети  
S} Сафет слете низ степенице, да дочека суседу.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећо 
адости, и бацивши обруч, потрчаше му на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, 
ма, с печима на лицу, подрхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су  
но што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога ф 
 очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув 
ошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за оног 
p> <p>А пре неки дан, мој отац метну на сут-анин капиџик катанац, а мајка му ништа не смеде рећ 
ца по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и 
</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, 
атанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је 
ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-а 
м ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не говори.{S 
{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесмо  
и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref target="#SRP19120_N11" /> моја слатка 
нисмо непрестано сами... госпођа мајка, сута, нене, моја мајка, Мерсије.</p> <p>— Мерсије?</p>  
рло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га 
 себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S}  
 колима: принц!{S} И на коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} 
иким празницима, или кад дођу гости.{S} Сута је добила драге госте, сестру и сестрића, и мајка  
а у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показала нашу кућу...{S} Напослетку, он је м 
<p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте,  
 Рамазан да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али ј 
крила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“  
f target="#SRP19120_N11" /> моја слатка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој над 
стао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све 
 волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старинск 
е и крупна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она,  
ено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Ал 
с њим није била мајка...{S} Мени је све сута причала.{S} Он је као Европљанин, а личи на арапск 
да је сан, — заспа.{S} А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто и 
то умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се 
сунчева захода.</p> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж 
мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али- 
а авлију и гледала према капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се 
 повуче да прислони око на пробушен зид сутанин; али се савлада, страх је беше да је когод не о 
 куда бих?{S} Једанпут излете из кафеза сутанина канарина, полете, јадна, према прозору, к свет 
аде на најнижу грану.{S} Мавиш и Памук, сутанине мачке, замаукаше и потрчаше смокви; она прхну  
>— Преко зида.</p> <p>— Чијег?</p> <p>— Сутаниног.</p> <p>— Зашто отуд?</p> <p>— Зашто отуд?!{S 
{S} Покори јој се.“ А мајка, љута, грди сутану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако,  
Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и  
 сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за  
не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено ко 
је и жењен. <pb n="36" /></p> <p>— Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се 
ила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћем 
стидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти,  
у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрву никад није изишла овако.{S} С 
куд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме мужу, да је поред њега и дању и ноћу, 
{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и 
а!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја мајка не говори с 
киње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину ст 
о ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестрић...{S} Стоји му слика код суте...</p> <p>— 
код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Шт 
} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она се не растужи: њеној мајци срце је 
ено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми н 
а рече мачке, она се сети <pb n="44" /> сутиних мачака, Мавиша и Памука, и одмах јој се сети и  
 драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, а 
терији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S}  
м, ја... (Јако поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>О 
се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>—  
<p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, 
 три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетк 
у и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи.. јавили смо... 
и не мислимо на пост.</p> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад  
ити је, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš 
о: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да 
 јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљт 
и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стри 
се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу — колима.{S} Оне нижег сталежа боље про 
лостивих, кога данас може дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева, 
 да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, прексутра Немице.{S} И девојке су се 
походу душе души.</p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по малим гр 
о видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, п 
.</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор! најпосле  
, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге до 
неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућ 
радова и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{ 
нути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће 
е главе...</p> <p>— О, ви нове душе!{S} Сутра... сутра да ми дођете на разговор, и на договор!  
: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није д 
чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref target="#SRP19120_N69" /> ето  
у она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?. 
а кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за после ифтара, заврши Нурије 
аци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатм 
празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb 
а је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, 
рећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулре 
досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама собом издржала пр 
 силно поцрвене, застиде се.</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S 
{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да 
ршила..{S} Ја бих вама писала и данас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, 
у, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за не 
ела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</ 
а бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је.{S} Ни 
нас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</ 
рати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Баш 
и, нарочито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио 
из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у душ 
>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} А  
а црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра! 
апаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p 
је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји спремају без мене за ова 
 сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад 
ати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају ле 
оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом л 
адиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси ник 
гу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} 
></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не 
ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутрадан се отпочело спремање за велики и светли празни 
рзо.“ Девојка више не изиђе ово вече, а сутрадан : пре осам била је код своје куће.</p> <p>Сви  
 воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрадан је бивала блажена, као да је ишла на седмо неб 
ва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p> <p>Пет 
па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ове опет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, х 
а се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети с 
е сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 априла 1 
вао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сутрадан, није знао да ли је вече или јутро: отварао је 
е мајци...{S} Анри је био с њом, она му сутрадан писала: „<foreign xml:lang="fr">Venez à la mai 
:id="SRP19120_C14"> <head>XIV</head> <p>Сутрадан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необи 
ши Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику нема катанца.{S} Преко баште иде  
 очи...</p> <p>.................</p> <p>Сутрадан створи песму у прози, певајући је, као све кад 
ерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу младотурака.{S} О 
ров, — ала јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајк 
о ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није х 
алу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је  
 рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је вели 
e!</foreign>“...</p> <p>========</p> <p>Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, 
нови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима 
 није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доц 
лути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још не вид 
трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она  
.</p> <p>До пред зору са женама, а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним ша 
синоћ је јела врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S}  
 на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, 
184" /></p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S} На столу пуно, а н 
и ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</hi><ref target="#SRP19120_N91" />, па опет седањ 
етири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад виде јад, врати  
оловине Рамазана долазио кући некад пре суфура, некад после; а после: једанпут се раздани — њег 
 оне пристадоше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна 
с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О,  
пуна жеља и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мрт 
е!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха дрва букте, па прегорева, па догорева, па остане ј 
а: срце ми је плакало, а очи су ми биле сухе као пресушени извори...{S} Па бар да је миран кад  
<p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујет 
ви и притисну своје мокре очи на његово сухо лице — кваси га, па га поквашено љуби, с њега пије 
и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</ 
и завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир  
облак изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми 
м.{S} Кажите му да ми се око од суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто  
 и од синова, своје деце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала ка 
дајући душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених з 
, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто 
лико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што н 
, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: мислила сам да 
 и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре 
ше која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само да је  
ију не кријући, а жене...</p> <p>— Али, та је била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две стр 
 Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима више од пола ст 
ћки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све би ми дала!{S} И сад ми 
...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул-Меџидова доба, и ако 
ини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да ми донесе понуд 
, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледим 
кад се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле т 
— он се понова ожени: њој „за инат“.{S} Та друга бејаше заиста красна, али с Османом не састави 
већ историја њенога сопственог срца.{S} Та жена, Мадам Аристид, не воли ни њену велику љубав... 
 овлада један неисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није н 
ј, прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <p 
ворење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: ми 
Ариф.</p> <p>Сафет је прекиде:</p> <p>— Та кућа!{S} Богата истина, али пуна: родитељи, брат, се 
Једнога дана, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар  
.</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана.</p> <p>— Да би сакриле с 
плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та душа, гледајући кроз кафез мене, мисли: „Ето, срећна 
 први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; први пут се запита: „да се није н 
нцуски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, <hi>куз 
и славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: о 
озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи р 
е, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако,  
жем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове се Мадам Ажил. 
 двоја затворена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, 
 је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љуби 
метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну усн 
уће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавш 
уку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Оти 
у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворе 
тво, она је свакоме дала знак да јој је та жена интимна пријатељица и казивала је где је рођена 
ете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сестра по души, 
нило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако за 
 који јој крије све лице...{S} А кад се та кола кренуше, из дворишта овога кућерка наврх Старог 
 соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена наслањала, и који је мирисао на хелиотро 
непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу,  
збуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи на пут к светлости.< 
е из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на кћер наљутила, него је сву ижљубила 
њина разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим 
мом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађе пута и начина да пошаље мени и многима пра 
бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у у 
ла што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем вр 
обом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч <hi>много</hi>, Мерсији је више од бог зна 
тац је друкчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и  
о и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само шт 
ски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер  
ри твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi> 
 о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брз 
Робиња оде, а Ариф осети од кога су јој та писма, па не мога одмах да их отвори, но их спусти н 
ду...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С они 
 мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о којој сањам?“ И наједанпут, као да се расвеш 
i>људи</hi>; а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да  
о...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{ 
рити</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом и Гомор, градови кој 
из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратки 
вај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да 
нке, која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је к 
 свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплашено 
о снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису сетили.{S 
</p> <p>Робиња јој донесе два ружичаста табачића, који су много мирисали на љубичицу.{S} Она пи 
а се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а стидела се да им к 
ис рибе и мастике...{S} Дим се дигао до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зум 
азвесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој п 
ама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и ф 
те на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено 
а прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цел 
љу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет 
ући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слободна (бош), з 
е!“...<ref target="#SRP19120_N72" /> Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Иб 
лдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у бел 
већу, окаде гроб и опет се прекрсте, па тад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: п 
а, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине, да се не огрешиш.</p> <p>И њој би б 
ећ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро 
 у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред софе и поче играти ногама, рукама, <pb 
м човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>х 
жи и елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно поштовања полазе пред њима 
или је протерају из „поштене“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле з 
да нам жена остане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пре 
 деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дворишта.{S} Напољу вика продав 
абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} 
познаника: све истина онако.{S} И он га тада дао својој мајци, она мени.{S} На пошту сам однео  
се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није к 
 пљуну — замрља се реч <hi>Бог</hi>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене  
 Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерил 
реокрет збио, ја сам се препородила; од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја и 
амоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни против наших људи још више; и да припрема за  
Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу  
 није остало за другога.</p> <p>Емир је тада пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где 
 пића!...{S} Пио мастике...{S} Месец је тада био од петнаест дана...{S} Ни моја молба, ни моје  
у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и 
 полети, да га под небом види!{S} Али и тада би јој викнули родитељи: „Завиј се, несрећна кћери 
то што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се дете молило Богу, пре но ш 
а срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман- 
ко ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, мени се ч 
ф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче! 
е, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам из књига познала и о коме ми је толик 
му трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога родитеља за родитеља, а до 
hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи пре 
ју црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве 
у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме подсети на мене.</p> <p>Он прочита писмо и  
огла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењ 
 голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, ни љубичи 
лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај конак нам је најлепши, сута ми причала.“ И он ју је 
то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја сам жива и нестрпљива, па имам обичај да 
ти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и  
а једне наше познанице (њена је својина тај каик) пређемо на европску страну, на страну румелис 
у тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се ро 
, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик за игру, не знајући да са својим малим свакид 
који су ми живот дали и за оном која је тај живот неговала.{S} И плачем.{S} Међу нама се нађе д 
ју се: „Јесмо ли ми нове?“ Али какав је тај њихов смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-б 
као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</ 
шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис  
 она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} За 
ежју...{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку  
нице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Осман-беј!“ И неописана љутина га обузимаше: да га  
вога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет рас 
ну.“ После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало в 
о под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Мла 
јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон ни 
сец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрч 
зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу, не познаје.{S} Моја мајка  
ф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела.. 
Ариф с неисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад с 
.{S} Ниједна није рекла „писао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више н 
кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку 
> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Ал 
 белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang="fr">saut de lit</forei 
, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.< 
тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N87">Вече 
е надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, затварајући јој уста усти 
пама: кад јој Ђулренги јави да је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у  
бу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{ 
смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрмала решетке!{S} Као бог.{S} 
 и врло се обрадовах; <pb n="66" /> јер тај мирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и под 
е учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би  
рве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p>—  
д Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мисл 
ити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли  
 и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам се: „Ја с 
 ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме. 
 А нек пије... само да буде њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се о 
а или неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да 
јер није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахри 
мат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се  
аспитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и из 
на се понова заборави, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сестре, једне старе с 
.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{S} Изгледало је као да сп 
оји, она му не казује само обичне своје тајне разговоре, него и најскривеније своје осећаје, и  
живе душе која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе често само 
јну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју није казала своме мужу, своме другу и пријат 
е су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викн 
, него и најскривеније своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се  
а вас волим, па се зато с вама о својој тајни разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, ил 
је, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} 
лих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, гд 
ко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну. 
к ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој х 
стира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној својој пријатељици што се 
 нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене у 
да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! гов 
збиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „Јесмо  
ку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је 
и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p 
о је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њ 
 Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну ово 
види се, слободи.{S} Она и сад има неку тајну.{S} А досад, она није имала ниједне тајне коју ни 
></p> <p>— Тејзе, ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, так 
радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је...</p> <p> 
 стражареве палице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ 
упање стражареве палице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трч 
ећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S 
<p>Џемала нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Ј 
ца.</p> <p>Џемала нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим проз 
ева палица.</p> <p>Џемала нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануми 
 поморанџу па да се посечеш!{S} Па сад, така лепа рука, а с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ О 
ојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неиска 
} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузимало друго осећање, неисказан гне 
ти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А и он је леп  
сом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се за 
е тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... со 
пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због дувана или због сина.{S} Око вечерње, 
била је изнурена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да л 
устила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лиц 
 скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде мало потешко, а Емир 
ног пријатеља?</p> <p>— Нисам, мајчице; такве се ствари не казују ни брату ни пријатељу.</p> <p 
</p> <p>— Глупост!{S} Која вера још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} За 
ла... отерана.{S} Мој несрећни син због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, тр 
измириса лице, наведе јој многе примере такве несреће, кривећи више него икад њино друштво, узд 
а да зову мужа на име као ђаурке.{S} Из такве куће, а мужа:{S} Осман!{S} Осман!{S} Као ђаурка!“ 
ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их б 
као и међу људима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према к 
е Нурију као жена. „Да Бог да се затрли такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не 
и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила 
која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више страна Новога Солуна.{S} 
код непознатих оговарају мужа.{S} Има и таквих које оговарају и своје деце оца.{S} Мени моје пр 
аиста биле за пример многима, било је и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити.  
и их грдили.{S} Па, замисли, и ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хр 
е бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи д 
идбу за непуне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад  
н!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а 
ш, биће доказ да много на мене мислиш," тако сте ми рекли.{S} И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi> 
ну (и ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог  
дела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни в 
</note> <note xml:id="SRP19120_N37">Да, тако је.</note> <note xml:id="SRP19120_N38">То је глупо 
рзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опа 
нцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештај 
 да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, да се крај оца и с 
понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји  
готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци. 
p>Новембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли пр 
 журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехота!{S} Глупост!{S} Ово су из 
епог села босфорског, да приме путнике, тако по вас драги дан, као просјаци од капије до капије 
олико месеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се, измирисаше се, истапкаше  
аше поздрављање са женама лице на лице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа 
онаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако и 
 оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Нема Бога 
и покрива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне љубави!</p> <p>— Нема матере.{S} Прово 
о осветли предмете сакривене помрчином, тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде ј 
мали.</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} 
 дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „О 
ици врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фене 
ад клекну крај крста и викну да кукају, тако Нурије: после овога разговора устаде, узе с рафа к 
чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; осло 
и силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако много има да јој каже, тако много!... „Каква грехо 
ао у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако сутра.{S} Ја с пријатељицама један дан 
 нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцниј 
ујезиново позивање учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су 
јучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слаг 
 капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... сутин сестри 
онекад ми дође да поломим решетке...{S} Тако ми дође, али ми се још никад није подигла рука.{S} 
, ни речи не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном  
 измерила, да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Гов 
а срећну, не би ли и сам био срећан.{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</ 
она је више волела дуван него живот.{S} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неко 
е живот анималан: једу, пију, спавају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај  
оје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако...{S} Као нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила:  
ека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од чо 
т, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па  
 (слуга), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, бац 
о јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их као какав  
и у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гл 
 бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, никад ми мајка није куп 
и између две особе или две ствари</hi>“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим њ 
 запевка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворе 
 строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети з 
ао у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али данас је било време ка 
на уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног један дервиш, и кад виде да обожава земљ 
и?! викну он наједанпут, кад се сети да тако говори с њим његова кћи, она која га досад од стид 
д што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— 
а да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих волела да изоставиш и оно „г 
ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му  
ине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку 
одици, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче да мучи страшн 
но, нечујно живела је на овом свету, па тако је с њега и отишла.{S} Како је није било страх од  
</p> <p>— Ја не, Мерсије.{S} Ја сам сад тако срећна!</p> <p>Мерсије окрете главу да сакрије суз 
 неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} Али тај  
иче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и непр 
а!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложено.{S} Зацело су мислили: одрастао  
 говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се  
 фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</note> <note xml:id="SRP19120_N65">Полуд 
у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо о 
стике.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; 
не му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што  
 дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило ни 
 ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака заиста ч 
 ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших момака 
знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човек 
оке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек п 
 је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како је никад неће заборавити...{S} Преко кровова, 
буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас је пета 
е тако по соби, — врача: да опет добије тако мило писмо од миле Госпођице.{S} После га опет нек 
ветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледа 
ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју  
 би Ариф била сама са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb 
ве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички  
арицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је протеран због политике, 
<ref target="#SRP19120_N14" /> узвикује тако надувено.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да 
а необично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула с 
да у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио 
ођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефенди, беј.. 
у видиш, госпођо мајко!“...{S} Јуче оне тако говоре, а ја их слушам, па ми се смркава.{S} Ја не 
атки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница реч 
смехом који је личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ј 
на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како не би умела нијед 
вни врх минара; а ниже, далеко, море се тако плави као да је доле свучено небо.{S} Први снег.{S 
/p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, ал 
p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се ра 
.{S} Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам 
и јој руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја 
бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} Сад се волите, и волећет 
дала је попреко странкиње, како путнице тако националисане, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке 
мору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растужи како се растужују осетљиве жене, младе, 
, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с висок 
моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S 
ан, а и на дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да н 
ад, кад пође на неку свадбу, ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је 
 узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" /></p> <p>Али, он се сад опи брже 
„турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старо 
 узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опије да изгуби  
 и не сећа: зар је он једну поздравио и тако је погледао?{S} Па се покрије преко главе, да не ч 
један дим, разгаљује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста,  
"#SRP19120_N36" /> узвикну Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:< 
ачи... каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, 
е од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и ре 
га, љубила...{S} Ви ме не грдите, ви ми тако лепо пишете...</p> <p>Није Грк, није Јерменин, а Ј 
е у једној његовој књижевничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова  
S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Сол 
e> <note xml:id="SRP19120_N8">Не говори тако лудо.</note> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, то је  
 рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила сам, нене, зелен калпак.“ — „Ако 
н, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хај 
је!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <h 
p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зари нокат 
т за дуваном јаче него икад, и немајући тако јаке воље да је савлада, она седе према сестри кра 
ве бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, ако се опиј 
Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не  
о та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја са 
ост!{S} Мајка јој не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљ 
ила мала, питала: „Мис Блак, кад су вам тако стиснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ 
{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> < 
и се играмо лончића и ораха, како децом тако девојкама.{S} А ноћу, на кули, на месечини веселим 
рви пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове ку 
ом, крадом плакала.{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „ 
{S} Врло му се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише он 
:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери 
не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не 
ки, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце јој 
душно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте мени, рече Ђулренги, па на 
Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с х 
То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на  
hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, после 
те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгле 
м била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не ди 
ним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, због своје отворености Арифи увек врло симп 
сетити живог, гледале су му слику, коју тако добро обе познају: виделе су је небројено пута.{S} 
ш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се  
беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да подвриску 
сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар. 
S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, муфти-ефенд 
ете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi> допадали; па где су сад они?{S} Ја их се више 
евљим правом?{S} Зашто да му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би д 
једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} 
. „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ одговорише, такође радосно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућ 
лијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечности, гасио се један живот — умир 
и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене прозо 
о као облак изишао из мора, и кад су на таласима гледале „котрљање звезда“...{S} Двапут су ишле 
ело котрљање звезда и месеца на његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода. 
данпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, невести 
прштања разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{ 
им-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на ве 
љу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот трул 
 да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да ј 
свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно  
мима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Сол 
би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, вел 
 а оно, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове же 
 пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли би било 
 где ми је отаџбина, ја бих одговорила: тамо где је он.</p> <p>10 рамазана.</p> <p>И данас ми ј 
јчице, не волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга.. 
њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улицом иду испод р 
Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али 
цуским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па  
i>, а оно после само по себи долази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају (у неваљалству)  
 си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи 
љубазница, кад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гро 
ор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, п 
ерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе женице... <pb n="146" /></p 
о је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...< 
зију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} И 
све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге стра 
 га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и седела би с њим, и разговарала се, и гледала би 
просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S 
че Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> <p>— Ах, да, реч 
у.{S} О како би били срећни да су негде тамо где се ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетај 
ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак моје срце није било 
 и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана.</p> <p>Један 
ице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину  
оше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање 
ер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с т 
олим мајку да га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех 
ис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, једнако обучене, по једна има исечену косу ка 
осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам 
е је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије н 
их: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле би код мртваца. 
е куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, уви 
мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Еми 
жда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф план 
, потпуно изгубила свест.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не уста 
 Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па 
, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> < 
е ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мада 
p>— И срећа и несрећа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седош 
S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цари 
дујући за њом, за њеном земљом лудује. „Тамо је просвећеност, <pb n="114" /> слобода, због чега 
вирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и 
S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравној калдрми и јурила према ч 
 али кола иду даље, по неравној калдрми тандрчу.{S} Најпосле, једна кола стадоше пред њином кап 
срећне: благо њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан  
их плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он! 
а; потражише њену, а она је се сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парча 
бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан 
 описала. „Обе су високе као селвије, и танке да би их могле обухватити и оне женске руке што с 
х устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с којим је малочас изишла пред Мухамеда 
 рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се на 
ом отворене одаје с постељама под белим танким комарницима.{S} За њу је постеља намештена насре 
према њима се сијају коњи сасвим врани, танких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају  
ци су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним по 
ушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као страс 
 нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну  
ин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним вранцима с посребреном оправом, с б 
/> калдрми, а кочијаш је затезао вођице танконогим вранцима да високо дигну главу и каткад их ј 
ругом; слика Солуна се видела кроз врло танку маглу, а Олимп је личио па један велики мрко-сив  
љак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле  
и!“ Ја, драга госпођице, знам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> < 
То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за ст 
мивена, и стаде да се с њом грли, да се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљ 
по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкање и благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устад 
равио, и да му је одговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се 
 Dieu!</foreign> поче узвикивати Нурије тапшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-бе 
белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP19120 
..{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех зазвони као сребрни суд  
скакуташе око њега, и тапшући викаше : „Татли беј-аџо“,<ref target="#SRP19120_N109" /> и мољаше 
и сребрни судови са сиром, кајсијама, с татлијама и са слатким од смокава; па су и старе и млад 
е од сецканог меса, па баклаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки  
то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p>  
шка, због болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у браш 
 Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, св 
 време, док сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулис 
ер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на Принкипу; он их све зна: о 
 пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али о 
ја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи 
р, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако ј 
а не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што с 
о свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али 
вој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p 
наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S} Твој отац је љ 
 срећу, рече робиња.</p> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов  
њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се препаде, помислив да је полудел 
исаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир <foreign xml:lang="en">darling</foreign><ref 
 кад год очи склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, стр 
 оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Сол 
ук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јес 
, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре ку 
<p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти 
радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворена.{S} Кад дође ред да ми с 
<p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, 
но те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P. 
{S} Слатка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли 
киња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер 
/p> <p>P.{S}S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш 
у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела гово 
срамота, Нурије.{S} Али она прва, једна твоја лаж изазива ове друге.</p> <p>Нурије извињава себ 
ом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.< 
паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује  
и тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца са 
ајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p 
 То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој  
мо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто 
 није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој син одмах стаде м 
p> <p>Нурији грунуше сузе.</p> <p>— Зар твоја сестра да... поче па не доврши због плача.</p> <p 
лим, сестричини Емири љубим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби  
ебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>Ана Жабуле</h 
 обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изиђеш.</p> <p>Она с разбиј 
е ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није копиле, сине 
вости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече 
а ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле  
 што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за п 
вога Кактаса. „Криј се од људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Јо 
о:</p> <p>— Пишу ли љубавна писма кћери твоје Елизе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређе 
ац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у  
таш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сес 
 <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p 
 чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак  
си се претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи г 
сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад- 
 поштовање.{S} Срдачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, го 
смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сирото 
узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</ 
p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она тврда срца мајка.</p> <p>Он седе на миндерлук, као да г 
 како каже Ђулренги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда ни 
 освојиле свет, или као да су завладале тврдим главама својих мужева; ништа их се не тиче што с 
?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза п 
риф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из 
е, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign xml:lang="fr">que</foreign>...{ 
а је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно о 
на, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му 
глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на енглеско 
ла се и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није  
 као онај лончар од земље, бога...{S} И тврдо верујући да је права европска жена оваква, саврше 
S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече:  
је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут само, и више га није ни видела 
 или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дан 
савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} П 
 мужа не пита, и муж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или б 
— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај увред 
 се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, бле 
тарији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој  
овољне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се о 
ст“ и велика поборница за женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је вр 
ужења <pb n="53" /> и женских друштава, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно  
стазама, али она му се и сад не одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе 
младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, да би ово посело свечаније изгледало, позва све 
ли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за Мадам Аристид.{S} О 
и, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гл 
ко кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајц 
вљаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>—  
е наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} 
 је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као отац, по закону...{S} Али, она  
гу.{S} О да Бог да вам оздравила мајка, те да ми дођете!{S} Ала сам себична, јелте?{S} Нисам се 
њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остан 
 па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко 
едне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем фра 
p>— Алла’!{S} Ја и данас нисам постила, те сам имала моћи да размишљам.{S} Ја сам дошла на једн 
емалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече  
 да је синчић некога европског конзула, те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави 
ам Али-пашина; никад нисам пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Пос 
ебе, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је леп 
људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека. 
ено, лежи насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењ 
месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила слика, — сачувале је ду 
ал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом, после т 
ексутра.{S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европск 
не окуси.{S} Отац опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да 
луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући 
човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с не 
 Не може...{S} Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећ 
{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске ке 
етли.</p> <p>Пашиници је било жао сина, те рече:</p> <p>— За Божју љубав, муфти-ефенди!</p> <p> 
Напољу је била несносна јулска врућина, те је, по солунском обичају, све скроз било отворено.{S 
о!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, само је  
S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се о 
ја није никад родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обич 
 из дворишта; на прозорима нема завеса, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад 
али кафеџија је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" 
упна бисера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледај 
осле му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана како се вратио.{S} Ј 
 је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њен 
S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајк 
т, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти 
еду, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне, и пошто испрати из собе Османа, з 
има, с печима посувраћеним преко главе, те им се све лице видело: спремише се за људе.{S} Дођош 
ће.{S} Девојке се зажелеле једна друге, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо пева 
ила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, свако предвече, сваку ноћ, кад ј 
квим мужем не бих волела да живим овде, те бих молила Бога да нешто скриви и да га прогнају: да 
 бој се!...{S} Седи!{S} Она нагло седе, те претури ђерђеф, и разлетеше се листови из „слаткога“ 
јка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не дол 
 нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брања 
ук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу и овце.{ 
S} Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде,  
 забораве да ли су се с неким руковале, те питају: „Пардон!{S} Да ли сам се с вама поздравила?“ 
ле ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно 
ле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он  
цело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштеница.{S} Сад је слободна, па  
соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекл 
и кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам личила и на робињу и на милосницу...{S} Ја се об 
она, навучене су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна  
 човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте с 
ца, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их 
цама рашчлањавала на најситније делиће, те јој знам и почетак, и средину, и крај, и знам све ње 
 црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, овако без лица и без гласа, на сени умрли 
ара која га је очувала, има добро срце, те не опада своју нову госпођу, већ му казује зато што  
е суров, вређаше је; али га она вољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да 
еварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, продужи пут о 
ће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како му би, кад м 
 се из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле,  
ка се капија отвори баш кад он пролази, те и он њу да види, и он је, може бити, младотурчин...< 
, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу б 
х га...{S} Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S}  
</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на  
глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и жели да се и 
Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже. 
, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то,  
ла што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији 
ед њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у в 
е нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све имају љу 
а; оне су мислиле да је какав безочник, те су спуштале на лице пече, а њему је долазило да их з 
ила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш,  
{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S 
нпут говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је! 
рвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви 
твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p>  
му се понова разбукта страст за Зејном, те јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манасти 
ов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осман не види.{S} Но и да није под платном, Осман 
рђеф мали, ружичаст, сети се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да о 
ризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот  
где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хан 
 толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p 
едали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу очи кад се моле Богу 
ост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не знам ни 
ла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега: он као на јави, ник 
и пријатељ; нису се били видели одавно, те се изгрлише као жене.{S} Пријатељ потапка мога оца п 
милује коње: мушкој послузи је јављено, те се <pb n="110" /> сва склонила, осим коњушара, али о 
 <pb n="216" /> слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов  
в“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> <p>Пашиница рече сестри:</ 
, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам бо 
 ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад видим како ми је било кад сам оставила свој 
гледао као болестан: висок, мршав, жут, те су сви говорили да је јектичав.{S} Иначе је добар, и 
иска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Ок 
атма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не 
{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређаше је; али га она вољ 
S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољнији, кад се осећа и сувише срећан, 
нуме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око је 
 Откад не говоре, а једна другу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали с 
 уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси  
оспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађ 
могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била д 
<p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају 
 лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, мла 
гло подстрижене, и бркова подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава 
 његове вике, да жену не нападне ножем; те је поведе на друга врата, да је води оцу.{S} Ни слут 
онога енглеског туристичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима 
тила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вече 
ше међу старе, раздрагане грамофоном; а те старе“: једне су мало старије од њих, друге су њихов 
заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Ј 
 те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p> 
етим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја 
а се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе је пољупци 
треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љуби 
прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим рук 
 своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те водимо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти ре 
сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма 
S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџише 
да те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо не 
ветиш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фа 
ом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и  
м Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова  
а изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече Сафет д 
.. јавили смо...{S} Алла’!...{S} Дај да те закитим...</p> <p>Кити је, дршћу јој руке.</p> <p>—  
 <p>Она слеже раменима.</p> <p>— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже 
P19120_N60"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </n 
} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је данас седница онога солунског Књижевн 
Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах 
<p>— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" / 
вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су он 
кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери 
те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирн 
оћи?..{S} Кажи је ли истина?..{S} Можда те љубио?..{S} Можда...{S} Кажи!{S} На сваком кораку ср 
ваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уп 
 одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p 
id="SRP19120_N64">Слатко срце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет 
 оца: како је васпитао сина?{S} Али, ја те нисам слала да се светиш лудаку.{S} Ја нисам ни мисл 
здахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па макар остала неудата 
после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он 
.</note> <note xml:id="SRP19120_N63">Ја те волим.</note> <note xml:id="SRP19120_N64">Слатко срц 
моме мору, осветљену мириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је  
} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не 
љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те ч 
</p> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говор 
S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф- 
вата, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших  
ућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну је морала поверити оној сво 
рака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} Вече.{S} Мирише и море и зе 
и... „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпо 
то руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице излазиле из кола покривена лица, нечујно, и у 
: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће 
ан-беја због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Ни 
а.</p> <p>— О, кад би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>—  
p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним 
ва, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На песм 
а и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n= 
 дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} 
“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај ру 
стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фат 
еја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како бо 
сам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми  
али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад  
о вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често 
вота, и нову душу, и, стар, плаши се од те нове душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме! 
оз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за р 
кати главу, стезати слепоочнице, јер од те мисли осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, 
жене понова полуде: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још т 
се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S}  
лова по лицу и омириса јој косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S 
arget="#SRP19120_N47" />, заврши па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански уми 
тварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли 
н је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те две жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да п 
е и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све 
едено па остављено...{S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У м 
 усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>После ово неколико речи, о 
омириса му лице муцајући:</p> <p>— Боље те нашла, сине! па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} 
{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљуј 
ку, да их по азиски поздрави: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у ру 
јат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа као см 
е, да сте с људима!{S}" О како су свете те речи, као стихови из Корана!{S} Она би онда била с Џ 
ушо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, к 
и.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и  
/hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 новембра 1907.< 
 а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у чо 
п је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свет 
p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за л 
рише нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не виде 
ањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отиде, она глед 
е су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, 
} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S} А можда је она све знала, па се пре 
 на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с трес 
ски султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића.{S 
ила жене, али није била љубљена...{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S}  
ма! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{ 
 Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Фра 
то га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не б 
фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре 
е, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, стр 
И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о с 
 узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и зап 
 памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу 
им звекиром на високој гвозденој капији те лепе куће, опкољене дивним парком а покривене лозом, 
сле их стеже колико може.</p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећ 
мора нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бит 
 прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је ми 
љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жу 
ши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово п 
S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му као Мадмоазел или Мадам,  
.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— Т 
рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи мишицу...{S 
ну и неки неодређен бол.{S} Сафет скочи те отвори на софи врата...</p> <p>Испраћајући пријатељи 
ри је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непозна 
Госпођо снахо, ја вам нисам казала крај те приповетке.{S} Крај јој је овакав: „Али лончар је во 
е.{S} Сети се, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано  
 не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цар 
 ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан  
 са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да је од њега слобо 
.. а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана? 
брахим-беј викну на кћер:</p> <p>— Срам те било!{S} Боље да сам имао камен него кћер!{S} Од јед 
мена па је избаци са софе вичући: „Срам те било!{S} Срам те било!“ А тад брзо, јављајући јој да 
и говори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепају 
уди, отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко гл 
да пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово сил 
емио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он  
земље где сам се родила!{S} Малопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла п 
нум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потр 
а ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те ми 
, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле 
gn><ref target="#SRP19120_N51" /> Љубим те.</p> <p>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја друго 
ш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо  
 у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала 
i> просто нас буни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с ово 
нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у ту 
ејала се. — „Ја не знам.{S} Кажи, молим те, каква?“ „Пијана.“ — „Ја пијана!“ викнула је она зап 
 не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши циг 
у се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</p> <p>И робиња се свуч 
оћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну посте 
атко подсеченом сребрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук 
ше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног  
је кћи родила првенче недоношче...{S} О те добре мајке странкиње!{S} А њена?{S} Ко зна, можда б 
европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи  
 да те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја  
но себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="59" /> 
S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један ис 
} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем  
времене муслиманке, <hi>нове</hi>, како те савремене, француске васпитанице, себе зову, види се 
рудима.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећ 
 није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, вр 
аре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај 
ече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обна 
ине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а 
 причај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> < 
љењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</ 
 рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплак 
ref target="#SRP19120_N93" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвен 
је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људи 
га жели за мужа, те да је муж воли, јер те је сузе проливала љубав...{S} Сама с њим... као два  
а их одмори, да их спреми за светлост с те слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она 
 им је нешто, само да им скрене пажњу с те игре крви и меса; а кад је једна Енглескиња, први пу 
ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога.  
мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети 
>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антеријом.{S}  
ок букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, 
 мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из  
а.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама, да је н 
есет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитв 
 била просто дивна.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Леп 
мада ниједна идеја није нова.{S} Све су те идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и држ 
 солунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, п 
екрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчи 
 она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук 
м, ридајући: „О моја лепа веро, како су те изопачили неразумни!“ Ја, драга госпођице, знам ону  
ричала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су 
ви пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S} А шта 
ину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, до 
а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Проро 
а, потајне грознице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати 
а, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: јеси ли видела моју пријатељицу?{S} Овако... 
о.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Саф 
<p>— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако је из добре породице и богат,  
 кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене 
м као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби п 
тице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар,  
омени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Тебе много брзо пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне  
че: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милос 
тма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових родитеља, те и не мислиш 
оје ја волим и којима сам ја мила.{S} А тебе, врло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељиц 
>— Жури се, има ваљда неке поруке.{S} А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> 
оје спавање, Нурије.{S} Не мичем се, да тебе не пробудим.</p> <p>— Ја да спавам!{S} Па мени је  
живот! рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... о 
ривљи него који је бољи.{S} А она је за тебе питала и поздравила те. <pb n="120" /></p> <p>— Од 
> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>—  
Ја мислим много и на <hi>њега</hi> и на тебе. <foreign xml:lang="en">Don't be jealous!</foreign 
рце моје*, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турско 
, себична, занесена собом, не мислих на тебе.{S} Али, не, немој ми ништа тајно писати, јер још  
киња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замер 
мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш ме њих.{S} К 
лео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волети.</p 
рошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xml:l 
ијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— Јесте, муфти-ефенди. 
>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</ 
 не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о  
да име да, да те деда очува, кријући од тебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p 
не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, већ због деце: кад ме отераш лишићеш 
ирис јавио ми је да сам добила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од  
лико је год љубави на свету, све је код тебе, ништа није остало за другога.</p> <p>Емир је тада 
си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говор 
теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јој р 
остити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је чо 
спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, 
Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре! 
 рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али и тебе је занела Европа.{S} Слику!{S} Нећу, мајчице, допу 
 Ариф јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф из 
 ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па извадивши из недара слику, баци јој је  
не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и п 
 да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор завршава, затвар 
 вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми мусл 
аје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на кап 
право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим тебе, Емир душо, и Мерсију, и све младе, све нове.{S} П 
 је неко изустио: „љубав“, ја сам видео тебе ..</p> <p>И после је испитује кад га се највише се 
м само осећала.</p> <p>— Како сам видео тебе, ја друге жене нисам ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђ 
ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пи 
кам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с  
get="#SRP19120_N25" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S} 
европски.</p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p> 
јатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.</p> <p>Посл 
.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани да носиш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башј 
трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Па 
овала си се.{S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за своји 
епријатељ се с непријатељем мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријат 
ј казала, све сам јој испричала као сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје де 
} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити 
и јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си  
 па „отвори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно 
то би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не доврши, а он поче да се буни.</p> 
9120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="SRP19120_N51">Ја сам љубомор 
цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, на 
 Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора з 
кад не би... нити бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је  
аче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чист 
ори себи: „Смех, песма“.</p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије от 
, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпу 
ој, и она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже го 
.{S} Мени моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да  
а...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, ал 
шло је по ноћи, сви спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топ 
х готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам постио, па да сад с њи 
не на главу, те осети ону своју познату тегобу, затвори очи...{S} Око собних врата неко зашушка 
У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, 
оба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по,  
а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, преко старе 
и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно 
он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех д 
зина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни л 
фором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахри 
сине.</p> <p>— Отишла!{S} Боже!...{S} А тејза вели: „Прими је лепше него мене.“</p> <p>— Жури с 
} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је  
ма и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за венчање! рече она гласом у коме 
како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се  
на.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала је с 
тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како ми је дугачка радост! рече и загрли тетку 
ину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S 
и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S 
 што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у  
спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и рече :</ 
 тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нападе  
72" /></p> <p>— Ниси дошла да ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него д 
на рашири зенице.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погод 
а га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, зар ја никога немам?{S} Зар сам ја на овом свету 
— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да  
ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче х 
/p> <p>— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, 
 драгог и драге два пријатеља.</p> <p>— Тејзе!{S} И ја га пустих, оде ! рече с пуно бола и поче 
дећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те 
узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван 
и, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам паметна, промуца она јако по 
и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да пр 
 главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p> 
вори француски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним 
p>— Зашто отуд?!{S} Слатка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде читала 
а.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу у 
огу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је 
зе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко зна какав је на слици!{S} А његову слику и 
а у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разгов 
не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брз 
му се, заситиће се.</p> <p>— Ах, слатка тејзе, он мени никад не би... нити бих ја...</p> <p>— О 
рливши је прошапта:</p> <p>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одма 
pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емир 
м чула, него друго... *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> < 
на и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави  
о је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински  
> <p>Солун, 15 јуна 1905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејз 
 да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла 
аде и све Парижанке!{S} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима т 
дана пред вече.</p> <p>Колико је волела тејзе Мадам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у  
е, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине.</p> <p>— Отишла!{S} 
 а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се  
вот, да будем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенд 
у.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку 
ије-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велик 
жеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Ар 
рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке тејзе.{S} О, да ми сад није ње, не би ми било ни наде.{ 
 и развијале се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по ду 
, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпо 
 на путу?{S} Да није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због че 
ам распуштеница?“ Ни слутила није зашто тејзе одлаже за доцније, док јој се не приближи рок кад 
и јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S 
p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p>— Инша 
их)?{S} Девојчица одговори : „Код Емине-тејзе с Ајше-кадуном“ (слушкињом).{S} Њему заигра доња  
си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мис 
 испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала  
јемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ариф</hi>.</p> <p>27 рамазана 1323.</ 
ише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: от 
— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} 
сећам се, моју мајку бољаше зуб, а Ариф-тејзе је окупи да јој опише тај бол, који она, за срећу 
9120_N16" />.</p> <p>— Слатка моја Ариф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женск 
ех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S} Да ли би могле гледати 
 посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S 
риће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ р 
ежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајали сами, он ју је салетао пољупцима, и опе 
ла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-тејзе сети да моли мајку да јој опише тај бол; а мајка  
не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена човек 
, како су јој лепе очи!{S} Да види Ариф-тејзе Мадам Ажил, заборавила би Мадам Аристид.{S} Прило 
ра.“ Сутрадан је извадила зуб, али Ариф-тејзе није дошла.{S} Прође много времена, кад се Ариф-т 
?{S} Она од ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романима, она н 
доци, да ми буде венчање, дође нам Ариф-тејзе, и донесе мени вереникову слику.{S} О, кад га вид 
олике грознице, бунцање: казала му Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и же 
убим очи.</p> <p>Твоја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из соб 
л.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он је мој муж!“ Једног дана, обузет страшћу, он  
еварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265 
Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф-тејзи.{S} Њено име као да је за њу измишљено, јер она ј 
S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале да вол 
.{S} Емир је држала да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Ка 
 тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да  
пита њена мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзине кафезе.</p> <p>— Отац те не би њему дао, и ако  
а већ и полиглота.{S} Једнога дана Ариф-тејзине пријатељице доведоше им једну младу и врло лепу 
<hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.< 
адам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што сам га отво 
право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло лепо пише, врло драга госпо 
 вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи,  
ка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремала, баци је не пом 
 празник, пољубила руку свима милима, с тејзом и Мерсијом сам се загрлила небројено пута, и бил 
је онаква каква је пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених годи 
адам Аристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ гов 
у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га позива свакога петка, и она би ишла тамо, и 
лих људи...{S} Кад год сам гледала Ариф-тејзу побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је? 
а.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Она, научила од нас, па мени: „Душо, срце, ја 
ћање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Слатка Ариф-тејзе, кад би она ово видела!{S}  
>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури 
 стиховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од то 
на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три н 
 је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло 
и га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бран 
ст.{S} Колико сам тамо лежала, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{ 
.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као з 
ве жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте 
Куле, на Молосу — иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S}  
и нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико  
час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој с 
ипеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у анте 
{S} Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била же 
а и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упи 
ет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по малим градовима За чудо нам 
кала сам, а она ме зачуђено гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца 
Данас ич! говори и непрестано жмури, па тек отвори очи и рече: — Кад га видим и није ми толико  
ва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци шт 
коњу: принц!{S} Сута ме је волела па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех  
бојим, опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поде 
кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и најед 
 к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може писмо прочитати : не зна...{S}  
о свету, говораше Сафет идући.{S} Па се тек наједанпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој  
ање, кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све  
о, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, се 
ад све исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она  
е реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад 
им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела пл 
ила? брзо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано 
а.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Евро 
о смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за  
 дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младост 
н.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у 
ла је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 апри 
ен маховином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало па кафана 
 томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милостињу новаца.</p> < 
ваца за овна и свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону  
атраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, 
ву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n="223" /> <div type="chapte 
 <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и п 
е долазило да их задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, на 
а може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Један женски студент, Францускиња, стално  
 може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цари 
виде: велико гробље под кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша врт 
 све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милос 
а од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашиниц 
уштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Остављ 
кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, рече Ариф.</p> <p>— Моја кћи га се не би додвор 
/p> <p>— Каква снаха!{S} Снаха му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо 
необично дугачак, Мерсије јој придржава тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе и 
етке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог ч 
 бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, које је горело, играло од страсти.{S} Мадмоазел Д 
чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са 
 у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједно, робињама се непре 
32" /> ништа није сплетено, с дувком од тела, с велом, али не и с венцем од мирте или неранџина 
је, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из 
та рода, јер отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетк 
{S} По имену се познаје да му отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, 
н сав претрне.</p> <p>Један дан дође му телеграм, а кад га је отварао, руке су му се тресле као 
евуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема пост 
гутке"...{S} И виде: мртву је купају... тело јој као од белог мрамора, а дугачка, <pb n="285" / 
ећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, н 
 да видим колико ока имам.{S} Тако моје тело: лице ми се заруменело; а душа...{S} Говорим, смеј 
ба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је с 
извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дег 
, свилену хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Нису изобличене, па се праве поштене и неће у 
ну срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су њих двоје заједн 
 <hi>Чевре</hi> - рубац везен срмом или телом</note> <note xml:id="SRP19120_N27">Судбина.</note 
Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не могаде,  
одан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитиваће је, је 
пет стотина лира..{S} Ја на мајку личим телом, на оца душом...{S} Код оца сам живела као и све  
ачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној соф 
ако то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском б 
на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи, омириса му лице муцајући:< 
додирнуше врховима прстију под па своје теме.</p> <p>Нурије изиђе, а муфтија се закашља; кашљао 
су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над њег 
 га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене 
т к светлости.</p> <p>И пошто јој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој св 
 кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма,  
ена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само се разл 
свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не говори, само 
рада за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, темена, темена!{S} Готово ниједна ништа не гово 
ир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињама и Францускињама, и изиђе... 
 и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене свирачицама и певач 
унцобране, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове љубазне, пуне дражи 
 још једном виде, она им направи дубока темена и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, д 
она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо: 
</p> <p>Оне четири направише јој дубока темена, ћутећи. <pb n="184" /></p> <p>Нурије-ханум позв 
о икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</ 
ашјортиом преко косе; направише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p 
 и с друге стране измењаше се грациозна темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да 
Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква д 
драви: и саже се те им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антери 
 с јенђама: снаха јој направи „од земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њ 
сми, француском језику, и како да прави темена пред млађима од себе, како пред старијима, као к 
нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричини Емири љубим очи. 
лих са Солуњанкама.</p> <p>После многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом  
ве три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову с 
n>“ Па се после кратког ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну озбиљну, отмену 
 обе дочекују.{S} На софи се поздравише теменима с већ дошлим гостима, Солуњанкама, које их доч 
ју, у пролазу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћене свирачицама и певачицама и оном ту 
икну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих дала мужде ономе који би ми 
ја трбухом, превија се уназад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима, подврискује, пр 
S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало  
о је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као ста 
S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно њино расно: млакост 
 она је друкчију и не памти, овако пуна темперамента, озбиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој,  
 нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за културу, за живот.</p> <p> 
с много срца.{S} Опет поче Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад 
младих жена и девојака, а Енглескиње је темперирају,“ вели она.{S} Ја сам се за ово време, док  
ане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није зловољан, већ лу 
а и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући им, па кад виде ожиљак, она је нежно прекори:  
на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је о 
тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је д 
ви пун месец, бео и округао као сребрна тепсија, а мујезин очита последње позивање на молитву,  
дима; како је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи че 
сваку се групу ставио седефски столић с тепсијом и споља калаисаном, на којој су били сребрни с 
о, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>каф 
 драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овог 
е Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли с 
емала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала 
-Имарет с конаком свога господара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Х 
м двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дила 
е, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi> (решеткама на прозорима),  
је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смокве, одеандри, 
час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко,  
ући халком на капији..</p> <p>На једној терасици окренутој мору а опкољеној наровима пуним зрел 
округло огледало...{S} Она је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела ми 
 кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде минара, кућни кровови, смок 
 И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „ 
 братове му деце, мушкарац и девојчица, тераху обруч као Европљанчићи, па кад видеше стрица, за 
>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па з 
 Побеже из кафане, вукући са собом свој терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је 
и јој се као да јој је пао с душе један терет под којим није смела, из побожности и богобојазно 
е жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изнемогавају, па 
у метне на своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиман 
ао да је <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: 
да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф дана 
ром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је турско поред француског, то је 
вори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је ле 
нтерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, 
у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор,  
ој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђ 
еве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад п 
...</p> <p>Мајка га моли да остави нож, тетка га преклиње, и не говори му као обично француски, 
жаху, стресаху покривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа 
биђу, већ и да је разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несреће; а она г 
 је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а она наједанпут рече 
и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна  
 ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{ 
 Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрахим-бејовима д 
ад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и мајка, проводила се, а за  
е тако надувено.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развије 
а, имам и бејови, и младотуркиња његова тетка, и њина вера, верски обичаји. „Дај реч да се неће 
на, ја бејах нешто болесна, а та његова тетка: „Аман!{S} Зар да се не обучеш!{S} Зар да те такв 
а, како се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је 
i> (како младотуркиње себе зову) — моја тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису 
} А етар да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: т 
и, а она наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено Ариф.  
иче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па 
, па иде по кући и нариче: „Слатка моја тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад с 
кама.{S} Од ове болести пати једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта ј 
 где су седеле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лиц 
идела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> <p>— О 
.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије раз 
лач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена  
леде.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини 
и, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је мајка...{S} Ах, моја несрећна мајка! <p 
рије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка по млеку, рече Емир.</p> <p>— Не дра 
а је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за па 
 знала да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да  
} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све 
ћи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пр 
ори врата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема 
ћем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала  
oreign>, да их не дирамо.. млади,“ вели тетка. — „Да Бог да им довека било овако“, прихвата Џем 
колико успомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постар 
г оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, 
уђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као 
че, па се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други п 
се спрема за испите... мора радити, јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије...{S 
, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер 
 грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче! викну тетка ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није ви 
ота!</note> <note xml:id="SRP19120_N15">Тетка, материна сестра.</note> <note xml:id="SRP19120_N 
>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао 
це.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисл 
, деце њених пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њим 
час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине, да је „гледају“.{S} Просиоци су јој били 
 чаршафе преко рамена невестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљина 
 дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко 
урена.{S} Оне помислише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Он 
 и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви 
ли у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} 
ћког блага, остао племићки понос.{S} Од тетке да просим.{S} О, та добра, мало смешна жена, све  
е, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да 
Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви су знали, осим њих! „Никад више за њега п 
а лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, 
му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града где је толико ожал 
 О како су јој оба мила!{S} Једно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Г 
отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у п 
пред Мерсијом и Ариф-тејзом, сестром од тетке њене матере, двапут њених година, а с којом се ра 
 она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиж 
јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном к 
 могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, кра 
лики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком одру, који јој је за живо 
о неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се 
иду Арифи, па оне се враћају, а она код тетке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шет 
павале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, 
соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p> <p>— С му 
ета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду г 
лачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, као за пакост, 
ак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И за 
велике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекавши ни „добро вече“, а оне се обрадоваше:  
а софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И њему се срце сл 
говори.{S} Затвори врата женама, мајци, тетки, робињама, слушкињама; слуга му доноси воде, руча 
ао тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p 
не и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се з 
} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и о 
мчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на 
ткиде један багремов лист, да га однесе тетки као спомен из Ђумулџине...</p> <p>Вече се спусти  
зишао?...{S} И наједанпут, он се окрете тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p 
ве мој, султане мој, <pb n="164" /> дај тетки нож!“ Тепа му, да га одобровољи; али он није злов 
дном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да м 
да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питања као оби 
ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се вратила.{S} И заиста, дошла синоћ.{S} М 
а.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign> или <for 
ча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пу 
ка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S 
 сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши љу 
едај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ар 
а вратаоца, она пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, заме 
 <p>Фатма извади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли  
или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 јуна 1905.</p> <p>Емир, срде 
емена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Прошло ј 
е.{S} У другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима: сва су ми од слатке 
 да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу,  
 да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} 
, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на  
еднем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође,  
тке остаје и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима < 
е, редом, да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно 
лепезом.</p> <p>Кад јој се кћи милује с тетком, она је љубоморна, боји се да не воли више тетку 
о је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена  
 пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, од 
муца она јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Т 
 расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју со 
“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока т 
е!{S} И бацаше пуне презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ г 
о брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обу 
е! викну она радосно, па потрчавши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу 
а је љубоморна, боји се да не воли више тетку него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је  
ренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у 
не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичне!{S} Лагале другога да би осуш 
ако ми је дугачка радост! рече и загрли тетку.</p> <p>— Обично је обратно.{S} Али код младих же 
е и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак мој бол, тејзе, и како м 
сла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се насмејаше, а Ариф рече :</p> <p 
аду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погружену, где с болом помиње ово мало тур 
ва два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што с 
 жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је зв 
е као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамболским улицама, на глас читају молитву  
 што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдрми, поред тр 
} Звезде дрхте.{S} Она с њим иђаше кроз Тефтердарову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене 
Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече сн 
тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, 
еданпут скакала и ослушкивала да ли иде теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изговарала 
, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и  
рече Ариф очајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не см 
овека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта 
оли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим,  
Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не каза да је он.{S} Слуш 
еисказан скептицизам.{S} Та је говорила течно, и лепо, мада ниједна идеја није нова.{S} Све су  
), већ само за нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја дугачка  
у Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј течо“, он се разнежи, и похита да се пресвуче.{S} Док с 
} Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваше:</p> <p>— „Како је почео“, вел 
е Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да  
теткине речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} 
руга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли  
чајно.</p> <p>— Нека га моли теча... он течу воли.{S} Тејзе, ако теча неће или не сме, ко сме?{ 
лише даје таква због тетке, те је нежно тешаху, и послаше је да легне.{S} Она оде, али не леже, 
 деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се испла 
он осим воде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла 
темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој је било јо 
лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што живи ум 
елог мрамора, а дугачка, <pb n="285" /> тешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по  
бу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S} А кад је несрећни отац, муфтија, преко једне 
ницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... зато је била онолика ви 
али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или 
ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постав 
ри.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с ман 
 с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе себи на лице и тепаше им.{S} С 
елом јулском сунцу мирисало је некаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се д 
ура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; она ј 
убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хт 
ала као мајка.{S} Како ју је васпитала, тешко њој!{S} Па извињава себе: није била сама. „Ја ста 
казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не 
 сад: грознице, бунцање.{S} На мене је, тешко мени!{S} И ја сам тако радила кад год сам изгубил 
и се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља  
кав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ р 
разболео?{S} Да га није неко премлатио, тешко мени?“ Невероватно је, колико се може мислити за  
 васпитавамо и мушку.{S} Али до колико, тешко нама!{S} До онолико док се с мајком сме купати у  
се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђено гледаше, па  
Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: она је изг 
ма и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и застиде се.{S} Али п 
ом: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајц 
пије разочаравао, тај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном к 
ко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф. 
деле га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мер 
<p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше 
} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па циг 
би, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико 
 није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га једа 
..“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да 
р није могла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишл 
 је осећам, и ако је не видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још н 
 ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну с 
се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{S} Јер да је ово раниј 
 где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а камо ли мла 
изга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку помаже или муж или брат или, ча 
 из љубави према конзерватизму, кога се тешко ослобођавају и најинтелигентније, најпросвећеније 
 за жалост.{S}" Једанпут ми дође сувише тешко, те јој одговорих: „Ја не знам за жалост, али не  
 и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} Али брзо се прибра и рече:</p> <p>— Али кажи  
ја, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похит 
„Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатм 
, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворен 
 младе и лепе Рускиње, па јој би некако тешко, као да је ово сећање било неверство према мужу.{ 
 руку с гривном.</p> <p>— Зашто се тако тешко закопчава?{S} Ко зна ко је покварио...{S} Ја је н 
зиком који она не разуме, и њој је било тешко, почела је да виче, и пробудила се.{S} Свекрва јо 
д отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: вис 
увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу 
ако се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешто као стид, као жалост, као кајање,  
 савести, а ипак јој је некако необично тешко, и непрестано је држи луди страх: ако ју је нешто 
и осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се ње 
пе очи.{S} Кад се прибрах, ја зајецах. „Тешко нама!{S} Тешко нама!“ викала сам, а она ме зачуђе 
окриваше лице рукама и плачући муцаше: „Тешко мени!...{S} Тешко мени !...“ И он се покаја, и за 
а одахне, не од говора него од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да 
 у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника, једне да се одморе, док га друге чува 
под једном старом кривом смоквом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха: 
кћи и другарица.{S} Она се теби јадала, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</ 
/p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S}  
 миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти нам већ и гучеш, а још имена немаш!“ Оне плачу, а бе 
<ref target="#SRP19120_N52" /> Али сад, ти ми изиђе пред очи, и <hi>он</hi>.{S} Како сам могла  
 да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја муч 
анцуски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти си заборавила њену тајну!{S} Седела је с оним што го 
стра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да ј 
е тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не  
ене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго видела с балкона, европски.</p> <p>—  
} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p> 
ш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно 
 јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је  
и своме пријатељу.</p> <p>— Сине, сине, ти детету, теби Бог, рече мајка па од радости заплака.< 
озориште“.</p> <p>— Зацело, Емир јагње, ти си завијена као Арнаутка и не смеш пешке одавде донд 
>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља р 
изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш о 
иси за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој од мене...{S} Није гре 
а сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја так 
и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди  
</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разг 
Сафет.</p> <p>— Ја без мужа не путујем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, ј 
p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век провед 
е он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад нећеш изићи, или бар не скоро.{S} Па како би д 
оран, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S}  
адан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“ 
у! <pb n="217" /></p> <p>— Фатма, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>К 
а нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође први д 
ка ми невесела, а нене: „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то 
ружје не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо паме 
ам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, 
S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти се крије 
ли тако далеко, сине; а већ кад мислиш, ти се подигни и реци: „Иншалла’“.<ref target="#SRP19120 
а зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај  
ко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости 
Каква?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она и смејала се. — „Ја не знам.{S}  
note> <note xml:id="SRP19120_N43">Ружа: ти си мој славуј.</note> <note xml:id="SRP19120_N44">Ко 
..{S} Немој од мене...{S} Није грехота: ти нећеш „покварити“ венчање, — девојка си.“ Он је гово 
а?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља затворио капиџик.“</p> <p>— „Ја, мај 
 јој је нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је п 
у или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, 
 ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже 
одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако  
 с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај 
риге, а сад...{S} Ја сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дер 
па брзо додаде: — А зар тако, сине?!{S} Ти не мариш за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, 
ја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она се теби јадала 
е ваља.</p> <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, он 
 одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти н 
</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, зашто је  
> <p>— Љубе се!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљ 
дићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ? 
оје си ми куповао да ме превариш!...{S} Ти мене ниси волео, јер <pb n="240" /> ме никад ниси ви 
 ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од 
S} Кад изиђу, оне јадне малаксале...{S} Ти му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi 
 чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p 
 Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не ре 
мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, она отуд, нека је између вас — праг.</p> <p> 
 што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да 
Да их доведем, кћери, да их видиш...{S} Ти њих познајеш, наше комшије, Ахмед-беј и Осман-ефенди 
 Оздравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело размажена, јединиц 
место мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као мене.{S} Криј од ње дању  
>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</ 
ебе, а не могу с једним душу — њега.{S} Ти си ми милосник, а муж ми је твој брат Осман.“ Он се  
просила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка,  
не помислити да си се с њим свађала.{S} Ти знаш наше жене.{S} А овде су све женски конзервативц 
, ја те волим.{S} Ја мислим на тебе.{S} Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји 
ве куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>—  
="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{S} Теби отац не брани д 
нке су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi>  
узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш само с људима, а ја и с књигама, и нашим и 
свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила и 
лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи о 
уж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова венчаш одмах 
его Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне оч 
емо насмејана лица, да их испраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад,  
е...</p> <p>— Простор и време, Емир.{S} Ти не познајеш силу ни једног ни другог, јер си врло мл 
за жалост, али не знам ни за радост.{S} Ти си била тешка, па си очекивала, питала се да ли ће б 
</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му пр 
да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Евро 
</p> <p>— Зацело су обе „новодошле“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „ново 
дам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу волиш.{S} Дај ми за њу колико за овна...</p> <p>Н 
оји није од породице, из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избор 
воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо оружје свест, 
 зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не могу да га пољубим 
чила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с јед 
ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој отац не би мене за зета, п 
једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? пита наједанпут обгрлив је око паса.</p> <p 
а! ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чин 
а сам с њим, код његове тетке.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја...{S} Ја.</p> <p>— С мушким!!</p> <p>—  
 <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, п 
>— А ја? опет изусти нехотице.</p> <p>— Ти...{S} Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, 
атма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти  
ка, ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с Мадам Аристид, рече Сафет гледајући 
е, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато 
иједан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако говориш.</p> <p>— Дајте ме 
е решена и на живот и на смрт.</p> <p>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— О 
у, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били, наш папагај.{S} Он кад рекне „М 
.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p>— Ти, Емир, мораш вечерас с њим, па макар ко дошао.</p> < 
p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни ње 
чима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Е 
му познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећеш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шт 
ла, ти си њој гукала, она је плакала, а ти си се смејала.</p> <p>13 новембра.</p> <p>Некад сам  
т не по разуму већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана  
S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раск 
брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.</p> <p>— На Јалије, мајчице, не вол 
-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је б 
> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже р 
ака?!{S} Ја и не помишљам на женидбу, а ти...“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири орта 
е у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, 
Black will come to see you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и 
т..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслиманском девојком да се љуби м 
/foreign>“ мучно да можемо казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи 
сам био и Бога, и Бог ми се свети.{S} А ти ?{S} Не.{S} Лепо: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на к 
 спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах ус 
ми живимо, и смејемо се, и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто 
рила.{S} Па зар опет распуштеница?{S} А ти, Ариф, браниш овакве жене!{S} Зејна је проста неваља 
љна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, п 
ох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна 
p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p 
оловања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p> 
а вуче и вели:</p> <p>— Остави се, Бога ти!{S} Зар мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде 
јеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам своју дужност, дужност не по 
, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљ 
је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску  
> <p>— Јеси ли икада помислио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за оде 
 имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува, кријући од тебе и сун 
чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, 
 да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке, да ти љубим скут...{S}  
После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар си ми донела вруће в 
 Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, иншалла’<ref target=" 
е, рече Сафет љутито.</p> <p>— А, ја да ти је буним!{S} Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако 
орио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те каз 
“?{S} Ти си Самуилу књижару поручила да ти пошаље сваку „новоизашлу" страну књигу, а Мадам Макс 
ене лествице ?</p> <p>— Је ли могуће да ти ниси пољубила Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато 
и. „Дај реч да се нећеш опити, иначе да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Х 
екијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензуку са сафирима?{S} Ти њу вол 
дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и  
ко волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љ 
ги пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— Кад помислим, слатка тејзе : о 
учи европске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз 
>— Ах, слатка тејзе!.. ја имам нешто да ти кажем.</p> <p>Али она одмахну руком и рече:</p> <p>— 
воизашлу" страну књигу, а Мадам Макс да ти доведе сваку „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су  
се више нећеш опити, а ако се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сет 
 <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај  
рзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад никога ниси волела!..{S} Зар да прође?!{S} Ооо 
Да ме питаш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да о 
праћа, она вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, 
</p> <p>— И сутра, и прексутра...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпо 
ва и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S}  
те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љуба 
ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово  
 да их назовем...{S} Али кажи, бар нека ти знају родитељи.</p> <p>— Тејзе, не бој се... ја сам  
а њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...нека ти је срећно! ...{S}Али како... изненада...</p> <p>— Ја 
/p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми 
у у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све в 
ијатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: 
 оку најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа 
да Бог да, госпођо мајко!</p> <p>— Била ти добра годинама, а сад није!</p> <p>— Променила се.</ 
че Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њо 
киње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равн 
 од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас...{S} Не ид 
глама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не 
шћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо  
пазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако п 
оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја виш 
жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице 
 се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> < 
и, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јек 
/p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема право 
ign><ref target="#SRP19120_N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се 
и...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано 
спођо снахо, и свом пријатељу: јединица ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајк 
_N86" /> </l> <p>А ја сам помислио, кад ти спусти вео сревши се са мном: „О, да сам ја тај вео  
к замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као да ми се повратише куће и конаци...</p> <p> 
.. па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-н 
ница?...</p> <p>— Сакриј се од њега кад ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти има 
радовала си се; гајила си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радова 
 како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он  
окар пешкир.</p> <p>— Опрости!{S} Никад ти не бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам ка 
реба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.< 
јутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S} Ја сам му пунила кесу, он је празнио.{S 
get="#SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница с 
е моје!{S} Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанп 
 да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p> 
о живимо... рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја 
 па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи,  
реним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-К 
мо да седимо по године, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим рана 
 добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S} Куд би пос 
 А тебе, док бисмо пробудили, док би се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нераспо 
је, волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Ал 
па макар остала неудата.{S} И зар би се ти код њега преседела?...{S} Леп али луд.{S} Још нема п 
осе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И јо 
 си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да т 
Снага ми дршће од радости.{S} Док си се ти с госпођом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму 
ја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p> 
 мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори т 
ру мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, ника 
на „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуци о 
, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба  
 ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S 
ри; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буд 
пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S 
и поче плакати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађал 
ви се, ти си млада, скоро доведена, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S}  
 сам <pb n="230" /> ти, сине, казала, и ти знаш, да пију имами, да пију дервиши, пију и певају  
ран да га изломим о „мушку главу".{S} И ти људи, нељуди, наши мужеви, љубоморни на своје жене,  
Ми бисмо, сине, тебе опет оженили.{S} И ти си, сине, млад, леп, добар, од рода...</p> <p>— И бо 
p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то в 
т пута, и — занео се... „Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да 
осне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам знала да си пакосна.</p> <p>— <forei 
оме говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо  
аје Бог.</p> <p>— О, мајчице, да ниси и ти жена, ја бих рекао: „Сад видим да и жене нешто знају 
рсије!{S} Боже, Мерсије!...{S} С ким би ти тако, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори 
<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги 
азговарала се с људима.</p> <p>— Зар би ти волео да говорим с људима?</p> <p>Он на ово питање н 
, од оца, из куће...</p> <p>— Па зар би ти, беј, дао своју кћер да није добро, красно...</p> <p 
урској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну он наједанпут, кад се сет 
> <p>Она се наљути.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и ре 
Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како може 
 чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за другога нећеш...{S}  
Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне дево 
 О, сиромах, горд, јунак, мушко!{S} Али ти си, душо, сад слободна...{S} Сад си распуштеница Осм 
о дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Х 
мене за зета, пошто сам сиромах.{S} Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, 
 ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се 
идим да и жене нешто знају“.{S} Лепо ми ти рече.{S} Заиста, да је знала само за Коран, да је св 
 да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза огра 
ли некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је правила алузију на Нурију.{S}  
ина.</p> <p>— Сестро, нисам знала да си ти поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> 
но рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа.{S} Ја 
им се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин с 
рата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање 
{S} Ослободи душу, душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена  
радити као многе учитељице: забрањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по ха 
— Није, зете, луда, не бој се!..{S} Кћи ти је побуњена.</p> <p>— Камо срећа!{S} Али... жена поб 
 <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти срећан?</p> <p>Али он избеже да одговори, љубљењем.{ 
 можда јој није прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф п 
не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се см 
 Ја их се више и не сећам.{S} Јер, ипак ти си још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле де 
 Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S} И ја мислим на Али-беја, само, ка 
ине, дај мајци мужде!</p> <p>— Обећавам ти, мајко, оку најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти не 
ама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S} Али, твоја капија мени је затворен 
градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут.{S} И о 
нахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме з 
волимо, направимо своју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле  
Али како... изненада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад 
p>— Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не уст 
али се бојим да се не кајеш.{S} -Ја сам ти мајка, пријатељ кога ти је Алах одредио, па сам свој 
одина страховале, а ти...{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Н 
вила би Мадам Аристид.{S} Приложила сам ти писмо тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што са 
сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам кафез погле 
 лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи 
резаним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи моје, али...{S} Како си смела?!</p> <p>— Тако.. 
о би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Развићу 
 су је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му пис 
н мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о дево 
ад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се х 
ораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мал 
е побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћери, не бих дала, па  
олесна.{S} Имала сам страшан напад, као ти, тејзе.</p> <p>И побледе.{S} Јаком вољом прикупљала  
а викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти ово: на!{S} Сад не волим ни њега ни тебе.</p> <p>Па  
се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, ш 
ећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије 
} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко ти је тако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је он 
ако волео кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолик 
 Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радо 
бивши скут свекрви.</p> <p>— Да знаш ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од р 
 стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, ј 
 деде!{S} Кад би знала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и д 
да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang="fr">saut 
Ариф-тејзе, и изгрдила га; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и ка 
ја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" /></p> <p>— Нема Бога.</p> 
рива лице рукама.</p> <p>— Отвори, тако ти материне љубави!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се 
га), извади недра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож 
. каже се неваљалим женама.{S} Али тако ти свега најсветијег, немој да се гдегод изрекнеш, да н 
 она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже он 
е њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ни 
али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој и 
наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не 
алицу...</p> <p>— Оздравиће, сине, само ти немој да..{S} Ти си мало напрасит, а она је зацело р 
 поцрнели, глатко лице набрало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледа 
ца него жена и девојака.{S} Зар си само ти несрећна?{S} Како је оној којој се муж поред ње друг 
м! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и сабљу“.{S} И оно јадно да реч 
е пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају как 
инула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела де 
и, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, драга м 
 човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је 
 ражљућена.{S} Одвели смо је оцу, пошто ти није више жена.</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу 
и а камо ли косу?</p> <p>— Емир!{S} Зар ти мислиш да си сукњом покрила косу?{S} Покрила си лице 
ивот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p>  
ве; али кад му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слат 
ери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гл 
ад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да  
и бих ја...</p> <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после,  
 говорио с братом ?{S} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога  
— Само полако, лепим, душо Али-беј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са  
а.{S} Захвали Богу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш ш 
уби, због мајке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p>  
за нас.{S} Сви смо те изгледали, и брат ти, и снаха, и синовица, сви ми, а ти, никако не дође.< 
фенди, за кога дајеш своју кћер?{S} Зет ти прост, од проста рода, јер отац му паша, али деда <h 
о ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа му 
де гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И после, све с њим, 
мља!{S} Дигни се, јагње, да видиш мајку ти; готово гола, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Ун 
ине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који б 
аљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми п 
ан, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе ус 
остојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриш 
три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечерашњи ифт 
о жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нам 
, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељице 
.</p> <p>Она заврте главом.</p> <p>— Ах ти нећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижа 
а твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш 
/p> <p>Слатка моја отаџбино!{S} Кад бих ти се могла вратити, ја не бих губила време у сањању о  
во је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Виде 
ма, њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори,  
ене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S}  
 оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А ко зна, можда је и жењен. <pb n="36 
јиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (д 
мој.</note> <note xml:id="SRP19120_N40">Ти си луда.</note> <note xml:id="SRP19120_N41">Мила.</n 
в.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитавај; али, не као м 
се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред старе потапкав 
пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се 
на 1905.</p> <p>Емир, срде моје,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо? 
јске зелене баште и живе изворе.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба  
 се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не  
је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо снила, зато си тако весела". — „Снила  
.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зеј 
 а она, решена на смрт, смело настави: „Ти си злочинац, и ја пљујем на лутке, на играчке, које  
на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледање, ништа јој не би рекла, ј 
 Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиман 
се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тигар и тигрица, а кад их стара закле највећом муслиманском зак 
лобођава њина глава, њино биће.{S} Оне, тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Ист 
мо га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад та 
 Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су  
ове, али су нам стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажит 
лиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} За чим ј 
а су обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на 
познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" /> како 
 ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гро 
Покупите сав овај накит, продајте га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он  
знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу в 
а не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" /> нађе и разговара; а сутрада 
вориле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло драга госпођице: има  
бог убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} О 
их суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у мах 
је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута  
ут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нове, ко 
пије.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па 
рај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се уч 
шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим прав 
же, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљут 
ци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста 
ња, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљ 
ле руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па  
еној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} -Једна мало млађа од ње а још девојка.{S} Че 
S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, 
епреке: оборићемо престоле, поубијаћемо тиране, поломићемо кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаће 
х, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: ис 
а за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, била је просто <pb n="257" /> сребрна. 
ехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После,  
, бољи од све Али-Рашид-бејове деце.{S} Тих, благ, он је према својој жени, детету, био врло не 
 висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без сунца и  
 вранцима с посребреном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у редингот 
ф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи не 
 опијем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла би 
ла страшан скептик, кад је год когод од тих официра говорио или прелазио<pb n="256" /> преко со 
официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви тих жена, <hi>само због жена</hi> растурени са службом  
али знам да су милиони несрећни, и ради тих својих сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа 
мпатична, ова госпођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу п 
варају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!... 
на гласно; после додаде понизно, нежно, тихо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! 
.. „Зар полудела, сирота!“ А она мирно, тихо, па поступно оживљује, распаљује се, као дервиш у  
ицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p 
атство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на ул 
еше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући нијете.{S} Док 
— Знаш, Нурије, како је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге. 
е збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си га заволела?</p> <p>Она нешто про 
о њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </note> <note xml:id="SRP19120_N59"> 
крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чуд 
— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... с 
и, зашто сте нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну 
 <p>— Госпођо мајко, не могу сама, рече тихо.</p> <p>Пашиница, с исеченом косом као мушкарац, у 
зеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="170" /></p> <p>По 
ескање длановима, смех, али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и  
 столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не могу да не постим, госпођо мајко 
риђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</p> <p>П 
ова и очита кратку молитву, она мирно и тихо, невесела, брижна, настави:</p> <p>— Оне сиротице, 
ва, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз предсобље, б 
ом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву  
а сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта гов 
ембар.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник 
се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмицу, на 
че Ариф.</p> <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка  
 су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непрестано је улазила  
.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то ра 
је море пред буру: тихо, некако страшно тихо? рече пашиница с много бриге.</p> <p>— Ја опет вол 
ђице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S 
, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима које није 
е поломиле, пале, и ја бих излетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени  
на!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страно 
бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има < 
и.{S} Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, ш 
eu</foreign>! заборавих и псе и мачке и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На  
есма од јутра до мрака, само певају као тице“.{S} Жене се погледају, и подсмевају...</p> <p>А к 
час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не 
година, па зар да је сад другом даш као тицу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је  
p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Доктор-ефенди 
м главама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде  
а те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбивеним срцем 
ити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може бити ш 
и — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S}  
тро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа.</p> <p 
, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих пониз 
ом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек била п 
 узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си 
 узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S 
} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била бо 
ајко, молим вас... не могу сама, понови тише пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече 
д зору се пробудих, и — све живо спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{S} О мо 
ивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао н 
едња молитва, сестре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају,  
ши, него да с димом гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне  
реч, али му се стегоше вилице.{S} Мртва тишина.{S} Најпосле, он врло тихо изусти:</p> <p>— Ја п 
уби у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палица, и једв 
ле су мртве пијане: опијала их је ноћна тишина, мирис ноћне влаге и месечина.{S} Позиване су на 
зиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Нурије.{S} Пашиница је замиш 
</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви посте па спавају, а оно, сви су будн 
269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућам 
капиџику своје сутане — као сад.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па  
p> <p>И робиња се свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења  
овека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске певачице с гл 
н Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на са 
се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су за 
њу.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, мирисом влажне земље и месечином...</p> <p>Оне 
е клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „А 
зид и скочи као јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> </div> <pb n="86" 
/hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива.</l> <l>Ди 
е и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима 
ом, превија се уназад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима, подврискује, преврће оч 
ни као сребрни суд испуштен на мраморно тле.</p> </div> <pb n="165" /> <div type="chapter" xml: 
 га у два плава дубока језера покривена тмином... али полако, да га не пробудим.{S} Ја сам срећ 
робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печим 
на пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с  
а“.</p> <p>Прође и <hi>Кадр-Лејле</hi>, то јест двадесет седма рамазанска ноћ.{S} Минара су те  
 Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену косу, и врло су личиле на мушкарце.{S}  
кутија</hi> - кутија за <hi>саказ</hi>, то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жва 
>XV</head> <p> <hi>Султан-нев руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамедан 
3" />.</p> <p>У <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један 
а су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и  
ш <hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и евро 
Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућ 
ши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарн 
— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чиф 
амнаест; код ње бејаше <hi>меџлис</hi>, то јест скуп жена; свираху, певаху, разговараху се о св 
љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајко 
ота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није измен 
 том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он ра 
ележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим занесу: богато је, скупоце 
не.“ И понова се буни; али против кога, то не зна...{S} Виде појас њихове баште и дворишта — ог 
лдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино бо 
.</note> <note xml:id="SRP19120_N9">Да, то је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N10">Дођи!{S 
едо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прошетах по соби, п 
р, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па измириса своје сес 
а је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, сестре опет клања 
брахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{ 
аици лепши су од венецијанских гондола, то јест пријатнији су за око, весели су, јер су бели, и 
тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли њего 
оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi> (коко 
 своју срећу.{S} А кад мени дође срећа, то значи да се вратило здравље госпођи вашој мајци...{S 
е мислиш на момка.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спр 
и, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сет 
</p> <p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави према конзерватизму, кога се теш 
а, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и од Госпођице, п 
ави Мадам Аристид.{S} Не кажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими 
 где говори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђакович 
ка мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити заб 
та је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене нешто далеко као небо, тај свет који сам  
 xml:id="SRP19120_N111">Једно око моје, то јест јединче!</note> <note xml:id="SRP19120_N112">О, 
едела, осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она  
те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истин 
те.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покатк 
 на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор jе држала будућа 
ера овакве несреће; а она говори : „Не, то није тако.{S} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо  
о дете, кад су били мали. „Деца и жене, то је мој свет.“ И зато је воле и деца и жене...{S} Паш 
стеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа.{S} Крв дошла до мозга, па се вратила не  
мље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљу 
}" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет- 
ати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измисл 
који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога  
иће.{S} Ја сам сиромах...{S} Имам срце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па м 
рли суту.{S} После оде на софу свекрви, то јест да јој она закопча гривну, гују с дијамантским  
м ни погледао.{S} Гонџеђули и Ђулренги, то нису жене него робиње, а тетка је тетка, мајка је ма 
 у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и нам 
 ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а 
м <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: мислила сам да је то неш 
, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</p> <p>— Па нисмо непрестано сами... 
е...{S} Странкињама су показани ортаци, то јест по две жене једнога мужа, а оне су их радознало 
.{S} Најпосле, то није европски обичај, то је наше.{S} Кафези су истина густи; опет... видеће г 
а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, Замбак, то јест смарагд, рубин, ружа, крин: да њини мужеви драг 
> <p>— Доктор-ефенди, сад им је ђердек, то јест прво вече, па ево...</p> <p>Лекару би пријатно, 
— Камо срећа!{S} Али... жена побуњеник, то је нешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, 
дости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>лепота</ 
p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} На 
жева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела к 
о је задржа, говорећи јој: „Мис Пирсон, то је женско, једна невестина рођака: прерушила се у чо 
о пуна.{S} А на свадбу позва сав Солун, то јест сву госпоштину солунску.{S} По Солуну се само о 
оде ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала 
ња погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећајући  
 с њим гледала, и како ју је поздравио, то јест да ју је поздравио, и да му је одговорила.{S} Р 
>И после, драга мала, заљубити се тако, то је по моме мњењу лудост.{S} Можда је добар, али није 
овој књижевничкој реклами тако стајало, то јест да је, делом за које је била ова реклама написа 
рске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопов 
е замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опростите ми с 
> <p>— Помириће се, очију ми! јер, ето, то госпођа стрина куне.</p> <p>— Аман, очију ми! очи мо 
опи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непрестано врат 
ене</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога дете 
и кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на песку.{S} Једна олуја, и зград 
шта, све прашта кад се ради на бољитку, то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је по 
, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више 
а не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, 
вога, ја онога заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и  
да им не даш пуномоћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш. 
мо, и више га није ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пре 
ка, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<foreign xml:lang="fr">Fort comme la Mor 
бацало зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориш 
ош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{S} Не може бити равнопра 
 поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гле 
а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као ж 
кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи:  
разну постељу.</p> <p>Али, одмах скочи: то је брачна постеља, и она нема више права на њу, јер  
p> <p>— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и ре 
едну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у за 
није место онима који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не 
светити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га остависмо.{S} И са живом муком 
их младих жена огледало се задовољство; то су виделе нове, па су им завиделе. „<hi>Оне још сања 
пазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допа 
ао змијица; и има глас као <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже чов 
="en">What!{S} What!{S} What!</foreign> То јест, „Шта!{S} Шта!{S} Шта!“.</note> <note xml:id="S 
reign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руко 
-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— 
P19120_N108">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xml:id="SRP19120_N109">С 
о доле спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, глед 
 је било срамота од оне стране жене!{S} То је једна богата енглеска Мис, која се, видела сам, п 
де јој лудој паде на памет зарицање!{S} То је преживело, има га тек понегде, код простих по мал 
а у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина онога кога волим.</p> <p>Октобра.</p> <p 
чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама 
hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих 
xml:id="SRP19120_N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note xml:id="SRP19 
 викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам  
то да волим...{S} Ох, кога волим! ..{S} То сам видела кад је пољубио своју жену...{S} Жену!{S}  
дљиве.{S} А њен глас, говор, смех!..{S} То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли  
 Боже!{S} На Јалији ме поздравио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p 
намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи б 
никову слику.{S} О, кад га видех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега прос 
у дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У т 
l:id="SRP19120_N82">Увек без људи...{S} То је неприродно.</note> <note xml:id="SRP19120_N83">Бу 
м изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако задрхта, па настав 
 ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А  
њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја веру 
ају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“.</p> <p>Да је старо 
маш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не мо 
ано, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{ 
а нема ништа слично тим разговорима.{S} То је тако, мала, па ипак је међу вама пуно девојака за 
се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, 
f target="#SRP19120_N31" /> балкона.{S} То Мерсије не зна; нико, само Вог и ја, па и од Бога ме 
у свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из 
е да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он би мени подвикнуо: „Ка 
 и сута: проговориле би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка 
рван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не  
некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је 
е чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамили 
дости види се да су најрођенији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасан 
се као да су по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Неброје 
отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га познадох... 
и <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка 
нас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S} Иди на бал код госпође Нисим.</p>  
И плачем.{S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја 
ња путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, напослетку, Енглескиње сматр 
да у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, 
олим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S 
и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно који од наших  
имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то вече, ниједне: обе га ос 
е“ с нестрпљењем и много побожности.{S} То није пост пред Мухамедово рођење или пред његову смр 
е оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати за вечераш 
 а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се  
еном мајком, нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени  
зненада пређе на нешто сасвим друго.{S} То је био њен обичај.{S} Сувише жива, она није могла да 
души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко долазило јој је кад види пријатељицу и сети се 
} Кроз жене забруја нешто као звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине 
м женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избез 
Емир.</p> <p>Појави се један младић.{S} То јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и  
нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, већ историја  
 снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој није жао што  
ом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не раз 
 око врата му је дебео златан ланац.{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удар 
 Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире 
 Мерсије као за себе.</p> <p>— Виши?{S} То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња. 
еотипно „има ли кога.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И л 
м, слатка тејзе : ово је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејз 
: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није он! викну промукло и страшно, па се заљуља и па 
био?</p> <p>— Па... једанпут..</p> <p>— То је лудост од њега.{S} А ти...{S} Пред младом муслима 
о гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време. 
е не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму. 
 чу се један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже пр 
испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један огроман бал.{S} Како могу ја тамо, кад нема 
p> <p>— Не могу, није да нећу.</p> <p>— То је тврдоглавост. „Једна поштена реч и један опроштај 
ике енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> <p>— <foreign xml: 
о, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девој 
иманско име ђаурском копилету?</p> <p>— То је крв твоје крви.</p> <p>— Копиле!</p> <p>— Није ко 
ла.{S} Али моја мајка не говори с њом!“ То <hi>све</hi> било је непознати младић и његов поздра 
т с главе!{S} Ружно...{S} Спусти руку!“ То рекав, повуче јој антерију, она спаде: остаде јој от 
а уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, ка 
ад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто огромно значило. „Беј-ефенди, за ког 
, па одатле га можемо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби сед 
 је век провела без мужа, без детета, а то дете одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да  
незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ак 
е донде.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? у 
но гледаше, па тек наједанпут викну: „А то ли је он од неколико месеца на овамо дежуран сваку т 
и, волела сам да сам изгубила свест, да то не осећам...{S} То осећање је страшио! заврши и лако 
ретрну.{S} И кад је дувао вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она  
ој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чини 
ар нам наше Францускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Као <pb n="40" /> наше поздрав 
шком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати, кога она воли ка 
.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се  
н и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ар 
, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А з 
ајситније комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну: 
гове: исмејаће га...</p> <p>И смисли да то поправи, те набави пуномоћнике и сведоке...{S} Како  
еја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто  
што бележила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа,  
претвараше се као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: с 
з Европе па ово видео, ја сам мислио да то нису жене „comme il fault“, већ .. пуштене из неке р 
тида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли 
ошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе 
еност, и као неку одвратност.{S} Откуда то сад?{S} Дотакла се лептира, а с његових лепих крила  
место да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако изненада!</p> <p>— Кажи срећно,  
скиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да  
шао од куће само дању, после и ноћу: за то му отвори вољу Рамазан...{S} Дође Рамазан: код мене  
p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја кад радим, з 
 родила, давала јој недра, те је она за то и зове „<hi>суто</hi>“.</p> <p>Као обично, она и дан 
о сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од ове данашње запаре, да моји  
 мала, нарочито играчке, и она га је за то волела као оца, и била му за поклоне захвална: кад ј 
} Сад је доба васпитавања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и  
ош три месеца и десет дана: да би се за то време измирили.{S} А како да се мире кад се нису ни  
ати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.< 
— Под стиховима из Корана.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— П 
ер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њима.{S} Одоше на једну т 
елико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном саосећају небројено нови 
, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противница идиотских бракова.{S} Б 
о пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душо; али ипак добро.{S} 
ко ожалостим и грдно осрамотим?..{S} Ја то сматрам и за срамоту: да побегнем испред невоље као  
е бих казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, 
</p> <p>— Не могу, госпођо мајко.{S} Ја то нећу моћи...{S} Срамота ме.</p> <p>— Код простих све 
оше:</p> <p>— О још колико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удови 
} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.</p> <p>— Али га признаје Бог.< 
ељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с тим не слажем.</p> <p>И још, врло д 
велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече.{S} Може бити мислиш, 
ни, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опазила; а сад видим да је све из мене; јер у  
лук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лет 
{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и на 
лан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака 
је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не в 
а фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на пример Мерсије, зар јој она не би казала?{S 
 што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, док се не бих навикла...{S} Он је опазио  
атељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; јер она 
стид, па се жене, све осим пашинице, на то пецкање, дирање, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше 
, напослетку, Енглескиње сматрају да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и  
им модерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све стварно, стварно..{S} И још ја 
и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па пошто се велика капија отво 
 тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стег 
им...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, ка 
ад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, већ јој поче причати како му је  
не што се мислило да оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буд 
е откине пуце или копча с антерије, она то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и леп 
ова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да заплачу.{S} Он н 
у се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После је, лежећи, отворила Мерсијино п 
 Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије, да се претвара, да је неискрена, и мо 
ша да јој пољуби скут, пошто зна да она то не да, и не воли, него јој поможе да се изује, и обу 
ине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} 
 љутито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после 
исли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} Он потраж 
— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе близу ње, не питајући 
ас већ заболела глава.{S} Лудост!{S} Па то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навик 
да у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.< 
ет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола  
ца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде 
ховита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (домаћ 
очи и повуче на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али 
родитељи... они нису свесни...{S} И кад то добро знам, зашто да их дубоко ожалостим и грдно оср 
ка енергија и одлучност.</p> <p>— Никад то неће бити! загрме он, па скочи и диже песницу.</p> < 
хо: — Ја те молим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја  
ко поцрвене и рече:) Збиља, суто, откуд то, из овакве куће момак да пије?!</p> <p>Она болно и с 
анка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} Ви нове проводаџишете новој за старотурчина!</p 
ла, а после сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо сарај 
а махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као  
а.{S} Зумбул, љубичица, море, небо, све то није као његове очи.{S} Очи су му као сафир на белој 
да капиџик скине и отвор зазида.{S} Све то би брзо.{S} Он иде по башти и куне Нурију као жена.  
 грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јерменка во 
 он жив а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не ум 
омпозиција, литература, како јој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и бољ 
их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети своји 
 ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дош 
ом из ваше куће волео сам тебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>може 
 пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и прексутра.{S} Нека про 
е мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од т 
> се и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, св 
зички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нема: срце  
 пита која је, па јој Нурија каза да је то пашиница, њена сестра, млађа од ње, па се она с паши 
 но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} С 
данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S}  
некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био говор вода.{S} Оне су га слушале с необичним усх 
је.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадоше.</p> <p>Разиђо 
 толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав која ме је привезивала за тај рад.{S} Ја  
оводошла“ Енглескиња прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он 
 радост поклонима, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног срца морално,  
хватила сам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да г 
 Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То н 
пуно европски — по избору.{S} Као да је то избор ако нека жена каже: млад је, леп је, из куће ј 
последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи  
о рече, не верује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац  
та радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, н 
не могу се на небу састати“..{S} Она је то заборавила!{S} Писну! <pb n="217" /></p> <p>— Фатма, 
ечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанпут, кад је била вр 
а главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљу 
hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би на сав 
ош од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слуш 
њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде у 
ду, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познајем, те б 
езану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посекла. <p 
це на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам 
огла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадо 
.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да ид 
ну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одговара?{S} Свекрви!"</p> <p>И н 
д не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и заборавила како боли.“ Па и ја ка 
ње било неверство према мужу.{S} Све је то сад тако далеко, као неки свет који је ишчезао.{S} А 
: „Наших обичаја нигде нема!“ — „Где је то „нигде“?“ ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ уз 
е био ни с ким је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј,  
Па је замоли да му исприча откуд јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли о 
о оној тајној бризи која је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу п 
еште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „м 
на је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{ 
нам ви дали.</p> <p>Он је пита какво је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похит 
ошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што с 
ко ништа не разуме.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и д 
, али она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам м 
вет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неи 
S} Једни кажу: море је плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво.. 
 Не драго, душо Емир.{S} Ко зна како је то?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо ник 
једна странкиња, и она сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она з 
отао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар! 
и жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад 
нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име!“ Њему  
 белу махраму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништ 
 на десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од з 
ексери... само катанац.</p> <p>— Зар је то <hi>само</hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се 
ешљиво осмехнуше, као да кажу : „Зар је то живот?!“ па одоше на терасу.{S} С терасе се виде мин 
о какав велики и светао празник, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и  
а,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао в 
алу, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер  
 ово кратко време сродиле, саме постале то нешто тајно и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у о 
е бисер, скиде појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} 
 писмо и — прими дете; али нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, д 
јасан жар, па по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше 
знало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p>— Докто 
 а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да  
ро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, као кад какоће кокош!< 
у те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор за 
има.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу,  
 време плачу и време песми.{S} А ви сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, го 
 ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече 
! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапс 
 весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наредише око једног велик 
 што је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p 
заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она пон 
ма...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о обор 
да његов темпераменат се не испољава, и то ју је тешило, давало јој наде.</p> <p>Сутрадан јој ј 
обила ортака, ви сте пошли на ортака, и то ниједна није знала: две преварио, варалица!“...{S} И 
 човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S} Ти си луда!...{S} А зар мислиш да они 
ускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене, као онај лончар 
 у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, к 
суза?“ рече једна Енглескиња путница, и то све друге поновише.{S} То беше мала непажња, али, на 
/p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина,  
-боје на њеним грудима, па је подиже, и то место где је била она, прво пољуби, после додирну че 
 по дужности; да помогне пуке сироте, и то своје најрођеније.{S} Она није била свесна ничега, з 
оле по неколико година само гледањем, и то знате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми 
са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да н 
упа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио ње 
д харемима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној  
ико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из с 
вуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора из 
је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по вашој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш  
је жене и кћери.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала! 
бу сама собом издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, св 
лаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као да је дао реч, 
чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се 
 а после непрестано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он по 
ало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S 
та турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије своје другове,  
ш није прошло, зује као пре, а њој је и то монотоно зујање мило: подсећа је на вечери кад је, б 
 поседеће с људима; два месеца, па се и то досади.{S} Досади!{S} Зар да му се досади?{S} Њој се 
иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснели 
у, и крај, и знам све њене појаве као и то, да она није овако краткога века и да не умире на пр 
глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у 
он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, много му рече.{S} Предаје се 
, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто 
 све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затв 
“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад би то видела Мерсије, смејала би се.{S} Али наједанпут, он 
</p> <p>— Која је млађа?</p> <p>— Ко би то знао?</p> <p>— Па да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти  
 сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођице.{S} Али до сада: некад не гов 
е и мајка, и ако сам онда била дете, ви то знате, драга госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с 
.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у ча 
ка и моја две су рођене сестре...{S} Ви то знате, драга госпођице.</p> <p>Пре неки дан сам виде 
; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, страсно.{ 
 је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се осмехну и благо рече, како је обично говорио  
 Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим десето.</p> <p>Али сутрадан ов 
науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907.</p> <p>Где сте 
<pb n="69" /> с њом не говори.{S} Је ли то случај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се с 
ан! викнуше девојке нестрпљиво. — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјуч 
note> <note xml:id="SRP19120_N18">Је ли то награда, дете моје?</note> <note xml:id="SRP19120_N1 
сете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица 
 побуњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што т 
ке путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су ка 
олим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то 
још има такве глупе обичаје?{S} Јесу ли то верски обреди?{S} Зар они прости знају нешто?...{S}  
дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi 
. „Бог је богат, децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је  
 кроз решетке, кроз колске прозоре, али то није ништа.{S} Понекад ми дође да поломим решетке... 
лице, као Арнаутка.</p> <p>— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! < 
ку и грла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, 
и:</p> <p>— Ја пијем, муфти-ефенди, али то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће з 
 она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекрва, да је не би одвојила од мужа 
ање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S}  
се воле, они би слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала свак 
 да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време тако је далеко.{S} Ми о мужу као о Богу. „Ефен 
врло добар.{S} Да пробамо.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо  
ћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— М 
ћа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе 
?{S} Свакако врло, врло пријатно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за  
S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми руку пружи да ме подигн 
ш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човек 
„Ја осећам да и ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо г 
<ref target="#SRP19120_N96" />, како ми то турски кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три Царигра 
брижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је из тог 
 овај није луд. него пуст...{S} Није ни то, него горд, због своје лепоте, поче Ариф.</p> <p>Саф 
ити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено  
{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p 
н обли све лице Срећа те се на месечини то готово и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.< 
 у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S} Заклетва!{S} Каква заклетва?{S} Ишао је 
Ти си плаховита али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p>  
 а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако буде,  
 Јуче си преда мном пушила, а ја сам ти то одбила на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде 
она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, 
ео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби 
{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину го 
 сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и з 
 је једанпут видим неозбиљну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <h 
р-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи 
рча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж 
S} Лудост!</p> <p>„Да изиђу!"...{S} Њој то ни на намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири;  
ападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јој не види кратку косу?!{S} Он 
</p> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— <foreign xml: 
 једну ноћ, на дежурству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се ст 
ашино велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити 
кога нисам смела питати...{S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било 
ж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али  
дан се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за кој 
е-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.< 
елом крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестан 
ажи једну кафу, а доби — мастику.{S} Он то просу, и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше,  
 од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бле 
е се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у свој 
</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ Пос 
 и драге два пријатеља.“ Зар овако брзо то да дође?...</p> <p>Мај.</p> <p>Данас, пролазећи Лати 
венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, 
lang="fr">Rappelle-toi</foreign>, и ако то зна на памет.{S} Па <foreign xml:lang="fr">Adieu</fo 
ју велику радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито 
ио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на јед 
г мене; јер он би мени подвикнуо: „Како то да га волиш!{S} Где си га видела, кад никада не идеш 
руци женска мала ручица.{S} Али свакако то је пријатно.</p> <p>— Ако некога волиш.{S} Ја кад ос 
т, јер мој вереник је официр.{S} И нико то не зна; научила сам да се савлађујем: нене ме учила. 
во „Алла’ екбер“...{S} Како јој је мило то позивање на молитву, њој познато!{S} И овим пробуђен 
-Рашид-бејова Османа.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> < 
оримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: као женску децу да васпитавамо и мушку.{S} Али до к 
акву историја света не памти.{S} Ми смо то већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове  
има у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо  
, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахриј 
лости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</ 
скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни  
ожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и ићи развијена кроз гр 
в.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слободна: разговар 
 „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div> <div type="c 
 за гледање, ништа јој не би рекла, јер то је њихов обичај.{S} И ако млада, Емир се са стотину  
тно.{S} Ми то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А з 
мичак косе, и одмах везуј бошче.{S} Јер то значи: <hi>Сач: ал бени — кач</hi>!<ref target="#SRP 
о кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатк 
та! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш в 
ад одасу мало воде и насу мастике; опет то побеле, запени се: сад му задрхта рука кад принесе ч 
ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу виче и за њом отвара врата, некад да се 
е говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, п 
један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на ен 
м, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, л 
це или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чини 
шћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога  
ве, немајући додира с људима, продужују то и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу  
штву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му  
{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини 
Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу е 
у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче из ока, спусти се поред ње и узе ј 
есрећна мајка! <pb n="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто 
да се дружи с новима?</p> <p>— Какве су то нове, мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Царигра 
ез Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сестре, и боље.{S} Покори јој се.“ 
 у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их 
тала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих бац 
к себи да дођем.{S} Ја не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј 
 „новодошлу“ страну жену.{S} Али, ко су то?{S} Путнице или жене реформних официра.{S} Док њини  
 Арифи се срце следи, јер се сети ко су то.{S} Енглескиње, путнице, похиташе, јер оне кад путуј 
у срамоту, неисказано понижење, како су то подносиле њине бабе, па и матере.{S} За ово душа наш 
} Преварили су себе, не њега.{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега 
их је развенчао?{S} Људи.{S} Али зар су то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити з 
ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби  
и, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу то...{S} Какав напад...{S} Ја сам данас јака, јака...{S 
убавна ватра...</l> <p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <forei 
 Све смо биле младе“.{S} Оне одобраваху то и смејаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу  
 поклопи на диван па да закука.{S} Ариф то опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима 
, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си луда!...{S} Ево ти о 
е отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва срећна окрене му се, слуша га, 
зе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знал 
х прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут  
оле.</note> <note xml:id="SRP19120_N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> < 
 је.</note> <note xml:id="SRP19120_N38">То је глупо.</note> <note xml:id="SRP19120_N39">Боже мо 
 шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејовице и бејовске кћери.{S} Не раде на поб 
 драгом. „Како сам јој могла писати <hi>то</hi>!“ прошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фан 
9120_N106" /> По сто пута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигл 
ма право никоме ни да се потужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обу 
 испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока,  
ем к њему.{S} Однећу му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебиј 
је ни мошус, ни љубичица, ни јасмин... „То је мирис од њега, његове душе“...{S} И дође јој жао  
е голе мишице и пушта дивљачки глас... „То није жена, него страст!“ виче једна Немица, а она ле 
витице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубш 
да је то огледало пукло преко средине. „То је наша љубав.{S} Можда је она то нарочито наместила 
пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Ал 
ала се од онога који јој је био близу. „То је жена застарелих идеја и глупих предрасуда,“ говор 
ује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три  
кога седог старца, господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину 
 <hi>жена</hi>.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме 
ступате с њоме.</l> <l>Још јој кажете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култу 
ла“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за подизање своје 
 n="140" /> —жена?“ Никад јој не рече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово м 
 сама спремала, баци је не помисливши: „То ми је спомен од ње из дана кад ми је с њом добро бил 
јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна мо 
мице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког друштва.{S} 
отрчавши Францускињи — у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је  
ан бал.{S} Како могу ја тамо, кад немам тоалету...{S} А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци ш 
 Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један драги 
е.{S} Седећи према њој и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европско <pb n="8" /> 
е је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил 
шкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нервозно рече:< 
од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на памет:</ 
о дете: друга, кога воли — стеже, мучи, тобоже милује га, и друг му побегне; а он, исто као сад 
 изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се прошета; кад пође ка капији, слуга  
а сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то шали,  
угарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, х 
, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала је попреко стра 
то пред свекрвом и рече:</p> <p>— И сад тобоже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама 
оазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и 
та, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и  
 живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да превари сво 
, змије око руку, змије око врата да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина 
ебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа н 
ару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} Пошаљи му прамичак косе, и одмах везуј бошче 
ли ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S}  
ти деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред род 
рију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобом једно мисли а друго говори, једно осећа а друго р 
 ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљена с лицем на лицу.</p> <p>И та једна реч < 
па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Глупост!{S} Лудост!</p> <p>„Да изиђ 
 момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! х 
-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“ Он више није претио њој него оној 
а загрљаја и рече:</p> <p>— Нећу више с тобом. <hi>Сут-ана</hi>!<ref target="#SRP19120_N11" />  
мо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као 
сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и кој 
гумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним магарцима, продавачица с чевретима<ref target= 
штују и боје га се као Бога, и од њега, тога бола, крију оружје, пушке, ножеве, јатагане.{S} Ка 
из ниског оловног неба.{S} На Јалијама, тога дана, крај мора, с музиком таласа о животу и вечно 
те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад виш 
ј трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Ј 
рпело моје срце, сломила је моје Ја.{S} Тога куражног и енергичног Ја више нема.{S} Ја сам <pb  
узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осман-беја.</p> <p>Мајка јој се грохотом нас 
 оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни 
а мном поступали врло лепо.{S} Садржина тога драгога мирисавог писма није ме толико изненадила  
она...{S} Ах, сине, зар је она достојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим 
<p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше блед 
Преварио ју је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је 
розне кораке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некака 
ма је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страшно, кад све зна, а мисли да је нем 
ла би га.{S} А ништа му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не 
 Дигне главу, па ногу пред ногу, и због тога су га прозвали <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носо 
оспођа, већ као мајка, и Осману, и због тога као због лепоте, биваше све милија и ближа.{S} Не  
заборављају да су госпође и жене и због тога и не зову странкиње: позвала ју је да види харемск 
емо најпре видети", а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S 
 издржала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по  
е женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима  
јчицом из унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам го 
 му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове. 
Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би при 
е бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође година дана как 
је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало п 
аписах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb  
оли Османа, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она бе 
туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на је 
 је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на седницу млад 
/p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра и рече :</p> < 
 на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помис 
Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила,  
е нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад, и какве су појаве њего 
е је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је звала, и ако 
еда, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање б 
врши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахри 
ред девојчицама говори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разго 
у Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и с 
извођење невесте, да виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Ф 
 <hi>лепота</hi>.{S} Дакле, мој отац је тога мога просиоца назвао лепотом, али није му име Лепо 
ца, и она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} О 
ију и мушке безочности, а оне, несвесне тога понижења, сад се разговарају, сад се навале на јас 
а опет седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом,  
 учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се непрестано с 
 једно ни друго не смедоше ни сетити се тога. <pb n="145" /></p> <p>Отац јој долази петком, нен 
 га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не бих понизила о 
.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, 
="#SRP19120_N67" /> Е, али она мајка из тога романа и њена: пре би пристала да кћер види мртву, 
а необично а камо ли страшио: она је из тога друштва.</p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе,  
тока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не  
знаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то 
ну, добри људи га светују, да се остави тога и да пред сведоцима да реч: ако се, на пример, опи 
 па како би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Нев 
 нема куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слу 
м не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не рече „хо 
у, просјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи ч 
ни је пријатно...{S} Волела бих да знам тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту,  
ладе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси видео...{S} Као наша Ар 
тог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} Мерсије иде м 
ући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да 
ћи доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како не би имао узрока 
— О, то питање!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слеп 
сти ни на руку, а камо ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} 
е је забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: 
ала вољи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, не 
 што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је 
ко: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче снебивајући се:</p> <p>— Опростите, Н 
е би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као преступна жена, па ка 
у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини ср 
су густе загасите завесе, те је нешто с тога а нешто с облачног времена, потпуна помрчина.{S} Д 
од њих донела је њега; а оне, можда баш тога дана, биле су мирне, равнодушне!...</p> </div> <pb 
и наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила си 
P19120_N86"> <l>О да сам ја рукавица на тој руци,</l> <l>Да бих могао додирнути тај образ!</l>  
атмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} 
е јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и светле боје...{S} Виде 
ши се са мном: „О, да сам ја тај вео на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и т 
 умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећи мокар пешкир.</p> <p>— Нећу  
 оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али,  
ије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и на прстима 
с једном његовом тетком; јер он је само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам,  
арлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети.{ 
ливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа 
ену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, питом 
абуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, реч 
дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавучених обрв 
кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p> 
<p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука 
к-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунце?{S} Мора да је грдно ве 
ори сину: „Да вратимо обележје, то није толика срамота; он зна да није испросио Ђаковичанку, не 
едајући жудно к вратима, рече:</p> <p>— Толике муке видела, како причају Цариграђанке и њена те 
бих био ипак срећан: за мене је поднела толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки по 
збиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, 
 људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се за слободу и право орга 
с, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми  
аје, Мадмоазел, Мадам, Мадам Аристид, и толике друге које познаје из живота и из романа.{S} Њој 
уску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећ 
поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љубав ко 
оси из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају, оне се не веселе.{S 
и-беј се врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту  
сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у ста 
 шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где лепи конаци, где земља, где новац?!{S} 
де проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ година она га неуљудно и не погледа, а гле ш 
>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила знојем, па сад не мо 
 Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда 
 она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љубави пр 
адског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла  
 Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све сереске слепе, кљасте и убог 
у челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад  
 разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само ј 
одаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за право!</p> <p>— А ми?!{S} А  
ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романима, она на то не наиђ 
} На овом великом балу где је било жена толиких нација, најлепшу тоалету и најлепше очи имала ј 
 је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово 
 као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких грла и разлише се гласови на месечини као месеч 
пе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље но своје 
ће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се д 
гледаше као да ништа ни мисли ни осећа, толико је мирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађ 
а Јеврејка, њених година а као младица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно  
, не као њихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Францускиња гласно и 
а...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си...<pb n="1 
вности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком 
смана, а не мисли да одузме себи живот, толико тежак: грехота!...{S} А Осман, као полудео, прек 
е речи, па колико пута помисли на течу, толико пута јој дође на памет „као за пакост“.{S} Прође 
 друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо  
авуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатм 
, земље коју можда никад неће видети, а толико је воле, говоре њеним слатким језиком, и свирају 
едном, па се жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле 
е она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав је сасвим 
побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам  
е, зар неискрена она, моја другарица за толико година!{S} Колико смо се наразговарале!{S} Какви 
, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, сад плач и проклињањ 
зми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како оде она...{S} Ах, сине, зар је она достојн 
њих све волим, ах!..{S} Боже!{S} Зар за толико месеца ја њима ништа да не пишем, ни они мени... 
зговори, неискрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, д 
p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутрос сам видела сузе.{S} Јесу ли то сузе 
о се вратио из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он по 
 у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим глас 
ња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не  
дна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ у 
} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; 
..{S} И као да се љути на онога кога је толико желела: само да се једном састану, па да умре... 
, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене с 
е, он би већ био далеко од града где је толико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Ф 
оји сам из књига познала и о коме ми је толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам 
ена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>— Није, него да брже изиђе ђаур 
} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче,  
а руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од љубави 
е с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{S} Али  
S} А он не помишља на кафану, где му је толико друштво, и ако је од њине свадбе прошло месец да 
пе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — р 
ненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње које су их доводиле у ову к 
на тога драгога мирисавог писма није ме толико изненадила колико ме је забринула.{S} Није ме из 
а и с њим се разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} П 
м ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{ 
се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не диже главе с књиге и да 
ни...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у  
з сна од опијума датог муслиманкама пре толико векова — западне књиге и жене ..{S} Кад се колим 
естих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} Одмах растур 
иманке, невине заточенице, заточене пре толико столећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопш 
ледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те доводимо стра 
 Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам  
ће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бели, нег 
xml:lang="fr">au courrant</foreign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој п 
Ниди њу веселу: није јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S 
 своме другу и пријатељу већ двадесет и толико година.{S} Дошла му је скоро дете.{S} И он је би 
ла, и духовиту Мадмоазел Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, 
е писала <pb n="276" /> Госпођици, били толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши  
ри очи и рече: — Кад га видим и није ми толико колико кад говорим о њему...{S} Да говоримо нешт 
 delight!</foreign>...</p> <p>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о с 
ја, несвесно, климнух главом, а срце ми толико залупа да излети, осетих га под грлом.{S} Јадне, 
.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет реч 
ила једном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлос 
у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жен 
 хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несв 
и Ђулренги...</p> <p>Босфор, о коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земља 
из стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене вођице.{S} Најпосле кола стадоше 
} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна си... н 
 месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мр 
а ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.< 
а: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца д 
између обрва, састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „Кад б 
о да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипари 
ам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, за 
} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од њега, он би сео крај ње па би је мило 
} Како је њу видео, није се опио... већ толико месеца.{S} И пијанство је страст, и љубав је стр 
 изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, опрости! говораше Сафе 
/p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено Ја 
у, с песмом и свирком, поред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи 
дакле обично гледају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се диза 
</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због  
има једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла  
ринкипу; он их све зна: описивала му их толико пута Нурије.{S} Али поред свих својих конака, он 
!!...</p> <p>— Лудост!{S} Ти мислиш баш толико...{S} Разговарају се.</p> <p>— Заљубљено?{S} Зац 
изненада, близу себе, пред собом, после толиког времена, она се заборави и засмеја се од радост 
е нису јаке, да би могле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном 
небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мур 
али закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као до 
а му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притр 
, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, намер 
е Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и 
 Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он!. 
ote> <note xml:id="SRP19120_N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.< 
и месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени још више зачудише.{S} Обучена, накићена, о 
во друго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се  
 има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад мени дође с 
ко га од њега не би могао одвојити; али томе детету се брзо досади (јер он га стиска, да га уда 
и јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ј 
тити,“ каже јој тетка, а она остаје при томе, да ниједној није било као њој.{S} Да нешто Ибрахи 
, да говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, п 
 толико причала Мадмоазел и Мадам.{S} О томе свету сањам и ако његову даљину не могу да појмим. 
 се пријатељица волела с пасторком, и о томе је њој отворено причала, а она се љутила и гадила. 
откуд?!{S} Ја му никад с мајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S 
она луда!{S} Срамота је било пред њом о томе и да мисли...{S} Поцепа завој.</p> <p>P.{S}S.{S} В 
оштину солунску.{S} По Солуну се само о томе говораше: о свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим 
на.</p> <p>— Паметна је.{S} Други пут о томе.{S} А сад, Емир, изићи да ти се не смеју.</p> <p>— 
у и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха 
х више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби се 
м код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S 
м у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала са 
ж, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хану 
 срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и о 
ени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То је 
рлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потр 
атмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, х 
мо помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатм 
рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да 
еже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене  
 обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући,  
не кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! ве 
него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном 
аде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као бр 
ије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капиј 
едан другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у 
ђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Н 
>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром дог 
уди, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хан 
пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} 
њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што 
жда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао:  
 да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он 
слонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихв 
ло је сасвим мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча от 
ћ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, 
 се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шербет ил 
 јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па кад ви 
 ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чуј 
мазан, било дању или ноћу.{S} По поноћи топ, објављује <hi>суфур</hi><ref target="#SRP19120_N91 
ед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пружи ратлокума, и наже се да је  
ебу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те г 
а његовим таласима и осећао јак, слан и топал мирис његових вода...</p> <p>Све су гледале која  
ке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, 
 Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта:  
/p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом 
ли он је осетио њену љубав, опазио њене топле а збуњене погледе, и грозничавост кад јој се ђерђ 
воје лице на њих; из очију јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а  
 сад је обузе једна неисказано пријатна топлина и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да х 
о без ових груди,<pb n="143" /> без ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже  
опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој 
и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави каква висока бе 
дљутила се сасвим, и кад пођоше, она га топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, он 
 и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мири 
оћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак,  
 „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И у 
м.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку  
з мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је необично, некако свечано, не 
и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита 
ра? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним глас 
ајке давале милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су с 
мога драгог ко ме одвоји —</l> <l>Нек с торбом пође од врата до врата!</l> <p>— Помириће се, оч 
љинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испр 
, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, и осећала сам хла 
ш, Мерсије, како смо волеле кад се коси трава, па мирише, а ми се по њој ваљамо?{S} Ја сам лето 
>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми рук 
>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не  
 и нада, некад, сад иструлела, суха као трава по гробљу, на измаку лета.{S} Оне се мртвих не се 
 у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капи 
сеца а време је као с пролећа: зеленило траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасви 
и између зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пр 
{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, а 
ини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, оста 
S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пр 
S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу, да јој он  
изишао из воде, ветрић, намирисан сухом травом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се уч 
 и потрчаше смокви; она прхну и паде на траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је у 
је — отера.{S} Опет зва Зејну да погази траву по милим стазама, али она му се и сад не одазва,  
нању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она 
 познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпоручи 
подски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасмина и бокорима јор 
на, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} Касапин овна рашчеречи, а пред Нуријином сред 
лушкиња посетиочеве ми „надахнуте душе“ траг који је мирисао на мастику...{S} О, ништа ми није  
о мишице, док са њих нестаде и најмањег трага азијатског варварства и беснила наших побеснелих  
м, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочности, а оне, не 
ла од његова миловања, на лицу и грлу с трагом од његових пољубаца...{S} Благо њој!“ Па се граб 
ад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, она их мољаше да сп 
 је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје  
урске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у јед 
и идем да вичем, да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, 
— у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не поштујемо никога, ни свекра, ни свекрву!{S} 
 и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом 
и си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је завео, м 
право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, б 
бично и врло неучтиво), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак 
} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знал 
хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак све чинила, 
јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама 
.{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-х 
 чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изговори Ариф с неисказаним болом, и 
ла нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох јед 
ророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешто непрестано понављаше „<foreign xml:lang=" 
невиђену!{S} Па и ствар, кад се купује, тражи се да се види.{S} Дао ме као неки поклон: поклон  
ер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, лепша од оне 
 не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком;  
 Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мислио само на оно како су слагали  
S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у дво 
 у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од тетке, он би већ био далеко од града гд 
ема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа  
ају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref  
 мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи :  
беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на в 
год наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо 
само тој тетки веровао.{S} Кад дође, он тражи да му свирам, да му певам, по неки пут да му игра 
срећна.{S} Да јој је неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зач 
 се не помаче, не као госпођи (ко им то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које о 
аници Европљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и печ 
естано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад  
к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, лудо, стр 
итаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она је о овоме сањала и ноћ 
е, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута п 
S} И кад би био богат!{S} -Јер њен отац тражи зета из добре куће, од великог рода, и богата...< 
де према унуци и узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, 
ла кроз капиџик, развијена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница 
.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужн 
чно, и као да се од њега опила.{S} Није тражила да види „двоје младих", јер би се они стидели,  
Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францу 
{S} Најпосле су, у француским романима, тражиле „прво зближење” Јулијино с Морисом, и „први пад 
 не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерсије би га познала по сли 
м кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S} Опет ла 
} И ми смо се опијали...{S} И од нас су тражили реч: ако се не оставимо пића, да нам жена остан 
ће или не сме, ко сме?{S} Да идем да га тражим, да га молим, да му љубим скут и руку!{S} Тејзе, 
злетела као тица из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S 
риф плану: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме ист 
бичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било 
 што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за жене, и што на 
видео <pb n="177" /> да га волим, па је тражио од мене многе жртве: да никуд не изиђем из куће, 
оћ, кад је била месечина.{S} И он ју је тражио, а знао је да њена рођака има плаве очи, а она ц 
жа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговори твоје срце, то је твоја баба.{S} Ал 
 дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се 
ече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, он 
рила 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте волеле 
ене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако  
кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те 
ту.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да в 
ао кроза сан, сети кад од његова стрица тражише овако реч.{S} Он није пио, али се коцкао.{S} И  
и слегли раменима.{S} Али то затишје не траја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је 
мајка женске деце!...“ </p> <p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха  
да је буди из спа, толико лепог, а који траје тако кратко, и не снива се двапут.</p> <p>Данас ј 
а кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округа 
аве се поштене...</p> <p>Али ништа није трајно, стално.{S} Изненада дође једна велика промена у 
маљске радости су кратке, пролазне, јер трају до гроба.{S} Живот нам је од Бога поклон који мор 
 зла, беде и невоље.{S} Припреме за рат трају несразмерно дуже од самога рата.{S} На свим припр 
ан — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред сведоцим 
 „саме“ (немају драгог), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (нема 
ију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису дигле 
конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудети  
 учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођоше к мору, к 
ио, зете, да ти кћи има и душу, не само трбух за јело и снагу за одело? рече Ариф смелије него  
 n="123" /> мишицама, плећима, бедрима, трбухом, сваким делићем свога тела, које је горело, игр 
се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, превија се уназад, додирује теменом тле; испра 
 разговарам...{S} Ви сте ме толико пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где н 
ад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку ст 
 незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ 
ма споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре ње тргло, пробудило, и о 
о ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не осете несрећне? да не проклињу онога ко 
доноша с ђугумима, слушкиња с ђувечима, трговаца с товарним магарцима, продавачица с чевретима< 
не, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични  
..</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-х 
има, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест  
и.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> < 
равиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се тргоше.{S} Нурије рече:</p> <p>— Алла’!{S} Зејнеб-кадун 
ња, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије с 
А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си с 
 <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изре 
" /></p> <p>— Е, да му љубиш руке...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говор 
и наљутило, стар, отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да м 
убави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те према жени постаде суров, вређа 
{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} 
ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти 
 њихових лекова, они рекоше моме оцу да треба да променим ваздух, и да сам, тамо куд отидем, ве 
м стари обичаји.{S} Према тим обичајима треба да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, как 
, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ћ 
 лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад кад треба да се смеје.{S} Благо теби!{S} Сад ти живот има с 
требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам 
толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држ 
је мокро од суза! „Мерсије душо, ми сад треба да певамо, не да плачемо: саставићемо их брзо.“ Д 
 често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од свих, ова  
асмеја и рече:</p> <p>— Или некоме коме треба да се рече „срећни ти гости“?</p> <p>Она је прави 
120_N54" /> и поцрвене, не знајући коме треба да се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум!  
устезала да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипак дође „ 
— Бог је богат, сине.</p> <p>Да, она не треба да је више његова, јер су је преварили.{S} Он ниг 
нцуски и говори га и кад треба и где не треба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илу 
 плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурк 
манке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да се веселе са женама... а  
уж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испрати 
 као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују  
ље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, али овако дуг...</p> <p>Они се п 
не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све м 
симо пријатељеву кћер за свога сина, ми треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђа 
а то мора једанпут бити.{S} И после, ти треба да се навикаваш без њега: иде Рамазан.</p> <p>Рам 
оцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на  
куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она прекиде робињу и рече:</p> <p>— Как 
 стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну паш 
неко рекао да мало тражи од онога с ким треба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „К 
биња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{ 
гали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те да она иде из те лажљиве куће.{S}  
{S} Живот је свећа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи  
ајгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба васпитати жене, па после људе, или <hi>само жене< 
а бежи.</p> <p>Она ју је научила колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси ж 
а немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити,  
литву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва.{S}  
дао реч.{S} Али он речи није одржао... „Треба поштовати обичаје свога народа; дај реч и одржи ј 
: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала отићи нени и мајци, али то јој није рекла свекр 
ворено прозорско крило...</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и спавал 
у реч какве своје пријатељице, а кад би требала да рида, њој се стегну вилице...{S} Опет одоше  
ти казала, ако би како је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не в 
човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена 
 сте то испретурали: спавали сте кад је требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите 
је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: плачете кад треба да певате 
е требало да бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете 
 најнепријатније, сасвим видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћер 
пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж ко 
између вас — праг.</p> <p>— Па после би требало преко прага ја прва? <pb n="94" /></p> <p>— Кој 
има као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</p> <p>А кад се зави, њен муж реч 
 Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу нази 
с друговима, да није сам.{S} Онако млад требао је ићи са својим врсницима, а он пошао с много с 
идела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!...{S} А за пуномоћнике, 
ала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадуни, кој 
х с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест 
се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни Ахмеда, Нурије1“ — „Нема, сестр 
д била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и гото 
ље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па 
разбијеног прозорског стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{S} За тр 
е поред њега и дању и ноћу, да никад не трене, не легне, да му она рану лечи, привија, да га не 
ерина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли предмете сакривене помрч 
мести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуном и љубављу која се оп 
 њену децу него њу.{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мер 
ном необичном силином, не слабећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсиј 
енутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад зарида.{S} Сад је дошао овај други-..{S} А 
е је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се душа развесели, и дође тренутак кад  
ове“, нове су дотле док не наступи неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено 
/p> <p>О, колико је интиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове  
с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога 
 колико се може мислити за један кратак тренутак! „Не, није пијан...{S} Како да се опије кад ви 
нцускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је научила од наших жена да осећ 
тетка!{S} Слатка моја тетка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди 
жмури и опет види небо, које се свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кр 
 ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И  
да топ, муслимани се развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агар 
ад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће,  
да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Сво 
 — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагону, као  
више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја положим гл 
закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра  
ста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа ш 
рвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као ко 
 Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто би  
зе је, тренутно, некакво тешко осећање, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој з 
 занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу  
а и поцрвене, а њено измучено срце опет тренутно брзо залупа, и препуни се топлином и љубављу,  
 ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном расположењу испрати га.{S} А после, сто пута  
уми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> имала ф 
 протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одм 
сти и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Ње 
S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их заустављала  
ом направљена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n= 
анка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разлежу се по 
шафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале се, долазиле једна с другом у скла 
ма рамазанска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли  
 џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамоф 
 пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући, она жм 
уги део“ игре: обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, превија се уназад, додиру 
ао Азијат Осман.{S} Али осети да се она тресе те је пусти, погледа је, па кад виде да је бледа  
раке смрти, она се стреса, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, 
руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује не питај 
зе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p>  
, непокретан, само задрхти од пламена и треска; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{ 
 шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, к 
нутог на мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, 
а; ни најмањи лист се није покретао пре трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме ко 
ине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, ваздух је сасвим миран, непокретан,  
де јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.< 
рам, а кад га је отварао, руке су му се тресле као кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-б 
ову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отварао писмо...<pb n="280" /></p> <p>Ота 
ог: <hi>„Јашас’н!“</hi>, а опали дућани тресли су се од силних кола која су зврјала, шкрипала,  
виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар се расвести 
S} А кад сам то видела, ја сам се стала трести...{S} Лице ми је било као ватра, а руке као лед. 
шће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се 
јови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуцајући прстима, ј 
глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да 
а.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S}  
напад.</p> <p>И клону на брачну постељу тресући се.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уст 
и четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно 
 се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни 
ска друштва, удружења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела, болесна.{S} Ми то не видимо 
че јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из Европе, јер његова тетк 
но, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S 
здрави турски : <hi>темена</hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене из ње зову себе „нове“, и једне  
не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар к 
 сестара, ја се буним и — радим.</p> <p>Трећа, најмлађа, болесна, закашља се сухим кашљем, па р 
, грдња, и муфтијин говор, и — венчање: треће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах 
е године проведоше код мене месец дана; треће године дође без детета, седе недељу; четврте годи 
 и волимо.{S} А ти, душо, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак. <pb n="218" /> 
би оставила и не сачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљиво 
онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао  
ут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на земљи раставе, не могу се 
шта више.{S} Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђена.</p> <l> <foreign xml:lang="en">„M 
в фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена  
други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га ножем...{S} Мла 
зире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — о 
 руци друга, други пут на другога пуца, трећи пут на трећега...{S} Страшно!...{S} Прободе га но 
ем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{ 
е устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</ 
о млађи јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је онај „гениј 
ође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне 
е, опет ме венчаше.{S} Па нас венчаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећ 
 нико не тражи реч, јер су му „певали и трећи петли“.{S} Но на велико изненађење свих он сам да 
 као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињал 
 свога најстаријег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, оже 
ни, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, 
 радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} Улицом је <pb n= 
А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готов 
не, хладне, слободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не  
 у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј 
 одазва, те се он, њој „за инат“, ожени трећом.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ов 
у, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу 
<pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није уста 
трашно забринута.</p> <p>Он сврати пред трећу кафану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчин 
вори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта о 
а сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман < 
} Потпуно луд.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариграђанка радознало. <pb n="227" /></p>  
 неколико месеца на овамо дежуран сваку трећу ноћ!{S} Он се оженио другом!{S} Ја сам добила орт 
та младића; али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије. 
за њене „слатке“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме п 
ерско лудило.{S} А она као да се из сна трже, остави ђинђухе и сасвим трезвено рече: „Нема ни А 
 пружајући руку.</p> <p>Пашиница се сад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанп 
 Енглескиња од <pb n="129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, 
} Око собних врата неко зашушка; она се трже; врата се већ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде 
ише: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога 
узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрли суту.{S} После  
 наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца и рече:</p>  
 на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! 
 ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима; и она је требала оти 
p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је са 
ти увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, прашта, све прашта кад се ради на бољитку 
 поздрав и од ње, и од Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином 
зо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми,  
та! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се с 
јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на дива 
н, невесео, мучен својом страшћу, па се трже јер срете оца и брата; мало даље, срете мајку, сес 
сећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилук 
 и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вече 
/p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један ниј 
е, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, пр 
па; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S} Затво 
бледа као смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> < 
, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S}  
eu!{S} Mon Dieu!</foreign></p> <p>Он се трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</ 
ју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу 
ше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије- 
и рекао би јој коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац.  
у и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а  
 груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} По 
мир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она није свесна свога расположења; иначе, о 
Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатм 
а од радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф 
 се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је ишта проговорио, а  
ао сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три пара ортака, и нове, многе пашинице дошле из Царигр 
ти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрв 
..{S} Изнемогао си, не једући толико... три дана.{S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће по 
ва три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотину глупости; све тако просто, несложен 
ма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У њ 
а нени и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, 
долете још једно, и још једно.</p> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово 
мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерације, и каква разлика <pb n="31" /> међу њима 
е...{S} Треба ти да га изгрдиш и да два три дана с њим не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три 
ала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сас 
ј завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њој, молећи је: кад мало попуши д 
им не говориш.</p> <p>— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта ј 
и ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна 
његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три венчања, какво губљење права!{S} Три старца, стотин 
{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним млади 
гру певајући промуклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша  
.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној, а она скаче из постељ 
 лупа вратима.</p> <p>На миру је лежала три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осет 
спросила без њена знања; испрошена била три године; кад јој вереник дође из места где је са слу 
 журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три беја.{S} Муфтија зажмуре и поче, нихајући се:</p> < 
наде рукопис.{S} Аманет: женско дете од три месеца!{S} И писмо и аманет донесе му једна странки 
 а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мон 
рњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше п 
одинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство само од вина  
а!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово не дишући, и у души о 
ао своје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа,  
ла најотменијим харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих 
клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу мо 
ечерњу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са сна 
S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а у 
и, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му љубав.{S} Пош 
 и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заједно, већ по две, или само једна, да не би пало  
ођаке и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У  
превали он опет и подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, х 
дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на своју срећу, рече робиња.</p> 
у звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитв 
услиманку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, н 
 код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>.</p> < 
иман разговор.{S} Нове казаше да су све три биле распуштенице (једна још и сад), и кад их Мис Б 
 нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лу 
двео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто  
ри дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље, али девојке и не помишљају на спавање.{S}  
не би вређала њен бол тако брзо — после три месеца.{S} Она се на тетку не наљути; томе се њени  
Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору. 
 овакву живчану кризу.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживља 
{S} Како је <pb n="229" /> венчана, оне три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове во 
 „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у бе 
енчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој н 
{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у 
оше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле  
а је љубила тетку више него икад, а оне три правиле су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвик 
у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није  
е: истина слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мај 
жене.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне с 
она вратаоца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој до 
ича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час 
ми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мор 
за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну прст на дугме од  
дна затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани го 
са викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним кр 
који нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не ус 
es!</foreign>“ одобраваху задовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „ж 
рши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском проказом.{S} Н 
 каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њи 
 Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хас 
 пусти, отиде му неизмилована.{S} С оне три се затварао, па га нисмо виђали поваздан.{S} Кад из 
неколико дана.</p> <p>И долазиле су оне три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и  
 научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је  
урски кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „но 
ао да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се 
обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји 
 потребе да очи обарам.{S} Нисам до пре три дана; а пре три дана... и ја не оборих очи.{S} Кад  
овао.</p> <p>Како је „бош“, напунише се три месеца и десет дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорит 
у.{S} За две недеље три гроба!{S} О, те три миле душе!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот хар 
. „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођич 
ше се кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да доче 
{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у ње 
дине дође, доведе ми дете: обоје осташе три месеца; друге године проведоше код мене месец дана; 
 леђа и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</h 
доћи једна стара цариградска пашиница и три младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, да  
еда, само њега; па деца, два мушкарца и три девојчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну  
ста красна, али с Османом не састави ни три месеца: једно јутро пређе преко пута без питања, и  
м о своме брачном животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му с 
иђе му из воље, баци га.{S} Ја му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалск 
си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се ка 
S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце  
ел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у једа 
одине, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању  
ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, 
да се са свима поздрави.{S} С тетком, с три нове, с Мадам Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се 
старе у старинским турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на ха 
еријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим 
пом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, гд 
, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi> 
:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилм 
ом, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu 
ут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И  
не за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор же 
е на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и  
ица са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, је 
је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшно 
"127" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зра 
 с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његове куће 
раво да седи под кровом бившег мужа још три месеца и десет дана: да би се за то време измирили. 
 су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколике старе певаху, помажући људима, и  
зовемо Ибрахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-бе 
у дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зн 
ње молитве, она изврши некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута додирну чело 
ода</hi>.{S} После, оволики шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, за десет, за лиру!{ 
се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а < 
а од једне до друге, све их познаје: од тридесет и неколико свега седам осам писмених, и ако су 
у озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Ну 
мед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здравља 
а?...{S} Леп али луд.{S} Још нема пуних тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, ш 
мо сам се и овде пробудила.{S} До после тридесете сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} 
 да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет се смејаше и мољаше је да 
вио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринаест година, ја бих ово могла и разумети; али од ос 
а, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У о 
 нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су ми руке јаке, но ја ипак...{S} Д 
бејова рече:</p> <p>— Сине, овако кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена 
видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И с 
ануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико прошло; само једанпут 
120_N104" /></p> <p>Он се подиже и рече трипут: <pb n="206" /></p> <p>— Иншалла’!{S} Иншалла’!{ 
ане <hi>бош</hi>“</p> <p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђ 
, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да  
 <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, реч 
 где гостујем све старо, од пре двеста, триста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар 
ако можеш да си весела! ...{S}И оне пре триста година страховале, а ти...{S} Донела сам ти њего 
дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S}  
 отупела му осећања, а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове те 
паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не приз 
 полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и тр 
де му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене отклањ 
стара кћери, младој девојци, непрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче тр 
ун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се 
Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, за 
и пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SRP19120_N106" /> По сто п 
сту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; 
свакога тренутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу 
: неумивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два. 
та султан...{S} За годину дана сахраних троје деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Гос 
а, десетину петнаест људи, младих, осим тројице.{S} Један од ових био је старији од ње; други њ 
еди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одмах... који су им најближи: „Мурад 
кара отрча сам Осман; али, док је будио тројицу, док је једва један пристао да дође, прошло виш 
енергија, него оно њино расно: млакост, тромост...{S} Да Бог да да се вара!{S} Можда његов темп 
сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb n="52" /> неп 
а!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од полити 
 не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И користи се једном тачком у вер 
амо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} 
о брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним зградама са софама и кафезима...{S} А кад се ст 
рским женама по страшној калдрми, поред трошних и нахерених кућа окићених поломљеним кафезима н 
S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломи 
а сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви но 
</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три 
рпели сте годинама, а синовље не можете трпети две три године.{S} Ви мислите да је пијанство са 
о му рече.{S} Предаје се Божјој вољи, и трпеће.{S} Само му је тешко од света.{S} И боље овако.{ 
о што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би се мени насмејао, кад би она роптала,  
мљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасв 
ове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом инто 
и кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да отера жену, те  
га криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво писано, м 
ожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњен 
е, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој долазил 
ам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону 
ч.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски бард, или као муслимански ашик, п 
плакаше; оцу јој задрхта брада, али он, трудећи се да одржи мушки понос, не пусти ни сузе: само 
p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си 
{S} Пиј, сине, али мало, мање, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице. 
га здравог живота (јер сад нам је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима н 
 у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, мн 
еговој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p> <p>Море уда 
 је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам с 
 шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, 
 косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној софи поплављ 
еђа; а она му брзо и прибрано нареди да трчи с другим слугама по лекаре, тројицу да доведу, одм 
у и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша матер, са страшним мислима 
ли на лице.{S} С тога, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејућ 
а да иде према <hi>Олимпос-Паласу</hi>, ту да изиђе и да се колима одвезе кући.{S} Али Ибрахим- 
х година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не подели на равне част 
ти заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој рече: 
 поред европских музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S 
е знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче  
је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о пи 
смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у  
утра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе белим јашмаком 
језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n="290" /></p> <p>12 рамазана.</ 
цима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему не нађоше ни 
Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре д 
 неописана љутина, јер види собу једну: ту је она с Осман-бејом... сама.{S} Па не сме даље. „Ст 
 што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису невести род; то осећају и 
учана су кад год отац није код куће!{S} Ту јој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S 
ти се: „Ако се још једном опијем“...{S} Ту глупу мисао не могаде довршити.{S} Је ли се опио или 
рави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прс 
 из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и ист 
р“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледала, обешена на зиду 
 јединствено осветљен, она се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима 
ње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Несиме, твоје другарице : ред је да изи 
 већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и 
лику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета  
 да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се леп 
 Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} 
м погрешила,“ рекох. „Ја сам мислила да ту седи једна рођака Нури-беја...“ и казах очево име мо 
иве жене, младе, њених година.{S} Гледа ту тетку, стару, која ју је врло волела и од милости је 
"61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту страхоту и лепоту — запаљено небо Али док је само из 
еш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и никад ме не би вратио.</p> <p 
д као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францускињу; а 
егову: постеља — празна.{S} Она паде на ту милу јој постељу и зајеца.{S} А робиње иду — дођу, р 
то је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те плати мастику и не попив је, па скочи, проду 
је био загушљив.{S} Мирише риба, печена ту на мангалу.{S} Около седе неколико бејова, младића,  
ута, па сад, осетио је зацело да је она ту, па је буди.{S} Али она је будна кад је све буди: ти 
а, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри тако вешто, како то само у 
у, дошла дотле и скренула крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа  
мад каже: „Не зависи од њега већ...“ па ту стала.{S} Од кога зависи?{S} Ваљда не од његове мајк 
 узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног сата!{S} И ненине је очи гледале!“ Па се 
и Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је 
 своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред другог не говорећ 
у, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па се трже: ње н 
ми?!{S} А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта р 
 заустави и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> 
 Нарочито дете, весело дете.{S} И да је ту било деце, она би оставила жене, па би се с децом иг 
да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> 
} Сети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, 
{S} Зар су то верски обичаји!{S} Она је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде 
а, понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, о 
а.“ „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња о 
о осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се она од тада буни  
лачући од радости, замоли је да сакрије ту „свету тајну“ од њена сина.</p> <p>— Јер мој син је. 
 оставља за „по кући“ папуче: оне стоје ту, слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да 
остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатл 
ију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име помиње...{S} Отвори друго писмо; из њега ис 
 у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене без  
ш?!!</p> <p>С каквим страхом изговорише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест 
је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово к 
ну, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте главе, постоје, па отиду до средње капије,  
је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од 
е, метнула је на Мерсијин писаћи сто, и ту су је гледале, и гледале: запамтиле су је тако како  
да је сву ижљуби...{S} Одоше на софу, и ту се питаху за здравље, за расположење.{S} После, кафа 
н оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту су била два врло лепа њена огледал 
 да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које су заиста биле  
о хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу  
ом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто овако, лудо, начинивши од жене,  
а некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али она се измени 
а је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — 
 учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле у 
спођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{ 
 сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им више не долази, пошто дође и каже  
ре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мо 
че поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У  
огу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуња 
ица правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пуно: све пашинице (деве 
S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне с 
чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га  
ци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцима, и натрашке по 
 се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, она, први пут побуњена, пресекла би му зубима грло, 
 из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик... 
 и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна 
 високим папратом, не сећајући се да су ту мртви.{S} И најпосле скренуше ка једном кућерку што  
; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја б 
им-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згр 
друштва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између же 
ра, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, у 
Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, а кад муфтија 
окаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5 рамазана.</p> <p>О, ја, нова 
 је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мо 
 кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће и 
ко никад раније.{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n= 
мо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а он 
сла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа не зна.{S} А 
енице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге која је наједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга у 
} Једанпут растависмо коње, па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{ 
да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} 
 имала сам кризу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери 
, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p>По лекара отрча  
ојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је  
ске, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гугут оне две гугутке, и на све дру 
а плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не сме 
еко вече: родитељи је не даду њему, она тугује, бежи, лута с њим по свету, по Европи, срећна је 
где она ради, мисли, осећа, радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путу 
и јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој бу 
у исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си срећнија од мене!“ К 
људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један гла 
причању и из књига, и који ми је стран, туђ, немио: он ме је лишио тебе; годинама сам те желела 
а то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена му 
сман-беј ближи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није так 
на, јадна, и не слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо н 
 какву бригу или бол, и да је не занима туђ живот!“ Она, јадна, и не слути да ме овде занима ту 
јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забра 
ђење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: о 
>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— 
икао с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту  
 као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} 
а нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам дан 
 му она растужено рече: „Зар ти је Емир туђа?“, и кад му Мерсије прогука: „Иди, слатки Али беј  
 Лаж!{S} Има два конака, али су оба већ туђа, — жена му их презадужила.“ <pb n="106" /></p> <p> 
 баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отрезни, б 
риште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа мушка глава“ (слуга), извади недра и рече:</p> <p> 
дође друго мушко, за њу потпуно страно, туђе; она га никад није видела.{S} То је Осман-беј, њен 
проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох једанпут, онде где сам најмање м 
коју волимо не правимо љубазницу.{S} Од туђе љубазнице, ако је волимо, направимо своју жену.{S} 
да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе милости!{S} Он, само он да не дозна!{S} Одмах би о 
мужеви, љубоморни на своје жене, заводе туђе; и којој мало врдну очи, они вичу: „Неваљала!“.{S} 
 Срамота!“ помисли и скочи; па и остале туђе скочише несвесно и пођоше за њом јенђама.{S} А роб 
у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног дра 
 само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Г 
ислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а она о 
S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти је 
 Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу он 
енећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у 
!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су на 
отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, к 
види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам 
у собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} Кад се исп 
ају...{S} Он од ње да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи об 
чку на зиду, где без сумње она виде тај туђи свет, свет ван Солуна, далеки Париз, где се родила 
ма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу 
о с људима, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пош 
ки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> <p>Пошто су се н 
же да су заједно, да њини мужеви седе с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су 
а се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пастор 
p>— Ааа!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштв 
{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију 
з мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо ли да м 
ије код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође н 
б.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је обил 
тра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И ја 
уши.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душе  
и је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb n= 
мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у подне. 
а за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би зва 
 И поче се разговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље ба 
звињавајући се да неће да га изненади — туђинка.{S} Њој дође <pb n="56" /> жао на Арифу, помисл 
аљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша.“ А она јој захваљиваше на љубазно 
 њу, ја се међу нашим женама осећам као туђинка; а опажам да сам и ја њима туђа.{S} Две три паш 
не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам ти постанеш лепа.{S 
 ви дајете златне лире, а за просвећење туђих кћери ви не дате ни бакарне аспре</hi>.{S} Кажњав 
ине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је би 
х заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда; а кад сам год чула де 
 европска жена гледа кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син  
ожење, и она се љутила, не на пашиницу, туђу жену, која је гледала да ожени сина добром и богат 
 у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболовала је; 
 кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина оног 
на да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код капије је ма 
е с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг га поведе к најлепшој, али он с пуно одв 
о му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг, и поведе га на Молос,  
игао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, 
га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уме 
 турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила.{S} Њом овлада један неисказан скептиц 
ок је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчица, данас дош 
игра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други  
рених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: 
елела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обузимала туга ка 
Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!</p> </div> <pb n="185" /> <div type 
у да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и синоћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда 
м дођу гости из вароши, и како сам била тужна кад пођу!{S} Ја сад за то не марим, и страх ме од 
 Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је пита 
и се венчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стре 
е да је дира, али се трже, видећи да је тужна и рече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће л 
аостали славуј опет пева.{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен го 
уму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чи 
hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из француских романа:{S} Грацијелино одсеца 
неколико месеца, вратише, она не бејаше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је в 
дом, и сад седи оборених очију, бледа и тужна, јер се пева тужна песма <hi>Растанак</hi>, те су 
и дан ми се не ради, а ја сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шт 
радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати  
у полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене  
 те је казнио...{S} Али, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што н 
.{S} Ја сам мислила да не радим кад сам тужна; а оно није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћем 
чи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим 
астаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али нај 
риш.{S} Кад воли мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али  
 официрске жене.{S} Једна пашиница врло тужна: скоро добила ортака.{S} Видиш, срце моје, више н 
ињом.{S} Два дана седе сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и а 
од своје рођене куће.{S} И више љута но тужна дочека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; о 
 <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестро, невесела:</l> <l>Кроз густи сам к 
е су <hi>Изгубљену Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из француских ром 
 жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће мно 
ма <hi>Растанак</hi>, те су сви бледи и тужни: сви плачу осим оца.{S} Он, блед, скупио обрве и  
У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и представама Ариф понова исцрпе сву мор 
рхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу њене леп 
>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној својој другарици. „ 
, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије поче пецкати за Ма 
вари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{ 
тра, млађа од ње, па се она с пашиницом тужно погледа и тужно се на њу осмехну, па је Нурије по 
турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде д 
вка; тако пријатан глас и арија, а тако тужно.{S} Гугутке су залепршале крилима око отворених п 
ли она неће бити девојка.{S} Како је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам мома 
ак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и светова 
 <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, ле 
ије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће 
кови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше п 
</p> <p>— ...{S}Ноћу ми је било лакше : тумарамо помрчином.{S} Дању видим и нахерене трошне кућ 
и насмејана, с отвореним очима, те жене тумаче да јој је жао младости и живота, а јесењи ветар  
киње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости затвора; Госпођица јој 
срећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</p> <p>— Је ли с друговима 
амре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она скочи.{S 
вијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекрвом), гле 
јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су стра 
нком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три  
Опет лаж.{S} Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је 
а: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртв 
обом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет тупо погледа ништа не говорећи, затварајући очи.</p> <p 
p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо из овога 
 јелен: кроз мртву ноћну тишину одјекну тупо његов скок...</p> </div> <pb n="86" /> <div type=" 
вао је пред кафаницама где је било пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по хановим 
} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страш 
дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер она 
шта није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји једа 
ми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дугачке браде, длаке сасвим праве, округло подс 
ло да их задави.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред ули 
ди у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где  
ати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробља, од срца се о 
 каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p>  
балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничк 
ад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP19120_N98" /> утече ми, пошто ме и 
похита мимо махалске кафане, мимо људе, Турке на ниским столицама: ништа не виде.{S} Он гледа ј 
 националисане, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Тур 
. „Oui, s'est comme ça.“ Францускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на памет зарицање!{S} 
злика <pb n="31" /> међу њима.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана, слобод 
 у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике странкиње, и М 
ја од много њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, 
и културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, културнија од мног 
ена.{S} То опази њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту стран 
слуга.{S} Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољство; сад је нов 
ра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су високе као селвије 
"fr">Mon Dieu!</foreign>“ „Пофранцужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „она толико вол 
љуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота 
била обучена!{S} Нико не би казао да је Туркиња!{S} И лепа!{S} Док је говорила, ја сам је све г 
 бол, и стид, и никад не виде колика је Туркиња као сад...{S} Овде су биле старотуркиње, три па 
се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за пи 
познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, сентиментална, страсна и способна за најчуднов 
ала његово!{S} Мерсије је млада, али је Туркиња, те свега се сећа и не замера својој другарици, 
дост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариг 
/> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљина 
чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се раз 
сле, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што 
ер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{ 
и јој на питање не одговорих.{S} Да сам Туркиња свом душом, осетила сам по оном болу, по оном с 
јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n= 
е, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља  
>— Не бој се, кћери, живци... солунских Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој  
раза и оба ока, али је неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте сло 
, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Фр 
ћи, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју 
ике старе културе.{S} Њене пријатељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени дру 
ломити?{S} Да, то су његове становнице, Туркиње.{S} Погледајте њино богато, раскошно одело и њи 
ет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{ 
њаваше салон.{S} Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, А 
.{S} Она је дакле одрасла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран 
а, и старих и нових, и она, као и многе Туркиње, највише воли де Миса, „слаткога де Мисеа“, как 
>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, т 
Нуријином средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколико просјака, па 
неповерљива пред Туркињама, па макар те Туркиње биле и нове. „Да сте слободне, да сте с људима! 
Странкиње су играле, а Туркиње — сироте Туркиње гледале су...{S} Наједанпут, Ариф се сети оне т 
јше-кадунине сестре, једне старе сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Мана 
 ништа не питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од ч 
и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње оговарају, исмеја 
сту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> <p>— Ти си пла 
/p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и р 
е саме?{S} И ноћу и дању гости.{S} Ноћу Туркиње, дању странкиње.{S} Јер нема ваљда ниједне стра 
урску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме 
оклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихо 
у се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил 
 је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за нема 
ог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, зам 
 којој се муж поред ње другом ожени.{S} Турска жена не зна за већу жалост и веће понижење.{S} С 
воје задовољство; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>—  
да су им кћери образоване.{S} А данашња турска жена не може <pb n="74" /> се назвати образовано 
уле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена распуштеница.{S} Многе, које имају кћери на 
 као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа,  
француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Памук; топи се од милине  
ири на врата, па је нестане.{S} Прође и турска јација, то јест доба кад је последња молитва, се 
тву.</note> <note xml:id="SRP19120_N71">Турска хаљина памуком напуњена.</note> <note xml:id="SR 
ак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место онима који нису не 
 да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много  
ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ја бих то досад опазила.“ И сва ср 
/p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на л 
дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="115" /></p> <p>девојке осетише празнину и 
, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске жене разишле су се кад се добро свануло, и пошто 
 спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n= 
ти с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом мо 
стид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је дира, смешаху се на њу  
лико богата: куће, конаци, богатство?!“ Турске жене се погуркују, и одмах, врло озбиљно, питају 
да будем изобличена: због женске деце.“ Турске жене, из првих кућа, долазиле су јој, дружиле се 
делу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; он их салете: једне пољуби, друге 
лић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, досад засуканих рукава 
о мило, мислила је; „Па зашто говоре да турске жене не могу бити срећне?!“ Колико је она, Азија 
опљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} К 
 је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато није звала људе, него само жене, св 
 је створио небо за свакога, само не за турске жене.“ И понова се буни; али против кога, то не  
 она би се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га 
у мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{S} Преварили су себе 
у свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жене заборављају да су госпође и жене и због тог 
м рекла <hi>ксмет</hi>...{S} О, ви нове турске жене!...{S} Жалост је ватра: сад наложена, суха  
 није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, 
вољне, слушају грамофон или певају нове турске песме на старе арије с веселим срцем; веселе се  
за, ханум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нес 
нука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке и младе жене).</p> <p>Насред великог отв 
ински, није га створила фантазија младе турске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори 
оноћних другова.{S} Радознале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је 
hi>.{S} Францускиња, која скроз познаје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са па 
ју и најинтелигентније, најпросвећеније турске жене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загл 
шњост, распоред и намештај једне велике турске куће, и одвела је до једне велике собе где су на 
о ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева...{S} Како мије било!{S} 
могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она сестру жали, а и завиди 
м у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало крију, ви то знате, драга госпођице.{S 
 За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“ 
аше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупцима, претурајући их и милујући их, он 
лу називају себе новима, — протерати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{ 
пуче на лађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца писн 
младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жене се сневеселише: промениће се време.{S} А по 
ако је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитава 
естогодишњом девојчицом из унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене  
а и мисионарка; ја нисам више добра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело  
фи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{ 
S} И рече:</p> <p>— То нису маске, него турске жене.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">Dear me</f 
{S} Тако је седела скоро до вечерње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест преми 
Пофранцужена Туркиња“, како је још зову турске жене, „она толико воли француски и говори га и к 
е, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мртвачким сандуком најмилијега, па се св 
то јест смолу из мастикова дрвета, коју турске жене жваћу.</note> <note xml:id="SRP19120_N18">Ј 
 један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифражеткиње, рече Ариф.</p> <p>— Траже право гл 
с Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој пон 
 и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европ 
вропски очешљане и обучене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави ту 
 опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештеном, на једној црвеној плишаној Мондије-х 
к, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Турски лепо, слатко: <hi>кузим</hi>, <hi>кузиџијим</hi> 
{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглескињу"за немачки и енгле 
ign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Франц 
овао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, свакако изговара као странац, к 
 две године.{S} Ја не знам ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки.. 
ови њени другови нису.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} О 
ерамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би  
 читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> <p> <hi>Песма</hi>.</p> <p>Париз, октобра 1 
агње, око моје“.{S} Ваздан смо говориле турски, и тако ми је слатко говорити матерњим језиком у 
} На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} 
те за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да их странкиње 
ш неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од неког времена није држала слушк 
/> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европља 
и; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и М 
ји се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду у женски х 
е.</p> <p>У све три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>.</p> <p>Трећа генерација, жене 
но: гробови, растурени тамо амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико а 
ој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, п 
> <p>Никад није оволико испољен садашњи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико 
би неко правио овакве погрешке говорећи турски!{S} Десет, па све младе и све Парижанке!{S} Да и 
и видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; п 
 је био Европљанин, али је ипак на овај турски обичај пристао и дао реч.{S} Али он речи није од 
те, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:lang="fr">C'est spon 
би и овде свратио, преда њ истрча један турски неваљалац, кицош, висок, витак, млад и леп, брчи 
; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</hi> писма, б 
 једна Фатмина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S} Мерсије је вечерас бледа, бела ка 
 другарице <pb n="10" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi><ref target="#SR 
), окрете се Госпођи Аристид и слободно турски рече: „Да су овде и људи, весеље би било пристој 
 због мајке; мало, па изиђе да руча, по турски, готово с ногу; па пошто се мало одмори, оде на  
павање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне.{S} Пушиће, говориће о љу 
, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошу 
ми је била Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојо 
, погурне је лактом..</p> <p>Ишле су по турски, мајке, за њима кћери, за овима робиње (завијене 
у за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да об 
f target="#SRP19120_N96" />, како ми то турски кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три Цариграђан 
нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким језиком који она не  
 не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <p 
ску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше 
 Туркиње из Султан-Меџидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљ 
оспођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њи 
многобројним собама и на софи смеје наш турски намештај!{S} На мене се смеје.{S} Како су нам ве 
ма и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - Јалијама, где су летњиковци солунских богаташ 
утрашњости, с црвеним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на ивицама очних капака, има 
опским хаљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотине бора и с хркама с три  
а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, гд 
 поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пуст 
невеселише: промениће се време.{S} А по турским махалама, пред вече је било живље но обично: де 
а он и не мисли да се врати.{S} Лута по турским махалама као да некога тражи.{S} Испрва је мисл 
вора и намести око: свет, као обично по турским махалама изјутра и пред вече, а она никога не п 
орили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турским женама по страшној калдрми, поред трошних и нах 
а, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фат 
 кућу, проведе кроз једну велику собу с турским намештајем а с европском библиотеком, где је по 
 Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гушио.{S} У с 
-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној  
 није видела: игру крви и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, и у б 
 <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p>  
ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих пор 
соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама к 
ућа председница „Друштва за васпитавање турских жена“.{S} Ариф ју је гледала и тужио се смешила 
м, вечерас просто изврсним, расположење турских жена промени се: сестре оживеше, Цариграђанке с 
харема заустављали су се богати екипажи турских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чарш 
 ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари она меће европске.“</p> <p>И Нуријина ро 
ј униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S} Говорило се турски, јер домаћица од не 
 познадоше да је живела животом великих турских госпођа.{S} На њеном бледом лицу заиграше мишић 
оје огорчено Ја, него милиони понижених турских жена.{S} Ми људе не васпитавамо, људи нас не сп 
 Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турских гробља, од срца се обрадоваше Рамазану, ноћним  
ислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у 
и се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испр 
S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на капију сама 
>, то јест соби за госте, не беше ништа турско, само један врло мали мангал, за кафу и цигаре,  
.{S} Старотурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтиј 
м сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави према к 
протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемск 
6"> <hi>Каик-отос</hi>, једно старинско турско чешљање.</note> <note xml:id="SRP19120_N57"> <hi 
ављао се саобраћај: гледало се солунско турско богатство на искићеним колима, на богатој коњско 
 погружену, где с болом помиње ово мало турско место, и са протестом говори о турском друштвено 
аше тужна, али не бејаше ни весела, јер турско друштво је више не занимаше, а њихова кућа чињаш 
их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се тако брзо и тако просто.</p> 
 тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој јед 
убила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, слушају 
кафезима давали су слику једнога правог турског града, као и оно мртвило по споредним улицама,  
задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љубави", овако тужно свршио; ј 
и његовима, који су се синоћ вратили из турског краја, да примају госте.{S} Ту је Мерсије.{S} К 
у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покр 
еди на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове <foreign xml:lang="fr"> 
о писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где го 
S} Мис Пирсон!{S} Немојте мислити да се турској женској деци имена драгога камења и цвећа дају  
 мириса мошуса, као у каквој старинској турској кући, она овде осети мирис пића, и би јој веома 
но вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} Кад виде девера 
и све жене, женске милионе у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њим 
ки и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљањ 
арица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старинском чешљању, она ј 
<p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има о 
своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају неш 
ичају немуслиманских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за т 
{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала 
нглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љ 
хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао,  
енути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на 
 с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при 
 је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле зб 
тид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодно: 
.{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... само  
тнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетал 
Ти си једини предмет моје љубави. (* На турском постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде  
<p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изврши се  
ед вече дође, али не сама, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То ј 
о турско место, и са протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна 
Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или 
мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само вид 
тре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се покат 
ређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито посл 
женска права, те ју је зато и довела на турску свадбу ноћу, кад је врло интимно, кад турске жен 
, ако су се очешљале европски и назвале турску хаљину француским именом, и изговориле у друштву 
 ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: 
вала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се тебе боји, па зато пред тобо 
једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је  
д је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она  
ема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на с 
крете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле д 
а.{S} И нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с ц 
 хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, странкиње су их водиле Исмаил-Ахмед-бејову 
е видевши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и р 
нахе осетиле нову муслиманку, пробуђену турску жену, и све три су заплакале кад је она узела ци 
анку, она страсно пољуби лепу заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од п 
ло тихо, једну сентименталну и монотону турску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и за 
 кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели,  
у се допала; није скоро видео тако лепу турску жену (и ако су му пацијенти највише оне), тако ф 
 продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није би 
 сунцобран, да не заклоним сунце, људи, Турци, завиркују ме, намигују ми, искашљују се.{S} Ја о 
ред једном кафаном под ведрим небом.{S} Турци су тражили кафу, а кафеџија им доносио мастику.{S 
ју вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, јо 
, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Ж 
тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{ 
ускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју  
ве обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду 
ође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} П 
за виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као шт 
у га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад 
е арапске породице, по оцу, а по матери Турчин.</p> <p>Ја сам срећна!</p> <p>Да видите како нам 
ше, бившег садразама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио  
на да промени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би 
 десној руци, гологлав је.{S} Зар је то Турчин?{S} Леп!{S} Очи су му данас јасно плаве, од задо 
гову мајку, његова два друга из Париза, Турчина, и њену тетку и течу, и једног младог имама.{S} 
рстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење сви 
ану, где не бејаше већ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на с 
веле „мушко“, једног младог, врло лепог Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску пашин 
 терет; па пође за једним лепим високим Турчином. „То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га 
авши их, кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоа 
лаве па разне татлије, па мухалебије од туцана пиринча, па свакојаки <hi>ошав</hi>, то јест кув 
аверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капији те лепе кућ 
пћу све три и згледају се.{S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаес 
} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их робиње, 
праћене свирачицама и певачицама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем 
 љубљењем...</p> <p>— Као да си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{ 
 једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после,  
мисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћат 
 с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију у не 
ли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{ 
кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То  
еда у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи 
 и љубав је страст, и ја сам мислила да ће код њега ова друга страст бити јача, зато што је нов 
вала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете 
аћа, да му се обуче и накити кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те д 
ша.{S} Он, дирнут мојим јадом, обећа да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене  
адам.{S} Срце <pb n="102" /> ми каже да ће се на добро окренути, лудо моје срце!{S} Јер мој ота 
екрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и 
апиџик затворен, а ни помислила није да ће он преко зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Евр 
та зашто је отишла не казавши никоме да ће ићи, она одговори брзо и смело: „Побегла сам од куће 
д би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а оти 
оћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах роба по сина...{S} Нашао г 
S} Молим те!</p> <p>Он јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе  
уж је отера...</p> <p>Тврдо вероваше да ће се Зејна одмах вратити мужу, или бар долазити на сас 
ежак болесник, за кога лекари рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајк 
да ће ми га доводити сваке године, и да ће с њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми  
је теби по вољи смех, плаче кад види да ће тебе задовољити њен плач, направи весело лице кад јо 
оја беше с њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А пла 
И ако занесена, она никад не помисли да ће доћи до преступа, до греха, да ће пасти с девером, и 
I</head> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи једна стара  
ш се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То је један  
жио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобо 
аки јој живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с  
м замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се 
а пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{ 
а реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента  
ти неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену с 
Каква заклетва?{S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Тур 
пред њима не забеле гробље...{S} Као да ће се подићи плоче и они ишчезнути под тим плочама...{S 
ли му тело снажио, младићско, па као да ће му по табанима дегенеке — издржаће: душе му се нису  
оносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смр 
дима.{S} Људи су изгледали такви као да ће им изгорети небо, те неће имати према коме да подижу 
 је поливен златом, а па средини као да ће се раздвојити, отворити, да се отуд појави један огр 
е онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа руке и стаде их  
ла како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим 
е знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али му је било врло непријатно шт 
 растужи: њеној мајци срце је казало да ће се помирити са својом суседом...{S} О то њено срце!{ 
 два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она 
ао што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог 
 главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује 
се обучеш и накитиш, кћери, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да  
е што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да им свира, да им пева...{S} Како да пева 
n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од бруке !...{S} А стара, тресући се као прут, с мук 
квог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна да ли и има <hi>онога</hi 
ору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај који би тражио да проговор 
збору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако сте ми писали.{S} Па ипак, н 
рипрему два велика женска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било  
од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љубави, или због љубави, како да кажем.</ 
ао да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља 
да се припремамо за женска друштва која ће радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљ 
баца...{S} Благо њој!“ Па се грабе која ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила,  
пи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком опрати...{S} Ево је мастика!...{S} Ј 
p>Душо!{S} Сиротице без имена!{S} Мајка ће те послати деди, да ти деда име да, да те деда очува 
е и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне јој неће замерити,  
 је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и домамити њенога мужа! „Сутра! 
д стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај  
у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и поче весело  
 узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она за 
и ми било ни наде.{S} Кад се врати, она ће све за мене...“ Истрча, весела, да каже нени и мајци 
је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она ми 
 те жене из комшилука!{S} Свеједно: она ће с њим.{S} Он похита кроз једна вратаоца, она пође за 
 казуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно  
асе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} 
еној софи поплављеној месечином.{S} Она ће њима и вечерас играти, летећи као ветар или обрћући  
а није сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да узд 
 за наш карактер и темпераменат.{S} Она ће опет доћи и поучиће нас као старија сестра млађе сес 
риј од ње дању сунце, ноћу свећу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслим 
И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на усна 
ра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густих решетака и високог зида да вене б 
 куражна и енергична,“ мислила је, „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> 
ајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад  
ла распуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово  
га обиђе; све мислим биће тамо сута, па ће проговорити.{S} Јуче, кроз кафез видех Али-агу: стар 
ошлицу; рашчуло се да су се вратиле, па ће свакидашњи разговори, неискрено сажаљевање што их за 
ини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смејати сестра од стрица. „Зна ли турски овај 
ан као много пута досада, провикаће, па ће се испавати, и сутра ништа.{S} А какву је борбу сама 
ати.</p> <p>— Не! поцрвенеће ти очи, па ће наше жене помислити да си се с њим свађала.{S} Ти зн 
ери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум 
не, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; до 
очито домаћин, <pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па г 
" /></p> <p>— Нек спава, Алије... доста ће јој бати.</p> <p>Пашиница пође софом: висока, права; 
ко је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у прос 
ј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{ 
 не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" /></ 
 учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убиј 
Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног зида 
.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S 
евојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо о 
>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p 
-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лиц 
 се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј отерао. 
их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се му 
се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђ 
> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле Нур 
а ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p 
 од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејат 
и видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жен 
 пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алла’!{ 
 школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103" />  
 не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Дан казне свих тирана тако је близу;  
, муж ти је млад као капља росе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе? 
ог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p 
нио: пискав је и промукао.</p> <p>— Бог ће јој судити, мајчице.</p> <p>— Бог ће јој опростити,  
p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>— Зар као Донме?{S} Никад 
н муж, ја жена: облачила сам му се; кад ће доћи кући, нагиздам се и потчињавам му се, те сам ли 
тво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне.{S} И говораше јој о болу срца.{S} 
свим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама.{S} После му се учини да 
а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Кад ће ти доћи муж, обуци се, нагиздај се, набели се, навуц 
ута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави, Емир, да никад пе тре 
ачицама.{S} Он се као мало разгали: сад ће с певачицама: али кад дође, опет беше тужан.{S} Друг 
, све је готово, и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре. 
це.</p> <p>Трећа рамазанска ноћ.{S} Сад ће они заједно, па макар ко дошао: договорили се; али Ђ 
, с тела.{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; р 
чите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом  
, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан- 
е-кадун под старост се пролагала: откуд ће да пуши пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе 
 рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевљ 
је своје осећаје, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} 
 сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонц 
о Анадолији, и по овом нашем крају, где ће нам се, свакако, како „пророци проричу", родити слоб 
та не виде.{S} Он гледа једну кућу, где ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити 
S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би и 
ранцуски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете. 
ум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и она прође поред њених гостију, жена, старих, 
ђе, посрћући, говорећи:</p> <p>— Нурије ће вам све испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чу 
он једном сирочету, девојчици; а Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Р 
ивоту.{S} Како је скромно то право које ће тражити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни д 
кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па  
 да ће се вратити врло доцкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим 
вати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке 
греши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, так 
 би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другарица.{S} Пуно је младих  
ма пропагирати идеју о развијању, а оне ће је пропагирати међу људима, навикаваће мужеве на њу. 
њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војн 
т говори.“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p 
— „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадач 
ђелук, зацело.{S} Да кријемо ово, иначе ће нас нове избрисати из списка.{S} Да је прихваћен мој 
 главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати :  
и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу кад <pb n="108 
тешка, па си очекивала, питала се да ли ће бити син или кћи, и радовала си се; родила си, и гле 
крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога с 
 лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену с 
едове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S} Или ј 
ине, годину.{S} Ране ти неће проћи, али ће се залечити.{S} Са залеченим ранама ми живимо, и сме 
ажеш која је, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје  
лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign xml:la 
е ће она бити са својим родитељима: они ће јој сутра бити гости на ручку, и на вечери: петак је 
а срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђу 
 жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да н 
 мири; а она теби није непријатељ, нити ће ти то бити. „Стари пријатељ не бива непријатељ; ако  
и, од моје свадбе ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој от 
мо сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, волеће много — живот.</p> <p 
као ја.{S} Нико је није тако волео пити ће је волети.{S} И она не мари за моју љубав!{S} Из сви 
х пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну  
жив и није луд...{S} Отрезниће се, доћи ће јој, говориће јој тако слатко...{S} Робиња је покри  
мирнија.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица 
вају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Х 
ад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно 
а, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејан 
стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра.“ О, те просте речи какав преокрет начини 
ме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од м 
во је јава!</p> <p>— То је сан, и проћи ће брзо као сваки сан.</p> <p>— Тејзе, онда ти никад ни 
данка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужн 
лу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 новембра 190 
 рамазана.</p> <p>О, ја, нова!{S} И мој ће крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од 
id="SRP19120_N50">О, да, госпођица Блак ће доћи теби.</note> <note xml:id="SRP19120_N51">Ја сам 
Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако, душ 
} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара 
кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће нарицати као за милим мртвацем.</p> </div> <pb n="63 
а распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се понова о 
.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада, провикаће, па  
е овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она леп 
је.{S} Али поред свих својих конака, он ће живети овде: „Мајка му воли са сестром," завршава за 
виле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостиј 
ора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „ 
р се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне град 
ра да иде на седницу младотурака.{S} Он ће је пратити.{S} Она је на те седнице редовно ишла.{S} 
 с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује д 
самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, на 
ла.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: здраве су му руке и ноге, здраве су му очи и 
), пред његовом кућом атови и мазге (он ће по старински): на једној ваздан искићеној мазги црно 
и и зурне разлежу се по свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска 
да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу 
 као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећ 
 јутра, спрема, врачање, као и ноћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изв 
 Јадне наше жене!{S} Заблуделе...{S} Ко ће их извести на прави пут?{S} Многе мисле да су нове,  
 је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} О 
ен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје 
адићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу тетки: можда се 
ред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S 
се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!...{S} Она је со 
сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из тога дубоког сна тргну: да се не о 
 четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред другове?!{S} О, сиромах, горд, јунак,  
S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и вечерас, кад ово зна!{S}  
а струк брата, кога није имала.{S} Како ће им бити кад га понесу!{S} Одгледаће га и за њим ће н 
осе:{S} Бог ће вам опростити.{S} И како ће он толико дана без тебе?...{S} Млада си, неискусна с 
непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући на 
мене, твој син одмах стаде мислити како ће име детету. „Ако је мушко," мислио сам, „даћу му име 
 њој не могу ништа; а она мени... скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година ка 
шти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама будан; пуно звезда на н 
знесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка 
ице а ја се изгубила и пољубила је. „То ће те подсећати на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у 
.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n="255" /> за подизање своје ре 
>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Жена к 
оби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем, не 
и као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао 
Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља?{S}  
намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло и вр 
и, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n="26" 
 људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело снажио, 
тра ме за нижу од себе, и не мисли: зар ће то она разумети<pb n="140" /> —жена?“ Никад јој не р 
ак !<ref target="#SRP19120_N107" /> Зар ће он руку на жену? <pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Ал 
жи од мене!{S} Он њен, а ја туђ!{S} Зар ће је он волети као ја.{S} Нико је није тако волео пити 
могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: при 
сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из о 
дите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги — певаће нам.“</p> <p>Свих седам з 
цу. „Јадне, јадне моје девојке!{S} Свет ће говорити мајка им била така и така.“ И онда је обузи 
а хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у кон 
евап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном с 
ста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге сед 
е, четврту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се за 
а и мири се са својим противником, Алах ће бити дужан награду...“ А мајка: „Решила сам се да јо 
у види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стр 
> <p>— За протераницу?</p> <p>— Падишах ће га помиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће  
абринуте: и оне су муслиманке, и од њих ће многе постити, и оне треба по сву ноћ да седе и да с 
на катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплет 
ер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех 
ени живци су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срц 
 откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Капији: свет, трговци дућанџије и они с коњима и  
/p> <p>Необични путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одв 
го времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика пр 
 топло поздрави.</p> <p>Довезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривен 
д детињом главом (с њом имао и дете) да ћемо му се осветити.{S} То јутро, имао је две жене; то  
о, не само дужност.</p> <p>Ја мислим да ћемо до недеље , кроз неколико дана, на пут, јер ја сам 
е код Дервиш-бејових на ифтар, па можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p 
<p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} Знаш, као кад 
<p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по со 
веселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она се  
охита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја, Нури 
ве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и сет 
арамо“. а да не навучемо сумњу !{S} Кад ћемо моћи остати саме са својим мислима!{S} Ми то нећем 
сле Фахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слушкињама и робињама: „Изиђите, имамо  
 јој рече: „Губиш другарицу; али и тебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и 
уго спутала нас је реакција.{S} На томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се вазду 
ута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор  
ао озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турско 
ражава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за некога кога смо виделе кроз решетке, видел 
ран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{S} Ми ћемо смети много више пропагирати ту идеју тек кад узме 
ила са женским комитетом за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, мл 
 није: ја сам тужна кад не радим.{S} Ми ћемо међу женама пропагирати идеју о развијању, а оне ћ 
и се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотурке; а они праве правила са женским  
ски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви дали.</p> <p>Он ј 
ем самостална?{S} Право каже тејзе: „Ми ћемо дотле са страхом изговарати „беј, ефенди“, докле г 
јаћемо тиране, поломићемо кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке..</p>  
њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одг 
 Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознал 
аба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре о том непознатом младићу, о томе Фр 
 смешљива:{S} Францускиња...</p> <p>Ово ћеретање пашиницу мало разгали Да је сад као што је бил 
д ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и 
ваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.</p> <p>— Ти си се помирила с 
не, не родитељи.{S} Отац се разговара с ћерком као с каквим старим дервишем.{S} Родитељи свога  
 су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек 
и није дигао главу као кад се праштао с ћерком на њеној свадби, већ је погнуо, и погурио се...{ 
вет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и бо 
, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог мачка метнутог 
, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледал 
ем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— А кад ћете на ифтар, суто?{S} Доцкан је.</p> <p>— Нећемо ићи. 
а сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, д 
ао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пријатељу, то јест своме пријатељу,  
шој сугестији.</p> <p>— Ја сам знала да ћеш баш заиста бити болесна, па ме је било страх.{S} Бо 
ати му се препаде и рече:</p> <p>— Куда ћеш, сине?</p> <p>— Оној ђаурки.{S} Она је знала, а кри 
 кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не личаше на људске гла 
о кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала још и њена 
{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</ 
душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p>  
в свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— 
.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњ 
бличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка...{S} Ти ми то нећеш одби 
Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разонођење.{S} То јест, вечерас.{S 
 рече јој баба и с другог прозора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лак 
ај свекрвиних ногу, на један велики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича  
елике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смо 
{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај  
лазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капији разапетог на дирецима. „<foreign xml:l 
собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једн 
ката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и сп 
напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку 
 се појави хамам покривен маховином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као ст 
, поред хамама покривених маховином као ћилимом, поред дашчара које они зову „дућани", а поред  
софи, робиње простреше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и све 
а тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих  
ом великом двоспратном кућом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и  
алим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су с 
 Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слив 
r">Mon dieu!</foreign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како? 
аву метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а данас — ја сам тужна!...{S} К 
 чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, би 
<p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела нај 
ице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шета 
 волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући  
 и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и припремити з 
зишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S} И он тај слатки разговор заврша 
амазану; сад сваки дан.{S} Ја мислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто  
е, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектик 
, некако велико, некако страшно, као да ћу да изиђем пред Бога.{S} Јуче сам била тужна, па и си 
што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад де 
 трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код млади 
 да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити девојка.{S} Како је то  
де.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Она се насмеја.</p> <p>— О, кад б 
је мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S 
е, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p>  
— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу.</p> <p>—  
а се врати и рече:</p> <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p 
и..{S} Па добро...{S} Питајте Емиру, ја ћу да...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе 
 <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Опет на пут!{S} 
SRP19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, р 
рових да се сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази 
анпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом,  
тати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га испитати.{S} Да видимо да ли јој је срце слободно 
нчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце...{S} Ја ћу га и 
цкан, па дотле ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши у 
а у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли сми 
и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због на 
„Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет годин 
 у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p 
и, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пр 
ем, мени то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> 
<p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да 
је да састави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако  
</p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S} Да га питам, је 
 бежимо из овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије 
ропу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове, Париз... све што с 
"289" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И ја ћу сад сести и јести, и обући се: како знам за се, први 
а се тапка и да се мирише.</p> <p>— -Ја ћу, тејзе, да те ижљубим, ако сам неумивена, рече и нап 
вештеном лицу и као оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син  
„То је Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он  
м видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице,  
е као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође та нова, прим 
 сведе на осамнаест.,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак. 
ећања.</p> <p>— Ја ћу да је испросим па ћу да је љубим као вереник.</p> <p>Она се наљути.</p> < 
и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра,  
адмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</ 
че Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њено  
редим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рама 
азована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум 
у је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S} Те 
лико сам сањала, с Мерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полу 
дише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говор 
 Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обу 
удо заљубљена а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-б 
...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Б 
 „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи ћу јој ја, госпођо снахо.“ — „Да Бог да да ме мртву вид 
ному који је милостињу примио...“ Отићи ћу јој ја, госпођо снахо.</p> <p>— Да ме мртву видиш да 
 те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене пријатељ 
 својој сестри и другарици!{S} Ах, како ћу, кад ми је тамо...{S} Познала би.</p> <p>28 рамазана 
} Окаља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, д 
м.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правила посету једна Ц 
{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу сама с толиким људима?{S} Од жена које су овде члано 
ће ти отац лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољу 
</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Тејзино писмо ћу изгорети пошто га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е. 
, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо снахо 
таје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта  
азвијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Стар 
: ти си бољи од Бога.{S} А сад, на коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на кој 
?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па ста 
а; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да о 
лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао  
19120_N26" /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерле 
>, чиста: <hi>Хисмет</hi>, поштена; <hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} Ко би све изређао! ..{S}  
адости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није скоро; и ништа не гов 
 јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта 
а, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме радује као он 
, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио да сп 
е Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако врућина није попустила.{S} Кад њега виде  
е, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум срцу ништа, 
} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута 
и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала; кад се она спрема за плач, он говори, говори о  
ти да јој се стегоше вилице.{S} Дуго је ћутала, гутајући сузе, а после отпоче, и ако је ниједна 
Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче сво 
што као нож, па сам зајаукала.{S} Нисам ћутала, нисам трпела, никад нисам рекла <hi>ксмет</hi>. 
уклим гласовима.{S} За три ноћи, оне су ћутале само док игра, бесни она бивша бела робиња.{S} А 
 што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне 
сије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могл 
 и рече кочијашу да тера.{S} Обојица су ћутали, а кола су лупала, тандркала по крупној, неравно 
ма.</p> <p>После многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, к 
on Dieu!</foreign>“ Па се после кратког ћутања здравише теменима, све редом, па Ариф виде једну 
ема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите жену“...{S} А ми,  
уњавао собу.{S} Најпосле Нурије прекиде ћутање:</p> <p>— Мој предлог је врло добар.{S} Да проба 
атише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p> 
р, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе з 
а, прва за коју Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов  
 време спавању, време разговору и време ћутању, време плачу и време песми.{S} А ви сте то испре 
, сута ми причала.“ И он ју је слушао и ћутао.{S} Срам га било!{S} И кад би та његова жена, одр 
— О, суто, ни два три сата не бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опи 
чите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је прет 
а и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред овом њима страшном збиљом јез 
ако би њена женска деца!{S} И ради тога ћуташе, мучећи се мишљу: „Ја сам лажљивица.{S} Неваљали 
де појас, свлачи се.{S} Оне то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће 
да живе, а старе; старе се и родиле.{S} Ћуте, жваћу саказ, задремају, и заспе. <hi>Оне спавају< 
њих значајно насмеше, и остављају их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је  
се гошће завише и пођоше кућама.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} О 
а очима још магла... бол.{S} И ове жене ћуте!{S} И ми се бунимо!...{S} Валијиница правила излет 
идим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, у 
е продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије у 
о живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И Ариф данас виде, д 
а; они поседаше и почеше јести прстима, ћутећи.{S} Робиња примаше јела од ашчике, служаше госпо 
Оне четири направише јој дубока темена, ћутећи. <pb n="184" /></p> <p>Нурије-ханум позва их на  
је од њих порочна...</p> <p>Док је она, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна  
се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче,  
<p>Кад поседаше за пун сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на 
руге странкиње.{S} Све је гледаху дуго, ћутећи,<pb n="130" /> а после се опростише с њом и пођо 
су и старе и младе почеле јести прстима ћутећи, слушајући једну арапску <pb n="73" /> арију кој 
 атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печ 
ке рђаве куће...{S} И оне продужују пут ћутећи!...{S} Па и људи ћуте, они који су протеривани у 
уде покривена лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштено 
веним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислил 
оше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су отишле на абдеслук те опрале руке и 
и по коси и опалу лицу; он се не брани, ћути: миран је како га она никад досад није видела.{S}  
ни пије, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се нео 
 на земљи да се на небу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала ј 
ref target="#SRP19120_N30" />?</p> <p>— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, реч 
рекиде га Ариф, и даде му знак очима да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пу 
д теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где ти је воља?...“ „Ка 
се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи виш 
еле, она тужна.{S} Све жене говоре, она ћути.{S} Кад сам је питала „како сте“, да није одговори 
стао.{S} Би ли са мном?“ Он говори, она ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће 
 испрошеница, сакривена.</p> <p>— И она ћути, зете?</p> <p>— Немој ми бунити дете, рече Сафет љ 
, ни кога криви.{S} А муслиманин си, па ћути и трпи. <hi>Тако је писано</hi>.</p> <p>— Рђаво пи 
не младожења, она обично стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била 
p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди 
 последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи смеје, да 
 Нурије, иначе говорљива, сад по ваздан ћути, све је вређа, и за сваку ситницу плаче, зашта би  
S} Кад му је глава на њеним грудима, он ћути, жмури, те је и осећа и гледа је духовним очима, и 
главу да би избегао њене погледе.{S} Он ћути, али зна да је њој све тетка казала: припремила ју 
принесе му га:</p> <p>— Сине!</p> <p>Он ћути као да је онемео; она изиђе смрвљена.{S} По коју б 
још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она  
ене каже, она заплаче; иначе је мирна, „ћути и трпи“.</p> <p>Кад је била за мужем, Мерсије јој  
и листове: тражила је песму с рефреном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљиво 
д тобом говорим, али радост ми не да да ћутим ни пред родитељем.“ Он јој је говорно, како ће ње 
ов брат Осман.{S} После себе извињава: „Ћутим због деце: не бих могла без њих.{S} Нећу да будем 
а бдите, говорили сте кад је требало да ћутите, певали сте кад је требало да плачете, па сад: п 
.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у наше 
 сву ижљуби, рече :</p> <p>— Зашто само ћутиш ?</p> <p>А она проговори:</p> <p>— Кад бих говори 
к-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми се.</ 
ику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају глас, и изн 
љали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не  
њу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S}  
с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, 
ола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, 
 је као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, да 
и они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силно нежној, страној арији <hi>Први Бол</hi>, о 
аиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске оперске пева 
 немају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају,  
рифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изрезаној... „Хаљина јој и 
аца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каик, младића и његов поздрав, и  
издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и она три 
вадиле из Солунског залива.{S} Свекрва, у љубичастој свиленој антерији с дугачким скутом, с авр 
т била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио, ја сам се препородила; 
очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље из једног отвора и намест 
у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиро 
“ Мати јој, осим свога и мужевљег рода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би доша 
е јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref target="#SRP19120_N71" /> и каик-о 
леду боје; као да је створена од воска, у погледу мишица, руку и грла.{S} Лице јој је најлепше, 
а преседела између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спр 
сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској  
 препукло би ми срце.</p> <p>30 априла, у јутру.</p> <p>С друговима и ноћу и дању...{S} И мушки 
еним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу  
 глави...{S} Па бар да сте на Јалијама, у Новом Солуну, где су толике Донме, и пуно нових, наше 
укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, али не с  
ном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледима што п 
...{S} Да изиђемо па затвореним колима, у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отво 
 долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У 
високим ловоровим дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, с 
а Европа у миниатури.{S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, 
селе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима 
у два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожењ 
кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одгово 
ма руже и јасмина и бокорима јоргована, у две грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћи 
љ... <pb n="279" /></p> <p>Истога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод  
дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ј 
 и све наше великашке кћери: затворена, у богатству истина, али с проводњом само по харемима.{S 
, бедна и жалосна, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у с 
на, ћутећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Ту 
пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозор 
, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно другом...</p> <p>—  
оручник, распојас, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с 
естре опет клањаше...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се пок 
утих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову 
 lit</foreign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је турско  
х дочекаше стојећи, па поседаше, стара, у старинској антерији с каик-отосом<ref target="#SRP191 
а ми донесе понуде...{S} Ниједна стара, у разговору, не рече ми ни „кћери“, а камо ли „душо“ и  
о; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печеног кестена љуска, и сјајна као зрел 
дубоким сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три ча 
љне, готово брижне, корача њена сестра, у љубичастој свиленој европској хаљини, насмејана, весе 
а и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оградни зид.{S} И она ће ту, иза тих густ 
да полете.{S} Трчи низ степенице, боса, у белом геџелуку, расплетена, задихана, и иде на софу.{ 
 би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку по 
p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, ра 
 се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јо 
и, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у  
ао два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у ли 
{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памети, не памети, већ свести!..</p>  
ли једна од њих, мршава висока старица, у белој памучној антерији је, и с кратко подсеченом сре 
, где су летњиковци солунских богаташа, у једно лепо мајско јутро, зауставише се кола; и док ко 
<p>— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Ф 
 променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљ 
 и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{S} О како би били  
на нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... 
120_N100" />, погледа у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и ту 
_N56" /> на глави, на миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на 
уђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице свој 
У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мад 
учила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже  
S}Као да је створена од кринова и руже, у погледу боје; као да је створена од воска, у погледу  
а; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му веома м 
та су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме:  
сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, где је вика продаваца просто 
неће више к њему; а он за њим одболује, у бунцању тражи то дете.{S} Он је волео како нико није, 
 није код куће, да сам сама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође 
го више и боље него слободна.{S} После, у башти, позва свога белог гаћастог голуба; он јој доле 
рској, где се писма „губе“.{S} И после, у кући где гостујем све старо, од пре двеста, триста го 
 у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред кућом и олеандре, који су надвисили кућни 
непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S} Кад вид 
рски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљ 
на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубице без голубова.{S} 
!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Жене!{S} И бацаше пуне презрења погл 
 човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку то 
ћи се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осма 
да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да н 
ног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом покрету и свако предвече немирно, ударало је  
 сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се  
она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, 
е свих он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као чове 
 на сусрет, девојчица, плаве дуге косе, у белој антеријици, скакуташе око њега, и тапшући викаш 
игушеним кикотом, и она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као стр 
ије говори о себи; а ја сам, опростите, у то сумњала.{S} Сад видим да је истина: оволико писмо, 
дне старе сироте Туркиње, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те са 
>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S} Сви ми  
рагог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера ок 
> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти о 
разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О  
 у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу,  
е не обучеш!{S} Зар да те такву затече, у геџелуку!“ Ја се не обукох, не могах; а кад он дође,  
 прођоше.{S} И наједанпут, обе викнуше, у један глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђен 
е опет боље: могу га видети кроз кафез, у пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпу 
, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доба?!</p> <p>— Несрећа! промуца пашиница, па се  
м претпостављеном стоји на равној нози, у погледу морала. „Не, то је иронија,“ помисли Ариф.{S} 
 ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осети страхобу... — смождила би га.{S} А ништа м 
ебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халку хватала  
пама</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуцима</hi>; мајке, Т 
 ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, 
{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин пропије, то је стр 
 их више ништа не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби  
а; само кад бих одсекла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} 
..</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> < 
 додирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како  
ици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, в 
жени другом; прва, која га толико воли, у љубави добије ортака: деле нежност, деле његове пољуп 
} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и  
ока чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији 
 месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка..{S} Прве године дође, дове 
љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака. 
и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} А како ви 
и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварали су врата 
је постила, није могла; а њеној сестри, у овом силном душевном болу, појави се њена страст за д 
 у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним суз 
од постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где му је толико д 
дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испро 
“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n=" 
гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке.</p> <p 
ој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, јед 
а, где је некад, како писаше Госпођици, у свакоме стиху видела Бога, и пљуну — замрља се реч <h 
} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да га поз 
а ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену љубав, опазио 
збиљна а ипак као дете.{S} Притрча јој, у геџелуку, неочешљана, па и неумивена, и стаде да се с 
љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој 
 у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Еми 
 уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палме, у лимуне пред ку 
n>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења  
онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па покријем очи, <pb n 
 вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, или све то волео  
венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора 
?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не говори моје огорчено  
уну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко вече пуно 
 рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у в 
..{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешт 
ук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" /> како га је видела 
око изрезаним прсником, и белом машном, у белим рукавицама...{S} Рукавица му је само на десној  
 фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичном тренутном расположењу испрати га.{S} 
 ким ће да их оствари?</p> <p>Сутрадан, у вече, после ифтара, дође муфтија с бејовима.{S} Киша  
 тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му  
авише се кола; и док кочијаш, Арнаутин, у арнаутском оделу, затезаше вођице танконогим ватреним 
, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име друштва, да ми то одликовање јави.{S} Десну ми ру 
се родила и одрасла, него негде далеко, у једном од њој непознатих градова, где су жене, по њен 
и се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у  
же какво пространо бело гробље, турско, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано  
е врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кес 
ута, у дугачким белим гаћама као мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане  
ста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта 
 или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму. 
 сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жене и једна пева, пева... 
ећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом в 
ни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем вел 
ни и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је 
 у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свекра дође друго мушко, за њу потпуно стра 
ога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим пу 
ине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била сам дете, па сам се једн 
смеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму,  
преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају мале лађе ов 
војка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погле 
оспођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса слова симпатичне Фран 
ко, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и 
иљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног  
 клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па ј 
и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо, већ живо 
очито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S} А кад се Турчин п 
 узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помис 
ојима је ишла свекрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развије 
замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћ 
 с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан 
лке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ха 
е...{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж  
олео сам тебе, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халк 
ном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у 
и, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, на дубока темена дубоким теменима, и, праћен 
чаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи  
 Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер- 
ко, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су 
, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега се, као у 
 сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се намирисале и дошле 
су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужн 
пријатељице, у свакој ситници на столу, у свачему по соби, нађе њу, и зајаука, па, посрћући, по 
едно место на лицу, на рукама, на грлу, у коси, не остаде јој непољубљено, и она се збуни и виш 
их, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је 
м покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, кра 
 спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују зав 
ају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), но 
 био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно  
ћу!{S} А никад досад није била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умед 
 несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, 
ног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долаз 
и у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у с 
 узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с  
н погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, тражиле „прво зближење” Јулијино 
а и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усп 
апуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свето...</p> <p>— Оста 
ка промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, Осман-беј испроси девојку.{S}  
стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео 
но осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша глас какве европске  
те, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај ми 
ранама преко тејзиног зида, у твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни ш 
а слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>— А отац т 
ицу: стидела се од своје деце.{S} Ариф, у свиленој љубичастој антерији прављеној за свадбу, оче 
селе обичаја ради..{S} Отклањаше сабах, у оној великој соби без завеса, па се гошће завише и по 
 Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, па да се прип 
д изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час остав 
есео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало  
ашиница, с исеченом косом као мушкарац, у белој памучној антерији, наваљена на јастук као да је 
и „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу 
/> „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом, у смокви с гранама преко т 
сма и говор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, и 
меја се:{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да 
авих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада  
говораше :</p> <p>— Не, не, не! него... у куту, да се разговарамо...{S} Благо њима!{S} Благо њи 
ем.</p> <p>14 новембра.</p> <p>Данас... у махрами опет крв...</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли  
 се, па рече:</p> <p>— Прво их саших... у јастук, па после... бојала сам се да.. спалила сам их 
 Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у  
 с њега пије своје сузе, <hi>њега</hi>: у свакој тој њеној сузи је он...{S} После се окрете и н 
 отац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша  
нас две, загрљени...{S} Ја сам опазила: у игрању, дотакну се лицем...</p> <p>— Ако се воле...{S 
рхтавале су од сусрета с младим људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе д 
 тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као  
ут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли п 
рајући на клавиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово  
омад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем,  
 нису изгубиле као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитриј 
а један нов, непобусан гроб...{S} Виде: у њеној кући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби 
о кућама све живо спава.{S} А оно није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у о 
 у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S} Ја се заветујем Благоме и Мил 
 осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапа 
 да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и жена уд 
шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и за 
ини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога младога мујезина с јед 
о оцу...{S} Па и вама ћу да се пожалим: у сваком гледам по оца...{S} Мој син је красан млад чов 
у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо веровала.</p> <p>Мадмоазел Дарно поче на  
е види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S} Била с 
ротурци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче с 
родужим пут.{S} Али ја просити не могу: у мене нестало племићког блага, остао племићки понос.{S 
и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила руку свима мили 
о четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну сли 
 кући не треба никад ништа да затвараш: у њој ти је дисала ђаурка тринаест година.</p> <p>Сафет 
љак округао па као незагризена јабука ; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, 
ске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагризена јабука ; у об 
век се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом напр 
о свој махали (он ће све по старински); у њега је сва госпоштина солунска, а за обрезање свога  
 звала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 
 Касумије.{S} Она је велика, старинска; у њој се живи патријархалним животом: нико ништа не ура 
ој је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама служила за пример: црвенела 
онде где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...< 
Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а су 
нчање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се 
ослетку, он ништа не ради преко закона; у Корану стоји: муж је за жену одговоран.{S} Он поређуј 
а сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави ми се неодољива жеља да и ја п 
 Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екбер“...{S} Како ј 
бе: ниско не могоше сести због корсета; у дну софе спустише се робиње поред слушкиња дошлих са  
исоко задигнута, један рукав сав каљав; у руци му нож... „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, ш 
ући је молитва за душу Емире и Мерсије; у соби где су јој европске књиге, пуно је турских жена, 
еца.{S} А робиње иду — дођу, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на у 
 узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и све ижљуби, па веза на врат. 
е видим, па ми је тешко, и бојим је се; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не мо 
таром Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе су неко  
е и једна другарица.{S} Сву ноћ седеше; у зору све се разиђоше, осим те њене другарице...{S} Он 
.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице ј 
он бежи: не може са женама, и ако воли; у Европи је с њима научио.{S} До половине Рамазана дола 
ана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну в 
женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у  
иф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина кора, у Емире као од печ 
шмаци: неколике старице клањају јацију; у једну собу из баште издвојише се девојке и младе <pb  
вореног прозора и гледала <pb n="48" /> у многа минара, на месечини сива као и јабланови и кипа 
е би видео, јер је гледа <pb n="249" /> у лепо лице, тражи јој погледе: истина слаба, али лепа, 
емље бога; после га однео <pb n="59" /> у башту, наместио га под кипарисима крај гроба своје ма 
е земље највише испољује <pb n="259" /> у раскошном облачењу и кинђурењу жена?“ рече послаников 
зе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њено 
 вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске 
те ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам као та канар 
S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране још незасушене, у њену зарасле!{S} Ж 
љства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу. 
испрошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њ 
S} Како су светли стихови из Корана!{S} У сваком стиху ја сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам би 
аке, а овде на метресе нико не виче!{S} У нас поштене неће с изобличенима; овде изобличене пошт 
кад ме погледа, него кад ми се јави!{S} У нас се воле по неколико година само гледањем, и то зн 
 Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи заборавио сам био и Бога, и Бог ми се свети 
робињу и рече:</p> <p>— Какав закон!{S} У овој кући ја нећу да седим невенчана.{S} Нећу!{S} И з 
рагога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о свему су мислили, размишља 
рилику, једнога богатог старог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре 
ед људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спавамо, где сам ја лежала сва упла 
роб.{S} А Емир, слатка моја Емир!...{S} У туђини...{S} Колико ли је боловала?...{S} Ко ју је об 
јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свет 
} Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима  
њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја према њему охладнех, и остав 
сасвим раскопчаном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући 
о чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покаж 
јлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није  
њим код мене седети по три месеца...{S} У томе ми пролажаху дани, у очекивању детињег доласка.. 
 вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> < 
S} Твој отац је љут, али није луд...{S} У гору и камен!</p> <p>— Па и овај није луд. него пуст. 
 сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: хану 
је грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „Има ли кога?“ Одговор : „Н 
х, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се 
 казне или вечите робије — сургун...{S} У Арабију!{S} Нисам могла.{S} Подмитих кадије... с кућо 
ису нежни, одвојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку 
 свима: на пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; 
рости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком из ваше куће волео сам тебе, ил 
е не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога 
и дошле: да дочекају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спа 
 свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, 
ин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатк 
 због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на то мислила.{S} 
год у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" />  
сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло девовање, кратко моје девовање: удала  
сам непрестано, очи бејах исплакала.{S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела с 
тала и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала радити као многе учитељице 
а, осмехнула се, а ништа није рекла.{S} У оној њеној мирноћи, нене је назирала добру муслиманку 
ву ноћ весеље — мој син с друговима.{S} У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није мо 
 ожени.{S} Жена за њ би годину дана.{S} У њему се понова разбукта страст за Зејном, те јој пору 
ој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом свој пијано, своју библи 
њих овде, па ипак ништа:{S} Туркиња.{S} У њену културу гледа се с неповерењем; или, њена култур 
, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се беласају јашмаци: некол 
ојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и седи као девојка син, а кам 
а, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придруж 
е на Јалије, на балкон свога стрица.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка;  
нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу ха 
 увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вр 
два три месеца; после, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не пита 
теде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу срете Ђулбејазу и брзо рече:</p> <p>— Где ј 
или сватови с момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на 
д ње ништа не крије, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романима, она на то не на 
угарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и старинском чешљању, она 
 у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко и старијим пробуђеним муслиманкама, а к 
Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јо 
е залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би в 
}- Мерсије се растужи, и седе до ње.{S} У овој тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „ 
, коса слова симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: 
рејке, развијене: да дочекају госте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послу 
ми је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{ 
се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, 
а</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка,  
е: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и 
еже нам од куће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не м 
у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика<ref target="#SRP19120_N79" />, 
ечени: боље да га данас она не види.{S} У томе виде да је то огледало пукло преко средине. „То  
ао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни е 
воле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S 
дерлук и стаде из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све по 
хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се играху двоје млађе братове му деце, мушкара 
њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типова.{S} - 
ва се двапут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и млад 
ен млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па ни 
и спавају, а ја седох теби да пишем.{S} У ово доба године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којо 
 је изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год оч 
стали закон, до зла Бога изопаченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као  
варала сам очи, да се не онесвестим.{S} У Паризу има два народа, један од крви и меса, други од 
е одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико година била свирка и песма, са 
 је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику, турски намештеном, на једној црвеној 
а, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и још с две њене  
<p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или растура, или  
 што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац м 
штајем, и где је мошус просто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У свој 
ме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На теш 
, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине старе суседе, у другом једна  
пошто се мало одмори, оде на службу.{S} У повратку, купи најфинијег ратлокума, купи га <pb n="2 
на страну румелиску, како овде кажу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели  
ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свако име нешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; < 
одно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озб 
 темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене зајеца кад угле 
 метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом гд 
ва.{S} Ви приносите браду к пламену.{S} У мутну реку ви изручите крчаг воде с бистрога извора,  
њену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се д 
очас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше се па одоше у 
ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим невенчана...{S} Зар да му буд 
што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригуш 
коју сам сравнио с њим...“ Они кажу:{S} У лажи започет брачни живот, то је зграда сазидана на п 
сле сам се стала питати: „Откуд то ?{S} У нашој <pb n="176" /> породици, ми имамо сарајских чин 
не снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па д 
 у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој руци женска мала ручица.{S} Али свакак 
аљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Види 
оре, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S} У своме страху се не сети, да он, горд на своју мушку с 
е :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим градовима, има 
гу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> атмосфери оне сироте 
, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p>— Не би било ниш 
 душо моја!{S} Зар си ти прва овако?{S} У нас је више распуштеница него жена и девојака.{S} Зар 
 у вашим колима, у коњима и, опрости, — у оном вашем великом псу...{S} У свему вашем, у сваком  
ке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једној она је гледала, замишљала обе, и зато је  
изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала да траже да не пошту 
черас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмин 
оле...{S} Боже, како си смела!</p> <p>— У дно салона, у куту, сву ноћ двоје нагнути једно друго 
жда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема куће без пријатељица...{S}  
 ноћ...{S} Синоћ, прексиноћ...</p> <p>— У сну?</p> <p>— На јави.</p> <p>— Како?</p> <p>— Преко  
ћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се  
сте слободне, да сте с људима.</p> <p>— У Европи, жене, поред толике слободе и права, боре се з 
ропу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} 
 дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читал 
вропу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} Сутра...</p> <p>— Тејзе, а ја ?..</p> <p>— 
? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби...{S} Седела сам с њим, код његове тетке 
дговори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напосле 
 /> утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће т 
знало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! у 
ас ретко...{S} Не да комшилук.</p> <p>— У странкиња, тејзе?</p> <p>— Лудих или...{S} А твоја ма 
 наједанпут насмеја се и рече:</p> <p>— У ова два нема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатм 
јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми, Емир, ко зна, потајне 
ру и камен!</p> <p>Он се буни:</p> <p>— У Европи се сме с љубазницом, овде се не сме са женом!{ 
 да је продужи? <pb n="189" /></p> <p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p 
аше капије.. „На њега стаје њена нога!“ У свему вашем волео сам тебе, у кући, у оградном зиду,  
 Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, 
господског изгледа: „То је њен свекар.“ У сваком мршавом отменом муслиманину виде њеног девера. 
или...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да мр 
 није расположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунли 
!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зацело.{S} Да криј 
ре комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и једно осећање.</p> < 
као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се  
усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“...{S 
чно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети мушка енергија и  
само помислим: „Она је жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фа 
узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жен 
ка, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у б 
еду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени 
ен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња  
дан кипарис; и он је подсети на смрт, а у гробљу, малочас, смрти се није сетила!{S} Скрену сузн 
а у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Х 
! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи  
че „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се може изменити док 
циозна темена као она?{S} Ниједна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, дра 
народима жене нису потпуно свесне.{S} А у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свес 
њаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад м 
о тек пет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за паши 
> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од мога драгог ко ме одво 
 узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се зак 
и. „Какво организовање женских друштава у земљи где је жена ствар и где је слободан само онај к 
омиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, један на Бебеку, па на 
зетових предака и помиње му конаке: два у Бејлер-беју, два у Стамболу, један на Нишан-Ташу, јед 
ртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она само метну башјорт 
S} Навезе почетак од „мим“, првог слова у пророкову имену, па опет отвори књигу, и тражећи нешт 
д његову смрт, већ за испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода 
ad> <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с подмазаним шаркам 
 девојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто 
дну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорг 
д Госпођице, па се трже: њена нене, сва у бело, са као снег белим муслином преко косе, — чита К 
реним очима...{S} На белој постељи, сва у бело, расплетена, ваљда да јој бар на оном свету није 
а страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранф 
 ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких 
није могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те зв 
клатила, и метнула кључ на бућме, да га у недрима носи... <pb n="70" /></p> <p>Мерсије је „лежа 
изгрди!{S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном 
а: кад је год пошао и дошао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али 
, она дете није могла донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красн 
.{S} Најчешће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а 
 говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, полажу га на постељу, раскопчавају га, трљају г 
 њим, и разговарала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зи 
 и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И 
рте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О, колико је интиман и свет овај тр 
..{S} Гневила се на мужа, називајући га у души злочинцем.{S} Она му никад није могла опростити  
звикнуше оне престрављено погледавши га у лице које беше страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S}  
пустим, срећна, поред њега, пољубићу га у два плава дубока језера покривена тмином... али полак 
 куће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Ар 
 миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћуркови 
 ја бих прозвала ђулистан (ружичњак) да у њој није и један замбак и један јасмин“.{S} А робиње  
је топло те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење 
и, како му би кад она њему отпоручи, да у љубави не трпи ортака!{S} Он разумеде да треба да оте 
ла колико треба да воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бог 
, нежељено с њене стране начинило је да у њој наступи осека љубави...{S} Али, једнога дана дође 
, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Ал 
 чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци не воли њену децу него њу.{S} Да њих дв 
овори, ја одустадох од тога, знајући да у романима нема ништа слично тим разговорима.{S} То је  
она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, при 
 забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одведе на софу с отвор 
учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више никога нема, више никога не види, само њу:  
S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа ни из прошлости ни из садашњости, дир 
 и нађе да би га могла послати, само да у њему није оно о замишљеном драгом. „Како сам јој могл 
 ме запали искром из ока.</l> <l>Зар да у нено сам се претворим?</l> <pb n="125" /> <l>Дођи док 
{S} Али данас је било време кад се пада у сањарије и меланхолију: небо је прљаво сиво, а на њем 
вну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цев 
ешка њена коса сија се као злато и пада у бичевима по мокром столу и мимо њега на земљу...; и з 
> <p>— Амалисаће, ако за њ другога рада у Турској нема.</p> <p>— Племић амалин!</p> <p>— Он има 
кину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори ф 
 се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, а сузе јој клизе низ лице.{S} Кад б 
о тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жена, већ милосница 
ад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чуд 
ашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашље; а кад он би  
дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{S} Сута му је показа 
 завесе, и одушевљена, непрестано гледа у лепу земљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по 
ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз главу јој сину једна мисао, врло лепа,  
И ненине је очи гледале!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога 
пут...{S} Сретосмо се, он ми се загледа у очи, ја се спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у оч 
и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи иглу, а она је мислила да  
вала га је баба.{S} А кад му се загледа у паметне очице, прабаба се нада да ће из њих прочитати 
или је брижна.{S} Понекад му се загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо? 
е спотакох.</p> <p>— Да се мени загледа у очи мушко, ја бих пала.{S} А женско, жена, мени је пр 
је ноге...{S} Али кад јој се он загледа у очи, она не помисли да бежи, и не окрену главу, чак н 
 говораше, па јој се наједанпут загледа у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа 
шећи, и не видевши каква му кћи изгледа у лицу, да је решена и на живот и на смрт, тихо рече:</ 
ref target="#SRP19120_N100" />, погледа у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирот 
на рашири десну руку на прсима, погледа у стихове из корана који вишаху над једним вратима, под 
алоне — нигде никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и забринуте сестре, побледи.{S} Око свекрвини 
 само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља,  
слике, па их наједанпут отвори, погледа у слику: она јој заигра пред очима...</p> <p>— То није  
оће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој с 
 она то нарочито наместила“.{S} Погледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине же 
као жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, нека 
н, видела си ноћас..</p> <p>Она погледа у руку и сети се како ју је назвао, па јој би тешко.{S} 
гат, сине, рече његова мајка па погледа у небо.</p> <p>— Беј комши, мој сестрић је син Арслан-Н 
дала, обешена на зиду.{S} Он се погледа у једном: пожутео као лимун, очни капци су му чисто оте 
ој не верује.{S} Она кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти ј 
на врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз 
уди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Je suis une vra 
унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће је било као спарушено, а две крупне бел 
 сине!</p> <p>Он подиже главу и погледа у мајку тупо.</p> <p>— Сине, пиј!{S} А после да бежимо  
осто гушио.{S} У стакленој софи погледа у стихове из корана.{S} У својој соби омилова погледом  
..{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад  
; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал- 
 затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, 
 <p>Лекару би пријатно, а Осман погледа у мајку љутито, и она не продужи.{S} То лекар опази, па 
о нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ к 
лла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устал 
 се топлином и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi> 
ући; бола нема, и она задовољно погледа у сваку ствар, па су јој све подједнако миле; и нека у  
Па и он рече, пошто седе и тупо погледа у кафеџију: „Једну кафу!“, али кафеџија је познавао и о 
а?{S} Како да изиђе, како да их погледа у очи?{S} Па као невеста прво јутро: крије очи...{S} Он 
их које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипу 
 жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Сафетиној кћери 
сутра Рамазан..{S} Велики празник, а ја у туђини....<pb n="289" /></p> <p>1 рамазана.</p> <p>И  
а, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик. 
е, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону милу Мадам што  
 Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад сам срећан и кад сам.. 
и потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадужено!{S} И сваки лепи конак 
те кад треба да певате.</p> <p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите 
 људи.{S} Жене, несвесне свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише  
Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац 
.{S} Он одасу воде и насу мастике, која у води побеле, запени се.{S} Брзо попи то, и скочи.{S}  
т оживљавала, гледала његову кућу, која у Солуну не постоји, изговарала му име, које му је она  
>Она пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња пр 
и? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} 
у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши 
а и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама. 
Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежна здрав 
 Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио 
, па су јој све подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равно 
и побацила... зато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— 
 и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: „Полуд 
S.{S} Збиља, ако је госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је п 
елики жут ћилим, те изгледаше као булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошл 
стресаху покривајући лице рукама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његов 
у је луткама..{S} Она се сећа тога вука у овчјој кожи (како га она прозвала), како је био нежан 
 пости, кад је постила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на сер 
, да много размишља..{S} Нисам веровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опр 
 улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у с 
 Док је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S 
 бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у  
 огроман Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежил 
ха, зар би ломила кафезе, зар би бежала у свет?</p> <p>...............</p> <p>Дете је било у пр 
 посланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете:  
аба: да нисам склопила очи, ја бих пала у несвест.{S} Па ипак, зашто ми је овако?{S} Плакала би 
ам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте зацело очекивали да вас 
нска ноћ.{S} Минара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи 
ш, разгалиш се.{S} Иначе, како би легла у постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p>  
аје турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемим 
ете сам спавала.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као по 
зове теј.{S} Ја сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије 
ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено и 
ком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја  
а то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој н 
ле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао  
Као да си дошла с робије где ти је била у оковима душа, говораше, па јој се наједанпут загледа  
собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби сасвим сама, а отац јој је још седео на софи и п 
сије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за дру 
љицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} 
сад видим Бога!...</p> <p>Да нисам била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих  
, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо 
о и доцније.{S} Емир се бејаше заљубила у једну младу Парижанку, пријатељицу своје гувернанте,  
ати у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје 
 да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неповерљива пред Туркиња 
ењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, а не седа него сто 
јаху се, а пашиница се бејаше променила у лицу и ништа не говораше.{S} После их одведоше у једн 
спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чује 
ана, нико неће дознати колико је патила у слободи једна ослобођена робиња, немајући коме да се  
с једном Енглескињо, па се опет вратила у Серез.{S} Како јој је она мила другарица!{S} Милија ч 
сте.{S} У предсобљу се бејаше наместила у два реда женска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ уз 
а, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ју је носила једном необичном сил 
дном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се 
 да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али,  
н окренут мору.{S} Њу је Мерсије обукла у своје ружичасто јелдрме и пребацила јој преко косе бе 
е у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, 
ло!{S} И кад би та његова жена, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац ј 
 неприлику, и бунила се.{S} Али одрасла у строго моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата,  
испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p> <p> 
ануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа 
 чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он, па бих му љубила руке, миловала бих њ 
 Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Се 
це једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпуно луд.</p> <p> 
е: „Не могу без дувана, па макар отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отс 
плака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да не заплаче кад  
ло кад сам оставила своју земљу и дошла у туђу.{S} Ах, Париз је мени свој!{S} То је отаџбина он 
е једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно ј 
кад је једна Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, он 
S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје 
че Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње 
девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице —  
 кука. „Где ти је воља?...“ „Каква воља у онога који воли?“</p> <p>............</p> <p>Четврти  
а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} О 
 једним вратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target="#SRP19120_N5" 
Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> <p>— Није она љ 
иц, и не бих ја провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми  
S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштву где нико ником не верује.{S} У њему је тешко  
је прогутати, не осећајући да ли је има у грлу, не осећајући себе, клону, и гласно, као здрава, 
 не помишљамо на равноправност с људима у јавном животу.{S} Како је скромно то право које ће тр 
иње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши без петла и голубиц 
има на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне 
Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! узвикну стара Ше 
исати...</p> <p>— Коме?{S} Младотурцима у Паризу? рече он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и  
екује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су 
сти.</p> <p>И загледа се духовним очима у једну тужну слику.{S} Мерсије, мирна, сва у бело као  
{S} О, како је тужна та славујева песма у прозорје!{S} И загука њен голуб: она му глас познаде. 
капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> 
ше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне враџбине,  
аш заиста била луда.</p> <p>Истога Дана у вече.</p> <p>Боже, како сам срећна!{S} Срећна сам сам 
да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми се засењују, а ја као кроз маглу  
ебе и сунце и свећу.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешт 
руз</hi>, то јест „нов дан, султан дана у години,“ тако мухамеданци зову младенце, и очекују их 
му било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису 
спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће  
а, одлете са софе, и раздрљена, окупана у зноју, оде да се одмара на оном белом серџадету што л 
ику љубав...{S} Ноктима је дирнута рана у којој је крв још несасирена.{S} Она је опет само жена 
S} Две сестре леже на миндерлуку, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, по 
дном пијасом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана 
које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те б 
ред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на гла 
о је твоја баба.{S} Али та паметна жена у очима твога оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта  
зеленим и белим турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугум 
м да је моја сестра од стрица заљубљена у лепу Рускињу!</note> <note xml:id="SRP19120_N24">Буди 
 сама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли  
p> <p>Снила сам да је Мерсије заљубљена у њега, па сам љубоморна...{S} На своју сестру!{S} Лудо 
.{S} Изненада дође једна велика промена у њиној кући, у њену животу, у љубави: задовољен њом, О 
је мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали 
сије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{ 
но и озбиљно.{S} И Мерсије је посвећена у ову тајну.{S} Понекад се засмеју и вичу, питају се: „ 
<ref target="#SRP19120_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке з 
једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна  
о, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза,  
е вечерас бледа, бела као снег, обучена у врло загасито зелено као кипарис, символ жалости.{S}  
{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црни 
зато је на свадби била брижна и обучена у загасито зелено.{S} Па је испита.</p> <p>— Знала сам  
 човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после смрти тврдо верује.{S} Али наједанпут, њо 
 много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не и 
аша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузил 
ну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па изиђе, нам 
а није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође читава 
 узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овд 
Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шт 
годину, па једва неколико дана; јер она у овим годинама гледа да не изгуби ништа од живота; а ж 
 ће да је изведе: све да би била срећна у брачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за ш 
-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарета на Јалије, крај мора: да 
дане које проводи без ње, она не рачуна у дане живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испро 
 уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ  
едан младотурчин.{S} Дошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упит 
р где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, и да је не занима  
сети се свега: њине лажи, свога сумњања у Бога, и лутања, махалских кафана, Ибрахима берберина, 
ешто ново.{S} Буне се људи против стања у земљи, против неправде, али, жене!...{S} Кад имају шт 
 а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, 
 не изиђе последњи дах..{S} Она се мења у лицу и ћути, јер не може да проговори, а њена се кћи  
 пашиница обу своје које је њена робиња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека  
ама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и ста 
ије очи и врат, и једна вита Енглескиња у костиму, с плетеном белом капом и плавичастим дугачки 
е, старој Ајше-кадуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у 
ости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, па 
крилима о зид, па у један кут одаје, па у други, и излете кроз прозор, паде на смокву пред кућо 
 а онда суфур и — пост.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне 
балкона, па кроз зид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></p> <p>— Нашој.{ 
оде не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми неко каже да по 
д — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни те 
моазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше натрашке и намес 
 се збуни.{S} Ту је представљена Европа у миниатури.{S} На канабетима, у наслоњачама, седеле су 
: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осв 
 га кући...</p> <p>Како је страшна лупа у врата кад се очекује несрећа!{S} Као да лупа баш сама 
м кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на колима?{S} Да  
 јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кутију, где су му друге реликвије 
памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се ист 
у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Бел 
ахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на  
, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толик 
илан мирис орошене, влажне земље и мора у даљини које је бљештало како никад досада с разливене 
ше једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} 
S} Јер, сва ваша мила писма, мени слата у Солун, ја сам добивала овде, па свако сам љубила, а н 
х шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле су се за кл 
ђичиним, па прошапта: „Не ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све  
по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: „Ето Европља 
et="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арнаута у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака  
му вечеру.“</p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад. 
и човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; прва, 
 души.{S} Говорила ми је да се не осећа у туђини сама с децом — ту сам ја.{S} Где је с њене душ 
а године и овамо је врло топло.{S} Кућа у којој гостујем, на једном је брежуљку одакле се види  
; кашљао је дуго, зацењивао се као деца у великом кашљу, а лице му сасвим поплавело; после је п 
.{S} И као да су се пре неколико месеца у највећој љубави растале, тако се састаше: изгрлише се 
очи, па као по неком нагону, као лавица у менажерији, задрма решетке...</p> <p>Ваздан гости, до 
иња у бочици донела.{S} Наврх степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фат 
, и Нурије полете ка капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, над 
 <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово 
 то ваљда само ја, турска девојка, тица у кафезу, измислила сам драго, замишљала сам га.{S} Ја, 
ретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж,  
а да спава да јој није охладнела ручица у њеној руци.{S} Мирно, нечујно живела је на овом свету 
би је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је би 
rget="#SRP19120_N32" /> Она после отрча у башту да нахрани голуба и да набере руже.{S} Ружа је  
што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је одзва једна робиња.{S} Наједанпут, она и 
 и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љубав, Ђулренги, 
чини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову: постеља — празна.{S} Она паде на 
м).{S} Њему заигра доња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за  
оше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се 
 „муфтијину причу“ матери и жени, стрча у башту те закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини  
ом преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма.</p>  
носане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није тресла, 
место да је и даље тражи, он се закључа у собу где им је био „ђердек”<ref target="#SRP19120_N99 
.{S} Он испрва неће, не воли да се меша у туђе послове; али кад му она растужено рече: „Зар ти  
у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да 
ри!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лицу ових младих жен 
азливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој свирци и песми, у месечини, у мирису земље и дрве 
а, и иде на софу.{S} Отац јој седи, сав у бело, без свеће, на месечини, пушећи, и не видевши ка 
е узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па м 
ну мокру ловачку торбу на један дуд сав у сунцу, и замоли га.{S} Он испрва неће, не воли да се  
и ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами, сталне грознице, туга, бол — смрт.</p> <p>5  
 у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам темперамента и подобности за културу 
и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у град, ногу пред ногу, и требало им је много времена д 
 као Содом и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су 
ао и премлатио.{S} Сваки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турц 
учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечи 
радити на просвећењу масе и блажити јад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против  
иле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} До 
е главе.{S} Променила се, остарела; кад у самоћи ноћу јеца, не помиње децу но Османа, а не мисл 
дила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Он 
оморе луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо мах 
анске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму о 
ле!“ Па се загледа у те очи као понекад у стихове из Корана, где види Бога. „Доћи ће опет сутра 
 се да ћу икада више видети Солун, град у коме сам провела најлепше доба свога живота, своју ра 
ца: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“,  
на да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишк 
сео, и луд, али никад бесвестан.{S} Сад у његовој кеси ни аспре новаца, у глави ни трунке памет 
то је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, све верују у судбину,  
ном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љубављу је румена девојка, 
— То је све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва н 
комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погледам, ја заплачем. <pb n="5" /></p> <p>Мерсије  
евали славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Е 
е да иде или тејзи или на Јалије, некуд у госте, а отишла <pb n="265" /> би сути, њему, своме м 
сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, да поваздан не  
и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми плашимо децу?{S} Ко воли сунч 
и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у једну наслоњачу, загрлише се и почеше да се разговара 
оји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гос 
 заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у собу као да некога тражи да му каже, седала је уз каф 
 празник, просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свил 
оњачама, седеле су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно ен 
и своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају н 
обичају немуслиманских народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за 
амо жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су показани орт 
ађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној Јеврејки 
адбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцр 
и не може да говори, осећа грдне болове у грлу и вилицама.{S} Док је он кашљао, она је ћутала;  
на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али нема њега 
 изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак 
сребрном косом.{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита  
, из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ д 
друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у соби, толико време, па си побледео... и ослабео си... 
очитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу па се прош 
Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пуши 
војчице; она, мајка, он, отац; њено све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље м 
о од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве... 
о није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином поступате с њоме. 
е софу смешећи се на све жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на старе у старинским 
 је ишла најотменијим харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење са 
сестри од стрица, већ и другарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуд 
езнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} О 
де је био кипарис бели се једно серџаде у облику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејов 
пео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S 
, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била неж 
му, обућу...{S} После је Мерсије одведе у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела 
на темена, па их Сафет с јетрвом одведе у јашмак-одају, да се развију.{S} Кад се развише и чеља 
ој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разг 
ћ прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под белим танким ком 
, идући тихо, господски, бацаху погледе у кратко ошишану траву прошарану жбуновима руже и јасми 
а метну на главу бели башјорти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврћ 
ка одавно болесна, па се спреми, и седе у затворена кола с робињом.{S} Два дана седе сама с оце 
ноћу.{S} И тако обучена, зави се и седе у кола с мужем...{S} Он је допрати до капије, па се одм 
, кријући се.{S} Али он се врати и седе у соби за рад, не на њено место, већ доле : њену месту  
<p>— И то не, заврши гошћа па опет седе у наслоњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише,  
ње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема 
 се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, да гледа кућу и децу?“ 
т, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-ефенди?“ Напо 
иф, па се замисли.</p> <p>— Па нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— П 
ћила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још  
ехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код  
 Он не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејо 
ла пред Мухамеда, кад је клањала, и иде у конак, да се са синовљим гостом разговара као Фатма-З 
атвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не лупа вратима.</p> <p>На миру је  
ад старац, њему и не зарасте: с њом иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, 
тком, нене и мајка сваки дан, а њу виде у три дана једанпут. „Ах, <foreign xml:lang="fr">Mon Di 
е, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу 
 кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаше за столом, налакћен, а она  
таде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он на 
ао да се од тога отрезни, баци нож, оде у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{ 
иде у теткину собу за рад — празна; оде у њену спаваћу собу, па у салон, па на софу — свуд праз 
Никад јој није било овако тешко.{S} Оде у једну собу из дворишта, па крај отворена прозора стад 
сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друг 
 и рече јој да иде да легне.{S} Она оде у своју собу, али не леже.{S} До поноћи је била у соби  
но те једно, говораше он љутито, па оде у њину собу.</p> <p>— Да никад с тобом не изиђем!{S} Гл 
тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана клањала, клече на о 
апка по плећима, већ погну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи о 
.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> < 
ује се.{S} Данас не би тако.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је  
тавила да пред вече не изиђе, да не оде у башту код Бејаз-Куле да се с тим кога воли <pb n="47" 
еба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign> или <f 
ко косе пребаци Нуријин башјорти, и оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Монди 
 све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за рад, и поклопи се на диван.{S} Би јо 
антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S 
нахрани из скута.{S} После, с неном оде у коначко двориште, да види и омилује коње: мушкој посл 
S} Кад напуних двадесет и једну, он оде у Европу за војног аташеа.{S} Мене не поведе; рече да н 
че је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде у њен „будоар“, да је тражи.{S} И ту је не беше.{S} Ту  
амо вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту, и ако  
Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не пре 
тек поче дизати пара као с кључале воде у зиму, и наједанпут ништа се не види, ни брда, ни куће 
скута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад  
е где свећа, где лампа, — да се не буде у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, нав 
, пушке, ножеве, јатагане.{S} Кад изиђе у двориште, тетка похита за њим, тобоже онако, да се пр 
бодило, смејало његовом страху.{S} Сиђе у <pb n="219" /> кухину, отвори врата и изненади се: ње 
слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башта; од дугачке сенке о 
 нема ваљда ниједне странкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на 
у?{S} Из Европе.{S} Њен отац некад дође у зору, па мајка не пита ни где је био ни с ким је седе 
до веће јарости.{S} Он, онако љут, пође у собу кћери.{S} Мати му се препаде и рече:</p> <p>— Ку 
пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не леже с 
а, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се сети  
види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мрт 
ве, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме стр 
е до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, посл 
чајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсије!{S 
пије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао  
о се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А  
 конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја г 
 њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на ул 
</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени антериј 
 да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсијом ц 
пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетк 
одите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој н 
еда кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везуј 
алу, пала на колена и молила га да беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{ 
које је волела а сад их се боји, побеже у собу с постељом, и паде ничице па зајеца. „Како си см 
ских жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</ 
а нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њ 
гра бивала ближе крају и деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке, и ч 
к, јер је то дан буђења природе: излазе у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да под 
 кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова 
т?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвал 
нум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љуба 
оведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави Мадам Аристид. 
 она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живци... солунских Т 
у по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена р 
ворена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, много пута 
е!{S} О моја сирота без имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од мила зва 
д главе му озго јашмак, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој  
на где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} 
 њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} Он је нежан, пит 
овори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је није ни видела.{S} Че 
о срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре францус 
оро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њ 
о; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту своју велику радост сакри т 
 њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S} Али зашто им је сад овако?{S} Мир, необичан м 
 осећа да јој дршћу руке.{S} Погледа је у очи: ...</p> <pb n="159" /> <p>— Е, девојке, змије ок 
 пређоше на једну врло озбиљну, која је у турском бољем друштву од неколико година, нарочито по 
"129" /> ове слике трже се.{S} Свака је у положају како ју је сан затекао, гдегде смешном, раск 
pb n="52" /> непросвећене.{S} Видела је у нашој земљи неуређеност, просјачење, пијанство, непро 
желела!{S} Откад је на путу!{S} Била је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енгл 
 а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој да је замуцкивала, прекидала р 
 Енглескиња.{S} И прошле године била је у Турској, и Арифи ју је довела Мадам Макс.{S} Плава, у 
> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, 
у каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да није тетка добила напад о 
а што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом једин 
е дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је бил 
им печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и његовима, 
ер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Заш 
 тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у м 
н је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад в 
> <p>Сви плачу, па и невеста.{S} Она је у овом интимном и светом тренутку само нежна кћи и унук 
асмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетена, с нанулама по 
лости и не очекује будућност.{S} Она је у тренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S}  
од изиђе...</p> <p>А невеста?{S} Она је у конаку, да се опрости с родом.{S} У очеву селамлику,  
ништа.{S} У овој старинској кући она је у духу била нова, придружила се, у духу, њима, грдећи с 
иње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој нешто није добро, или није располо 
ба мирише!...{S} А како и не би, кад је у њој: бела ружа, од руже ружа, пупољак од руже, вода о 
 Има ли смисла да идем на весеље кад је у породици туга?</p> <p>— Каква туга?{S} Још се ништа н 
не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор 
} Али не, више ништа нема споља: све је у њој.{S} Ноћу, кад се тргне из сна, већ се нешто пре њ 
епа, млада, његових година.{S} А где је у кући више жена, ту се не зна за мир; ако им муж не по 
 друговима... не верујем...{S} Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и 
ко дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и јединствено 
 изиђе из собе да је потражи, и нађе је у својој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, 
 али пригушен, и тихо певање: весеље је у башти; разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис  
узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p>Мајка га моли да остави но 
не потчињеност, притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржа 
у заљубљену турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуб 
.</p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртвац 
ним, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жен 
="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у крви, наслеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све 
била мала, а „последње збогом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну о 
 бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не може, и не м 
на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуго, без суз 
а гошћа се зацени од смеха гледајући је у њене стиснуте вилице.</p> <p>— <foreign xml:lang="en" 
па оде те донесе бокал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} Пос 
 јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} Она седе где нађе место.{S} Пече је 
rget="#SRP19120_N83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зат 
 да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је госп 
е и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То тешко дола 
опет поче Ариф.{S} Женско Питање тек је у зачетку, а наше просвећене жене већ су се поделиле у  
ра оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да и 
 чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња, а њој д 
 шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним проз 
на Али-беја, само, као за пакост, он је у лову.{S} Ја мислим да ће се вратити врло доцкан, па д 
вијена, као обично: тражила мене; он је у собу намамио и... она, несрећница, остала тешка..{S}  
м.</p> <p>— Не би било ништа, али он је у пићу мало незгодан, видела си ноћас..</p> <p>Она погл 
S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет 
ем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у прозоре, с трамваја.{S} И једва напослетку.. 
рно, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао с 
ка има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; 
274" /> чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-фи 
Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у 
д није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао у своју  
тка...{S} Ти ми то нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен,  
више узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он је мислио да је више не воли; доби 
остоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S} А он не помишља на кафану, где м 
S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, да се сп 
н хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао 
га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклами тако стајало, то  
е посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином 
 и мимо њега на земљу...; и завијају је у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долаз 
 у неколико аршина бела платна, мећу је у ковчег и долази јој род да се с њом опрости...{S} Ибр 
е и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, 
вероватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се 
ах!..{S} Да отворим капиџик?{S} Кључ је у мене, а сад се немамо кога бојати...{S} Ти одовуд, он 
а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негде далеко, у ј 
читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, прекс 
рхтах као прут: његова канцеларија није у Стамболу...{S} После дуге вожње, кочијаш отвори колск 
и мужа, зашто је онолико тужна кад није у љубави с Мадам Аристид ?</p> <p>— Али ми, слатка Мерс 
ашњи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен.{S} Пет особа три генерациј 
О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе није у Солуну, ја бих сути <hi>све</hi> казала.{S} Али моја  
амо не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, годину дана не би 
 или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко  
мем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S} Које би се де 
 јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у тој кући.{S} Зејна не опада...{S} Она је за текију, р 
али као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не о 
ажења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, пред женском послугом наређаном с 
ни путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близ 
е дођоше оне две странкиње које Мерсије у свом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове 
олвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме з 
 ?</p> <p>— О, Мадмоазел!{S} Она верује у карте, у духове...{S} Некад, по ваздан држи сточић.{S 
а кћи није верна Исламу, и да не верује у к’смет!“ После три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-х 
клетва!{S} Каква заклетва кад не верује у Бога? „Бога нема, јер, да га има, он би ми се јавио к 
о па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{ 
вљу, није покретало ову лађу.{S} Путује у Каиро... „Али зар се Мадам сећа онога турскога детета 
се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до кога никад неће стићи.</p> <p>На  
ре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То  
, да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слат 
 чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на с 
у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се з 
 се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се поја 
 ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обу 
чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, странкињ 
 заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила 
њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{ 
а мангал да се осмуди, од његове треске у прозор и прштања разбијеног прозорског стакла, и тамб 
мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију ка 
 месец био као срп, вечере су се давале у конаку људима; како је као сребрни „сахан“, или „тепс 
ега, њихово миловање, а жене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n= 
..{S} Пробушиле смо зид, па смо гледале у сут-анино двориште: нисмо га виделе.{S} Али га видесм 
 на мошус, само су ћутале, тупо гледале у играчицу и жвакале саказ.{S} Оне су странкињама биле  
Па су прошле кроз предсобље и погледале у софу: мајке им седе с подавијеним ногама и, како се њ 
ила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све жене, женске милионе у пространој  
јавши се, и додаде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућ 
 софи, обасјаној месечином; обе су биле у белим <hi>геџелуцима</hi>, и седеле су без свеће, да  
одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима с 
{S} Да њих две ни за тренутак нису биле у љубави, осим Ибрахим-бејових и Мерсије нико не зна:{S 
ри Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад кад рече: „Гледајте ви да радите: да  
знања“, а странкиње које су их доводиле у ову кућу, објашњавале су им да је и Солун, као и Цари 
кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капији разап 
јоргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку с 
наше просвећене жене већ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију  
а, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском пољу, с бисером као да су га вадиле из Солу 
није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђ 
 хаљину француским именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! р 
3" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нуриј 
<p>Оне две водиље одведоше невесту доле у једно велико предсобље сасвим празно, па је попеше на 
ти унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачко 
луну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-хан 
е ко гледа, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истог 
 жене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним ант 
и за мајкама полако.{S} Кад су скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су 
по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да клањају.{S} Ту је 
нским пријатељем: кад су први пут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок к 
идију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нису диг 
а абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попуш 
 па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни  
 једном прљавом лампицом, похита напоље у помрчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а 
орити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, др 
 на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S} И показаше ми „своју милост“ к 
 за Божју љубав!</p> <p>— Заклела си ме у Божју љубав, и то трипут, и сад морам да говорим оно  
 Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она сакри лице на теткиним грудима.</p> < 
е могла вратити, ја не бих губила време у сањању о лепотама туђих земаља, него би радила да нам 
 цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с ла 
ча.{S} Испрва су мислиле да ово позајме у простих, старих турских жена, а после, бојећи се да с 
ави весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску  
ћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слушкиња и робиња сме, рече Мирсад 
еља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{ 
хајући се:</p> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова т 
ом плакала.{S} Да су купљене и сачуване у стаклу те њене сузе, ја бих давала по једну девојкама 
ате екипаже солунских богаташа поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и 
вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} 
 пошто гошћа отиде, она гледа да остане у соби сама, да мирише јастук на који се та страна жена 
поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, као овде вашу  
а болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала ј 
 ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, 
шкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица. 
се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Жене у изрезаним струковима!...</p> <p>— Верујем ти, очи мој 
 је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу  
м, ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни к 
а њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске 
ски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за сто, уз 
огаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, 
нице...</p> <p>— Довешћу те ја код мене у госте, па ћемо се разговарати, свирати и певати.{S} З 
оји за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по в 
 али она се не сети друге лепоте до оне у њој..{S} Остаде дуго, а кад отвори врата, из собе се  
стању побунити све жене, женске милионе у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољ 
 n="245" /></p> <p>— Бром, етар, купање у млакој води...{S} Од двадесет пет степена Реомирових  
ког комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање длановима, смех, ал 
 песма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарс 
 из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање длано 
20_N58"> <l>Ми ослушкивасмо њено дисање у ноћи</l> <l>Њено дисање тихо и полако.</l> </note> <n 
кренути Женско Питање.{S} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо  
ични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најглавније одредбе из Корана.. 
сма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда и 
м средњом капијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколико просјака, па неки до 
ер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> <p>Арифи се смрче.</p> <p>Кад је виде бледу 
 давала по једну девојкама, да је наспе у воду ономе кога жели за мужа, те да је муж воли, јер  
затварају се, али се и отварају од лупе у поломљена ћерчива и грозног маукања једног сиротог ма 
дна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ха 
и нико никад није рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико пре 
чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, 
овомодним европским хаљинама и на старе у старинским турским антеријама с три стотине бора и с  
 и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу пуну јенђа; приведоше је свекрви.{S}  
ода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се прелива и пада у басен, ко 
ј; јер ти знаш да је он луд, љут: да се у љутини не истрчи са „<hi>нећу је, не примам је</hi>", 
ада своје сународнице и рекох јој да се у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво  
 наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, о 
здрве покуља као из димњака; загледа се у тај густи колутави дим, па „отвори“ разговор:</p> <p> 
сећа онога турскога детета?“ Загледа се у далеки Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анад 
 љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{ 
 су ми од моје Госпођице“, и загледа се у лепи рукопис, у карактеристична дугуљаста, коса слова 
ути и брзо се трже, прибра и загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек 
е деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино ср 
 с разбијеним срцем пође; не погледа се у огледалу, а и за кога?..{S} С другарицама је седела,  
м, и код ње се спремала, прерушавала се у просту стару кадуну, па од ње ишла сама тамо где ју ј 
, метала их од лица до доле, гледала се у огледалу изблиза, па се измицала, и опет гледала, па  
адила!{S} Јадна девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене 
о, једна невестина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: „< 
кад би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвин 
егде белим као од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвет 
19120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка чи 
о.{S} Они су њој били страни.{S} Она се у сасвим друкчијем друштву креће.{S} У друштву страних  
остала женом, и нада му се.{S} И она се у њ лудо заљуби, заборављајући да је жена, да је мајка  
к...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: како сад да не пости, кад је постила дететом; с 
не, оно јој се отварају врата, пушта се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грд 
им друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи д 
</p> <p>15 новембра.</p> <p>Да ли ће се у мојој <hi>Песми Суза</hi> осетити куцање мога срца?</ 
 поклони старцима, и натрашке повуче се у један кут, ту седе, на столицу.{S} Старотурци на њему 
 а она, наслоњена на ограду, гледаше се у једном малом огледалу : како јој лепо стоји башјорти  
рета разлеже се „Аллах екбер“ и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закр 
м Аристид и с Мадмоазел Дарно пољуби се у један образ па у други, <pb n="128" /> па је поведоше 
разгранали се нарови и смокве, дигли се у вис олеандри: под оним наром седе две, и тамо две, је 
е раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси...</p 
а.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти  
ије до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе, бићу несрећна...</p> <p>— <foreig 
о лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дете.{S} Старци је н 
1" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано, и сваки ч 
мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансујући по страшно 
косу...</p> <p>Лепа девојка запламти се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{ 
а?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести...{S} Па од 
чупам младеж и елиф“, рече гледајући се у огледалу, и повуче танки башјорти да сакрије то што м 
ли, како се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње 
ру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{ 
и видевши да не може летети, завлачи се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасми 
.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О колико је се зажелела!{S} Откад је на 
а чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и одрасла.</p> <p>Заћута, и пођоше јој су 
а и кафешантанским девојкама, где им се у буновној глави порађа срећна мисао да доведу жени — о 
ариза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S} А ако и зна, 
, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу, весео, насмејан.{S} Нурије му  
, Олимп, који се дизао из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што  
ушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад н 
е сиротињи, кћи му то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обој 
та ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету помену сузе, бићу несрећна,“ и рече: — Ја  
 су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није б 
једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим приликама диже с пода простирка), где их доче 
те на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код тешког болесника 
века, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепо 
среће.{S} Једна стара Јерменка груну се у груди, на покри рукама очи, — да не види смрт, јер се 
, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола.{S} Невеста истина развијена, али кола 
исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како И 
о су одспавале сахат, два, обукле су се у саму свилу, у саму кадифу, накитиле се, силно се нами 
даривши кроз то гробље, саплетали су се у коров, спотицали се о оборене споменике покривене вис 
ма.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, т 
Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући  
227" /></p> <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их и 
нареди да се то „ђаурско копиле“ однесе у приземље, међу слушкиње, да га он не види, да му не ч 
 седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} 
ох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист ме под 
120_N60"> <l>Збогом!{S} Ја мислим да те у овом животу</l> <l>Нећу видети никад више.</l> </note 
 се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли ко 
уке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музику и гледате био 
>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији; њене атласке на врх прстију пап 
р!{S} Она стрпа писма у недра па полете у кућу без душе.</p> <p>---------</p> <p>Те вечери посл 
се.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>М 
у с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} Нас ће веселити Ђулренги 
и не да се љубите с људима, него да сте у друштву с људима, те да у мушкарцу не бисте гледале м 
га никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто 
 је гледаше зачуђено.</p> <p>— Биле сте у највећој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су с 
мским весељима; али младе жене, невесте у меденим месецима, беху тужне и забринуте: и оне су му 
 те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш сво 
како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су 
да очекују неку велику несрећу, која ће у овој кући окренути све тумбе, срушити је до темеља.</ 
ка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна,  
е сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, да видим те дивне градове 
катанцем, изнутра мандалом: кроз њих ће у живот, па гледа да на њој није ништа везано, сплетено 
екла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијама...</p> </div> <pb n="223" /> <div 
/p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S} А наша 
ријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестри 
 изобличене, па се праве поштене и неће у кућу „непоштеној".{S} Није ми жао Осман-бејова оца: к 
е и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама,  
ране са заруделим родом, ловорово лишће у башти према врелом јулском сунцу мирисало је некаквим 
 море и на влажно, мокро ловорово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну  
ин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се, како обично с 
даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!{S} Mo 
блачила се, гиздала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где  
свесно бројећи лупање стражареве палице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луд 
уњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима 
“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ к 
 пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је  
9120_N72" /> Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се с 
 осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Про 
и се у бокоре, у жбуње, — она се завуче у један луг од јасмина, и да не би пред мушким била с о 
год не опази.{S} Виде све, па се повуче у ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После  
ао у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним  
p> <p>— Зар не пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га  
 пошто се поразговараше насамо, дозваше у собу њену мајку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме,  
 и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га неко из конака није видео 
} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које их је окружавало, него у 
ње, лукаво осмехнуше и лукаво погледаше у Арифу, па се Ариф наљути и брзо се трже, прибра и заг 
ва дана бејаше страшно расејана, седаше у наслоњачу где је седела ова путница и мирисаше наслон 
вај страшан призор.</p> <p>Отац стајаше у оном положају као окамењен; кћи се гласно насмеја и р 
 испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</p> <p>— Ти си љута? п 
њим као други пут...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде,  
хаљину уздрхталим прстима, и притискаше у недрима нешто, неко сакривено благо...{S} Кад сиђе, о 
 срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово је тај Ос 
.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена у црвен 
аласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па за 
децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>зве 
ац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комшилук, где не престајаше весеље; слушкиње легоше,  
S} Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им с 
че их, — срушише се: две дашчице осташе у њеној искрвављеној десној руци...</p> <p>Уместо да по 
и да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то слушкињама, и брзо, све се наред 
по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n="279" />< 
 викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разго 
звикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безочник, те  
сало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} 
ра Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи бабу.</p> <p>—  
осле, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика брука досад, заврши Сафет врло узруја 
ећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми за свашта затрепери као јасиков ли 
 те просте речи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, н 
ве; мајка је прекиде ..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју 
историју као оним женама, па се вратише у салон...</p> <p>— Бејови, рече пашиница доста мирно,  
 женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с јед 
 /> па је поведоше натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијаде 
еше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како м 
тепеница, да дочекају госте.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан- 
ништа не говораше.{S} После их одведоше у једну собу за пун сто.{S} Јеле су ћутећи.{S} После су 
е савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зовући га су 
е вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком. 
те главу да сакрије сузе.</p> <p>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пун 
а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа 
у не осташе дуго, искрадоше се па одоше у башту, наместише око на пробушен зид — да виде Џемала 
ехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Ф 
о трави, после затворише отворе и одоше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет нам 
е дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Ну 
 јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама,  
е да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је 
а и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им већ биле тамо; жена пуно, из 
г клањања, скидоше јашмаке и опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше 
 у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред 
ало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше много прозора, и сви широм 
одеандри, залив, и мало неба.{S} Сиђоше у башту; <pb n="32" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“,  
рошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесничине  
 се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспратне к 
ише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreig 
.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли  
а неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца једна л 
аправише гостима темена, па се повукоше у један кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским  
> слушкињама дође смешно, те се гурнуше у једну малу собу да се исмеју.{S} Његов глас се сасвим 
>Појави се луди Соломон.{S} Оне прснуше у смех и простреше се по трави, после затворише отворе  
он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене, и испраћа на 
Из рачуна видех: колико ми потрошио муж у Европи, трипут више ја у Стамболу...{S} Све презадуже 
, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и в 
ују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с њеним љубазником, и то сваки 
тва од Нурије: он се посла дервишима, и у текије велике, ишаране зеленим воском свеће, од пашин 
тву креће.{S} У друштву страних жена, и у друштву својих сународница, где се врше сви прописи д 
ј чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, дв 
ма обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња  
би, па најпосле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, ост 
јтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарен 
олетос осетила кад се рађало пролеће, и у њој је певало нешто, <pb n="112" /> неко.{S} Сад је с 
твом оцу, у вашем дилаверу, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама ред 
 у европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, 
, па носила огледало према светлости, и у засенак: огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљи 
е му душе, гледа их готово не дишући, и у души осећа неку тегобу: каје се зашто није и сам пост 
да обузе пламен, засенише јој се очи, и у томе, тресак је подиже и ничице обори.{S} Сва дршћући 
а, а ја и с књигама, и нашим и туђим, и у њима налазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш  
њене кћери ваљда, рече Нурије љутито, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде!  
ође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт 
вања и припреме за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе 
чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да слушате музи 
срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросвећенијим народима жене нису потпуно свесне.{S 
е него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црн 
ут, а он није Турчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золин 
 паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као  
е вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не 
 слика, — сачувале је духовне очи.{S} И у овом тренутку, она нагло скочи, па као по неком нагон 
урије се стресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка кап 
турску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, 
} Па се сети да га је била заборавила и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, 
p>Кад бих нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — 
аква европска арија, она добија крила и у духу лети по непознатим световима, заносећи се живото 
 суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женској деци име <hi>Ариф</hi> 
верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то п 
он с подсмехом.</p> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, п 
ао друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би ме зацело 
о Европљанин!{S} Наши би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њ 
 један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита 
воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Доста, Ар 
забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је  
ј се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, 
адмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док с 
ла видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друге наро 
џбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је  
младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чама 
 просте су љубиле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљин 
 малопре изведена, пољубила је у скут и у руку нене и родитеље, поздравила се с родом, и сад се 
ви од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом, нене заје 
то је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Ј 
 У овом тренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у на 
розор спази Арифу, она похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чар 
нешто ја као друге излазила и у јутру и у подне и у свако доба и дизала пече сасвим — до сад би 
ренутку ја осећам револуцију и у духу и у срцу.{S} Свога понижења<pb n="174" /> и у најпросвеће 
узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се спреми за бал код госпође Нисим.{S} Очеш 
лагога и Милосрднога, мајчице.</p> <p>И у Нуријиној кући је постављено.{S} Она са сестром и Фат 
ко, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{S} Твој ота 
 је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погрешака с неуредности или с непажње 
 њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испоклања, спал 
ју земље и државе.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати 
 позивање на молитву, разлеже се и губи у око...{S} Још непрестано је мртва тишина, само покатк 
осијава кроз гране, и мало па се изгуби у каквом сивом или снежно белом облачку.{S} Влага, мири 
па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим 
умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби 
рва јој закопча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече 
е и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, д 
Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Аз 
, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву 
дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук, и метну га снаси на табане.< 
пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi>јашмак-одају</hi><ref target="#SRP19120_N3" />.</ 
е, то јест је ли путница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и ве 
лтурна женска друштва.{S} Маса нам живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од  
рви?{S} И пред очима му изиђоше градови у којима је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком  
авој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у злату, у бисеру, у драгом камењу.{ 
е.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женам 
у, у време молитве, не дају јој да седи у башти развијена, да је не види мујезин...</p> <p>Прос 
ога живота, која се просто и очито види у организму ових пробуђених створова, и необуздану буји 
 пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке 
у је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па ћеш га лакше поднети.“ Али њу је васпитавала  
тала овде ни тренутка.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фа 
ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила па 
ма, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари н 
ј мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито пут 
рпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати т 
ниси никад гледала.{S} То је као понеки у Европи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу,  
де је сада кад она мисли на њега, је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</h 
 своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изаб 
 своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабра 
 која није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахриј 
> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пуло старога.{S} То ми је у кр 
</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у памети, рече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Фран 
о зида.{S} Зна за свилене лествице, али у Европи...{S} Он, Европљанин, па...{S} И после, он ју  
ила.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће  
ме, и пуно нових, наше вредне жепе; али у старом...{S} У гору и камен!</p> <p>Он се буни:</p> < 
к отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и своје пријатељице, у свакој ситници 
рађанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идите у башту, децо, веселите се.{S} 
беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Ал 
<p>— Сад знам зашто јој не идеш.{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се пром 
апита: „да се није нешто наљутила?“ Али у друштву, с песмом и свирком, поред тетке коју толико  
ужи ратлокума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; г 
оју милост“ књижевници.{S} Организовали у Солуну некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове  
д другог не говорећи.{S} После су легли у једну постељу, али не као двоје заљубљених, него као  
исам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душе...{S} Некад сам сањала: отац ме н 
вом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту 
ра, поред каквог напуштеног гробља, или у каквом турбету, у текији, — њему више ништа није свет 
х врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкољавао једну палату на  
решио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, наро 
е, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођака...{S} Само ове, немајући до 
ене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајућ 
вало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{S} Белу заставу,  
, „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ како примети на енглеском језику М 
 као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду ус 
ео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми  
огата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов 
а кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, од 
с туђим женама...</p> <p>Људи су отишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је  
 клецала су ми колена, и појурила би ми у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{ 
та не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласно рече: 
отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебеку: ја Босфор врло волим, а тај 
на њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, ра 
то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не иде све онако како ви на Истоку, нове мусли 
 просто никад нисам видела, нисам га ни у сну снила, и он је требао да ми буде <hi>муж</hi>!... 
што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти би 
 из добре куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти  
 какав посао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после је 
е летње врућине, ни прекодан прашине ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале повазда 
арање...{S} Душо, душо, да Бог да се ни у кога никад не разочарала...</p> <p>Да сте у љубави с  
 је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, 
ке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал ј 
они њој и она њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су 
 то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бије 
 која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! викну она глас 
 како кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па  
Па и људи ћуте, они који су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љуба 
урад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упит 
ј ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа не рече.{S} Сваким даном ј 
умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму,  
а нису само жене него и људи, прерушени у жене...{S} И у томе, на вратима софе, појави се <hi>ч 
ад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, изгледаћ 
сао?{S} Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата 
ова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха; а мало 
ику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице, али  
<p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p> 
И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је тражаху до поноћи, а кад је нађоше, о 
а по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити  
рни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ни 
њу молитву.{S} Мало, па и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом  
екир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би прекинула молитву ни 
, или бар не скоро.{S} Па како би да си у служби, да имаш какав посао?{S} Са женом се не може н 
</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ и би му веома тешко, за 
ји је он.{S} И после, не заборави да си у Турској, да си Туркиња.{S} Ту су и младе жене, дошле  
Сафет.</p> <p>Она плану:</p> <p>— Па ти у својој кући не треба никад ништа да затвараш: у њој т 
ојна тога бола, тих суза?{S} Сузе су ти у срцу, она је у тим сузама: исплачи их, сине, обриши и 
моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитавања и припр 
? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," реч 
адесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово не 
чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџ 
, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је лепа, дође ј 
а ово видела!{S} Да ли би могле гледати у светлост њене очи, навикнуте на помрчину?{S} Она воли 
од куће.{S} Кад би неко могао загледати у душу ове младе и лепе турске девојке, видео би да она 
 дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њиховој кући, него ју је однела код Мер 
 нас су и наши мужеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица 
еровала у судбину, и почела сам сумњати у Бога, Бог нека ми опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> 
} До онолико док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, н 
и се ти спремила...</p> <p>Она се врати у своју собу нерасположена; али се брзо развесели, упра 
куд дође, никад више.{S} А кад се врати у башту, и загледа готово сваку ружу, неодољива је жеља 
 беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше младић од деветнаест година, изр 
 Негде је у послу.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не вид 
па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продужи пут.</p> <p>Кад се врати кући 
 рука.{S} Мерсије, мој муж мора свирати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам 
ивна жена.{S} И једнога дана, она осети у срцу два осећања: мржњу према мужу, и љубав према нек 
е, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n= 
 сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замоли муфтиј 
ад би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе 
е умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој 
рце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и заспа; сања њега 
ореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у дивну мраморну вазу, па се 
о се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их  
жете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај францус 
SRP19120_N92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши се загрл 
подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се обрадов 
енер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Поч 
и ифтар и молитва; сад ће њих двоје ићи у своју собу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице  
ве много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Анадолију и Сирију.</p> <p>— Због нас су и наши мужев 
смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, својим и сво 
е од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њег 
 И после, зар је младотурцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће. 
обуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нове душе.{S} Оне не певају 
ве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав...{ 
приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га  
н пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола с 
 од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје обележје, њој толико мило, ми 
на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе живу и интелигентну Еми 
-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на месечини.{S} Она осећа љубав у тој  
од црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би м 
 мрамора, и плакала сам...{S} Гледајући у људе од мрамора и бронзе, ја сам видела да они не при 
.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне 
јем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S} Сад <pb n="175" /> осећам душу, а ду 
унце или ноћу на месечини, он гледајући у то своје дело толико се заносио, да му се најпосле чи 
вор! најпосле рече пашиница погледајући у све редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока тем 
>— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу  
 дамо име, сине, вели му мајка грцајући у сузама.</p> <p>— Зар муслиманско име ђаурском копилет 
нпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин него Немац...{S}  
е комадиће и даде Ђулренгији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p> 
 сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени болешћу, други онеспособљени  
м човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз решетке, к 
 сам.</p> <p>— И грехота! рекоше старци у један глас.</p> <p>Пашиница заћута, као да изгуби јез 
е с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено роб 
рти се није сетила!{S} Скрену сузне очи у нарове: много родили...{S} У коначкој авлији је чесма 
енутно се разгали, док јој не одоше очи у небо као комад плаве свиле.{S} Из очеве куће она га н 
 бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране он 
и у лице сва крв, кад бих год бацио очи у ваше кафезе...{S} Гледам их и мислим: „Боже, кроз њих 
зговарајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати н 
 развесели.{S} Али, нехотице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој 
а.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад  
и на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у  
 А како се облаче! рече она, погледавши у стару.</p> <p>— Као деца, рече стара озбиљно, пушећи. 
 радовала.{S} Боже! — заврши погледавши у небо, па се закашља, белу свилену махраму метну на ус 
 ми овога детета! рече Сафет погледавши у кћер, па се трже: она се никад не заклиње у дете.</p> 
у, поседе мало, па изиђе...{S} Отишавши у собу снаси, она исцепа башјорти са своје главе и зави 
ила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око је 
а је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот 
ариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“, конзервативну турску жену, старотуркињу 
а се не би пред њим поклонила, осетивши у себи</p> <p>--------------------</p> <p>Петак, август 
доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све је  
ћ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb  
тежате очни капци.{S} Потпоручник, онај у папучама, с раскопчаним мундиром и бројаницама, заспа 
рне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи 
све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p> <p>Трећа р 
ене су „падале у севдах“ и једна другој у крило бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале 
Неколике средовечне бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} 
пском фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb n="132" /> ништа није сплетено, с  
се као да је лупнула срцем; и никад јој у срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити 
е, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучти 
} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не нађе нигде пријатељ 
.{S} Јутрос је врло весела: доћи ће јој у госте њени с Јалије, стрина и сестра од стрица.{S} Об 
 окрете оној Енглескињи први пут дошлој у Турску, и рече јој на енглеском језику: „Туркиње веле 
младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море...{S} Побојав се да га  
на, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му је допустио понос да тражи новаца од  
!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па опет тужно: жена!“ И јо 
ре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и <hi>слоб 
састајала.{S} Онај један ноћни састанак у башти она је сматрала као походу душе души.</p> <p>Да 
мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због 
ј врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су њего 
оје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако је ме 
адске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{S} Бо 
пих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је тежак, н 
ве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на 
ично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb 
<p>Пашиница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром д 
: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао једну ноћ 
ој као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамен 
прозори су били застрти газом...{S} Бал у салону, ми на софи: све смо виделе као да смо тамо би 
 Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цве 
еисказаним болом, и оне осетише тај бол у њој, па је више ништа не питаху.</p> <p>Кад се развиш 
ри мој муж, да га, слушајући га, гледам у очи с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као  
и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу виде 
 широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак ј 
вадесет, за десет, за лиру!{S} Погледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није ш 
рским харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој антерији емир-боје, с њеним сребр 
кав је на слици!{S} А његову слику имам у срцу, у свести.{S} Ево је, рече па зажмури.</p> <p>—  
 не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Вр 
hi>, само да је мир.</p> <p>— Ја свирам у пијано и мислим на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{ 
кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У томе ми прошло де 
 нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине сузе онде где мене моле да не проли 
— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их ви 
ма <pb n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свир 
а је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућут 
о за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: в 
ара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, и плакала сам...{S} Глед 
који их је пробудио?...</p> <p>Била сам у соби с домаћицом; та моја рођака је из срећног Аблул- 
 тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треб 
ило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га нам 
кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрасла.{S} Овде се турске жене мало  
} Да их је видела тејзе!...{S} Ја нисам у свом елементу.{S} Ја сам њима туђа, и оне мени...</p> 
диног, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми 
госпођице: има Бога, и ја га сад осећам у себи, и томе се Богу молим за своју срећу.{S} А кад м 
а греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема  
 скриви и да га прогнају: да с њим идем у свет, у Париз.{S} Ах, Париз!..{S} Ми овде не живимо,  
а.{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: 
слеђено од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у моли 
 бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатељем у завади, сетите се кад вам је с њим добро било, па му  
з куће, или ако кадгод изиђем да седнем у затворена кола с једном његовом тетком; јер он је сам 
тма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена р 
о гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунца, изгов 
ек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ре 
.{S} И после, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменч 
рујући да ће јој кад тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе  
ам сањала: отац ме не да њему, ја бежим у Европу, и — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што  
ог гробља с попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под в 
у изишле на брдо и пошле оним, обраслим у коров, гробљем, одакле обично гледају Солун, једну сл 
змењену, врло румену, с лицем раширеним у један бескрајан осмех.{S} После је водиље поведоше од 
и меса.{S} Међу турским женама обученим у све на свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине 
ка, доведена је двема младицама срећним у браку пред нене и мајку, да их по азиски поздрави: и  
 је не да њему, она се буни, бежи с њим у Европу; тамо имају кућу, европски намештену; улицом и 
ута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отро 
се по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју 
овога проклетога града: и ја ћу с тобом у Европу; ми нисмо сироти.{S} Кад има Нурије, као да ја 
ива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига, и који ми ј 
.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је 
, преливале се, долазиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим 
ком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb n="137" /> с вратаоцима на којима  
им-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две годин 
 ми је слатко говорити матерњим језиком у туђини.{S} Али не, где је он, ту ми је отаџбина. <pb  
ог болести.“ И користи се једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно заву 
мини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријин 
а и госпође, и двораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше  
 њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, све као прошло 
ав одговор, отрча по матер, лупи дланом у њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.< 
једне и с друге стране путање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћи 
 бледом девојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом  
ма, већ с једном турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије 
обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус просто гуши 
ше пред капијом; муфтија лупну звекиром у капију, а она се полако поче да отвара. „Има ли кога? 
још како сам вам почела долазити јутром у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи 
ли мога оца за венчање! рече она гласом у коме су се осећале сузе.</p> <p>Ариф се заустави и оч 
а најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или боље рећи дивн 
у помрчини кад је вече; а као сваки дан у ово доба, навијају се сатови: подижу се тешка ђулад ш 
„гром“, него ти: твој муж је „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толик 
идем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозо 
рата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врати, љутито рече:</p> <p>— Зарекао сам се да н 
е ни видела: отишао... то јест протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјор 
ионар: пење се на јабуку...{S} Сакривен у лишћу, с јабуке је видео пет пута, и — занео се... „Ј 
највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се,  
узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p> <p>Др 
ик, пева, зацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад б 
досну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бе 
ти главу.{S} И ви морате као Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У С 
гу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S 
<hi>муж је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у т 
е другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њој!{S} Ја не знам, зашто 
ј живац затрепери, јер се сети да ће он у Европу!... „Ох, он ће у Париз!...{S} И ја ћу с њим, д 
ма је живео, и они људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени в 
це му сасвим поплавело; после је пљувао у једну велику белу махраму нерасклопљену, и пошто је т 
е без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> 
као дете, огрешио би се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку,  
наге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се не миче, а она изненад 
овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској турској кући, она овде осети мирис  
p> <p>Данас договор, сутра венчање, као у старинских муслимана и по малим градовима, а одмах по 
у, ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише 
ти</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као у Нуријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с 
ма средстава?{S} У мене су средства као у просјака.{S} Да напросим, па да идем даље, да продужи 
ен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а она га не испрати 
дна.{S} А у које је још онаква душа као у ње?</p> <p>И после, драга мала, заљубити се тако, то  
83" />, и пољубивши је у очи, плаве као у њене матере, изусти сва срећна: „Зато, <pb n="127" /> 
о је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, п 
аљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамболски 
е одмах, после мучно...{S} Сад није као у старо време: жене роде и после неколико година“.</p>  
де је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну о 
ма сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пламену, жене су задовољне, слушају грамофон или пева 
ени, па кад пред вратима види обуће као у обућарници врати се и оде од куће: тако данас, тако с 
а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у тра 
је све живо помрло; а пред вече ври као у котлу: размилели се продавци и слушкиње, настаје спре 
} Женско Питање у Турској неће бити као у Европи.{S} Ми и не помишљамо на равноправност с људим 
ви, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „З 
просила.</p> <p>— У великој радости као у великој жалости: непријатељ се с непријатељем мири; а 
де далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон... 
ан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбунова руже и јасмина, заб 
е печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, г 
нежи и заплака.</p> <p>Запад је био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је про 
реје топло сунце, понеки дан велико као у лето.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, не 
јемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва се...</p> <p>— Аман! викну 
 наместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у обућарском обућу,“ к 
ју жену.{S} Ја сам ти може бити помињао у писму једно наше пиће које воле муслимани, нарочито м 
ни од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „О моја слатка сута!{S} Пошто тејзе 
сложено.{S} Зацело су мислили: одрастао у Европи, па не зна турске обичаје, — да га преваримо.{ 
где ми је постеља, а она празна; отишао у своју собу, легао...{S} Друго вече пуна кућа, а он бе 
растао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стричево имање.{S} Њега је васпитава 
з Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и с њим би се слободно разговарала, као  
жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут је била з 
све у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот. 
бичне двоспратне куће крај мора, готово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да с 
ило би сасвим као у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни  
м, познатим стазама, које су већ готово у траву зарасле.{S} Али, како му би кад она њему отпору 
тено гробље које их је окружавало, него у даљину...{S} Каква живописна слика!{S} Од Солунског з 
о.{S} Па ипак, много је пријатније него у лето, нема несносне летње врућине, ни прекодан прашин 
ах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а ја то нисам видела док други не рече 
, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библи 
истид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је било неугодн 
о ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би избег 
е старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брд 
и, поклопљени, метнути су на врућ пепео у мангалу.{S} У понекој кући, негде у буџаку, стоји кот 
 тога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и она 
сећања нису била будна, јер је дуго био у Европи, и да му их није могла пробудити ни најдужа мо 
и у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила 
 поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже  
 бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S}  
 ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко је с нама и певао и плакао?{S} 
, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц, који га је био узео под сво 
г тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим са 
Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па шт 
ико није био ближи од свекрве.{S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у ње 
 једнога беја.{S} Зашто наши људи, како у Солуну тако овде, воле да седе на месечини сами и да  
и у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> 
оста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском лепезом.</p> <p>Кад јој 
м на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „мешовитим“ намештајем, < 
етли предмете сакривене помрчином, тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде једног 
 девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа није изменило нити се 
 Све старинско, као да смо негде далеко у Азији; и било би сасвим као у Азији, да се готово у с 
 да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинил 
оју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да га обиђе; све мисл 
— иду отворена лица.{S} Тек кад се неко у њих добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од 
нут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зрнце пржене мока кафе.{S 
ћ по две, или само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и 
 поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у по 
 <p>...............</p> <p>Дете је било у приземљу, међу слушкињама, и неговала га је баба.{S}  
шену од страха.</p> <p>Никога није било у кући који би видео овај страшан призор.</p> <p>Отац с 
листим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи  
есно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продуж 
азумео твој отац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једн 
сечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна кад нам дођу гости и 
мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се јед 
оседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом преко косе; направише гостима 
амо везом; у обе су очи као бадем, само у ове с Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од 
знала само за Коран, да је свирала само у деф, зар би се бунила, зар би пљувала на Левха, зар б 
гор, ни кикот...{S} Рамазан је сад само у мени.{S} Ја пред њим не смем ни да га поменем...{S} В 
 и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пр 
...{S} Ми нове луде, мислимо да су само у Турској људи <hi>људи</hi>; а оно, и овде пију... сам 
 неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем 
ођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње 
тавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и  
{S} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Беб 
а јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па одатле га 
„Туђе људе не виђамо, па се заљубљујемо у оне који су нам своји.“ Ах, Ариф-тејзе, баш си <hi>ар 
дговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај 
 волиш...{S} Наћи ћу пара, па да бежимо у свет, где сам ја одрастао.{S} Би ли са мном?“ Он гово 
диница ти се испросила.</p> <p>— Да смо у љубави, госпођо мајко, ја бих прво њој, у поноћи, и п 
и — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отвори врата, јер нек 
опљу, пропагатори светлости (јер ми смо у тами), новога здравог живота (јер сад нам је живот тр 
чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „ 
емој ми ништа тајно писати, јер још смо у <hi>старој</hi> Турској, где се писма „губе“.{S} И по 
 снага...</p> <p>Иначе, овде је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном м 
је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи туђу: за сваким  
ко нису саме.{S} Ђулренги је непрестано у соби, седи и пуши.{S} Она пред њом све говори, а ово  
може много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар раз 
у — мир, заврши лекар погледав значајно у Османа, па написа рецепт; али, пошто га прочита, исце 
> <p>— Сваки греши, ако не у знању, оно у незнању; али, ко се пре трећих петлова тргне, опрости 
живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себич 
! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као аве 
И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично у Турака, би одмах.{S} Око спреме се не задржаше, јер о 
оде у собу младенцима.{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang="fr">bu 
е немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких лепих кућа и конака; са њега  
</p> <p>Драга госпођице, колико је лепо у Бејлербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороно 
метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шет 
лакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко погружене ...</p> <p>Она понова 
, до греха, да ће пасти с девером, и то у свекровој, у мужевљој кући.{S} Али он је осетио њену  
, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од мене, нисам ти више муж!“  
здух, и да сам, тамо куд отидем, вечито у друштву, и напоменуше му да је и за ваздух и за друшт 
мазан.{S} По турским махалама, нарочито у Старом Солуну дању је пусто, као да је све живо помрл 
епријатно...{S} Неколико пута, нарочито у вече, кад се море на месечини бели као какво снежно п 
вољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чул 
 странкиње која дође у Турску, нарочито у њене веће градове, да не гледа, на сваки начин, да уђ 
трошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енг 
разно, па је попеше на један велики сто у куту испод степеница, где беше <pb n="136" /> опет је 
гу насумце, притисну прстом једно место у књизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобо 
ебало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе новима, — протерати из Турске, и 
е мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у подн 
-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S} Она  
рејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући неве 
b n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, зла 
тнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф- 
да; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад с 
у дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, сине.{S 
ице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од људи;  
кући онога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он уз 
из недара.</p> <p>— Писмо!{S} Али зашто у недрима кад је толики омар?{S} Ти си га поквасила зно 
је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p> 
.</p> <p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољ 
језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непрестано 
S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом делу света нешто од њега, то јест цео он 
гама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вра 
лиманка ми руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти . 
а се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Одмах ће бити и  
 само по вери и по имену, иначе не, јер у Европи је одрастао, живео до пре две године.{S} Ја не 
 Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин  
зао.{S} Али тај свет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије- 
ислим да ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као 
ила; а сад видим да је све из мене; јер у мени је сад и светлости и топлоте.{S} И некако ми је  
га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо д 
ила за ово годину дана!{S} А јадна Емир у туђини.{S} Кад би знала на кога мислим...{S} Кад би з 
 је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и намештена.{S} 
чију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире не 
и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсобље и оде у сут 
на 1905</p> <p>Драга мала,</p> <p>Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, 
/p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Данас у махрами крв...{S} У мени се нешто прекиде кад се одво 
лаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! 
моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо код  
а кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направљена и 
 бунимо!...{S} Валијиница правила излет у Вигантову Башту (ти ту башту знаш).{S} Било нас је пу 
ема њој, на миндерлуку, седи нене, опет у зеленој свили, отац и мајка, стриц и стрина, тетка и  
“. „Ти си се понова заљубила, и то опет у жену!{S} Само не знам откуд у жену Москова, којима ми 
латом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на л 
 узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама 
ђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задрхтах као прут: његова канцеларија ни 
а’муре они, она има руке згодне за наут у зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па  
ње осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заостали славуј опет  
н сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с његовим...{S} Како ми  
ћањем у прозоре с решеткама, и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{ 
бу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури Европу.{S} Међу странкињама, нарочито међу  
 за свадбу, очешљана европски (први пут у животу; очешљала је пријатељица) као и све младе а и  
у се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да  
 улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старом 
м живи у мраку.{S} Ја се сећам једанпут у једноме друштву, од тридесет и неколико жена пет шест 
 Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену Мерсије, и коју њој, прошле године, дове 
да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци. 
е на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет ослободи: на кап 
још и не гурну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећ 
 ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах... као последњи дах лета које јутрос ум 
јовске жене и кћери!{S} Мрак, мрак, ноћ у души, или душа у ноћи: непрестано спавају..{S} На лиц 
нима; овде изобличене поштују.{S} Синоћ у Позоришту: један маркиз у ложи са својом женом и с ње 
 скоро отишао, оженив се и добив службу у Скопљу.</p> <p>Једно пролетње јутро, у кућу њена свек 
ноге мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турск 
едала, метала лактове на колена а главу у руке, и наједанпут скакала и ослушкивала да ли иде те 
ој би врло тешко те седе и зарони главу у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек нам 
 часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала је дуго, а после, зајеца.{S} И наједан 
, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави; клечи поред мртв 
геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се провуче, леже;  
 да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb n="45" />< 
као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, 
зе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихо 
рага госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Б 
{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Бејаз-Куле, на М 
дина, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се и 
и мушкарци којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а  
је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолс 
су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом!{S} Највеће  
ање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењери 
Олимп, у пут покрај њега којим лађе иду у Анадолију... „Тим путем је отишла Мадам".{S} Пета год 
у јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне ш 
ухини, повири па је нестане; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џ 
 муж...{S} Не!{S} Не!{S} Не!{S} Нек иду у море те грешне мисли... „Туђе људе не виђамо, па се з 
се исплака, она замоли муфтију да изиђу у другу собу.{S} Њему исприча своју историју као оним ж 
уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} А 
 уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напу 
ло им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање, гд 
а““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n="239" /> „овчје очи“, које она толико мрзи, и к 
ристид, а она, једанпут, кад виде тејзу у невољи, окрете јој леђа. „Колико је ситна,“ говораше  
ед тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="91" /> зна да је 
пушећи (не могу пред свекрвом), гледају у беја и слушају га; он, обучен а бос, једном руком држ 
 муслином преко косе, па пуше и гледају у Босфор, у воду, или погледима дочекују и испраћају ма 
S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојо 
или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{S} У овом тренутку ја осећам револуц 
љубавне изјаве људи, а да их не примају у кућу.{S} Плакала сам без суза: срце ми је плакало, а  
 још врло млада, и ако те тамо рачунају у зреле девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је по 
л-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад  
у, кади амбром и прска ђулсуом, ступају у једну врло велику собу с обућом (јер се у оваквим при 
слободити тек кад дође ред да их завију у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени 
с туђим људима.. „Жене нам се заљубљују у девере и пасторке, девојке у зетове.{S} Наше проклето 
!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло младе, у своје уч 
 И сад нам се везирови синови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си мн 
ћи нема нових, све су старе, све верују у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас 
језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кћери об 
е, драга госпођице; видели сте му слику у сутином салону под стиховима из Корана...</p> <p>Али, 
иснуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо 
ао <hi>неј</hi> то јест дервишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и 
на јако поцрвеневши, и не погледа тетку у очи.</p> <p>Ариф то опази, па викну:</p> <p>— Ти си л 
ице, тако њихово руковање с људима руку у руку.{S} Оне ништа не осете, ни страха, ни стида, и н 
орају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то изгледа?{S} У мушкој великој 
га сна никад не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, њег 
љу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице си 
је, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га  
Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње 
видим наше жене, сакупљене!...{S} Песму у мени зовем <hi>Носталгија</hi>.</p> <p>Мај.</p> <p>Он 
..........</p> <p>Сутрадан створи песму у прози, певајући је, као све кад их ствара:</p> <p>Кат 
иша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа море, каи 
а цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час он 
а!{S} Како си смела ноктима дирати рану у којој стоји крв још несасирена?“ говори јој неко на у 
лиску страну, сад на анадолску, и стану у малом пристаништу каквог лепог села босфорског, да пр 
лањају, па тад, с бројаницама, да седну у једном ћошету.{S} Сестро, пре бих скочила у море него 
aut-de lit</foreign>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест: пре но  
 писмо, па истрча из собе и пољуби нену у руку и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума шт 
етварати.{S} Прво се засмеја, па окрену у плач, и сакри лице на Мерсијиним грудима.</p> <p>— Ал 
pb n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.</p> <p>Али, одмах скоч 
шиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та тетка одавно 
 му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши свекрви.</p> <p>— Јуче си преда  
де — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма зап 
S} Палицом с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема  
ма је дотле добро, док јој оне не дирну у њена национална осећања.</p> <p>— Ја ћу да је испроси 
ла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он  
се сети оне тајне.{S} Сва јој крв јурну у лице.{S} Дође јој да викне странкињама: „О, ви срећне 
са „слаткима поздравом", а она га метну у недра, па правећи дубока темена и смејући се изиђе.{S 
 па га извади и ижљуби, и опет га метну у куверт, па га намести на главу и пође тако по соби, — 
гат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га десет пута пољуби, па га изв 
ди <hi>његова</hi> писма, брзо их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори 
ута јазук!</p> <p>То рекавши, она пљуну у лице кћер која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма 
ге и месечина.{S} Позиване су на вечеру у групама.{S} Вечерало се у једној великој соби са улиц 
и.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају п 
нпут у предсобљу; он и не слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нове,  
н цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поо 
неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он бе 
на и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хва 
ски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским тоалетама, осим онога енглеског туристичког д 
дворити сама, сутра с ортаком, а где су у кући ортаци, ту се не пева,“ мисли стара и брише сузе 
ичког друштва.{S} Те Енглескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са шт 
ареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их вод 
S} И ако у антерији, у аврапама, оне су у њеној озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим 
едан кут.{S} Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварам 
ви.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турс 
госпођине деце посташе девојке, како су у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих к 
{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странкиње кој 
малу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, 
ругу помињу, те нико и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не го 
лила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; 
ељице не иду једна другој само ако нису у љубави.{S} Како је остала <hi>бош</hi>, то јест слобо 
 ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна навика, да кад случајно к 
ети се друге седнице, женске; она је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, оп 
Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зов 
 се погуркују, кикоћу гледајући невесту у наслоњачи на столу, откривена лица, оборених очију, н 
каља ми образ!{S} Обрука ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добр 
Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она прет 
..</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на самом врху Старога Солуна, изв 
чешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истог 
ила писмо од тебе и подсетио ме на кућу у којој сам провела више од дванаест година, и где су с 
одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босфора.{S} С 
ио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јој то нене  
мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пуно страсти; па тад стаде насред 
Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign xml:lang="fr">Reproche d'Amour</ 
волим.“ — „Мадам Арстид, јелте?“ питаху у један глас нове, а она одобри главом: у то је тврдо в 
еби личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као он 
ад су муслимански султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мо 
а баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрма 
/></p> <p>Ништа више.{S} Ја се загледах у крупна и искривљена слова...{S} Понеко слово, право и 
елики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики, већи него у нашег комшије, а 
метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око ко 
, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у миниатури 
 тресући се као прут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвар 
 им направи од земље темена и пољуби их у скут и у руку.{S} У зеленој антерији, с каик отосом,  
: исплачи их, сине, обриши их, скупи их у махраму, па њу дај мајци: мајка ће је својом руком оп 
 су на лађи која вечито путује, носи их у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се т 
а ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи!...{S} Сад је она као оне из романа <foreign xml: 
и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па оде у собу где је она за време Рамазана  
испричати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с  
амо, плитки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p> 
е, ја сам као та канарина.{S} Могла бих у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобо 
 госпођице, слободе не познајем, те бих у један кут, па у други... и не знам куда бих.{S} Да ми 
се пред њима изусте и такве речи каквих у нашим језику зацело и нема, ја их бар не знам.</p> <p 
; али са мном саосећају небројено нових у Серезу, у Солуну, у Скопљу, пропагатори светлости (је 
мал се сети својих реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ с 
данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p> 
дне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешт 
 шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафези (густи као на вашим прозорима) — стеж 
 кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка и један муслима 
чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; своје давах, а туђе...{S} Ја га нађох ј 
ра, кад му је био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна м 
зјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја задр 
ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, старија 
и се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се  
а, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено друштво, људи и  
 су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако се крило, ипак се нешто ч 
, Емир, да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си  
нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да не 
упно оживљује, распаљује се, као дервиш у молитви; па подиже руке и прекрсти их, врховима прсти 
аша, па зажмури, нихајући се као дервиш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“  
шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затво 
е нове, и да оне траже да се развијемо (у гору и камен!), али нисам знала да зову мужа на име к 
Тамо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од њ 
 <l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> <l>Заједно да го 
Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те видех, па сада горим:</l> <l>Ти ме запали  
id="SRP19120_C13"> <head>XIII</head> <p>У зору паде киша.{S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нури 
 људи, зашто сте нас пробудили?!</p> <p>У томе дође на врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-х 
се мире кад се нису ни завадили!</p> <p>У свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па 
и пред свекрвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{ 
05.</p> <p>Врло драга госпођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога 
 опрости!.. <hi>Бога има</hi>...</p> <p>У прошли петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе от 
 да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно притискивање лица на лице,  
е из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у крат 
дан Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је обично ноћу у овом турском крају, на  
ништа није било, нити ће бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји је 
 још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа није било.{S} Арифа 
</p> <p>Париз, 25 новембра 1907.</p> <p>У његовим лепим плавим очима, које ја толико волим јутр 
i><ref target="#SRP19120_N3" />.</p> <p>У <hi>мусафир-одаји</hi>, то јест соби за госте, не беш 
а толико не виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја 
ју у судбину, у <hi>к'смет</hi>.</p> <p>У овој кући, ноћас, као да је био какав тежак болесник, 
---------</p> <p>Петак, августа.</p> <p>У прошли петак, драга госпођице, ја не доврших писмо... 
епознати младић и његов поздрав.</p> <p>У конаку су људи: њен отац, слуге, кочијаш, роб дилавер 
ле се окрете и на прстима изиђе.</p> <p>У кући је некаква необична тишина.{S} Сви посте, осим Н 
ене а, код куће, турски обувене.</p> <p>У све три генерације поздрави турски : <hi>темена</hi>. 
а њу, јер јој је „пало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену ш 
 странца и путника.</p> <p>Јуни.</p> <p>У она два напада, ја сам се бојала за живот!{S} Сад: гр 
 одсад неће просто ништа казати.</p> <p>У вече, оне су седеле на софи, обасјаној месечином; обе 
 а то помисли и због тога скочи.</p> <p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жен 
људима!{S} Зашто?...</p> <p>Мај.</p> <p>У нас повика на ортаке, а овде на метресе нико не виче! 
 врата, јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулзаде <ref target="#SRP19 
е одвео и никад ме не би вратио.</p> <p>У Нуријиној кући била је ваздан тишина, као да сви пост 
аки дан купамо...</p> <p>Јануар.</p> <p>У нас мангали, у њих камини, и ја дршћем од зиме.</p> < 
можда ћемо тамо остати за суфур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао 
це не могући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нану 
а је ту у близини.{S} Оде на њу.</p> <p>У једној лепој кући, опкољеној високим ловоровим дрвеће 
 <p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превучено 
ли да је воде на „лакши“ ваздух.</p> <p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом с 
с то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љ 
ко да је пустим болесну... луду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S}  
поклонио ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже М 
ак нашега муслиманског писма, као сад. „У име Бога благога и милосрднога,” то ми је сад нешто о 
 много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и камен, сине!{S} Како нема ко?“ вели му мајка,  
и дају женској деци име <hi>Ариф</hi>? „У њих ништа није случајно.“ И кад се Мадам Аристид и Ма 
 — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак га називају  
штво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне...{S} И да је не зваш 
 /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари 
 Моје суте сестрић није жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну 
 човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, поно 
аки дан нађу неког у неком крају вароши убивеног.{S} По крајевима где Турци живе, тишина је.{S} 
сана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите!“ виче м 
и...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обем 
м, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је бије.{S} Куд би од бруке?{S 
јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заиста, срамота ме.</p> <p>Дође Ђулренги 
само онај који некога прободе ножем или убије пушком?</p> <p>— О, то питање!...{S} Само да није 
но ни у очи погледала!...{S} Нећу да је убијем, ни да је бијем, већ да се молим Богу за њено зд 
свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру...{S} О, не, на отров никад не мисли 
укла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће револвер у фу 
езику.{S} У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нуриј 
 Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претварале се, правиле се веселе.{S} Оцу је  
.. рече Мерсије.</p> <p>— Дође ти да се убијеш, је ли, душо?{S} Кад ништа не мислим ја сам весе 
бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе за младотур 
>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се убила.{S} А сад кад сам слободна...</p> <p>Она не доврш 
о да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто 
 кад је дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лек 
нац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутци 
 Осман.{S} Пратићу га до куће, па ћу га убити.“ Али лепи Турчин сврати у један дућан, он продуж 
 њом дошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибр 
<p>— Али ја у свом пијанству нисам била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који  
 била убица.</p> <p>— Зар мислите да је убица само онај који некога прободе ножем или убије пуш 
вали имање „реакционари“; али овако: он убица, мајка му распикућа.{S} Нурији је слала најгоре п 
а него и злочинац...{S} Он је суђен као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим т 
 казним као злочинца, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог 
гла су га отрезнити, али му не би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и 
и издржавао све сереске слепе, кљасте и убоге просјаке, иако их је толико много да су вам закрч 
орњи <pb n="224" /> део прост као много убрану сукњу, како се носи по малим градовима, а на лиц 
и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико 
огла да стоји.</p> <p>Дисала је тешко и убрзано, кратко, као да је <pb n="212" /> изишла с какв 
ечерњу молитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама 
ћу, ко ће да обуче невесту, ко ће да је уведе, ко ће да је изведе: све да би била срећна у брач 
ица, толико дотерана и дивно обучена, и уведе је у ванредно велики салон раскошно намештен и је 
 га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка мољаше да легне зову 
p>Људи се вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и 
а полазе пред њима, да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, п 
е је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и од 
на.{S} За време вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>—  
 била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се држала с њим за руку,  
асмин просто гуши.{S} На њу ме подсећа, увек, и дување ветра, и реч récompense. „<foreign xml:l 
ариградске велике госпође: никад пешке, увек у затвореним колима...</p> <p>Само се молим Богу.{ 
 нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S 
и <hi>лепота</hi>.</p> <p>Да се кријем, увек да се кријем, као да нисам у Солуну рођена и одрас 
 пресвуче и иде кући с њеном слушкињом, увек је у души осећала нешто неисказано тешко.{S} То те 
о луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као нож, па сам зајаукал 
 поређиваше их с преживарима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдах 
к.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је 
 небо.{S} Кад су год биле овде на брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у  
.{S} Код мене се продужавало гостовање: увек пуна кућа жена; мој син пође мени, па кад пред вра 
чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од првог виђења.{S} Па се сети да 
 да је он поред ње и била је срећна.{S} Увек би га гледала, увек би га слушала, довека би се др 
!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p> <p>— Неће тако 
,.{S} Ја ћу доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом  
волео како нико није, лудо, страсно.{S} Увек сам гледала да заволи сиротињско дете, па <pb n="1 
не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се среле више пут 
е виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} О 
ају Солун, једну слику толико познату а увек нову — залив, Олимп, који се дизао из воде и пео с 
и !{S} И кад би смела од оца, она би га увек носила.{S} Али младеж на грлу, елиф између обрва,  
е личио па плач.{S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила 
ични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљути, може чак да је разг 
 и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашње...{S} Ја сам у њему осетила њине су 
S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заје 
пођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, 
м, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек с по једном девојком...{S} И кад позна да је мени  
ко јој је било кад га је срела, и да је увек желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он  
срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто го 
, вређа за Мадам Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином друштву, и вређала је : 
своје жене двадесет седам година, он је увек изгледао као болестан: висок, мршав, жут, те су св 
и не проговарају, само пуше.{S} Тако је увек дању.{S} Оне ноћу полуде, опију се ноћном тишином, 
рла.{S} Лице јој је најлепше, али то је увек једно исто лице.“ — „Лутка!“ проговори Ариф, и окр 
оћи ће јој „Бујукбурунлија“... да му је увек лепа, насмејана, да јој не доведе ортака.</p> <p>К 
 Оне нижег сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам п 
и луда!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било  
i> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да  
ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је  
{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену 
овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И овде је ро 
та на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{ 
р се са стотину жена овако погледала, и увек јој је било пријатно.{S} И сад је обузе једна неис 
скоро дете.{S} И он је био врло млад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно  
муцкујем, и ја правим грдне погрешке, и увек знам кад коју направим, па се све више збуњујем, а 
с, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, мо 
 је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га  
 стила, и граматике, ортографије, ти си увек била пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини м 
, кад знаш да ће кући доћи, па макар ти увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа 
лад, и увек здрав, те је њу, у младости увек болесну, заједно с њеном мајком, нежно гледао и не 
ако млада, због своје отворености Арифи увек врло симпатична, Мадмоазел Дарно је вечерас очара. 
и кад зна да ће кући доћи, па макар јој увек и не било до тога, те да му омили кућа и она, како 
 са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разго 
м од наше робиње научила; и жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја са 
еде, ја сам срећна кад он спава, ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дан 
их лепих кућа и конака; са њега се, као увек у ово доба, дизао влажан, слан мирис, и био је теж 
; говорила је како њена мајка и сад као увек само <hi>пеки</hi><ref target="#SRP19120_N7" />, к 
 сад силно пати, а ја сам пред оцем као увек: мирна и насмејана.{S} Не могу у очи да га погледа 
волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, кад је говорила била је у емоцији, некад великој  
 јер се застиде од ове озбиљне и готово увек замишљене жене.</p> <p>— Е, тако, кад ти дође као  
и обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да  
 ја?</note> <note xml:id="SRP19120_N82">Увек без људи...{S} То је неприродно.</note> <note xml: 
 горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, до 
ут.</p> <p>Кад се врати кући, беше вече увелике.{S} Посрћући прође поред мајке и тетке не рекав 
и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, обуче се, па са свекрвом и заовом оде н 
ју: крију нешто од ње ..{S} Вече прошло увелике, а оне сад клањају вечерњу молитву...{S} Сто је 
и живе, тишина је.{S} И ако је децембар увелике, још није пао ни први снег.{S} У ову зору обеле 
инило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џами 
ћерком дође још синоћ, како би сутрадан увеличале дочек гостију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} 
за појас или у рупицу од капута, па кад увене да га баце попуњавајући његово место свежим.{S} М 
ам казала...{S} Госпођица ме непрестано уверава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме 
 их, изусти Нурије.{S} А после их много увераваше да је то врло добро, најбоље, и оне пристадош 
исера; а донела јој га њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у  
и заклињала јој се да су оне биле тврдо уверене да је она пијана. </p> <p>Нурије је није видела 
била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је н 
ма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари могу да веселе.{S} Али  
обрће се, лети, застаје, тресе плећима, увија трбухом, превија се уназад, додирује теменом тле; 
дну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет је твој, Емир <foreign xm 
итки турски гробови; спуштају их у њих, увијене у неколико аршина бела платна...</p> <p>Седе за 
урских богаташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су тр 
-кадун... у карте, па ми је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског неп 
храму нерасклопљену, и пошто је то лепо увио, остављао је крај себе...{S} Пашиница ништа не поч 
ош несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из свести 
 да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прв 
јатеља, и кад му он, с кратким китастим уводом, поче говорити о пијанству његова бившег зета, и 
примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S} Само ситни 
у, некад дан, некад сат, не по величини увреде, него према расположењу.{S} Капиџик између наших 
ст. „Једна поштена реч и један опроштај увреде бољи су од милостиње за којом би дошла мука нане 
и", овако тужно свршио; јер Сафет их је увредила, рекавши негде да су јој оне завиделе и дошле  
. ти прва?{S} Па баш да те и неправедно увредила, опрости јој.{S} Слушај, кћери, ово су речи из 
ј грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увредљиву реч какве своје пријатељице, а кад би требала 
{S} Само ситни сваку ситницу примају за увреду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је. 
и би теже но од болести.{S} И први пут, увређена, ја почех да размишљам о своме брачном животу. 
 неко кога она познаје, она би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се 
д хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: прашта, праш 
е се непрестано смејаху, а она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У  
зе?</p> <p>— Њене кћери!{S} Деца! викну увређено Ариф.</p> <p>— Колико има како јој се кћи испр 
 своје познанице.{S} Домаћица је одведе уврх сале и посади до једне енглеске посланиковице, с к 
="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред сам 
м, и нико је не виде кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у за 
чини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и паде у траву, крај ње, ћутећи, с јако убр 
 добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не  
ао саму код куће.{S} Нисам га волела, а угађала сам му: знала сам да је он муж, ја жена: облачи 
ољаше, те се прављаше да ништа не види, угађаше му, гледаше да га се додвори.{S} Његова страст  
и облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничи 
ршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо 
већа коју Бог пали, па он треба и да је угаси.{S} Растанемо се с милима на земљи да се на небу  
 штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него ти жао  
 кап земзема, ако га има: „Агара је њим угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши. 
жицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изнемог 
 се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је  
е натрашке и наместише у једном куту на углед, „као у златарском излогу дијадему или у обућарск 
...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; око ње су се скупиле друге странкиње.{S} Све је 
јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и  
једну велику собу, с прљавим подом, она угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину 
/p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто мужде, госпођо мајко? рече 
нтерији, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раши 
 доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да на 
оворим, смејем се, и певам...{S} О, кад угледам Солун и нашу високу ограду и наше густе кафезе! 
у с другим, већ су заузимале сокак, а у угловима седели су просјаци у ритама, једни онакажени б 
е пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни  
по жару буде пухар, па се то претвори у угљевље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити ро 
е!{S} Као бог.{S} Млад, наусница му као угљеном направљена, бео као снег, обрве му и трепавице  
у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, па 
е се није могла вратити у Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се  
 и испраћа нас пошто нас је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ор 
} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко  
и!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће 
 стадоше једна затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да те 
 ствар и где је слободан само онај који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускињ 
/> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа  
хим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој, на миндерлуку, седи нене, опет у з 
ворила“, волела га, за њега се просила, удавала, он је изневеравао, она је била љубоморна, умир 
етао пољупцима, и опет се за њ просила, удавала, она њему никад <pb n="24" /> није била неверна 
 да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“ Ни слутила није зашто  
 она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао... напад.< 
рестано саму себе питам: „Зашто ме отац удавао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као нек 
лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, су 
ански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с Евро 
вели:</p> <p>— Душо Емир, ја ти се нећу удавати; јер, колико је год љубави на свету, све је код 
се брзо досади (јер он га стиска, да га удави), па неће више к њему; а он за њим одболује, у бу 
је баба, па раздрагана стеже бабу да је удави.{S} Стара се брањаше, и рече: „Ти си нешто лепо с 
p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p>  
и овако млада и јака стегох нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себ 
х нену, да је удавим.{S} Могла сам је и удавити, јер сам била ван себе од радости, а она је ста 
аведена, седе, седе, док се најпосле не удаде за најгорега међу најгорима.{S} Захвали Богу, Еми 
уне две године!...</p> <p>За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с  
пешке пошла, те никога нисам ни видела: удадох се по слици...{S} Послаше га са службом у унутра 
м се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другарице — за човека кога ник 
 вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га 
олики паметни, а ти...</p> <p>— А ја се удадох за луда...{S} Али он је био паметан.{S} Да знаш  
ајпосле га добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од жене не прави 
а не знам какви су то родитељи, како је удадоше овакву!</p> <p>А Осман-беј, погледајући жудно к 
е умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотурчина!{S} А њеној мајци је лако: она за 
RP19120_N20" />?!{S} О јадне ми ако нас удаду за неке свршене правнике у кафеним кафтанима и бе 
ропљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам да ме волиш...{S} Наћ 
ци на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти 
епога сна: она је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила 
. „Примио сам је, а не дам да се понова удаје за пијаницу, пропалицу и протераницу.“ Мати јој,  
ене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено де 
е.{S} Ни овамо девојка из добре куће не удаје се увек за онога који јој се „лепо јавио“.{S} И о 
ариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па никад није долазио у Солун, није му дао стриц 
 хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска вас 
крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, 
изложили на углед као робу; али, она се удаје за онога кога јој је њено срце изабрало, па јој с 
свога ортака...{S} И она, сирота, мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла с 
 није видела оца да не заплаче кад кћер удаје, кад се с њом прашта, испраћа је мужу.{S} И једна 
е све лепо, сине; али ко тако сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука п 
ао занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, 
о моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледају 
иш лудаку.{S} Ја нисам ни мислила да те удајем за Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахри 
дбу? рекоше ове у један глас.</p> <p>Да удајемо Емиру, рече Ариф и поцрвене.</p> <p>— За кога ? 
 али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу 
ашинских?{S} Кажеш : „<hi>овако</hi> је удајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет  
а казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за невиђено, како можеш да си весела! ...{S}И он 
пске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми кажу: „тврдица“  
до...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђаковичанку.</p> <p>— Као старинску муслиман 
дана:{S} Ариф-тејзе јој поче говорити о удаји!{S} Сви се згрануше: откуд јој та смелост!{S} Мај 
уштеница.{S} Многе, које имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског  
је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често к 
е ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жустро и одсечно.</p> 
но учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где г 
и си се испросила, али се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама 
/p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породице је, богата је.{S} 
 прошло девовање, кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох  
ушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свога мужа, јер о 
 бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па с 
асна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због вашег  
кочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} 
жени мастику.{S} Напослетку, она се сад удала за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај 
сиоца <hi>нарочито</hi>, па макар се не удала.</p> <p>— Нећеш, сине, допустити, али се бојим да 
 „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај скута мужа“.</p> <p>Сваки да 
но... можда се с неким и љубила. „Да се удала за другога, зар би му казала да сам ја прескакао  
вом сестром сестра само по оцу), она се удала врло млада, готово дете, и живела с мужем, мирала 
о ње дира“..{S} А за овога... она би се удала, и зна да би била срећна.{S} Да јој је неко рекао 
уме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; удала сам се по слици, и заволела сам свог 
ити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пут осети према њему сажаље 
а га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мајка је одвраћаху; а кад Ариф помену  
 волећемо своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али з 
ије младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштеница.{S} Може да б 
ила распуштеница понова, ја бих се за њ удала, ако је старотурчин; удала бих се због његове леп 
 се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па  
и, пошто им је одробовала седам година, удали за њену неприлику, једнога богатог старог агу).{S 
о причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, пропалицу...</p> <p>— Оздравиће,  
 њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта  
ли су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву ноћ пе заспа.{S} К 
уђивала од жене која јој је била своја, удаљавала се од онога који јој је био близу. „То је жен 
што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас по 
— Ја га волим, отац.</p> <p>— Зар да те удам за пијаницу! прибра се он и рече. <pb n="275" /></ 
ј певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: муж, деца, данас на Јалијама, сутра на Молосу —  
Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем,  
адотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мог 
ало“ венчање.</p> <p>У томе, он поче да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} 
и, не памети, већ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели  
арало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот или у поклопац дрвеног мртвачког сандука.{ 
ав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игр 
читом покрету и свако предвече немирно, ударало је снажно и ритмично у обалу, у зидове толиких  
г Молоса, закрченог светом, где је море ударало снажно и ритмично, и запљускивало пеном кола, к 
ао деф с поломљеним зиловима: кад би се ударало у њ, одјекивало би тупо као да се удара у плот  
лог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање длановима,  
азлегала песма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у једа 
 њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева ј 
епрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградног зида, 
им петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне 
у очи, и срце му тада силно куцаше, крв удараше у слепоочнице... „Осман-беј!{S} Може бити ово ј 
етекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна!{S} Да не беше нас,  
г сирупа.{S} Док се пијаше кафа, Ђултер удараше у деф а једна њихова бела бивша робиња, обучена 
 абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвен 
, према прозору, к светлости, врати се, удари крилима о зид, па у један кут одаје, па у други,  
ама: тетка у два маха подиже руку да га удари, али је задржа његова мајка.</p> <p>После псовке, 
родера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште,  
 трескова.{S} И наједанпут, као да гром удари у слеме конака њеног оца, и она замре од страха;  
ову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p> <p>— Опрости, мајчице 
прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> <p>Кад ј 
 под тим плочама...{S} Али они су ишли, ударивши кроз то гробље, саплетали су се у коров, споти 
 као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као 
} Мајка није ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, 
овео неразведену, муж јој зацело не би „ударио печат“ за отпуштање, те би довека била распуштен 
му да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већи плач...</p> <p>Кад се исплака, она замол 
ком друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је мушком — 
одговори, а Ариф рече:</p> <p>— Била је удата за лудога Осман-беја, доктор-ефенди, па ју је оте 
овека да слушам оца, и да га се бојим и удата, одавно жена, док год је он жив а ја немам мужа!{ 
 моралној кући, <pb n="235" /> а тако и удата, она никад није помислила да му се свети за злочи 
нице тако националисане, <pb n="124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуш 
 пише (преко једне своје другарице овде удате) и каже да је он у Солуну, виђа га...{S} Благо њо 
од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, 
ала пуна недра, она се за њ не би могла удати, јер он би јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф 
е често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бују 
пуштеница.{S} Сад је слободна, па ће се удати.</p> <p>Ту страшну причу он саслуша готово мирно, 
ова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросила без њена знања; ис 
мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с децом, и пошто  
зелено.“ — „Снила сам га на глави." „Е, удаћеш се.“ Она се засмеја, као малочас, јер зелен калп 
Ашколсун!<ref target="#SRP19120_N42" /> удаћеш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у  
.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер  
пита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.</p> <p>— <foreign x 
 на какав сраман начин добију пратиоца, удварача!{S} Даду му знак сунцобраном, или неким другим 
несе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако лепо, те се млада жена надала.</p> < 
пак, као за све тако и за брак, људи су удесили да они не пате: ако се младожењи не допадне нев 
ц лећи...{S} Ја ћу видети како ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму  
 „она ће ме измирити са Сафетом, она ће удесити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли 
оњачу, загрли се са сестром од стрица и удесише, врло тихо, једну сентименталну и монотону турс 
томе ћемо моћи радити тек пошто почнемо удисавати у се ваздух слободе.{S} Сад је доба васпитава 
 збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p>  
 била друкчија да је као оне безглавна, удовица; али њој је жив њен <hi>Бујукбурунлија</hi>.{S} 
 Лудих или...{S} А твоја мајка, и да је удовица, опет не би допустила, јер је паметна...{S} Али 
>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само допусти она која је или лу 
, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам 
 куповао скупоцене поклоне?{S} Ја: овој удовици иглу од педесет лира, оној белензуке од осамдес 
роша у злату, и то посла једној сиротој удовици с поруком да не мора изручивати брашно — он јој 
г режима.{S} Једна моја другарица поста удовицом за ноћ, да се сама брине за кућу и децу: муж ј 
 можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је брат, па се не сме,  
ра, оној белензуке од осамдесет, једној удовичкој кћери мираз кућу, другој дућан.{S} Пријатељиц 
старијег сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га једн 
вника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одмах све п 
ду и право организујући женска друштва, удружења, савезе, поче она трећа, најмлађа, врло бела,  
аље мени и многима правила свих њихових удружења <pb n="53" /> и женских друштава, те да их ми  
 Ја нађох другог мужа, младотурчина.{S} Удружих се с њим против нашег друштвеног живота, и прот 
, и пустивши неколико лудачких гласова, уђе у своју собу.{S} Отац за њом не смеде!</p> <p>Не ле 
а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла четрде 
 пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у своју собу, и сваки јој живац затрепери, јер се с 
а ми каже.{S} Али он не каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли  
 он види да је воли, колико је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио 
аједанпут обузе.{S} Али не побеже; туга уђе с њом у кућу с турским намештајем, и где је мошус п 
радове, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме 
и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг,  
 случајно који од наших момака изненада уђе у кућу, ја дигнем скут на главу.</p> <p>— О, Мерсиј 
се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к њему и поче нежно, показујући му једно стакалце:< 
ора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад 
кад скупе код неке на посело, па к њима уђе моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Кол 
рат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S} Осма 
а да се пред њом појави.{S} У томе, она уђе и не рекавши му ни добро јутро, клече и обухвати му 
о капије, па се одмах врати жући, а она уђе у двориште, или у један велики парк, који је опкоља 
{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се задовољно насмеја и рече:</p> <p>— С 
а написана, превазишао себе.{S} Кад она уђе, ниједан се не помаче, не као госпођи (ко им то тра 
>Како се изненади Ђулренги, робиња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S 
су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S}  
и би јој веома непријатно, нарочито кад уђе један „весео“ и стаде говорити лудости.{S} Видевши  
другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у друг 
ница заћута, као да изгуби језик У томе уђе њена сестра.</p> <p>— Ја сам се са сестром договори 
р ко дошао: договорили се; али Ђулбејаз уђе и рече: „По беја су дошла два његова друга, и одвел 
петак (наш празник!) ја пишем, а к мени уђе отац.{S} Ја претрнух, па се тек сетих да ми не може 
 као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је н 
eign>“ узвикиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> с 
ест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, п 
нди!</p> <p>После ово неколико речи, он уђе у собу те се пресвуче: панталоне и капут замени ант 
 као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а оне с Мерсиј 
 досаду, па изиђе, намеравајући да опет уђе, с мајком <pb n="233" /> му, да га обе моле да једе 
аше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као  
снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова  
локума, и наже се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово с 
 је господар</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њено 
 јер неко зачагрља резом.</p> <p>У собу уђе Мерсијина робиња Ђулзаде <ref target="#SRP19120_N48 
и да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То је он!{S} Тако ми ненине главе!{S} Ја га поз 
ати пред њу, као други пут.{S} Кад Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S}  
преводите реч по реч; нека им свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али ј 
 знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело  
 те су сви прозори отворени, да у собу „уђе и мирише мај“...</p> <p>У соби наста грљење и нежно 
есена</hi>... а ја у ту собу не смем да уђем, као да је тамо био окуженик...</p> <p>Па ипак мој 
 кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест гостију т 
 он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена кола...{S} Затутње мост у Галати, а ја 
 био ред код мене, ја одох у Стамбол, и уђох у ону кућу.{S} Преда ме изиђе једна млада жена, ст 
ње кола...</p> <p>У та кола, затворена, уђоше један обријан Енглез у кратким панталонама, са ше 
 капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плав 
рова, покривене плавим солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочек 
кињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуби им скут и пође пред њима, поведе их уском 
ође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово сасвим прошао, болесн 
 некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђоше у једно бујно-зелено двориште једне обичне двоспр 
испратише пуномоћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</ 
есечини као да је направљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једној  
питаху.</p> <p>Кад се развише Туркиње и уђоше у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Је 
авање, очиташе некакву кратку молитву и уђоше под комарнике, који се бељаху, али не више на мес 
нцуски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врло лепе.{S} Домаћица  
ара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу  
ребало им је много времена да сиђу и да уђу у метеж код Ћемер Капије, у једно неисказано гурање 
е ђерђефу приближи да види како везе, и ужас <pb n="236" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хо 
="SRP19120_N81">То је страшно!{S} То је ужасно!{S} Где сам ја?</note> <note xml:id="SRP19120_N8 
ла“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год 
 муж остави и лиши детета, ја се одадох уживањима, да ране залечим.{S} У кући, где је за толико 
его Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте...</p> <p>— Сине, пиј!{S} Пошто не можеш без пића 
 питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслимани 
м онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{S} И после, ме 
спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стоји.</p> <p>Дисала  
 што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду п 
е скут, Мерсије јој придржава дувак, и, уз свирку и песму, одведоше је горе у ону велику собу п 
небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичкан трошним 
ко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз мајку и нену, не навлачи па прозоре завесе, и одушев 
мански султани имали столицу у Једрену, уз те султане седели су и пашовали претци мога сестрића 
,</p> <p>Ти си имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом 
пут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{S} Јако побледе, усне  
прислони лице на врата, и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па 
а...{S} За њом полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мача 
 био изгрђен, он њега овде изгрди...{S} Уз пиће, разговарало се, пљувало се, и — завршила се се 
локума, купи га <pb n="247" /> њој..{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала,  
 испаштање грехова у минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа,  
е два дана звати за вечерашњи ифтар.{S} Уз капију се оне три закикоташе кад једна од њих метну  
2" /> зид, зид, и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земљ 
аплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој се, и пре и како  
 великог ћилима разапетог на два дирека уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не ви 
е, али је био расејан, као његова мајка уз Рамазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и 
 било од те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала с 
и споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родитељи, али се брзо изм 
и солунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l> 
и су и други с њима у мислима по кућама уз свирку и песму...{S} Одатле, оне пођоше натраг у гра 
а истина развијена, али кола, притерана уз капију, заградише се дебелим дамаском, и нико је не  
шкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{S} Седо 
ице и разголићене груди и изиђе, примив уз врата златну лиру.</p> <p>А кад се Осман у собу врат 
дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз станице, свет на станицама, све је подједнако зачуђа 
S} И пошто обу папуче „за по кући“, оде уз степенице брзо као да бежи од <pb n="18" /> туге кој 
де и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата где је он, и прислонивши лице на довратак, учи 
убав, назва онако!...{S} Посрћући приђе уз једна собна врата, и грувајући у њих песницама и ног 
о да некога тражи да му каже, седала је уз кафез, силазила је у двориште: нигде никога. „Да ниј 
ње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да сам камен имала!{ 
S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</ 
 смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз раме.{S} И на какав сраман начин добију пратиоца, уд 
види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све  
 ове топлине и мириса!“ мисли и јаче се уз њу припија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, 
: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и остави јој се да је сву ижљуби...{S} Одоше на  
ом пео у небо један кипарис, и пошло се уз брдо, уз велико брдо, ишло кроз Стари Солун, начичка 
 не би видели жене.{S} А жене гурају се уз прозоре, подижу по крајичак завесе, једне их крадом  
 су је први пут виделе.{S} Оне се збише уз прозор и не погледаше у велико напуштено гробље које 
и вођени својим дугачким сенкама, одоше уз брдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке 
овезавши се до Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, 
, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="170" /></p> <p 
им женама и девојкама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута  
да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи  
. видеће га.{S} Или, нека се она налази уз капију и нека се капија отвори баш кад он пролази, т 
ли не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исм 
му разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да с 
за време доброг варења, расположене, ми уз кафу и сируп почесмо разговор и договор!{S} Попила с 
а знам да си нова, али не знам да ли си уз Емине-Семију или уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: т 
уз Ђулистан-Немету.{S} Сад видим: ти си уз Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за ра 
кадуном, грдећи њена оца.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар 
ote xml:id="SRP19120_N87">Вечерњи оброк уз Рамазан.</note> <note xml:id="SRP19120_N88">Једна вр 
 <pb n="212" /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх ј 
овори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Какав је то одговор!{S} И коме одг 
и заплака...{S} Уз врата је плакала као уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишл 
рчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата паде на једну постељу,  
авио“.{S} И овде је родитељево искуство уз кћерино неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се чест 
мир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај није муслиманин: није постио.{ 
е у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: чек 
турчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али страсну турску песму: то се Ахмед 
S} Пашиница је замишљенија но други пут уз пост, али и сама не зна зашто је таква, да ли због д 
, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, пос 
о жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз ратлокум, а биле су мртве пијане: опијала их је ноћн 
 загрљени читају романе, заједно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици ил 
ма и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — пр 
ћ су се поделиле у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), —  
а јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не пуши).{S} И поч 
јан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао даље док се не искашље, а по 
 <hi>само</hi>?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p> 
на им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и н 
ато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима се разгова 
 ја морам такво пече; и првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем 
такви пријатељи!“ Жена више не пристаје уза њ, да га не би доводила до веће јарости.{S} Он, она 
оше у кућу.</p> <p>Пред вече опет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Ту 
отвори долап; раши мало један дугачак а узан, право турски јастук и из њега извади <hi>његова</ 
олазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се заст 
шта не осете, ни страха, ни стида, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по нави 
 некога воле, ја мислим да морају да се узбуде кад осете своју руку у његовој.{S} И како ли то  
...</p> <p>Она не доврши, застиде се, и узбуди се.{S} Ариф, смејући се, рече :</p> <p>— Да те у 
положена; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да  
ољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно узбуди, и иде кући, да тамо мисли на пољубац младе жени 
ранцускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме с 
е добро осети.{S} Осман се наже над њу, узбуђен, али је не пољуби, због мајке, и рече:</p> <p>— 
лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и брат толико старији од 
 да говори, па не могаде, јер је сувише узбуђен.{S} Већ две недеље како је у њему био мир, и он 
реликвија затворених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори 
поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца: „<foreign xml:lang="fr" 
глас: „Он!“ Обе су га познале.{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно с 
 препорођај, за њихово ослобођење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осет 
 Јучерашњи датум.{S} Отвори треће много узбуђена.</p> <l> <foreign xml:lang="en">„My sweet hear 
S} Она се тако смејала увек кад је врло узбуђена.</p> <p>— Па и ја сам сакрила руке, али у паме 
во је то оружје, а она не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! ви 
сен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстен 
Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са сузама у очима, загрлише је.{S} После све  
афезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије в 
умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је воли већ трећа година, како се вратио из 
да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва  
 ћу то да удесим.{S} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као 
итање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу ку 
 из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, почињући сваку реченицу са „мајчице“.{S} А ка 
е истрчах, опрости! говораше Сафет врло узбуђено: жао јој беше Арифе.<pb n="58" /></p> <p>— Вол 
и на лице и тепаше им.{S} Свекрва је од узбуђења јецала а нити је додирнула снахи дувак ни косу 
 Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши тако брзо и тако просто, као 
ри, а њена се кћи смеје, да би прикрила узбуђење и необичну радост. „Моја сута ту, пре једног с 
 ми се и скинуо капу...“</p> <p>У првом узбуђењу и радости, она полете у кућу да каже Мерсији;  
} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се могла заљубљивати у мусли 
а се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па сваку њену енглеску реч.{S} Јер Мерсије је по 
понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик: „ааа“!</p> <p>— Слушај, сине.{S} Ти се дружиш са 
ang="en">Dear me</foreign>! чу се један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сифражеткиње, р 
рудима, и с лепезама, тргоше се од тога узвика у коме су оне опазиле протест душе, и помислише: 
. „Маске!“...{S} Она уздисаше слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече:</p> <p>— То нису маск 
ање лица на лице, пљескање по плећима и узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, с 
">Mon Dieu!{S} Mon Dieu!</foreign> поче узвикивати Нурије тапшући, и наједанпут нервозно зацика 
<p>— Тејзе!{S} Моја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пу 
i>њега/</hi>!{S} Ашколсун!{S} Ашколсун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано  
S} Хуот!“<ref target="#SRP19120_N22" /> узвикиваше несташна Мерсије исто као њена енглеска учит 
а што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им  
eign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ узвикиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двори 
е су јој дубока темена; Мерсијина мајка узвикиваше: „Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фат 
p>Жене се задовољно насмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он продужаваш 
дговорила.{S} Робиња тапшући од радости узвикиваше „ашколсун!“, а Мерсије се наљути.{S} Да криј 
е.{S} Видећи је овако веселу, мајка јој узвикиваше: „<hi>Машалла</hi>!“<ref target="#SRP19120_N 
е се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гл 
приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету  
gn xml:lang="fr">Quelle idée</foreign>! узвикну она.{S} За кога?</p> <p>— За старотурчина, одго 
S} Сакриј се!...</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој пол 
аже Ђулренги.</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо 
е врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је у 
мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну болно, бризну у плач и паде на празну постељу.< 
а заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у н 
 пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p>— Тешко нама! рече Мерсије.</p> <p 
посао, те доводимо странце.{S} Срамота! узвикну Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S 
д суза не суши, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p> <p>— <f 
закикоташе грлећи бабу.</p> <p>— Мужде! узвикну стара опет, кад угледа снахе.</p> <p>— Зашто му 
 у прсте.<pb n="116" /></p> <p>— Мужде! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у ру 
ије...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па сакри лице у руке.</p> <p>— <foreign xml:lan 
шко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћ 
ним грудима.</p> <p>— Емир, несрећнице! узвикну Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се 
е мајци:</p> <p>— Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако п 
ијан!...{S} Није луд!...{S} Благо мени! узвикну опа, и весело тапшући засмеја се, а њен смех за 
лим, отац.</p> <p>— Никад то неће бити! узвикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а  
ахмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поште 
, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи сестричину.{S} Емир, срце моје 
ује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S} Моја  
што ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер ј 
те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! узвикну и леже.</p> <p>Нене је трљаше, да јој поврати м 
 тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе.</p> <p>— У Европу.{S} Сутра...< 
јући себе, клону, и гласно, као здрава, узвикну: „Боже!{S} Боже!“, па му се поче молити топло о 
ратима, подиже се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target="#SRP19120_N5" /> И пон 
} А кад се врати и виде отворена врата, узвикну:</p> <p>— Зар вам је толико врућина?!</p> <p>—  
 Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна.</p> <p>Док су оне говориле,  
foreign>“<ref target="#SRP19120_N92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, 
/foreign><ref target="#SRP19120_N36" /> узвикну Мерсије, али тако имитујући Енглескињу, да се Ф 
/foreign><ref target="#SRP19120_N38" /> узвикну Мерсије и баци књигу.</p> <p>— Бејаше ми као да 
</foreign><ref target="#SRP19120_N8" /> узвикну Мерсије озбиљно и имитујући потпуно њину енглес 
/foreign><ref target="#SRP19120_N59" /> узвикну Мис Блак, а једна нова, лепа али врло бела, као 
foreign xml:lang="en">O, yes!</foreign> узвикну она весело па отвори себи: „Смех, песма“.</p> < 
<p>— Моја тетка... умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено Ариф. <pb n="272" /></p> <p>— Ниси д 
ихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Арифу.</p> <p>— Тога...{S} Осма 
ог пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму пре 
говораше он потресен до суза — „Никад!“ узвикну она. „Ово дана, која год је овде дошла ја сам ј 
атељица, а оно љубазник.{S} Лажљивице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; 
и преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа врата и полете 
eign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ узвикну још срећнија Нурије кад се међу женама, сасвим  
 а с рамена одлете на једну смокву; она узвикну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај 
nable!“</foreign> говораше.{S} И најзад узвикну: <foreign xml:lang="fr">„Laisse moi tranquille! 
 су протеривани у Европу.</p> <p>Нурије узвикну:</p> <p>— За Божју љубав, махни се политике?</p 
 да она мисли о Ариф-тејзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да м 
еска девојчица, данас дошла у Турску, и узвикну једној од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште ц 
 зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обрадова и узвикну:</p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим с 
за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; његова мај 
а.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу теменима.</p 
енувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Oh, quel point de vue  
ан уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој  
 жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign> то 
 спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu!</foreign>“ П 
ше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Азијаде!{S} Она је Туркиња колико смо  
а ме страх да...</p> <p>Ариф је прекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та  
је кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си полудела!“ а за гледа 
еба век да векује, она би се зачудила и узвикнула: „Како мало!{S} Јавио се мени робињи као слоб 
 и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мен 
> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престрављено погледавши га у лице које бе 
 се старац.</p> <p>— Сирота!{S} Сирота! узвикнуше обе девојке и робиња.</p> <p>— Ко с десне, ср 
. — Појави се дете.</p> <p>— Благо њој! узвикнуше све три.</p> <p>— Намените на своју срећу, ре 
емал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше робиња и госпођа и покрише лице сукњама.<pb n 
а не буде више жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су бил 
па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узвикнуше све три у један глас.{S} Мухамеданка не би пр 
нска послуга. „<hi>Сефа гелдиниз!</hi>“ узвикнуше радосно домаћице. „<hi>Сефа булдумиз!</hi>“ о 
виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, тур 
/foreign><ref target="#SRP19120_N14" /> узвикује тако надувено.{S} Уображен.{S} Његова тетка пр 
 опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка с 
све младе, све нове.{S} По сто пута вам узвикујем као апостол, као пророк: на ноге!</p> <p> <hi 
ја их питах. — „Наш брак, па наш брак!“ узвикују — „У Европи је брак много савршенији, па ипак  
> <note xml:id="SRP19120_N49">Разумна и узвишена, велика.</note> <note xml:id="SRP19120_N50">О, 
свој грех...</p> <p>Зашто је поред оног узвишеног осећања, љубави, оно ниско осећање, љубомора? 
} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изгледао јој је млак кад говори, ка 
ога одмах да их отвори, но их спусти на узглавље и метну своје лице на њих; из очију јој потеко 
исцрпе сву моралну снагу, и клонувши на узглавље, склопи очи...</p> <p>.................</p> <p 
и „право сунца“, па не могаде, клону на узглавље и склопи очи...</p> </div> </body> <back> <div 
нова леже, плачући, поклапајући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} 
е поклопи на кревет Госпођичин, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју 
а њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она  
душом вас, и влажила га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница,  
им Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што 
лима море, а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разне 
ривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, али Фатм 
ико је бледа, још више побледе и крадом уздахну.</p> <p>— Он ти се допада!{S} Ја те за њега, кћ 
сије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не осташе дуго, искрадоше с 
шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О наши људи, зашто сте нас пробудили</hi> 
нумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже,  
и ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се  
итавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен овакав говор, ал 
гарици; паде у једну наслоњачу и дубоко уздахну.{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи 
 <p>— Још један теби.</p> <l>Колико сам уздахнула,</l> <l>Сва је гора заиграла.</l> <l>Како не  
свака реч уђе у срце“. — „О, Мис Смит!“ уздахнух ја дубоко, али јој на питање не одговорих.{S}  
е и једна сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Евро 
нама! рече Мерсије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид и 
е, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, али врло блед, отац доведе кћер до ула 
а воли,“ мислила је најстарија и дубоко уздисала.{S} Њих три сву ноћ ћутаху, као да им се пред  
ва је гора заиграла.</l> <l>Како не бих уздисала,</l> <l>Кад сам драго изгубила?</l> <p>— Како  
ије сачувана, биће љубоморан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише 
милу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слушајући узвике енглеских жена.{S} И рече:</p 
е, ни спава; кад не говори о њој, ћути, уздише: променио се, ослабио...</p> <p>Беј се необично  
крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у пролазу видео,“ мисли нова 
 било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} З 
спомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} У 
и моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> <p 
ише.{S} А њене прије не питају је зашто уздише.{S} Зашто да је питају?{S} Погубила децу, остала 
, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, румене, као да никада досад нису виделе нешто ш 
е, кривећи више него икад њино друштво, уздишући за оним великим даном кад ће оне бити слободне 
и, али видећи је страшно нерасположену, уздржа се од тога.</p> <p>Сутрадан је примора да иде на 
оје репутације,“ па се, на своју срећу, уздржа.{S} Секретар ове будуће председнице имала је бит 
 тузи, она заусти да каже сестри, па се уздржа. „Смејаће ми се.“ Нађе разлог да би себе извинил 
 мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепри 
ају, и подвикнула би им: напоље! али се уздржава због Мадам Аристид.{S} Из боље породице но ост 
 плачући, поклапајући лице па узглавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешк 
смана, да јој је он муж, али је од тога уздржаваше страх да је не отера, па како би она без дец 
 песму, и нисам се могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у п 
у, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног исказивања своје запрепашћености.{S 
 пут је виде, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њ 
ој озбиљности, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и неж 
тије...{S} Она задовољно закопча хаљину уздрхталим прстима, и притискаше у недрима нешто, неко  
м?“ И наједанпут, као да се расвешћава, узе се стидети: с мушким сама ноћу!{S} А никад досад ни 
да, она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући  
, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче и вели:</p 
о Нурије: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала 
 отац их одмах послуша, доведе ме овде, узе кућу у Бејлербеју, на азиској страни, на обали Босф 
 као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она,  
н, на њено узглавље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је  
шина бела платна...</p> <p>Седе за сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које пис 
свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с башјорти 
а, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу 
<p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом, ти никад неће 
ко и женско!...</p> <p>— О, Боже, па... узе она збуњено, постиђена.{S} Сад ње више нема, а ја н 
да, први пут осети према њему сажаљење: узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад  
foreign>“<ref target="#SRP19120_N61" /> узе певушити зарумењена, везући, и по навици метну на г 
Живот.{S} А како је она њега волела!{S} Узе притискати главу, стезати слепоочнице, јер од те ми 
 их метну у недра, па саши јастук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну 
} Он дршће од љубави, она од страха.{S} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, он 
 једном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду грош 
 он би сео крај ње па би је миловао.{S} Узе говорити мајци а добацивати жени како је уморан, мн 
кад виде на столу писмо Госпођичино.{S} Узе да га отвори, а руке јој дршћу, лепе њене ручице... 
откривене главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S 
 два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи. 
о писмо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љ 
<p>— Само по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <foreign xm 
ао малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p>— Ашколсун!<ref target="#SRP19120_N42 
 на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва  
ећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S} Сад да видимо који ћеш о 
 видимо који ћеш од ова два.</p> <p>Она узе десни.</p> <p>— На средњем је био Исмаил-беј, на де 
ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погл 
 Туђим сузама се смејеш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних. 
о, стварно..{S} И још јаче поцрвене, па узе те изостави те редове, а друго пажљиво преписа. „Шт 
е атласке папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну ви 
на да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нури 
>— Поклонићу је Емири, рече Нурије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумин 
ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја 
ара слику, баци јој је љутито, а она је узе блажена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да  
радује имену добивену од деде.{S} Он је узе, притиште је на груди, и прислонив своје земљосано, 
се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и д 
те пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу 
ју папучице смакоше јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} К 
.</p> <p>Она ништа не рече.</p> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе пре 
грдно великом јапанском лепезом, она се узе смејати како се деца смеју, зацењујући се. „Сине, п 
аже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито 
и све ижљуби, па веза на врат.{S} Па се узе гледати у огледалу, и <pb n="158" /> видевши да је  
кар опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака  
во не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи да то није ништа; он јој  
као да нису биле на ногама, као нове, и узе их миловати, тепати им, метати их у недра.{S} Па од 
астрофу.{S} Остави „аманет“, па леже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</ 
 он опази да се сви намерно склонише, и узе је страсно љубити, молећи је да клања после ифтара. 
 јој лимун и сирће од руже да мирише, и узе јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S}  
нпут, каик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target="#SRP19120_N21" />.{S} Она ј 
игару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: она пуши, сузе јој обливају сасвим мирно и 
ши пред тетку сави јој руке око врата и узе је љубити; и она њу љуби и муца:</p> <p>— Срце ...н 
 не измаче из ока, спусти се поред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени уко 
олим!{S} Ааа! ааа! стењаше па зажмуре и узе мирисати бројанице, говорећи:</p> <p>— Миришу ми на 
.{S} Донела сам ти његову слику, рече и узе се раскопчавати.</p> <p>— Не, слатка тејзе!{S} Ко з 
жом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражила је песму с рефреном „ћут 
 (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и с 
 Добро дошла, мајчице! узвикну весело и узе јој мршаву, смежурану руку, јако притисну на њу сво 
пује, није робиња.</p> <p>Па оде њему и узе га миловати по коси и опалу лицу; он се не брани, ћ 
} Пријатељ потапка мога оца по рамену и узе га гледати за сузним очима, говорећи: „Гле, пријате 
аху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати присећајући се: „О да остави све па да иде з 
ским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и кроз смех г 
е била ни дању, у друштву!...{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој 
“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml:lang="en">The hundred best Poems (lyri 
растао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад ће му снаха код куће бити сама. 
 веома мали и плитак бели ћулав и пошто узе абдест, простреше му овчју кожу, да отклања вечерњу 
тајала сам као окамењена, а она ме опет узе мирисати, и ја осећам да ми се овлажи лице... сузам 
 кад не виде с њима Мерсију, и први пут узе мислити, од кога јој дана та девојка не долази; прв 
е на лице башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попада 
виш, и кад виде да обожава земљу, он му узе бога и тресну га о земљу.{S} Од тога треска лончар  
а је она њега могла видети.</p> <p>Ариф узе слику, али је не смеде погледати: ко зна какав је,  
 да га неко из конака није видео, одмах узе весла и похита према малом Кара-Бурну, а за каиком  
У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључ 
/p> <p>То рекавши одскакута у кухину, и узевши тањир мухалебије, оде у собу за рад.{S} Он сеђаш 
рање пред молитву. <hi>Абдеслија</hi> - узела "прање" пред молитву, спремила се за молитву.</no 
 <p>К њој уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечера 
етку, можда је и боље овако; кад бих га узела, љубав би нам била сасвим свежа, свака реч нова.{ 
жену, и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје су 
ини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, х 
а не могу писати.{S} Још добро нисам ни узела перо, а већ срце повредим..{S} Мајка је зуб извад 
бројанице.{S} Гошће су дошле абдеслије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђ 
је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре м 
о Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Х 
има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њој!{S} Как 
лунског Књижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па б 
клањала јутарњу молитву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Ка 
о што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n= 
а, — протерати из Турске, и, помислите, узео па је истерао из наше куће!{S} Крили од мене, а ја 
еки старински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски 
р <pb n="240" /> ме никад ниси видео, а узео си дете ради једног тренутка где си се ти човек пр 
.{S} Он је опазио да га не волим, па се узео проводити као младић: мене је остављао саму код ку 
, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресе 
 уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио од земље бога; после га однео <pb n="5 
 вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Она није...{S} 
се пред овом њима страшном збиљом језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарн 
н; био сам дете од седам година кад сам узео да га пијем и да га волим...{S} Он мени муку, ја њ 
лећи : „Завет сам испунио; поклон нисам узео натраг већ сам га купио!“...{S} А Богу и текијама  
олун, није му дао стриц, који га је био узео под своје, немајући деце; а сад му је тај стриц ум 
де јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то 
.{S} О то њено срце!{S} Кад би га могла узети и метнути у своје!...{S} Рано, те понова леже, и  
{S} А ако неки неку коју је завео, мора узети, довека је прекорева, и никад јој не верује.{S} О 
 девојку, он, по нашим закону, морао је узети...{S} Али ја не сачеках долазак свога ортака: одо 
ислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче прође пешке: принц!{S} И ви 
о и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа, те јој се не рачуна као о 
ад бих се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гле 
дник (брат му је јектичав), он ће снаху узети, а може: млађи је од брата.{S} И она лепа, млада, 
Кад отера најлепшу међу најлепшима, <hi>узеће га</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак забо 
руштво, и затворих врата пријатељицама; узех живети као покајница.{S} Ја сам рођена да будем же 
 главу па се прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла 
, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лет 
 видех свога сина, препадох се, а после узех нарицати као простакуша...{S} Бистре му очи замуће 
евиђен.“ О, врло драга госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја 
ми лете преко редова...{S} И наједанпут узех се смејати и плакати као луда, и овако млада и јак 
јно као ноћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање 
 Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па га уведоше у једну собу, где га мајка м 
уме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањати вечерњу молитву, и кроз мртву тишину, с в 
да се намирише.</p> <p>Кад се он врати, узеше се здравити грљењем и љубљењем...</p> <p>— Као да 
ло, и наместивши младога беја на диван, узеше му испитивати рану...</p> </div> <pb n="234" /> < 
а се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчи 
ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се смејати њеној забуни, и подигавши јој пече, би 
цима опуномоћи једног комшију, па обоје узеше абдест; после комшија, засукав рукаве, удари под  
а удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње узеше да вриште, а мајка, заборављајући да је ту „туђа  
о <pb n="135" /> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којим 
не мога, она заплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу ни 
 доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао соб 
м градовима, а одмах после венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Ца 
Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа,  
а, навалише се на јастуке, и мати и син узеше пити кафу уз дуван, (снаха пред свекрвом никад не 
парају нануле слушкиња, доноси се вода, узима се абдест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џем 
да мирише кад...</p> <p>— Моја тетка га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не 
И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулрен 
је, не примам је</hi>", па после: он не узима речи натраг.</p> <p>Али-беј се врати брзо, као да 
 по мраморна коцка, куд се стаје кад се узима абдест.{S} Гледа: њен отац, сав у бело, <pb n="10 
 После гласно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више  
оје... дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићен 
ет година.{S} Отац мрзи Европу а у кућу узима Европљанку: да му кћи не би остала за пашинским к 
" /> једну младу несрећну заточеницу, и узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрест 
рачном животу, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу  
г <hi>језана</hi>; моји родитељи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, м 
инови заљубљују у <pb n="6" /> робиње и узимају их за жене.{S} Ти си много слободнија од мене.{ 
пролазу, на слици; али за људе: они нас узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипа 
.{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде долете  
 кад оне завршише клањање и помакоше се узимајући бројанице.</p> <p>О, све је готово, и ифтар и 
 и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћујем.{S} Овако никад“. 
м и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на мол 
гробље је за старе...{S} Заставу понова узимам и идем да вичем, да будим наше жене, да траже пр 
шће мислим на револвер, па га у мислима узимам, сакривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела  
кама догађа се да га и уз пост походе); узимање абдеста и клањање по пет пута на дан, а тада <p 
амор.{S} Она, као да је први пут видела узимање абдеста, тако је занима; и дође јој да стрчи, д 
hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узимате“ онако, без венчања...</p> <p>— Јесте, зете; а  
открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узимаше крајеве с њене дугачке тешке косе, па их меташе 
..{S} Кад сиђе, она из своје библиотеке узимаше једну по једну свешчицу; прегледа их, из сваке  
 све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на коња, а ја, одмах за њим, уђох у затворена ко 
и страшно расејана: пође по башјорти, а узме папуче.{S} До подне су спавале; од подне, гладне и 
 напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S 
ропи, како прича Мехмед, кад не може да узме ложу, не иде у позориште.</p> <p>И у вече, она се  
а због вашег сина, да је он отера те да узме вашег сина: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џе 
 ничице и изговарала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја  
 женски заједно!{S} Мени се пред људима узме језик, а ове жене!...{S} У соби, до собе где спава 
це, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за 
човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S} Кад отера н 
 не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила сам од тебе не због тебе, 
њом, па је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену 
{S} Како сам могла и помислити да ме он узме?{S} Зар ће он мене узети кад је принц?{S} Јуче про 
а грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест: прострем серџаде, па клањам; а нени и мај 
а, те да их ми прочитамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш каракт 
много више пропагирати ту идеју тек кад узмемо васпитавати наше жене.{S} Оне су сад за развијањ 
довољно смејући се:</p> <p>— И да се не узмемо, ја бих био ипак срећан: за мене је поднела толи 
о ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и за тичиће.{S} Ја са 
gn>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и за тичиће“.</p> <p> 
 Али ти... ти си с Европљанком одрасла: узми мужа по избору, удај се из љубави...{S} Ја осећам  
note> <note xml:id="SRP19120_N44">Коса: узми ме - бежи!</note> <note xml:id="SRP19120_N45"> <fo 
ми, да пију дервиши, пију и певају .{S} Узми један гутљај..{S} Ниси је окусио за толико, како о 
 очи су све виделе а ништа не знају.{S} Узму да је миришу и да јој говоре: „Девојко наша, ти на 
и ако смо се за њих обукле, већ прво да узму абдест и да клањају, па тад, с бројаницама, да сед 
ркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако није била срећна.{S} 
а!...{S} А зар мислиш да они после увек узму ?{S} Морали би, по нашем закону, кад би било доказ 
да <pb n="192" /> су жене као деца: ако узму да је сажаљевају, да је теше, она ће ударити у већ 
отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолској страни, и кад јо 
} Небројени каици љуљкали су се на мало узнемиреном мору, а из њих се разлегала песма младих је 
ж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а к 
ње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу  
де Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је буди из спа, толико лепог, а који тра 
рку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi>, (мост 
и томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом душом.{S} А  
их мислила да је нема.{S} И нико не зна узрок њене туге и ћутања.{S} Ја мислим муж... „Тражите  
гару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и пову 
увек и не било до тога... да не би имао узрока да гледа у другу“. „Као да не иде да му буде жен 
да му омили кућа и она, како не би имао узрока да гледа другу, или да јој доведе ортака; да пош 
е на мене несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване,  
рат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал в 
} Толика брука досад, заврши Сафет врло узрујана.</p> <p>Ариф опази то, па поче нешто сасвим де 
 никога. „Да није тетка добила напад од узрујаности?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтил 
} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Пос 
Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, догова 
е, пада на колена, простире се по поду, уједа своје голе мишице и пушта дивљачки глас... „То ни 
“ речи награди пољупцем, трже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу де 
м: васпитавање и припремање жена, масе, уједно је и буђење.{S} А да ли је добро, да није грех д 
вих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико моја...“ После се мало разгали:  
, сваког пуног.{S} У вече му кеса пуна, ујутру празна.{S} Никад га не питах, где ти је новац.{S 
 сети: од танке паучине, на постељи је, ујутру, нашла ситну парчад...{S} Сва јој крв јурну у ли 
ом не смеде!</p> <p>Не леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p 
траве је свеже, киша падне преко ноћ, а ујутру је сасвим суво, јер огреје топло сунце, понеки д 
 не помаже: отиде с вечери, па се врати ујутру, весео.{S} Испрва ретко, у два три месеца; после 
а.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, 
ије, кад узе белензуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни о 
ску примчиву душу кад <pb n="108" /> се укаже Солун, град где су је пробудиле из сна од опијума 
покривен маховином као ћилимом, онде се укаже текија опкољена гробовима као стадима, и мало па  
 појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско, у долини, по 
један каик, који се с разапетим једрима указа отуд, од онога „воденога пута“.{S} Из далека јој  
 дисање.</p> <p>Кад се отворише врата и указа се Осман-беј, на њену мирном лицу све затрепери,  
и: „Нема никога.“ Дакле, он треба да се уклони, да дођу оне, те жене из комшилука!{S} Свеједно: 
 срца; иначе, да је прошло време, да се укоренило, ћутала бих: срце разуму може много, а разум  
> <p>Нене узе с рафа једну дебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листо 
>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо укоричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисл 
 јој трљати сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара ј 
ку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топал длан.{S} Он јој пр 
исам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасм 
: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз, 10 августа 1907.</p> <p>Ја сам м 
 судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уно 
е једну из своје кутије, и давши му је, укреса жижицу.{S} Па се трже и рече:</p> <p>— Да угасим 
стога дана, у исто доба, Нурије и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је 
ри часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један велики морски брод за Марсељ... <pb n=" 
су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем као да су га купиле у Солунском 
е, прерушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи < 
веној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавиц 
асна.{S} Кад би знала, преварила би све укућане да ће да иде или тејзи или на Јалије, некуд у г 
а се у кућу; а кад се она већ развије и укућани јој виде грдно лице не могући јој ништа — кукај 
би могла ублажити бол, који осећају сви укућани, па га поштују и боје га се као Бога, и од њега 
ко ми.{S} Мени је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј  
сно, гошће.{S} Гошће се развише.{S} Као укућанке, и оне су европски обучене.{S} Али једна од њи 
алвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан- 
љење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена браћа, и једа 
 као жене ништа, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="2 
и је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не пробуде...{S} И 
ави пут?{S} Многе мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и  
 си дошао с Ћабе, рече Ариф смејући се, улазећи да им каже збогом.{S} Они се застидеше и пустиш 
ој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је леп тај 
arget="#SRP19120_N92" /> узвикну Нурије улазећи у собу, а она се трже и застиде, па насмејавши  
Данас у подне, враћајући се из вароши и улазећи у своју собу, ја осетих мирис мошуса, и врло се 
ога нема, више никога не види, само њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ст 
редсобље и оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце да 
ће мужеви, беже синови.{S} У нашу одају улази без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и 
 једна радознала слушкиња непрестано је улазила и излазила.{S} После су ове две отишле, а дошли 
 леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила, кад однекуд дође, никад више.{S} А кад се врат 
 говориле, једна слушкиња је непрестано улазила и излазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фах 
зиле из кола покривена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капи 
момачке стране, јенђе.{S} У двориште су улазиле поред великог ћилима разапетог на два дирека уз 
аве, али врло блед, отац доведе кћер до улазних врата бацајући преко <pb n="135" /> себе новаца 
много изгубљене крви.{S} Окренут леђима уласку, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њи 
асови на месечини као месечина, кад она улете и облете софу смешећи се на све жене, на младе у  
ећи, седела и размишљала, тужна, у собу улете једна енглеска девојчица, данас дошла у Турску, и 
и се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се 
алоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у ово 
дједанпут, један дан.{S} Кад с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снаж 
скренуле у једну од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у тра 
лијама, и зашла је у једну од споредних улица Новога Солуна.{S} Кад је била до једне куће, или, 
ита празник.{S} Три дана <pb n="196" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле  
ве улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешке пошла, ја се Босфором нисам лађом п 
ске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама откривена лица, да слушају дрске љубавне изјаве 
пих дервиша што, тетурајући стамболским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очим 
 рђавој калдрми!...{S} Она је солунским улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обук 
г града, као и оно мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се  
тију домаћицама.</p> <p>Петак је.{S} По улицама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, н 
 сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да 
 /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе као и куће и дв 
земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} 
а кућним вратима развијене, а све се са улице види.{S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чуј 
S} Вечерало се у једној великој соби са улице.{S} А каквих јела није било!{S} За једну софру и  
обу, где ће ћеретати до зоре.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} 
а уз прву капију, да онај силан свет са улице, људи не виде жене развијене поређане крај путање 
а, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуш 
<pb n="111" /> Пролазиле су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с високим огра 
уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним 
} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из кола и из каика; ја улицама нисам пешк 
е врати брзо, као да је прелетео толике улице; журно уђе у собу, јер није знао да су ту нове, а 
на!...{S} Кад су ишла кола кроз париске улице, мене је страх било од те лепоте, па сам се припи 
у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се б 
 се развила, развијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беж 
 Пролазила је кроз метеж главне дугачке улице на Јалијама, и зашла је у једну од споредних улиц 
њем.</p> <p>Кад пођоше натраг низ стрме улице, вранци посртаху, јер им толико беху олабављене в 
 уз брдо, затеже их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и  
t="#SRP19120_N85" />.{S} И пролазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се ниј 
у позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда прођоше.{S} И наједанпут, об 
и снег.{S} У ову зору обелеше кровови и улице.{S} Својим кућама вратили су се и последњи ноћниц 
о их је толико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама 
уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да 
т...{S} Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће п 
.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с про 
ам се могла <pb n="294" /> уздржати: на улици сам заплакала; ишла сам, гледала у прозор, па сам 
рана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила би тејзу да 
о буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А о 
ам своје дете, па сам их заустављала на улици и љубила их: над туђом сам децом плакала као луда 
 гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с њима у мислима по кућама уз 
ице, и с бејом су се среле више пута на улици, једанпут у дворишту, а једанпут у предсобљу; он  
 обичај да се отмене муслиманке виде на улици после сунчева захода, оне осташе да преноће.{S} Д 
у, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Е 
еваспитане.{S} Какве су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: р 
ваће је, је ли покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких 
} Да нису мухамеданци, сретали би се на улици, састајали би се по кућама, разговарали би се: он 
 тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора, или, како наше жене кажу, ра 
 пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на месечини се бела 
је било кад су се оно једанпут срели на улици.</p> <p>— Ромео је говорио Јулији, кад је наслони 
је.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсиј 
мама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{S} А како да их не познаду кад су с 
 кад би само видела играчку или децу на улици, почела би грчки, јер је мислила да је тај језик  
а нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним колима.{S} Видим по некога кроз реше 
у; тамо имају кућу, европски намештену; улицом иду испод руке; походе позоришта, опере, шуме —  
.{S} Какве су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својима, а с туђима: раме уз рам 
>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} Улицом је <pb n="231" /> сретао жене и окретао главу од 
ет одоше уза зид, и опет намењиваху.{S} Улицом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турц 
ас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека улицом дигне пече, кад ће с њим да се сретне.</p> <p>—  
 што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— 
.{S} И са разбивеним срцем изиђе, иђаше улицом живо, импровизујући стихове:</p> <l>Дивљаци! жен 
на како се вратио.{S} Једно јутро иђаше улицом замишљен, невесео, мучен својом страшћу, па се т 
, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мора, па ту 
 она из женског срца и духа појавила на улицу наједанпут, неочекивано, могла би букнути револуц 
ио кад пођем да пијем,“ рече и изиђе на улицу.</p> </div> <pb n="204" /> <div type="chapter" xm 
S} Кад седнем крај кафеза и погледам на улицу!</p> <p>Бог!</p> <p>Љуби вас, љуби</p> <p>ваша ма 
ју, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећи кроз 
19120_N85" />.{S} И пролазиле се улице, уличице, лево, десно, узбрдо, низбрдо док се није сишло 
, мала, ниска, влажна, у једној прљавој уличици, а у њој невеста и сватови у свили, у кадифи, у 
дућанџије и они с коњима и магарцима, и улични продавци свега и свачега, све је застајало, заус 
ство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>тако</hi 
етка!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт  
ред тетке коју толико воли, она смете с ума братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак  
а је овај живот пролазан, да не смеће с ума дан кад се свила и кадифа замењује с неколико аршин 
сећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И са разбивеним срцем изиђе 
ф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка  
">O, yes!</foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не д 
 без мене за овај велики празник?...{S} Умало не заборавих да је сутра Рамазан..{S} Велики праз 
, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Азизе-кадун... у 
} Крили од мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна 
ла, па се пред њим претварала.{S} И она уме да лаже.{S} Оно вече слага оца и мајку како је секл 
и се у лицу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вел 
 лепо држи иглу, а она је мислила да не уме направити ниједног бода, јер, ако јој се откине пуц 
миним се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Распитај, сине: 
у радост сакри тако вешто, како то само уме Туркиња, јер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Ц 
 Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна темена као она?{S} Нијед 
онесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у један свој везен јаглук,  
ејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не умеде да погоди теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по 
Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном реч 
?“ Ахмед-беј бејаше поражен, и ништа не умеде проговорити. „Луда !“ мишљаше.{S} За толики низ г 
</p> <p>Она нешто промуца, али ништа не умеде одговорити, јер се застиде од ове озбиљне и готов 
{S} Он јој пољуби руку, она му ни то не умеде закратити...{S} Поче јој говорити узбуђено да је  
..{S} Он јој узе обе руке, она му то не умеде закратити...{S} Он јој пољуби руку, она му ни то  
 беше нас, њу би мачке појела.{S} Да је умела говорити, зацело би нам рекла: „Вратите ме у затв 
} Узе се трести као у грозници, и да је умела мислити, она би се питала: „Зар је ово та срећа о 
д сам имала какву своју тајну, нисам је умела крити ниједан дан.{S} А тајну овога младог лепог  
бу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>Ариф, с оне  
, и боље, јер онда је била дете па није умела; са слушкињама је не као госпођа, већ као мајка,  
адог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година.</p> <p>— Сестро, нисам знал 
ња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, гледајући 
А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грохотом би се насмејала.{S} Боји се инс 
 вешто правила да је весела, како не би умела ниједна глумица.{S} Смејаше се, испрекидано говор 
о чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, то јест схватила сам погрешно: мислила  
м Солуном сама, ја не бих смела, не бих умела.</p> <p>Како је леп тај младић због кога сам дрма 
 а мајка се насмеја и рече: „Сад не бих умела...{S} Бог те пита кад је то било..{S} Ја сам и за 
ш, Алије, кога више волим, ја ти не бих умела казати.{S} И после, ја сам мислила да он више нећ 
е, јер нису могле сести доле, а и не би умеле јести прстима.{S} Једнима је ово било смешно, дру 
— Јесте, али то је... како да кажем, не умем турски да се изразим! <foreign xml:lang="fr">C'est 
ош мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— <foreign xml:lang 
еба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спрем 
се на вас толико навикла, да понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{ 
?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми : „<foreign xml:lang="fr" 
 Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Quell 
ла: „Вратите ме у затвор, јер ја <hi>не умем</hi> у слободу...“ Ето, драга госпођице, ја сам ка 
p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{ 
Нуријиних пријатељица.{S} После ифтара, уместо да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џе 
ском језику Мадмоазел Дарно.{S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у  
... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, она пође.</p> <p>— Не преда њ!..{ 
сти, и да ми на главу метнете дијадему, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <h 
не три нове, али преобучене, прерушене: уместо кокетних и с много укуса и елеганције скројених  
а да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „ 
а своја плећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она к 
 мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад  
 што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган 
ад дође ноћ...{S} Не зависи од њега.{S} Уместо да му траже озбиљног лека, они: детињарије...{S} 
угове, културне; али, њих овде нема.{S} Уместо мириса мошуса, као у каквој старинској турској к 
— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, 
на...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије — сургун...{S} У  
} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p>— Како ћу  
 су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те мишице и 
ико гледала.{S} Али она би волела да је уместо стрине тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац х 
 за Госпођицом и мирисала сестрине руке уместо руку Госпођичиних.{S} Никад није ни помислила да 
 Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лупну на капију сама, не звекиром, но дла 
кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она паде на најнижу гран 
 беше добро, те му се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се 
...{S} Страшан цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцобрани поломљени и све пете 
!{S} Као да лупа баш сама несрећа.{S} И уместо да се на њу викне, оно јој се отварају врата, пу 
добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи, он се закључа у собу где им  
 Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње молитве, она изврши некакву дугач 
оше.</p> <p>Разиђоше се пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна 
ри, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не узме које мило дете.{S} Крила са 
 то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је васпитав 
е стреса.{S} Камо да је она имала камен уместо сина!{S} Зауставља га, али ко ће зауставити муње 
а, као кад су били Ибрахим-бејови, само уместо пилава зерде.</p> <p>— Данас нико не пости, само 
</p> <p>— Секиру!... да разбијем кућу! (уместо да рече врата) продера се он и узе из џепа један 
еној искрвављеној десној руци...</p> <p>Уместо да пође к њој, да је убије, њен отац измаче се о 
н...</p> <p>1 рамазана, у подне.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у  
нем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S 
то јест гостију твоје мајке и сестара. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанск 
ве грдно велике „рунделе“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око о 
аваше све.</p> <p>Пред крај њене веште, уметничке, топле игре дођоше оне две странкиње које Мер 
 То би била мотка за подупирање кошуља, умеша се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да  
 Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени 
— образ!</p> <p>— А какве су странкиње? умеша се Сафет.</p> <p>— Искрене.{S} Да су као наше, ја 
ћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајка.{S} Она претрну.{S} И кад је дувао варда 
ешко: плакала би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема уз 
ивена је.{S} Пошто се на двоје на троје уми, она грозничаво отвори писма.{S} Била су два.{S} О  
лико пијан, а свега се сећа.{S} Брзо се уми и обуче, али не изиђе, већ се спусти на једну столи 
кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо нар 
у поље, нарочито жене, и на изворима се умивају, да подмладе лице, и старе и младе...</p> <p>Ов 
 рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући госп 
га, кад увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заједно одлазе да доручкују, и зајед 
кал воде и изручи је у бели порцелански умиваоник на мраморној плочи.{S} После рече:</p> <p>— У 
било последње да јој донесем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с 
ет.</p> <p>Сафет рече кћери да се одмах умије и спреми, а сестру одведе на софу.</p> <p>„О!{S}  
 поређује жену с мачком: кад се највише умиљава — огребе.{S} Тешко њој ако је удаду за старотур 
уге народе — из романа, и сад се занесе умиљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да с 
 је изневеравао, она је била љубоморна, умирала од бола; па опет оживљавала, гледала његову кућ 
воту и вечности, гасио се један живот — умирала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју  
ње, до турске икиндије..</p> <p>Лето је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они злат 
инило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она се не растужи него задрхта од некаквог пот 
у узвикнула је страшно: „Трећи гроб!{S} Умире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол с 
ко необично осећање, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се 
м, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, п 
то, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошт 
да она није овако краткога века и да не умире на пречац. <pb n="228" /></p> <p>Ариф се насмеја  
ајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као да је не п 
рата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднута, у д 
а кога мислим...{S} Кад би звала за ким умирем!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме 
едам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></p> <p>Париз, 29 априла 1907.</p 
а је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У к 
јорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трже, застиде се: 
је трљаше, да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене 
е дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим умири, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад с 
 намет није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S 
д човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p 
ичине ноге биле су се загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног  
зете, да је ја водим својој кући, да је умирим. <pb n="277" /></p> <p>— Како да је пустим болес 
с ово снађе пре молитве: да се молитвом умирите.{S} Молите се Богу, за Божју љубав!</p> <p>Тига 
жеви, официри, послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солун 
; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Г 
 душу Бог.{S} Ја сам онога гледала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умни 
..</p> <p>Али данас, он осети нешто као умор, као досаду...{S} Кад би мало изишао?...{S} И наје 
оворити мајци а добацивати жени како је уморан, много је радио, а нема ко да га жали. „У гору и 
те неисказано мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немил 
је кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Уморна, лежећи наузнак и гледајући у месец, одмара тело 
загрејале, она се умирила, и осећала се уморна као после каквог напорног рада, и обузимала је с 
а, и говорила о <hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мује 
индерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} Енглескиња од <pb n="12 
ме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису о 
Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и спавала би до подне да је не пробуди је 
 сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да 
опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и тако се растуж 
чан трио.{S} Али још једна је од њих на умору...</p> <p>У овом <hi>Дневнику</hi> више ништа ниј 
 ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Али ја бих га може бити заволела 
елела: само да се једном састану, па да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће с 
наха, јетрве опадала, зато он...{S} Кад умре овај јадник (брат му је јектичав), он ће снаху узе 
S} То је младост, госпођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с т 
са, због тога се тресе, од страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, за к 
себи живот одузме.{S} О, само сад да не умре, да остане жива: нити ће се љутити, ни туговати, в 
ејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текија 
рекоше да ће остати жив, ако до зоре не умре: у кризи је.{S} Мајка није ока склопила, тетка и ж 
е сама брине за кућу и децу: муж јој не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама гд 
аучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, колико је сунц 
} Јер мој отац пре би пристао да му кћи умре, него да га осрамоти...{S} Не, он би ме пре убио н 
рашним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, већ неколико да 
уша матер, са страшним мислима: „О, ако умре!{S} О, ако умре!“ Она се овој снаси врло радовала, 
ах... као последњи дах лета које јутрос умре, и спустише печа, која малочас беху подигле: мимо  
но!...{S} Прободе га ножем...{S} Младић умре а његов отац тужи мога сина...{S} Суд му досуди —  
старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она му не одговара.{S} 
 учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође да га видим ја, његова мајка, па да се  
арета</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! гр 
нога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим  
је рекла нешто увијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике, која ћ 
а своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она уг 
зуј Емири!...{S} Поздрави је.{S} Она ће умрети срећна, благо њој!“...{S} Скинула је страшно мрш 
јка и казаше да је болесници боље, неће умрети.{S} Она се развесели, и иђаше по кући певушећи,  
>— Ти због тетке...{S} Спавај, она неће умрети.</p> <p>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џ 
мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као Грацијела; само кад бих одсекла косу...{S} А 
е, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта ниј 
ја душа родила се ко зна кад пре мене и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно р 
амазан.{S} Њој су говорили: „ако пушиш, умрећеш,“ и она је више волела дуван него живот.{S} Так 
 дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код мене, видех, наро 
</foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... ослободих се, и не допаде ми  
д мене, а ја ипак дознадох, па умало не умрех.{S} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим с 
рна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко вече: родитељи је не даду ње 
се ја заљубила, па да га не могу узети, умрла бих.{S} Умало не заборавих!{S} Јуче ми гледала Аз 
наједанпут рече:</p> <p>— Моја тетка... умрла.</p> <p>— Кад? узвикну изненађено Ариф. <pb n="27 
тву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела оца да н 
е страшно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, о 
 Ја бих с њим, Мерсије душо...</p> <p>— Умрла?</p> <p>— Не, не, не!</p> <p>— Загрлила се?...{S} 
 се жури.{S} Сва претрну: „Зацело тетка умрла".{S} Не смеде истрчати пред њу, као други пут.{S} 
едаћеш му као невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише вол 
 се није тресла, она би помислила да је умрла, таква је у лицу.</p> <p>— Не бој се, кћери, живц 
о, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две 
ути на главу њена Госпођица; али њој је умрла мајка, те се није могла вратити у Солун, да, по у 
ду?</p> <p>У томе, њему јавише да му је умрла сестра од тетке.{S} Он се промени у лицу, и пошто 
 Ариф.{S} Једној мојој пријатељици беше умрла кћи, и она мени мало-мало па рече : „Благо теби ш 
 њега па макар...“, и не рече „па макар умрла“, него „па макар се не удала, не видела више крај 
S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p>Истога дана у вече.</p> <p>Очи ми  
да, кад бисмо се понова растали, ја бих умрла.{S} Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Р 
каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је тешко болесна.“ — „Ићи 
ој слушкињи?{S} Оне које су је очувале, умрле су; овима не верује.{S} Заборави се, па поче глас 
, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем. <pb n="293" /></p> <p> 
ми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јулија.{S} Али њој није потребан нож ни о 
м због сина.{S} Родитељи ми беху одавно умрли, кад ми се син врати у Стамбол...{S} Бејаше млади 
деце и волећи туђу: за сваким сестриним умрлим дететом одболовала је; сина јој, јединца, воли к 
ле, овако без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с 
 они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, док се пред њима не забеле гробље...{S} Као да  
ез гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне м 
донети; родила га у осмом месецу, те је умрло.{S} После му нарађала красну децу, и била добра и 
је умирало, то јест премирало, али није умрло.{S} Они златни снопови са сунца падају на богате  
аспитана, каква је према породици свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју  
20_N55" />, који је пре неколико година умро, непрестано у Солуну, немајући своје деце и волећи 
е родитељ.{S} Како је то лудо!{S} Он је умро, с њим је свршено; али, дете неизведено па пут, по 
ао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Како је то 
асти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јој сав узрујан, али је не пољуби у  
ом; а ја помислих: комшија кад би нешто умро, одмах би тамо отишле и мајка и сута: проговориле  
е, немајући деце; а сад му је тај стриц умро, и он се одмах вратио родитељима.{S} Младић од два 
е чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и роди 
ресе плећима, увија трбухом, превија се уназад, додирује теменом тле; исправља се, пуца прстима 
 више ништа није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту  
м језиком; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ 
 шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши први пут у  
: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и ижљубио их, а сад окреће главу да би  
ти, па седе у једном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ни 
д хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу један жут багремов лист.{S} Тај лист  
а сто, узе писати, брзо и нервозно, сав унесен у речи које писаше крупним енглеским словима.</p 
а шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе арије: тонови су се преливали, звуци час 
 се развијали, остајали су у официрској униформи...{S} Било је и још неколико турских жена.{S}  
а за мном ви: да обарамо, да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, ми 
е смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо 
смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо уништавати старо док немамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ј 
и нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неприродно ово кријење ж 
 су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изгрлише и истапкаше, поседа 
е...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа! ааа!</p> <p 
га госпођице, сто пута пожелела да свој уништим, да скочим у Босфор, да се убијем, да се отру.. 
 и Гомор, градови које је Бог у јарости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле св 
ребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уништити</hi>, пошто та кућа више не постоји, као Содом 
га заборавих, кућу разорих, то јест <hi>уништих</hi>.{S} Ја се, драга госпођице, и сад сетих ва 
адости и живота, а јесењи ветар звижди, уноси, с маха на мах, кроз један отворен прозор по који 
а<pb n="81" /> кад изусти „Мухамед“, не уноси се у стих, у реч, у сваки бод, но ради расејано,  
 воли своју земљу, да у њено мртво тело уноси животни сок.{S} И њу, њеног бога, Сафет је скинул 
 узимајте њено писмо, у које се она сва уносила, непрестано гледајући душом вас, и влажила га с 
авиру, певала као певачица: у свирку је уносила сву душу, замишљајући њега, њихово миловање, а  
, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу и узео те направио 
вице!“ узвикну и зашкрипе зубима, па се уношаше у лице женама; оне су мислиле да је какав безоч 
S} И поче говорити о другој радости.{S} Унук му је напунио девету (он неће раније), пред његово 
ељем.“ Он јој је говорно, како ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није 
сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му  
е, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Ф 
rget="#SRP19120_N103" /> а његов златни унук понављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и  
ла, па само виче: „Африка !{S} Африка!“ Унука је загрли и размажено отеже; „Не-неее !“ Стара је 
риђе кревету, и полако диже покривач, а унука јој се пробуди, отвори очи, па их затвори. „Ја са 
озора смаче ћилим и отвори оба крила; а унука се опет подиже на лакат и погледа у башту; дрвеће 
рапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој клања само о Рамазану, као све турске девојке 
молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће им симите; ње 
оспоштина солунска, а за обрезање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је 
о ће његов унук пред њим расти као њена унука пред њом.{S} Он није имао сина да облачи, те ће о 
и се, највише ме задржава од тога нежна унука, и кћи...{S} Нене мени никад не би причинила бол; 
а.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од сино 
мном и светом тренутку само нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних које  
ије имао сина да облачи, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понека 
нији род.{S} То је свекрва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два бога 
едсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој парис 
ирена.{S} Дође вече.{S} Нене леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази пут 
сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголе 
 башјортиом на глави; клечи поред мртве унуке и изговара: „Слатке моје гугутке!“ — У овој једно 
де! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се закикоташе грлећи  
ез устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, плачући од радости, замоли је да сакрије 
ју, полако, „господски“...{S} Старичине унуке, од једног сина и од другог, две младе, врло лепе 
 према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</p> <p>Јесен је, позна, оголела као просјакиња 
и то нећемо доживети, ни наше кћери, ни унуке.</p> <p>— Муж нам не сме у собу без питања, а слу 
, с каик отосом, нене зајеца кад угледа унуку сасвим измењену, врло румену, с лицем раширеним у 
ир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а она 
> <p>Стара, мало примирена, наже се над унуку, па је љуби и буди:</p> <p>— Отвори очи, очи моје 
рата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покрије косу...</p> <p>Лепа дево 
покривене плавим солунским небом; уђоше унутра.{S} И она и муж имали су јапунџа.{S} Дочека их д 
ући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али ни 
 Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намештај једне велике турске ку 
 по слици...{S} Послаше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју в 
ком проказом.{S} Неколике младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене турским белил 
равља, једанаестогодишњом девојчицом из унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији о 
ебелу кожом укоричену књигу, седе према унуци и узе превртати листове: тражила је песму с рефре 
} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као смрт а не плакаше: од страха 
а да ће из њих прочитати, како је њеној унуци.{S} Али те очи су све виделе а ништа не знају.{S} 
мине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-ха 
из немам кћери да удајем, па да добијем унучад: да се подмлађујем гледајући у кући младост.{S}  
га што онако рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми ћемо поћи за 
на њега већ и заборавила, а и мрзим га: уображен.{S} Ја не знам с ким бих.{S} Мени се сви допад 
9120_N14" /> узвикује тако надувено.{S} Уображен.{S} Његова тетка прича му да Емине-Семије-хану 
ign xml:lang="fr">que</foreign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не ум 
 године.{S} За њену душу године су само уображење.{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што с 
ла очи.{S} Весела девојчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опаз 
даде знак да ћути, ова млада девојка се уозбиљи и готово ни речи више не проговори.</p> <p>— Ње 
би био муж но варалица?</p> <p>После се уозбиљи и рече:</p> <p>— Ја ћу вам причати своју истори 
{S} Мерсије се зачуди и викну, пошто се уозбиљи и погледа у небо:</p> <p>— <foreign xml:lang="f 
го њима!{S} Благо њима! додаде пошто се уозбиљи.</p> <p>— И те с толиким правима буне се за пра 
с, не пусти ни сузе: само скупи обрве и уозбиљи се, погледа у мајку.{S} Нурији рече:</p> <p>— П 
 <p>— За старотурчина, одговори Мерсије уозбиљивши се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа упла 
="141" /></p> <p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, ка 
 одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз прозор спази Арифу, она похита 
S} А нове, уместо да се на ово насмеју, уозбиљише се, гледајући у ствар, у аутомат, у ону иначе 
!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могл 
се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часов 
а пристала да дели своју љубав са мном, уопште да је дели?...{S} Не!{S} Боље да је једна од нас 
 зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То ме је забринуло.{S} Да си од тринае 
ећа себичношћу људи.{S} Људи су себични уопште, наши напосе: они својим женама не даду ни право 
с узимају потпуно невиђене. (Ја говорим уопште.) Али, ипак, као за све тако и за брак, људи су  
а живота, своју рану младост, и младост уопште.{S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми 
у познавао боље него икога на свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само м 
ем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „За Божју љубав, пусти ме мајци!“ Он 
е, и старе и младе...</p> <p>Ове године уочи младенаца кукурекаше петли на седалу, и турске жен 
вање на молитву, по турским кућама, као уочи петка, запали се где свећа, где лампа, — да се не  
као да је сутра Бајрам, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече 
виделе кроз решетке, виделе га први пут уочи венчања.</p> <p>— Тешко нама! узвикну Емир.</p> <p 
 Овде, дах његов мени је ваздух.</p> <p>Уочи Рамазана.</p> <p>Сутра је Рамазан!{S} Како моји сп 
чке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и в 
без свршетка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, рече А 
сти?{S} А теча, као за пакост, у лову!“ Упамтила је теткине речи, па колико пута помисли на теч 
ледах, двоспратна кућа с кафезима...{S} Упамтих је, и вратих се.{S} Прексутра, кад му је био ре 
ћје док их не видиш, то јест, док им не упамтиш глас, да их по гласу познаш.<pb n="101" /> Мој  
и град!{S} Изговарајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жи 
Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз с 
 четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у  
— Ко ти је тај?!{S} Тога ниси помињала! упита Емир врло радосно.</p> <p>— Један младотурчин.{S} 
 Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У 
те.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђење 
>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! рече Сафет п 
f target="#SRP19120_N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била 
у ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Еми 
рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зачуђено.</p> <p>— Кроз тејзине кафезе 
.</p> <p>— А какве су те две странкиње? упита Нурије смешећи се.</p> <p>— Лепе, нарочито Енглес 
почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја више нећу, рече он мало набу 
 Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне као ја, тако осе 
— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Данас ич! говори и непр 
е — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли? упита Емир зачуђено.</p> <p>— А која у нас воли мужа?</ 
че он, па не доврши.</p> <p>— И кад си? упита она радознало, а он јој на то питање не одговори, 
едела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другариц 
p> <p>— Па где си га ти видела по Богу? упита гошћа још радозналије.</p> <p>— У кући, у соби... 
г чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p> <p>— Због њене земље.{S} Да је Мадам А 
е празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па 
 него икад, а ништа не рече.{S} Мерсије упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џем 
епољубљено, и она се збуни и више га не упита, зашто му је мајка несрећна.</p> <p>Он се из куће 
<p>Њу то врло изненади, и уозбиљивши се упита:</p> <p>— Зашто је она несрећна, кад си јој ти ср 
це (једна још и сад), и кад их Мис Блак упита зашто су се развеле, оне с пуно ироније рекоше: < 
иња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да би све чу 
S} Алла’!{S} Алла’!“...{S} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила:  
даше, стара, преко обичаја турског, већ упита за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесето 
е, значајно се погледаше и осмехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и од 
foreign><ref target="#SRP19120_N18" />“ упитала ме је кад ми је једанпут наместила витице а ја  
као кад си <hi>онаква</hi>“. — „Каква?“ упитала је она радознало. „Па.. ти знаш,“ рекла је она  
ли зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме м 
 кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори она па  
/> удаћеш се за њега.</p> <p>— За кога? упиташе девојке у један глас.</p> <p>— За <hi>њега/</hi 
 јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам 
рис, символ жалости.{S} И замишљена је, уплакана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Ра 
собе где спавамо, где сам ја лежала сва уплакана у помрчини, седели су до зоре.{S} И женске!{S} 
који је воле.{S} Плаче, а крај ње стоји уплакана Мерсије с белим муслином на глави, јер у соби  
ају — тако је рекла Госпођица.{S} Па су уплакане отишле крај решетке: ништа се не види, само иш 
 је ту, сакрили су је, да њега преваре, уплаше.{S} Па отиде у теткину собу за рад — празна; оде 
е за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свекрва јој га вуче  
е ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави у јед 
лижавало прво вече...{S} И сећа се себе уплашене од те вечери, свога сакривања у свекрвину собу 
ко страшно као пре неки дан, јер својим уплашеним очима виде смрт.{S} Арифин муж отрча по лекар 
език. „Тонди ће нам липсати !“ рече она уплашено, а баба прихвати : „Па кад је оваква врућина,  
<p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежимо, Ђули...{S} Види како ми л 
се.</p> <p>— У гору и камен! рече гошћа уплашено и скочи.{S} Напослетку, ја сам још млада, душо 
и... солунских Туркиња болест, говораше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на глав 
 вечере, они јој опазише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам помор 
ине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило 
</p> <p>— Да зовемо доктора? рече Осман уплашено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, нек 
p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Фатма у 
че мајци.</p> <p>А она, познајући сина, уплаши се и рече:</p> <p>— Мисли, па тад обећавај, сине 
 упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаши се — била је бледа као смрт.</p> <p>— Кога си ви 
апће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и његову 
чи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, те јој рече да легне 
рије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа о 
јала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смокве, она пад 
ње, као да обамире, да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.< 
и у угаљ.{S} Сасвим се смрче.{S} Она се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе 
у, нене, мозак ме боли.</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш те 
ом“ обори је у постељу.{S} Мајка јој се уплаши те је онако болесну одведе у Скопље, да се међу  
p>Он то изговори трипут.{S} Мајка му се уплаши од његове бледоће и узбуђења.{S} И то се сврши т 
{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдрми!... 
> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу цр 
S} Нема душе која се не би од тога бола уплашила и која се не би пред њим поклонила, осетивши у 
 опази да је расејана, те помисли да се уплашила за тетку и рече јој да иде да легне.{S} Она од 
а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с улице, сестре п 
 мрзим, и молим Бога да те умори, па се уплашим да ме не казни, да ми уместо немилог мужа не уз 
! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-еф 
е би код мртваца.{S} То помислих, па се уплаших да ме не казни Бог.{S} Мајка ми невесела, а нен 
ајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, уплашише се од тога простог питања.{S} Нурије се прибра 
аше га са службом у унутрашњост, где се упознадох с једном девојком, коју врло заволех.{S} Свак 
За ово душа наших жена свуд је нова.{S} Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S 
 енглеске посланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој 
више муж!“ Па јој окрете папуче прстима упоље грмећи: „Иди, ниси ми више жена!“ Она дршће као п 
 Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела је наћи само једна Ориенталка“.{S} Али, 
ружа, крин: да њини мужеви драго камење употребе за прстење или за дугмета на кошуљи, и кад им  
 скута с главе ни руке с лица.{S} Он не употреби силу, већ опет поче, брзо, журећи се: тако мно 
RP19120_N76" /> одговори Фатма збуњено, употребивши „<foreign xml:lang="fr">ma chère</foreign>“ 
аших предавања, <hi>Стила</hi>: нећу да употребим глагол <hi>разорити</hi> него <hi>уништити</h 
и, а сад кад она оде мужу, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће 
у нерасположена; али се брзо развесели, управо узбуди, кад виде на столу писмо Госпођичино.{S}  
тати жива, па сам се бојала смрти, или, управо, било ме страх за живот, заврши, па се презриво  
.{S} Младост сам провела у сну.{S} Или, управо, младост ми је дошла позно као позно пролеће.{S} 
 обе га остависмо.{S} И са живом муком, управо султановом Ирадом добисмо Отпусно Писмо.{S} Ја н 
е-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње су је и надахнуле овом светом идејом: 
кав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као њене очи.{S} Видела да га гл 
ву: несташну младу женицу, девојку, или управо дете. <pb n="171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече 
ош, висок, витак, млад и леп, брчићи му упредени и намазани помадом, а лице набељено, у уским ч 
овек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом и осакаћеном душом, кад је љуби испитива 
а ово и против овога? „Разврат и раскош упропашћују земље и државе.{S}" На једној свадби у Сере 
ури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално,  
.{S} Да је прихваћен мој предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка 
и патријархалним животом: нико ништа не уради, док не пита „главу куће“, оца Осман-бејова.{S} П 
ј, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџу.</p>  
и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S 
 у земљи где нема слободе не може ништа урадити. „Какво организовање женских друштава у земљи г 
.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљиво 
Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену писму било погреш 
езике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли  
ок сам год била с овом радном, тачном и уредном, трезвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-ханум 
Врућина.</p> <p>Па их поведе кроз своју уредну кућу, проведе кроз једну велику собу с турским н 
 три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема, што се занимају феминизмом и ш 
ају разговор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа < 
ато нам није крива вера, него друштвено уређење.</p> <p>— Зар мој муж мојој сестри туђ?!</p> <p 
ке у зетове.{S} Наше проклето друштвено уређење!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлиј 
а протестом говори о турском друштвеном уређењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска  
сетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе жене...{S} Ово неколико вечери 
 то не личаше на људске гласове, већ на урлање побеснелих паса.{S} Дохватив га преко половине,  
оћни дуси, и прекрстивши ноге, узеше од урминих коштица бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се  
S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнебес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, подвр 
ном, с бројаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га 
te> <note xml:id="SRP19120_N32">Да није урока.</note> <note xml:id="SRP19120_N33">Боже мој!</no 
ote> <note xml:id="SRP19120_N4">Не буди урока.</note> <note xml:id="SRP19120_N5">Хвала Богу.</n 
нала, душо моја, како ти се мајка осећа усамљена!{S} Ти си јој била и кћи и другарица.{S} Она с 
ини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, некад се од ње стреса.</p> <p>Најпосле уђош 
стоку значи: зрела девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о 
и губи се у висину под плавим небом.{S} Уска улица, дугачка, закрчена је колима и светином: чал 
рдо...</p> <p>Пролазили су многе криве, уске сокаке, сасвим пусте; из белих кућа с кафезима, оп 
ао хануме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с  
емају ашчике, досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, об 
 и намазани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је д 
игравају, и скретао је из кратких, врло уских уличица у дугачке и страшно криве улице, пролазећ 
уби им скут и пође пред њима, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, 
 ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С  
 пољубише: и њој и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздра 
мирише: како да је пољуби кад су јој на уснама његови пољупци, и како да мирише њено лице кад ј 
ед нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутро" и гледати их у очи! 
 Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} 
ти, у њеном бледилу, у њеним уздрхталим уснама, у њеним сузама, у њеним тужним и нежним погледи 
устила.{S} Кад њега виде много побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће. 
 досад није била жена.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши 
>Сафет мало поцрвене, па нагло побледе, усне јој помодреше, а она их стисну, ваљда као њена кћи 
— Дај да те лечим.</p> <p>И метну своје усне на њене, па се трже, измаче се и гледа је у очи.{S 
 подстрижених, те му се лепо виде танке усне; под ивицом белога ћулава види му се обријан потиљ 
де, па је стеже и метну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута,  
корацима пође по соби; један крај горње усне подигао се, те му се виде бели крупни зуби, жиле м 
н се осмехну, подигнув један крај горње усне; она у том осмеху не виде подсмех него досаду, па  
>Она му брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-еф 
а, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави 
} Очи су му као сафир на белој свили, а уснице као два млаза крви на снегу...{S} Немојте се, мо 
е, да порумени, грицкаше белим зубићима уснице, да поцрвене...{S} О, кад је види он!.. „<foreig 
побледе, усне јој поплавеше, она у доњу усницу зари беле зубиће.{S} Њему то бледило не измаче и 
прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чист 
оћу никад, да му пљушти као киша, да га успављује.{S} Скоро ће поноћи, а Солун је по кућама буд 
о успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико радости,“ мисли тетка и уздише.</p> <p 
 двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: колико успомена, колико  
она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко погруж 
хниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} Страшан цариградски 
S} Ишао је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што се 
ут дошле у ову башту, он је стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, и 
у је тешко: стид га је од ње.{S} Она се усправи и притисну своје мокре очи на његово сухо лице  
 земље темена“, с дувком на лицу, па се усправи и стаде пред њом с прекрштеним рукама.{S} Свекр 
чу.{S} Али, најпосле, старија сестра се усправи и рече:</p> <p>— Алије, ти можеш да спаваш!</p> 
 и лекар ју је дуго слушао.{S} А кад се усправи, рече:</p> <p>— Било је сасвим мирно, срце куца 
драгом камењу.{S} Она, висока, једва се усправила у соби пуној раскошно обучених жена, а не сед 
Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве оде на зид и скочи као је 
 па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све ма 
чито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцобраном по глави...{ 
 n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман по 
 Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је напољу страхоба, <hi>омар</hi>, гори 
рвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља, на једном прашљивом кратком путу; а ханум 
S} Сафет говори Нурији: „Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, 
, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Die 
леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га задахнула својом  
 <p>— Аман, очију ми! очи моје Мерсије: уста су ти медена, дај да их пољубим.</p> <p>Она јој по 
муфтија оде, он поче да виче, да на сва уста грди Нурију и њену сестру : ђаурке.{S} На испричав 
ваква муслиманка: кад ми дође да на сва уста грдим, или да закукам колико могу, ја узмем абдест 
а се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди наше обичаје и друштво.</p> <p>— Мерсије, ја  
ија, диже јој ручицу и меће је на своја уста, и наједанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: 
једанпут, нити осећа њену руку ни своја уста: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни  
да, и ако није бремен, па после у своја уста.{S} Оне имају духа, али.. ...</p> <p>Истога дана п 
 кућа крије, а старотурци су метнули на уста катанац, па су кључ у море бацили...{S} Али и ако  
 закашља, белу свилену махраму метну на уста; кад је измаче, она са страхом погледа у њу..</p>  
кидале су његове гранчице, метале их на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила  
те мртве очи гледају и да се та земљана уста мичу.{S} Једнога дана затече га тако занесеног јед 
е пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намучила се с не 
ана јој коса, ижљубљене руке, пољубљена уста...{S} И сети се романа <foreign xml:lang="fr">Cous 
за мужа, опече је као да је пао на њена уста; али од тога дана она не отиде сестри, и ако ју је 
уче, дубоко, три дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; за 
..</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па главу башјорти и пође Ибрах 
а, ја бих муцала.{S} Мени срећа затвара уста.</p> <p>— А ја у две прилике много говорим: кад са 
почеле о љубави, али мени срећа затвара уста.{S} Много смо помињале Мерсију и Ариф-тејзу.{S} Он 
 могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста 
S} Мерсије <pb n="7" /> има мало повећа уста, Емир као саказ-кутију<ref target="#SRP19120_N17"  
ј да их пољубим.</p> <p>Она јој поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задов 
м, зар ниси осетила да му... како му из уста заудара... мастика?!</p> <p>— Пијан!...{S} Није лу 
 су отишле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по  
а сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а кад се вратише, софра дигнута, „софра-алти“ пок 
, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво ч 
уку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо 
 осећаја.{S} После јела опраше руке у и уста на абдеслуку, па се вратише на софу да пију кафу и 
тре, побледи.{S} Око свекрвиних очију и уста виде боре: где су те боре биле до сада?..{S} И учи 
ти гладан.{S} После ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су с 
 је замишља од своје руке и да јој љуби уста и пије очи.{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед 
’?! простења он и пође да затвори кћери уста.</p> <p>Али ова се измаче вичући:</p> <p>— Ја пљуј 
збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је  
боже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бо 
 не познаје.{S} Моја мајка једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутр 
атки разговор завршава, затварајући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њен 
 је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S} Не смеј ми се: она је  
ете: „То није за жене“.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <l>Култура свуда својим к 
ас пута прокрчила није.</l> <l>Пуна вам уста: „Култура, култура“.</l> <p>На коју ће страну под  
огледам у свог рођеног оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не опту 
т скочи и оде на абдеслук: опра сапуном уста, и руке.{S} Понова леже, плачући, поклапајући лице 
<p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онд 
се кад би погледао у лице, или у око, у уста, у подвољак, у грло, у руку, у ногу, нарочито у та 
ок је говорила, ја сам је све гледала у уста.{S} Каква су јој уста!{S} Као расцветана ружа.{S}  
 је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, гласно, као кад је била 
н не види да берберину мастика не иде у уста, већ у недра.{S} И мало, па почеше излазити бејови 
/p> <p>Он се наже над њу, и пољуби је у уста, па се трже и стресе се као да је пољубио мртваца  
м, снажним, мушким пољупцем пољуби је у уста, а она се сад не опи као од пољубаца оне две жене, 
рску девојчицу, пољуби је у оба ока и у уста.{S} Од пољупца у уста, Емир се изгуби и заплака, г 
моазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док се  
 да умре...{S} И да је љуби... пољуби у уста!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим п 
иљатошћу ове лепе жене која је пољуби у уста као да се с њом бог зна откад познаје.{S} Пољуби ј 
нуте вилице, како метнете пуну кашику у уста?“ </p> <p>Мерсије узе с рафа једну дебелу, грубо у 
, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћ 
, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у  
се не насмеја.</p> <p>— Трећи пољубац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љу 
аспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста на груди без кошуље, на срце; али се увек трзам, п 
бало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="13 
вао и плакао?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од при 
 <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— З 
/p> <p>— Ми организаторке Револуције за Устав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па чи 
у, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} Како су ове припреме огромне, и 
 им је огроман рад.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово друго спут 
оварајући се на реакцију, упиремо очи у Устав, као да ће нам он изменити крв у жилама, дати нам 
о је као да спремају нешто озбиљније од Устава, као да се припремају за нешто скоро, и биле су  
 већ почеле, и ради те идеје као и ради Устава, нове много путују.{S} Ја ћу може бити ићи у Ана 
ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је сло 
лу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је зауставила да пред вече не изиђе, да  
па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купатила, л 
ежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрва 
ење.{S} И узбуђена, да не би заплакала, устаде и побеже; оне осетише то у њој и остадоше дубоко 
ене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енглескињама и Францускињ 
да у њу, и кад им се погледи сусретоше, устаде, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S}  
 ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из собе.{S} Висока, мршава, сва  
адрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="208" /> кафан 
аном руком, па се застидеше.{S} Свекрва устаде и оде, а она сути рече:</p> <p>— Госпођа мајка б 
аше љутину: дошла је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет  
за клавир, и поче весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже за 
 да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице, оде у приземље.</ 
езе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па устаде, оде са софе.{S} Мало, па дође Осман <pb n="248" 
у четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа врата, и оде у теткин <foreign xml:lang 
ају, тако Нурије: после овога разговора устаде, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај 
 видеше да није требало да су овде, кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапато 
јави, никад га није снила овако.{S} Кад устаде и спреми се, пође по кући; бола нема, и она задо 
е, а она га не испрати, нити му на ноге устаде: први пут како се удала; а после зарида, први пу 
кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару 
и, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну  
 на болест.{S} Али данас...{S} Зашто не устаде свекру, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у ча 
р мени скут, а свекру...{S} Зашто му не устаде, кћери?</p> <p>Она бризну у плач, не одговоривши 
и некакву дугачку: тридесет пута паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесен 
{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцкан, пошто је Осман увелике отишао, о 
а затворених у златну кутију, и узбуђен устаде да иде. „Куда ћеш?“ страховито се захори и то не 
е у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у  
иде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је 
ахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мало, па се врати и рече:</p> <p>— Мај 
, одмах се спреми да изиђе...{S} Она му устаде, и не рекавши ни речи, испрати га само до собних 
 ти можеш да спаваш!</p> <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно  
и, заспи, одмори се...</p> <p>Она одмах устаде и оде преко предсобља као дух, приђе уз врата гд 
 се уплаши, и паде ничице.{S} Али одмах устаде.{S} И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, 
 животу.{S} Лежала сам три дана, па кад устадох, још ми не беше добро, те му се опет не обукох; 
, не знам; тек, кад се расвестих, ја не устадох: падох у постељу.{S} Долазише лекари, два Грка  
аром женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S 
сије.</p> <p>И обе дубоко уздахнуше, па устадоше и одоше у башту, пробушише зид између Ибрахим- 
благосиљање.{S} Најпосле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је  
ћ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само подне, и робиња им се прикраде као л 
 њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди појмови, исте глуп 
е; он, да би јој доказао да у том њеном устајању види нежност а не потчињеност, притрчава јој и 
у челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да узима бројанице: уместо бројаница узе 
ад иде, гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у  
ли на њ као на замишљено драго...{S} Не устаје, мисли: отац је не да њему, она се буни, бежи с  
тму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта ј 
јке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махраму, придрж 
 је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје кад у собу уђе, да никад пред њом не запали цига 
-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, као млада, пребаци преко косе танки башјорти, с 
а сам немирна и тужна.{S} Седам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А о 
ру.{S} Ја сам друкчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрп 
ратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се у 
бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Устајте, младе жене и девојке, која год је имала крај с 
странкиње, али ниједна не излази, да не устају кад се пева, да не прелазе преко собе кад се пла 
свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је из дворишта; на прозорима нема завес 
тала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједно, заједно се умивају и облаче и заједно о 
атми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Зашто данас пре њега, кад увек устају заједн 
рече:</p> <p>— Е, е, машалла’!</p> <p>— Устала, али слаба.{S} Како побледи, ја се препаднем да  
 мајко, оку најфинијег дувана.</p> <p>— Устала ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво  
је да се одмори, испава.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с 
...{S} Била је болесна...{S} После није устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p>  
ерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу 
олим.</p> <p>Октобра.</p> <p>Јутрос смо устали рано, како нам није обичај, и он ме је натерао д 
ко без лица и без гласа, на сени умрлих усталих из неког напуштеног гробља, из гробова с препук 
обучена, па сад је нестрпљива, немирна: устане, приђе прозору, гледа кроз разређене <pb n="160" 
орско крило...</p> <p>Кад је требала да устане, она савладана умором заспа, и спавала би до под 
} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S}  
 и кад виде да је мајка пљуну, појми да устане, да се правда, па немајући снаге, јаукну и паде  
им чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, него паде, скљока  
</hi>, те кад год он у собу уђе, она му устане; он, да би јој доказао да у том њеном устајању в 
јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече цр 
} Емир!</p> <p>Она отвори очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата.</p> <p>— Каква врата, х 
раморној плочи.{S} После рече:</p> <p>— Устани, монањо, да ти се вода не охлади.</p> <p>— Зар с 
пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо устани!...</p> <p>Она скочи и, уместо да се закључа, он 
 ипак називају несавременом, преживелом установом.{S} Јадно, јадно ово двоје младих!{S} Њина ср 
ршенији, па ипак га називају преживелом установом и раде му на реформи.“<pb n="57" /> Једна им  
ућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одвојити с њим... 
и до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима надно степеница, и ту, погнуте 
 су овде сматрани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јо 
 инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи због чега не треба да им дол 
 ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре се тргоше, у 
ој метну теме на скут и руку, брзо, без устезања, исприча јој сву тајну њене унуке.{S} Она, пла 
чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> <p>— У Европу! узвикну она и пребледе.</p 
разговор завршава, затварајући јој уста устима. .</p> <p>О свачему говорише, само не о њеној пр 
пољуби и каже:</p> <p>— Пољубила сам те устима где су пољупци љубави.</p> <p>Мерсију ово силно  
а.{S} Мерсије, шапатом, приносећи орахе устима, намени на један, па на други, трећи, и пружи их 
као снег на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењују 
 имала душу.{S} Она је говорила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на  
е: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb n="20 
{S} Слушкиња отвори... њен отац!{S} Она устрча уз степенице да је отац не види напољу: ноћ је.{ 
.</p> <p>Тишина, а по њиној кући све се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а 
 То је једна музика која ме просто опи, усхити, како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима о 
шту.{S} Кад су били у Ђумулџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навалише на њ 
ихове балеткиње и баханткиње, толико се усхитише, да експансивна Францускиња гласно исказиваше  
обиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пљескати; затварале су очи да 
сећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и старе; а њено бело зарумењено л 
сти.{S} Мадмоазел Дарно, пре неко време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше  
 вода.{S} Оне су га слушале с необичним усхићењем једанпут кад су ишле каиком према Олимпу, кој 
а брду, увек су дизале печа и гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне  
 слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први пут виделе.{S} Оне се збише  
опских музичких инструмената, ту су њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништ 
 ме, дете!{S} Ја сам данас као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да 
 нема.{S} Ја сам <pb n="286" /> сад као ут с покиданим жицама, или као деф с поломљеним зиловим 
тарински витез, и ако нема мач.{S} Узео ут, па као неки провансалски трубадур, као келтски бард 
 има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; г 
есма младих јеврејских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски 
з целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање дланови 
ик стаде, младић остави весла и узе <hi>ут</hi><ref target="#SRP19120_N21" />.{S} Она је мислил 
b n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!... 
це.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи светлуца 
 џон-турк<ref target="#SRP19120_N98" /> утече ми, пошто ме изгрди.</p> <p>— У гору и камен! узв 
утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време.{S} Рана ми се на срцу не излечи, али се 
акана. „О, нека плаче, нека се никад не утеши!{S} Растаје се с другарицом, остаје сама у друштв 
ље, а угљевље у пепео..{S} Не могоше ме утешити родитељи, ни род, ни пријатељи: утеши ме време. 
 чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p> <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев  
ји ју је у пролазу видео,“ мисли нова и утире очи белим муслином са своје косе.{S} Њу, нову, од 
оспођа по изгледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним 
ренутцима у којима живи.{S} Она живи од утисака.{S} Њени живци су као јако затегнуте жице на ће 
hi>њему</hi>.{S} Много уморна од пута и утисака, заспа; у зору је пробуди мујезиново „Алла’ екб 
атма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће навалити на њену женску примчиву душу ка 
/p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиском неописане радости, која јој сву душу обузе, поч 
l> <p>На коју ће страну под овим тешким утиском?{S} Сети се друге седнице, женске; она је ту у  
ала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исприча: <pb n="33" /> како га  
чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две ненине речи, двеста Госпођичиних.{S} Ка 
 њој говорио, свега је двапут видео.{S} Утисци јаки, али мало успомена.{S} Ово сад љубав је: ко 
у у друштву свака за се јединка!{S} Под утицајем својих кћери које су јој се с њене болећиве не 
о чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и м 
у-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А онај заос 
дама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестрпљењем 
је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћ 
ледајући у њу ћутећи; и окрете се зиду, утиша се...{S} Ариф би мислила да спава да јој није охл 
 се устумарало.{S} Мало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легл 
твачким сандуком најмилијега, па се све утиша...</p> <p>Необични путници спустише се код Ћемер- 
у: прође стражар, залаје пас, па се све утиша.</p> <p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-хан 
а после их затвори и зарида.{S} Нене је утишава, милује јој косу и говори: „О, моја свилена кос 
да!...{S} И поче у њему да ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада! 
бав, махни се политике?</p> <p>Мајка га утишаваше, говорећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, ч 
{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваше је.</p> <p>Пред саму зору, заспа; али, спавал 
 јутарња молитва.{S} Душа јој се некако утишала.{S} Син ће јој доћи пијан као много пута досада 
е леже поред унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мух 
 смејала би се а деца би била блажена и утркивала би се коме ће она више бити друг или другариц 
муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да одговори на писма 
ако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрча у собу где јој лежаше нова снаха.{S} Да се није т 
ији да то баци у ватру.{S} Али Ђулренги утрча и радосно викну:</p> <p>— <hi>Мужде</hi>,<ref tar 
ао да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема с 
хамеданка.{S} Идући њим, биће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако  
без питања слушкиња и робиња, а не може ући муж и син, нарочито кад виде „непознату“ женску обу 
 траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај јасмина седећи, осећајући љубав 
ла о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у памети.{S} То је тако једна  
га слушаше клатећи се, а кад он, весео, ућута, она, невесела, поче:</p> <p>— То је све лепо, си 
дуго, а после, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће  
алом, њему се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S 
поти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p>  
питавање и васпитавање</hi>.</p> <p>Она ућута и дубоко уздахну, а Сафет се љућаше на овај њен о 
д нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута да одахне, не од говора него од некаквог тешког о 
ама била мајка троје деце.</p> <p>Стара ућута и загледа се у очи сину; а он поче:</p> <p>— Да с 
 су ми од оца остали...</p> <p>Пашиница ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу г 
и сваку реченицу са „мајчице“.{S} А кад ућута, смешећи се од среће, она рече:</p> <p>— Не мисли 
ју очи, на родно камење.</p> <p>Мерсије ућута и замисли се.{S} Емир је држала да она мисли о Ар 
мејала би се.{S} Али наједанпут, она се ућута... загледа се у један каик, који се с разапетим ј 
понова наједанпут заплака, и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, 
о ми је овако?{S} Плакала бих, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели 
рцима лако доћи у службу?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и исп 
мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две робиње.</p> <p>Обе су врл 
рут, с муком, закле их у Божју љубав да ућуте...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коро 
обично плачу жене, за ситницу; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагр 
слутио да је она аутомат нових, и да је ућуткује нада, једна тајна коју све крију на дну душе.< 
зарида гласно као дете.{S} Старци је не ућуткују, остављају је да се исплаче, јер сви знају да  
зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом к 
моја слатка Ариф-тејзе, нежно им виче: „Ууу!{S} Колико соба мирише!...{S} А како и не би, кад ј 
 се сети оне пословице из буквара: „Два уха, једна уста: двапут слушај, једанпут говори.“ Намуч 
е се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце 
ју (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, закују од ње капиџик или је протерају из „поште 
} На њеном бледом лицу заиграше мишићи, ухвати је у грлу грч; нигде сузе.{S} Плакала би а не мо 
таде јој откривена глава „Откриј лице!“ Ухвати је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толи 
 И неописана љутина га обузимаше: да га ухвати, убије: „Он њу...“ Не, даље није смео. „Станите! 
натприродну снагу, својим нежним рукама ухвати решетке, повуче их, — срушише се: две дашчице ос 
осле, сврши се: сви устадоше, а отац је ухвати благо за мишицу и поведе је јенђама; робиње јој  
 од дана им направљена ноћ; мене сан не ухвати: срце ми рече да ће ме нешто снаћи.{S} Послах ро 
ича, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осети немоћ 
це, па ништа не помаже, свако пред вече ухвати је грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Царигр 
ије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не 
о, већ доле : њену месту окрете леђа; и ухвати се за косу не пуштајући гласа.{S} Мајка уђе к ње 
ца ућута, на лицу јој заиграше мишићи и ухвати је у грлу грч; мало, па зарида.{S} Ридала је дуг 
но насмеје, после да заплаче.{S} Он јој ухвати левом руком десну руку, пољуби је.{S} Кроз жене  
.</p> <p>— Ала га волиш !{S} Како те то ухвати тако брзо?! говораше Мерсије и запали свећу, зар 
убије, њен отац измаче се од ње далеко, ухватив се обема рукама за косу накострешену од страха. 
</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће  
-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско лудило.{S} А она као да се из сна трже, 
тра с муком, јер јој се стегле вилице и ухватио јој грч грло...</p> <p>Она плаче за једну увред 
ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је ухватисмо, срце јој удараше као сатић.{S} Јадна, јадна! 
пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете у башту код Бејаз-Куле, да с 
ер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како 
.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није изобличена, нити сама што говори, ос 
 дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и то опет 
 сам, а изигравам поштену жену — нисам „ухваћена““.{S} Понеки дан, кад се загледа мужу у <pb n= 
не“ махале; и тад „неухваћене“ вичу на „ухваћене“, како су се могле заборавити и испрљати оно ш 
д њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци  
емама радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људ 
 али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој  
 састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у груди као да су неку велику 
 опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То јој говори он 
крв још несасирена?“ говори јој неко на ухо, увлачећи се у њену свест, а она га гони руком из с 
 верује.{S} Али наједанпут, њој неко на ухо рече: „Пало ти је и треће венчање“... „Који се на з 
 на столицу, опипа јој било и метну јој ухо на срце.{S} Њене груди биле су разголићене, јер су  
 кад устаде мати, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да 
итеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И како богат!{S} Лаж!{S} Има д 
 времена није држала слушкињу, да их не уходи..{S} Припремало се за Устав, за слободу...{S} Как 
ста година: осмеси, неискреност, сумња, ухођење: зар бих смела оставити писмо њима непрочитано? 
 дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се пробуди тек сутрадан ујутру.{S}  
гло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S} То је нешто 
оји он није разумевао, а који је његову уху добро познат..{S} Руке су му се тресле кад је отвар 
 у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао, те до 
е црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стид 
ињера у нашој Беледији...</p> <p>— Наши уче, уче, па се толико преуче да не могу вршити посао,  
 млад је, леп је, из куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она 
есу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Садика, друга жена Мухамедо 
 сваком казивала, да јој је мала и мила ученица и васпитаница врло, врло интелигентна, и да чес 
ите много пољубаца од ваше мале, срећне ученице, васпитанице и пријатељице</p> <p> <hi>Емир-Фат 
> <p>— Има занимања и у Турској за њега ученог.</p> <p>— Јеси ли ти, кћери, при свести?! викну  
млад а ништа не ради!{S} Зар да настави учење кад је у њему све отупело, мозак, сваки живац?{S} 
.{S} Коран и романи, решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам ум 
 сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована. 
ошто очитају молитву за здравље и добро учење његова унука и узвикну „амин!“; и он сам раздаће  
удент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} 
 да поваздан не диже главе с књиге и да учи толике језике!{S} Они нису знали да је то била љуба 
 дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се по харему 
иница.</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду,  
асним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, да се потчињава мужу, да га испраћа 
донела) с разапетом белом свилом, да је учи некаквом новом везу.{S} Дуго су седеле једна поред  
не, јер њен језик нико не зна и нико не учи.{S} У њеној земљи пакост.{S} Она се сети неких типо 
ој је све то мило!{S} Она све зна лепо, учила је много више и боље него слободна.{S} После, у б 
нене неговала јој душу као нежну биљку, учила ју је да Бога воли и да га се боји, да сажаљева,  
 слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хран 
че.{S} Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман б 
 честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и ар 
ивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породици свога 
ам ону праву танку нашу веру: њој ме је учила моја добра нене.</p> <p>Дође тренутак кад ми се д 
бојим, већ ме срамота од ње: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих  
ма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и персиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читал 
lang="en">Miss Black</foreign>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање?{S} Да  
о: она за друкчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је пр 
; научила сам да се савлађујем: нене ме учила.{S} Досад нисам знала да сам оваква муслиманка: к 
а нам прећи преко главе.{S} Нисам ли те учила, зеницо моја, да ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити н 
n="179" /> или мазгом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као 
Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда била дете, ви то зна 
ушку децу као срећне мајке!{S} Ми нисмо училе стране језике само да се рекне да смо образоване  
биња.{S} Кад су је спремали за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, и како д 
ки. „Па зашто нам наши родитељи дају да учимо европске језике кад не воле, стиде се да их чују  
д немани...{S} Кад зажмурим, руке ми се учине толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а 
 муфти-ефенди, простења он.</p> <p>— Е! учини муфтија.</p> <p>И то „е“, кратко изговорено, мног 
као Туркиња) и она у све редом погледа, учини јој се <pb n="126" /> да овде заиста нису само же 
урну капиџик, она осети немоћ у ногама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, ка 
 је он, и прислонивши лице на довратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се 
лова...{S} Понеко слово, право и ситно, учини ми се баш као Ариф-тејзино...{S} Али, она врло ле 
дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и 
свести...{S} Па оде мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка теј 
исока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>—  
ом и љубављу, и нежно погледа у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, 
а.{S} Јако побледе, усне јој поплавеше; учини јој се као да се сасвим сврши нешто бескрајно при 
ши појас и расплете <pb n="26" /> косу; учини јој се да почиње нешто важно, да отвара некаква в 
им здрављем и мушком лепотом порази.{S} Учини јој се да то није њен девер, већ онај непознати,  
а и слушкиње.{S} И она оде међу њих.{S} Учини јој се као да јој отац лежи мртав насред баште... 
е савести што је остала без средства да учини доброчинство по дужности; да помогне пуке сироте, 
и први пут у животу: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених  
 сам га купио!“...{S} А Богу и текијама учини како се заветовао.</p> <p>Како је „бош“, напунише 
прво јутро: крије очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринут 
ајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам 
жалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три ме 
ава да ме он воли.{S} И мени се понекад учини да ме воли, па сам срећна, али за колико?...</p>  
ла: припремила ју је.{S} Њој се понекад учини да би се пре „небо спустило на земљу“, него што о 
је не види!{S} Никад!{S} Овај низак зид учини му се виши од највишег брега.{S} Да нису мухамеда 
уж; и обузима га љубомора кад му се год учини да она слуша некога од оне двојице, док говори.{S 
ут не осети за странкињама празнине, не учини јој се да је остала сама, — он је заузео сваки ку 
 поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p 
 море ври, преврће кључ; од обале ми се учини котао, па се тек поче дизати пара као с кључале в 
нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптуж 
ст, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би непријат 
букох, не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пу 
га „воденога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближ 
ко.{S} Кад оде у своју собу, она јој се учини пуста, празна, и ако је пуна: поред европских муз 
ице скрену очи у таваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети 
брадова како се није скоро; кућа јој се учини лепша, и као да је у њој Бајрам.{S} Али она ту св 
упљала је снагу за довде.{S} Сад јој се учини као да ишчезава.{S} Клону на миндерлук и стаде из 
им страним, страшним гласом, јер јој се учини да умире.</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби  
анпут, она испусти огледало, јер јој се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море 
ћути као да је онемела, и двапут јој се учини као да ће да се онесвести.{S} А он јој дочепа рук 
на и радост..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче  
отишла Мадам".{S} Пета година, а њој се учини као да је јуче било.{S} Гледа у тај „водени пут“, 
ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни говорили.{S}  
сна слика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија  
о је воли.{S} Уђе у њину собу, па му се учини да је из ње изнесен мио мртвац, она.{S} И тражаше 
наха код куће бити сама.{S} После му се учини да од тога нема ништа, те очајаваше.{S} Прође год 
ука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као да у кући више ник 
на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није сачувана, биће љубомора 
окаја, и застиде се.{S} Али пошто му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, 
 Свекрви!"</p> <p>И наједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди,  
иром, но дланом своје мале меке руке, и учини јој се као да је лупнула срцем; и никад јој у срц 
е.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су по мору просуте звезде.{S} То су  
ле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис  
 кући њена оца да се овако говори!{S} И учини јој се да таван, под, зидови знају енглески; а ст 
на, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад 
ије, да превари своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на 
а нема право ни на сунце и ваздух!{S} И учини јој се да досад на то никад није помислила, па по 
ре: где су те боре биле до сада?..{S} И учини јој се стара, друкчијих очију, безбојних, а она и 
х врата: даље је ноге нису носиле.{S} И учини јој се као да се нешто свршило, дође јој да се по 
како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео и Јули 
ке с њим.{S} Али, она не врати се, нити учини по његовим порукама, које јој доношаше она стара  
осетиле леш...{S} Кипарис јој се лежећи учини много дужи него кад је стајао и дотицао се облака 
паченим.{S} У том тренутку, он се Арифи учини као странац, па, као добра кћи Турске, узе бранит 
е-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-б 
 коса па глави.{S} И овде јој се једном учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило д 
ад пођоше пешице, њој се овај радни дан учини већи од оба Бајрама: срешће се може бити с њим!{S 
ули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју собу и 
 на главу а другом покри лице...{S} Ово учини као у сну, у незнању...{S} И он се увуче у луг и  
е закова капиџик.{S} Али пошто му се то учини мало, дозва зидара да капиџик скине и отвор зазид 
м крпом, мужу, да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано з 
чаше и трећи и последњи пут.{S} И ко то учини?{S} Једна највећа поборница за женину слободу, за 
пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљеност, н 
пљу, па се опи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену.. 
го срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли 
их народа који живе у Турској, и она је учинила: правила је једно весеље за турске жене, и зато 
не <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћи; али, 
 зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фат 
а, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он 
м је потанко испричала.</p> <p>— Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила је А 
црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут.. 
себе извињавати:</p> <p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала д 
 воли видело.</p> <p>— Али ја сам данас учинила као онај дервиш из приче, госпођо мајко.</p> <p 
упе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као  
мо њеној материнској осетљивости на жао учинили, са: „Нису боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу 
сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје друштво.{S} Она  
ила у плач.{S} Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их позна 
де с подавијеним ногама и, како се њима учинило, тупим погледима, не пушећи (не могу пред свекр 
ају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{ 
а.{S} У зору јој се мујезиново позивање учинило као запевка; тако пријатан глас и арија, а тако 
е знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први п 
те?</p> <p>— Волела бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила  
ља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умире, и она  
 сасвим свесно и лепо исприча да јој се учинило да нема десне руке, а кад је пробала, она је мо 
не нахранивши мозак ..{S} И онда јој се учинило као да нестаје, ишчезава.</p> <p>Стара га слуша 
{S} Обично је обузимала туга кад јој се учинило да он њу не воли као она <pb n="238" /> њега, а 
 побеже одатле као с гробља, где јој се учинило да се дижу плоче и појављују мртви које је воле 
 да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње вилице, па целе глав 
бољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси...</p> <p>Париз,  
и спавање до само подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим 
 и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-хан 
анум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С  
 госпођице: њен муж није ништа необично учинио; и друге наше девојке тако се удају.{S} А нене?{ 
њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да г 
звикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ...{S} Он је арапски  
ех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купићемо ти великог дрвеног коња и  
рдек”<ref target="#SRP19120_N99" />.{S} Учинише му се глупи старотурци, <pb n="200" /> муфтија, 
рзо поврати и растужи се.{S} Оне јој се учинише заблуделе душе међу које је послао Бог, не Прор 
 својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...< 
исе, црвене кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и над ти 
" /> мацкице, како си ми лепа!“ Њих три учинише јој се као три слике уоквирене сунчевим зрацима 
ргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учинише с једним младим бејом, у Скопљу, па се опи брже 
де оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу,  
 хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ра 
им ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, робиња, не своју кћер...{S}  
ти се, љубави моја, науке којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (уч 
ио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S}  
не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он дође  
 дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их да траже право сунца.{S} Напред ће Емине-Семиј 
кад би она роптала, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион 
ну: <pb n="95" /></p> <p>— Ја не тражим учитеље.{S} А ја ћу му све рећи, па макар ме истерао.{S 
Све си учинила како су те научили твоји учитељи, говорила је Ариф и смејале су се.</p> <p>— Али 
рло драга мала, нежно љуби</p> <p>твоја учитељица и пријатељица</p> <p> <hi>Ана Жабуле</hi>.</p 
Благо мени! она ме не грди, слатка моја учитељица!{S} Она се само боји да није Грк, или Јермени 
несташна Мерсије исто као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} 
нглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик и једна  
тку, ја сам намеравала радити као многе учитељице: забрањивати ти читање љубавних романа; али к 
је руке, па је ижљуби.{S} И друге своје учитељице (Туркињу за турски, Гркињу за грчки и Енглеск 
 тако и ове, док су врло младе, у своје учитељице, ако их имају, или у пријатељице својих рођак 
/p> <p>— Зашто си јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е,  
иве боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неколике стр 
вас поздравим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, м 
Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: 
претварала, а савест не би гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, пон 
биљно и имитујући потпуно њину енглеску учитељицу, да гошћу насмеје.</p> <p>— <foreign xml:lang 
, свратила је и отишла на „седницу“.{S} Ушавши у једну велику собу, с прљавим подом, она угледа 
е, а она је напољу, готово на улици.{S} Ушавши у кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{ 
 син, кад није затекао код мене весеље, ушао је у собу где ми је постеља, а она празна; отишао  
ојаницама...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дува 
foreign>“ и врата се отворила, и к нама ушао <hi>тај</hi>, и поклонио нам се, и представио нам  
нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се пред 
уле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј 
твори колска врата и рече: „Ефендија је ушао овде“.{S} Погледах, двоспратна кућа с кафезима...{ 
и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се  
се учини као да је на лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се рад 
згубио у дружби са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао,  
у.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харе 
жи у белу геџелуку, готово сасвим седа; уши је запушила памуком а очи покрила једном црном махр 
S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу  
-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да ће она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз  
де је вика продаваца просто заглушавала уши, а мирис из дућана са свакојаким јестивом, јелима з 
д силног света.{S} Врева је заглушивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промук 
н отац, сав у бело, <pb n="109" /> опра уши и руке до лактова, па метну босу ногу на мрамор.{S} 
ма.{S} Дерњава продаваца заглушивала је уши.{S} Одавно је прошао Касумију и Алаџа-Имарет с кона 
 као да је неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Н 
она доћи <pb n="283" /> споља, ући кроз уши у њену свест.{S} Али не, више ништа нема споља: све 
нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O, dear me!</forei 
јрам.{S} Зурне и бубњеви заглушивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им чест 
је <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозн 
сам се да.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; 
како ли да кажем.{S} Она оде, а у мојим ушима остаде та музика, њено: „O, là, là!“...{S} Зове с 
hi>?{S} Она нам је, сине, нека је жива, ушла у деветнаесту; а ја сам у тим годинама била мајка  
зо рече Сафет.</p> <p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Ту 
моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје другари 
; у собу где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим  
ним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у затворена кола и отишла на Јалије, стрицу и њ 
а није ни пошла к животу, а камо ли у њ ушла и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ха 
њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима 
, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, наместиле се иза платна а ипак печа нис 
из свег гласа викати.{S} У томе су биле ушле и оне три нове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с 
шле на абдеслук те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и  
 он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</ 
зан се окуси, једе; сиротнија класа сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела најв 
{S} Слатко њено срце!</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> <pb n="107" /> <div type="chapter"  
 И ја сам се вежбала.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Опет прочита писмо, и нађе да би га мог 
ли поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> <pb n="71" /> <div type="chapter" x 
.{S} Љубим те, љубим.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> <p>Ово писмо и не затвори, него под утиско 
то га прочитам и ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи з 
ки ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и <pb n="55" /> Па 
 у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се б 
 пушите?</p> <p>— Од јуче у вече ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S}  
мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робиње и фамилијарне су, и између себе и својих госпођа непреста 
у јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силно нежној,  
едном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатично: „Алла’, Алла’, ил Алла’!...{S} Алла’, Алла’, 
атка, слатка моја тејзе!</p> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао  
 <hi>он</hi> истински, није га створила фантазија младе турске девојке...{S} Он истина живи, ди 
ошапта и поцрвене.{S} То само њена пупа фантазије глава, више ниједна девојка то нема; на приме 
Францускиње распаљују и онако распаљену фантазију наших младих жена и девојака, а Енглескиње је 
ринета.{S} На тераси, ноћу, близу неба, Фатма осећаше силно, дубоко, до лудила...{S} Кад се пот 
е (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери не развише се, осташ 
градним зидовима.{S} Кад сиђоше с кола, Фатма заборави на турско господство, и уместо робиње лу 
 и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала заш 
таре Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Св 
осте.{S} Ту је Мерсије.{S} Кад је виде, Фатма се изненади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта 
одмигнуше.</p> <p>— Ко с десне твој је, Фатма, рече Мерсије.</p> <p>Појави се луди Соломон.{S}  
 Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непозната младића, али је много мирн 
ао, кријаше.{S} Испратише је до каније, Фатма са сузама у грлу: ништа јој не може казати...</p> 
 француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је пуно љубави и бола. 
ишле су к Депоу.{S} С времена на време, Фатма је осетила да је пређе лака дрхтавица, и није зна 
рише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p>— За Божју љуб 
ање.{S} После, по жељи те отмене гошће, Фатма седе за клавир, који се за ово посело изнео на со 
о?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма се приљуби уз њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке  
ом.{S} На тешкој зеленој свили, златом, Фатма везе оцу <hi>Левха:{S} Нема Бога осим Бога.{S} Му 
емал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распуштеница.{S} Али она, по закону, има право 
стан, ништа не зна.{S} Па и да се опио, Фатма је његова.{S} Варали га као дете.{S} Каква три ве 
реће и последње.{S} Сад кад би се опио, Фатма би одмах морала ићи оцу да се никад не врати мужу 
енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узвик, па с 
рче.</p> <p>Кад је виде бледу као смрт, Фатма се препаде да не добије напад, те отрча по мокар  
ђе Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољуби, и не помирише: како да ј 
ренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и обрадоваше се 
Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Је 
хо рече:</p> <p>— Зар ти још не спаваш, Фатма?</p> <p>— Не спавам, отац.</p> <p>Он ни по гласу  
какве су му очи!“ виче узбуђено робиња; Фатма се загрцну од смеха, а Мерсије вели: „Лепе, али.. 
 на уста и теме и остављале их у недра; Фатма је сузе лила над његовим стаблом, око кога је чес 
сао је тај и тај“, а све су се смејале; Фатма је љубила тетку више него икад, а оне три правиле 
огом.{S} Они се застидеше и пустише се; Фатма похита да испрати тетку.</p> <p>— Како је кратак  
d> <p>Беше леп летњи дан; прошло десет; Фатма доцкан легла, па се успавала.{S} Кад отвори очи и 
м!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p>Она не дов 
 Ариф зна, побунила се — ћутањем!...{S} Фатма кроз прозор откиде један багремов лист, да га одн 
зусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је, од породиц 
биле своје мужеве у скут и у руку...{S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је до 
, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођоше пешице, њ 
до Устава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по ме 
о далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако 
јке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрвенела и смејала се једним смехом кој 
 женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, де 
зговор, затегнуто као међу туђинима.{S} Фатма не седе, већ прође кроз предсобље бацајући поглед 
нум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изненади кад не виде с њима Мерсију, и први пу 
јима бејаше Мадам Аристид с кћерима.{S} Фатма се сети последњег гостовања на Јалијама: онда је  
ије од њих, друге су њихових година.{S} Фатма иђаше очима од једне до друге, све их познаје: од 
 које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерсију као да не би била сама Њој  
реврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је данас у зеленој антерији.{S} Прође кроз предсо 
ебе, или све то волео сам због тебе.{S} Фатма, ми муслимани <hi>можемо</hi> волети.</p> <p>И по 
и нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не опази, нити се сети питати је:  
ћи дубока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, јуна 1905.</p>  
плака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да  
, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долаз 
удила да се свуче и да понова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви  
сирћетом руке и ноге готово укочене.{S} Фатма се тресе, одскаче од постеље, стара је притискује 
ј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала и била је изнурена.{S} Оне помис 
</p> <p>Жене се задовољно насмејаше.{S} Фатма узвикиваше: „Слатки, слатки беј-течо!“, а он прод 
р која се бејаше подигла да их моли.{S} Фатма се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је 
ран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, избегавала га.{S} Пред в 
танују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа, обукла му се, намирисала му  
деле једна поред друге, за ђерђефом.{S} Фатма сама навезе већ две „кутице".{S} Поче трећу, па у 
 /> изишла с каквим теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржа 
 унуке.{S} У кући се сасвим утишало.{S} Фатма полази путем који јој је показала мухамеданка.{S} 
че ћу доћи теби.</p> <p>Вече, ифтар.{S} Фатма је дивно обучена, намирисала <pb n="155" /> се.{S 
коме да подижу очи кад се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на таван 
 им једну младу и врло лепу Рускињу.{S} Фатма никад дотле није била видела жену из народа који  
 тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, мада зна да јој је та 
зговорише ту једну, једносложну реч.{S} Фатма готово изгуби свест, а њена свекрва пође, посрћућ 
а нене бејаше мирна, и све невесела:{S} Фатма ми је на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што л 
су на ногама сви: кћи, синови, жена:{S} Фатма, снаха му, не устаде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир 
 у другу собу, али и тамо су ћутале:{S} Фатма није умела говорити, Мерсије није могла.</p> <p>А 
штво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фах 
 А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма би се, сине, удала: млада је, лепа је 
говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе моје, моје срце је  
рити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма, кад сам пролазио мимо вашу кућу, клецала су ми к 
вила!{S} Писну! <pb n="217" /></p> <p>— Фатма, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало вод 
ите: да сте слободне, да сте с људима.“ Фатма би је пољубила у оба образа и оба ока, али је неп 
ј својој другарици. „Сузе, сузе, сузе.“ Фатма се насмеја, а Мерсије рече:</p> <p>— Туђим сузама 
 „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чу 
ма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, з 
get="#SRP19120_N41" />, рече Мерсије, а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела д 
е престајаше весеље; слушкиње легоше, а Фатма с робињом сиђе у башту.{S} Месечина, бели се башт 
ака.</p> <p>Код ових речи Ариф пљуну, а Фатма се весело насмеја и одскакута да се преобуче, и д 
...........</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, 
> <p>Брат га вуче за капут, задржава; а Фатма, збуњена, уплашена, узе љубити свекрви скут; свек 
ранцуски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се,  
 крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух; а Фатма се подиже на лакат, па кад виде мајку, насред соф 
 као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Тејзе, ја ћу молити оца.</p> <p>Он 
олуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А Фатма, као пре, леже на софи под белим комарником, јер  
е, да се не трујеш, млад си.</p> <p>— А Фатма ? изусти он нехотице.</p> <p>— Фатма...{S} Фатма  
 узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: „Слатка суто!“ и ништа више: припи се уз њу, и о 
ије ми до снаге било, Бога ми!</p> <p>А Фатма отвори мило писмо и прелете очима преко дугуљасти 
 мој брат, старији је од мене.</p> <p>А Фатма уђе, па и не поздравивши девера седе за ђерђеф.{S 
— јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и  
сун! узвикиваше робиња весело.</p> <p>А Фатма се неисказано обрадова, али, лукава <pb n="37" /> 
S} Нека пролази неколико дана, те да га Фатма добро види.{S} Најпосле, то није европски обичај, 
емо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И  
ма да ћути.</p> <p>Јер она је видела да Фатма не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад ов 
мчад послуживаће госте, а његова слатка Фатма и њена мајка растрчаће се по кући: доливају шербе 
екаквим тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад 
сти: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд з 
шно.</p> <p>— Депеша... ено...{S} Умрла Фатма.</p> <p>Баба зајаука, мајка се онесвести, она твр 
уку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу тражи од брачног живота!{S} Она 
...</p> <p>Од тога крупног мушког гласа Фатма задрхта, па побледе и саже главу као да пребраја  
пре овога, мајка склони сина да се пита Фатма.{S} Питала ју је једна млада рођака, а она, весел 
с мушким, смем ли да кажем неком? упита Фатма.</p> <p>— Смеш <hi>само</hi> нашој другарици Ариф 
 с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња, а ја сам је учила и перс 
да је неко време у њему било.{S} А наша Фатма је ружа везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-хан 
мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама  
ротеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја вид 
љи и нене узимају земзем и мисле: „Наша Фатма не пости!” О, да, мили моји, не постим, и мени је 
дивљење пљескајући играчици.</p> <p>Кад Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обр 
 <head>XVIII</head> <p>Како се преудаде Фатма, Ариф се промени.{S} С колико је куражи говорила  
не живота.</p> <p>Кад робиња рече да је Фатма испрошена, она од изненађења не могаде доћи к себ 
е.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, полит 
Знала сам ја то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало 
љанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фатма?</p> <p>— Као свака испрошеница, сакривена.</p> < 
ма...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нурије се тако вешто правила да је весела, како  
еше овчју кожу и два ћилимчића, које је Фатма навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, св 
срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један теби.</p> <l>Кол 
ки језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се не бих бојала; али, она је Сол 
“...</p> <p>========</p> <p>Сутрадан је Фатма преседела између два велика огледала, у Нурије-ха 
ма, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те 
дну арапску <pb n="73" /> арију коју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја 
е су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући 
нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Мерсије, на 
тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вребаше прилику да јој бар стисне малу, белу, мил 
ује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кроз отшкринута врата гледа га ц 
</p> <p>Солун.</p> <p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохото 
 рече да треба да слушају лекара, да се Фатма прошета пешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се  
е, али тако имитујући Енглескињу, да се Фатма насмеја и рече:</p> <p>— Ти си као покојни Били,  
Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне утиске који ће 
 Око ти светло, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умеде помислити до то: „Па ш 
ри француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки и тој страној жени, доносећ 
алазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џема 
о је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете  
Ђули...{S} Види како ми лупа срце! рече Фатма узимајући робињину руку, а у томе, преко ограде д 
 ја се бојим...</p> <p>— За живот! рече Фатма иронично.</p> <p>— За тебе, рече Ариф очајно.</p> 
/p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, рече Фатма и поцрвене.</p> <p>- Одакле? упита њена мајка зач 
 мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и гледајући тетку.</p> <p>Сестре се н 
/p> <p>— Благо теби! бићеш срећна, рече Фатма тужно.</p> <p>Мерсије отвори једној својој другар 
м, а сад ми је као уочи задушница, рече Фатма, а Мерсије се насмеја и рече:</p> <p>— <foreign x 
> <p>— Ко с леве твој је, Мерсије, рече Фатма. — Појави се Исмаил-бејов унук; оне се подмигнуше 
ече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја... не... не могу, брањаше се Мерсије 
е.</p> <p>— Страшио је то осећање, рече Фатма</p> <p>— Верујем, рече лекар и додаде: — Непријат 
 шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>— То доцније, кад не лежите, рече доктор  
јем, па сад не могу да га пољубим, рече Фатма тобоже љутито ; али робиња је знала да се она то  
смаила.</p> <p>— Није леп ниједан, рече Фатма равнодушно.</p> <p>— Ти их не познајеш, зато тако 
асмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме. 
/p> <p>— Је ли с друговима? гласно рече Фатма, без устезања, ступајући на софу.</p> <p>Сестре с 
ревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима п 
 капији, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и два 
{S} Моја мила, слатка тејзе! узвикиваше Фатма ван себе од радости, а у собу уђе с пуно живости  
ио!...{S} То ми је био сан ... говораше Фатма испрекидано.</p> <p>— И сан ти се остварио..{S} С 
— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато 
ну главу па оде у њину собу.{S} Ту беше Фатма сама, сеђаше на постељи огрнута ћурком, и ако вру 
о јест, појавише се неколико младића, и Фатма викну и покри лице.</p> <p>— <foreign xml:lang="e 
валећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не б 
 сестре гледајући се и клатећи се.{S} И Фатма је отклањала, пети пут, онако обучена, па сад је  
ке, од пријатељице до пријатељице.{S} И Фатма је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, с 
 је гледа у стас, у врат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно 
да га је подигао Алах.</p> <p>Мерсије и Фатма готово ништа нису говориле: стиделе су се да гово 
</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не признајем.< 
ојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најређе се в 
SRP19120_N78" />; ако је женско, Емир и Фатма“:{S} Емир, потомак нашега пророка, а Фатма, најми 
, као да жали сиротог лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф 
е врати се морем, већ железницом, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача 
 С минара је објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и реч 
леска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза Мерсији, не сам 
 — Је ли то нарочито, да ме мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно чове 
ен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{ 
ћа: ко би моју мајку тамо одвео? говори Фатма и уздише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре 
.. јесам.{S} Ја њега познајем, одговори Фатма збуњено.</p> <p>Колико је бледа, још више побледе 
<ref target="#SRP19120_N76" /> одговори Фатма збуњено, употребивши „<foreign xml:lang="fr">ma c 
?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} О 
ема ништа!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч!...</p 
сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну.  
 <p>— Али ја га волим, врло тихо изусти Фатма.</p> <p>— Кога, кћери? узвикну мајка оставивши Ар 
Ајше-Садика, друга жена Мухамедова, као Фатма-Зехра, кћи њихова пророка.{S} И нене је путовала: 
 да се са синовљим гостом разговара као Фатма-Захра с очевим...{S} Боже, Боже, колико нам је ве 
тмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викну промукло : „О, не, Емир душо!{S} То ново 
{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши га изненада, близу себе, пред собом,  
не се изненадише и обрадоваше, нарочито Фатма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, он 
 прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старом, д 
 рођакама и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да ја 
...</p> <p>— Не, кћери, дођи сутра; јер Фатма тебе воли па ће пристати да пође за невиђено.</p> 
и</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме друштву не о 
 ко ти је долазио!</p> <p>— Сута! викну Фатма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута т 
> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> <p>— Не бојиш се комараца него 
<p>— Ја просто нећу то да слушам, викну Фатма и запуши уши.</p> <p>— <foreign xml:lang="en">O,  
</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А у предсобље је ушао лепи 
ла.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда рекла: ако ми се у нијету по 
ено.</p> <p>— Док ..тор! гласно узвикну Фатма, неким страним, страшним гласом, јер јој се учини 
ата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја (бис 
ј поднесе уста, пошто их напући, али их Фатма не пољуби.{S} Задовољно почеше нијете орасима.{S} 
VII</head> <p>Кад побеже из баште, Емир-Фатма се завуче под комарник несвучена.{S} Никад јој ни 
 је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> лудог Осман-беја због  
За таквога се удаде, по други пут, Емир-Фатма.</p> <p>Кад јој дође с Осман-бејом „ђердек“, кад  
 какве су њене руке, њене ноге!{S} Емир-Фатма има једнога белог гаћастог голуба, кога из скута  
 окрете леђа и опружи мишицу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с р 
е шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је 
 не устаде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>О 
зговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело кад би у њену пис 
жаћу је.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p 
.{S} И овај каик у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је дв 
ного славуја.{S} У овим тренутцима Емир-Фатма као да није <pb n="15" /> имала физичких очију и  
, па простре серџадо на коме клања Емир-Фатма, стаде на њ окренута југу и уместо кратке јутарње 
ћица се зове Зехра-Мерсије а гошћа Емир-Фатма.{S} Једна Туркиња овако их је описала. „Обе су ви 
викиваше срећна Нурије кад јој уђе Емир-Фатма у двориште. где насташе <pb n="138" /> силне враџ 
одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути 
, између два велика огледала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од м 
 кажи, трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p 
и, и да...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p> <p>— <foreign xml:la 
ја... твоја сестричина</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Мадам Аристид нисам виде 
p> <p>ваша мала срећна</p> <p> <hi>Емир-Фатма</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Драга госпођице, моја ма 
нице, оде у приземље.</p> <p>— <hi>Емир-Фатма</hi>! узвикну он нагнув се над унуку, која на јед 
SRP19120_C16"> <head>XVI</head> <p>Емир-Фатма је болесна; долазе лекари и жене бајалице, па ниш 
"SRP19120_C11"> <head>XI</head> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а  
би, кад му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венч 
претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хану 
 ижљубим.</p> <p> <hi>Е.Ф.</hi> </p> <p>Фатма затвори писмо па га даде робињи заједно са „слатк 
лопре сам те слагала Сад ... он!</p> <p>Фатма се сад није могла претварати.{S} Прво се засмеја, 
.</p> <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <fore 
ми се повратише куће и конаци...</p> <p>Фатма није ништа разумела...{S} Свекрва јој закопча гри 
оја</p> <p> <hi>Ариф-тејзе</hi>.</p> <p>Фатма пољуби писмо, па истрча из собе и пољуби нену у р 
као пијана, похита без „збогом“.</p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болесниц 
51" /> Љубим те.</p> <p>Мерсије.</p> <p>Фатма извади из завоја друго писмо, теткино.{S} Робиња  
смо виделе као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, 
анумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него икад, а ништа не рече 
ер им се срце стезало, и ледило.</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој заб 
, не оптужи своју побуњену кћер.</p> <p>Фатма сва претрну.{S} У кући њена оца да се овако говор 
 оца.{S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке 
ли“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је испрати до средње капије и загрливши је прошап 
да се посече кад сече поморанџу.</p> <p>Фатма ником није показала рану, крила ју је као нешто с 
 их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p>— Ашколсун!<ref target="#SRP191 
маћица,“ рекао.{S} Нар није луд?</p> <p>Фатма обори очи и рече:</p> <p>— Какав је мој отац, па  
S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и оде на софу, где су седеле њена  
ебу састанемо...{S} Ћути, трпи!“</p> <p>Фатма је слушала нену и изгледала је сасвим умирена.{S} 
упита бабу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу 
 А он, посрћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње 
ад рекне „Мадмоазел!“, моја мајка каже „Фатма!“, јер мисли да ја зовем Госпођицу.</p> <p>— <for 
>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Фатма“, јер то је име кћери њихова пророка.</p> </div>  
а их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те звати „Фатма", јер то је име носила кћи нашега Пророка, слобод 
 тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не сме 
где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се и пође по 
ју их да ћуте, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина  
у веома тешко, застиде се... највише од Фатме, и на њено велико изненађење, одмах се спреми да  
ко тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатме.{S} Фатма не плаче, завија се: проћи ће поред Џем 
S} После његова одласка мало поседе код Фатме, па оде.{S} Пред вече дође, али не сама, већ с је 
} Безобразан! <pb n="246" /></p> <p>Код Фатме је ноћила свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но ш 
"147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— Ако мислиш с њом,  
старих али и младих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одвај 
мом и водом.{S} Нене и родитеље послужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Иб 
ладих, које су дошле ради Фатме.{S} Али Фатме нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S 
шај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред тобом као оне девојке 
 будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухини слушкиње и робиње, али с 
дајући непрестано вратима.</p> <p>И ето Фатме, у белој турској антерији, очешљана европски.{S}  
p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни смрт моје мајке није ме више потресла од 
ече се све очешљаше и обукоше осим Емир-Фатме.{S} Гошћама ће казати да је Емир с мужем, и оне ј 
а</p> <p>од своје мале</p> <p> <hi>Емир-Фатме.</hi> </p> <p>P.{S} S.{S} Мерсије ме молила да ва 
питанице и пријатељице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>Писмо је писала дуго, прочитавала, б 
стре и верне другарице</p> <p> <hi>Емир-Фатме</hi>.</p> <p>P.{S} S.{S} Тејзино писмо ћу изгорет 
ше ми његову слику...{S} На, понеси је, Фатми, јер не верујем да је она њега могла видети.</p>  
одсмевају...</p> <p>А кад дође Мерсије, Фатми јаве; кад се састану, Фатма је загрли али не пољу 
 ораха и пружи их, као малочас Мерсије, Фатми:</p> <p>Фатма узе десни.</p> <p>— Ашколсун!<ref t 
с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико 
 јој не доведе ортака.</p> <p>Сутрадан, Фатми се донесе обележје; али пре овога, мајка склони с 
 Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како ће без Мерсије и тетке.{S} Посла робињу 
ом с гробља, на нечији последњи дах:{S} Фатми се учинило да је то дах лета, — лето издише, умир 
е обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а камо ли страшио: она је  
{S} Наједанпут се сети: окренуо је леђа Фатми.{S} Али кад погледа, ње нема...{S} Устала!{S} Заш 
та.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="42" /> њихов 
get="#SRP19120_N75" /> рече Францускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> <p>— <forei 
не одговори, већ узбуђена и љута похита Фатми.</p> <p>— Слатка тејзе! викну она радосно, па пот 
м добро, да је рана зарасла, те исприча Фатми све... „Ни Бога не волим овако,“ рече без страха  
титу или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Ф 
м иде у гроб. <pb n="225" /></p> <p>Кад Фатми бејаше најтеже, њен отац уплаши се да не умре, и  
у и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало  
вољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави умрли Ромео  
 толике жртве.</p> <p>Ариф оде и однесе Фатми „слатки поздрав“.{S} Али она удеси причање тако л 
ске жене, једне иду, друге дођу; доносе Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, прашта 
 да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: дохвати је за рамена па је избаци са софе вичући 
крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у двориште: не даде Ибрахим 
„Ариф је <hi>ариф</hi>", а Ариф враћаше Фатми пољупце, говорећи: „А, душо, јеси ли с тетком зад 
очима, загрлише је.{S} После све пођоше Фатми...{S} Она је опет била тамо у куту „на углед“; ок 
ad> <p>Кораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стека 
оке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута н 
аца.</p> <p>— Мајчице, ако да Бог да ми Фатми буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гро 
е нова душа.{S} Слушај, сине мој: ти си Фатми отац, али ти Фатме не познајеш.{S} Она је пред то 
 кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из њеног срца, и  
нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: никако нису саме.{S} Ђулренг 
 невесела, и неколико пута заусти нешто Фатми да каже, па не могаде.{S} Фатма, срећна, ништа не 
 изусти он готово спонтано и пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хт 
су боља од твоје деце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година.. 
а један, па на други, трећи, и пружи их Фатми, на длану.{S} Она узе средњи.</p> <p>— Добро!{S}  
ву светлост, не мари за месечеву.“ Емир-Фатми се учини да јој сестра завиди на срећи, па јој би 
; у обе грло као неоткинут крин, а Емир-Фатми је на грлу, мало у лево, младеж као најситније зр 
дића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, погуркују се, стежу се, уздишу, ру 
 дивном месту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солу 
="SRP19120_C10"> <head>X</head> <p>Емир-Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен 
мајка, проводила се, а за рад...</p> <p>Фатми би жао суте и свекрве, али ништа не рече.</p> <p> 
ге!</p> <p> <hi>Ариф-Алије</hi>.</p> <p>Фатми се коса на глави диже, исцепа писмо на најситније 
дне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Ца 
јка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је друкчију и не памт 
n><ref target="#SRP19120_N23" /></p> <p>Фатми дође смешно, али се не насмеја.</p> <p>— Трећи по 
у два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час  
--------</p> <p>Те вечери после вечере, Фатмин отац оде у кафану а нене и мајка похиташе у комш 
не жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле младих ве 
 <p>А у предсобље је ушао лепи беј, муж Фатмин: очи му се закрвавиле, па се склапају, коса се р 
> <head>XVII</head> <p>Кућа Осман-беја, Фатмина другог мужа, близу је Касумије.{S} Она је велик 
ng="fr">bureau</foreign>, књиге, слике, Фатмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке < 
 плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енглески и немачки језик  
_C4"> <head>IV</head> <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна врата с 
ли Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа з 
зненађења не могаде доћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж д 
} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћама и кошуљи и с јапанском ле 
тоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другарица, која зна само турски, и Мерсије.{S}  
нце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, гледајући у залив преко белих минара и ц 
урије, а сузе јој облише лице.</p> <p>И Фатмина мајка и нене заплакаше; оцу јој задрхта брада,  
е и трљају слепоочнице сирћетом.</p> <p>Фатмина нене отклањала јутарњу молитву, а родитељи јој  
.{S} Колика је била ватра док су гореле Фатмине књиге, свешчице, писма од Госпођице, нарочито р 
 Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним кора 
париских магазина, на столице донете из Фатмине собе: ниско не могоше сести због корсета; у дну 
 свету живе боје, и у бело, биле су три Фатмине учитељице, Туркиња, Гркиња и Енглескиња, и неко 
еца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јој измириса лице, наведе јој  
њу.{S} Обе се замислише.{S} Дубоке Емир-Фатмине очи приковаше се за једну тачку на зиду, где бе 
је поздрави. <hi>А. Ж.</hi></p> <p>Емир-Фатмине очи просто су сијале од радости. „Благо мени! о 
После су ове две отишле, а дошли су сви Фатмини...</p> <p>Мајка и нене ништа нису знале, јер им 
а братучеду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, же 
 спремом, даровима.{S} Лепота!{S} То су Фатмини дарови.{S} Жене су долазиле, седеле, гледале да 
страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини, одоше им на ифтар 
 наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да  
чице, да сам дао још пет, десет пута за Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи обр 
 сину; а он поче:</p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срц 
било за ове две и по године: на бегство Фатмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у с 
, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку.{S} Као  
чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи 
 собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци многе своје миле познанике, поред Ш 
нале и злураде турске жене, одлазиле су Фатминој мајци и испитивале је; а она се све више и виш 
 Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које с 
децо,“ вели стара, али то не помаже.{S} Фатмину оцу је мило кад се каже да је на тој и тој свад 
онако како ју је била очешљала Елиза за Фатмину свадбу.{S} Њена седа коса, тих дана мивена, бил 
балској тоалети, добивеној из Париза за Фатмину свадбу — да је за њене „слатке“ речи награди по 
е...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као да је то Фатма, и викн 
 а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу да је омилује ветрић, који се дизао  
без папуча, и кад виде да се загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> < 
иђоше, али не одоше у башту него у собу Фатмину.{S} Оне три нове нађоше у Фатминој библиотеци м 
дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновијој париској моди 
и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по с 
кући је постављено.{S} Она са сестром и Фатмом немирна је; ашчика отшкрине врата на кухини, пов 
д људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафо 
?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јев 
тра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с Фатмом, да је испитам.{S} Идите да се Богу молите: узел 
е тетки и рече:</p> <p>— Да изиђем... с Фатмом, тејзе?</p> <p>Тетка му се зграну:</p> <p>— О Фа 
осим те њене другарице...{S} Она леже с Фатмом у једну постељу.{S} Направљена помрчина, све као 
и у соби не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушки 
 је одмах пусти.) Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу ка 
е девојке и младе <pb n="156" /> жене с Фатмом, и почеше разговор о женама: ова има ма’муре они 
пијан...{S} Како да се опије кад више с Фатмом не може да се венча!“...</p> <p>Капију отвори Ђу 
адог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био један Џемал-беј 
ке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибрахим-беј викну:</p> <p>— Откуд ви, у ово доб 
се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске жене подносе физич 
вољи; али он није зловољан, већ луд:{S} Фатму, своју љубав, назва онако!...{S} Посрћући приђе у 
ја нова, и буни се гледајући „изложену“ Фатму, дијадему, обућу...{S} После је Мерсије одведе у  
унца ни ваздуха, заврши и закашља се, а Фатму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> 
ускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опијаше њен особито пријатан глас и њен говор, и  
 хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмејавала ју је кад год је говорила енглески 
ао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира, вређа за М 
> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S} Снага ми д 
ри, једно осећа а друго ради.{S} Али ја Фатму познајем: ако је заволела једнога, а ти јој намећ 
внодушна.</p> <p>— Тејзе, ти си сакрила Фатму, да ме мучиш.</p> <p>— Да те ја мучим!{S} Сад си  
ицу, и пошто замоли Арифу да не оставља Фатму саму, оде мртвацу.</p> <p>Али Арифа не послуша зе 
ње, тренутно јој нешто би криво, жао на Фатму, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у н 
позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изненади и рече:</p> <p>— Ашко 
сења киша.{S} То пљуштање све више баца Фатму у сањарије; жмури а не спава, у мислима гледа мор 
 <p>Од куће оде без „збогом“ и не видев Фатму.{S} На софи виде мајку и тетку и помисли: „Себичн 
да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, беј 
вадбе толико прошло; само једанпут виде Фатму, и то случајно; све неће да је узнемирује, да је  
е у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је ту послала).{S} Седели су један поред 
му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он сам леже и устаје.{S} Ал 
ри писмо непрочитано, испрати га и нађе Фатму.{S} Она бејаше у једној малој соби из дворишта.</ 
, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скор 
е њен.</p> <p>Тај дан ништа нису питале Фатму; оставиле су је да се одмори, испава.{S} Сутрадан 
..</p> <p>Кући оде пред подне, и затече Фатму....</p> <p>— Боже мој! узвикну пресрећна љубећи с 
вајући у њих песницама и ногама, ружаше Фатму.{S} Најпосле га слуге савладаше, узеше му нож па  
ебе ћемо скоро“.{S} Кад тобоже испиташе Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало 
{S} И те, веселе, развише се и замолише Фатму да им пева.{S} Она је, свирајући на клавиру, пева 
После, разговор, разговор, па испратише Фатму:{S} Нурије има нешто да каже...</p> <p>— <foreign 
жан.</p> <p>Још исто вече, они одведоше Фатму оцу.{S} Нене и мајка биле су као убијене, а претв 
" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како му се чи 
{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu</foreig 
а је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да лудују за све што је францус 
} Идем одмах! заврши узбуђено, и пољуби Фатму неколико пута, па посрћући као пијана, похита без 
>После, старотурци одоше.{S} Он потражи Фатму: од прекјуче је није видео.{S} Нема је.{S} Он оде 
а је мислио само на оно како су слагали Фатму, а после и на мастику.{S} Он треба да се опије те 
ега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже као своје дете, а да све сакрије, да прева 
трже и спонтано рече:</p> <p>— Проси ми Фатму, тејзе!</p> <p>А његова мајка диже очи к небу и р 
сина?</p> <p>Ово изненадно питање збуни Фатму.</p> <p>— Кад? рече веома тихо.</p> <p>— Кад си г 
 сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p> <p>Сви је зову „Емир“, а нене и родитељи „Ф 
о као њена енглеска учитељица, и ухвати Фатму.{S} Али Фатма, промени се.{S} Она ништа не каза М 
у зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њи 
е, кад не лежите, рече доктор гледајући Фатму.</p> <p>И док је говорно, и док је писао рецепт,  
ри, младој девојци, непрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као бе 
устив јој руку, скочи, а стара, видевши Фатму онако бледу, уплаши се да опет не добије напад, т 
о се Фатма родила.</p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од ем 
} Тако и он може бити више мастику него Фатму.{S} За неколико дана побледе, ужуте...</p> <p>— С 
 само он да не дозна!{S} Одмах би одвео Фатму од мужа.{S} Сети се да Мерсије може бити све зна; 
а камо ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њен 
дмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си ч 
им-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изго 
о жив.{S} Леп је, сећа се.{S} Погледа у Фатму и помисли: „Срећна!“ и обузе је, тренутно, некакв 
нема ко?“ вели му мајка, а он погледа у Фатму: она не диже очију с ђерђефа.{S} Дође му на њ кри 
о, и док је писао рецепт, погледао је у Фатму разголићених груди и откривене главе и осећао се  
 <p>Турске жене долазе да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, р 
ђом мајком препирао, ја сам љубила нашу Фатму.</p> <p>Он скупи обрве:</p> <p>— Ја се са својим  
вети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а о 
а син мајци рече:</p> <p>— Да дамо нашу Фатму за сина Арслан-Нури-пашина?{S} А, мајчице?{S} Арс 
ј рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох нашу Фатму.</p> <p>Жена му се лудо обрадова, а мајка пљесну  
и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајну, нисам је  
 могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p>— Каква вен 
 ногу, нарочито у танку половину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне  
ињама: „О, ви срећне жене, спасите Емир-Фатму!“ Па се прибра, устаде, дубока темена направи Енг 
т, у ону иначе живу и интелигентну Емир-Фатму, и од њеног бескрајног осмеха трзаху се. „Она ниј 
оричену, мемљиву књигу и рече:</p> <p>— Фатуш, помисли нешто. <pb n="34" /></p> <p>Она се малоп 
у је врло волела и од милости је звала „Фатуш“: болесна је, на самртној постељи, после — мртва, 
и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је 
 двадесет и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане  
нас јој дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо, дозва 
лазила, тобоже нешто тражи.{S} Најпосле Фахрије нервозно рече:</p> <p>— Кад ћемо смети рећи слу 
 није болестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Ос 
и Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml:lang="en">The hundred be 
вила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n="46" /> била обучена! 
опљу, „гостујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, 
ла наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју историју,  
ар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма нем 
— Наше жене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријућ 
оворих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су ва 
 сам такав случај видела у Скопљу, рече Фахрије, и све се засмејаше осим Мерсије: како лекар ре 
то не иде од руке.</p> <p>— Ја ћу, рече Фахрије.</p> <p>— Или Мерсије, рече Фатма.</p> <p>— Ја. 
 кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког времена, ја пратим све фемин 
..{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница с 
сећање!{S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је г 
Осман-беја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би  
и познала сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „из 
проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он  
де је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошт 
p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу теменима.</p> <p>— С 
беже у свет где људи имају душу.</p> <p>Фахрије оде Нурији.{S} Кад је Нурије виде, смрче јој се 
ређење садашњих харема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није  
p> <p>— Од неког времена, ја пратим све феминистичке листове, па видим...</p> <p>— И ја, упаде  
{S} Ја с пријатељицама један дан идем у Фенер-Башчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: м 
ите воћке пуне рода и дижу кипариси.{S} Фењер, свако вече, ја носим и идем напред пред женама д 
им старим Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно ушла је у суштину св 
, али их нису заустављали, јер су имали фењер; а они су ишли ћутом, као духови или сени умрлих, 
жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фењери светлуцају као свитци.{S} Мајка метну бели башјо 
у по мору просуте звезде.{S} То су били фењери обешени на мотке за једра.{S} Небројени каици љу 
омиле младих веселих жена, са запаљеним фењерима, кикоћући се, јер су са собом довеле „мушко“,  
 жене, пошто су се очешљале и обукле, с фењерима иду у комшилук, а свака носи бошчицу — с радом 
кира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кикот...{S} Рам 
сле ифтара прање руку и уста, па људи с фењерима иду у кафану; жене, пошто су се очешљале и обу 
И ако је месечина као дан, они пођоше с фењером, да их не би зауставио стражар држећи их за лоп 
огледа у собу, у помрчину направљену од фереџа и ћилима као уз Рамазан; светлост кроз врата пад 
а у новим ћулавима и Туркиња у отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјак 
јадисања ноката; прављење од дана ноћ с фереџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или к 
из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ диг 
 Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше з 
 „запт“ дигнут поодавно, носе обичне, а фереџу велике госпође, због одлажења у Јилдиз.</p> <p>Д 
косу, па оде те смаче с једнога прозора фереџу и отвори оба крила.{S} Споља уђе загушљив ваздух 
ају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица му ви 
е, јави јој се поклонив јој се и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац 
ате, драга госпођице.</p> <p>А он скиде фес, па ми се поклони, и ја, несвесно, климнух главом,  
црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти  
S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што  
и Жути Врскапут, као и онај други Браон Фес, као и онај трећи К—К.</p> <p>— Ко ти је тај?!{S} Т 
ла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, баци  
нац, па не зна њихове обичаје, а метнуо фес да мисле да је Турчин.{S} То у Турској врло често б 
с турским женама, странци мећу на главу фес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу прос 
ишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџ 
војничке, понекад у дервишке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А ч 
Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с вама, врло драга госп 
ипеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад до 
, бисерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне  
и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и мус 
 кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке жена у ра 
јави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске жене вриснуше; о 
вер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и фесу, и отворив вратанца, окрете им леђа и пружи мишицу 
и дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи те отвори вратаоца, па окрете леђа и опружи 
лавери, у крутим огрлицама, рединготу и фесу, отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама у 
ст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрз 
ом веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше јој канарине.</p> <p>— <forei 
пијума, који им је, кажу ове нове, дала физичка јачина мушких, људи, још се не ослобођава њина  
јој кажете: „То није за жене.“</l> <l>С физичке снаге у поносу своме</l> <l>К'о са својином пос 
а нити сам их видела нити ћу их видети: физички су мртви.</p> <p>— Ја сам Осман-беја видела, ре 
 бих...{S} Кад ми се учинило да ме нема физички, волела сам да сам изгубила свест, да то не осе 
е, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је то тако страш 
 Добиће јектику.{S} Турске жене подносе физички бол ћутке, а под теретом моралнога бола пуштају 
{S} Упустиле се у политику трошећи се и физички и морално, не мислећи да од политике и људе хва 
ире нешто у мени!“, и осетила је готово физички бол срца.</p> <p>После напада, она није могла м 
} Њој није било као мени.“ — „Кад имамо физички бол, ми мислимо никога не боли као нас; зато шт 
р-Фатма као да није <pb n="15" /> имала физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузет 
че весело по диркама, па устаде, отвори фијоку с Госпођичиним писмима, подиже заклопац са шарен 
S} Не, нећу га послати, нека га у мојој фијоци.“</p> <p>Па ипак, још исти дан, у једном необичн 
ери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је  
ислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Н 
ђе жене...{S} Ово неколико вечери, тога фиктивног драгог нема: ишчезао је, да се никад више не  
је познавао и овога госта, те му донесе филџан мастике.{S} И други пут <pb n="207" /> је тако б 
је врати... послужи је кафом: из једног филџана пију обоје... дању је облачи, кити; у вече јој  
Турци, пуше на наргилима и пију кафу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо љу 
још нешто, драга мала.{S} И ако изгледа фин, можда је из просте куће.{S} Зар би те твој отац да 
ође жао.{S} Заова јој донесе један мали фин ђерђеф (који је она од куће донела) с разапетом бел 
ћом са софама, ћошкама, терасама и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, 
с крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу, и на лавицу  
ту!“ и похита у собу на тавану, на баба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она  
д се моле Богу.{S} Фатма одлете на баба-фингу, <pb n="61" /> собу на тавану, да одатле гледа ту 
 се робиња.</p> <p>Одавде одоше на баба-фингу, да гледају небо и море, и да ћеретају, да говоре 
м простим старомодним чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако их никад није виде 
м приђоше да их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папучама наврх прстију; стара паши 
 ако су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола. 
ју хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и гр 
и мирисаше наслон где се осећао некакав фини парфим. „Изветрило је,“ рече јој трећег дана Мерси 
ад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у финим европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, ид 
кума.{S} Већина долази из радозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако з 
дотле, украшавао их, па од тога ситног, финог посла куд је уносно себе, зар мало померио памећу 
а.</p> <p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, ув 
 пакост“.{S} Најпосле је изашла на баба-финту: да је ближе небу и Богу ваљда; и отворивши врата 
олу: у свакој ствари види њу.{S} Отвори фиоку, узе једну слику: њена слика; он ју је сликао с б 
о говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљена, не беше уставе која би је  
е.{S} И ја, замисли, невероватно, купих флашу пива, донесох је у моју кућу и доведох лепу ханум 
евоа, Пола Буржеа, и друге.{S} Нађоше и Флобера, и Лотија, и насмејаше се, узвикнувши: „Гле Ази 
те га, и тим новцем створите Сиротињски фонд; и знајте да би он био толики да би издржавао све  
дмет моје љубави. (* На турском постоји фраза "слатко срце моје", зато се овде тако преводи.)</ 
израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом машном, у б 
8">Боже мој, како је лепа!{S} То је "ла франс".</note> <note xml:id="SRP19120_N109">Слатки чика 
 је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" 
>„Лепота!{S} Мушко!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{ 
!{S} По Богу, дали је Француз?!“ Ако је Француз, зар она да промени веру?...{S} О, кад би био Т 
и сестра од стрица. „Зна ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не см 
 зна, свакако изговара као странац, као Француз.{S} Мерсији он изиђе пред очи као жив.{S} Леп ј 
ри, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не  
љубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али где да нађем 
ле муслимани, нарочито млади људи.{S} У Француза абсент, у Енглеза виски, у Турака мастика.{S}  
оме народу него свим народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су ми и 
 се.{S} Оне би волеле да их описују као Французи своје јунакиње из романа.{S} Оне живе у Турско 
говоре о том непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су  
аје за недраго или за непозната човека, француска васпитаница би се зацело бунила што су је изл 
уше.{S} Да муж жену пољуби у руку!{S} А француска васпитаница Туркиња Фатма, какву већу срећу т 
 срцу и по души; њена права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од 
д жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи... каже се неваљалим женама.{S} А 
 француски и турски ; пудлице јој имају француска имена, Фаворит и Мињон, мачке турска, Мавиш и 
анке, <hi>нове</hi>, како те савремене, француске васпитанице, себе зову, види се по свакојаким 
ришћанске, европске... француски језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђаковичанка, ја се  
е, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо заљубљена а нити сам их видела нит 
сма: једно од Мерсијине мајке, друго из Француске — дошло јој преко Епаминонде...{S} Робиња оде 
еба: пред клањање, и код мртваца!“ Држи француске илустроване листове и чита само о обичајима,  
фери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће видети, а толико 
регледа их, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Правила, дикте, синтакса, стил 
н говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је ч 
<p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње моје, Фатма, душо душе 
загрлише се и почеше да се разговарају, француски.{S} Гошћа се жалила како јој је отац љут, как 
ге, ништа; него хришћанске, европске... француски језик, француске књиге.{S} Да нам је Фатма Ђа 
сле... ослободих се, и не допаде ми се: француски говори, тврдо изговара <foreign xml:lang="fr" 
} И да је неко упита како се каже „Бог“ француски, она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Франц 
..{S} Бојим се да ми се не смеју.{S} Ја француски знам, а пред њима, ја замуцкујем, и ја правим 
м ни да ли зна турски.{S} А знам да зна француски, енглески, немачки...{S} Енглескиња га васпит 
та и из романа.{S} Њој је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по свему, и по осећа 
х.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а уображава да изговара дивно — никад!{S} Ми  
а од радости.</p> <p>И мада су говориле француски, тргоше се и ућуташе, кад у собу уђоше две ро 
била је као на седмом небу: „Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући, н 
француском граду, што непрестано говоре француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задово 
а, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јој је намештај и фран 
згом.{S} Ја сам у кући учила и турски и француски; ја сам у пијано свирала као Европљанка.{S} У 
облачи турски; у кући јој је намештај и француски и турски ; пудлице јој имају француска имена, 
 код своје куће.</p> <p>Сви су говорили француски, по навици да крију и кад немају од кога.{S}  
 још зову турске жене, „она толико воли француски и говори га и кад треба и где не треба: пред  
а је турски, сад кад је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре 
— Мадам Аристид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу пр 
љанин, Француз; она слуша кад он говори француски. <pb n="148" /></p> <p>— Тејзе, ти си заборав 
и њен говор, и мишљаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била 
а чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Знаш ли ону малу Фифи?{S} Кад беше заљубљ 
 је наружили неразумни!</p> <p>Пишем ти француски, да не би разумео твој отац, ако би му писмо  
ати у пијано, знати енглески и говорити француски као Мадам.{S} Ја с таквим мужем не бих волела 
ензуку...{S} Ах, како ти лепо стоји тај француски <foreign xml:lang="fr">saut de lit</foreign>  
па се закикота.{S} И кажу да је леп тај француски језик, а како му је ружна, грдна та реч!{S} Т 
, и Швајцаркиње којима је матерњи језик француски, па Немице, Италијанке...{S} Све су у балским 
слути да нисте у љубави.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи. 
зу док се није срела са Жаном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше 
и не разви.{S} Обе су говориле с Фатмом француски, и врло тихо, а једна радознала слушкиња непр 
Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} Али ова млада и лепа турска 
писмо и аманет!{S} На писму адреса прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Ала 
“ венчање, — девојка си.“ Он је говорио француски, брзо, не муцајући, а она не скидаше скута с  
.{S} Њима је доста турски језик, и мало француски (па и то не свима).{S} Она познаје и друкчије 
ијино писмо, на зеленој хартији, писано француски...<pb n="287" /></p> <p> <hi>Мој дневник</hi> 
 га преклиње, и не говори му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој,  
а нову...{S} Поче говорити течно и лепо француски:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црна...{ 
бом говоре енглески, по новој моди, јер француски је почело поодавно бивати стара мода, обично. 
ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њо 
м; због вашег писма била сам се унела у француски „На, прочитај то писмо, без потписа.“ И ја уз 
ја њима туђа.{S} Две три пашинице знају француски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути 
џидова доба, знају турски и по коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са старо 
и, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла 
, или Ариф-тејзе.{S} У толиким модерним француским романима, она на то не наиђе.{S} Тамо све ст 
иру, по столу за писање и по полицама с француским и енглеским књигама.</p> <p>Седоше, обе у је 
погреб, и плакале су.{S} Најпосле су, у француским романима, тражиле „прво зближење” Јулијино с 
ешљале европски и назвале турску хаљину француским именом, и изговориле у друштву по коју франц 
о да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францус 
 са својима које није тако дуго видела, Францускиња с кћерима оде; турске <pb n="115" /></p> <p 
у је васпитавала још и њена гувернанта, Францускиња.{S} Кад им је дошла, њој је тада било тек п 
а се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: „<foreign xml:lang="en">Always withou 
офи је била Мадам Аристид и њене кћери, Францускиња и солунске Гркиње...{S} Лепих плавих очију  
је и текије...{S} Један женски студент, Францускиња, стално је с њим.{S} Учи, вели, исту грану  
нцускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускиња их је бунила кад год су биле саме, пред њих 
уно ироније рекоше: <hi>Кисмет</hi>.{S} Францускиња, која скроз познаје турске жене, јер година 
Ариф јој увек каже „Елиз, очи моје“.{S} Францускиња се узе разговарати с Мерсијом, а Фатму опиј 
кад је лепа.{S} Па израсла као јела.{S} Францускиња има очи којима боју не знам, као ни мору.{S 
 Мадам Ажил.{S} Говорљива, смешљива:{S} Францускиња...</p> <p>Ово ћеретање пашиницу мало разгал 
у је и надахнуле овом светом идејом:{S} Францускиња, Мадам Веран.{S} Исто као мене.{S} Не, не!{ 
нуми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ça.“ Францускиња из Туркестана.{S} Где јој лудој паде на пам 
ф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играчицу: сти 
во...</p> <p>— Енглескиња је путница, а Францускиња је жена једног инжињера у нашој Беледији... 
д хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опазивши да је Фатма немирна, рече:</p> <p 
це но остале, образованија од свих, ова Францускиња их не оговара:{S} Сафет то зна, а на њу вич 
 енглески и немачки језик и једна смеђа Францускиња, Мадмоазел Дарио, гувернанта деце некога па 
иње, толико се усхитише, да експансивна Францускиња гласно исказиваше своје дивљење пљескајући  
ом рекла за једну лепу Рускињу, а једна Францускиња се насмеја и изусти: „Тако упоређење умела  
i>нова</hi>.{S} И долазила нам је једна Францускиња, зове се Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој ј 
прошле године, доведе Мадам Макс.{S} Та Францускиња, и ако је лепа као лутка, није личила <pb n 
ајлепшу тоалету и најлепше очи имала је Францускиња, Мадам Ажил...</p> <p>Особита музика испуња 
чаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, слушајући побуњене Цариграђанке, питаше, ј 
ign><ref target="#SRP19120_N75" /> рече Францускиња Фатми пошто се све поздравише и седоше.</p> 
едно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Туркиња; у једном тренутку појави ми с 
испрва није ништа разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у св 
 је лако: она зна француски, она је као Францускиња, по свему, и по осећању, по срцу и по души; 
 она би одговорила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер веру 
а, али се уздржа због Мадам Аристид.{S} Францускињама би најнепријатније, сасвим видеше да није 
а да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S} Ф 
боже воли Енглескиње.{S} Она је луда за Францускињама.{S} Она је и Фатму и Мерсију научила да л 
азговора са странкињама, Енглескињама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на жи 
е, дубока темена направи Енглескињама и Францускињама, и изиђе...</p> <p>Кући оде пред подне, и 
ранкињама, нарочито међу Енглескињама и Францускињама, она је имала многе своје познанице.{S} Д 
смо <hi>нове</hi>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни 
ад не опи као од пољубаца оне две жене, Францускиње и Рускиње, него се отрезни, расвести и скоч 
вот...{S} Па њено друштво, људи и жене, Францускиње, она је „у свом елементу“: иста је као оне. 
</p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по нарави, по свему, од Енг 
p>— Њена кћи тек је ушла у петнаесту, а Францускиње се не удају рано као Туркиње, рече Ариф жус 
жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне н 
уштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је мат 
је у Солуну.{S} Данас Енглескиње, сутра Францускиње, прексутра Немице.{S} И девојке су се осећа 
жави, она у друштву".{S} И грде је због Францускиње. „Пофранцузила се!“ Али, голо дрво нико не  
асла не само поред Туркиње него и поред Францускиње; нене јој тумачи Коран и говори о светости  
ота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање коме каже 
Дарно, коју ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да  
стична дугуљаста, коса слова симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шарену кутију остави тетки 
вим и да вам кажем ово: „Наше учитељице Францускиње створиле нам бол.“ Ја то пишем, мада се с т 
ече Мерсије.{S} Али, Емир, зар нам наше Францускиње нису причале да то просто није ништа!{S} Ка 
акит!{S} Нека се сакрију и Енглескиње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно 
је слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине земље, а Ђу 
зијаде!{S} Она је Туркиња колико смо ми Францускиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе 
ње, то јест високу културу њине земље. „Францускиње распаљују и онако распаљену фантазију наших 
се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој за Јерменина: остала без мужа, с дец 
кла „душо“ или „јагње моје“.</p> <p>Али Францускињи ово не би смешно, јер она је сваки час са с 
ел Дарно је вечерас очара.{S} Потрчавши Францускињи — у дивној балској тоалети, добивеној из Па 
аш како ми је стајао!{S} Као овој малој Францускињи.{S} Боже, како су јој лепе очи!{S} Да види  
тка!“ проговори Ариф, и окрену поглед к Францускињи, Мадам Ажил, коју једанпут у писму помену М 
и егоисти!</p> <p>Енглескиња записиваше Францускињин говор, а Ариф и нове, врло узбуђене, са су 
Аристид.{S} Она јој је увек завидела на Францускињином друштву, и вређала је : „Где је Мадам Ар 
иња“.{S} Да се пре срела с којом другом Францускињом, она би зацело и ту заволела, и то исто ов 
гу, Емир, ако...{S} Јер ти си одрасла с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта 
у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, о 
и се од милине кад неко рече да личи па Францускињу, и поноси се „духовитошћу".{S} Она говори о 
абећи ни за тренутак.</p> <p>Кад видеше Францускињу, Фатма и Мерсије поцрвенеше, узбудише се и  
е оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пред њима слободне; Францускиња  
 што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, слатка нен 
ачки и енглески) она је волела, али као Францускињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се з 
аремима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S} И њој намењен пољубац даде Елизиној мла 
 Фатма виде ове две странкиње, нарочито Францускињу, обрадова како се није скоро; кућа јој се у 
у Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али она се изменила.{S} Оно, да пију код њ 
и у муслиманке, док се нисам заљубила у Францускињу," рече Емир.{S} И помињаху предмете своје љ 
нтама.{S} Оне су ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска играчици <pb n="77" /> пред стар 
е нове посете: једну Енглескињу и једну Францускињу.{S} Довела ми их Мадам Макс.</p> <p>— Зацел 
сим Госпођице, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} 
екад, она би тражила ту Енглескињу и ту Францускињу, нарочито Францускињу; али она се изменила. 
хамајлију поред најсветијих реликвија — француских писама, из којих јој и сад бије (као кад их  
но, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева и паркове?...{S} На Пласу де ла Конк 
ужне.{S} После су читале тужна места из француских романа:{S} Грацијелино одсецање косе, Аталин 
ма, заносећи се животом који познаје из француских романа.{S} Она је Туркиња, сентиментална, ст 
ање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва 
 писмо и прелете очима преко дугуљастих француских слова...</p> <p>Понедеоник.</p> <p>Мила Емир 
Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођ 
м терлуцима.</p> <p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави према конзерватизму, 
ела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из француског пансионата. „Она је волела Лујзу док се није 
 чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И док се Францускиња, слушајући побуњене 
 хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпитаници, пробуди се оријенталка, неискре 
 courrant</foreign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела 
мана.{S} Оне живе у Турској, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за т 
вала <hi>Лулу</hi> или <hi>Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 н 
{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама. 
за продају, учили су је свирци и песми, француском језику, и како да прави темена пред млађима  
ез имена!{S} Да је у Турској, занета за Француском мајка би те од мила звала <hi>Лулу</hi> или  
јпосле уграбише прилику, те Мерсије, на француском, ако би ко прислушкивао да не разуме, поче г 
ни.{S} Изгори га, молим те, и ако је на француском.{S} У петак ћу ти доћи с овом лепом новом и  
молитве; разговор се водно као синоћ на француском језику.{S} У почетку, сестре су биле као уби 
} Ја ћу њу научити овоме везу, она мене француском језику, рече му сестра па се засмеја, поцрве 
.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре француски.{S} М 
Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} Једнога дана дошло је више лађа, и једн 
неодољива жеља да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике дру 
њу, прави се задовољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S}  
 именом, и изговориле у друштву по коју француску реч.{S} А како се облаче! рече она, погледавш 
ешно, другима не-естетично.{S} Европске фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је к 
, грудима и глави, новомодној европској фризури, она, Европљанка, доведена је двема младицама с 
у сукњи и блузи и старомодној европској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири  
го бисера око врата, али не с европском фризуром, него расплетена, да јој у брачном животу <pb  
 xml:lang="fr">saut de lit</foreign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима. 
та, застаде се...{S} Коњи су нестрпљиво фркали и лупали новим потковицама, а дилавери, у крутим 
 репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кико 
манка ми руку задржава, меће револвер у футролу, оставља га: она верује у живот после смрти ..{ 
ум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, говори један њен слуга.</p> <p>Носе га у собу, 
опчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоочнице сирћетом.< 
им.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам ви д 
и мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво с б 
.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S}  
 Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчице?{ 
срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај горње 
е бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих удао н 
а.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозов 
} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда 
 сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја...  
pontanément!</foreign></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ја ни 
оворим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте нам  
ац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>— Прво 
жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех! 
<p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, мајчи 
ано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један крај г 
 може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не бих уд 
Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да д 
..{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} В 
лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш, а ја 
st spontanément!</foreign></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па кад ј 
племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем величала  
а кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због ч 
узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем велич 
ахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Зб 
да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружјем које сте  
А отац ти мисли да полазиш за невиђено, ха! ха! ха!...{S} Видела си га кроз кафез?...</p> <p>—  
 је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха!{S} И ја ништа не знам...{S} Оваквим мужем в 
ише жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и зак 
адишахова кћи, а моја!... а моја!...{S} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S 
 се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ево, ја сам променио прстен да те подсетим да је 
/p> <p>— Да се испита Фатмино срце ?{S} Ха! ха! ха!{S} А је ли испитивано срце Фатмине мајке, м 
итивано срце Фатмине мајке, мајчице?{S} Ха! ха! ха! — и крупним корацима пође по соби; један кр 
 је, може бити, младотурчин...</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Младотурчин!{S} Ја за младотурчина не би 
мре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће  
део...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{ 
ише лице сукњама.<pb n="39" /></p> <p>— Ха! ха! ха! насмеја се Мерсије.</p> <p>— Ти се смејеш,  
>C'est spontanément!</foreign></p> <p>— Ха! ха! ха! да сакрије лице као Арнаутка!</p> <p>— Па к 
 опази и рече:</p> <p>— Емир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, на 
ло.<pb n="149" /></p> <p>— Душо, јагње, хајде одмах гостима, обучена си.{S} Ту су и Зехра и Нес 
 за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше он потресен до суза — „Ника 
ти мене волиш, и ако ми то не кажеш.{S} Хајде, душо, да се узмемо: да свијемо гнездо за себе и  
 заклетву и није јој више муж.</p> <p>— Хајде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</ 
r">Је t'aime</foreign>“.{S} Рекао ми : „Хајде, душо, да се узмемо, да свијемо гнездо за себе и  
е купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сокак васпитава.{S} А ка 
једног ни другог, јер си врло млада.{S} Хајдемо на Родос.{S} Тамо да седимо по године, годину.{ 
у, као да јој завиди, па скочи и рече: „Хајдемо у ненину собу“.{S} Не рече: „Ала смо луде, па о 
улренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> < 
даде:{S} Ми нисмо ни биле у свађи...{S} Хајдете!...{S} Да се развијете...{S} Врућина.</p> <p>Па 
 зарасте.{S} Кад год је испере и обложи хајдучком травом, она пружи руку, с белом крпом, мужу,  
ем, ти знаш, рече Ариф, па се са свима „халали“, опрости, јер — „смртни" су.</p> <p>Фатма је ис 
с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" /></p> <p>— Оп 
имо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу,  
 у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја и 
онављаће „елиф, бе“; он сам послуживаће халвом и пилавом ђаке, пошто очитају молитву за здравље 
снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Остаде жив 
 две тешке велике капије са звекирима и халкама споља, с мандалима изнутра, у грдно висок оград 
но мртвило по споредним улицама, и лупа халке или звекира на капијама, која се с времена на вре 
с електричним звонцетом на капији поред халке и звекира, тако у њену велику собу, у салон с „ме 
ељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фатмом, Ибра 
е, у кући, у оградном зиду, у капији, у халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халку хватала је 
 се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p>Један дан дође 
вонцета.{S} Капија стара, са звекиром и халком споља, и с мандалом изнутра, а звонце.{S} Ариф и 
аправљен од снега, и уђоше, не лупајући халком на капији..</p> <p>На једној терасици окренутој  
 халки на капији... <pb n="140" /> „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кр 
 <hi>жена</hi>,</l> <l>Ствар од дрвета, хаљина од ткива.</l> <l>Од сто вам лета малолетна бива. 
ве би ми дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми п 
ote> <note xml:id="SRP19120_N71">Турска хаљина памуком напуњена.</note> <note xml:id="SRP19120_ 
 у носу је голица мирис с његове косе и хаљина, а тај мирис њој није познат, јер није ни мошус, 
</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и рече: <pb n="168" /></p> <p>— Е, да му љубиш р 
убичастој хаљини, округло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су  
ћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неизлажења и много изгубље 
миндерлук, младе, у лаким белим молским хаљинама из париских магазина, на столице донете из Фат 
е жене, на младе у новомодним европским хаљинама и на старе у старинским турским антеријама с т 
 Ја тад видех :{S} Азијатче у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неи 
 Седоше...</p> <p>Бејови су у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми ем 
педесет и једну, две године, у ловачким хаљинама, који вешаше једну мокру ловачку торбу на једа 
н младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и белом м 
 отрцаним фереџама, дечака у скерлетним хаљинама и старих просјака у сивим ритама.{S} Дерњава п 
све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>,  
еких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и укуса, с драгим камењем к 
сандуке, опшивене телећом кожом, рубље, хаљине, везује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлу 
 венчања, они узеше спремати за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан- 
бих му љубила руке, миловала бих његове хаљине.</p> <p>Нурије се сети његових ноћашњих хаљина и 
обучене као за европски бал у беле лаке хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на груди 
, те ће облачити унука: сад у грађанске хаљине, после у војничке, понекад у дервишке, купиће му 
стетично.{S} Европске фризуре, европске хаљине, а прстима!{S} Е, али ово је кућа затуцаног Турч 
ацело своје песме.{S} Обучен у европске хаљине, а на глави му фес.{S} Леп!!{S} Сад бих волела с 
сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има кућа  
 тетка!{S} Ја видим да су оне промениле хаљине, али нису душу.{S} Душа им је као у оних старих  
есен мио мртвац, она.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпу 
note> <note xml:id="SRP19120_N34">Ноћне хаљине.</note> <note xml:id="SRP19120_N35">Намене.</not 
је помогла гостима да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S 
 купује и за Бајрам јој прави врло лепе хаљине, скупоцене... „А зашто и не би, кад је толико бо 
опски а у фесу.{S} И зашто је обукао те хаљине, европске, кад мрзи Европу?{S} Он много држи на  
Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мис 
.{S} Она се брзо врати у собу, па сакри хаљине и накит: кад се врати да не види да му се облачи 
је не пали...{S} Ја старинску памет, ти хаљине.</p> <p>— Е, мој зете, боље да променимо памет,  
 Нурије ће њеној браћи за Бајрам купити хаљине и за све време Рамазана слаће ифтар Рашид-аги, ј 
сно рече:</p> <p>— Зар је тај узима као хаљине?{S} Јер, и за коња би му требало више времена.</ 
p>— Јер мој син је...</p> <p>— Променио хаљине, али памет...</p> <p>— Аллах!...</p> </div> <pb  
, мој зете, боље да променимо памет, но хаљине.{S} Ономад, у Скопљу, сретох једног мушкарца: у  
па преко другог, као да одуха прашину с хаљине... „Сестро, доста!{S} Сестро!“ буди је из заноса 
састе: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, 
 куће?{S} Ти немаш своје ја ни у избору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајк 
, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се д 
а није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се увуче под њен комарник, и утишаваш 
жели да сам увек, кад он дође, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од с 
сестра, у љубичастој свиленој европској хаљини, насмејана, весела, и обе одговарају, у пролазу, 
коју реч француски, затуцане, у турској хаљини и обући, са старомодним европским чешљањем; кћер 
{S} О, „nešto кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумен 
она скочи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говорил 
чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини, антерији, у народној обући, за кућу, <hi>терлуц 
дала, седи Емир-Фатма, у белој свиленој хаљини из Париза добивеној од младожење и драгог, шивен 
сту.</p> <p>У бледо ружичастој свиленој хаљини из Париза, превученој најскупоценијом чипком, ду 
 да никад пе треба да га дочекаш у оној хаљини у којој си га испратила.{S} Јер и ако си иста, и 
 данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју она зове <foreign xml:la 
ова легне.{S} Фатма изиђе само у ноћној хаљини, и седе према свекрви и сути.{S} Она пред свекрв 
вела Мадам Макс.{S} Плава, у љубичастој хаљини, округло изрезаној... „Хаљина јој изгледа као ка 
расејано.{S} Одвојише се.{S} Говорише о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије и 
етох једног мушкарца: у финим европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гаваз 
покривале су главу, која махрамом, која хаљином.{S} Она „новодошла“ Енглескиња прво помисли да  
 раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, мужу, деци...{S} Па песма, по св 
ору хаљине, а камо ли у избору мужа.{S} Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац.{S} Онај 
огледала се.{S} Ето то је по избору.{S} Хаљину по избору а мужа по опису!</p> <p>Данас јој дође 
 би смела!{S} Срамота те да га молиш за хаљину, а камо ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер,  
{S} Па ипак, никад ми мајка није купила хаљину а да је ја не видим, док се мени не допадне.{S}  
 /> поље зелено, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јој из чаршије до 
еле хартије...{S} Она задовољно закопча хаљину уздрхталим прстима, и притискаше у недрима нешто 
је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, 
, па је расплете, раскопча јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висо 
патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха,  
> <p>— Емир, рече јој сута, обуци другу хаљину, накити се: сад ће ти доћи муж.{S} И не заборави 
стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети се: једну белу, <fore 
у се очешљале европски и назвале турску хаљину француским именом, и изговориле у друштву по кој 
се задовољна кад је очекивала француску хаљину а ти си јој купио турску антерију.{S} Она се теб 
ршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купују — телом.{S} Нису изобличене 
S} Фатма се обукла у нову плаву свилену хаљину, коју је добила од свекрве, па отишла кроз капиџ 
се и похита да пољуби Фатми скут, ноћну хаљину сву у везу.{S} Она јој скута не даде и рече: <pb 
че бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљину, сву у везу, повади игле из комарника, па се про 
 руку, дохвата махраму, придржава горњу хаљину, пушта је напред и десно, и прича јој све као др 
је данас изишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печ 
збору хаљине, а камо ли у избору мужа? „Хаљину ти бира мајка, мужа ће ти изабрати отац,“ тако с 
 У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, њему то каза љубав, те је раскопча, нађ 
!“ говорила је она побуњена, и оставила хамајлију поред најсветијих реликвија — француских писа 
мршавим и необично белим рукама с врата хамајлију, одвојену од других, пружила је њој.{S} А она 
} А она, пошто је дошла кући, рашила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изне 
а.. спалила сам их, и пепео сам ушила У хамајлију.</p> <p>Не каза где јој је хамајлија; али, ње 
аза љубав, те је раскопча, нађе свилену хамајлицу емир-боје на њеним грудима, па је подиже, и т 
дри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен маховином као ћилимом, онде се укаже тек 
и којима се још допушта да иду у женски хамам...</p> <p>Људи се вратише у селамлик, а невесту у 
.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Ф 
S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам и — запости.{S} Те вечери тетка јој рече:</p> <p> 
овор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па добро; дај,  
на, и једну слушкињу, с бошчицом: иду у хамам...{S} Као на крилима оде кући.{S} У авлији се игр 
Ћемер-Капије, оне пођоше уз брдо, поред хамама покривених маховином као ћилимом, поред дашчара  
.{S} По махалама текије, турба, гробља, хамами и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини,  
 подне, да би дан био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и девојка 
ко док се с мајком сме купати у женском хамаму.{S} А после: „Хајде, сине, на сокак, нека те сок 
тац му паша, али деда <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и  
а се одгуши, па да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је  
а чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком 
е у једну од најлепших солунских улица, Хамидију, ишле су само мало пешке, па ушле у трамвај, н 
ањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова доба, европски образоване а не смеју с мушкима 
, гледајући је дуже, Ариф се сети описа Хамилтонова...{S} Он описиваше једну Енглескињу: „...{S 
шчу, други на Слатке Воде, трећи у Ћеат-Хане: мој син остане код куће са слугама.{S} Почех га п 
пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, 
а није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га очекује, изгледа 
јући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупање срца.{S} Све турске жене веома с 
-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p>— Мука, ханум-ефенди, мука ја, мука ја, ааа! ааа! стењаше стара 
..{S} Па се окрете жени: — Добро дошла, ханум!</p> <p>Она му брзо приђе, притисну му на руку ус 
ији рече:</p> <p>— Па то је твоја жеља, ханум, одавно: како се Фатма родила.</p> <p>— Ја познај 
фур.</p> <p>У томе робиња:</p> <p>— Па, ханум-ефенди, беј је изишао: дођоше по њега двојица, др 
. закључај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефенди?! пита она зачуђено.</p> <p>— Ова... брзо  
много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо разо 
ао црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у со 
ри, лекар рече:</p> <p>— Откуд ви овде, ханум, кад сам вас пре неки дан видео близу Касумије: б 
е као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</p> <p>— Кад 
ије кад виде да га носе.</p> <p>— Није, ханум...{S} Пијан.{S} Нацедићемо му у уста фушкију, гов 
и, њен муж рече:</p> <p>— Ја сам му се, ханум, видео са стрицем и ујаком.{S} Јуче су били у кон 
твори“ разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: маша 
се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, као пред оца, гологлава:{S} Ахмед-беј, мој брат, 
лабео си...<pb n="147" /></p> <p>— Али, ханум-тејзе, без Фатме, ја... узе он муцати.</p> <p>— А 
 вратио срећу сину.</p> <p>— Онда мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудал 
е мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе к 
</p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки 
е Фатму, Ариф изиђе и рече:</p> <p>— О, ханум-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S}  
рекиде узвикнувши узбуђено:</p> <p>— О, ханум нене, ви сте та нова, прва нова која нас изводи н 
асмеја и рече;</p> <p>— Е, да сам знао, ханум, да си долазила, ја не бих био оно учинио...{S} А 
пао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, кћери, волела да се с  
ође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросила се Фатма.</p> <p>Она ништа не умед 
фти-ефенди!</p> <p>— Па, да их венчамо, ханум-ефенди.</p> <p>И то, „турско венчање", изврши се  
ке, и рече:</p> <p>— Данас ти је добро, ханум ?</p> <p>Она то потврди главом.</p> <p>Он седе бл 
е, и тајне.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} 
ужеви, егоисти, како каже Емине-Семије- ханум...{S} О, зар нова, па тако?{S} Скини скут с главе 
била смртна, а била је опасна.</p> <p>— Ханум-ефенди, Емир-Фатма удала се за <pb n="266" /> луд 
то, и у томе дође њена сестра.</p> <p>— Ханум-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздр 
фтији он јој је изговорно ово:</p> <p>— Ханум-ефенди, своје пијанство трпели сте годинама, а си 
једна карта.<pb n="288" /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фат 
рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било срамота од оне стр 
буним, бунила сам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова< 
лица и очиташе молитву.</p> <p>— Нурије ханум, кћери, рече стара потресено, ми ти не можемо одм 
 песму и рече:</p> <p>— Збиља! је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа  
ef target="#SRP19120_N12" /> - Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и 
тито и не гледајући га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одгов 
н да ме не подсетише писмом моја сута и ханум-ефенди.{S} Њина писма су нежна увек; али јучерашњ 
а...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој ханум нени моје одлично поштовање.{S} Срдачно поздрави  
 нама бакшиш пружиће се;</l> <l> О, ако ханум има добро срце:</l> <l> Њезина кеса одрешиће се.. 
е зауставити муње и громове?{S} А Сафет ханум пристаје уз мужа и грди кћер:</p> <p>— Камо да са 
 Ариф данас виде, духовним очима, стару ханум-нену, сву у зелено, с белим башјортиом на глави;  
о.</p> <p>— Али то је смешно, рече Ариф ханум.{S} Уместо да уништавамо те застареле, луде, глуп 
ава.</p> <p>— Устав, не још...{S} Фатма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ј 
таде.<pb n="250" /></p> <p>— Емир-Фатма-ханум! викну Осман-беј гласно и оштро...</p> <p>Од тога 
е.</p> <p>— Ако се опијеш да Емир-Фатма-ханум, твоја жена од тебе остане <hi>бош</hi>.</p> <p>— 
 врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рамазан не ужути, тај  
 трипут: „Ако се опијем, нек Емир-Фатма-ханум, моја жена, од мене остане <hi>бош</hi>“</p> <p>О 
д му један пуномоћник рече: „Емир-Фатма-ханум не да ми пуномоћје: неће с тобом друго венчање!“  
 њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <p 
к векујем...</p> <p>Друга нова, Мирсаде-ханум, насмеја се и рече:</p> <p>— А кад би он вас пони 
и ове земље, рече друга, млађа, Мирсаде-ханум.{S} Ја се буним против овог срамног режима.{S} Је 
чког.</p> <p>— Право си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би  
уми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Фатма бризну у плач, изненади се, 
ле три дана опет их одазваше:{S} Рашиде-ханум је на умору.{S} Она оста сама с оцем понова, и та 
 многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се за час св 
 рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За живот! ре 
.</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима 
и да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, к 
приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb n="60" / 
дешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапск 
 ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти  
></p> <p>— Мужде! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне се заки 
ица у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по најновиј 
ет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше м 
> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је било ср 
RP19120_C4"> <head>IV</head> <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрину једна  
непрестано говоре француски.{S} Мондије-ханум започиње (и осећа се задовољна како није скоро).{ 
ранцуски, али како?{S} Као наша Мондије-ханум (не љути се, срце).{S} Овамо не нађох ни тебе ни  
 који угушује слободу?{S}" Емине-Семије-ханум воли Францускиње, то јест воли просвећеност њине  
оговара, она им ради.{S} А Емине-Семије-ханум има уза се жене и странкиње.{S} Управо, странкиње 
} Његова тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уст 
велику љубав за нешто велико.{S} Саније-ханум је сто пута рекла да Мадам Аристид никад није вол 
ом добро било“.“ И моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љ 
уче жену...{S} Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она 
цу или псетанце?!{S} Сине, сине, Нурије-ханум нам је пријатељ, па неће да нам учини зло; неће у 
бивајући се:</p> <p>— Опростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима 
ема.</p> <p>— Зар и ја да лажем, Нурије-ханум?</p> <p>— Једна лаж повлачи стотину...{S} Аман, о 
 Нурије.</p> <p>— Не вечерас то, Нурије-ханум!{S} Да могу да те опијем те да будеш весела.{S} Ј 
мир, очи моје, хајде гостима.{S} Нурије-ханум каже: смеју ти се, и, наравно, криво јој је.{S} И 
она му је слику видела.</p> <p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и 
 опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-ханум, мужде!</p> <p>— Мени сад није до Устава.</p> <p> 
во дете. <pb n="171" /></p> <p>— Нурије-ханум, рече она врло весело.{S} Последње две вечери има 
о друго...{S} Зашто нас је звала Нурије-ханум?</p> <p>Она сва пребледе: његовом муком заваравал 
села, какву је скоро није видела Нурије-ханум, а какву ју је волела, и по своме обичају мењала  
Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p> <p>Тај лепи младић сестрић је моје 
ше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Чујем...{S}  
gn>“.</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> 
та имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69" /> с њом не гов 
ебројено пута.{S} Једанпут ју је Нурије-ханум дала Фатми, а она је није смела држати у <pb n="4 
ренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-ханум уплашено, јер види да јој сестру ухватило верско  
 „Госпођо снахо, ти не можеш без Нурије-ханум, познајем.{S} Године су то, откад живите као сест 
p>— Сирота моја Емир! рече болно Нурије-ханум.</p> <p>—По сто пута сирота!прихвати њена сестра  
а везана у киту с лалама.{S} Зар Нурије-ханум и њена сестра нису добре?{S} Оставите ме, децо, с 
спођи, већ као кћи мајци.</p> <p>Нурије-ханум, један необичан тип Туркиње, црномањаста и жива,  
а, ћутећи. <pb n="184" /></p> <p>Нурије-ханум позва их на суфур, и пред њима пође посрћући.{S}  
т и неколико година, врло лепа, Фахрије-ханум, поче с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Царигр 
скиње.“ С њеног стола за писање Фахрије-ханум узе <foreign xml:lang="en">The hundred best Poems 
остујемо код пријатељица“, рече Фахрије-ханум смешећи се.</p> <p>— Само се једно бојим, опет по 
ене одвратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жен 
не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуња 
а ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Арифу.</p> <p>Пашиница се болно  
ја, него за Абдурахман-агу, али Фахрије-ханум... "</p> <p>— Абдурахман-агу ништа не би наљутило 
а сву збиљу његову,“ тако мисли Фахрије-ханум, најстарија нова, и буни се гледајући „изложену“  
рсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за  
м-ефенди, мужде! весело узвикну Фахрије-ханум поздравивши пашиницу теменима.</p> <p>— Само бих  
 доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти  
а „начелног пријатеља“. „Где је Мерсије-ханум?!“ узвикну зачуђено Фахрије-ханум, пошто намести  
на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, с гостима,“ рече једна робиња 
утила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“ — „Зар сад кад знаш ка 
тња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он промени нарав.{S} Сад се каје, знам...{S} Теб 
p>Ова веза трајала је позадуго, и Зејне-ханум, Осман-бејова снаха и жена није ни помишљала на њ 
 се спремао за извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, гро 
и љубоморан, зар се не стидиш?!“ „Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу 
оспођо снахо.{S} Кад умре сирота Назире-ханум, Халил-беј, њен муж, скочи с трећега ката.{S} Ост 
а.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удато 
вереничине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, 
p>— Зар си ми донела вруће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гор 
обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућин 
стани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S}  
ше Ђулренги и Ђулбејаз:</p> <p>— Кујчук-ханум, кључ! па изгуравши две сестре из собе, закључаше 
азу и брзо рече:</p> <p>— Где је кујчук-ханум?</p> <p>— Отишла, одговори му она а не погледа га 
— Па зар си га по слици познала, кјучук-ханум?</p> <p>А она под тим утиском, у радости, све исп 
 што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умре.</p> <p>— Па кад је толика врућина, к 
је грдно велико.</p> <p>— Сунца, кјучук-ханум, и нема, није ни изгрејавало, само онако гори, не 
иде говорећи:</p> <p>— Није луд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си 
 мучиш? вели Фатма.</p> <p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — 
и шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар само он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти с 
/p> <p>— Који те заболе највише, кјучук-ханум ?</p> <p>Она не сме рећи.</p> <p>— Кажи, око моје 
ви платна иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— М 
дужи пут, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по 
е.</p> <p>— Домали.</p> <p>— Он, кјучук-ханум!{S} Он, тако ми Пророка!{S} Тако ми земље где сам 
лаве.“ — „Плаво је море, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отвор 
о и не опази.</p> <p>— Дај руку, кјучук-ханум.</p> <p>Она пружи своју малу белу ручицу, која у  
 ти није муж, али немој да идеш, кјучук-ханум.{S} Ти имаш право по закону да се с њим понова ве 
>,<ref target="#SRP19120_N53" /> кјучук-ханум!</p> <p>— Ко је дошао?</p> <p>— <hi>Мужде</hi>!</ 
ртјоли, па Осман Егрибаџак...{S} Кјучук-ханум, зар ниси осетила да му... како му из уста заудар 
анум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Пл 
ривши књигу, слушаше...</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> 
rose blonde</foreign>“.</p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прек 
еткино.{S} Робиња рече:</p> <p>— Кјучук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо  
робиња рече:</p> <p>— Јадна моја кјучук-ханум!{S} Просише те толики паметни, а ти...</p> <p>— А 
еха, после рече:</p> <p>— Слатка кјучук-ханум, какав је ово омар данас?!{S} Јутрос рано изиђох  
, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад м 
се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi><ref target="#SRP19120_N30" />?</p> <p>— Ћути 
"45" /></p> <p>— О, добро дошла, Јасмин-ханум !{S} Али како се то смејеш : „Ка!{S} Ка!{S} Ка!“, 
мар!{S} Једва дођох.</p> <p>— Е, Јасмин-ханум, зашта те послала кјучук-ханум?</p> <p>— Ууу! ја  
 јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољу 
ном,“ рече им француски. — „Јесте, Емир-ханум; али где ће се ове наше срести са Жаном?{S} Биће  
<p>— Јесте ли га ви кадгод видели, Емир-ханум?</p> <p>— Ја... јесам.{S} Ја њега познајем, одгов 
b n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије седоше међу старе, р 
њена врата вичући:</p> <p>— Мајко, Емир-ханум умире.</p> <p>Мајка му се одмах појави, препаднут 
— Од ове свиле откаћу платно...{S} Емир-ханум, јагње, волиш ли свилену кошуљу?</p> <p>— Ништа н 
освећеност њине земље, а Ђулистан-Исмет-ханум Енглескиње, то јест високу културу њине земље. „Ф 
њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум? 
ја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум служаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћућ 
нека далека пријатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради  
е, никад се не бисте помириле:{S} Сафет-ханум ти не би ово опростила.{S} Ах, сирота жена!{S} Он 
его од некаквог тешког осећања, а Сафет-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и 
о по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плавим свиленим антеријама, и до 
балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум мајка, не би ми била Нурије-ханум сут-ана...</p>  
а је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, али не увек.{S} Некад  
цима по лицу и по рукама.</p> <p>" Ариф-ханум љуби само кога много воли; и њу небројено пута по 
пре суфура; али уместо да се нада, Ариф-ханум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „ 
<p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: 
кроз кафез.</p> <p>— Допао јој се, Ариф-ханум?</p> <p>— Много, ханум-нене.</p> <p>— Али ја бих, 
 се није развеселио.</p> <p>— Лаж, Ариф-ханум од почетка до краја.{S} Камо срећа да је знала да 
тито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф-ханум.{S} У старотурака је обичај, кад муж пије или рас 
а!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, Ариф-ханум!{S} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а  
Dieu!</foreign> то је од вас лепо, Ариф-ханум.“ И пошто јој показа руком место где ће сести и о 
/p> <p>— Као старинску муслиманку, Ариф-ханум.</p> <p>— Зашто си јој набављао европске учитељиц 
 јој био брат од тетке.{S} Ја бих, Ариф-ханум, баш волела да се она, крадом од оца, с њим саста 
м!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— А 
ић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф-ханум ми је испричала о Емирином болу...{S} Да ме питаш 
и кут њене душе, он је с њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавш 
је знала да за другога нећеш...{S} Ариф-ханум и сад не зна...{S} Знаш наши бећари:{S} Ахмед-беј 
узела, јер ти си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку  
ато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се пије разочаравао, тај није ни волео 
 се радује. <pb n="49" /></p> <p>— Ариф-ханум! узвикну робиња и отвори врата.</p> <p>— Тејзе!{S 
пија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф-ханум је и образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћ 
тивну турску жену, старотуркињу, а Ариф-ханум се намргоди и рече:</p> <p>— Лудост!...{S} То учи 
е зовеш именом које ми даде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасм 
овор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ханум кад је дошла, а како је била тужна кад је пошла!< 
не пије кафу, разговор је отпочела Ариф-ханум.{S} Била је врло весела, какву је скоро није виде 
Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф-ханум нова!...{S} Ваљда због одела ?</p> <p>— Одело јој 
 лека, они: детињарије...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па  
и ти њих ниси видео...{S} Као наша Ариф-ханум.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Мајчице, наша стара Ариф 
ма кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-ханум.</p> <p>Ариф своје госте опази кроз прозор и похи 
обично побледе.</p> <p>— Опростите Ариф-ханум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да ва 
је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а ча 
њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, пре два дана звати  
ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не оставља мужа; но кад је в 
 си казала, Мирсаде-ханум : кад би Ариф-ханум била наше среће, и она не би ћутала, рече Фахрије 
дости, а у собу уђе с пуно живости Ариф-ханум, уђе као млада жена, као девојка, и ако је прешла 
ђе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако је од свадбе толико  
</p> <p>— Колико си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренг 
p> <p>— Сви су старотурци! узвикну Ариф-ханум, готово љутито.</p> <p>— Али и поштени људи, Ариф 
о; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Аристид и њеним кћерима.{S} Фатма се изне 
А ми?!{S} А ми?!</p> <p>— Да је ту Ариф-ханум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише на 
авније одредбе из Корана...</p> <p>Ариф-ханум промени разговор, а та промена бејаше неочекивана 
бље ?{S} Зар нисте могле...</p> <p>Ариф-ханум стеже на грудима Фатмину <hi>Песму Суза</hi>, као 
а, она се неопажено повуче.</p> <p>Ариф-ханум је саслушала пашиничину историју с болом; али, ка 
не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до пола пута, кад се зби једна 
та нова, прими је лепше но мене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, с 
S} Сутрадан јој је једна од њих рекла: „Ханум, ти ниси никад толико слатка као кад си <hi>онакв 
о је обичај, ти би требала да ме зовеш „ханум-ефенди“.{S} Али ја тако не волим...{S} Ја бих вол 
рохтело се да пуши у соби где јој спава ханума, где ја почех песму... <pb n="65" /></p> <p>Пред 
ново; и кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној европској фризури 
 се причешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврд 
 и рече:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла 
 не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није направио кућу, а м 
 био, учинио се краћи; хамами се зажеле ханума (истина млађим женама и девојкама догађа се да г 
личица без наслона, ниских, и небројено ханума сасвим отворена лица, с белим муслином преко кос 
 шест малих персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сваку по 
шовитим“ намештајем, <pb n="54" /> Ариф-ханума се загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски  
томе, преко ограде долете писмо.</p> <p>Ханума скочи да бежи, а робиња, ухвативши је за сукњу,  
лом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју раскалашну игр 
авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари могу да ве 
а су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, или као да очекују неку в 
 отварали су вратаоца с кола, и пружали ханумама уместо руку мишице: оне су ослањајући се на те 
 шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној софи поплављеној  
ир-Фатминој Ариф-тејзи, па после другим ханумама за које су знале да воле Европу.{S} Кад год <p 
еска играчици <pb n="77" /> пред старим ханумама, волеле као своје гувернанте; и да нису овде о 
.{S} И ја сам с неном и мајком међу тим ханумама, и ја гледам у те лађице препуне света, па ми  
а, развеселила се пред неким непознатим ханумама, а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно  
а, те је месечина пала по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад клеч 
онила, осим коњушара, али он је окренуо ханумама леђа...{S} Она је у ово двориште ретко улазила 
ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-ефенди, с ханумама за то: да се вашем сину нађе какав рад.{S} Ја  
p> <p>Фатма оста сама:{S} Ђулренги је с ханумама код болеснице.{S} Да се потужи којој слушкињи? 
{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, истапка, ћерке им измириса, ижљуби.</p 
оћу, на кули, на месечини веселимо се с ханумама и гледамо у Вардар.{S} Како сам била радосна к 
су најбољи солунски свирачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови 
 ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни речи не проговарају, само пуше.{S} 
{S} Па се трже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се 
тма немирна, рече:</p> <p>— Махните се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} 
ређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по нашим малим гра 
а да тражимо лека овоме злу.{S} Кажите, хануме, како би било да зовемо Ибрахим-ефендију, муфтиј 
 и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте на ифтар!</p> <p>Оне се трг 
<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке 
љаном и дивљом ружом, много исцветалом, хануме, кроз гвоздену ограду, сасвим европску, опазише  
м причати своју историју.{S} Молим вас, хануме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога 
своју историју, пошто рече: „Молим вас, хануме, да ме слушате.“</p> <p>— Ја сам се удала млада; 
соким зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису спавале.{S} Стражари су  
 оде у башту с Ђулренгијом.{S} Саме су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном 
ина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озб 
 гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и из 
уше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се крадом; под 
ало, па се и унутра утиша као напољу; а хануме се разузуриле, али нису легле: онако уморне седе 
ља, на једном прашљивом кратком путу; а хануме су отварале прозор и истицале Фатмину лепу главу 
жа каквога амфитеатра, заустави кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њо 
ора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим камењем и намирисане з 
ељица) као и све младе а и њених година хануме, притрчавала је час једној час другој странкињи  
 навезла за клањање тетки и свекрви, па хануме, све три босе, с башјорти на глави, узеше клањат 
сти.{S} Најпосле се осмели и изиђе пред хануме :</p> <p>— Ви сте, хануме, заборавиле за госте н 
 моја мајка, и Саније-ханум и још многе хануме кажу да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што н 
 сухим кашљем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја ј 
а шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је уживала да засмејава Фатму; а засмеја 
 Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све сп 
риф-тејзе! рече гошћа нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у 
латка сута како лепо име има, а пакосне хануме дадоше јој надимак.{S} Па и ти, Мерсије; нисам з 
S} Хануме, оне бесне раскалашне ноћашње хануме, сад су озбиљне, горде, хануме су и жене, ни реч 
душе, од нове жене.{S} Ох, а наше старе хануме!{S} Тек почеле да живе, а старе; старе се и роди 
: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’! 
не ни у вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По ту 
ра, бесни она бивша бела робиња.{S} Али хануме се нису могле више усхићавати, ни викати, ни пље 
 нису невести род; то осећају и оне три хануме и странкиње, али ниједна не излази, да не устају 
е кућна врата и појавише се из куће три хануме, као Гркиње или Јеврејке, развијене: да дочекају 
а и пружи мишицу, а из кола изиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>,  
лас су просили, пружали руке називајући хануме лепотама, султанијама, драгим камењем, а оне су  
 отишла у пакао.“ Робиње, видевши да им хануме пуше, весело отскакуташе у кухину, те казаше то  
гостима и прима им сунцобране, дотле им хануме праве дубока темена и радосно се смеше на њихове 
мамо ново.{S} Ја сам за то.{S} Ја молим хануме, и ја молим сестру: да пробамо.</p> <p>— Али ако 
за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске, криве улице  
аже она — па се обе засмејасмо.{S} Како хануме не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S}  
ала весеља?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене по 
ог великог мангала и задимише: кад могу хануме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ ко 
 да нешто не ваља <pb n="169" /> кад су хануме онолико викнуле.{S} Пред вече се све очешљаше и  
азлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле госте: он 
слан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алије-хануме...{S} Од старе емирске арапске породице, по оцу, 
уо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она звата, окупи...{S} Тамо се нисам развила  
 младић сестрић је моје сут-ане, Нурије-хануме.{S} И ви га се може бити сећате, драга госпођице 
S} Сад силно духа вардар.{S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соб 
а како сам последњи пут била код Нурије-хануме, ја сам друга, у мени се некакав преокрет збио,  
 врата Ђулренги и рече:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајк 
 пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги, а оне потрчаше у 
 да га је родила; и своје суседе, Сафет-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за ж 
нобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која  
чи какав преокрет начинише у души Сафет-хануме и њене кћери!...</p> <p>Сутрадан, на капиџику не 
ишли у зору, а жене су спавале код Ариф-хануме.{S} Фатма је код тетке седела петнаест дана; Џем 
} Пошто је Мерсије за који дан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо 
 /></p> <p>— Од „нове“, наше старе Ариф-хануме, ја ћу да идем на Јалије брату и своме пријатељу 
 језик узео; нико им не приђе осим Ариф-хануме и Мадмозел Дарно, па и оне их не дирају, само се 
он иде за њом, да је љуби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застар 
е:</p> <p>— Кјучук-хануме, хајдете Ајше хануми, зову вас ваше госпође мајке.</p> <p>Не смедоше  
ћи га.</p> <p>— Кажите ханум-ефендији и хануми да дођу.</p> <p>Робиња не одговори ништа, и оде  
е „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој д 
де као патка, говори Ђулренги и приноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од  
ши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовц 
у, не може сам, хануме су отишле Рашиде-хануми, бејовој сестри од тетке:{S} Рашиде-ханум је на  
уми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатминој <hi>сути</hi>, то јест мајци по млеку. 
од Енглескиња.</p> <p>Ариф отиде Нурије-хануми, или, како је Туркиње зову, Мондије-хануми, Фатм 
на лице густо пече, па је одведи Нурије-хануми.{S} Он јој је као род... сестрић је жене пред чи 
 могу, нећу никад више да отидем Нурије-хануми, рече Ариф. „Oui, s'est comme ça.“ Францускиња и 
S} Како је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас приј 
 устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насмеја и рече:</p> <p>— Ил 
"> <head>VI</head> <p>Јуче јавише Сафет-хануми да ће јој данас на „јутарње расположење“ доћи је 
, врло лепа, и она се зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign 
адам Аристид се стидела да каже, а Ариф-хануми је било жао.</p> <p>Пиле су само сируп и воду уз 
 воли вас — просите је“, претио је Ариф-хануми. <pb n="251" /></p> <p>Испратише је кући на коли 
>Седоше у двоја кола, па све одоше Ариф-хануми где затекоше пуно младотуркиња и жена свих нациј 
„Који из Стамбола?“ рекох ја. — „Пашић, ханумин сестрић," каже она, па се непрестано смеје.</p> 
г на угљу: робиња принесе својим устима ханумин кажипрст, па средњи, па домали, намењујући на њ 
{S} Они су обично у соби где је Мондије-ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign>, књиге, 
итају романе, заједно седају уз Мондије-ханумин bureau и пишу или њеној учитељици или његовом д 
опет одоше у онај типичан салон Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњач 
 те опрале руке и уста и ушле у Мондије-ханумин типичан салон, попиле по кафу и попушиле по циг 
ћнике и сведоке, сестре уђоше у Мондије-Ханумин <foreign xml:lang="fr">bureau</foreign>, где за 
апатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се проме 
а!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез.</p> <p>— Доп 
 беше <pb n="136" /> опет једна Мондије-ханумина наслоњача, и посадише је.{S} Нагрну силан свет 
атеља, него од непријатеља... од Нурије-ханумина сестрића: да нам је даље слама од ватре.“ А не 
ид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <pb n="41" /> на отвор.{ 
ве му казала, само није да волим Нурије-ханумина сестрића.{S} То није смела, због мене; јер он  
ије, најпросвећеније турске жене Нурије-ханумине врснице.</p> <p>Она се загледа у Арифу, и кроз 
ак!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један, два, три,“ броје сестре гле 
на колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино белило,“ каже она — па се обе засмејасмо.{S} К 
кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми је тетка, друга мајка п 
ивена лица, нечујно, и улазиле у Нурије-ханумино двориште поред ћилима на капији разапетог на д 
Ако некога волиш.{S} Ја кад осетим Ариф-ханумино лице, и Нурије-ханумино — задрхтим, а једна ми 
ном, на једној црвеној плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, између два велика огледала, седи Е 
ор!...</p> <p>— И да говори... у Нурије-хануминој башти, миловао голуба.</p> <p>— А, из далека, 
пут.</p> <p>Данас је петак.{S} У Нурије-хануминој кући је пуно жена, старих али и младих, које  
атма врло воли најређе се виђа у Нурије-хануминој кући Ариф-ханум.{S} Дође свега трипут, и ако  
 с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући прође месец дана, и кад се појави пун ме 
ући јој ништа — кукају.</p> <p>У Нурије-хануминој кући сви су будни.{S} Клопарају нануле слушки 
p>У исто време кад и синоћ, пред Нурије-ханумином кућом стадоше затворена кола, са Арифом <pb n 
черњег позивања на молитву, пред Нурије-ханумином капијом зауставише се једна затворена кола и  
ан <pb n="211" /> пожар.{S} Пред Нурије-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капиј 
ла између два велика огледала, у Нурије-ханумином салону искићеном од горе до доле спремом, дар 
S} За овим је посадише, опет на Мондије-ханумину наслоњачу, метнуту на миндерлук према свекрви. 
 је седела, и разговарала се, на Нурије-ханумину клавиру одсвирала је две стране романсе без ре 
ео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу, више од годину дана пусту, па га задржал 
нзуку.</p> <p>Сутрадан ујутру, у Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаис 
рече: „Намените још једанпут: на кјучук-ханумину срећу.“</p> <p>— Ко с десне твој је, Емир.</p> 
{S} Око икиндије устаде, па пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те 
је ли се ханум-јенђе помирила с Мондије-ханумом?</p> <p>А гошћа се наљути, извуче се из сестрин 
 госпођа твоја мајка у љубави са Нурије-ханумом, те ти тамо идеш, много је поздрави. <hi>А. Ж.< 
мирила госпођа стрина с Мон... с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, рече она и дубоко уздахну.</p>  
 Је ли се ханум-јенђе помирила с Нурије-ханумом?</p> <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од цел 
рала...</p> <p>Да сте у љубави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} В 
дође тејзе с најстаријом новом, Фахрије-ханумом, и пошто се поразговараше насамо, дозваше у соб 
резвеном Енглескињом слагала с Ђулистан-ханумом и готово сам постала англофил.{S} И та жена нађ 
кад изиђе и кад се увуче с тетком, Ариф-ханумом и робињом Ђулренгијом у затворена кола <pb n="1 
ј долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће.{S} Кад би  
лестан?{S} Зашто тејзе не пошље Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа уда 
ук-ханум, има ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p 
 викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши младу хануму као дете, однеше је у собу и закључаше...</p> <p 
 виде једну озбиљну, отмену и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, 
, донесох је у моју кућу и доведох лепу хануму: она пиво попи, па се опи!...{S} О, певала ми је 
ми јавиш, тејзе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p>— Слатка тејз 
p>Свих седам захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у собу Фа 
загледа се у овај необични тип, Мондије-хануму.{S} Њу та жена увек може и да наљути и да ражљут 
на.{S} Ала су за то грдиле жене Мондије-хануму, рече Мерсије.</p> <p>— Па зар си га по слици по 
 у два логора: једне су уз Емине-Семије-хануму, старију жену (има и унучад), — за развијање ; д 
 мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и њене кћери, и све друге које  
меју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро јутро, Сафет-ханум!  
а не говорећи, задовољно погледа кјучук-хануму, певуши и ради, слаже у сандуке, опшивене телећо 
њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати присећајући се: 
улистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — мене.{S} Један је дошао, у име дру 
 развијање ; друге су уз Ђулистан-Исмет-хануму, младу и врло образовану, — против развијања.{S} 
е често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациозна теме 
ачно поздрави госпођу твоју мајку, Ариф-хануму, малу драгу Мерсије-хануму, госпођу Аристид и ње 
а белих као снег, насмејавши се на Ариф-хануму.{S} То је Мерсијина робиња, коју Ариф, да јој ни 
 /> једном питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или ш 
 не могу: срамота ме.{S} Да зовемо Ариф-хануму.</p> <p>— О, њу би снашло оно њено, јер он би јо 
е леже сву ноћ.{S} Ујутру посла по Ариф-хануму.{S} Све јој исприча.</p> <p>— Није, зете, луда,  
ано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође, али је дршћући прошла кроз к 
зову реформаторкама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за р 
на, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту сврати, и опет 
ту: кућа њена родитеља учини јој се као хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора  
заљуља и паде...{S} Око ње се скупи сав харем, и отац јој...</p> </div> <pb n="100" /> <div typ 
тој свадби најбогатије био обучен његов харем.{S} Али, да ли он даје сиротињи, кћи му то не зна 
дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су милела балансу 
двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову 
авиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S} Она је тобож 
 <head>IX</head> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да би Фатма ви 
с богатом оправом, а да му опет не види харем.{S} Попушта вођице и пење се уз брдо, затеже их и 
кад није оволико испољен садашњи турски харем као данас; никад није у мање особа оволико оличен 
онаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га  
вратише у селамлик, а невесту уведоше у харем две младице с једним венчањем, с оцем и мајком.{S 
место да отиду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напуни 
а њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год отац није код куће 
башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим гостима.{S 
ина.</note> <note xml:id="SRP19120_N28">Харем.</note> <note xml:id="SRP19120_N29">Романса.</not 
о им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж јој, свекар, њена 
ухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи турских богаташ 
кад она мисли да се овим почиње реформа харема...{S} Кад су, на софи, питале где је Фатма, Нури 
ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : жене траже 
овор жена о женама и буне се на уређење харема.{S} Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шонше 
доба, за оно свето и велико: ослобођење харема.{S} Истина, ја то нећу моћи сама; али са мном са 
.{S} Сад им је главно Устав; ослобођење харема споредно.{S} За ово друго спутала нас је реакциј 
 Ђулистан-Исмету, ти ниси за ослобођење харема, за развијаше, ти се кријеш од људи...{S} Немој  
 јој је: кућа, град где се осећа покрет харема, њено интернационално друштво, и њена пријатељиц 
 Али оне се варају: ми нисмо за реформу харема већ за њихово уништење.{S} Ми налазимо да је неп 
зову себе „нове“, и једне су за реформу харема, друге за његово „уништење”.</p> <p>Пошто се изг 
 вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И  
, да не гледа, на сваки начин, да уђе у хареме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме стран 
еме...{S} А стране путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водил 
, подсекавши косу...{S} Где се скупљали хареми?{S} Код мене.{S} Где су бивала весеља?{S} Код ме 
рже се као од уједа гује...{S} Зар пред харемима сме пољубити лепу девојку, и то Францускињу?{S 
аду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75 
то је она права <hi>нова</hi> у турским харемима.{S} Најчешће је замишљам у оној њеној дугачкој 
Скопље, да се међу непознатим и веселим харемима разгали.{S} Кад се отуд, после неколико месеца 
има, дружила се с цариградским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одр 
си се доста романа начитала и свашта по харемима наслушала.{S} У почетку, ја сам намеравала рад 
авних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одустадох од тога, 
 свирање и певање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ пр 
шна сумња, и љубомора, јер ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Је 
гатству истина, али с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улиц 
же много, а разум срцу ништа, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар разви 
е идеје Енглескиња, које, путујући, иду харемима и држе им предавања...</p> <p>Одавде, Ариф оде 
екрва.{S} И наједанпут, у дворишту пред харемом тушта и тама!{S} Све су развијене: развијају их 
Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао је да, по свом обичају, проведе Рамазан с 
е, оне спавају саме.{S} Ова силна ноћна харемска весеља измислили су људи, не жене, — да би бил 
 после се прскаху водом...{S} Гледајући харемска весеља годинама, жива и духовита Мадмоазел Дар 
 би било живе душе која може завирити у харемске тајне, та би душа видела да је оне не походе ч 
е!{S} Оне су јој оживљавале мртви живот харемски.{S} Оне су подстицале на рад њено велико срце. 
е обрадоваше Рамазану, ноћним поселима, харемским весељима; али младе жене, невесте у меденим м 
еском језику: „Туркиње веле да су им на харемским весељима у кући саме жене, у дворишту кокоши  
звецкају зиловима и певају...</p> <p>На харемским прозорима из авлије спуштене су завесе да људ 
веће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири велика лимуна, под прозором ње 
се одводи невеста; трећа ноћ како траје харемско весеље.{S} Месец је грдно велики, округао, црв 
е зову странкиње: позвала ју је да види харемско весеље, да га пореди с европским весељима и ба 
и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниједне живе и 
м видела праву слику солунског болесног харемског живота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цар 
ијено, као да ћу млада умрети, ваљда од харемског непријатеља, јектике, која ће ми доћи од љуба 
и...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да мртв 
иво спава, тишина: доцкан смо легле, по харемском обичају.{S} О моја песма!...{S} Разочарање... 
ења у Јилдиз.</p> <p>До средње капије у харемском дворишту, пред женском послугом наређаном с ј 
 што оне три нове из Цариграда називају харемском проказом.{S} Неколике младе жене из унутрашњо 
ичи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} Све старинско, као да смо негде далеко у Ази 
ске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Друкчије се мисли уз деф, а д 
е као сребрни „сахан“, или „тепсија“, у харему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана 
 отац, слуге, кочијаш, роб дилавер, а у харему жене: њена баба, мајка, она, слушкиња, робиња ње 
иње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико Нуријиних пријатељица.{S 
/> дошао је у госте Исмаил-Ахмед-бејову харему, из Старога Солуна у Нови Солун, од Алаџа-Имарет 
етину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— Откуда т 
ш.{S} Грехота! па узе једну кесицу пуну хартија као око писаљке увијаних.</p> <p>— Први нијет ј 
 јој га на срце као <hi>она блага</hi>, хартије... па ћу је закопчати, завити...{S} Кад ти дође 
им.</p> <p>— Е па добро; дај, Ђулренги, хартије.</p> <p>Робиња јој донесе два ружичаста табачић 
 врата, из собе се осети мирис изгореле хартије...{S} Она задовољно закопча хаљину уздрхталим п 
киња, <hi>нова</hi>.{S} Седе да исприча хартији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети 
и, отворила Мерсијино писмо, на зеленој хартији, писано француски...<pb n="287" /></p> <p> <hi> 
јој потекоше топле сузе и сливаху се на хартију, замрљаше адресу, а она то не виде...{S} После  
а Фатма се у лицу промени.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газ 
није волела нашу...</p> <p>Ариф испусти хартију.{S} То више није роман, ни стихови из Корана, в 
шта није било.{S} Арифа се била унела у хартију, заборављајући ко је писао, и да се ту њено име 
ејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочитати да треба  
то писмо, без потписа.“ И ја узех грубу хартију, па и знам и не знам, јер очи ми лете преко ред 
а пут ће, па „смртни" су...{S} У подне, Хасан-беј позва у конак мајку: дошли му гости; а она са 
ућу, где их једна стара Нишлика, рођака Хасан-бејова, по нишком обичају, кади амбром и прска ђу 
лику гробне плоче, и на њему лежи бивша Хасан-бејова бела робиња, бледа и лепа, упирући очи у ц 
 и ујаком.{S} Јуче су били у конаку код Хасан-беја, договарали се...{S} Дадоше ми његову слику. 
ери волим Сафетину кћер.</p> <p>Кад оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p>  
екају <hi>јенђе</hi>.{S} У кући-Ибрахим Хасан-бејовој, и ако се сву ноћ није спавало, настала ј 
е прилика.</p> <p>— Немој ти тамо нешто Хасан-беју, да он не викне.</p> <p>Ариф плану: <pb n="9 
ене.</p> <p>Ханум-нени љубим скут, зету Хасан-беју правим темена, сестру Сафет грлим, сестричин 
а: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, робиња и све слушкиње.</p 
ang="fr">O, mon Dieu</foreign>, Ибрахим-Хасан-беј, дође свети <pb n="117" /> дан!{S} Ја сам наш 
оковим одобрењем, ја сам дошла, Ибрахим-Хасан-беј, да просим твоју кћер Емир Фатму за Арслан-Ну 
та, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испитуј, ни кога к 
 писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан-беј рече да треба да слушају лекара, да се Фатма  
ше и та два дана, сврши се мај; Ибрахим-Хасан-бејов харем врати се у Стари Солун.{S} Кола су ми 
ј род да се с њом опрости...{S} Ибрахим-Хасан-беј и сад нема суза, али није дигао главу као кад 
лун још пре двадесет година.{S} Ибрахим-Хасан-бејов харем <pb n="3" /> дошао је у госте Исмаил- 
каше се, и опет се изгрлише.{S} Ибрахим-Хасан-беј узвикује весело: „Охо!{S} Машалла'!“ А Фатма: 
ручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи испросила, венчала, он н 
рече Ариф, и сети се мужа: њега Ибрахим-Хасан-беј воли.</p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, 
</p> <p>Дође Ђулренги и рече да Ибрахим-Хасан-беј<pb n="271" /> зове Фатму, не може сам, хануме 
е.{S} Стадоше у два реда: мајка Ибрахим-Хасан-бејова, Ибрахим)-Хасан-беј, његова жена и кћи, ро 
и ово је кућа затуцаног Турчина Ибрахим-Хасан-беја.{S} На велико изненађење свих, Сафет-ханум с 
ар, муж, „севап је“.</p> <p>Код Ибрахим-Хасан-беја сви су весели, нарочито домаћин, <pb n="205" 
 њега лију бели млазеви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, 
оведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и ону Енглескињу.{S}  
 пустише ни у двориште: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а 
ужене ...</p> <p>Она понова оде Ибрахим-Хасан-бејовима.{S} Кад је видеше, оне се изненадише и о 
о памуком, без душе, својина је Ибрахим-Хасан-бејева, а ово, од крви и меса, с душом, својина ј 
 видела Њега.{S} Јер да ми није Ибрахим-Хасан-беј отац, не би ми био Исмаил-Ахмед-беј стриц, и  
а се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да живи од туђе  
нас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије, Фатма још мисли на непоз 
 од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека ч 
..</p> <p>— И о богатству, рече Ибрахим-Хасан-беј поносито.</p> <p>Бог је богат, сине, рече њег 
куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров куд је пало семе од  
таша поређане у дугачак ред дуж Ибрахим-Хасан-бејове куће и ограде, и још даље, далеко, позлаћу 
нам и посредник... између нас и Ибрахим-Хасан-беја.{S} Аман!{S} Кажите му да ја нисам знала да  
а сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коње с богатом оправом, а да  
 свадби, о богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. <pb n="122" /></p> <p>Док је  
.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не гледа, и ако му се врте као  
 била у овој кући, да нисам кћи Ибрахим-Хасан-бејова, не бих видела Њега.{S} Јер да ми није Ибр 
 него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Хасан-бејовој, играла се с његовом јединицом!...</p> <p 
само једна, да не би пало у очи Ибрахим-Хасан-беју.{S} Увек су долазиле пешице, и с бејом су се 
 је дошао тај и тај ага или беј Ибрахим-Хасан-беју, па он није у конаку, а она одмах устаје, ка 
, уши да заглухну: пред капијом Ибрахим-Хасан-бејова харема заустављали су се богати екипажи ту 
ад.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј не зна где му је кћи.{S} Једни говоре да је у 
звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види 
 није било као њој.{S} Да нешто Ибрахим-Хасан беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови 
ала је Мерсије...</p> <p>Јутрос Ибрахим-Хасан-беју дође из Европе, из Париза, писмо и аманет!{S 
Солун, да, по уговору, остане у Ибрахим-Хасан-бејовој кући док му се кћи не уда...{S} Према њој 
е у башту, пробушише зид између Ибрахим-Хасан-бејова и Нурије-ханумина дворишта; метнуше око <p 
RP19120_C9"> <head>IX</head> <p>Ибрахим-Хасан-бејов харем не врати се морем, већ железницом, да 
че у европским хаљинама.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј узе се смејати с неизказаним задовољством и к 
ина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хасан беј га дочека с много поштовања, као велико свешт 
куће за дан, већ за век.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беј ништа не рече, само брзо устаде и оде.{S} Мал 
ао кад је отварао писмо.</p> <p>Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета</p> <p>Солун.</p> <p>Да 
 прво француски, после турски: „Ибрахим-Хасан-беју, близу Алаџа-Имарета“...{S} И он познаде рук 
рва са снахама и унукама, мајка Ибрахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који с 
Фатми <pb n="89" /> дарове као да ће па хаџилук, праштају се са свима: на пут ће, па „смртни" с 
ли за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у каквој сам се средини родила и одрас 
 јуче се обукла и закитила.</p> <p>— Е, хвала Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Бог 
ла, ја не бих био оно учинио...{S} Али, хвала Богу, све је добро.</p> <p>— С Алаховим допуштење 
рече:</p> <p>— Госпођа мајка бежи!..{S} Хвала ти, суто!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, ч 
 исповедник, и пуномоћник, и сведок.{S} Хвала вам.{S} За Божју љубав, будите нам и посредник... 
сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема нових, све су старе, 
ац тужи мога сина...{S} Суд му досуди — хвала му!... — уместо смртне казне или вечите робије —  
Богу! вели њена мајка радосно.</p> <p>— Хвала Богу! каже и нене и наставља:{S} То је младост, г 
ђе жене: „Па лепо, отерао је, нека, има хвала Богу она коме да се врати.{S} Кад је отерао пашин 
нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, живи.“ Она се трже: сви њени ту су, а њој се ипа 
е ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а била је опасна.</p>  
и само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страс 
рока.</note> <note xml:id="SRP19120_N5">Хвала Богу.</note> <note xml:id="SRP19120_N6">Баба.</no 
Мој пријатељу, усрећила си ми јединицу —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна  
 питала „како сте“, да није одговорила „хвала, добро сам“, ја бих мислила да је нема.{S} И нико 
дној европској фризури, одговори да је „хвала Богу“ здрав, она рашири десну руку на прсима, пог 
 је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта  
а се Ариф умири и развесели кад год јој хвале пријатељицу.</p> <p>— Мадам Аристид је дивна!{S}  
пет дођоше и одмах почеше о Осман-беју, хвалећи га, говорећи о његовој лепоти; и Фатма опет реч 
ад нису у љубави.{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; д 
"19" /> од мужа, јер му је дошла млада: хвали се родом, поноси се богатством. „Бог је богат, де 
и не слути да нису у љубави; моја мајка хвали суту као пре.{S} Откад не говоре, а нигде се још  
{S} Ни слутила није да хвалећи њу, себе хвали; да волећи њену децу, њу воли; да лудујући за њом 
простила.{S} Ах, сирота жена!{S} Она се хвали, поноси!{S} Знаш да нам жене причају како се хвал 
у —хвала ти!“ Тад иде у комшилук, па се хвали као ниједна мајка: „Зет ми још није у кафану отиш 
си!{S} Знаш да нам жене причају како се хвали?</p> <p>Нурију обузе једно тешко осећање, нешто к 
есрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет н 
еће пустити да проведу мај на Јалијама; хвалила се <hi>неном</hi>; говорила је како њена мајка  
ог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису у љубави.{S} 
ануми наша Фатма се много допала, па је хвалила синовцу.{S} Ја видех момка, мајчице, и с њим се 
о из Европе, јер његова тетка толико је хвалила, толико му причала о њој, да је он познаје боље 
оволика срамота!{S} Кад се сети како се хвалила, дође јој у земљу да пропадне.{S} И зар се не н 
 те код једне наше помињала, и много те хвалила, те ова и не слути да нисте у љубави.{S} Ја ти  
испитивале је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића и бог 
pb n="117" /> дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, муш 
рина је љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо ње 
а ме!{S} Како ћу у свет, несрећнице?{S} Хвалио сам се свету ћерком, добром и паметном, због чег 
рално, не мислећи да од политике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просв 
 Махните се, хануме, политике.{S} Од ње хвата вртоглавица и људе.{S} Гледајте ви да радите за с 
 а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Оне се погледаше 
емо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж не воли 
ада скочи, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завла 
лази.{S} Тамо још по старински: комшије хватају (у неваљалству) комшике, па кад коју ухвате, за 
те лепоте, па сам се припијала уз њега, хватала га за руку као дете мајку, затварала сам очи, д 
 на капији... <pb n="140" /> „Ову халку хватала је њена рука!“... у кипарису над вашим кровом,  
на жена наслањала, и који је мирисао на хелиотроп...{S} Кад би после овога изишла пред матер и  
S} Измешали су се парфими од љубичице и хелиотроп с ливантама од јасмина и јоргована.{S} Па су  
ио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољубља изг 
зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат?</p> <p>— 
 осећа грдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси л 
ри, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, луд,  
 кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пут, л 
ром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Ф 
јде, кћери, говори пашиница, и опет:{S} Хи, хи, хи!</p> <p>Она мисли да јој је син као други пу 
.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура код Фатм 
секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи, хи хи!“ — некако тако заплака.{S} Нурије је угура к 
 <p>— Мајчице, ја ћу да позовем женског Хилми-пашу, нека испита Фатму.</p> <p>Мати му се изнена 
оме с тобом да говорим.</p> <p>— Женски Хилми-паша, ха! ха! ха!</p> <p>— Ми ћемо вас оним оружј 
; а он њу како ти није назвао: и женски Хилми-паша, и бунтовница, и како би њу требало, заједно 
 нежно.{S} Пакосне хануме кажу: „Женски Хилми-Паша.{S} Он изводи реформу у држави, она у друштв 
форматоркама, као овде вашу Ариф-хануму Хилми-пашом.{S} Али оне се варају: ми нисмо за реформу  
мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огроман рад.{S} Сад им је главно Уст 
 разговоре, „лече“.{S} Тетка јој наводи хиљаде примера овакве несреће; а она говори : „Не, то н 
ама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером и драгим кам 
одара, а он тера и даље, да сав свет по хиљадити пут види Ибрахим-Хасан-бејова дивна кола и коњ 
лџини, она се усхитила како није скоро; хиљаду успомена навалише на њу: види своју тетку дубоко 
као?{S} Ко те бранио од рђавих уста?{S} Хиљаду пријатеља, један истински: ти си од пријатеља за 
<p>А сад, врло драга госпођице, примите хиљаду пољубаца</p> <p>од своје мале</p> <p> <hi>Емир-Ф 
а и богатства, остало само једна кућа и хиљаду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени  
 могла.{S} Подмитих кадије... с кућом и хиљаду лира...{S} Одредише му Солун...{S} Кад се спреми 
тница или ће да живи у Солуну.{S} Прими хиљаду пољубаца од своје сестре и верне другарице</p> < 
 буде боље, ја ћу послати Минире-кадуни хиљаду гроша, рече мајци.</p> <p>А она, познајући сина, 
џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у злату, и то посла једној сиротој удовици 
њој би боље, а он помисли: „Не, не могу хиљаду гроша... имао сам много трошка, због болести.“ И 
ред ће Емине-Семије, па за њом Ђулистан-Хисмет, па за овом ја, па за мном ви: да обарамо, да ру 
</hi>, нежна; <hi>Сафи</hi>, чиста: <hi>Хисмет</hi>, поштена; <hi>Ћулистан</hi>, ружичњак...{S} 
око, идући за Емине-Семијом и 'Ђулистан-Хисметом као верни за Пророком, испустила сам, и ја нем 
S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђулистан-Хисмету, Фатма-Фахреназу, Ниђар-хануму, још неке и — ме 
ли то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која још уме да направи онако грациоз 
S} Све турске жене веома су нервозне, и хистеричне...{S} А нестајање, ишчезавање, то је синкопа 
одирнути руком њену срећну руку, или, у хитњи, дотаћи се телом њеног срећног тела...{S} Како су 
рном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије ц 
 не могах; а кад он дође, мени се учини хладан, па ми би теже но од болести.{S} И први пут, увр 
ући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хладан пешкир на главу, поседе мало, па изиђе...{S} Оти 
ију, нему, с робињама крај себе које је хладе грдно великим лепезама.{S} Да се удаје за недраго 
, да мисле...</p> <p>Поред Фатме стоје, хладећи је лепезама, Зехра, једна Фатмина другарица, ко 
е у буџаку, стоји котлић с водом где се хлади ракија...{S} А турске жене, које немају ашчике, д 
угачким белим гаћама, раздрљена, седи и хлади се једном грдно великом јапанском лепезом, она се 
е гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, откопчавајући струкове и антери 
ве.{S}" На једној свадби у Серезу, она, хладна и озбиљна, није се могла уздржати од гласног иск 
 Боже!“, па му се поче молити топло она хладна, усрдно, како никад — за живот!{S} И учини јој с 
{S} Као луд!{S} Рука му је била као лед хладна, те му се учини као да њу мртву љуби...{S} Као д 
ред ње и узе је за руку.{S} Рука јој је хладна као лед, њени укочени прсти притиснуше његов топ 
ама, без мајке, у туђини.{S} Ох, ово је хладна туђина! ..{S} Та не дође ни да ме обиђе, а камо  
29" /> азиски, <pb n="20" /> она остаје хладна; кад одјекне каква европска арија, она добија кр 
ао убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово љута на њу.{S} Али још за и 
убац у уста биће од Енглескиње.{S} Оне, хладне, слободно се љубе...</p> <p>„Трећи пољубац од <h 
>, старе су плакале а младе су остајале хладне.{S} Дим се дизао од дувана, али се није задржава 
епрестано трљајући Фатму и мењајући јој хладне крпе; а девојче трчи као без душе да послуша мат 
ове и Мерсије.{S} Све потрчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром 
?</p> <p>— Ништа не волим, одговори она хладно, а Осману сукну пламен уз лице, и помисли: „Кака 
т оним, омилова децу механично и готово хладно; она то осетише, па га оставише, спремна да запл 
 на Фатминој преудаји.{S} Прими је врло хладно, не говорећи с њом француски као други пут.{S} А 
тму и Мерсију од тога сухог кашља обузе хладноћа.</p> <p>Опет поче Фахрије:</p> <p>— Од неког в 
иле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној загушљивој <pb n="201" /> атмосфе 
Била сам се сва најежила, и осећала сам хладноћу као пред грозницу, и била сам толико слаба: да 
епа турска жена прављаше се као да њену хладноћу не опажа, те весело рече:</p> <p>— Нурије-хану 
аше уплашено и врло нежно, па јој метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако луп 
 су: хануме одоше на друго посело.{S} У хладу су, под једном старом кривом смоквом.{S} На тешко 
но и пођоше за њом јенђама.{S} А робиње хлађаху кјучук-хануму лепезама.{S} Ђулренги узе јецати  
ирна; а свекрва јој сеђаше више главе и хлађаше је лепезом.{S} Напољу је била несносна јулска в 
минулој години.{S} Уз Рамазан, дању, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа 
дева, јер ја не умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем са 
S} Зејнеб-кадун!...{S} За ручак: сира и хлеба, ко може да једе, ко не пости; а за ифтар: сва он 
 милост од Господа, као просјакиња кору хлеба од богаташа, па зажмури, нихајући се као дервиш у 
и мужа?</p> <p>— Ариф-тејзе.</p> <p>— О-хо!{S} Ти мислиш мене да превариш.{S} Кад воли мужа, за 
жена,“ говори, а у томе се зачује његов ход.</p> <p>— Ето га! узвикне Фатма радосно и скочи: кр 
 свитање, по танком сухом снегу зачу се ход, и мало па тупо одјекну звекир на капији. „Он!“ узв 
олитву.{S} И девојке наједанпут убрзаше ход, и ако су осетиле неисказану немоћ у ногама, и дах. 
ијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећ 
 је брзо, као да ће кући, па тек успори ход: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по х 
 је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовала.{S}  
ује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онде фење 
је ока склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу  
мокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на врх смо 
нца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обу 
на права отаџбина је Француска, мисли и хода по соби нервозно, смејући се од радости што ће на  
је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на колена а главу у  
о ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати по соби.</p> <p>— Иди, тејзе, моли мога оца за в 
е личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне друкчије седе, оне се друкчије смеју, оне дру 
е даде бакшиш кафеџији и одмах пође, не ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, д 
ске девојке...{S} Он истина живи, дише, ходи, говори, воли...{S} О, само још да не воли!{S} Ја, 
ља изгледао јој је млак кад говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераме 
 мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начин 
горим.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!</l> <l>Нек се смешају ватре пламене:</l> <l>Да ни 
 их и скреће у попречне улице, тера све ходом поред кућа са софама, терасама и <hi>кафезима</hi 
ма је свекрва са сестром; остала пођоше ходом, и застајкиваху, јер не могаху даље од силног све 
обиње, и њине мајке, иду, миле...{S} Ни ходом не наличе: мајке иду с прстима у прсте.<pb n="116 
 говори, кад ходи.{S} У његову говору и ходу није се видео темпераменат, ни енергија, него оно  
залетај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би вид 
лака, и наједанпут ућута...{S} Господин Хок дође кући у три дана једанпут, а он није Турчин нег 
редове људи, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама 
м сном, и одвезоше се близу мора, у <hi>Хотел д'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по  
ове; па скренуше поред Олимпос-Паласа и Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чарш 
је ли у <hi>Олимпос-Паласу</hi> или <hi>Хотелу д' Англетер</hi>, осећа ли да она на њега мисли, 
 с момком не познаје, али ипак пита се, хоће ли тога и тога.{S} Грехота је дати девојку док не  
туркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један 
ао полудео, преко старе кадуне пита је: хоће ли га кад му умре брат... да му буде жена.{S} Она  
е, он ју је питао каменчићем у капиџик: хоће ли доћи, она му није одговорила, каменчићем, ничим 
естре пребледе, па скачу и згледају се; хоће да ослушну, па се трзају: крију нешто од ње ..{S}  
апија отвори, она потрча, гурну средњу; хоће да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско  
да опростите...{S} Силан господар...{S} Хоће да ме уништи...{S} Да не да Бог да је знате, ааа!  
, његова мајка.{S} Он јој не отвори.{S} Хоће да је сам.{S} Види себе, дечка здрава али увек нез 
?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела 
-нене, умало ме Емир не удави.</p> <p>— Хоће?!{S} И ако момка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} За 
његовој лепоти; и Фатма опет рече да га хоће, да се за другога никад не би удала.{S} Нене и мај 
е; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за клавир, и по 
</p> <p>Стара се уплаши.</p> <p>— О, да хоће да се сване, да ми зовеш тејзе!</p> <p>Нене се обр 
#SRP19120_N21" />.{S} Она је мислила да хоће да свира; али, он диже очи, погледа у њу, и кад им 
 је с пута.</p> <p>Она устаде и рече да хоће да сврати Мејрем-хануми, а Сафет се ђаволски насме 
ст..{S} Али наједанпут, њој се учини да хоће да се онесвести, те затвори очи и повуче на лице б 
е ишла јасна крв, и окреташе се, као да хоће да се прибере где је.{S} Крај њега, с десне стране 
жена, и инстинктивно склопи очи, као да хоће да их одмори, да их спреми за светлост с те слике, 
ваницу, и она јој се учини ниска као да хоће да јој падне на главу, те осети ону своју познату  
а пара, а небо поче да се спушта као да хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Б 
а коју све крију на дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити ма 
оје ништа не говоре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он пој 
Сад може да се узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} 
 n="56" /> жао на Арифу, помисли да она хоће да уда Фатму за другога, те понова поче да је дира 
нка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пла 
па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савладам па чак се и нас 
бави.{S} Овако, да јој пише, да је пита хоће ли да му буде љубазница, кад да се састају, и где? 
 па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена које  
вропи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је  
јаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголић 
дједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе за  
 друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стане, рече Фахрије.</p> <p>А Францускиња, опаз 
а како је љут, и љубоморан!{S} Жена кад хоће да иде у комшилук, пита га: „Имам ли допуст, беј-е 
</p> <p>Фатма је увек постила, па и сад хоће, а свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да 
војке и не помишљају на спавање.{S} Оне хоће да седе сву ноћ, по турски, и да спавају до подне. 
 Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто  
ка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радознало, не сл 
ече:</p> <p>— Још један нијет, да видим хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</ 
су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај  
! грохотом се он насмеја, као да смехом хоће да дозове мајку и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> < 
ва тетка прича му да Емине-Семије-ханум хоће да се развијемо, он то одобрава и на сва уста грди 
ла шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договори с братом и пријатељем. <pb n="118"  
, седели су до зоре.{S} И женске!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио 
сестром," завршава задовољно.</p> <p>Он хоће свадбу по старински, од млада месеца до пуна.{S} А 
> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> <p>— Али, 
шта не значе.{S} Полако, кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ног 
ј падне махрама, он јој је дохвати; ако хоће да обуче ћурак, он јој га придржи.{S} Она се овоме 
обала, она је могла да је стегне колико хоће, после јој се учинило да нема леве руке, па доње в 
 док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо то: к 
} О, све те нове!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од гл 
те, без књиге, с иглом и концем, питају хоће ли ..{S} Па зар да се не питају фине, с три књиге, 
, путнице, похиташе, јер оне кад путују хоће све да виде, „за то путују“.{S} И Ариф изиђе с њим 
 ли да је било венчање: да питамо Фатму хоће ли...{S} Ја ћу је питати.{S} Да испитамо њено срце 
ку и нене и рекоше:</p> <p>— Ми, богме, хоћемо свадбу?</p> <p>— Какву свадбу? рекоше ове у једа 
ма ли одговор за моју кјучук хануму?{S} Хоћемо у хамам, па морам да се журим.</p> <p>— Е па доб 
е, нису испитивана, али и ми смо питане хоћемо ли, и ако смо знале само за Коран.{S} Ову свету  
о те застареле, луде, глупе обичаје, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао  
, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пр 
је обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види,  
лико много да су вам закрчили улице.{S} Хоћете ли — рече ми — да о овоме вашим женама, овде, на 
:</p> <p>— Миришу ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</ 
{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „узим 
е пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете реч, ја вам је дајем, и ја мислим да... одржаћу  
ичу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћете, мој муж довешће вам Осман-бејове другове..{S} К 
 извршење злочина: „Зејне-ханум, јагње, хоћеш ли да спавамо?“, она се стреса, грози, у срцу осе 
си јој га и дала.{S} Ариф-ханум, кћери, хоћеш ли да ти испричам једну приповетку коју сам чула  
 и кроз смех говораше: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></ 
 свеће (свеће сам обећала текијама).{S} Хоћеш <pb n="267" /> ли да ти продам ону своју белензук 
 поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ умеша се мајк 
а ме.</p> <p>— Код простих све боље.{S} Хоћеш да ти закопчам белензуку...{S} Ах, како ти лепо с 
p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш ли, беј, да је видиш?</p> <p>— После, онако, случ 
— Фатма, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p> <p>Камо срећа да сања!{S} Нап 
 свекрва јој забринуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро 
, јер ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p 
пуштеница Осман-бејова, и можеш за кога хоћеш.</p> <p>— Да ме није пустио, отерао, ја бих се уб 
окак, нека те сокак васпитава.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш :  
у већ по срцу, испунила, а ти ради како хоћеш.</p> <p>То рекавши, устаде с дивана и пође из соб 
лазим лудости, али и мудрости.{S} Пошто хоћеш кћер да удајеш, не залетај се : притегни ату дизг 
што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убијем; муслиманка ми руку задржава, меће ре 
{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по причању и из књига 
орим Нурији"?{S} Сад само: добро, лепо, хоћу.{S} Она мужу највише угађа и потчињава се зато што 
36" /> кад једном рече: „Госпођо снахо, хоћу да се женим — тражите ми девојку“.{S} Поред тога ш 
 жене?</p> <p>— Оставите ме, молим вас, хоћу да пишем другу, рече, па затвори врата.</p> <p>Оне 
а једва отвори уста и рече: „Не могу... хоћу да се повредим...{S} Сутра.“ Сутрадан је извадила  
куће је, богат је, учен је, и она каже: хоћу.{S} Зар кад купује хаљину она је купује по опису:  
а рођака, а она, весела и срећна, рече: хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац 
p>— Нурије-ханум, кћери, дођи сутра.{S} Хоћу да говорим са сином и снахом с Јалија.</p> <p>И Ну 
жем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет не да, те ја уочи сваког петка: „З 
и.{S} И лагала сам га..{S} Ако кажем да хоћу рођаци, не да; ако кажем да хоћу другарици, опет н 
о кукавица...{S} Не, ја бежати нећу; ја хоћу да се борим као мушко с невољом, са својом несрећо 
звикну он одлучно.</p> <p>— Отац!{S} Ја хоћу, рече, а у њеном женском гласу понова се осети муш 
е саучешћа или љубави?{S} Љубави.{S} Ја хоћу у то тврдо да верујем да бих умрла срећна.</p> <p> 
жале; ми се волимо.{S} Ја сам крива, па хоћу да се казним, хоћу с тобом у свет који познајем по 
а сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово зна 
S} Грехота је дати девојку док не рече „хоћу“, то је тако у нашем закону; а у њему се ништа ниј 
четак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „елиф, бе,“<ref target="#SRP19120_N103 
p>Он је зачуђено погледа.</p> <p>— Пију хоџе, пију имами, пију дервиши.{S} Знаш ли, сине, како  
 накриво, седе, нихају се, изговарају с хоџом, једном старом Туркињом, тихо, монотоно и фанатич 
арости уништио.{S} Али ова кућа била је храм, где су гореле свеће, моја љубав, и измирна, моје. 
> <p>— Бром, етар, млака купатила, лака храна и на првом месту за неки дан — мир.</p> <p>Па се  
у доћи па ћу вам показати.{S} Увек лака храна, да пази на стомак.{S} А сад, на првом месту — ми 
ала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књиге.{S} Она би њег 
 дала!{S} И сад ми даје новаца, хаљина, храни мене, моју мајку и моју жену.{S} Она ми пружи лир 
раван онај с оним од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не  
 да пијем, да сам протеран, да ме тетка храни као инвалида.{S} Кажите њену оцу и њој: да ништа  
га белог гаћастог голуба, кога из скута храни, па као тога голуба крила, такве су њене руке.{S} 
!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем радити, зарађивати х 
гао радити он, радила бих ја, па бих га хранила.“ (Он поцрвене и обори очи.) „Али он ће радити: 
/p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве руке и ног 
тила није да јој је син као заклан, као храст оборен секиром.</p> <p>— Аман, арслан мој мртав!  
рином и две слуге; а он као заклан, као храст оборен секиром.{S} Мајка то не види, а плаче. „Хи 
чала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Христуригу, Немици, удатој за Грка: кћи јој се испросил 
за жене.{S} Ми ћемо за Европљане, не за хришћане него за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у ч 
 првог дана свуд уза ме иђаше слушкиња, хришћанка, јер не видим куд идем; а кад код куће дигох  
 се грохотом насмејала и рекла: „Да сам хришћанка, ја бих бар узимала једно пиће кад се причешћ 
остила дететом; спавала у једној соби с хришћанком, а постила!...{S} Она на серџадету клања; ње 
 рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато што га воли 
ађи; капетан појури, а жене, и турске и хришћанске и јеврејске, приврискаше, деца писнуше као ц 
 што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске, европске... француски језик, француске књиг 
камена и бронзе.{S} Ишла сам на гробље, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пе 
.{S} И богато и сирото, и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганско, све што није звато на  
рским антеријама с три стотине бора и с хркама с три хиљаде прошива, на хануме искићене бисером 
ела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref target="#SRP19120_N71" /> и каик-отосу...{S} Џ 
им с људима?</p> <p>Он на ово питање не хте одговорити, већ поче, врло узбуђено:</p> <p>— Фатма 
 не вратим...{S} И колико је крив, и не хте ми дати Отпуснога Писма!{S} Бог ће га казнити.{S} Д 
 јер зна да јој децу не би дао.{S} И не хте му казати још и с тога да не би била изобличена као 
дрекла свега па свету; ради мене, он не хте мастике!{S} Несрећна <pb n="198" /> ја! узвикну бол 
их амала и од својих ноћних другова, не хтев се свући, он леже и заспа.{S} Мајка му метну хлада 
 с њеним сестрићем била срећна.{S} И не хтевши јој открити лица, љубљаше јој дувак с њега, узим 
ну усне на те три речи...{S} Сва топла, хтеде да их остави с Госпођичиним, па прошапта: „Не ту! 
 очешљана европски.{S} Кад виде девера, хтеде да се врати, а Осман рече:</p> <p>— Изиђи, ханум, 
и?{S} Зар они прости знају нешто?...{S} Хтеде много да говори, па не могаде, јер је сувише узбу 
ике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Хтеде да их пита где је, па не смеде.{S} У предсобљу ср 
у пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто  
 да будим наше жене, да траже право...“ Хтеде рећи „право сунца“, па не могаде, клону на узглав 
/p> <p>„Трећи пољубац од <hi>њега</hi>“ хтеде она рећи, али не рече.{S} У њој, француској васпи 
е...</p> <p>Вече се спусти брзо, као да хтеде да се Фатма одмори и припреми за нове пријатне ут 
се врати и оде до ненине собе, и као да хтеде да уђе у собу, али се трже и саже се, метну чело  
де знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се уздржа због Мадам Арис 
реп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викат 
ћутећи, с јако убрзаним дисањем.{S} Она хтеде да виче, да викне колико може, из свега гласа, па 
а ли турски овај Француз, а, Емир?“ она хтеде проговорити, па опет не смеде.{S} Он продужи пут, 
е опази њену промену, нерасположење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше  
/p> <p>Одавде, Ариф оде кући.{S} Муж је хтеде питати како је било на књижевничкој седници, али  
че она и дубоко уздахну.</p> <p>Мерсије хтеде да је дира, али се трже, видећи да је тужна и реч 
е бежати, али немаде снаге да устане, и хтеде викати, па, као у сну, не могаде...{S} Робиња се  
а доцније на ласту...{S} Она уздахну, и хтеде да се насмеје, али се неисказано разнежи и заплак 
расвести, изви се из берберинове руке и хтеде кући; али, пред њима стадоше једна затворена кола 
да умире.{S} Она се уплаши и скочи, али хтеде пасти, те се наслони на зид.</p> <p>— Несвест! уз 
ена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше к 
 <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-ханум хтеде говорити, али је претече Нурије:</p> <p>— Алла’!{ 
то му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже и брзо приђе мајци:</p> 
 и њему душа је била на уснама...{S} Он хтеде нешто да јој говори, да је поздрави ваљда добродо 
цима и мајка му је на то мислила.{S} Он хтеде одмах да да реч, али му се стегоше вилице.{S} Мрт 
за подизање друштвеног морала“.{S} Ариф хтеде да плане и да рече: „То ће бити председница <pb n 
тетка: њена сута...{S} И пошто њен отац хтеде да је све по старински, њу сакрише.{S} А гостију  
{S} Један дан, мајка ми га изнесе, а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била о 
гом, отац, опростите ми сви!</p> <p>Кад хтедох затворити писмо, ветар духну и унесе у моју собу 
ум, али ја вам малочас не одговорих, не хтедох да вас прекидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете н 
а, окупи...{S} Тамо се нисам развила те хтедох пући од врућине!{S} Али сам се бојала; наших жеп 
траву.{S} Мачке се са смокве смакоше, и хтедоше да је ухвате; али ми их претекосмо.{S} Кад је у 
амена никако није била срећна.{S} И већ хтедоше да иду, кад робиња рече: „Намените још једанпут 
дајеш“.{S} А како би ти, <hi>нова</hi>, хтела?{S} Пет година да јој је драги, и пет вереник: да 
аше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред вече, ту  
 као њен преступ, и опа се избезуми.{S} Хтела је да закука.{S} Па се спреми и оде једној својој 
ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за 
енада...</p> <p>— Ја сам ти, тејзе, све хтела казати, али ти оде...</p> <p>— Кад се удајеш за н 
арно и ону Енглескињу.{S} Она је тобоже хтела да Мис Пирсон види унутрашњост, распоред и намешт 
м пријатељски, зато је весела, али није хтела то да јој помиње, да је дира, да је не наљути ; ј 
е било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи која је мучи; он је  
у и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осман с 
— Јесте, слатка тејзе.</p> <p>— И ти би хтела да вам дођу, да се разговарате.{S} Али то време т 
е не говоре, и ми не говоримо: ја нисам хтела.{S} А данас, за љубав своје султаније, проговорих 
, као зликовца, као убицу, али ја нисам хтела, остављала сам на Бога, и Бог те је казнио...{S}  
ињала сам јој нешто мало, али јој нисам хтела отворено писати: жао ми је било да се не разочара 
ла алузију на Нурију.{S} Ариф је зацело хтела тамо, али да не би сестри учинила на жао, кријаше 
, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су његове становнице, Ту 
оле Европу.{S} Кад год <pb n="11" /> су хтеле да покажу путницама какву велику турску кућу, стр 
 иду, и кад помисле да су стигле куд су хтеле, оно: гробови, растурени тамо амо, плитки турски  
у кафу и пуше.{S} Једнима је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа. 
е : „Где је Мадам Аристид?{S} Добро сте хтели доћи без ње?!“ Турске жене не знајући зашто је ди 
ом, али није му име Лепота.{S} А кад су хтели доћи пуномоћници и сведоци, да ми буде венчање, д 
врло мало од ифтара, а за суфур је нису хтели звати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу пози 
чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижен 
с трамваја.{S} И једва напослетку...{S} Хтео је полудети од радости...<pb n="85" /> Јавио јој с 
писма од Госпођице, нарочито романи.{S} Хтео је да подметне који роман под Нурије-ханумину кућу 
-ханум рече:</p> <p>— Сестро, да је Бог хтео да су муж и жена равноправни, он жену не би створи 
огу молите: узели сте абдест.{S} Бог је хтео да вас ово снађе пре молитве: да се молитвом умири 
јанице — мене и не погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и н 
услимански, мајчице.</p> <p>— Кад си је хтео удавати по муслимански, зашто си дао да се дружи с 
е и таквих с којима се једно време није хтео нико дружити. „Данас, оне ми личе на банкроте који 
 нене ништа нису знале, јер им беј није хтео казати док се не одморе.{S} Фатма је много плакала 
ртав лист, жут као њено лице, као да би хтео тешити њену мајку, опомињући је овим да све што жи 
јој набављао европске учитељице, кад си хтео да је овако удајеш?</p> <p>— Е, мода.{S} Зар да ми 
оја је мучи; он је то опажао и није јој хтео ништа помињати.{S} Он је њу познавао боље него ико 
ога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="2 
 вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде њу овакву, по 
иш у молитви, вичући као дервиш: „Алла’-ху!{S} Алла’-ху!“ Робиње пролазе мимо софу, и кад виде  
<note xml:id="SRP19120_N59">О, да, Томе Худа песма <hi>Самртна Постеља</hi> врло је лепа.</note 
д с париских улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог евро 
на миндерлук, као да га ноге не држе, и хукну двапут, па устаде и посрћући сиђе низ степенице,  
 се смркаваше.{S} Кад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено  
ејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из њега ћеш прочи 
у ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и културна женска друштва.{S} Маса нам живи у мр 
 говоре: о позориштима, о литератури, о хуманим друштвима!{S} А наше?{S} Упустиле се у политику 
 дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Арифи је била најближа.{S} Први 
, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref target="#SRP19120_N22" /> узвикиваше несташн 
ично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref target="#SRP19120_N22" /> узвикиваш 
кућу необично брзо, натрча на Мерсију. „Хуот!{S} Хуот!{S} Хуот!“<ref target="#SRP19120_N22" />  
 овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође време да се на оном свету састанеш с 
ад муфтија ућута, он хукну.</p> <p>— Не хучи, Ибрахим-Хасан-беј.{S} Свршено је.{S} Ни кога испи 
p>Бајрам дође и прође, тако тихо у овом хучном граду: у духу сам, на светли празник, пољубила р 
 женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није  
не, женске милионе у пространој турској царевини.{S} А ове су жене задовољне, благо њима!{S} На 
 нене је путовала: прошла је сву турску царевину, живела је међу Арапима, дружила се с цариград 
е и Алије укрцале су се у један брод за Цариград.</p> <p>Друга је година како Ибрахим-Хасан-беј 
еговог пристаништа, полазиле су лађе за Цариград, за Анадолију, за Сирију, и за Француску...{S} 
 објашњавале су им да је и Солун, као и Цариград, варош не само космополита већ и полиглота.{S} 
 да је и за ваздух и за друштво најбољи Цариград.{S} И отац их одмах послуша, доведе ме овде, у 
с проводњом само по харемима.{S} Ја сам Цариград, његова села и његове улице познала из кола и  
прошена!{S} Кад се сетим обележја!{S} У Цариград су донели и њега, то обележје, ваљда да ме њим 
 млађи девер.{S} Он јој је врсник.{S} У Цариград је отишао још дететом, пре њене удаје, па ника 
ила је у Серезу месец дана, па отишла у Цариград с једном Енглескињо, па се опет вратила у Сере 
} Колико је пута рекла : „Кад отидемо у Цариград, ми ћемо седети зими у Стамболу, лети на Бебек 
 грозница.{S} Њен отац навалио да иду у Цариград, да опет узму кућу у Бејлер-беју, на анадолско 
:id="SRP19120_C8"> <head>VIII</head> <p>Цариград, Бејлербеј, 6 августа 1905.</p> <p>Драга моја  
вестине стрине, тетке и неких рођака из Цариграда: све су само у хаљинама, разне боје, кроја и  
ена сестра, с леве њена рођака дошла из Цариграда за свадбу њена јединца.{S} И опет: темена, те 
 крај бити онакав као оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S 
а женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, обучене као за европски бал у беле лаке хаљи 
 јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском проказом.{S} Неколике млад 
 зглавцима.{S} Међу њима су три нове из Цариграда, па радознало слушају разговор жена о женама  
.{S} Жене, госпође и слушкиње, дошле из Цариграда пре двадесет година, плакале су за обореним к 
ортака, и нове, многе пашинице дошле из Цариграда, с кћерима, које међу собом говоре енглески,  
 су Енглескиње које живе у Солуну, и из Цариграда, дошле за овај бал, и једно енглеско женско д 
"SRP19120_N75">Ви сте прекјуче дошли из Цариграда, јелте, госпођице?</note> <note xml:id="SRP19 
н као убица, и због убиства протеран из Цариграда.{S} У тим тешким тренутцима и мајка му је на  
грађанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда за њену свадбу.{S} У једном куту су две њине  
е: како ме је учила!{S} Кад би дошао из Цариграда Мехмед-беј, ја бих га право у очи гледала, и  
енђа; приведоше је свекрви.{S} Свекрва, цариградска пашиница, дочека снаху на ногама с јенђама: 
ђењу.{S} Овде је била удата једна дивна цариградска девојка, дата је мушком — не мужу — невиђен 
 „јутарње расположење“ доћи једна стара цариградска пашиница и три младе Цариграђанке из највиш 
творена кола и из једних изиђе та стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, из други 
, која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цариградска пашиница ока не скидаше с ње; гледа је кад  
њихове љубазне, пуне дражи и елеганције цариградске поздраве, и тад се окрећу, обе, и с пуно по 
плач и проклињање..{S} Клела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама 
цело видео; али ја сам, за несрећу, као цариградске велике госпође: никад пешке, увек у затворе 
 иде где су солунски бејови него где су цариградске паше; а где се год састане са Солуњанима, р 
{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био богат!{S} -Јер ње 
— Или, сине, набави његову слику: то је цариградски.</p> <p>Он удари у грохотан смех и рече:</p 
мене: на мишицама модрице...{S} Страшан цариградски обичај!{S} И уместо да су у жена сви сунцоб 
у који се загледа Емир-Фатма био је као цариградски <pb n="13" /> и имао је два веслара, једног 
 приближавао као на ветровима...</p> <p>Цариградски каици лепши су од венецијанских гондола, то 
у, живела је међу Арапима, дружила се с цариградским највећим харемима.{S} Отац јој је рођен у  
 мајка.</p> <p>После псовке, научене од цариградских амала и од својих ноћних другова, не хтев  
осјака!{S} Како је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкун 
ише и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се распри 
 има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајка јој је била кћи пашина; она  
росио Ђаковичанку, него Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики но 
г Турчина, који с пољупцима нападе лепу цариградску пашиницу.{S} Њој то би „неприродно“: зар јо 
и за свадбу; хаљине поручише у Паризу и Цариграду.{S} Ибрахим-Хасан-беј охол: како му се кћи ис 
ту су ручале, и много се разговарале: о Цариграду, о писму без потписа, о враћеном обележју...{ 
е: онако уморне седе и разговарају се о Цариграду, где се нису осећале пријатно, а сад им је св 
не сме са женом!{S} Саме иду као..{S} У Цариграду свуд иду, па све саме, а безочници из овога г 
.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким 
уће без пријатељица...{S} Има ли тога у Цариграду? говораше Фахрије-ханум, као да не слуша Ариф 
осланиковице, с којом се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шт 
е турске жене, јер годинама је живела у Цариграду и са пашиницом је ишла најотменијим харемима, 
то, Ариф-тејзе, још кад је Фатма била у Цариграду, и напомињала сам јој нешто мало, али јој нис 
је-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала, јер је знала да за друго 
 где му је кћи.{S} Једни говоре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Ч 
да је он познаје боље но своје рођаке у Цариграду; и причала му, вели, да је лепа, да је слатка 
че с пуно жучи:</p> <p>— Оне затуцане у Цариграду нас три зову реформаторкама, као овде вашу Ар 
раде на побољшању...{S} Понекад ми се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси...</p>  
</p> <p>— Ах, да, жена...{S} Нека учи у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад та 
јвећим харемима.{S} Отац јој је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и  
 ви то знате, драга госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише с 
је то тужно: сутра жена!{S} Да је као у Цариграду да нам момак у кућу дође, да с нама седе, па  
е у Солуну — ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот... 
ољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И  
у Цариграду, рече Ариф.</p> <p>— Како у Цариграду, кад тамо не сме да иде? рече пашиница.</p> < 
вота.{S} Али ни за ово овде ни за оно у Цариграду није крив наш добри Пророк, већ људи, себични 
ошне куће и безочне људе.{S} Нарочито у Цариграду.{S} Стид ме је било од оне стране жене, Енгле 
 <p>Одмах ће бити и венчање!{S} Журе се Цариграђани, младићев стриц и ујак.{S} Фатми жао, како  
омени веру?...{S} О, кад би био Турчин, Цариграђанин, цариградски оџаковић!{S} И кад би био бог 
тина оџаковић, да је истина богат.{S} А Цариграђанин је.{S} Ви сте му виделе стрину: господска  
д Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је он.{S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{ 
богатој свадби кћери Ибрахим-Хасан-беја Цариграђанина. <pb n="122" /></p> <p>Док је месец био к 
ахим-Хасана и Исмаил-Ахмеда, два богата Цариграђанина који су се доселили у Солун још пре дваде 
а виде људе, да виде тога лепог младића Цариграђанина, брата од тетке Емир-Фатми, и видевши га, 
 Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џем 
овараху, друге је брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио жени мастику.{S} Напо 
ратније су од људи, рече Фахрије-ханум, Цариграђанка.{S} Људи бар пију не кријући, а жене...</p 
 па ипак, она више има срца но духа.{S} Цариграђанка, кћи цариградског паше (и мајка јој је бил 
рче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преудаји.{S} Прими је в 
нека иде у службу, у ћатибе, рече једна Цариграђанка.</p> <p>— Пашин син ћатиб...{S} Он је поче 
бе!{S} Јуче нам је правила посету једна Цариграђанка, зове се Фахрије.{S} Да знаш како је <pb n 
...{S} Обележје јој је донела она стара Цариграђанка, у антерији, хрци<ref target="#SRP19120_N7 
ана.</p> <p>— Ах, само то да буде! рече Цариграђанка, па и она поцрвене.</p> <p>— Откуд то?!{S} 
икад није видео?</p> <p>— О, може, рече Цариграђанка.{S} Ја сам у многе француске писце лудо за 
; удала бих се због његове лепоте, рече Цариграђанка па се засмеја, али јој смех није ишао од с 
д.</p> <p>- Зашто је отерао трећу? рече Цариграђанка радознало. <pb n="227" /></p> <p>— Што ниј 
нка.{S} Али, ја се осећам и Солуњанка и Цариграђанка.{S} И тамо сам се и овде пробудила.{S} До  
лико!</p> <p>— Ја то не знам, и ако сам Цариграђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење д 
ворена кола, са Арифом <pb n="187" /> и Цариграђанкама.{S} Сад је ифтар био после молитве; разг 
p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више во 
 теча, неке блиске материне јој рођаке, Цариграђанке, и њен брат од тетке, дошао из Цариграда з 
 У почетку, сестре су биле као убијене, Цариграђанке озбиљне а Ариф хладна према Нурији, готово 
урских жена промени се: сестре оживеше, Цариграђанке се развеселише, Ариф поста говорљива.{S} О 
{S} Ваљда не од његове мајке.</p> <p>О, Цариграђанке!{S} Веселе, на улици кокетују с пролазници 
у абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним реформама; свих ш 
} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти зна 
да их <pb n="72" /> уведу у кућу.{S} За Цариграђанке спремљене су папуче, по њихову обичају, и  
кидам, рече Фахрије-ханум.{S} Вичете на Цариграђанке, а какве су вам Солуњанке?</p> <p>— Ја нис 
странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Цариграђанке сто пута више волим, јер Цариграђанин је о 
истој соби, седеле су младотуркиње, све Цариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу са 
у неко вече пуно, а неко, оне две младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатм 
 мајчице?</p> <p>— Онакве као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али  
ца, а њој се смрче: дошле оне три младе Цариграђанке, мора остати.{S} Мало, па јој дође и једна 
е по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две странкиње а она то мора да крије 
 стара цариградска пашиница и три младе Цариграђанке из највиших кругова, те она, да би ово пос 
је две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф,  
ају мужа); а многе Солуњанке и неколике Цариграђанке имале су <hi>аврапе</hi>, то јест исечену  
 док се Францускиња, слушајући побуњене Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне с 
ер се бојаше Солуљанака, нарочито старе Цариграђанке, која је непрестано гледаше.</p> <p>Та цар 
иде библиотеку а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нен 
 је воле и деца и жене...{S} Пашиница и Цариграђанке нису је познавале овакву каква је вечерас  
воје гувернанте; и да нису овде ове три Цариграђанке, оне би је сад пољубиле у оба образа, сад  
Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми, али их не пустише ни у дво 
.{S} Оне су за странкиње држале оне три Цариграђанке, не Енглескињу и Францускињу.{S} Оне су пр 
затворена кола и из њих изиђоше оне три Цариграђанке и Ариф-ханум.{S} То су ти очекивани гости, 
и кажемо. <pb n="188" /></p> <p>Оне три Цариграђанке се гласно насмејаше видевши у њој, „новој“ 
> <p>— Толике муке видела, како причају Цариграђанке и њена тетка.{S} Удали је за пијаницу, про 
вијање потпуно неваспитане.{S} Какве су Цариграђанке на улици!{S} Улицом не смеју ићи са својим 
 Оставите се тога, Нурије-ханум.</p> <p>Цариграђанке се непрестано смејаху, а она им, мало увре 
е и вечерас доћи на ифтар оне три младе Цариграђанко и Ариф-ханум, али да она због њих не остав 
 Упознала сам се с једном нежном, белом Цариграђанком.{S} Све жене веселе, она тужна.{S} Све же 
е загледа и помисли: „„У ђубрету спава, царски сан сања“ : крај турских ствари она меће европск 
 леже на софи под белим комарником, јер царство комараца још није прошло, зује као пре, а њој ј 
Бог.{S} Он у пролеће да дрвету лист, па цвет, па род.</p> <p>— У Серезу су наше жепе горе но ов 
лава.{S} Ова млада жена личи на лотосов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекл 
ре, а разумеју се: она хоће да помирише цвет он јој поднесе своје лице; он појми да омилује Пам 
 а на бокорима јасмина још само по који цвет.{S} Она је у једној ружичастој антерији, расплетен 
„Хаљина јој изгледа као какав егзотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и  
ече, па ме загрли и омириса ми лице као цвет или зрелу јабуку. — „Зашто мужде, нене?“ упитах за 
е свога положаја у друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га ба 
 црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен маховином као ћили 
ли не и с венцем од мирте или неранџина цвета, него с дијадемом од драгог камења.{S} Дијадему ј 
, уместо венца од мирте или поморанџина цвета.</p> <p> <hi>Е.{S}-Ф.</hi> </p> </div> <pb n="71" 
она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље зелено, цветићи црвени.{S} 
на цветиће, <pb n="226" /> поље зелено, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, в 
деле“ као два дивна уметничка ћилима од цвећа, у водоскок, у кипарисе око ограде, смокве и палм 
!{S} Одкуд ће коров куд је пало семе од цвећа? рече Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>— Откуд ће коров  
<p>— Откуд ће коров куд је пало семе од цвећа? понови Сафет мужевље речи изостављајући узвик: „ 
ода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, необучене, ненавуче 
кој женској деци имена драгога камења и цвећа дају случајно!{S} У њих ништа није случајно: о св 
 главе.{S} Ижљуби ту слику.{S} Узе киту цвећа из њене косе, измириса је — њу мирише.{S} Баци по 
арену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и о 
Али она је будна кад је све буди: тице, цвеће, воће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти,  
м изиђе из воље да га замене другим; да цвеће метну за појас или у рупицу од капута, па кад уве 
 дању је облачи, кити; у вече јој узима цвеће из косе, па га затвара у једну ваздан кићену кути 
те...</p> <p>— Не, децо, не претвара се цвеће у коров, па баш да је неко време у њему било.{S}  
ном у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум с јетрвом, обе у плав 
м босиљак, а никао ми пелен; садила сам цвеће, а израсло ми трње.{S} Јазук!<ref target="#SRP191 
ује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред харемским врат 
етне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</p> <p>— Ааа!{S} Одкуд ће коров к 
ледала вас.{S} Ја бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас тол 
хаљине с дубоко изрезаним струковима, с цвећем на грудима, и с лепезама, тргоше се од тога узви 
тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена 
ви и плаве Ибрахим-Хасан-бејову башту с цвећем исцветалим као у рано лето, где се, између жбуно 
бих нашу стазу посула цвећем, да нам по цвећу дођете.{S} Ја сам се на вас толико навикла, да по 
n="243" /> је ништа, јер јој зуби силно цвокоћу, па да не би прегризла језик.{S} Осман пробуди  
љаше; „О, како говори француски, као да цвркуће тица!“</p> <p>Да би Ариф била сама са својима к 
истид је дивна!{S} Кад говори француски цвркуће као тица, умеша се Фатма с љубављу према тетки  
и би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода 
нио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви, или лулом, кроз коју иде вода, бели се по мраморн 
на постељу, раскопчавају га, трљају га, цеде му у уста „фушкију", квасе му теме и трљају слепоо 
, мртво лишће; по крововима, с којих се цеди вода, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке;  
.</p> <p>А пашиница поче:</p> <p>— Сва, цела моја душа је нова, али у њој <pb n="222" /> има пу 
ши, да не падне у постељу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада. 
з собе, закључаше врата.</p> <p>— Аман, цела кућа луда! узвикну Фатма и поче плакати.</p> <p>А  
по једна реч!...</p> <p>Фатма узе прво; цела садржина писма беше:</p> <l> <foreign xml:lang="fr 
е као нешто свето, као рану на срцу.{S} Цела кућа крије, а старотурци су метнули на уста катана 
{S} Има ли изгледа да ћете нам доћи?{S} Цела кућа запевала би, кад би угледала вас.{S} Ја бих н 
е се...</p> <p>Око поноћи, кад осети да цела кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и ти 
кривам под јастук, <pb n="103" /> а кад цела кућа заспи, ја га отуд извлачим и наслањам му уста 
намирисала <pb n="155" /> се.{S} Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и  
 из куће не миче, из собе не излази, те цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и ш 
 дана, Фатма није постила: пушила је, и цела је кућа знала зашто не пости.{S} Он је и сад није  
 бршљаном, и пред духовне очи изиђе јој цела слика харемског живота, и на тој слици не нађе ниј 
, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека пр 
на, одскакута да му се обуче.{S} Готово цела Европљанка, а зна „Божју наредбу“ издату жени: „Ка 
</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела кућа опажа; од пре неколико дана, она се покаткад  
унце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене:{S} Зумбрит, Јакут, Ђул, 
о да нема леве руке, па доње вилице, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физичк 
, па целе главе, па најпосле да нема ње целе, нема је физички, а духовно је има, и због тога је 
а ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се окуси, једе; сиротнија класа 
о уз какав надгробни споменик, па их је целивала, и отишла уз врата собе где јој спавају родите 
оворила не само устима, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом 
у као Мадмоазел или Мадам, и задрхтавши целим телом, дође јој да викне па да побегне, али не мо 
да.{S} Крива му је њина вера и обичаји, цело њино друштво устајало као баруштина.{S} Исти луди  
е <hi>Децембарске Ноћи</hi>.{S} Прочита цело <foreign xml:lang="fr">Rappelle-toi</foreign>, и а 
еде где нађе место.{S} Пече је дигла, и цело јој се лице видело.{S} Они су њој били страни.{S}  
аба-фингу.{S} Одатле се види све море и цело небо, али она се не сети друге лепоте до оне у њој 
 обојени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брд 
рала се, и гледала би га у лице, у очи, целог, не као кроз кафез, не као кроз зид.{S} О слатка  
бу се појави огроман пожар, обухвати га целог.{S} Међу животињама завлада паника као и међу људ 
раст све је више и више буктала, и њега целог обузела: без Зејне му кућа беше пуста, живот несн 
ве свиле.{S} Из очеве куће она га никад целог не види. „Бог је створио небо за свакога, само не 
{S} Виде један капиџик, један једини од целог комшилука, па и он обрастао у исцветали јасмин. „ 
 <p>— Није, и неће!{S} Један капиџик од целог комшилука, па и он затворен.{S} Кад год у њ погле 
да се продужи пут преко Хамидије, и дуж целог Молоса, закрченог светом, где је море ударало сна 
рже: ње нема; а сад ће жене, хануме, из целог комшилука, на добродошлицу; рашчуло се да су се в 
ајке су им већ биле тамо; жена пуно, из целог великог комшилука; па свирање у ут, ударање у деф 
 Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „светле“, јер цела кућа дршће од њих; а жене 
е изгубити, видим колико је волим.{S} У целој кући је она: куд год погледам — она, кад год очи  
и скочи: кроз отшкринута врата гледа га целом душом а не пушта га унутра, док Мерсије не покриј 
{S} А гостију одмах пуно, јер су јавили целом комшилуку, свим рођакама и пријатељицама.{S} Али  
, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљаваше пламен с треском.{S} Иначе, вазд 
теткине мисли...</p> <p>Ово се рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне тр 
 /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} Испрва је ишао од куће само дању, пос 
иње и Францускиње, јер ће им оне купити целу тоалету за једно зрно бисера из огрлице, за један  
е љуља ни онда кад је таласи запљускују целу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљам 
ени крвљу из њеног срца, и над тим цело целцато плаво небо.{S} Кад су год биле овде на брду, ув 
“ Намучила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венч 
емео; она изиђе смрвљена.{S} По коју би цену сад пио?{S} Ни по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фат 
брат, сестра, снаха, братова деца...{S} Цео Солун зна да је он снаси и девер и муж...{S} И цео  
Госпођица.{S} Дошла ми је по турски: на цео дан.{S} И говориле смо о Рамазану у мојој земљи.{S} 
 свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не би ли и сам био срећан. 
оно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S 
ено Ја, њу, мојих духовних очију вид, и цео свет...“</p> <p>А данас у нападу узвикнула је страш 
на да је он снаси и девер и муж...{S} И цео Солун зна да је она, та његова снаха, јетрве опадал 
е толико дугачке, да бих могла загрлити цео свет; а ја у мислима загрлим само вас, а после ону  
} Ово кратко ћутање зближи их више него цео дуги разговор...</p> <p>Како је била весела Ариф-ха 
дби га, и сакри лице...</p> <p>— Па зар цео месец тако?</p> <p>— Довече ћу доћи теби.</p> <p>Ве 
истом делу света нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, и 
а: у свему је он, његова душа...</p> <p>Цео свет ни воли подједнако ни жали; друкчије исказују  
там, јесу ли жене ствари.{S} Срце ми се цепа.{S} Ја у Елизиној деци зацело волим Елизу, а у Саф 
да рушимо, да уништавамо, да сечемо, да цепамо, да бацамо у ватру, милом, силом, крвљу.{S} Уста 
јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика,  
т седање за пуну софру.{S} Али пре тога Цигани, од прозора до прозора, с бубњем и песмом, певај 
: довеле би крај себе те људе, и ако су Цигани, и с њима би се веселиле још три ноћи.{S} Неколи 
да <hi>телак</hi>: у хамаму трља леђа и циганима.{S} Напослетку, тај паша и не признаје свога р 
укама једнога старога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући длановима 
дне чувене солунске певачице, потурчене циганке ; а даље пишти кларинет уз једну монотону али с 
 и муслиманско и хришћанско, јеврејско, циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око  
а (слатким не послужују старотуркиње) и цигара.{S} После, разговор, разговор, па испратише Фатм 
како обично седи на столици), па кафа и цигара...{S} И ако не пуши и не пије кафу, разговор је  
не бацаху једна другој у крило запаљене цигаре, а после се прскаху водом...{S} Гледајући харемс 
не марим, али кад осетим мирис запаљене цигаре...“ — па отвори стакалце с мастиком, принесе му  
здише.</p> <p>Све три седоше и запалише цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми  
срца. <pb n="38" /></p> <p>Кад попушише цигаре, спремише се за спавање, очиташе некакву кратку  
 само један врло мали мангал, за кафу и цигаре, коме овде није место, јер је топло те су сви пр 
, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за све три.{S} Пушећи, она говораше: — Изјави му 
 угасила жеђ сину Исмајилу".. а за овим цигаре, ко пуши.{S} После, клањање па ифтар, или ифтар  
и, две и две, једнако обучене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— 
 бар смео љубити, очешљану и обучену, с цигаром.{S} Седам дана није постила: осмог оде у хамам  
г њих не оставља мужа; но кад је виде с цигаром, да је не би бацила, она се неопажено повуче.</ 
 да ту проведе мај.</p> <p>Послужише их цигаром и кафом.{S} И још по једанпут се поздравише, па 
а пред старом ханумом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђ 
 у крило бацале запаљену <pb n="157" /> цигару, и сипале воду...{S} После, осмог дана, Фатма ни 
е трже и рече:</p> <p>— Да угасим...{S} Цигару после вечере.{S} Једи...{S} Изнемогао си, не јед 
и све три су заплакале кад је она узела цигару, не да пуши, него да с димом гута своје сузе.{S} 
 да их не поштује...{S} Кад би запалила цигару пред његовом мајком сада!...{S} И поче у њему да 
ла би на сав глас.{S} Скочи, уми се, па цигару.{S} Она је јутром тужна и кад нема узрока; али к 
она седе према сестри крај мангала, узе цигару, не пушећи је, но гутајући њен дим, гризући њу к 
а је послушају робиње.{S} Он јој завије цигару, он запали и повуче два три дима, па је пружи њо 
 као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S 
ваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два три дима и узе плакати: о 
она узе две три капи земзема, па запали цигару.{S} Свекрва бејаше пошла к њој да јој каже да ће 
у собу уђе, да никад пред њом не запали цигару...{S} Она нова разумеде само ово: „Да му се обуч 
 говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо кад и не мислимо на  
тужна и кад нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује 
 не појави...</p> <p>Попи кафу и попуши цигару, обуче бели <hi>геџелук</hi>, то јест ноћну хаљи 
н јој опет рече да ће после, док попуши цигару.{S} Она изиђе па му донесе једну дивну ружу и ре 
 кад нећеш с нама.</p> <p>— Док попушим цигару, рече он...</p> <p>Она погледа, и кад нигде не в 
сем воде да се умије и да с њом попушим цигару.{S} Истина, ја ћу ићи с њом, али она неће бити д 
чан салон, попиле по кафу и попушиле по цигару, па изишле у једну велику собу с миндерлуцима да 
мејаше што певају турски, и запалише по цигару, извише мало врат и почеше с много емоције: <for 
ћутала, рече Фахрије, па запаливши нову цигару поче своју историју, пошто рече: „Молим вас, хан 
еним булбул</hi>.{S} Пошаљи му нагорелу цигару.{S} Ти знаш да то значи „изгорех за тобом“.{S} П 
а исечену косу као мушкарац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погур 
у ми на дуван.</p> <p>— Хоћете ли једну цигару, муфти-ефенди? упита пашиница.</p> <p>— Ич!{S} Д 
а погледа, и кад нигде не виде запаљену цигару, узе једну из своје кутије, и давши му је, укрес 
ја сам јој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она з 
е загледао у Фатмину слику, припљеска и цикну, па весело рече:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr"> 
 би се с нама руковао...</p> <p>Девојке цикнуше и сакрише руке иза леђа.{S} Фатма је врло поцрв 
је знао да су ту нове, а оне с Мерсијом цикнуше и похиташе по своја башјортиа, да покрију главу 
 чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене пудлице, Фидел и Мињон, и запеваше  
га?“ Одговор : „Нема никога“; и скидање ципела, обување папуча.{S} Он опет похита кроз она врат 
а сви сунцобрани поломљени и све пете с ципела поотпадале, оно <pb n="104" /> ништа!{S} И ја се 
инуо, бос је, у потпећеним сактијанским ципелама; на глави му веома мали и плитак бели ћулав и  
ивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у белим рукавицама, с много бисера око врата, 
{S} Осим те старице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једн 
турци на њему не нађоше ништа турско: у ципелама је и гологлав!...{S} И с тога муфтија поче сне 
ге мисле да су нове, ако улазе у собу у ципелама, ако су се очешљале европски и назвале турску  
ако пође: зашкрипаше му лаковане плитке ципеле с високим петама, а с вишњикастог феса кићанка у 
ма да скину мокре горње хаљине и замене ципеле папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседа 
 их преобују, замењујући им фине плитке ципелице папучама наврх прстију; стара пашиница обу сво 
и се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју,  
је брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи дала да јој сашије једне беле гаћице, жен 
 подиже нож, а оне све три, писнуше као црв.{S} У томе робиње викнуше: „Крв, ханум!“ па узевши  
{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну као црв, кад мене виде; а ја помислих: „Заволела ме, нема н 
еље.{S} Месец је грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега  
т, а робиња викну: „Аман, кјучук-ханум! црвена си као зрели нар!“ и разлегаше се смех по одаји  
м је живот трулеж), из кога бризга крв, црвена и врела; а и њима није тешко радити, јер сваку п 
им живим бојама, а седишта су им обично црвена, једра бела.{S} И овај каик у који се загледа Ем 
грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву.{S} К 
 се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учинише као да су об 
тога треска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали  
е.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер .. оне нису баш стидљиве.{S 
p>Емир-Фатми донеше обележје, калпак од црвене кадифе, извезен златом, поднизан бисером, с кића 
 тако лепо стоји.{S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} 
а пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве речи каквих у на 
 се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази 
ј је овакав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сет 
ову Башту.{S} Одоше до једне двоспратне црвене куће, саме на ледини пуној корова, покривене пла 
: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке.{S} И богато и сирото, и муслиманско и 
у; и кад се ућути, нити ће јој очи бити црвене ни лице од суза нагрђено, и да не осећа искрен б 
лим: „Може бити сад ме гледају неке очи црвене од плача с оваког бола какав је мој“.{S} А та ду 
ање.{S} Он је био весео, а она тужна; у црвене нарове над својом главом гледаше и стресаше се к 
ине...{S} И ова мајка, вели Ајше-ханум, црвенела је кад год се пред њом поменула кошуља, а није 
и после овога изишла пред матер и бабу, црвенела би од стида и крила очи.{S} Весела девојчица п 
тости је Солуњанкама служила за пример: црвенела је и кад се пред њом помене кошуља.{S} А једно 
„први пад“ Госпође Бовари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање 
сом, па ми не погледасмо једна у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засук 
има, читале из романа поједина места и, црвенећи, криле лице на грудима једна другој.{S} И шта  
ринуто; а она, непрестано кријући очи и црвенећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука...  
чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од задовољства, да примају у кућу туђе људе?!{ 
а.“ А она јој захваљиваше на љубазности црвенећи.</p> <p>Око поноћи изведоше невесту.</p> <p>У  
ће, <pb n="226" /> поље зелено, цветићи црвени.{S} Она хаљину никад није тако купила, већ су јо 
 склопи очи, као да би хтела сакрити то црвенило, које добро осети.{S} Осман се наже над њу, уз 
, сва у бело као крин, лежи наузнак под црвеним атласким јорганом, гледајући у њу ћутећи; и окр 
с имала напад.{S} Насред собе застрвене црвеним ћилимом прострта је постеља, и она лежи у белу  
9120_N17" /> од љуске орахове превучене црвеним атлазом ; у обе подвољак округао па као незагри 
 црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама као за Курбан-Бајрам.{S} Пашиница пред  
 Неколике младе жене из унутрашњости, с црвеним ноктима, набељене турским белилом, са сурмом на 
рата паде на једну постељу, на кревет с црвеним покривачем, где спаваше Фатма, покривена чак пр 
it</foreign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је турско по 
ролазећи кроз метеж, кроз гомиле људи у црвеним фесовима и зеленим и белим турбанима и буљуке ж 
вропских градова; а кад, преко кровова, црвених између зеленила, виде бео залив, тренутно се ра 
 гледајући у залив преко белих минара и црвених кровова.{S} Кола су стајала дуго усред гробља,  
 је изишла на терасу и бацила очи преко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, баци 
ова ми се замрљавају сузама...{S} И ово црвено, то су сузе, није крв...{S} Збогом, отац, опрост 
евојка, лепо очешљана и закићена, сва у црвено:{S} Радост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто ш 
оћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из толиких г 
дна њихова бела бивша робиња, обучена у црвено као ватра, играше.{S} Њена вешта игра, играна с  
и за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним драгим камењем по вра 
д би је могао видети он!{S} Обукла се у црвено, на глави јој зелен калпак, седе крај свекрвиних 
мору а опкољеној наровима пуним зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова дв 
 милостињу из кеса, кћери из торбица од црвеног атлаза, везених златом.{S} Ишле су све ћутећи,  
небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се појави хамам покривен маховином 
чи и полете, у танкој, провидној хаљини црвеној као крв, или као страст, како су говориле стран 
селамлику, турски намештеном, на једној црвеној плишаној Мондије-хануминој наслоњачи, између дв 
е грдно велики, округао, црвен, личи на црвену огромну столисту ружу, а из њега лију бели млазе 
ела робиња, бледа и лепа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне  
еврејске, приврискаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна не 
о покри косу...{S} С оградног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати,  
Научиће ме француски!“ Кад донесе топал цреп, уплашена, дршћући, не умеде наћи крпу, те га зави 
изла језик.{S} Осман пробуди и сестру. „Цреп у мангал!“ виче стара кћери, младој девојци, непре 
еска лончар се расвести и виде — црвене црепове.</p> <p>Ариф бризну у плач, као да жали сиротог 
акав: „Али лончар је волео и оне црвене црепове“.</p> <p>Сафет се замисли, јер се не сети одмах 
рчаше око ње с хладним крпама, с врућим цреповима, са сирћетом и етром; а Мерсије је сву раскоп 
а прихвати : „Па кад је оваква врућина, цркавају кокоши, пси, мачке“.{S} Кад стара рече мачке,  
 Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове француских краљева и парк 
и косом своје веренице.{S} Мали, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме м 
денога пута“.{S} Из далека јој се учини црн, после сив, а најпосле, кад се сасвим приближи, вид 
ад уђе у харем, он беше страшан, у лицу црн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S}  
ћашња Енглескиња.{S} Око ње су Мерсије, црна Ђулренги и бела Ђулбејаз (она страсна бивша робиња 
орити па би те пустио.{S} Куд би после, црна кћери?{S} Отац те не би више у кућу.{S} Толика бру 
орећи: „Гле, пријатељу, променио си се: црна коса побелела, бели зуби поцрнели, глатко лице наб 
е церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесења киша лила је из ниског  
ла је просто <pb n="257" /> сребрна.{S} Црна свилена антерија, прављена још пре дванаест година 
аскопчана, вуче се за њом... дугачка; а црна густа коса уоквирила јој као смрт бледо лице.{S} З 
P19120_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се  
а бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xml:lang="en">Miss Black</foreign>), што 
биња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби хануми 
ри своју пријатељицу!{S} И учини јој се црна, прљава.{S} Како ће да буде код ње на ифтару и веч 
ки:</p> <p>— Моја историја дугачка је и црна...{S} Ја сам кћи Али-паше, бившег садразама.{S} От 
 бела“, каже она и смеје се. „Баш нисам црна колико ти,“ рекох ја —„Ако си украла ханумино бели 
инило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је покаткад зад 
не и капут замени антеријом.{S} Коса му црна као гар, антерија бела као снег; без појаса је, са 
ном оправом, с бока тих кола скочи млад црнац, <hi>дилавер</hi>, у рединготу, крутој огрлици и  
о из воде и пео се у небо, бела минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учини 
уше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа оба реда  
и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p 
ј паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није изустио: „дуг је зао 
арисе, бацила их на море где је назрела црне сирене, лађе.{S} Једна ће од њих сутра викнути и д 
 је да њена рођака има плаве очи, а она црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стри 
 Јалије плаве, а у оне од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бен 
стара цариградска пашиница са своје две црне робиње, из других три младе Цариграђанке: све у фе 
ло дугачким скутом који за њом носе две црне робиње обучене у црвено, накићена бисером и силним 
ранкиње, а бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханума 
_N80">Мало округло парче од једне врсте црне смоле.</note> <note xml:id="SRP19120_N81">То је ст 
 из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, преливале 
ена, бео као снег, обрве му и трепавице црне, а очи плаве као... <hi>„Поређење <pb n="28" /> сл 
еко црвених кровова, мимо бела минара и црне кипарисе, бацила их на море где је назрела црне си 
аде слатка Ариф-ханум.{S} Ја и Ђулренги црне смо, а она зове једну Јасмин, другу Замбак, рече р 
да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али, не: тај у кога си се т 
И сан ти се остварио..{S} Само да су му црне очи, и да је мало виши.{S} А леп је као бог, говор 
асмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, каже она и смеје  
ли беспосличари: овде кратили време.{S} Црни Грк стрпа у недра вереничина писма и косу и из чађ 
 сам се средини родила и одрасла.{S} За Црни Врскапут не бих.{S} За Браон Фес не бих.{S} За Зре 
ма и баба-фингама (собама на тавану), и црни дилавер у рединготу, крутој огрлици и фесу, скочи  
 Нурије-ханумину дворишту био је велики црни ован — с вараклаисаним роговима и црвеним тракама  
не Цариграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају 
н беј уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо... 
шла — промена, навукоше се густи сасвим црни облаци, као да се онај жар претвори у угаљ.{S} Сас 
овови се беле; над њима, онамо по један црни кипарис, овамо по један оловни врх минара; а ниже, 
ао од платна, над којима се у небо дижу црни кипариси и олеандри пуни црвенога цвета; овде се п 
Вид'ла сам га, па га заволела.</l> <p>— Црним се повезала! узвикну Фатма.</p> <p>— Ниси ваљда р 
жу.{S} У башти крај Босфора, где се под црним кипарисима бели какво породично гробље, ја седим  
ед Европом брани, заступа.{S} С великим црним очима, старија девојка а по изгледу тако млада, з 
то јест хаљинама за излазак, и с густим црним <hi>печима</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва ш 
 вишњикастог феса кићанка удараше га по црним обрвама.</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џ 
 ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те су личиле, ов 
 хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са свекрвом и сутом ушла је у зат 
, диван младић, израстао као кипарис, у црним хаљинама, фраку, с дубоко изрезаним прсником, и б 
зиђоше три хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак,  
кали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, с 
том.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лиц 
 хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужна сам ти, сестр 
} Муња нема.{S} Небо брзо скиде са себе црнину.{S} Она стрча доле.{S} Из софе виде сакупљене по 
 од путница: „Мама!{S} Пуно је двориште црних домина!“ Арифи се срце следи, јер се сети ко су т 
кала.{S} У сваком детету плавих очију и црних трепавица видела сам своје дете, па сам их зауста 
 терасу и видеше преко дворишта гомилу „црних домина“. „Маске!“...{S} Она уздисаше слушајући уз 
ум“...{S} Уместо да пољуби хануми скут, црнкиња пољуби њен јорган, и предаде јој два писма: јед 
 се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пош 
иноси хануми хаљину.</p> <p>А Мерсијина црнкиња се зацени од смеха, после рече:</p> <p>— Слатка 
о! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у собу, па се закикота.{S} И кажу да је 
ћ одшкринуше и помоли се глава Ђулзаде, црнкиње, црне као гар, с белим башјортиом, која показа  
/> себе новаца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допуш 
ама и оном туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир 
на пружи своју малу белу ручицу, која у црнкињиној руци изгледаше као снег на угљу: робиња прин 
свим европску, опазише једну дежмекасту црнкињу, капиџику.{S} Она им отвори, и кад уђоше, пољуб 
 И у томе осветли се сав Солун, и море, црно, порасло као брег.{S} И њу као да обузе пламен, за 
 ваљда рекла: ако ми се у нијету помене црно, нећу бити срећна.{S} И после, ти си своје драго в 
адрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном слободом.{S} Он стражари под њеним прозор 
ледом девојком, расплетеном, обученом у црно — с Тугом.“ Ја сад у то не верујем, јер с мојом љу 
сну добродошлицу, и ако је био обучен у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело 
; месец је изгрејавао из једнога малога црног облака и био је сасвим бео; а море, у вечитом пок 
кућа, бела, јако је одударала од готово црног дрвећа над њиховим високим оградним зидовима.{S}  
="13" /> и имао је два веслара, једнога црнога старца и једнога белога младића.{S} Око младића, 
ју је једна црнкиња с белим јашмаком на црној кудравој коси.{S} Пошто је помогла гостима да ски 
нски): на једној ваздан искићеној мазги црној и сјајној као да је од атлаза, јаше његов унук у  
е запушила памуком а очи покрила једном црном махрамом: живци су јој толико слаби, па да ништа  
 који кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан  
 у повијама имају <hi>елиф</hi> (а) као црном бојом направљено; у Мерсије коса као поморанџина  
: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну од врућине, без ваздуха 
ратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз“, а турске ж 
ога твога Жутог.</p> <p>— Јуче је био у црном капуту, али он је мени Жути Врскапут, као и онај  
лаву у јастук.{S} Виде оца: висок, врло црномањаст, увек намргођен, обучен европски а у фесу.{S 
рије-ханум, један необичан тип Туркиње, црномањаста и жива, Сафетиних година, уста и радосно уз 
 Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, да имају црне очи, да носе фес...{S} Али,  
есен је, позна, оголела као просјакиња; црну влажну земљу покрива жуто, мртво лишће; по кровови 
о, или само осмехнуо, ја бих Богу секла црну жртву и запалила бих му свеће у свим редом текијам 
не умре, и у томе страху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милостињу н 
<p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветовала сам му се.{S} Али, ја немам нова 
 туштом и тамом, пролазе мимо црнкиње и црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обу 
ваца за који се узеше грабити црнкиње и црнчићи и турски мушкарци којима се још допушта да иду  
го кад је стајао и дотицао се облака, и црњи од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су  
су му пацијенти највише оне), тако фине црте лица, и такав израз очију; пун некаквог бола.{S} А 
, него и очима, и целим лицем, и сваком цртом на лицу.{S} На овом великом балу где је било жена 
а, и по сасвим голом дрвећу скупљају се чавке; по који кров зацрни се као да је покривен црном  
, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с Фат 
 подврискују бејови и официри, одјекује чађава кафана, тресу се испрскали прозори, и игра, пуца 
>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Ваздух је био загушљив.{S} Мирише риба, пече 
па у недра вереничина писма и косу и из чађаве кафане, осветљене једном прљавом лампицом, похит 
а се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја нене бејаше мирна, и  
де јој је унука, и крила је од свакога, чак и од снаха, и од синова, своје деце.{S} Она ока не  
вара, да је неискрена, и мора са свима, чак и са странкињама, турски. „Па зашто нам наши родите 
сто, они почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње 
арима.{S} Сафет, увек свесна, трезвена, чак и онда кад тобоже „од севдаха" губи свест, гледала  
у, ни хлеб, ни вода, ни дуван, ни кафа, чак ни мирисање цвећа а толи лица; жене неочешљане, нео 
 /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у 
ко?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања,  
ети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разголићен врат, као други <pb n="237" / 
 жене?{S} Ах, не из мене, и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена п 
девојке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина Турбета, суседе напуштених турс 
духао као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно к 
мамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак  
спраћамо.{S} Ти си видела старотуркиње, чак и твоја мајка: понекад, кад је у послу, или кад јој 
ај себе...{S} Пашиница ништа не почиње, чак и не гледа у бедног старца, оставља га да се покашљ 
p>„Има лажи у којима ја налазим финоће, чак и нежности,“ сети се Фатма нениних речи, увек кад г 
т дана, јер ниси изишла из његове куће, чак ни из ваше брачне собе.{S} Ти треба...</p> <p>Она п 
и дала, баци нож!</p> <p>Сви заплакаше, чак и „туђа мушка глава“...{S} Он као да се од тога отр 
много воли; и њу небројено пута пољуби, чак и у очи, и ако они кажу да се не ваља.</p> <p>— Дос 
 сву је потопи, она се понова заборави, чак приставши на тајне састанке, код Ајше-кадунине сест 
види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и лице покриле, и излазе, пењу се у затворена кола. 
 јер сваку помаже или муж или брат или, чак, отац.{S} Ја сам се овде одмах с њима нашла:{S} Цар 
и нешто као нож.</p> <p>Колико је воли, чак не да да је послушају робиње.{S} Он јој завије цига 
 чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И то не, заврши г 
а камо ли „душо“ и „очи моје“.{S} А ми, чак слушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робиња 
ду...{S} Седме ноћи, ту су сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харе 
а</hi> Зејна...{S} У лудилу од страсти, чак заборавља да му брат још није умро.</p> <p>Приђе јо 
годно: срамота ме да преко собе пређем, чак и да проговорим...{S} Бојим се да ми се не смеју.{S 
 да мора да путује, с мужем, инжињером, чак у Каиро.{S} Опа се није устезала да каже странкињи  
лазила испрва непрестано, после никако, чак ни за време Рамазана, кад рођаке и пријатељице не и 
 не помисли да бежи, и не окрену главу, чак ни очи.{S} Да ју је видела Мерсије кад је одговорил 
, ја више не волим ниједну Францускињу, чак ни Мадам.{S} Можда је ово тренутак.{S} Госпођица је 
 одговорила, криће од свакога на свету, чак и од Ариф-тејзе. „Мерсије-ханум је у мусафир-одаји, 
ебична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и кад почињемо, да не бисмо њеној материнској осетљ 
S} И занесена путем, не сети се својих, чак тренутно заборави с ким иде!{S} Ишла је из собе у с 
лушкињама кажемо „душо“ и „јагње моје“; чак робињама дајемо лепа имена да им не буде жао што су 
гледа је кад седа, гледа је кад устаје; чак кад је девојка за клавиром, она је гледа у стас, у  
 крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у последњи крај оградног зида, и плачући кидале су  
 не нађе нигде пријатељ, да им каже!{S} Чак јој није пријатељ ни њена сестра од тетке.{S} Сви с 
прелазио<pb n="256" /> преко собе...{S} Чак и херој, млад, леп, пун поштења и узвишеног родољуб 
 жене имају духа, али немају душе...{S} Чак ми се сад ни њина имена не допадају.{S} У нас, свак 
ко знам за се, први пут не постим...{S} Чак не бих ни знала да је Рамазан да ме не подсетише пи 
 изговарају<pb n="291" /><hi>р</hi>.{S} Чак и моја Госпођица, чак и Мадам Аристид наглашују тур 
p> <p>Сутрадан јој је било још горе.{S} Чак ни с мужем није хтела говорити о оној тајној бризи  
е, прсти су јој преко дирака летели.{S} Чак и они фанатици, „женски конзервативци“, у овој силн 
м то тражи?) него као старијој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који  
 да она сестру жали, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час 
а у салон, па на софу — свуд празно.{S} Чак му нема ни тетке, ни мајке, ниједне слушкиње.{S} И  
по коју.{S} Да кажу: доћи ће ти Фатма — чак ни онда. „Две страсти не могу заједно.{S} Оно пре н 
е, чак ни ход, чак ни покрете.</p> <p>— Чак ни мисли, чак ни осећања, је ли, Емир?</p> <p>— И т 
сваки поштује, моју исмејава.{S} Не, ја чак не смем ни да тугујем, да плачем.{S} Сто пута си ср 
ни дивни градови, на сликама!{S} Али ја чак и Солун не познајем, и ако сам се у њему родила и о 
ко јој је она мила другарица!{S} Милија чак и од Мерсије.{S} У турској старинској антерији и ст 
ховом забуном и љубављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе  
 казати.{S} А ти, можда би се састајала чак и ноћу да си удовичка кћи. <pb n="98" /> Где је бра 
ер, да јој се не допада, Не би му рекла чак ни <hi>ти</hi>, а камо ли Осман.{S} Прође поред ста 
ма и људима.{S} Ја мислим да се Донмама чак јављају људи, кад их сретну на улици и познаду их.{ 
} На мишицама им, на грудима, па некима чак и на лицу, трагови од мушких прстију и мушке безочн 
окривачем, где спаваше Фатма, покривена чак преко главе.{S} Стара на прстима приђе кревету, и п 
час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што 
је учио да према свакоме буде охола, па чак и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекр 
 и према мужу, да никога не поштује, па чак ни свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и  
тада <pb n="152" /> клањају и млади, па чак и деца .{S} Улице су пусте до вечерње, а тада оживе 
а слаба, али лепа, лепша од оне три, па чак и од Зејне.{S} Узбуђен, да му није овде мајка и бра 
е да избије пламен, а ја се савладам па чак се и насмејем!...</p> <p>Али, драга госпођице, поми 
ко је је могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није мо 
 кад ме спопадне бол!{S} Овако, понекад чак и заборавим на бол.{S} Пиј, сине!</p> <p>Он подиже  
укчије васпитана.{S} Ја устајем на ноге чак и оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — 
гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваздуха, узвикну најмлађа, болесна 
век може и да наљути и да ражљути, може чак да је разгали, насмеје.</p> <p>Никад не каже „Алла! 
с тетком задовољна?“...{S} Па питала је чак и за зета, одљутила се сасвим, и кад пођоше, она га 
тмино, на смрт Мерсијину.{S} И могла је чак отићи у собу где су јој књиге!{S} Али у књигама, св 
{S} Њој се никад не би досадило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се проб 
атка Мадмоазел Дарно!{S} Пољубила би је чак и у уста, преко обичаја турског, и француског.{S} И 
 и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мајке, зато сам затворио.</p> <p>Она осе 
ије била видела жену из народа који оне чак и у својим песмама помињу и који познаје као и друг 
 њом...{S} Ариф-ханум испрати странкиње чак до прве капије, и одгледавши их, кроз свитање, за ј 
зање свога унука довео је веште бербере чак из Анадолије.{S} Он је то говорио врло узбуђено, по 
! ха!{S} И ја... дадох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учини 
.{S} Све ћуте.{S} Домаћице их испратише чак до прве капије.{S} Ово кратко ћутање зближи их више 
 где је сандук с њом, још нисам ушла, и чак не могу да прођем поред ње.{S} А кад видим официра, 
 само боји да није Грк, или Јерменин, и чак Јеврејин! да није из рђаве куће, из просте.{S} Мусл 
а, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себи живот одузме.{S} О, само сад д 
р с турском децом, говорила би грчки; и чак кад би само видела играчку или децу на улици, почел 
ије муслиманин, него Грк, Јерменин, или чак Јеврејин.{S} Ти знаш да су и они лепи, црномањасти, 
х пријатељица, који је зову „тетка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, к 
 осећам слан мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем ј 
свету.{S} Уосталом, њу је могао познати чак и онај који се само мало с њом дружи, јер она је би 
, па, као добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит,  
 да протестује, да виче.{S} Ах! у башти чак турско цвеће <hi>ариф-лен зариф</hi>...{S} Пред хар 
ирном лицу све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хте 
неугодно.</p> <p>Фатми су ближе по души чак и од матере оне три младе Цариграђанке и ове две ст 
 далеко, да види како јој је.{S} С оцем чак ни о тетки није говорила; одговарала му је на питањ 
S} Сад жалиш, плачеш, а ја теби завидим чак и на тим сузама које проливаш за својим дететом.{S} 
питати где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац 
ити турске жене.{S} Ми сад немамо право чак ни да васпитавамо мушку децу као срећне мајке!{S} М 
раше Мерсије и запали свећу, зари нокат чак при дну свеће и рече:</p> <p>— Док свећа не изгори  
ва.{S} Имала сам грозницу“.{S} Једанпут чак слага да је била тешка, па је пала и побацила... за 
 душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време  
је ситна,“ говораше једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за ко 
е могла волети тога цариградског чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а  
азани помадом, а лице набељено, у уским чакширама је, минтану и јелеку, око врата му је дебео з 
не правнике у кафеним кафтанима и белим чалмама, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије  
дугачка, закрчена је колима и светином: чалме се беле као висибабе, фесови се црвене као булке. 
а, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских Турака: дуга 
ке, купиће му фес с дугачком кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, о 
} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љуљаше крај саме обале, па да иде према  
<pb n="173" /> живимо; зато нас спопада чамотиња и обузима туга.{S} Ја сам мислила да не радим  
 стакла, и тамбуре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња што  
} О, певала ми је.{S} О, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио  
а свирање у ут, ударање у деф, звецкање чампарама, пљескање длановима, смех, али пригушен, и ти 
а црне; ударао је у ут, кад је пролазно чамцем поред стричева јој конака; гледао је у башту, у  
ког чак... чакпу...</p> <p>Хтео је рећи чапкуна, па није могао, а његовим <pb n="216" /> слушки 
нка, „старотуркиња", како кажу ови наши чапкуни протеривани у Европу.{S} Тој хануми наша Фатма  
с, смакнутих панталона, у папучама, без чарапа, у мундиру сасвим раскопчаном, с бројаницама...{ 
>saut de lit</foreign>, с фризуром, без чарапа, у црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је 
е јој се, а она их не узе, већ потрча у чарапама по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се г 
јаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо, бос је, у потпећеним сакти 
<p>Он обуче своју белу антерију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе з 
и жене, све три у бело, све три скинуле чарапе...{S} И стара са снахом отклања (а унука јој кла 
м на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледам зелено поље и по њему нашу ергелу 
 турску песму: то се Ахмед-беј на своме чардаку весели, гледајући у залив разливен на месечини. 
гдегде опалим исподупираним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима да 
ра; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женско срце утискују се две 
 Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сус 
воре.</p> <p>Ти ништа не разумеш, драги Чарлсе.{S} Ви Енглези треба да се пренесете у нашу земљ 
ним енглеским словима.</p> <p>Драги мој Чарлсе,</p> <p>Како сам био срећан!{S} У тој срећи забо 
у или њеној учитељици или његовом другу Чарлсу?{S} И сети се свега: њине лажи, свога сумњања у  
ириадом светиљака те је личила на какав чаробан вилински двор.{S} Кад је дочека домаћица, једна 
 их не будимо : нек спавају, нек сањају чаробни сан Истока.{S} Колико ми пута дође да прокунем  
рех да их пробудимо? <hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>.{S} Како ће им бити кад се из т 
 па су им завиделе. „<hi>Оне још сањају чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине  
тим опијумом опијене, спавају и сањају „чаробни сан Истока“.{S} Напослетку, ја налазим да су он 
а, разастреше, на египатску асуру, бели чаршав (<hi>софра-алти</hi>), да на њ падају мрве, и по 
а угледа око једног дугачког стола, без чаршава, десетину петнаест људи, младих, осим тројице.{ 
алон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златне обоце купују — тел 
ека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о девојачкој чистот 
 очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф, овако су ме училе нене и мајка, и ако сам онда  
 кроз прозор Ариф-тејзу: смакла с главе чаршаф и скинула пече, па се жури.{S} Сва претрну: „Зац 
 Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чаршаф и пече, обриса очи, изиђе: отац јој долази из ча 
јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко косе пребаци Нуријин башјорти, и 
теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи део на главу, пошто је наместила печ 
Божју љубав, Ђулренги, где ми је пече и чаршаф?{S} Води ме оцу.{S} У овој кући нећу да седим не 
rget="#SRP19120_N48" />, обучена у бели чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе зак 
е још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом радовала; а кад пођ 
лас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој на лице густо пече, па је одведи Нури 
 свекра и свекрву.{S} Отрча, донесе јој чаршаф и пече, баци јој то у лице вичући: „Сакриј се од 
турском женом обученом у стар, искрпљен чаршаф.{S} То је била прерушена Нурије.{S} Она се ни у  
.{S} И тражаше њене хаљине.{S} Нађе њен чаршаф, који од удаје обуче једанпут, и њено пече, што  
 кућа спава, она се обуче у Ђулренгијин чаршаф и тихо изиђе из своје собе.{S} Прошавши кроз пре 
ђанке: све у фереџама, с јашмацима, јер чаршаф, с кога је „запт“ дигнут поодавно, носе обичне,  
 доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ха 
, кћери?</p> <p>Она плаче и облачи се у чаршаф.{S} Али напрасити беј већ се поврати, покаја.{S} 
жи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и пече...{S} Како се вратила с Јалија, он као ст 
какве нове раде да изиђемо на сокак без чаршафа и печета — у гору и камен ! — али нисам знала д 
 и с много укуса и елеганције скројених чаршафа, оне имају горњи <pb n="224" /> део прост као м 
одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{S} Никад нису дошле све три заје 
ита за њима, а једна робиња однесе њине чаршафе, „пелерине“ и печа, да их завије и остави у <hi 
} Пресвукоше се, принеше печа и обукоше чаршафе, па с робињом одоше у комшилук.{S} Мајке су им  
о тиране, поломићемо кафезе, исећи ћемо чаршафе, поцепаћемо печа, башјорти, јашмаке..</p> <p>—  
њима кћери, за овима робиње (завијене у чаршафе као хануме). <pb n="111" /> Пролазиле су уске,  
аташа, и из њих излазиле жене увијене у чаршафе црне и свих на свету боја, које су трепериле, п 
ју их робиње, невестин род, и пребацују чаршафе преко рамена невестине стрине, тетке и неких ро 
сигурна „преносна средства“: под својим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као 
слутећи да су у тим простим старомодним чаршафима оне три фине нове, које он силно мрзи, и ако  
им, Сафетине врснице у плавим и зеленим чаршафима, све с посувраћеним печима.{S} Мало, па пред  
ијом беху неколике Туркиње у искрпљеним чаршафима, и неколико просјака, па неки доби плећку, не 
м турбанима и буљуке жена у разнобојним чаршафима, и где је било водоноша с ђугумима, слушкиња  
цама су се размилеле жене у разнобојним чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на кап 
} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним на лице, те  
ене, све незване, да је гледају: буле у чаршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антер 
 ни лупу звекира на капијама, ни жене у чаршафима с фењерима преко дворишта... ни жагор, ни кик 
 Пре две вечери не развише се, осташе у чаршафима, с печима посувраћеним преко главе, те им се  
 хануме и једна робиња, све у црним <hi>чаршафима</hi>, то јест хаљинама за излазак, и с густим 
ишла.{S} Обучена у ружичасту хаљину, са чаршафом од плаве свиле и с црним густим печетом, са св 
 оној сиротој Емине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{ 
не скида очију с ње, лепе и узбуђене, с чаршафом а откривена лица, с његовим прстеном на белој  
ој соби за одмор: лежи на миндерлуку, с чаршафом, ничице; подиже је: лице јој је мокро од суза! 
биња, кад уђе у софу и затече девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што п 
атма је била у Мерсијином <pb n="12" /> чаршафу, да је не би познао отац, ако би је случајно ср 
д капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави 
е чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад ми је видело мушко и очи а камо ли косу 
за муслимане, младотурке.{S} И ја сам у чаршафу од девете.{S} Па ипак, Емир, моје је друго: вид 
 сталежа боље пролазе, њих је увек пуна чаршија.{S} А <hi>Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажали 
весела.{S} Пред вече, њен син, дошав из чаршије, весело јој рече:</p> <p>— Мајчице, ја дадох на 
, па ми да им се обучемо, а они, кад из чаршије дођу, да нас и не погледају, и ако смо се за њи 
Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти светло, ханум !{S} Испросила с 
— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пиринач и брашно, већ их изгорела. „Неће  
, обриса очи, изиђе: отац јој долази из чаршије.</p> <p>— Добро дошле !{S} Добро дошле! изусти  
у никад није тако купила, већ су јој из чаршије доношена лица: гледала их, бирала их, метала их 
="#SRP19120_N93" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи од зад 
нглетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па зађоше према Ћемер-Ка 
рупној, неравној калдрми и јурила према чаршији, спустила се и окренула према Хамидији, одатле, 
ени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке ти њу да ухватиш; и у вече да идете 
м шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз редове људи, пролазиле као кроз махниту х 
ем готово развијена, да сам по ваздан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора 
n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, златн 
агње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима...{S} Иди на ваздух...{S} Све у со 
 путници спустише се код Ћемер-Капије у чаршију која спаваше дубоким сном, и одвезоше се близу  
после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и дебела печа.{ 
но, узбрдо, низбрдо док се није сишло у чаршију, да се застане, да се одгуши, па да се продужи  
га госпођице.{S} Као у Цариграду, иду у чаршију, иду у безистан; где највише света има, код Беј 
има зготовљеним на маслу, испуњавао сву чаршију.{S} Девојке, идући за мајкама, с печима на лицу 
Хотела д’ Англетер, па потераше у другу чаршију, у чаршије откривене и покривене, па зађоше пре 
а, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршиској калдрми, и најпосле се зашло за угао једне ст 
де ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама 
жи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на ти 
емљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта см 
то каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди  
едео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на колена а главу у руке, и  
ас ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каже: „Не зависи 
шта; од дугачке сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винов 
риф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким језиком који она не разуме,  
ас као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да букти па хоће да избије пламен, а ја се савл 
о само за страст, играла пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. 
рај зида, час крај кафеза, час на софи, час на баба-финги, и сама себи личим на тицу у кафезу,  
 и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с ње 
 па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали прамен косе с њенога лепог чела.< 
пуне две ноћи, час сва у бело као крин, час сва у црвено као каранфил. „Каранфил!“ захори се из 
ако је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим  
ад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непрестано пушило, час  
говог дебла, које се непрестано пушило, час крај врха који је ударао <pb n="62" /> чак у послед 
тачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена  
ест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње н 
жу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Може бити сад ме гледају нек 
ариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у двориште, после оду до капије: 
а и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у Скопљу, „гостујемо  
умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у Серезу, сад у Битољу, после у С 
а склопила, тетка и жена удариле у ход: час отиду уз један прозор, час уз други, сад сиђу у дво 
трашно немирна, нигде ме место не држи: час сам крај зида, час крај кафеза, час на софи, час на 
S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Солуну, нас у Европи, у Паризу, европски направље 
осећа се задовољна како није скоро).{S} Час-по па се Фатми учини да је у земљи где су од љубави 
на сад види како је то горка истина.{S} Час-по, кад осети неку мисао, она запушава уши, као да  
 за цариградског племића и богаташа.{S} Час-по па се расприча, како њен зет није као што су сол 
на вашим прозорима) — стежу ми срце.{S} Час ми је срце стегнуто, час разбивено кад мислим: „Мож 
ранцузу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледају њега ; али к 
ац јој је још седео на софи и пушио.{S} Час је ходала, час седала, метала лактове на колена а г 
орила: „Алла’“.{S} Али та „Францускиња“ час-по па се предаје вољи Божјој, јер верује у <hi>Писм 
, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка; црна, једнолика, дугачка јесе 
е говорити час турски, час француски, а час неким језиком који она не разуме, и њој је било теш 
ди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турск 
ити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређена, понижена, побуни се, па се трже: 
рижу савести, она би, као други пут, за час прешла па десето.</p> <p>Она ни јуче није постила,  
ице.{S} Осману се софа окрете.{S} Па за час као да помахнита, с најгорим речима полете Фатми: д 
дну душе.</p> <p>Да хоће да се удаје за час се рашчу, те почеше долазити мајке, тетке, стрине,  
е прелива и пада у басен, који би се за час препунио да на њему није цеви.{S} Под сваком цеви,  
е с пашиницом разговор, тих, који се за час сврши.{S} И опет ћутање.{S} После, по жељи те отмен 
вораше их с новим јелом у руци.{S} И за час, па сви скочише, на доксату опраше руке и уста; а к 
сам везла оцу душманину!...</p> <p>И за час би према <hi>Левха</hi> на зиду, према стиховима из 
два друга.{S} Један леп брачни живот за час се и <pb n="194" /> неочекивано поквари.{S} Осећали 
а: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љ 
ко пута тргли из сањарија, зовући ме на час...{S} Па кућа где нам је била, и каква!{S} Час у Со 
 Рамазану у мојој земљи.{S} Она се сећа час овога обичаја, час оне хануме, па јој је пријатно.{ 
е јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изус 
а и њених година хануме, притрчавала је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, 
еко собе кад се плаче.{S} Енглескиња је час-по нешто бележила, али Ариф јој даде знак да то не  
 плаво; а како је то нетачно!{S} Оно је час плаво, час зелено, час сиво...{S} И <pb n="172" />  
 Пошто су сишле, пођоше к мору, које се час-по заплави између кућа.{S} Фатма се прибија уз Мерс 
уцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, б 
мљу са њеним брдима и бистрим рекама, и час-по па се обрадује мору, кад се заплави између зелен 
им да има нешто да ми каже а не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђ 
га старога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљескајући длановима помамно.{S 
ј њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило...</p> < 
 дувао је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и за 
, с његовим прстеном на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она  
тако осећају; друге вичу: срамота!{S} И час-по, кад опазе додир лица, затварају очи.{S} Колико  
огле држати, носити толику радост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се  
зговарајући се с једним младићем, сваки час баца очи у кафезе... „Алла"! какве су му очи!“ виче 
 окрећу натраг.{S} Кад проходају, сваки час падају, а кад проговоре, има речи које нама ништа н 
ине одаје.{S} Сваки дан га видим; сваки час пролази и гледа у решетке, као да није муслиманин.{ 
м девојком, коју врло заволех.{S} Сваки час ми дотрчкаваше кроз капиџик, па наједанпут нема је. 
ај или судбина?{S} Оне се воле, а сваки час се споречкавају као деца, ви то знате, драга госпођ 
инило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи н 
ја дуго.{S} Она је крадом плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био 
{S} Али у почетку, ти си јој ишла сваки час.</p> <p>Она се промени у лицу, обори очи, али ништа 
љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Он 
о време усхићена њеном игром, сад сваки час несвесно покриваше очи од стида, и несвесно их откр 
и из Мерсије, чак и из Ариф-тејзе сваки час проговори Туркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S}  
еже, и узе плакати.{S} Плакала је сваки час вас драги дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави ч 
кињи ово не би смешно, јер она је сваки час са слаткоречивим Туркињама, а Ариф јој увек каже „Е 
војчица промени се, уозбиљи се, и сваки час беше врло замишљена.{S} То опази њена мајка и као п 
ама се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа  
 у сваки бод, но ради расејано, и сваки час оставља иглу па преврће <foreign xml:lang="fr">Poés 
е сузе — отишао неиспраћен !{S} И сваки час да се одвајају, да се одучавају...{S} Он од ње да с 
После се свега сваки час сећала и сваки час се бунила, у себи, не говорећи никоме ништа.{S} У о 
.{S} Кадуна јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ха 
непријатан, јер је мирисао на рибу; али час-по, на махове, кад би духнуо западни ветрић, осетио 
 то јест на добру њене отаџбине.{S} Али час-по, па је постајала страшан скептик, кад је год ког 
нови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, сузе, прсти су  
а ћу довека бити муслиманка; јер у мени час као да нешто ври па хоће да прекипи, час као да бук 
три нове и Ариф-ханум, и стале говорити час турски, час француски, а час неким језиком који она 
лничар и мајка — њен муж, заустављајући час-по дисање да је не узнемири.{S} Она чак не може ни  
пе арије: тонови су се преливали, звуци час дрхтали час жуборили, разумеле се речи, јецање, суз 
и“, Фатмин теча и брат од тетке, па јој час брише очи, час намешта тел, час подиже какав пали п 
одина хануме, притрчавала је час једној час другој странкињи и говорила им је нешто, само да им 
 слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше.</p> <p>Турске жене д 
 Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива код ње него код куће. 
а дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко питао где ми је отаџбина, ја  
слио да спавају, јер је више од једнога часа како се не мичу.{S} Али, најпосле, старија сестра  
одне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробудила да се свуче и да понова лег 
а један пристао да дође, прошло више од часа и по.{S} И кад уђоше у собу, напад је био готово с 
 радости заплака.</p> <p>После два, три часа, ту су били сви:{S} Мерсије је плакала, а Ариф јој 
'Англетер</hi>.</p> <p>Ту осташе до три часа по подне, па се, овако обучени, укрцаше у један ве 
 га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони старцим 
љну.{S} Па јој то рекох.{S} А она ми на часну реч каза да је весела <hi>само</hi> кад се опије. 
јој као смрт бледо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре 
о ће да издржи све то!</p> <p>Око девет часова, у кући наста журба.{S} Дошли су муфтија, имам и 
жар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад помислише, а не реко 
ве нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разговоре.{ 
ла око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, али не 
жарову палицу, запушава уши да не броји часове.{S} И наједанпут, загњури главу у јастук: ћутала 
{S} С грозничавим нестрпљењем погледа у часовник: да ручају, па да се он с њом одвоји... сад је 
е за то свето и велико; и у мени сваким часом јача и воља и снага...</p> <p>Иначе, овде је теже 
у се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S}  
а за мир; ако им муж не подели на равне части румену јабуку — свађа.</p> <p>— Снаха му није у т 
вари с Родолфом, и црвенеле су, и у том часу обе би пристале и на одсецање косе и на смрт и на  
им, негде проређеним, поломљеним, поред чатрља с високим оградним зидовима, негде белим као од  
ад да се састају, и где?{S} Тамо, испод Чауш-Манастира, поред каквог напуштеног гробља, или у к 
јој поручи да му дође на састанак испод Чауш-Манастира, милим, познатим стазама, које су већ го 
е, саме самците, у једном кућерку испод Чауш-Манастира.{S} А да на те састанке може ићи, тајну  
има је, које нису хтеле кафу, донета по чаша мирисавог ружичастог сирупа.{S} Док се пијаше кафа 
говор и договор!{S} Попила сам пуне две чаше сирупа, а у њ је Нурије била метнула бенђелук, зац 
 и затражи мастике.{S} Донеше му се две чаше, једна је велика с водом.{S} Он одасу воде и насу  
 и ту сврати, и опет затражи и доби две чаше; и сад одасу мало воде и насу мастике; опет то поб 
ене, с једном цигаром, с водом из једне чаше; и срећне су...</p> <p>— А ми, нове?!{S} А ми, нов 
карац, пуше једну цигару, пију из једне чаше, а хануме их гледају и погуркују се смејући се кра 
језан и она попи земзем из једне црвене чашице као напрстак нарочито за земзем, он опази да се  
ени се: сад му задрхта рука кад принесе чашу устима.{S} Устаде, брзо, и похита кући, али — <pb  
има.{S} Пред једном и он седе и затражи чашу воде, попи је даде бакшиш кафеџији и одмах пође, н 
чека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њему, једну себи.{S} Он не види да берберину  
 да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевре за двадесет пара: то нам је сва спрема за живот.{ 
/note> <note xml:id="SRP19120_N26"> <hi>Чевре</hi> - рубац везен срмом или телом</note> <note x 
ћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета.{S} Девојка се, истина, с момком не познаје, ал 
аца с товарним магарцима, продавачица с чевретима<ref target="#SRP19120_N26" /> и кесама, Арнау 
то је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дође ред да их завију 
свећеност, <pb n="114" /> слобода, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког 
 била отворена, и сувише отворена, због чега је у њином друштву, ненавикнутом на отвореност, мн 
ини јој се све мало, ситно, ништа, због чега је некад призивала смрт, и чак мислила да сама себ 
аше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га она и зове „Памук“, и без премишљања позва Ариф 
е свету ћерком, добром и паметном, због чега је узе племић и богаташ, а гле кћи!{S} Ха, ха, ха! 
ако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко, због чега Ариф толико воли ту страну жену? упита Сафет.</p>  
 те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p> <p>Он се смеје, а мајк 
век би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на памет му не би пало д 
а што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p>Па ипак, Фатми је мало боље, то цела  
е Фахрије хануму сути, да јој каже због чега сам се за Османа удавала, и да сам распуштеница?“  
се није устезала да каже странкињи због чега не треба да им долази.{S} Овој бејаше жао, али ипа 
 нене.{S} Ја је волим, али не знам због чега је волим“.</p> <p>Арифа говораше, а готово увек, к 
јком, како би се оставио пића и имао од чега да живи, него на Нурију.{S} Да воли Фатму тобоже к 
венећи, рече: „Мука ми је, нене“. — „Од чега мука... овако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених ш 
 ипак је међу вама пуно девојака заиста чедних, и ако не црвене кад се пред њима изусте и такве 
емам овде наочара, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво  
рдне болове.</p> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавал 
} Писну! <pb n="217" /></p> <p>— Фатма, чедо, ти нешто ружно сањаш.{S} Хоћеш ли мало водице?</p 
абу; а она јој нежно одговори : „Фатма, чедо, па нас никад није било више: сви смо, Богу хвала, 
Она вам је свекрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S}  
докле ће он спавати?</p> <p>— До сутра, чедо.{S} А ти иди па лези, заспи, одмори се...</p> <p>О 
е каза, изиђе.{S} Уђе нене. „Дај мужде, чедо!“ весело рече, па ме загрли и омириса ми лице као  
 Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрестано кријућ 
презрења погледе на тетку и мајку. „Не, чедо, то није жена, то је мајка,“ говори му тетка, осећ 
 да јој поврати моћ.</p> <p>— Умири се, чедо, заспи само мало.</p> <p>— Не могу, нене, мозак ме 
</p> <p>— Вратиће се...{S} Обуци му се, чедо, госпођо снахо.</p> <p>Она, сва срећна, одскакута  
 отвори очи, па их затвори. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе  
ма ван себе од радости.</p> <p>— Јесте, чедо, сута ти долазила.{S} Сад видим да је боља од нас. 
/p> <p>Она отвори очи.</p> <p>— Устани, чедо... закључај врата.</p> <p>— Каква врата, ханум-ефе 
у поље, не по вароши?</p> <p>— По мени, чедо, и на отвореним, и пешице, по чаршији, испод руке  
уђе свекрва и рече :</p> <p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спава 
 да су тобоже обазриве...{S} Где си ти, чедо, видела мога сина?</p> <p>Ово изненадно питање збу 
њеним сузама, и: губим свест. „Отац ти, чедо, добно једно писмо...{S}" И још нешто говори, а ја 
зујући му једно стакалце:</p> <p>— Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си  
ад трже и рече:</p> <p>— Госпођо снахо, чедо, једва једанпут...{S} Ја сам ти казала, ако би как 
ајком нисам о томе говорила...{S} Емир, чедо, запали и ти цигару...{S} Грехота је да постимо ка 
ом питала нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је ша 
ој била учитељ.“</p> <p>— Хоћеш цигару, чедо ?{S} Дуван и афион све једно.</p> <p>Она заврте гл 
није да нећу.</p> <p>— Е, кад не можеш, чедо, ти пости; али... ноћу буди с мужем.</p> <p>Прође  
робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињ 
инуто говори:</p> <p>— Хоћеш да постиш, чедо.{S} Остави се, ти си млада, скоро доведена, муж ти 
омак нашега пророка, а Фатма, најмилије чедо пророково.</p> <p>— Тебе, сине, збуни име момкових 
ога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Н 
 Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš преврнуо с полице сахан с мухал 
и му као обично француски, већ турски: „Чедо моје, око моје, лаве мој, султане мој, <pb n="164" 
кроз пробушен оградни зид, премирала од чежње за њим, састајали се код њене Ариф-тејзе, остајал 
ко лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле груди.</p> <p>— Први пут ј 
и се да је њен, те му би врло мио.{S} С чежњом погледаше к вратима да она уђе, а мајка му се за 
ебе, дечка здрава али увек незадовољна: чезне за мајком.{S} Криви оца, па га правда, и опет га  
е Богу по нашем закону.{S} Волим мужа и чезнем за родитељима. за онима који су ми живот дали и  
уској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, далеким светом.</p> <p> 
х у неки далеки непознати крај за којим чезну, и ако се та лађа не љуља ни онда кад је таласи з 
 је лишио тебе; годинама сам те желела, чезнула за тобом...{S} Пиј, сине!</p> <p>Он је опет туп 
 видела, само га замишљала...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће 
<hi>Мужде</hi>!</p> <p>Она јој даде <hi>чејрек</hi>,<ref target="#SRP19120_N54" /> и поцрвене,  
а ти љубим скут...{S} Воли те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно 
ове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко коња или девојчица лутку.{S}  
ем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег срца твоја... твоја сестричина</p>  
ћи њене мелодије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине г 
д сиђу у двориште, после оду до капије: чекају ослушкују.{S} Ако се мало спусте на миндерлук ил 
одне, па се више није вратио.{S} Оне га чекају, изгледају, а он и не мисли да се врати.{S} Лута 
 заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин живот  
ладе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заг 
та, као сенка...</p> <p>Пред капијом је чекају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапу 
е одвојити с њим...{S} Обоје грозничаво чекају тај тренутак...{S} У предсобљу говор, питање : „ 
 <p>И ова одмах устаде, као да је једва чекала, и рече:</p> <p>— Јадно ми моје спавање, Нурије. 
са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, па да мисли на <hi>њега</hi>, као до п 
јатна прошлост.{S} Сафет-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да 
 знам, и нећу да знам.{S} Пре сам једва чекала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се  
а се налажаше око капије да не би гости чекали — отвори: уђоше Солуњанке, старе у црним, Сафети 
га, не мислим на онога.{S} А пре, једва чекам да легнем, у вече, па и преко дан: зажмурим па по 
данпут.</p> <p>— О, па баш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отид 
читати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим очи, да ти љубим руке,  
 виђам <hi>њега</hi>.</p> <p>У петак те чекам са странкињама и Цариграђанкама.{S} Ја сад Царигр 
— Ми организаторке Револуције за Устав, чекамо политичку слободу као озебао сунце; па чим њу до 
 ишла сама тамо где ју је с нестрпљењем чекао њен страсни девер.{S} Али кад се год вратила приј 
 постељу тако немирна.{S} Иди.{S} Ја ћу чекати...</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— Има ли смисла 
ш данас!{S} Ја чекам, ти знаш.</p> <p>— Чекаћу ја уместо тебе.{S} Отиди: разгалићеш се.</p> <p> 
 да се с њим понова венчаш одмах, да не чекаш три месеца и десет дана, јер ниси изишла из његов 
и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, учини ка 
е какав пали прамен косе с њенога лепог чела.</p> <p>Послуживање ратлокумом и водом.{S} Нене и  
ерна кићанка додирује му рамена, с феса челенка трепери, сија се као сунце: бубњи и зурне разле 
а ја хтедох да изгубим свест.{S} Кад та челенка не би била овде, мени би било лакше; овако, ја  
а пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изнесена</hi>... а ја у ту 
вена, не одваја се од обележја (бисерне челенке), јер у њему види и воли своју љубав.</p> <p>Од 
ла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи челенку".{S} Ове просте речи кроз мене прођоше као нека 
 мајци, она мени.{S} На пошту сам однео челенку! ..{S} И сад, челенке нема, из куће је <hi>изне 
оно место, и <pb n="220" /> метну своје чело где је било њено.{S} После поче да је замишља од с 
ежурану руку, јако притисну на њу своје чело, па је подиже на своје теме; она га привуче к себи 
 брзо приђе, притисну му на руку усне и чело и тихо рече:</p> <p>— Боље те нашла, беј-ефенди!</ 
као луд...{S} Њено лице поцрвене, чак и чело: поклопи се у руке и зајеца, зарида гласно као дет 
етну своје уздрхтале усне на њено мирно чело.{S} После је ижљуби њена сута, плачући од радости  
на тој глави, да бих могао додирнути то чело и то лице и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у  
и та уста!“</p> <p>Па пошто је пољуби у чело, у лице, у уста, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душ 
ђе у собу, али се трже и саже се, метну чело на праг, после се подиже, прислони лице на врата,  
пружи руку Фатми.{S} Пошто му она метну чело и уста на руку, он хтеде да је омилује, па се трже 
та паде и устаде, тридесет пута додирну челом тле ..{S} И занесена, не зна да устаје, не зна да 
је била она, прво пољуби, после додирну челом.</p> <p>— Никад се нисам осетио толики муслиманин 
му се виде бели крупни зуби, жиле му на челу набрекле.</p> <p>— Наша срца, сине, нису испитиван 
и кадгод изишла, носила би свој грех на челу дигнуте главе.{S} Променила се, остарела; кад у са 
 склапају, коса се разбарушила, пала по челу, фес се затурио, дотиче му потиљак; једна ногавица 
ољење за опроштај, праштање, љубљење по челу, по расплетеној коси, мирисање, стезање, тапкање и 
у све затрепери, и поцрвеневши чак и по челу и по врату, она склопи очи, као да би хтела сакрит 
год нам је писано овде (учини прстом по челу као да пише) кад смо на свет дошли, мора нам прећи 
по ниским миндерлуцима.{S} Свекрва је у челу, до ње с десне стране њена сестра, с леве њена рођ 
ају, да се развију.{S} Кад се развише и чељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене 
обе у плавим свиленим антеријама, и док чељад љуби скут гостима и прима им сунцобране, дотле им 
 <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тајна.{S} Ваше слушкиње и робињ 
ти и вичући: „Алла’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче 
его је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Поред овога још је слуша: ако  
и бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли да се не опије, не па 
је: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам имала, кад сам седела с тобом загрљ 
дршћем од зиме.</p> <p>Јануар.</p> <p>О чему све ове жене не говоре: о позориштима, о литератур 
а? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по чему не личим на Францускињу.{S} Оне друкчије ходе, оне 
една мало млађа од ње а још девојка.{S} Чепркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а  
разама.{S} Отац ми је био Турчин, мајка Черкескиња; он племић, она робиња: купио је за пет стот 
много родили...{S} У коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење",  
каква рука са зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад  
ће воде, Замбак-ханум?</p> <p>— Вруће с чесме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да об 
и са свима лепо, свекру и свекрви „води чест“ као првих дана, и боље, јер онда је била дете па  
ражих јој кћер сасвим слободно.{S} Она, честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње 
оде Хасан-бејову харему, она, уместо да честита, рече:</p> <p>— Откуда то, по Богу ?{S} Овако и 
ик са својим мужем да нени и родитељима честита празник.{S} Три дана <pb n="196" /> улицама су  
ахим-ефендију, муфтију, и још три стара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махму 
ичу.{S} Мајка јој је охола, зла, али је честита.{S} А „слатка“ нене!{S} Она је учила, свршила ј 
и свога умрлог мужа, колико је вредна и честита.{S} Хвалила ју је и кад су у љубави и кад нису  
Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три честита стара беја погодише се овако с једним младим бе 
ила се с неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, ка 
Побуниће се сама.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислил 
и су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубиле своје мужеве у скут 
е да су јој оне завиделе и дошле јој на честитање, кад јој се кћи испросила, тек после неколико 
a</foreign>.{S} Она је ипак боља од ње, честитија; казала је мајци...{S} Анри је био с њом, она 
ва кћи, она која га досад од стида није честито ни у очи погледала.</p> <p>— Камо да нисам! вик 
ана.{S} Не могу у очи да га погледам ни честито пред њим да проговорим, не толико што га се бој 
ад се ожене, они <pb n="51" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, 
" /> не знају честито ни да проговоре с честитом женом, и нису нежни, одвојени од мајке рано... 
у куће“, оца Осман-бејова.{S} По реду и честитости, та кућа је служила за пример Солуњанима виш 
 је била мала пензија, она је радила; у честитости је Солуњанкама служила за пример: црвенела ј 
ти.</p> <p>— Сматраш ли ти моју кућу за честиту или не?</p> <p>Он се трже, и рекав Фатми „збого 
се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту усамљен 
ито по нашим малим градовима, има овога често.{S} Прошле године, Ибрахим-ефенди и ова три чести 
спитаница врло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то 
у да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли су се с неким руковале, те питају: 
мајка, час волим; јер материна је љубав често себична: завиди кад хвалимо нечију децу, чак и ка 
ово у мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи и 
, та би душа видела да је оне не походе често само да је болесну обиђу, већ и да је разговоре,  
е лила над његовим стаблом, око кога је често обавијала руку, као да је замишљала струк брата,  
ад видех да је изгубио лепу боју, да је често невесео, замишљен, ја се сасвим расвестих, у мени 
ао малочас, јер зелен калпак снивала је често, и увек јој нене рекла да ће се удати.</p> <p>— У 
i>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S} Ти познајеш Хиснет-хануму.{S} Која ј 
разговарам.{S} А ви, мислите ли на мене често, или по који пут?{S} Има ли изгледа да ћете нам д 
 треба да смо искрени.{S} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад  
неискуство.{S} Мислећи на Европу, ви се често уљуљкујете обманама.{S} И мени су се некад <hi>та 
 свога сакривања у свекрвину собу.{S} И често се сећа, кад се једну ноћ сакри у метле, и они је 
>, то јест слободна, Мерсије јој долази често, час с мајком час с Ариф-ханумом, и више ноћива к 
се она упознала у Цариграду, и која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за 
<pb n="24" /> није била неверна, он њој често, једанпут се уверила, умрла од бола...{S} А неко  
, пријатељицу своје гувернанте, која им често долажаше.{S} Седећи према њој и гледајући њену то 
рству две.{S} Ја сам то дежурство, тако често, проклињала, а после сам се стала питати: „Откуд  
а тражила и желела, љубав, ипак је врло често бивала тужна како никад раније.{S} Обично је обуз 
исле да је Турчин.{S} То у Турској врло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободн 
ворила енглески.{S} И ако је с њом врло често, Фатма се увек смејала на сваки њен енглески узви 
ви кола да хануме виде једну слику коју често гледају а увек се њом усхићују као да су је први  
афет би помислила: „завиди ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; ј 
ојка!{S} Оно, истина, лепо понашање <hi>често</hi> одаје лепу душу; али то је често, не увек.{S 
воју муку.{S} Не одговори ништа.{S} Сва четворица је погледаше и познадоше да је живела животом 
 жена.</p> <p>— Ашколсун! узвикнуше сва четворица у један глас.</p> <p>Они су били врло задовољ 
, заборављајући да је жена, да је мајка четворо деце, да има и женску децу, две красне девојчиц 
енутка раздираше на двоје, на троје, на четворо, и кроз те раздеротине, по целом небу, покуљава 
ицама...{S} За пет година родила сам му четворо деце (једанпут сам близнила).{S} Кад напуних дв 
ербеју пред вече.{S} На обали небројено четвороножних столичица без наслона, ниских, и небројен 
озовите га, рекоше старци.</p> <p>После четврт часа, он је био ту.{S} Врло блед, он се поклони  
ени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша  
отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да изиђе пред 
на и ишчезе иза капије ..</p> <p>Освану четвртак, дан кад се води младожењи невеста.{S} Турске  
ће године дође без детета, седе недељу; четврте године опет ми нема детета, али ни њега..{S} Од 
„за бакалске кесе“, а највише ми је жао четврте, невенчане: то је његова прва жртва.{S} Оне три 
ма детета, али ни њега..{S} Од двадесет четврте, ја сам код мужа без мужа, и код детета без дет 
а Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одоше Фатминим родитељима, стрицу и стрини 
 три дана, не дајући да јаве њенима.{S} Четврти дан осети се сасвим добро и устаде, истина доцк 
6" /> улицама су се видели само људи, а четврти и жене: ишле су од рођаке до рођаке, од пријате 
није окусио, нити је ишта проговорио, а четврти...{S} Богу хвала кад рана није била смртна, а б 
амо њу: улази у теткину собу за рад, по четврти пут, гледа у ствари на столу: у свакој ствари в 
 који воли?“</p> <p>............</p> <p>Четврти дан, а она још лежи.{S} Данас може мислити на с 
оши.</note> <note xml:id="SRP19120_N54">Четвртина меџидије.</note> <note xml:id="SRP19120_N55"> 
д кипарисима, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гро 
арему се веселе жене.</p> <p>Вече у очи четвртка, дана кад се одводи невеста; трећа ноћ како тр 
, имаш наду.{S} Треће венчање свршетак, четврто почетак. <pb n="218" /></p> <p>Она рашири зениц 
у!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће што није обриса 
кћери моје, ко хоће с прве степенице на четврту, лако може сломити ногу или разбити главу.{S} И 
о <pb n="242" /> полудео, пристаје и на четврту женидбу за непуне две године!...</p> <p>За такв 
ицири, послати у Маћедонију „да умирују чете“, и ја и моја пријатељица: час смо у Солуну, час у 
 поцрвенеше.</p> <p>— Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треб 
зариф</hi>...{S} Пред харемским вратима четири велика лимуна, под прозором њене девојачке собе  
/></p> <p>— У Европи, рекоше гошће, све четири у један глас.</p> <p>— А жена?! упита пашиница.< 
" /></p> <p>Мерсије је „лежала код мене четири ноћи“, како се каже нашим језиком; но сву ноћ см 
а поклопила се на јастук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика 
ица погледајући у све редом.</p> <p>Оне четири направише јој дубока темена, ћутећи. <pb n="184" 
..{S} Младога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он  
ар да се не питају фине, с три књиге, и четири, више...{S} Наша Фатма и грчки зна, као Гркиња,  
 чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" б 
атма-ханум је слободна.</p> <p>— За ово четири и по месеца ја сам се надобијала „слатких поздра 
.“ Она брзо и смело рече: „Делила бих с четири ортака ствар — тебе, а не могу с једним душу — њ 
ратио родитељима.{S} Младић од двадесет четири године, он је својим здрављем и мушком лепотом п 
ргована.{S} Па су се, после, поделиле у четири групе, пошто их је било повише, и пред сваку се  
тмина библиотека и клавир.{S} Свираху у четири руке <foreign xml:lang="fr">Reproche d'Amour</fo 
ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{S} Па устаде, откључа в 
или — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гојазан и маста 
почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а има подбадача снаху.“</ 
 Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четрдесет година: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чул 
адуни, која је слушкиња у овој кући већ четрдесет година, прохтело се да пуши у соби где јој сп 
есет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У Старом Солуну готово нема 
ше:</p> <p>— „Како је почео“, вели, „до четрдесете ће отерати четрдесет.{S} Он луд“, вели, „а и 
 за здравље домаћиново; и кад јој једна четрдесетогодишња ханума, у сукњи и блузи и старомодној 
 је дошла позно као позно пролеће.{S} У четрдесетој години имала сам кризу, бол за младошћу.{S} 
лада жена, као девојка, и ако је прешла четрдесету.</p> <p>Фатми је мила овако седа, јер она је 
аправио кућу, а многима је растурио.{S} Четрнаест ноћи како ниси његова!</p> <p>К њој уђе свекр 
 руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, она дете није мог 
ицу.{S} Једну кутију пудера она има већ четрнаест година, — метне пудер понекад, кад пође на не 
једна моја тетка годинама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита с 
сположена, ваздан неочешљана, а у вече: чешља се, гизда се, — доћи ће јој „Бујукбурунлија“... д 
ка провела, а она је није ни видела.{S} Чешља се француски, облачи турски; у кући јој је намешт 
м гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: доћи ће кући господар, муж, „сев 
овори: „О, моја свилена косо, ја сам те чешљала и неговала!“ После јој миловаше руке, тепајући  
>Каик-отос</hi>, једно старинско турско чешљање.</note> <note xml:id="SRP19120_N57"> <hi>Сто на 
аљини и обући, са старомодним европским чешљањем; кћери, муслиманке из Султан-Абдул-Хамидова до 
оварала и кад је била млада, с народним чешљањем, <hi>аврапама</hi>, у народној хаљини, антериј 
урској старинској антерији и старинском чешљању, она јој је новија од свих.{S} Њу је <pb n="50" 
је с неколико аршина памучна платна, да чешће помишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека 
као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, своју неприлику, и бунила се.{S 
га; он, обучен а бос, једном руком држи чибук, другом хвата прсте на нози, и нешто прича.{S} Он 
да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогачено.</p> <p>— Ја га волим, 
е на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се према њему.{S} Он повуче, дубоко, три 
, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би ј 
аших дворишта никад се није затворио ни чивијом, а камо ли катанцем, па макар се оне завадиле н 
срцу није одјекнула овако звека ланца с чивијом, нити јој је икада овако било кад је прелазила  
 Зарези капиџик и метну дебелу гвоздену чивију, па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћем 
 он их и не гледа, и ако му се врте као чигре и лете као пера зовући га у загрљај...</p> <p>О,  
Први Бол</hi>, осетиле су душу не онога чија је она, већ ове младе лепе жене, па су плакале.</p 
а овој страни одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима треп 
мирис, ваљда од језера или чак од мора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет 
ј метну хладну крпу на главу и на срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лиму 
, у долини, под зеленим брсним дрвећем, чије испретурано надгробно камење чини се као стадо на  
 и <hi>Први Бол</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва ун 
бра кћи Турске.{S} Ја сам сад само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Мога куражног и е 
ош несасирена.{S} Она је опет само жена чије је срце претрпело катастрофу.{S} Остави „аманет“,  
p>— Како?</p> <p>— Преко зида.</p> <p>— Чијег?</p> <p>— Сутаниног.</p> <p>— Зашто отуд?</p> <p> 
провела мај на Јалијама у оном конаку с чијег сам балкона видела Њега; и да ми није Сафет-ханум 
Је ли оглашена по нашем закону?...{S} У чијем је гробљу сахрањена?...“ И овим тужним мислима и  
 јој је као род... сестрић је жене пред чијим је очима одрасла.{S} А да јој је давала пуна недр 
а, нарочито лудо исцветалог јасмина, по чијим су неисказано великим жбуновима певали славуји.{S 
е се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и пошло се 
 сад у нас удаје девојку?{S} Ни амалин, чијој кћери је сва наука плетење кеса и везење чеврета. 
ид, па кроз кафез, па у башти.</p> <p>— Чијој? <pb n="97" /></p> <p>— Нашој.{S} Ово знамо само  
 ту сам ја.{S} Где је с њене душе накит чијој сам се лепоти и вредности ја дивила?!</p> <p>Она  
ановнице овога прљавог, трошног града о чију су калдрму данас хтеле ноге поломити?{S} Да, то су 
te> <note xml:id="SRP19120_N109">Слатки чика-беже!</note> <note xml:id="SRP19120_N110">Бато беж 
ођа.</note> <note xml:id="SRP19120_N31">Чика-беј.</note> <note xml:id="SRP19120_N32">Да није ур 
а, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одмах ти је почела говорити о  
што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је  
ражавала Мис Блак.{S} Кад је била мала, чим би почела да се игра, макар с турском децом, говори 
<p>— Променила се.</p> <p>— Ви садашње, чим се с пријатељем споречкате, одмах: променио се.{S}  
чекивали да вас позовем на свадбу, јер, чим сам примила обележје, одмах сам вам с неколико речи 
отац није телаковић.{S} Јер, на пример, чим твоја снаха, опрости, забремене, твој син одмах ста 
 Ја се заветујем Благоме и Милосрдноме: чим би ми се син опет насмејао, или само осмехнуо, ја б 
е јуначи, прави се да не мари; а овамо: чим неко лупне халком на капији, он сав претрне.</p> <p 
није пало.</p> <p>Али он се брзо умири; чим осети њу, метну своју главу на њене груди.{S} Кад м 
ма. „Сад ћу јој казати,“ мислила је.{S} Чим седе, она поче говорити о женама:</p> <p>— Јадне на 
 пред вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи 
ослони на дилаверову пружену мишицу.{S} Чим залупаше тучним звекиром на високој гвозденој капиј 
адило: она је чак и у сну била с њим; а чим <pb n="161" /> би се пробудила, сећала се, знала је 
 кићанком и чалму од зелене свиле.{S} А чим напуни четири године, он ће га дати у школу; „почет 
 које проливаш за својим дететом.{S} За чим ја плачем, и смем ли да плачем?{S} Твоју тугу сваки 
е још не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку  
 политичку слободу као озебао сунце; па чим њу добијемо, ми ћемо покренути Женско Питање.{S} Же 
Сад је цела кућа клањала пре ифтара, те чим од стола устану и оперу руке и уста, она ће се одво 
ру, заспа; али, спавала је врло мало, и чим се трже — он, опет леп, опет мио, колико га воли!{S 
обузимати љубав, страст да је има.{S} И чим она пође из собе, он иде за њом, да је љуби, али ев 
нема узрока; али кад попуши цигару, или чим је запали и повуче један дим, разгаљује се.{S} Дана 
ка женска друштва, која ће организовати чим буду смеле.{S} Таквих скупова било је па више стран 
ах зачуђено, јер нисам могла ни слутити чим би ме могла обрадовати. „Ми испратисмо младожењи че 
ст га распињаше као демон, и не знајући чим ће да јој се освети за неисказане муке — он се поно 
у.{S} И ја сам требала да ти се осветим чим сам од детета постала жена, да те казним као злочин 
ала: „Зар може неко да узме из мене ово чим сам пуна?...{S} - Ја волим!{S} Ја волим!{S} Ја воли 
бав, и измирна, моје...{S} Ја не знам с чим да поредим измирну...</p> <p>Бајрам није, а мени је 
ића, на кога није могла помислити одмах чим се пробудила: збунила је баба, па раздрагана стеже  
p> <p>— Иншалла’!{S} Сутра рано.</p> <p>Чим се свану, одоше по Ариф-хануму.{S} Она одмах дође,  
омиловати.</p> <p>— За пропалицу?...{S} Чиме ће те хранити?</p> <p>— Радиће...{S} Он има здраве 
— Непријатно, а није опасно...</p> <p>— Чиме се лечи? рече Осман брижно. <pb n="245" /></p> <p> 
м од кога изгледа да га храни.</p> <p>— Чиме да те послужим, кад не пушиш и не пијеш кафу? рече 
 не огреши ?...</p> <p>— Алла’!...{S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори 
м!..{S} Боже, за моје незаслужене патње чиме си ме наградио!..{S} Кашаљ, покаткад крв у махрами 
се и обрадоваше се као да су виделе оно чиме су пуне, Европу.{S} Под Арифиним утицајем, оне су  
се кроз ту помрчину чак и не назире оно чиме су се оне за ово кратко време сродиле, саме постал 
“ тако сте ми предавали, а ја не знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његови 
тиман и свет овај тренутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi> 
изнаје свога родитеља за родитеља, а до чина паше доспео је лажући, уходећи, опадајући...{S} И  
 њима!</p> <p>На месечини, танка минара чине ми се као авети: у свитање, пријатан глас једнога  
е више збуњујем, а оне... о, да, оне се чине невеште.{S} Како би се наше жене смејале кад би не 
 Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од не 
у него свим народима...{S} Ови Французи чине ми се као моји сународници и мили су ми и своји... 
а, и не узбуде се.{S} Оне причају да то чине механично, по навици, и да често забораве да ли су 
 да јој он веже.{S} Он то учини обично, чинећи се невешт.{S} Опет су непрестано заједно, и ако  
биљна.{S} Кад би нешто био мали, ја га, чини ми се, не бих волела; јер ја желим, кад ми нешто г 
!...{S} Ја сам њега волела..{S} Сад га, чини ми се, још више волим.{S} Или, несрећа је начинила 
ицу — да пукну од врућине, без ваздуха, чини ти се и без живота, корачају, миле, ишчезавају иза 
је отишла.{S} Кад се нису сад помириле, чини ми се неће никад.</p> <p>А пре неки дан, мој отац  
тма би рекла нешто, па не може, не сме, чини јој се, ако проговори заплакаће, па ће јој се смеј 
reign> кад бих знала да ћу довека пече, чини ми се убила бих се.</p> <p>— Како?{S} Ми ћемо обе  
: срешће се може бити с њим!{S} Она би, чини јој се, пала, јер њене ноге нису јаке, да би могле 
а верује у живот после смрти ..{S} Али, чини ми се, највише ме задржава од тога нежна унука, и  
> <p>— Не могу, суто, ништа.{S} Ја сам, чини ми се, бестелесна.{S} Сад би ишла у собу где је он 
разговор:</p> <p>— Како се теби, ханум, чини ово за Фатму?</p> <p>— А, беј, красно: машалла’!{S 
то би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S} И наједанпут, спонтано, скиде бисер, ск 
казне свих тирана тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ник 
 јединца невиђену девојку...{S} Ја бих, чини ми се, казала, па како буде.</p> <p>Нурије узе себ 
по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један терет под ко 
љица, сестра по души, Мадам Аристид.{S} Чини јој се да се брзо врати само зато да се с њом поми 
..</p> <p>— И ништа се није свршило.{S} Чини ми се да је почетак без свршетка.</p> <p>— Емир, с 
пред пред женама да им осветлим пут.{S} Чини ми се да их не водим кроз варош пуну живих душа, н 
није, а мени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно к 
.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су се с ње 
S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} Мајка јој ј 
а ће их обићи несрећа, тако им се и сад чини.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толи 
у те лађице препуне света, па ми се све чини да ћу видети Њега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да 
 пажљива.</p> <p>Сад о себи коју.{S} Не чини ми се да ћу икада више видети Солун, град у коме с 
S} Мојој мајци је све горе и горе, и не чини ми се да...{S} Али доста.</p> <p>Изјави својој хан 
лежила, али Ариф јој даде знак да то не чини.{S} Фатмина мајка хтеде да јој окрене леђа, али се 
ећем, чије испретурано надгробно камење чини се као стадо на пландишту.{S} Кад су били у Ђумулџ 
ћу тишина, нигде никога на улици, па се чини да и по кућама све живо спава.{S} А оно није: у Ст 
, скупио обрве и подигао главу, више се чини да је љут него тужан.{S} Она нова загледа се у њ.  
 Ја сам дошла на једну мисао која ми се чини веома паметна.{S} Ми смо нове, али су нам стари об 
ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га осећам.</p> <p>Мало по 
 ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а оно — ти си га испунила...{ 
ом.{S} А волим је.{S} Тек сад кад ми се чини да ћу је изгубити, видим колико је волим.{S} У цел 
 ми воља и снага; све више и више ми се чини да ћу их моћи извести из заблуде, васпитати и прип 
манин: није постио.{S} И после, мени се чини да код ње <hi>има нешто</hi>...{S} Мојој госпођи м 
мани, решетке и европско учење, мени се чини, сине, не иде.{S} Аллах нека нам умудри Фатму.“</p 
у него мајку.</p> <p>— Мајчице, мени се чини да је тејзе порасла, рече Фатма измичући се и глед 
, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од девете у чаршафу!{S} Кад м 
их, никад се ућутала не бих.{S} Мени се чини да су ми живци ослабели како сам имала оно с оцем. 
?! запита је зачуђено.</p> <p>— Мени се чини да се отвори сутина капија и да он ту уђе.{S} То ј 
 n="64" /> Овде је свега пет, а мени се чини да их има пет стотина, пет хиљада: тако им је огро 
а?{S} Још се ништа не зна.{S} А мени се чини да ће испасти све не може бити боље.</p> <p>— То ј 
еч детету је закон.“</p> <p>Али мени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао 
 Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад нема, ти си јој га натраг узела, јер ти  
био у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини да је он диже над собом.{S} Али њој је у крв ушло: 
малове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није у граду где се родила и одрасла, него негд 
емала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дошла, она је се боји, воли да живи, да живи 
кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због т 
мњењу, овако срећне.{S} Нарочито јој се чини да је у неком француском граду, што непрестано гов 
урске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странкињама је дот 
ода, у кућу никога не прима, јер јој се чини, ко год би дошао, дошао би да јој се свети и подсм 
Колико је она, Азијатка, срећна, њој се чини да толико није ниједна Европљанка.{S} Њена љубав ј 
се разнежио, па говори мајци како му се чини да ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то п 
вода бели усред бела дана, кад се сунце чини као какав огроман пожар!“ рече Фатмина мајка, глед 
S}" А сад, сад бих се њој придружила, и чини ми се да бисмо нас две биле у стању побунити све ж 
 не пробуди; држи њену руку у својој, и чини му се да је у тој малој ручици он, његова душа.{S} 
у?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чини ми се да би то свето обесветиле чак и очи моје мај 
 па јој се и најружнији свадбени обичај чини леп, и воли да је цео свет види, гледа срећну, не  
 се трже: сви њени ту су, а њој се ипак чини да нема некога који је испуњавао ову кућу.</p> <p> 
радује се и тугује, и где јој се сасвим чини да је на лађи, да путује у неки далеки крај до ког 
Ви сте ми предавали, да кад нам се тако чини, то је из нас самих.{S} И до сада ја то нисам опаз 
х двоје заједно, робињама се непрестано чини празник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а 
на би се нашла увређена, знала би да то чини из непристојности, „да се око ње дира“..{S} А за о 
мору, те се онима који у њој живе често чини као да су на лађи која вечито путује, носи их у не 
рцу.</p> <p>Једна млада слушкиња изнесе чинију и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј 
ди од својих љубазница, па сам ипак све чинила, јер сам га волела, и мислила сам да он мене вол 
сме код мртваца?{S} Али она се њој није чинила мртва, него као да спава с отвореним очима...{S} 
са женама.{S} Кад би он ушао, ја бих се чинила као да спавам, а кад би изишао, ја бих ударила у 
им је она гувернанта; а Ариф им је ипак чинила радост поклонима, тврдо верујући да је то доброч 
од малопређашњег неба; од његових грана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је вели 
на кућама: по прозорима, од свећа су се чиниле светлуцаве жмираве звезде...{S} Из даљине се час 
на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике; и њина кућа, бела, јако је 
инио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се да некуд путује, и ако море, најежено као 
т побуњена, пресекла би му зубима грло, чинило јој се...{S} После се свега сваки час сећала и с 
м, гледала у прозор, па сам се смејала; чинило ми се, да тамо, у соби седе сакупљене турске жен 
дршћући прошла кроз кућу свога зета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све  
 И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Данас Енглескиње, су 
био као у крви, а и по једном делу мора чинило се као да је просута крв, над којом су летели бе 
ло толико се заносио, да му се најпосле чинило да га те мртве очи гледају и да се та земљана ус 
дње године готово само он, јер је време чинило своје, брисало је, полако, неосетно, оно што беш 
е и окретоше се: нигде никог, а њима се чинило да за њима иде <hi>он</hi>.{S} Само робиње, и њи 
ла и у она два своја напада, кад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред 
 она се радовала како никад, јер јој се чинило као да ће у њој наћи њега.{S} Ноћ увелике, турск 
е биле живе, њој се њено сопствено срце чинило огромно.{S} На очи су јој навирале сузе, а она ј 
аљине сам имала кимоно, наше јелдрме; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па 
тешким мирисом, који је осећала Фатма и чинило јој се да јој отежава дисање.</p> <p>Кад се отво 
 страсну ноћ, кад се дрвеће на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолик 
а ја, пун племићког поноса, примим је и чиним се невешт, не речем јој ни „хвала“ као да ју је и 
 с подигнутом главом: тек би ми се тада чинио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж. 
су ишле каиком према Олимпу, који им се чинио као облак изишао из мора, и кад су на таласима гл 
је хладан влажан јесењи ветар, и час се чинио као нечије церекање, а час као јецање и запевка;  
плакала сваки час, а он је то опазио, и чинио се невешт, али није био расположен.{S} Осећајући  
 лађи.{S} Конак је ушао далеко у море и чинио се као лађа.{S} Фатма се радовала, чинило јој се  
а.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љубави према просвећености, сви и 
овакав отац, <hi>Гром</hi>.{S} Али нећу чинити неправду удовицама; јер и оне... само допусти он 
 навуци обрве, — севап је.{S} Ако овако чиниш увек у рају ће те облачити хурије; а кад дође вре 
аволех га: он је био врло леп, из куће, чиновник у Сарају.{S} Од почетка, он је код куће бивао  
n="176" /> породици, ми имамо сарајских чиновника, па тако не раде.{S} И наједанпут, мене поче  
деле су младотуркиње, све Цариграђанке, чиновничке жене.{S} Оне су ову седницу сазвале за припр 
одмах с њима нашла:{S} Цариграђанке су, чиновничке и официрске жене.{S} Ти знаш да су мужеви ти 
с је пуно: све пашинице (девет) и многе чиновничке и официрске жене.{S} Једна пашиница врло туж 
ао као кипарис, па румен као зрели нар; чињаше ми се као Енглез:{S} Енглескиња га васпитавала.{ 
штво је више не занимаше, а њихова кућа чињаше јој се празна. „Како ћемо овако саме, нене?“ упи 
ижевника</hi>, и беше блажен, јер му се чињаше да сам ја блажена.{S} Каква част!{S} Жена подигн 
 мужа,“ помисли Фахрије гледајући га, и чињаше јој се неверица; јер он није имао нежан изглед,  
xml:lang="fr">saut-de lit</foreign>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, т 
и из Париза, превученој најскупоценијом чипком, дубоко изрезаној, с врло дугачким скутом који з 
" /> атмосфери оне сироте сањају свеж и чист зрак Француске, земље коју можда никад неће видети 
елога ћулава види му се обријан потиљак Чист је.{S} Закашљао се још уз степенице, и није могао  
; <hi>Зариф</hi>, нежна; <hi>Сафи</hi>, чиста: <hi>Хисмет</hi>, поштена; <hi>Ћулистан</hi>, руж 
д купује хаљину она је купује по опису: чиста свила, на цветиће, <pb n="226" /> поље зелено, цв 
 — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака; па наједанпут скочи и оде на абдесл 
 слатке њене папучице, мале као детиње, чисте као да нису биле на ногама, као нове, и узе их ми 
ори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она је једва ч 
 продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосно им 
им мирно, срце куца нормално, тонови су чисти...</p> <p>Па је замоли да му исприча откуд јој је 
ачи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан купамо...</p> <p>Јануар 
. који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па похита сес 
се није вратио.{S} Очи, утекле у главу, чисто се исколачише кад рече : „Нож!...“ Нурије се стре 
} Кад отвори очи и виде на столу пошту, чисто задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па с 
ка и уздише.</p> <p>Трећи дан изиђе.{S} Чисто постарио.{S} Улицом је <pb n="231" /> сретао жене 
шта!</p> <p>— Како ништа?! изусти Фатма чисто уплашено.</p> <p>— Само по једна реч!...</p> <p>Ф 
а...</p> <p>— Доста! узвикну Емир-Фатма чисто промењеним гласом.</p> <p>— <foreign xml:lang="en 
обично, и окренувши се к прозорима, она чисто весело узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Oh, quel  
с ожиљком.{S} Али нека си ми жива.“ Она чисто зајаука.{S} Да јој <pb n="214" /> сад каже истину 
>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, да ти кажем, мајчице.{S} Сутра рано, инш 
отужи.</p> <p>То рече, па изиђе из собе чисто посрћући.</p> <p>Он обуче своју белу антерију и с 
д ти живот има смисла, говораше Мерсије чисто промењена.</p> <p>— Боже!{S} На Јалији ме поздрав 
ешице.{S} Снаха му се зачуди, а жена се чисто уплаши: како ће њене кћери ножице по рђавој калдр 
арчад...{S} Сва јој крв јурну у лице, и чисто јој се очи закрвавише.{S} Ох, да је он био ту, он 
о не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто подбулу, с увезаном руком, па се застидеше.{S} Св 
сец дана.{S} А сад, да се затвори.{S} И чисто са страхом погледа у две тешке велике капије са з 
су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немиле, па се трже: прву ноћ се иде најмилијима;  
едо лице.{S} За неколико часова очи јој чисто утекоше у главу и лице јој постаре.{S} На софи св 
 Устала ти невеста, машалла’!</p> <p>Он чисто бојажљиво погледа у мајку и рече:</p> <p>— Е, е,  
а.{S} Сутрадан је устала кад и оне, и с чисто светлом бојом лица седела с њима на софи и све им 
rget="#SRP19120_N57" /> и поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском интонациј 
вао голуба.</p> <p>— А, из далека, глас чисто промењен...{S} Обуци јој свој чаршаф, метни јој н 
 ходећи поносито као арапски принц, већ чисто погурен, дубоко оборене главе.{S} Пред кафанама в 
..{S} Тишина, ноћна, у турском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж па 
ом: пожутео као лимун, очни капци су му чисто отечени: боље да га данас она не види.{S} У томе  
 дрвећем и олеандрима, у једној великој чистој соби, седеле су младотуркиње, све Цариграђанке,  
дмах ти је почела говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како  
о у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више није чиста, она заплака 
...{S} Вараш се, мој зете.{S} Ја сам за чистоту и код момка, и...{S} Али ја не могу о томе с то 
узе белим јашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и 
 зеницом; а он викаше, називајући своју чисту жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само он 
едном куту софе и сва се унесе у Коран: чита, преврће листове и непрестано се ниха.{S} Фатма је 
је учила, свршила је медресу као мушко; чита персиски и арапски; учена је и паметна као Ајше-Са 
и је или...{S} Не сме прво Госпођичино; чита теткино:</p> <p>Скопље, 14 јуна 1905.</p> <p>Емир, 
е Мисе, који јој стоји на ђерђефу...{S} Чита песме које је небројено пута читала, и зна их одав 
а као снег белим муслином преко косе, — чита Коран...{S} Утрча у собу, весела, и одмах седе да  
фи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске или арапске књиге.</p> <p>— Ова  
ока темена и смејући се изиђе.{S} Фатма чита теткино писмо:</p> <p>Серез, јуна 1905.</p> <p>Про 
о бије с њених раширених зеница, где се чита један жесток бол, велики и страшан као што је Госп 
, ситан, црн, он вади из капута писма и чита их једном бледоме младићу.{S} После све то спушта  
!“ Држи француске илустроване листове и чита само о обичајима, и о новостима, да би била „<fore 
тави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш!{S} Же 
овори о светости затвора; Госпођица јој чита романе и описује чари слободе, и у њено меко женск 
 оне су однеле нешто од њих.{S} Нене им чита персиске песнике, и оне је слушају расејано.{S} Од 
рџадету клања; њена госпођица за столом чита <hi>Свето Писмо</hi>.{S} И тихо рече:</p> <p>— Не  
о је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што 
 шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што б 
тарице, све у собу одоше с ципелама.{S} Читав буљук послуге похита за њима, а једна робиња одне 
гостовања на Јалијама: онда је била, за читав месец дана, са странкињама.{S} Сети се пољупца он 
с познаде. <pb n="25" /> Није га видела читав месец, и није га нахранила из скута, па сад, осет 
пољуби.</p> <p>...........</p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себ 
 притискујући слепоочнице.</p> <p>Прође читава недеља дана, а рана младе жене никако да зарасте 
д познаје.{S} Пољуби је као Мадам!{S} И читава два дана бејаше страшно расејана, седаше у насло 
Ибрахим-бејове старе комшике раздвајају читава столећа, а у овоме је она с њом једна мисао и је 
 три нове нису излазиле од Арифе.{S} По читаве часове водиле су некакве тајне врло озбиљне разг 
 и метала око на отвор.{S} Седела је по читаве часове у нениној соби, гледала кроз кафез: свет, 
есту крај мора.{S} И тако Емир-Фатми за читави месец дана чинило се као да није у Солуну.{S} Да 
стегне срце па ћути и трпи...</p> <p>За читави месец дана, ја сам била збуњена, као занесена, п 
у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су били сватови с момачке 
на у другу, црвенесмо једна од друге, и читаву недељу дана не засукасмо мишице, док са њих нест 
орећи му:</p> <p>— Седи с Емиром, сине, читај јој, причај јој; ти си свет прошао и много видео. 
 си свет прошао и много видео.</p> <p>— Читај, причај, данас, сутра, прексутра: једно те једно, 
анас и сутра и прексутра...{S} А ви, не читајте га одједанпут, један дан.{S} Кад с париских ули 
у, и заједно седају на диван и загрљени читају романе, заједно седају уз Мондије-ханумин bureau 
ој, а сањају о Француској.{S} Сваки дан читају нешто ново и чезну за тим туђим, непознатим, дал 
тетурајући стамболским улицама, на глас читају молитву и гледају духовним очима рајске зелене б 
ислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на своје фиктивно драго, или на  
..{S} Чита песме које је небројено пута читала, и зна их одавно на памет.{S} Од свих песника, и 
> <p>— Твоја фантазија.{S} Или си негде читала, па...{S} Је ли имао свилене лествице ?</p> <p>— 
но с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читају 
укчије не зна, и ништа није учила, није читала, никуд се није макла.{S} Нарав је примила <pb n= 
пи много штошта што она у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао.. 
а, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души:  
ли што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена к 
коме сам толико слушала од наших жена и читала књиге ваших земљака, ја сам сад први пут видела  
рсиској<pb n="90" /> и арапској књизи и читала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслим 
с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</p> <p>  
ман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожности, ка 
— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">For 
та!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели у земљу духа без душ 
> <p>— Остави, Мерсије јагње, ја сам то читала...{S} Сузе, опет сузе.</p> <p>— <foreign xml:lan 
бије (као кад их је добијала и први пут читала) мирис слободе и просвећености.</p> <p>И загледа 
и плакале; а после су, са сузним очима, читале из романа поједина места и, црвенећи, криле лице 
вале; од подне, гладне и нерасположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фат 
...{S} Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Ш 
мене и од свих мојих сестара које су га читале...{S} Гледала сам у његово лепо лице од мрамора, 
Срећу</hi> и биле су тужне.{S} После су читале тужна места из француских романа:{S} Грацијелино 
у наше жепе горе но овде.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер с 
не мислим ја сам весела: певам, свирам, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} 
еда кад јој муж игра с туђом женом?!{S} Читам, слушам то као бајку „Царев син заљубио се у слуш 
 драга госпођице и моја пријатељице, да читам Ламартинову песму „Прву Жалост“, или да певамо: < 
и прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам романе с местима исподвлаченим оловком...{S} И ја 
 бела, болесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n=" 
дан...</p> <p>Тек сутрадан, она настави читање.</p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пиш 
ити као многе учитељице: забрањивати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харем 
казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не сматра ме з 
смо је дугачко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубав 
n><ref target="#SRP19120_N57" /> и поче читати с чисто енглеским изговором и потпуно енглеском  
прошетах по соби, после га узех на глас читати.{S} Никад ми овако није имао смисла почетак наше 
е.{S} Ништа нису читале, јер и не знају читати, ништа нису виделе, јер се никуд нису макле, а о 
то задрхта; брзо устаде.{S} Хтеде одмах читати, па се трже: неумивена је.{S} Пошто се на двоје  
ви.{S} Ја ти пишем француски; а ти, кад читаш својој рођаци, ово прескочи.{S} Љубим те, љубим.< 
> <p>— Три одједанпут!..{S} Зашто их не читаш?...{S} Ја ћу ово да отворим, и ова два, говораше  
њизи, и од прве речи где јој беше прст, читаше, тобоже напрежући се да види, а знала је све на  
и.{S} Кад разви хартију, весела девојка читаше:</p> <l>Црним сам се газом повезала,</l> <l>Тужн 
реном „ћути, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога,  
 <ref target="#SRP19120_N60" /> </l> <p>читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је чита 
 и синовицу.{S} И ако су се спремиле за чифлук, јетрва јој с ћерком дође још синоћ, како би сут 
e you?</foreign> А ти, спремаш ли се за чифлук, и мислиш ли на мене мало и на <hi>њега</hi> мно 
им да се испричам.{S} Ми се спремамо за чифлук.{S} Како ћу тамо без тебе!{S} Јуче нам је правил 
 сам их кад дођох с Јалије...</p> <p>За чифлук се ваљда спремамо, време је; али ја то не знам,  
тма испрати миле госте: они ће сутра на чифлук.{S} Сва срећна, она оде у башту с Ђулренгијом.{S 
зује бошче, спрема постеље: сутра ће на чифлук.{S} Турске жене, једне иду, друге дођу; доносе Ф 
екала лето и летње врућине, да бежим на чифлук, да се пењем на наше куле и чардаке, те да гледа 
} Не.{S} Ниси, јер ти је брат отишао на чифлук.{S} Јеси ли казао, за кога ћеш дати кћер коме пр 
е данашње запаре, да моји не побегну на чифлук још сутра, и да ја за толико не виђам <hi>њега</ 
амо?{S} Ја сам лето волела највише због чифлука.{S} Она наша ливада, и ако је опкољена зидом, м 
ук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска реч и значи...  
њижевничког Друштва, где су те узели за члана.{S} Отиди бар једанпут.</p> <p>— О, па баш данас! 
ј не умре него га протераше у Европу за чланак у новинама где се нашле речи <hi>звезда</hi> и < 
у некакво Књижевничко Друштво, па су за чланове узели и жене:{S} Фатма-Алију и Емине-Семију, Ђу 
све женски конзервативци и реакционари, чланови срамног режима.{S} Али да оставим политику: од  
толиким људима?{S} Од жена које су овде чланови, само је још једна у Солуну, па и она знам да н 
енглески.{S} Мало па се почеше скупљати чланови.{S} Кад су се развијали, остајали су у официрск 
 она је <hi>она</hi>, млада жена, дете, човек, пријатељица, другарица.{S} Нарочито дете, весело 
{S} Гледајући њу, а не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је завол 
 јер су обојили — косу и бркове; трећи, човек испод четрдесет година, био је онај „геније“, гој 
ио као мој заштитник, као мој бранилац, човек и муж.{S} Па зар овако мисли она која сања о равн 
ут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два месеца, па се и то дос 
да га се нагледам, и да се одмори...{S} Човек, те се од њега крише и сестре му од стрица: све и 
 <p>— Он теби не би, јер ти си жена.{S} Човек је... друкчији је он.{S} И после, не заборави да  
адног зида паде цреп; обе дигоше очи, — човек!...{S} Она хтеде бежати, али немаде снаге да уста 
гора висока да је, преко ње пут бива; а човек везир нек је, својој драгој роб бива,“ него је сл 
оје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с упрљаним телом 
друштву, мисле да су цвет створен да га човек мирише док је свеж, а да га баци кад се спаруши.{ 
и кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек бежи од своје рођене куће.{S} И више љута но тужн 
eign>“, и толико говори о Француској да човек мисли да је у њој пола века провела, а она је ниј 
од Алаџа-Имарета црне; од њиног погледа човек се опија као од вина с бенђелуком ; у повијама им 
љиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, децо, ал 
ивот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво.</p> <p 
дам по оца...{S} Мој син је красан млад човек, доброга срца, лепо васпитан, воли своју кућу и ж 
 није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи је од њена мужа,  
се трже, и рекав Фатми „збогом“ као туђ човек, обори главу и оде.{S} А Фатма рече:</p> <p>— Теј 
 с башјортиом: ако би је икад видео туђ човек, да је не види откривене главе.{S} Ижљуби ту слик 
ојени од мајке рано...{S} У Европи, где човек жени устаје на ноге и љуби јој руку, дохвата махр 
се међу женама, сасвим развијеним, виде човек, мушко, диван младић, израстао као кипарис, у црн 
т, <pb n="114" /> слобода, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена 
јаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње.{S} А пошто гошћа отид 
лада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у лицу: как 
си венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још ноћу!..{S 
ећеш да пушиш преда мном.{S} Али кад је човек брижан или болестан, није грехота ни срамота.</p> 
у пажњу на стил, изговарајући: „Стил је човек“.{S} А Емир-Фатма је била уредна, те би је болело 
да и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је човек према болеснима.{S} Ја сам истински била болесна. 
ије, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старима и болеснима.“</p> </div 
 осећала да је гледа.{S} И после, то је човек — ваш сан, идеал, Европљанин, Француз; она слуша  
о с вама; али он, и ако млад, мени није човек, мушко, него брат: његова мајка и моја две су рођ 
 првога кога сретне; јер „од радости се човек опија, од љубоморе луди...“ Али како му би тешко  
е дугим ћурковима постављеним крзном, и човек би помислио да спавају, јер је више од једнога ча 
откопчавајући струкове и антерије.{S} И човек би помислио да их више ништа не може раздрагати;  
— заспала!{S} Одмах после ручка, кад би човек требао да има мира; али, јесте, старој Ајше-кадун 
е и скинув фес...{S} Да се Туркињи јави човек!{S} Можда је странац, па не зна њихове обичаје, а 
дех!...{S} То је био други пашић, други човек.</p> <p>Ја њега просто никад нисам видела, нисам  
опи: опет воли жену, гледа кућу — други човек.{S} Да позовемо за сутра ове људе? зваћу их за по 
>Ви сте ми толико пута казали, да сваки човек најрадије говори о себи; а ја сам, опростите, у т 
; јер у Фатминим се годинама воли сваки човек који уме лепо да говори, и лепо да гледа.{S} Расп 
његову главу са својих груди.{S} Е, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задово 
то јест своме пријатељу, јер ни најбољи човек нема више од једног пријатеља?</p> <p>— Нисам, ма 
нежно гледао и неговао.{S} То је једини човек кога она познаје и воли.{S} Ни њени најрођенији н 
е сенке олеандра њима се, час-по, учини човек; с оне стране зида обраслог у винову лозу и бршља 
 дете ради једног тренутка где си се ти човек претворио у животињу.{S} И ја сам требала да ти с 
 се у Цариграду учинило да сваки десети човек — проси...</p> <p>Париз, 30 јануара 1907</p> <p>Ј 
на жена којој је муж и драги један исти човек!{S} Не крије се кад га дочекује и испраћа, не сти 
к се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у њега заљубила.{S} Али гд 
није марио за дуг разговор.</p> <p>„Тај човек проглашен је за најбољег мужа,“ помисли Фахрије г 
рема младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без унуке...</ 
ају двоје, једна жена у чаршафу и један човек у јапунџету, с капуљачом на глави...</p> <p>И ако 
 је четврта играчка како се зове „жењен човек“, и најлепша је: једва чека да је узме као дечко  
 смрт, да је као мртвац, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болес 
 виде, врло јој се обрадова, али не као човек жени, већ као дете играчки.{S} Ово му је четврта  
шчић — заплака, први пут како је постао човек.</p> </div> <pb n="282" /> <div type="chapter" xm 
р како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи нам да имамо ору 
<p>— Не, кјучук-ханум. „Који вам је оно човек?“ упитах је ја озбиљно. — „Из Стамбола,“ одговори 
ју; пун некаквог бола.{S} А и он је леп човек, лепих плавих очију а црне косе, те је Фатму подс 
 он има какву ману, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у св 
ај се : притегни ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S 
 „Има ли кога?“ — то значи: да ли је ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одго 
ад собом.{S} Али њој је у крв ушло: <hi>човек је старији</hi> и <hi>муж је господар</hi>, те ка 
 у томе, на вратима софе, појави се <hi>човек</hi> у црном оделу, с фесом, „леп као султан Азиз 
114" /> слобода, због чега је човек <hi>човек</hi>.“ Али колико бола од неког времена, како од  
 Слушај, кћери, ово су речи из Корана: „Човек је брз по природи...{S} Оному који прашта и мири  
 сина, Ахмед-беја, по трећи пут удовца, човека у тридесет деветој години, ожени га једном, нежн 
ха“, као да никад нису виделе мушкарца, човека, и покривале су главу, која махрамом, која хаљин 
у виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као кипарис, уздигнуте главе, а 
 па један од туге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?.. 
им муслином на глави, јер у соби су два човека пред које она „не излази“, Фатмин теча и брат од 
казао је Али-беј.{S} Али у грудима тога човека срце је од камена.{S} Ни молба Али-беја, ни брат 
Бог ће јој опростити, сине.{S} Она тога човека воли.</p> <p>Нене оде унуци, која беше бледа као 
ишља на Страшни Суд, да тврдо верује да човека у животу сналази само оно што му је писано кад с 
ла крај мора, па ту стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учи 
удадох се као и све моје другарице — за човека кога никад нисам видела.{S} Оне су биле срећне,  
 своје мужеве.{S} Зар би се ти удала за човека кога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека  
на је срећнија од свих нас, удаје се за човека кога је видела и кога воли,“ мислила је најстари 
ога не волиш?</p> <p>— Никад!{S} Али за човека кога не познајем...{S} Ја, хвала Богу, знам у ка 
ме, да је слушате...{S} Ја се удадох за човека кога су ми моји изабрали, и заволех га: он је би 
 добих, једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу 
спођице.</p> <p>Пре неки дан сам видела човека чини ми се први пут у животу: моје очи среле су  
pb n="215" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче 
о утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека кад се ноћу, у „јацију“, у ноћној тишини помеша  
во цела Европљанка, да пође за невиђена човека!{S} Нека прође то момче нашим сокаком и сутра и  
</p> <p>— О, душо, полазити за невиђена човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случа 
 мисли удаје се без ортака, за нежењена човека...{S} Побегла сам, јер зашто да она буде несрећн 
ред њом пољуби.{S} Пољубац млада и лепа човека, Европљанина, каквог и она жели за мужа, опече ј 
еп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека нисам више видела, вели Ариф.</p> <p>— Кад бих ј 
ња, као велико свештено лице, као стара човека и као пријатеља, и кад му он, с кратким китастим 
Да се удаје за недраго или за непозната човека, француска васпитаница би се зацело бунила што с 
 неваљалцем, те ће знати ценити честита човека.“</p> <p>И дадоше је!</p> <p>Венчање, као обично 
зум ми се изоштрио као мач“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, научи га да дубоко ос 
едан дан.{S} А тајну овога младог лепог човека и ове младе лепе жене умела бих крити сто година 
анпут и пред свима зове да „изиђе“ пред човека, и поцрвенивши захвали јој извињавајући се да не 
еј убедљиво.</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, понови Сафет-ханум.</p> <p>— Тако бива, д 
ан за живот?</p> <p>— Од пса је пас, од човека човек, мајчице, рече Ибрахим-Хасан-беј убедљиво. 
дбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога за шта г 
ес.{S} То је Фатма знала.{S} Поздрав од човека њу просто избезуми те климну главом, одговори му 
слиманска девојка примила је поздрав од човека, и одговорила му је: то је много; а што се онако 
ку...{S} О, ништа ми није одвратније од човека који заудара на пиће!{S} А наши многи књижевници 
 је красна: за опстанак се бори боље од човека, рече стара јер зна да се Ариф умири и развесели 
цо, али не увек.{S} Некад се изметне од човека пас; некад, где је расло цвеће, изникне коров.</ 
лаву од њих с пуно мржње.{S} А кога год човека, млада и лепа срете, загледа му се у очи, и срце 
ишку свирку у текијама: тај глас подиже човека, узноси га на небо и преводи преко <hi>срата</hi 
мо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да си слободна, ја бих те питала: 
ладога беја понеше кроз двориште четири човека: кафеџија с берберином и две слуге; а он као зак 
 слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека који је воли као да је његова, зато што нема сво 
се у њега заљубила.{S} Али где да нађем човека?{S} У кући затворена, па улици у затвореним коли 
мушкарцу не бисте гледале мужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p 
на.{S} Каква част!{S} Жена подигнута до човека, и до књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што  
одитељи: „Завиј се, несрећна кћери, ено човека!“ Јер дању, у време молитве, не дају јој да седи 
него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</ 
 једна невестина рођака: прерушила се у човека“.{S} Кад Енглескиња седе, Францускиња рече: „<fo 
кроз кафез погледа у голуба, он мисли у човека...{S} Мајка твоја, чим ти је обукла чаршаф, одма 
на њу, <pb n="9" /> док се не заљубши у човека.“ — Кад би тај човек био Француз, ја бих се у ње 
ми руку пружи да ме подигне до себе <hi>човека</hi>, а леву до себе <hi>књижевника</hi>, и беше 
скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину чак и н 
д људи; а да се твоје очи не би среле с човековим очима, обарај их.“ Још како сам обукла чаршаф 
!{S} И она ће сутра пред нене и мајку с човековим пољупцем на уснама, па ће им рећи „добро јутр 
те пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на улици: гледање без говора 
цу, а ни речи не проговара, не уме пред човеком ..{S} А кад је сестра испраћа, она вели:</p> <p 
а!{S} Ми не можемо као с братом с туђим човеком.{S} Зато нам није крива вера, него друштвено ур 
ш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал 
...{S} Она је чезнула за тим замишљеним човеком, тврдо верујући да ће јој кад тад доћи, и ако и 
и по мајци.{S} Нурије је била за добрим човеком, а њена сестра за неким који је лутао по Европи 
те глупе предрасуде, старе, изанђале: с човеком не сме да седи ни савремена жена као ни она ста 
дох реч!{S} А сад се чак и заклех!{S} С човеком као с дететом! „Ако не учиниш ноћас нешто, купи 
Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговор 
во.</p> <p>— Мерсије, ја не бих могла с човеком!{S} А замисли европске балове.{S} Загрљена с чо 
 покривала лице кад се на улици срела с човеком, па, ако му се учини да од мушких погледа није  
госпођице.{S} Ја се никад нисам срела с човеком, па зато нисам имала потребе да очи обарам.{S}  
 замисли европске балове.{S} Загрљена с човеком... игра!{S} И како европска жена гледа кад јој  
 мушко: она га није познавала, и није с човеком седела, осећала да је гледа.{S} И после, то је  
ће праведна, ући ће у рај, састаће се с човеком кога воли.{S} Овако тужна, она у живот после см 
!</p> <p>— Нема матере.{S} Проводи се с човеком, после мајка.</p> <p>— Аман, полудео! виче Нури 
/p> <p>Оде с Мерсјом у двориште к мужу, човеку од педесет и једну, две године, у ловачким хаљин 
 ју је видела Мерсије кад је одговорила човеку на поздрав, узвикнула би престрављено: „Ти си по 
и час проговори Туркиња, жена потчињена човеку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зида 
ашмаком са своје главе. „Њу, чисту даје човеку.{S} А човек слободан и пре женидбе, и после, с у 
 му се учини да стид за ово не доликује човеку, он се насмеја, и узе јој љубити лице, говорећи  
у постељу: млад, леп, мио; али томе сам човеку дала очи, уста, стас, узраст ја сама; ја сам га  
давао <hi>овако</hi>?{S} Давао ме туђем човеку као неку ствар, невиђену!{S} Па и ствар, кад се  
ни људи, оне жене, и он у сваком радном човеку виде себе, у свакој лепој жени виде своју жену.{ 
просте куће.{S} Зар би те твој отац дао човеку који није од породице, из добре куће?{S} Ти нема 
оме што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у  
у је најсветије и као муслиманину и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче  
 коју „слатку“ реч, па се трза, јер „то човеку не доликује”, чак ни кад је отац. „Покојна моја  
де где сам најмање мислила да га има; у човеку, мужу!...{S} И ја се буним, бунила сам се!...</p 
аповеди јој да иде оцу, гадну, надувену човеку, који је учио да према свакоме буде охола, па ча 
пити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна реч него нечовеку стотину заклетав 
кров зацрни се као да је покривен црном чохом...{S} Пре три дана, дувао је хладан влажан јесењи 
 њен ут и њени зилови; она је понекад и чочек...{S} Она ништа не виде, већ се поклопи на кревет 
ање?{S} Да весели жене по харемима, као чочек!</p> <p>„Одакле је <hi>он</hi>?“ прошапта па баци 
, звецкала ми је чампарама и играла као чочек!...{S} Била је раскалашио весела, и дивна.</p> <p 
деф летео брже у рукама једнога старога чочека, потурчене Циганке, и час-по су подврискивале пљ 
миндерлук међу два млада и мртва пијана чочека, па га узе служити мастиком: једну чашу сипа њем 
афана, Ибрахима берберина, Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} 
ре трезнога берберина и чампара пијаних чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли предмете 
 оне овде пиште и вршите саме, они су с чочекињама и кафешантанским девојкама, где им се у буно 
. „Уместо куће, кафана; уместо сестара, чочекиње и кафанске девојке.{S} Па кад се ожене, они <p 
Кара-Бурну и чочека, то јест само једне чочекиње.{S} Па се згади.{S} Прљав.{S} Да иде у хамам.. 
рчину с једним лепим и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb  
ослужи Фатме остале Ђулбејаз.{S} После, чочеци узеше играти Ибрахим-Хасан-беју; али он их и не  
тел, дувак којим јој је покривено лице, чочеци полазе испред њих, звецкају зиловима и певају... 
личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и почеше своју раскалашну игру певајући промукл 
еколико бејова, младића, два официра, и чочеци...{S} Свирка, игра, песма, кафа, мастика и урнеб 
ог агу).{S} У дну су седеле свирачице и чочеци.</p> <p>Она, малопре изведена, пољубила је у ску 
{S} И мало, па почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин 
о, и овде пију... само та разлика: тамо чочеци, овде студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене шт 
небес: звецкају зилови, певају и играју чочеци, подврискују бејови и официри, одјекује чађава к 
 до тавана, мирише јело и пиће и миришу чочеци, која на зумбул која на јасмин, све на зној; све 
да се и не праве... њима није неморална чочечка игра; оне воле без људи, две и две, једнако обу 
а у тамбуру и весели бејове, води их на чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и так 
љескати; затварале су очи да не гледају чочечке игре, да се одморе, и хладиле су се лепезама, о 
у европским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип стар 
oreign xml:lang="en">Dear me</foreign>! чу се један узвик изненађења.</p> <p>— То су турске сиф 
p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај м 
вог језера...</p> <p>— Отвори, арслане! чу се споља.</p> <p>Ах, његова мајка.{S} Он јој не отво 
знато!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред башт 
ћерка наврх Старога Солуна, иза капије, чу се један оштар крик какав пуштају турске жене за мрт 
се изненади, кад, враћајући се у подне, чу од старе Ајше-кадуне, у њиној кући слушкиње већ четр 
дела мужа, избегавала га.{S} Пред вече, чу његове кораке, па отрча тетки да не буде с њим сама. 
ерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она претрну, али се опет о 
ала нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калдрму под Нурије-хануминим прозором. „Један,  
рсије упита радознало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори  
 она замре од страха; а мало после тога чу се туп, потмуо пад некаквог огромног тела.{S} Она ск 
 жену прљавим именима.{S} За срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, с 
а, могла би понова добити напад.{S} Она чу „да се опио“ и би сасвим равнодушна; само, при помен 
 овако,“ рече без страха Господњег, кад чу страшну и пријатну причу.{S} Њој је и пријатно, мило 
 се не онесвести кад изгуби мужа, а кад чу како је грди отац, и кад виде да је мајка пљуну, пој 
ице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... изгрли ме.{S} Хоћеш  
S} На смокви је стајала за дуго, па кад чу наш ход, она се уплаши, прхну, и уместо да падне на  
али, као добра мухамеданка, трже се кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а  
олико ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} 
ош није била ни до софе, из собе за рад чу се пуцањ.{S} Она, несвесно, смаче папуче, па потрча  
м чаршафима, новим.{S} Код Сафет-хануме чу се лупа на капији пре девет, и робиња — која се нала 
, он не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на ст 
 и пријатељицама.{S} Али зашто Фатма не чу бабу и мајку, кад се договараху, коме да јаве?</p> < 
аљена на јастук као да је не виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка 
 врата и изиђе.</p> <p>Овај разговор не чу Фатма.{S} Она, сакривена, не одваја се од обележја ( 
p> <p>Прође читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла о 
алу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање кола, уши да заглухну: пред капијом Ибрах 
„као за пакост“.{S} Прође доста, кад се чу лупа на капији. „Теча!“ изусти, и ако јој срце не ка 
ати, јер су мислили да спава.{S} Кад се чу позивање на вечерњу молитву, <pb n="186" /> она узе  
ки да не буде с њим сама...{S} А кад се чу језан и она попи земзем из једне црвене чашице као н 
тву, а родитељи јој узели абдест кад се чу чагрљање халке па вратима.{S} Кад видеше пашиницу с  
ја узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање на молитву, по турским кућама, као уочи пет 
тресе. „И револвер... има!“ И у томе се чу бахат: оне скочише, и Нурије полете ка капији, а паш 
крвом, није полудела!"</p> <p>У томе се чу кашљуцање: на ручак долази Али-Рашид-беј.{S} Старац  
?...{S} Слушај!...</p> <p>Уз капиџик се чу говор; неко говори, француски:</p> <p>— Фатма, јагње 
копча гривну, а она је пољуби у руку, и чу где уздахну.{S} С минара је објављено вече одавно, а 
, да се зна да је у њему кадуна...{S} И чу крик, тужан, оштар, и сад јој је пробо срце: код кап 
је-ханумином кућом зауставише се кола и чу се лупа у капију. „Можда није пијан.{S} Зашто на кол 
.{S} Али са улице јако зазвони звонце и чу се пас... „Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу 
pb n="83" /> <p>...{S}На њиховој капији чу се звекир!{S} Она стрпа писма у недра па полете у ку 
ту човек, мушко, он, њен муж.{S} И лепо чу кад робиња одговори: „Нема никога.“ Дакле, он треба  
бејаше на њену ђерђефу, покри косу, јер чу с минара „Алла екбер“, па да је не види мујезин.{S}  
 да се одучава, да се туђи...{S} И опет чу: „Има ли кога?“.{S} Луди, глупи обичаји!{S} Да човек 
„Гости!“...{S} И мало па се кроз авлију чу говор и оно стереотипно „има ли кога.“ „Има ли кога? 
тук па јеца; и оне четири плачу.</p> <p>Чу се топ, оглашење суфура: ашчика повири на врата, па  
 тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Саније-хану 
84" /></p> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чувај ми ово; али, за Божју љубав, не казуј Емири!...{S 
hi>.{S} Кажњавате се за себичност...{S} Чувај ми кћер, отац, и опрости ми!{S} И мајка нек ми оп 
ије рекао: „не бацај паре у лудо“, или „чувај беле паре за црне дане“; и нико преда мном није и 
сника, једне да се одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ћ 
: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} Кад се сети да више 
олитике и људе хвата вртоглавица.{S} Не чувају ту своју снагу за просвећење масе, за хумана и к 
еп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S} Кад зажмур 
ила болесна или несрећна, обилазила ме, чувала, за мном плакала.{S} Да су купљене и сачуване у  
еце.{S} Она ока не суши за њом, коју је чувала као дадиља и васпитавала као мајка.{S} Како ју ј 
их казала да ме ниси изазвала.{S} Ја то чувам као тајну већ толико време.{S} Сад се истрчах, оп 
} Добио си кћер Божјом вољом, гајио је, чувао је као зеницу пуних осамнаест година, па зар да ј 
ла говорити о девојачкој чистоти: да је чуваш више од очију... (И заврши:) Како је могао доћи?. 
ква никад нисам окусила (њена кухина је чувена: богата a <foreign xml:lang="fr">friande</foreig 
ује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунске певачице, потурчене циганке ; а даље пи 
е као да смо тамо биле.</p> <p>Фатма од чуда не долази к себи.</p> <p>— Ти не верујеш, душо?</p 
вела Ариф), и једне су просто викале од чуда, а Францускиња је окретала главу да не гледа играч 
е у салон, енглеске путнице занемеше од чуда.{S} Јесу ли то становнице овога прљавог, трошног г 
 страха да не умре.{S} Обузе је некакав чудан, животињски страх, за који она досад није ни чула 
 као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан обичај, да дају девојку за непозна 
!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у своју  
н њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, 
 А њена свекрва и сута као да се нечему чуде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, ама 
ад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ ми 
праћа је мужу.{S} И једна стара комшика чуди се. „О, сваки плаче, и најтврђа срца отац, јер њу, 
а се у њ. „Нигде сузе!“ мисли, па му се чуди, и боји га се.{S} И ако је млада, она је била код  
осле, зајеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; 
о јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с 
чешћујем.{S} Овако никад“.{S} Та ханума чудила се и заклињала јој се да су оне биле тврдо увере 
љубив мртву кћер не заплака, па се није чудила: умрла „отишла у Зелене Баште“; али није видела  
 то сваки зна, па ништа!{S} А ја сам се чудила, као да нисам читала...{S} Романи су ме и довели 
 Ја нисам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле г 
ет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртвачком од 
’1 Алла’!{S} Алла’!“, чему су се хануме чудиле смешећи се:{S} Мондије да виче:{S} Алла’!{S} За  
 овакву каква је вечерас била, па су се чудиле.{S} Она је то опазила и испричала им како једанп 
0_N97" /> Кад сам била млада, сви су се чудили: откуд у тако нестрпљиве жене толико стрпљења, д 
} А она, претерано осетљива, и болесна, чудим се како је ту срамоту издржала.{S} Ја знам да се  
а па ме тек онако дирала... за њега.{S} Чудим се како не умрех кад га, онда кад си ти била код  
девојка, још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста ро 
>А Енглескиња прихвати :</p> <p>— Ја се чудим како васпитавате вашу чељад.{S} То је за мене тај 
подина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!.. 
 Ја не знам, зашто су њена писма некако чудна, замршена; видим да има нешто да ми каже а не мож 
ислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, побуњену, кад седим сама на 
ат, у главу.{S} И Фатма осећа те толике чудне погледе, па јој је неугодно.</p> <p>Фатми су ближ 
а и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, опет распуштеница.{ 
цу...{S} Емир-Фатма баци поглед с неким чудним осећањем у прозоре с решеткама, и први пут у жив 
да је поздрави ваљда добродошлицом, па, чудно узбуђен, не мога, само промуца: „<foreign xml:lan 
ну, она је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвн 
уђава и занима; и подједнако је обузима чудно-пријатно, топло верско осећање, кад се год појави 
поборница слободне љубави, и врло ми је чудно...</p> <p>— Не, ја то нисам.{S} Али сам противниц 
 официра нисам ни опазила, Босфор ми је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају м 
ладу побуњеницу, плакала би.{S} Како је чудно, страшно то ново осећање!{S} Како је ниско!{S} Он 
е, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој недра, 
е друге Францускиње...{S} И да то своје чудно осећање коме кажем, пожелех Мерсију и Ариф-тејзу. 
: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво срце чудно утиче овај гугут у прозорје ранога лета.{S} А она 
о звездама, разлеже се „Алла’ екбер“, и чудно утиче на оне који су очекивали „позивање“ с нестр 
трани је више грамофона, него дефова, и чудно утиче...{S} Необично осећање наиђе на човека кад  
 а оне су се смејале, задиркивале је, и чудно је погледале.{S} Сутрадан јој је једна од њих рек 
.{S} Уз капију опет је била она стара и чудно је изгледала, забезекнута.{S} Он опази то, па се  
а рад, и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је о 
ад јој се чинило да ће умрети, и би јој чудно, и жао.</p> <p>Пред вече, она угледа кроз прозор  
преваре и доведу... досади му се његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му до 
одом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, али омар!{S} Једв 
На Пласу де ла Конкорд обузело ме једно чудно осећање, осећала сам се више Францускиња него Тур 
ти, трпи“.{S} И нађе је, па је читаше с чудно дирљивом интонацијом.</p> <p>„Има Бога, има раја, 
ћи к себи. „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p 
 говори, француски, опијаше се и сањаше чудновате снове: да је човек, муж те њој миле странкиње 
ио се у слушкињу“.{S} Али ово ми и није чудновато.{S} И сад нам се везирови синови заљубљују у  
 те, љуби те, чека те с нестрпљењем, са чудном жељом, жудњом, страсно те чека</p> <p>од свег ср 
дост.{S} И час-по, обузета овом мишљу и чудном милином, окрене се Мерсији, а она, видевши јој к 
е:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не погледајући у туђе жене: „Па л 
егде, код простих по малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо п 
едан за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава.{S} Ова млада жена личи на лотос 
а је срећно, да Бог да!{S} Али ми је за чудо...{S} Ја бих рекла, зете, да ти кћер удајеш као Ђа 
што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само 
га, ни свекра, ни свекрву!{S} Ово је за чудо!{S} По кући идем као луда.</p> <p>Он се сад на њу  
</p> <p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што с 
гра, играна с неисказаним осећајем и за чудо грациозним покретима, усхићаваше и нове као и стар 
зотичан цвет из кога су изишли један за чудо леп женски врат и једна за чудо лепа женска глава. 
нцуско, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, госпођо снахо :{S} Францускиње су јој сродније по 
ф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је све знала.</p> <p>— Сад 
препаднем да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да д 
урчин него Немац...{S} И у Европи свако чудо има.{S} Па они људи и жене из Золиних романа, они  
 не гори него гуши — омар.{S} Биће неко чудо.{S} Сви смо у бело, говори робиња и полази да отво 
а тресући се.</p> <p>— Да не учини неко чудо, Нурије?{S} Да се не огреши ?...</p> <p>— Алла’!.. 
а је не види; јер човек је, сине, чудно чудо: у туђем оку види труп, у своме не види брвно.{S}  
уме, могу и оне.{S} А ашчика се нашла у чуду: већ које је доба, а њој се <pb n="167" /> ништа н 
причати.</p> <p>Па оде остављајући их у чуду.{S} Они навалише питањима на робињу која беше с њо 
" /></p> <p>— Да отера овако лепу жену! чуђаше се лекар гледајући чежњиво у њене као снег беле  
 прво помисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене  
ана чиниле су јој се руке.{S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату о 
 Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: „Како сам могла и помислити да моја кћ 
 слике уоквирене сунчевим зрацима.{S} И чуђаше се како је могла и помислити да у Елизиној деци  
о звоно.{S} То су њини гласови, гласови чуђења и радости, глас њине душе.{S} Да муж жену пољуби 
ђанка.{S} Овде жене, удовице, и на моје чуђење девојке.{S} Више пута, ја сам видела праву слику 
 Енглескиња, први пут дошла у Турску, с чуђењем упита какво је то женско весеље, она викну да б 
..</p> <p>— Зар од мужа?! узвикну она с чуђењем, па се насмеја.“</p> <p>К њој полете Нурије:</p 
аже право гласа?! изустише Енглескиње с чуђењем у један глас.</p> <p>— О, не! 'Траже право сунц 
ра, обучена у чаршаф, слушајући снаху с чуђењем.</p> <p>— Нервоза, ханум, нервозно лупање срца. 
ткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жена; враћају се кућама...{S} Овде онд 
 воли!{S} Затвори очи, види му покрете, чује му глас, осећа му дах на лицу, у носу је голица ми 
ћи и фрчу.{S} У дворишту се ускомешало, чује се жагор и кикот, пригушен смех.{S} С минара Алаџа 
бо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори,  
 јест кувано воће, па зерде и пилав.{S} Чује ли се с минара <hi>језан</hi> или с града топ, мус 
што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капиј 
пшући, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њ 
т-ханум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије. 
ауку дао толики новац“.{S} Али он ни да чује. „Закон нема посла с науком.{S} Очева реч детету ј 
мо ради живота.{S} И кад јој се чини да чује грозне кораке смрти, она се стреса, због тога се т 
што пре ње тргло, пробудило, и она тада чује у левом уху некаку страшну свирку. „То није крв.{S 
има, око текије, где се сваког четвртка чује молитва дервиша вртача, и међу старим гробовима је 
S} Све било, па... к’смет.</p> <p>Фатма чује да јој дршће глас, и осећа да јој дршћу руке.{S} П 
и своју тајну, и учини јој се да је она чује, да је ту, осећа њен мирис с косе, с тела.{S} Па с 
о је нешто велико, крупно.{S} Боже, кад чује Фатма!</p> <p>Најпосле уграбише прилику, те Мерсиј 
ој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе,  
види да му се облачила, па леже.{S} Кад чује стражарову палицу, запушава уши да не броји часове 
овчје очи“, које она толико мрзи, и кад чује да јој каже благо, онаквим гласом као кад се спрем 
е!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим-Хасан-беј да му зет нигде ништа нема и да  
{S} Изведе је, а не казах јој!{S} О кад чује да сам заљубљена!“</p> <p>Фатма се брзо спреми и о 
рас, кад ово зна!{S} Несрећна Сафет кад чује!{S} Поносила се, хвалила се.{S} И кад чује Ибрахим 
сто турском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.</p> <p>Џемала не 
престано је мртва тишина, само покаткад чује се стражарева палица, и једва чујан ход људи и жен 
ао?{S} Па се покрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог славуја 
{S} Катанац је метао тако полако, да не чује сут-ана.{S} А нене му говори: „Зашто, сине?{S} Ко  
 неко боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, л 
вци су јој толико слаби, па да ништа не чује, и да заклони светлост.{S} Крај ње седи њен лекар, 
 жене побуњене више од људи, и ништа не чује, јер је занесен Фатмом: не скида очију с ње, лепе  
рских жена, а после, бојећи се да се не чује, одоше у чаршију и купише проста лица за чаршафе и 
 у Азији, да се готово у свакој кући не чује грамофон...{S} На азиској страни је више грамофона 
ан.{S} Она ће уздисати крадом, да он не чује, да не посумња да уздише за неким који ју је у про 
ђу слушкиње, да га он не види, да му не чује плач.</p> <p>— Да му дамо име, сине, вели му мајка 
ре, и небо, кјучук-ханум.“ Фатма њих не чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како  
љима и баловима, и кад дође време да се чује протест нових, да их пред Европом брани, заступа.{ 
ше земља и дрвеће...{S} Из комшилука се чује деф праћен зиловима, и певање једне чувене солунск 
еш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње позивање на молитву, разлеже се и губи у о 
не речи, двеста Госпођичиних.{S} Кад се чује какав <hi>дестан</hi><ref target="#SRP19120_N29" / 
 па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти ми не верујеш 
 по стварима и по ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима,  
е свуче па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуш 
чује... чује њега: прозор је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеј 
мислити на Мерсију, учини јој се да јој чује мили, слаби глас : „Слатка тејзе, ја ћу умрети као 
д вече, а она никога не познаје.{S} Чим чује кола, она мисли да су гости с Јалије, и потрчи, ал 
не зида обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се с 
и шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали, он ће јој све писати: утешиће је.</p>  
 два, милост.. још већа.</p> <p>Он само чује: „Па како би да си у служби, да имаш какав посао?“ 
ри, волела да се с њим разговара, да му чује глас, јер понекад некога видимо и допадне нам се,  
ум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бо 
 Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му је глас, и како говори француски?{S} Зна 
..{S} Како мије било!{S} О, да ми је да чујем нашу песму и да видим наше жене, сакупљене!...{S} 
еду.“ — „Не могу,“ каже мајка, „осим да чујем да је...“ — „Умрла, је ли?“ — „Не, него да је теш 
Па ми се, неколико пута, учинило као да чујем пољупце, и мислила сам да их познајем...{S} Ми но 
 варам, те мирно једеш и спаваш.{S} Кад чујем да мирно спаваш, онда те неисказано мрзим, и моли 
 знају где сам?...{S} Волим да ништа не чујем, јер би ме и добро растужило као зло.</p> <p>Јуни 
 било би ми теже.{S} Овако. ја ништа не чујем, ништа не видим, ни лупу звекира на капијама, ни  
ора, чије су обале засађене маслином, и чујем један кларинет и подврискивање једнога беја.{S} З 
ш не видеше, за моју несрећу.{S} Ја чим чујем да је неко у комшилуку болестан, молим мајку да г 
а тако је близу; ја му, чини ми се, већ чујем ход, па му се радујем како се ником нисам радовал 
че.</p> <p>Благо мени, ето га!{S} Ја му чујем кораке, па ми се чини као да иде Пророк.{S} Ја га 
 да му отидне сва ижљубљена...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>:  
S} Али ми овде дижемо скут на главу кад чујемо мујезина.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чу 
лесна.{S} Ми то не видимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и  
екога видимо и допадне нам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p> 
ем, па рече:</p> <p>— Слатке хануме, да чујете и моју историју...{S} Моја историја је страшна.{ 
х улица допире до ваше одаје хука и кад чујете јако, снажно било једног великог европског града 
анум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Она, не затворивши  
!{S} Сестро!“ буди је из заноса Нурије „Чујеш ли <hi>сабах</hi>?...{S} С минара се чује јутарње 
 Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S}  
N30" />?</p> <p>— Ћути, Ђулренги, да не чују...{S} Жао ми је Мерсије, рече и скочи, скиде чарша 
тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи на улици: срамота.{S} У отвореној софи на мес 
јег, немој да се гдегод изрекнеш, да не чују моји... <hi>Само</hi> за ту реч отац би ме одвео и 
 гута своје сузе.{S} Тишина.{S} Само се чују песме певачица.{S} Хануме, оне бесне раскалашне но 
есечини, него према свитању, јер већ се чују трећи петли и гугутке.</p> <p>Устадоше пред само п 
{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S} Ако чују?{S} Од кога да чују кад само она зна...{S} Ако доз 
фон: пригушено се смеју, кикоћу се, јер чују домаћицу Ајше-хануму, њен глас „ухваћен“: „Добро ј 
пске језике кад не воле, стиде се да их чују у својој кући?“ Из сујете, да се каже да су им кће 
с кафезима, опкољеним високим зидовима, чула се свирка и песма: хануме <pb n="278" /> још нису  
 си, и видела кад ти је дете проходало, чула кад је проговорило, и радовала си се; волела си и  
узнак и гледајући у месец, одмара тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на стар 
n="15" /> имала физичких очију и ушију, чула.{S} Она је сва била обузета мишљу на непозната мла 
 хоћу!{S} Она је синоћ прислушкивала... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обел 
ави с Нурије-ханумом, ти би, без сумње. чула нешто и о Елизи...{S} Век проведох у тражењу срца; 
 теча, па кад ништа није <pb n="274" /> чула, изговарала је: „Отишао је у лов, као за пакост“.{ 
дају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да вратимо обележје, то није 
ам се, а кад му чујемо глас...</p> <p>— Чула му глас; певао је.</p> <p>— А, песма и говор!...</ 
о лупало неисказано брзо и јако, она га чула.</p> <p>— Никако нисам мислила да ћу остати жива,  
рује да је њено, већ да је то од некога чула или негде прочитала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а 
рукчије не би ни дао.{S} Кад би та жена чула како ју је лагао, зар га не би оставила и не сачек 
м децом плакала као луда; а кад сам год чула детињи глас, увек ми кроз срце прошло нешто као но 
ни је јутрос позлило, једна укућанка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код кућ 
адовољно оне три нове и Ариф.{S} Она је чула да је ова Енглескиња „журналист“ и велика поборниц 
е Нурије виде, смрче јој се, јер она је чула да је и ова Цариграђанка радила на Фатминој преуда 
усту, па га задржала мајка.{S} Стара је чула од Арифе где јој је унука, и крила је од свакога,  
ала све још пре неколико месеца, кад је чула.{S} Седе на један крај Фатмине постеље, и пошто јо 
 желела изићи, само не једанпут, кад је чула да он није у Солуну. „Годину дана да ниси дошао, г 
е и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве се поштене...</p> <p>Али ни 
рече ашчика, и похита ка капији, јер је чула лупу месара с месом на једном малом коњићу, и пиља 
ато је била онолика вика у кући коју је чула Ајше-кадун...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота  
е објављено вече одавно, али Фатма није чула: занела се гиздањем.{S} Виде суту и рече:</p> <p>— 
ој жени.{S} Чак ни они за које она није чула ни да постоје, а који су овде сматрани као књижевн 
на капијама, која се с времена на време чула и одјекивала тишином; неке куће нису биле у реду с 
је имала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је жен 
пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, 
а не зна да је пуцао на себе, па кад би чула сад овако слаба, могла би понова добити напад.{S}  
 је озбиљна, говори француски, да не би чула и разумела послуга.{S} Малопре је била сва старинс 
тињски страх, за који она досад није ни чула, кад осети да је нестаје; нагло се подиже и заиска 
амо он пије?{S} Наши бећари...{S} Ти си чула какви су.</p> <p>— О, Ђули, да ми само не рече оно 
оћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се до 
е она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он потражи хране души: музику, књиге нарочито књи 
i>, то је <hi>таук</hi> (кокош), ја сам чула од жена на чифлуку.</p> <p>— О!{S} То је француска 
ас, пролазећи Латинским Квартом, ја сам чула на грамофону из једне куће турску песму, и нисам с 
дина: „Аман, Осман-беј, аман!{S} Ја сам чула за некакве нове, и да оне траже да се развијемо (у 
ом, својом свекрвом, цигару..{S} Ја сам чула да те некакве нове раде да изиђемо на сокак без ча 
, у другој хаљини и накићена.{S} Ја сам чула да то траже људи од својих љубазница, па сам ипак  
S} Наше жене никад не црвене.{S} Ја сам чула да Францускиње уче да црвене.{S} И вероватно, јер  
 њом завади, она је оваква.{S} А ја сам чула да су се завадиле, зато и лута по свету, говораше  
 била збуњена, као занесена, па кад сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван  
{S} Мадам Аристид нисам видела; али сам чула да те код једне наше помињала, и много те хвалила, 
а ти испричам једну приповетку коју сам чула у Арабији и која се зове <hi>Лончарев Бог</hi>?</p 
зе?!</p> <p>— Ја за Рашиде-хануму нисам чула, него друго... *</p> <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Е 
ишта чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и застајкивао је пред кафаницама где  
уд, кјучук-ханум, него...{S} Ја сам ово чула, али доцкан — била си венчана...{S} Мерсије-ханум  
а си венчана...{S} Мерсије-ханум одавно чула, још кад си била у Цариграду, али ти није казала,  
но велико <pb n="181" /> је.“ Ја сам то чула, али појам <hi>велико</hi> нисам умела схватити, т 
ти бих му спазила јабучицу, нити бих му чула глас; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми 
 и мени је страшно.{S} Па ипак, кад бих чула мујезина с минара и топ с града, било би ми теже.{ 
ени се чини да би ми било лакше кад бих чула да је овамо дошао он.{S} Откад смо овде!{S} Њега н 
штена жена“, и ако добро знају да није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори,  
о снежно поље, оне су из његових дубина чуле „некакав говор“.{S} Оне нису знале да је то био го 
на.</p> <p>— Збиља, Емир, кад бисмо сад чуле куцање по европски, и кад би к нама ушао... не кри 
ше цигаре.</p> <p>— Кад бисмо нешто сад чуле куцање, и ми рекле : „<foreign xml:lang="fr">Entre 
е то женско весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове и 
мени, ханум-ефенди.</p> <p>— Ми смо све чуле, и да се преудала, и да се оцу вратила... отерана. 
вину — Емир-Фатму.“ Оне су то описивање чуле и наљутиле се.{S} Оне би волеле да их описују као  
одошлицу.{S} Стрина и сестра јој доцкан чуле, па доцкан и дошле; и пошто није обичај да се отме 
застиде се: гласно је говорно, и оне су чуле.{S} Он је плакао.{S} Да ли су му виделе сузе те дв 
но испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова млада и лепа турска жена ра 
ачи и певали су ханумама уз виолине.{S} Чули су се мушки звучни гласови.</p> <l>У пролазу те ви 
> <p>— Јесте, зете; а не знам да ли сте чули ви стари да ми нове спремамо за вас оружје, да вас 
на... и ја не оборих очи.{S} Кад би ово чули моји!{S} Ја не знам кога се више бојим.{S} Нене на 
рао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не верујемо.</p> <p>— Ако хоћет 
тело, чула.{S} Али, једна песма страсне чулне љубави, на старинску меланхоличну арију, зачу се  
 о ходи!</l> <p>Ова песма једне страсне чулне љубави начини да жене понова полуде: довеле би кр 
дала само умним очима; овога сам видела чулним, па га гледам умним, па ћу га опет гледати чулни 
л!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очима, те их затвори: опет његова мила слика, —  
 га гледам умним, па ћу га опет гледати чулним, даће Бог!</p> <p>Госпођице, то ваљда само ја, т 
ркају по делима турских жена, и налазе „чулност“, а свака је од њих порочна...</p> <p>Док је он 
 кроз мртву тишину, с времена на време, чуло се јасно изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џема 
 није: чуле су за њену грешну љубав.{S} Чуло се, свет говори, али она није ухваћена, она није и 
ивала уши сватовима; с времена на време чуло се понеко промукло „јашас'н“<ref target="#SRP19120 
епршале крилима око отворених прозора и чуло се тихо и нежно: „гугу-то“!{S} И на мање осетљиво  
 срце, чије се брзо и јако лупање јасно чуло, поднесе јој лимун и сирће од руже да мирише, и уз 
..{S} Али и ако се крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Р 
руги...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечистом дел 
 главе.{S} Више није ништа видео, ништа чуо, ништа осетио, као да је лишен чула.{S} Ишао је, и  
н због такве жене да се рани.{S} Кад је чуо да се преудала, три дана ништа није окусио, нити је 
т...{S} Какав свет, ноћу...{S} Ко би је чуо!{S} Тешко јој је како никад до сада; жао јој је: он 
p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његови 
ш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо отац!...{S} Одох да ноћим код Саније-хануме, а она  
лавље, уздржавајући се, да јој се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на усн 
је, ми хоћемо да их обнављамо!{S} Ко би чуо, од наших, смејао би нам се.</p> <p>— Ми не можемо  
ворити истину пред Громом?{S} Кад би он чуо, Емир не би остала овде ни тренутка.</p> <p>„Има ла 
мираве звезде...{S} Из даљине се час-по чуо оштар писак кларинета.{S} На тераси, ноћу, близу не 
одрасло је без мајке.{S} А кад би нешто чуо да га наша Фатма воли, распитај, сине; јер у Фатмин 
ростите, Нурије-ханум, али ја сам нешто чуо и зато сам дошао с бејовима...{S} У нас је обичај,  
аду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{S} Зар у том нечи 
досад засуканих рукава, у уским гаћама, чупаве, сад се умивају, беле, чешљају, облаче, ките: до 
бра мајка...{S} За дететом сам ридала и чупала косу као простакуша.{S} Он, дирнут мојим јадом,  
о мушко, у краткој кошуљи, раздрљена, с чуперцима јако каносане косе.{S} Била је легла.{S} Утрч 
S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не сме.{S}  
 упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања.</p> < 
<p>А пашиница рече:</p> <p>— Волела бих чути ваше мишљење, Ариф-ханум.</p> <p>— Ја сам, ханум-е 
кроз капиџик, па наједанпут нема је.{S} Чух да је болесна...{S} Одох да је обиђем.{S} Она писну 
вати ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја  
и ти била код мене, видех, нарочито кад чух да је сутин сестрић.{S} Ох, да ми је да га данас ви 
ако је млађа од мене: говори са мном, и чух дубоко дише — заспала!{S} Одмах после ручка, кад би 
у црно.{S} Оне су сад поред њега мртвог чучале све у бело, час крај његовог дебла, које се непр 
ата и изненади се: његова мајка и тетка чуче поред ашчике и слушкиња!{S} Фатме ни ту нема.{S} Х 
, а пашиница у собу, где спаваше Фатма; чучну крај њене постеље, наднесе се над њу и двапут реч 
деле њена нене и мајка и њена тетка.{S} Чучну према тетки и загледа јој се у мило лице.{S} О ко 
ну „ааа!“ па јој засузише очи.{S} После чучну крај оградног зида, у јасмину, извади груду земље 
нађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на лице и заплака.</p> <p>— Плаче сад 
ече, па затвори врата.</p> <p>Оне, обе, чучнуше поред прага тресући се.</p> <p>— Да не учини не 
 и више ништа! „Нове“, а уз оградни зид чучнуше као „старе“, извадише груде земље, наместише ок 
е нов отвор грудицом земље, па одоше те чучнуше крај зида са улице, видеше свет, али не видеше  
120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p> <p>Пашиница стењући рече 
душе, и помислише: „Полудела!“, а друге чуше глас, али не разумеше речи: свака од њих била је п 
срећу, она чу само оно једно.{S} Сестре чуше све, па се грожаху, стресаху покривајући лице рука 
ишта не може раздрагати; али, у томе се чуше звучни мушки гласови.{S} У великој соби селамлика< 
ном тачком у верској им одредби.{S} Узе џак брашна и у брашно завуче завежљај с хиљаду гроша у  
џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мислећи : „Завет сам испунио; поклон нисам  
м да не мора изручивати брашно — он јој џак не тражи.{S} И одмах купи од ње тај џак брашна, мис 
), па видим : жене траже право гласа, а џакови ћуте!</p> <p>— Не траже чак ни право сунца и ваз 
риграђанке, питаше, јесу ли то они црни џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улиц 
 уђе у кћерину собу, кад су ту они црни џакови које је на улици видео, он би се згрануо...</p>  
 је теже но у Солуну: турске жене као у џаковима са страшно црном маском на лицу — да пукну од  
ње, кад се год појави каква висока бела џамија или се укаже какво пространо бело гробље, турско 
зембилом и новцима.{S} На чесмама поред џамија узимали су абдест људи; а већ кад се чу позивање 
роко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се в 
ени је Бајрам; наша ми се соба чини као џамија пуна кандила, од сваке књиге по једно кандило, и 
 јер тетка може оставити своје имање на џамије и текије...{S} Један женски студент, Францускиња 
, а тетка може своје имање да остави на џамије и текије...{S} Колико је пута рекла : „Кад отиде 
 толики муслиманин кад сам прошао поред џамије, као кад сам прошао поред ваше куће.{S} Кад је н 
кад чу мујезина са минара једне оближње џамије.{S} Вече, а она је напољу, готово на улици.{S} У 
и најпосле се зашло за угао једне старе џамије с чијим се минаретом пео у небо један кипарис, и 
 једнога младога мујезина с једне старе џамије врло ме разнежи: плачем и осећам се муслиманка и 
шивали су уши.{S} Људи су се вратили из џамије, а жене су им честитале празник, просте су љубил 
и одакле нам се сунце рађа, чије куће и џамије према сунчевим вечерњим зрацима трепте као у пла 
рске улице сасвим су пусте; на месечини џамије много су се белеле и чиниле се неисказано велике 
нара су те ноћи трептала у кандилима; у џамије, на ноћну молитву, ишли су и људи и жене, а сутр 
је могла пробудити ни најдужа молитва у џамији, а пробудила их је љубав.</p> <p>— Ја ћу те зват 
да изгуби мазгу!</p> <p>Сведоци одоше у џамију, а он у своју собу, где нађе Фатму (свекрва је т 
е.</p> <p>Уместо да га данас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто  
ве младе Цариграђанке (трећа је умрла), Џемал-бејова мајка, Фатма и Мерсије.{S} Пре две вечери  
5" /></p> <p>— Неће.{S} Али, на човека, Џемал-беја...{S} За њега ме страх.{S} Аман, оче мој, за 
в смех!</p> <p>Последњих десетину дана, Џемал-беј је само мислио на одлазак у Европу; и да му ј 
 крило, ипак се нешто чуло, од младића, Џемал-бејових ононоћних другова.{S} Радознале и злураде 
</p> <p>Кад дођоше до једне раскрснице, Џемал се расвести, изви се из берберинове руке и хтеде  
 петлова тргне, опрости му се.{S} Теби, Џемал-беј, певали су већ и други петли.</p> <p>Пашиници 
ду стране жене, те да уђу у харем људи, Џемал, Фатмин отац и стриц, оно кућу напунише гомиле мл 
120_C14"> <head>XIV</head> <p>Сутрадан, Џемал се рано пробудио.{S} Није му било необично што по 
 <p>— Слатка тејзе!</p> <p>— Емир душо, Џемал-беј хоће да иде.</p> <p>— Куда ? упита она радозн 
зин очита последње позивање на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нем 
ест, клања се.{S} И у највећем очајању, Џемал-бејова мајка, жена и тетка не сумњају у Бога. „Би 
но изговорено „Аллааа!!“ Седећи у куту, Џемал-беј гледа ове три миле му душе, гледа их готово н 
атма је код тетке седела петнаест дана; Џемал је долазио сваки дан, и непрестано гледао да оста 
ви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фатма, те видевши г 
авици да крију и кад немају од кога.{S} Џемал-беј слуша жене побуњене више од људи, и ништа не  
оме уђе Ариф по турски — без куцања.{S} Џемал похита у другу собу да обуче капут, а гошћа рече: 
попадалим камењем, обраслим у коров.{S} Џемал-беј застаде пред једном кафаном под ведрим небом. 
> <p>Ових пет беху дубоко потресене.{S} Џемал-бејова мајка правећи се као да у души нема ништа  
ских жена и ударање у ут и у дахире.{S} Џемал хтеде да седне у један рибарски чамац, који се љу 
у стала.{S} Оба млада човека сиђоше.{S} Џемал погледа према Бејаз-Кули, и учини му се као да су 
све то спушта на прљав кафански сто.{S} Џемал се сети својих реликвија затворених у златну кути 
ренги, а оне потрчаше у ненину собу.{S} Џемал!{S} Стоји под прозором, и разговарајући се с једн 
о; неће у знању, али може у незнању.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошт 
ан је, за љубав Емирину, дошла Ариф.{S} Џемал је веровао њој, али ипак се није развеселио.</p>  
 Копиле!</p> <p>— Није копиле, сине:{S} Џемал и Фатма венчани су.</p> <p>— Ја то венчање не при 
услиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није дошао ни на вечеру!...{S} Пред 
.{S} Дођоше мужеви оних двеју нових и — Џемал-беј...{S} Џемал-беју се нису надале, нарочито Фат 
.</p> <p>Пашиница рече сестри:</p> <p>— Џемал се насмејао, и ја морам Богу црну жртву: заветова 
 и котарицу...</p> <p>Скоро ће подне, а Џемал-беј спава.{S} Пре једнога часа, мајка га је пробу 
те: не даде Ибрахим-Хасан-беј.</p> <p>А Џемал је спавао ваздан и сву ноћ, а кад се пробудио сут 
{S} И заиста, све би било по старом, да Џемал није дао реч...{S} Ако дође пијан, Фатма је распу 
нка је чула, а није дошла, и ако зна да Џемал-беј није код куће, да сам сама, без мајке, у туђи 
..{S} Кад навирише у авлију и видеше да Џемал посрће, Фатма потрча у своју собу вичући:</p> <p> 
питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p> <p>— Допусти, зете, да  
јући се, рече :</p> <p>— Да те удамо за Џемал-беја?{S} Само, ја нећу да проводаџишем, мени то н 
 /></p> <p>Један дан, она се изгуби кад Џемал своју жену пред њом пољуби.{S} Пољубац млада и ле 
на не може, само она неће...</p> <p>Кад Џемал-беју преста пена па уста, његова тетка метну па г 
на: она воли вашег сина.</p> <p>— Никад Џемал не би узео ону која је била с другим.</p> <p>— Он 
помрчина, све као прошлог дана; али сад Џемал-беј у подне не дође, због те њене другарице.</p>  
ђе читав месец, а Фатма још не чу да је Џемал пуцао на себе, да се ранио, па је ишла око зида,  
оре, она не сме...{S} Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути 
 то гледају, ћуте.{S} Да их пита где је Џемал-беј?...{S} Не, лећи ће.{S} Никад јој није било ов 
а...{S} У ову грају, у урнебес, ушао је Џемал-беј заборављајући на све: опи га дим дувана, мири 
<p>— Али ја бих то учинила и да ми није Џемал-беј сестрић, јер сам знала да се воле...{S} Ариф- 
, и наједанпут нервозно зацика, да чује Џемал-беј.</p> <p>С њеном веселом циком залајаше њене п 
еленим воском свеће, од пашинице, мајке Џемал бејове.</p> <p>Кад почастише и испратише пуномоћн 
 погледаше и поцрвенеше.</p> <p>— Јагње Џемал-беј, ти треба да изиђеш... у чаршију, с друговима 
 би нас дочекали и у гаћама“.{S} Кад се Џемал врати, она седе, пита се с њим и рече:</p> <p>— А 
дотрчала Ђулбејаз и рекла јој: „Убио се Џемал-беј“, пошла, заљуљала се и пала...{S} Лекари дођо 
 без душе...{S} Насред њене собе сеђаше Џемал, без капута, раздрљених груди, одакле је ишла јас 
/foreign>, где за писаћим столом сеђаше Џемал, у белим, лаким хаљинама, бео као млеко због неиз 
почеше излазити бејови и чочеци...{S} И Џемал изиђе...{S} Кад се врати, берберин и кафеџија нав 
ц камен, други да је крилата жена.{S} И Џемал је замишља као крилату жену, те кад је најзадовољ 
ни почеше, ћутећи, јести прстима, чак и Џемал!{S} После ифтара, на отвореној софи, робиње прост 
и тице како ми дође мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук ј 
хат иде, а стоји — време.{S} Наш слатки Џемал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? 
 предлог, да се упути на рад наш слатки Џемал-беј!{S} Али, његова тетка и сама нерадница, па и  
е од радости, брзо рекла „хоћу“.{S} Али Џемал, то је наше име, истина; но ово значи још и <hi>л 
их речи, увек кад год слаже.</p> <p>Али Џемал-беј се опет опи.{S} Сад од њега нико не тражи реч 
а чочечке игре, на весеља.{S} Он обгрли Џемал-беја, и тако пође: зашкрипаше му лаковане плитке  
им и прилично трезним чочеком; а пијани Џемал-беј појми да устане, па не <pb n="210" /> могаде, 
астави, љубомори да растави.“ Ја ћу ићи Џемал-беју...{S} А?{S} Да идем?</p> <p>Она јако отвори  
Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра срца, али страсне природе.{S} Кад  
 одмах се развише...{S} То је био један Џемал-бејов друг и Нурије...</p> <p>У тишини каква је о 
 али је не пољуби у руку као Европљанин Џемал већ је страсно стеже као Азијат Осман.{S} Али осе 
јних, а она има загасито плаве очи, као Џемал-беј, и пуне израза.{S} Оне њој ништа не казују, о 
нка, она се Фатми, у сумраку, учини као Џемал.{S} Он!{S} Само мало старији.</p> <p>— Госпођо ма 
алочас беху подигле: мимо њих је прошао Џемал, познао их по робињама откривена лица.{S} Оне су  
вој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњак, коме <hi>волети</hi> и <h 
ије постојало друго место до ово где су Џемал и Фатма.</p> <p>Од оних које Фатма врло воли најр 
понеки дан, само трчи за њом, кад је ту Џемал.{S} Она све види, и смејући се виче: „Тејзе, он ј 
 У гору и камен! узвикну Нурије.{S} Наш Џемал-беј неће то учинити, јер је васпитан као Европ... 
жемо се венчати трипут.{S} Па ако волиш Џемал-беја, ја ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам ш 
стина он, Нурије-ханумин сестрић, Мурад-Џемал-беј.</p> <p>Фатма се промени у лицу више него ика 
 деце, остаде ми само првенче.{S} Мурад-Џемал, Господу хвала!...{S} О мој Џемал!{S} Дете добра  
елике породице; племић, принц:{S} Мурад-Џемал-беј, син Арслан-Нури-паше Емир Заде и Зенихе-Алиј 
лепша, стаситија, и млада, као да Мурад-Џемал-беју није мајка него старија сестра.{S} Поред ње, 
уди.</p> <p>— Први пут је била за Мурад-Џемал-бејом, Цариграђанином.</p> <p>— Аа!{S} То је за о 
 узме с Фатмом.{S} Да она хоће за Мурад-Џемал-беја, њену оцу казао је Али-беј.{S} Али у грудима 
ка: ви да ме гледате испрошену за Мурад-Џемал беја, ви да ме спремате за свадбу моју и његову:  
је, да вас позовемо, да пред вама Мурад-Џемал-беј да реч да се неће више опити, а ако се опије  
 Фатму за Арслан-Нури-пашина сина Мурад-Џемал-беја, изговори Нурије, а сузе јој облише лице.</p 
њена сута, те је уверена да је од Мурад-Џемал-беја.{S} Она, гледајући у тај дивни калпак, своје 
дићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затварале очи да гледај 
ског принца, принц је.{S} Зове се Мурад-Џемал, а ви знате да то значи <hi>жеља</hi> и <hi>лепот 
улице, видеше свет, али не видеше Мурад-Џемал- беја.{S} Оне су тражиле њега да виде.{S} И Мерси 
е:</p> <p>— Али, хоће ли пристати Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="# 
им Мерсије: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћ 
 се, и представио нам се: „Ја сам Мурад-Џемал-беј“, поче Мерсије.</p> <p>— Аман! узвикнуше роби 
ом.</p> <p>— Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ар 
ад.{S} Малочас кад сам говорила о Мурад-Џемал-беју, да ће закуцати и ући, ја сам покрила косу у 
. не крите лице!... и к нама ушао Мурад-Џемал-беј, по европски, и кад би нам се представио, по  
ало:</p> <p>— Од кога чу да је то Мурад-Џемал-беј?</p> <p>— Гонџеђули отвори капију, нешто да к 
p>Данас у зору умре Фатма.</p> <p>Мурад-Џемал.</p> <p>— Ха! ха! ха! грохотом се он насмеја, као 
у, одмах... који су им најближи: „Мурад-Џемал-беј чистио револвер, па се случајно ранио...“ Па  
ла... чула је кад отац рече: пашић, <hi>џемал</hi>...{S} Обележје јој је донела она стара Цариг 
ко говори!{S} О, оне очи!{S} Пашић, <hi>џемал</hi>!...{S} Баш ми се допада, па чисто долетех, д 
ешто значи... <hi>Мурад</hi>, жеља; <hi>Џемал</hi>, лепота; <hi>Али</hi>, висок; <hi>Нури</hi>, 
 и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још по подне, па се више није в 
се опијеш да ти жена остане бош.</p> <p>Џемал се, као кроза сан, сети кад од његова стрица траж 
а сам се посекла. <pb n="195" /></p> <p>Џемал је погледа, па кад виде да је слагала и није поцр 
 ненину одају, намести око на кафез... „Џемал!“ После два месеца!...{S} Не вероваше чулним очим 
ћући, превали преко језика: „Фатма!“ — „Џемал беј!“ узвикну она па преваривши робиње откључа вр 
pb n="205" /> јер сутра ће имати госте, Џемала и Фатму.{S} Он се разнежио, па говори мајци како 
а вратили су се и последњи ноћници :{S} Џемала нема.{S} Његова мајка клања јутарњу молитву, али 
шила је хамајлију и у њој нашла слику — Џемала!{S} Како се изненадила!{S} Јадна девојка!{S} Заљ 
зарадова:{S} Ариф-хануми ће говорити за Џемала и Фатму.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Die 
>— Отац, сви су те молили да ме удаш за Џемала.</p> <p>Он испусти чибук и погледа кћер разрогач 
ли толико мили, јер је кроз њих гледала Џемала, и добивши натприродну снагу, својим нежним рука 
!“ Бивало је тренутака кад сметне с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начи 
је фиктивно драго, или на Мадам; сад на Џемала...</p> <p>Не дочитавши песму, опет поче вести. „ 
р сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мислила, читајући Мисеове песме на св 
и, и иђаше по кући певушећи, мислећи на Џемала.{S} Чини јој се као да јој је пао с душе један т 
љу.{S} Осим оца, цела кућа осећа да она Џемала још воли и да му се нада.</p> <p>Најпосле Ариф д 
рне косе, те је Фатму подсећао на њеног Џемала.</p> <p>— Ви сте се скоро удали? изусти радознал 
тма не плаче, завија се: проћи ће поред Џемала па да је не види.{S} Жена се крије од мртва мужа 
нема међу њима; она се још не одваја од Џемала.{S} Нурије само ћути, уозбиљила се; а кад кроз п 
се разишли, старотурци су опет узели од Џемала реч: „Ако се опије,“ и тако даље <pb n="199" />< 
 оде у сутину собу за рад; не улази код Џемала, јер пости.{S} Оне јутрошње пољупце давала је ду 
наместише око на пробушен зид — да виде Џемала. „Кјучук-хануме, брзо!“ викну из куће Ђулренги,  
и нене јој обрадоваше се: заборавила је Џемала и са судбином се помирила.{S} И чуђаше се мајка: 
p> <p>— Ја познајем Фатму, ви познајете Џемала...{S} По оцу од Арапа, од емира...{S} Ја сам вам 
ма пуним зрелога црвеног рода, затекоше Џемала и његову мајку, његова два друга из Париза, Турч 
</p> <p>Колико пута, у болу како изгуби Џемала, призиваше смрт, а сад кад јој се чини да је дош 
ан код Ариф-хануме, пете ноћи сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на и 
е па спавају, а оно, сви су будни, осим Џемала, и сви говоре, осим Фатме: у соби сестре, у кухи 
пре гром пукао, по свој башти би разнео Џемала: тамо ногу, тамо руку, тамо главу...{S} А где ли 
</p> <p>Око по ноћи послале су слугу по Џемала, и <pb n="163" /> он се није вратио.{S} Очи, уте 
ама Њој се, и пре и како је заљубљена у Џемала, често учини да је сасвим сама, па некад воли ту 
м људима: у свакоме од њих замишљале су Џемала, и кад су виделе да није он, враћала им се снага 
на затворена кола, берберин угура у њих Џемала, попе се и сам и рече кочијашу да тера.{S} Обоји 
авеж паса или стражарева палица.</p> <p>Џемала нема.</p> <p>„Так!{S} Так!{S} Так!“ чу се у калд 
д сам чула да ме отац удаје за пашића, „џемала”, ја сам, ван себе од радости, брзо рекла „хоћу“ 
ћемо печа, башјорти, јашмаке..</p> <p>— Џемале, сине, умири се, мајка те моли.</p> <p>Он се трж 
S} А чиме ће, кад нема оружја?</p> <p>— Џемале, сине, отвори, тако ти Божје љубави! <pb n="221" 
 зна како везе.{S} На левој руци јој је Џемалов прстен, али она јој је под ђерђефом, те је Осма 
t="#SRP19120_N71" /> и каик-отосу...{S} Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолик 
 Бог да им довека било овако“, прихвата Џемалова мајка и уздише.{S} А њене прије не питају је з 
S} Међу нама се нађе дете.{S} То је крв Џемалова и моја, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер ш 
бављу која се опажала чак и у вибрирању Џемалова гласа; а Ариф изиђе из собе да је потражи, и н 
р-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје сут-ане, па јој се чини да није  
ли предмете сакривене помрчином, тако у Џемаловој помућеној свести сину нешто кад виде једнога  
ет она ипак воли, јер у њему се срела с Џемалом.</p> <p>Кад од вике у Нурије-хануминој кући про 
тихови из Корана!{S} Она би онда била с Џемалом: на улици, у кући, код њих, код суте.{S} Молила 
а, стрицу и стрини, одоше им на ифтар с Џемалом и Фатмом.{S} Исмаил-Ахмед-беј с харемом дошао ј 
 сви Фатмини, чак и слушкиње; људи су с Џемалом у конаку, жене у харему, где је било и неколико 
азвијена би прошла турске улице, отишла Џемалу, пала на колена и молила га да беже у свет где љ 
ахрије-ханум, пошто намести Фатму према Џемалу, и пошто се за тренутак насладише њиховом забуно 
ада.</p> <p>Најпосле Ариф дознаде да је Џемалу сасвим добро, да је рана зарасла, те исприча Фат 
тане <hi>бош</hi>.</p> <p>Тад се окрете Џемалу и рече.</p> <p>— Сине, дај реч пред сведоцима да 
орово лишће у башти.{S} Берберин натуче Џемалу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га  
ораном прописан рок прошао је и Фатми и Џемалу, јер и он се с другом ожени, да би стекао право. 
<p>— Узела си, чедо, земзем, па сад иди Џемалу; с њим вечерај па спавај.{S} Ми смо позвате код  
">Mon Dieu!{S} Mon Dieu!</foreign> Идем Џемалу да му однесем радостан глас.</p> <p>Сутрадан је, 
дан!{S} Ја сам нашу Фатму хвалила нашем Џемалу, њену снагу и њену душу; а он, мушко као свако м 
, те седеше до зоре, разговарајући се о Џемалу, тихо певајући љубавне песме и отварајући нијете 
 склопим — она.{S} Ово није твој „стари Џеми“, како си ме звао, него Џемал-беј, страстан источњ 
ите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p>И не поздрави друга, затвори писмо  
лу фес на главу, метну му празну кесу у џеп, па га с кафеџијом, сасвим бесвесног, као мртвог, н 
о да рече врата) продера се он и узе из џепа један нож да удари слугу.</p> <p>Робиње и слушкиње 
 људи, а оне, по неке, метну на главу — џепну марамицу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што 
оре луди...“ Али како му би тешко кад у џепу не нађе ножа!{S} Свега се сети и похита мимо махал 
, ја бих сама... али страх ме, какав је џин, а капиџик..</p> <p>— Бак!{S} Бак !{S} Бак !<ref ta 
 стајао тако усправан, прав и висок као џин, као стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им  
и је чудно леп, кипариси ми се чине као џинови који чувају моје пробуђене сестре од немани...{S 
мени се нешто прекиде кад се одвојих од Џиџи...</p> <p>12 новембра.</p> <p>Већ си код деде!{S}  
Мими</hi>; у Француској ће те звати <hi>Џиџи</hi>.</p> <p>Париз, 4 новембра 1907.</p> <p>Душо!{ 
 Мурад-Џемал-беј?{S} Пре неки дан један џон-турк<ref target="#SRP19120_N98" /> утече ми, пошто  
раним дирецима; а чардаци, ћошке, софе, џумбе, испусти, све с кафезима давали су слику једнога  
 <hi>Мој дневник</hi>.</p> <p>Солун, 10 шабана 1323.</p> <p>Ја сам данас начисто да волим...{S} 
Али ово нису мртве ствари, ово су живе: шадрван, лимуни, кипарис.{S} Обучен је у црно за њеном  
} Насред баште, под отвореном ћошком је шадрван; вода му пршти у вис и враћа се, слива се у див 
че па леже.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање  
коначкој авлији је чесма, а у харемској шадрван: ханумама „на увесељење", као да мртве ствари м 
то!{S} И овим пробуђена и разнежена, чу шадрван: пљушти као киша!{S}" Устаде.{S} Насред баште,  
рај оца и сама спреми за молитву.{S} Са шадрвана јој одоше очи на затворен сутин капиџик, а она 
на месечини чинило као авети а пљуштање шадрвана као црна, једнолика јесења киша.{S} Јер беј је 
окрије преко главе, да не чује пљуштање шадрвана и песму једног заосталог славуја, јер и једно  
м народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпитавамо, 
у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> <p>— У гору и камен!</p> <p>— Бога ми 
 башјорти.{S} Видев то, младић узе пуну шаку ружа и баци их њој у лице, али оне попадаше у море 
еци...{S} Па песма, по сву ноћ, весеље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забр 
 „Каква Фатмина прошевина!{S} Чудновата шала!“ У томе њен муж дође из чаршије.</p> <p>— Око ти  
 то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе не умем да кријем...{S} Писао ми :  
ужјака, него човека.{S} Али каква је то шала од испрошенице?!</p> <p>— Није шала.{S} Ја од тебе 
ским хаљинама, муфтија у кафеним чошним шалварама и чалми емир-боје.{S} Старац, тип старинских  
ислећи: „Сви су око ње, разговарају се, шале се, она весела невеста...{S} Зар да јој је тај Осм 
" /> Мерсије, лепа и мила девојка, пуна шале, „пуна ђавола“, како су говориле хануме, просто је 
 кокетују с пролазницима, у лађицама се шале с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обу 
120_N25" /> па заплака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије с 
p> <p>— Кад моје срце плаче, теби је до шале! прекори је Фатма.{S} Она рече:</p> <p>— Још један 
at!</foreign></p> <p>— Мени сад није до шале.{S} Наменила сам: ако ми се у нијету помену сузе,  
т се смејаше и мољаше је да се не љути: шали се, хтела је да је дира.</p> <p>Седеле су до пред  
ва.{S} А кад хоћеш у кућу, главом се не шали да уђеш док не питаш : „Да нема некога?“ то јест г 
њице.{S} Како је велика, чим хоће да се шали, говори енглески.{S} Као да јој је тај језик за ша 
естано виче: „Ааа! ааа!“ и то као да се шали.{S} Пошто добише кафу и цигару, он поче:</p> <p>—  
тито ; али робиња је знала да се она то шали, па се опет закикота, зацени се од смеха, после ре 
их жена болест — јектика, рече тобоже у шали.</p> <p>А Фатма јој затвори уста шаком и рече:</p> 
че Ариф, с пуно темперамента.{S} Док се шалила, говорила је турски, сад кад је озбиљна, говори  
 Ариф оштро и одгурну је од себе.{S} Не шалиш се!{S} Ти си се испросила, али се ниси венчала, у 
а једној њеној соби из авлије, где нема шалона, навучене су густе загасите завесе, те је нешто  
еџама и ћилимима на прозорима, где није шалона или капака, и спавање до само подне, да би дан б 
о хапсана.{S} Крај мора, крај отворених шалона и прозора била је месец дана.{S} А сад, да се за 
ред једном лепом кућом, двоспратном, са шалонама и с три балкона, на грчком Пиргусу а турским - 
ријину старинску кућу с кафезима а и са шалонама, с електричним звонцетом на капији поред халке 
т.{S} Свуче се, па у соби са затвореним шалонама леже — сама.{S} Око подне, пробуди се: крај ње 
ну собу окренуту мору, с мало отвореним шалонама, па брзо пређоше у другу из баште, где бејаше  
дента, па их одведе на софу с отвореним шалонама и прозорима, где она ради, мисли, осећа, радуј 
ру, гледа кроз разређене <pb n="160" /> шалоне — нигде никога.{S} Седне, погледа у озбиљне и за 
S} Код Нурије-хануме позатваране су све шалоне, а на једној њеној соби из авлије, где нема шало 
рчи к прозору, намешта око на разређене шалоне, сад задрхти од звеке ланца, од треске чивије, о 
 њу мирише.{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сет 
се лепо види море и Олимп; над отворене шалоне наднеле се нарове гране са заруделим родом, лово 
.{S} Она још не погледа кроз одшкринуте шалоне, не сети се да погледа, јер за њу улица не посто 
и пошто испрати из собе Османа, затвори шалоне, нареди да се по кући иде у терлуцима и да се не 
 европске књиге, у европске ствари, и у шалоне. „Сирота жена!“ рече и тужно се осмехну.{S} О, А 
е волим, ја сам сто пута казао: тамо су шалоне, балкони, јелдрма, башјорти, алафранга...{S} Па  
енглески.{S} Као да јој је тај језик за шалу.{S} Стисне вилице као Енглескиња Мис Блак, и говор 
ту, збиљи коју младе девојке узимају за шалу и једва је чекају.</p> <p>Око подне чу се зврјање  
сији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља, је ли се пом 
а! стењаше старац, али све као да прави шалу, па настави: — Ама доцкан, много доцкан... старо,  
ign xml:lang="en">O, yes!</foreign> Али шалу па страну, умало не умрех, испрва, а после... осло 
 ни сам не зна, те турске жене прављаху шалу: „отерао је за бакалске кесе“.{S} Он је још обилаз 
p> <p>— Каква смелост!{S} Не, ти збијаш шалу.</p> <p>Мерсија јој затвори уста и силно је стеже, 
да потражимо тефтере.</p> <p>— Ти тераш шалу, госпођо мајко, рече снаха поцрвеневши, па залупи  
— ништа отац не да, његово у Цариграду, шаље му се новац у Европу, доста за живот...{S} Па њено 
ац, ако би му писмо дошло у руке.{S} Не шаљем ти га поштом (не смем), већ по једној новој.{S} Р 
а, али то је и твоја крв.{S} Ја ти кћер шаљем уместо мене. <hi>Ти јој име дај</hi>.{S} Ти је ва 
b n="288" /></p> <p>Драга ханум,</p> <p>Шаљем вам аманет од ваше и своје Емир-Фатме...{S} Ни см 
 је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што  
p> <p>Како то би, тек оне с ове веселе, шаљиве теме пређоше на једну врло озбиљну, која је у ту 
да обиђу болесну Фатму; неке јој понуде шаљу, а неке доносе поморанџе, ратлокума.{S} Већина дол 
еде сама с оцем врло тужна, због тетке, шаљући робињу, по двапут на дан, и ако је далеко, да ви 
а радим.{S} Ја сам свакој сестри на ухо шанула о овоме.{S} И позваше ме у своје друштво људи.{S 
 бројанице, и уз тихо жуберкање зачу се шапат...<pb n="170" /></p> <p>После свршеног клањања, с 
 „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од свога гласа и потрча у  
ханумама; покаткад се чује неразговетан шапат, кад клече с рукама на прсима, окрећући главу и п 
ољно почеше нијете орасима.{S} Мерсије, шапатом, приносећи орахе устима, намени на један, па на 
 чаробни сан Истока</hi>,“ изусти Фатма шапатом теткине речи из писма, и дубоко уздахну. „<hi>О 
 да отворим, и ова два, говораше робиња шапатом, отварајући писма.</p> <p>И наједанпут насмеја  
ре, у кухини слушкиње и робиње, али све шапатом, као да се боје да не пробуде беја пре но што с 
, а робиња, ухвативши је за сукњу, рече шапатом:</p> <p>— Код куће нема никога...{S} Не бој се! 
не, и робиња им се прикраде као лопов и шапатом рече:</p> <p>— Истина он, Нурије-ханумин сестри 
ти, метну уста на кћерино ухо и гласним шапатом поче да <pb n="134" /> је учи, да је светује, д 
стуцима.{S} Ариф је прошаптала најтишим шапатом: „Да их не будимо : нек спавају, нек сањају чар 
, мало даље један пас наслонио главу на шапе и исплазио језик. „Тонди ће нам липсати !“ рече он 
е!...{S} Само да није било тога питања, шаптала је она у постељи притискујући слепоочнице.</p>  
омамити њенога мужа! „Сутра!{S} Сутра!“ шаптала је страсно у страсну ноћ, кад се дрвеће на месе 
ет тужно: жена!“ И још плач, и песма, и шаптање, и световање, па пољупци, загрљаји, мољење за о 
а разумела; али кад јој Францускиња узе шаптати на ухо (као Туркиња) и она у све редом погледа, 
главље, и силно је пожеле, узе узглављу шаптати своју тајну, и учини јој се да је она чује, да  
 похита пред њу и у предсобљу јој нешто шапташе на ухо.{S} Ариф скиде чаршаф и пече, а преко ко 
и се воде, па опет леже; али ето онога, шапће јој на ухо : „Пало ти је и треће венчање“.{S} То  
смеје, смеје.. „Француски као Француз!“ шапће Мерсије; а Фатма би рекла нешто, па не може, не с 
а као дан — пун месец. „Ђули!{S} Ђули!“ шапће; али јој се тај шапат чудан учини, уплаши се од с 
{S} Ко ће знати зашто.{S} Она сваки час шапће нешто мужу.{S} Он је, види се, слободи.{S} Она и  
у, радознале; у предсобљу се састану, и шапћу нешто једна другој на ухо, пусте се, па се лупе у 
азник, и сваки час се издвајају и нешто шапћу, а на лицу им се огледа некакво необично задовољс 
е; робиње иду у какав буџак, и ту нешто шапћу и врте главом.</p> <p>Џемал је отишао од куће још 
жаше Госпођу Аристид сама својом руком, шапћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли м 
тију, пуну француских писама, остави га шапћући: „Буди с њима: сва су ми од моје Госпођице“, и  
е јој тако слатко...{S} Робиња је покри шапћући:</p> <p>— Не кидај се, кјучук-ханум...{S} Зар с 
лу, ките јој пенама затворене прозоре и шарају капљама кров.{S} Овог лета овде станује Ариф-хан 
лонце, легене, ибрике и разне судове, и шарао их је како нико дотле, украшавао их, па од тога с 
ивено снегом, а од кућа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред 
хоће ли се помирити:</p> <l>На одаји ми шарена врата,</l> <l>А у одаји софа од злата:</l> <l>Од 
 с вратаоцима на којима су поврх стакла шарене дашчице.{S} Једна кола одјурише: у њима је свекр 
аху обећа:{S} Богу црну жртву, текијама шарене свеће, сиротињи милостињу новаца.</p> <p>— Мајчи 
оспођичиним писмима, подиже заклопац са шарене кутије.{S} Мили рукопис!{S} Омилова га и погледо 
ељад узеше остављати фереџе и јашмаке у шарене свилене бошчице, оне пођоше за домаћицама на соф 
 су уске, криве улице Старога Солуна са шареним кућама и с високим оградним зидовима, гдегде оп 
 платно лепо се виделе чисте постеље са шареним покривачима.{S} Она је једва чекала да легне, п 
ршафима с подигнутим печима, Јеврејке у шареним антеријама подбрађене зеленим газом, странкиње  
 стране путање, обученом у свечано рухо шарено као по ливади цвеће, стоји домаћица Сафет-ханум  
 пашиница, па се спусти на ивицу једног шареног сандука, уз собна врата, јер није могла да стој 
ја, на млађа, па најмлађа, па робиња са шареном бошчом у руци; и кад бише до пола дворишта, или 
а је од атлаза, јаше његов унук у новом шареном руху, бисерна кићанка додирује му рамена, с фес 
ма...</p> <p>— Душо, јеси ли видела ону шарену кутију?...{S} У њој је све твоје, цвеће... и чин 
симпатичне Францускиње.{S} У другу лепу шарену кутију остави теткино писмо и рече: „Буди с њима 
ле отвори сто за писање, и у једну лепу шарену кутију, пуну француских писама, остави га шапћућ 
олако одшкрину једна врата с подмазаним шаркама и погледа у собу, у помрчину направљену од фере 
зи његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицама“, и даје ми да читам ром 
м „оваква“, око мене обилази његов друг Шарл; и кад није он овде, Шарл ми прича о „пријатељицам 
 да и ја положим главу за Француску као Шарлота Кордеј и Мадам Ролан и толике друге Францускиње 
отеци многе своје миле познанике, поред Шатобриана и Ламартина — Гиј де Мопасана, Марсела Прево 
х ногу; комарници су им били високи као шатори, а кроз танко платно лепо се виделе чисте постељ 
гипат, па Францускиње, па Белгијанке, и Швајцаркиње којима је матерњи језик француски, па Немиц 
"#SRP19120_N74" /> И сад изговарам овај Шекспиров стих и гутам своје сузе...</p> <p>Ја сам ово  
шко," мислио сам, „даћу му име Арслан и Шемси<ref target="#SRP19120_N78" />; ако је женско, Еми 
на је својих мужева.{S} Људи им се зову Шемси, Арслан, то јест сунце, лав, јер целој кући „свет 
/hi>, висок; <hi>Нури</hi>, видело; <hi>Шемси</hi>, сунце; <hi>Мелек</hi>, анђео; <hi>Ариф</hi> 
није: у Старом Солуну, у овој кући жене шенлуче; у Новом, у оној вили кују завере.{S} Код Арифе 
услимани се развеселе, па оног тренутка шербет или коју кап земзема, ако га има: „Агара је њим  
аздаће им симите; његова мајчица куваће шербет, комшиска момчад послуживаће госте, а његова сла 
на мајка растрчаће се по кући: доливају шербет, испраћају га гостима.{S} И поче говорити о друг 
е жене!{S} Наш верски обичај непрописан Шеријатом, већ изопачен неразумнима!{S} Беже нам од кућ 
. скоро ће ме под густи ред селвија.{S} Шесет и девет година како пијем пусти дуван; био сам де 
 овако неспремне, да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош“...{S} Уђе у свој 
мају за живот.{S} Да сашијемо кошуљу за шесет пара, да исплетемо кесу за грош, да навеземо чевр 
еве палице у калдрму: так! так! так!... шест пута, она тад као луда полете.{S} Трчи низ степени 
стрто шест малих персиских серџадета за шест ханума, и на њима, па крају, беху спремљени за сва 
— Другима месец има четири недеље; вама шест...{S} Оно истина, меден и треба да је мало дужи, а 
 с трећега ката.{S} Остаде жив, и после шест месеца се — ожени.{S} Кад се посече дете, рана зач 
 и врло лепу хануму од тридесет пет или шест година, и пита која је, па јој Нурија каза да је т 
 његово чудно миловање...{S} Кад напуни шест година, отац му дође да га узме, да га одведе у Ев 
 да клањају.{S} Ту је већ било прострто шест малих персиских серџадета за шест ханума, и на њим 
руштву, од тридесет и неколико жена пет шест је било писмених, а <pb n="292" />то су биле бејов 
 с тучним врхом стражар лупну у калдрму шест пута: дванаест часова по европски „Нема га!“- сад  
 другог.{S} И кад свршише клањање, свих шест помакоше се мало, нечујно као ноћни дуси, и прекрс 
них златом.{S} Ишле су све ћутећи, свих шест у црним чаршафима, с црним густим печима спуштеним 
 су се за клањање белим јашмацима: свих шест окренуте југу падају ничице и устају.{S} Соба је и 
ез корсета у новомодним реформама; свих шест забрадиле су се за клањање белим јашмацима: свих ш 
лије, узеле су абдест код куће.{S} Свих шест у бело, Цариграђанке без корсета у новомодним рефо 
 сви, осим Џемала, одоше на ифтар тамо; шесте ноћи код њих је на ифтару Ариф-ханум с Мадам Арис 
3"> <head>III</head> <p>Данас је петак, шести дан како се Ибрахим-Хасан-бејови вратили с Јалије 
120_C11"> <head>XI</head> <p>Емир-Фатма шета као голубица по кући Мурад-Џемалове тетке а своје  
 и „лежи по неколико ноћи“; с тетком се шета, код тетке седи ноћу с новима, с онима <pb n="269" 
е ради и живи: дању да раде, ноћу да се шетају поред каквог плавог језера...</p> <p>— Отвори, а 
 вече и ноћу комараца.{S} Сад би хануме шетале поваздан, да није пост, Рамазан.{S} По турским м 
 на затвореним колима; а једанпут су се шетале до Виле Алатини пешке.{S} Емир-Фатма је била у М 
ло често бива.{S} У Цариграду, да би се шетали <hi>слободно</hi> на Слатким Водама, и другим ше 
ободно</hi> на Слатким Водама, и другим шеталиштима, и гледали се с турским женама, странци мећ 
 се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пијаса“, или у чаршији, кроз ред 
ега ..{S} Кад пођемо Бејлербејом, да се шетамо, око кућа зидови (виши од наших у Солуну), кафез 
 јој уз пут говораше: „Сваки час оваква шетња.{S} Беше добар; али, како оде Зејне-ханум, он про 
разговоре, на испраћање, на изласке, на шетње, на радост кад долази, на тугу кад одлази, на гуг 
њена петнаестогодишња кћи вратила се из шетње и за собом довела младића; и та мајка није се на  
е смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и  
афу из филџана...{S} Жене се враћају из шетње, промичу мимо људе покривена лица и оборене главе 
ом ври; продавци, Туркиње се враћају из шетње, Турци иду да узму абдест.{S} Њима намена никако  
е као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице...{S} Страша 
„Ето, срећна!{S} Јер где би јој било до шетње и до гледања у кафезе да има какву бригу или бол, 
ута мужа“.</p> <p>Сваки дан је изводе у шетњу, колима, а и пешке; некад је с њом нене, некад ро 
и весело лице кад јој речеш да не сме у шетњу, прави се задовољна кад је очекивала француску ха 
а?{S} Код мене.{S} Ко је водно хануме у шетњу?{S} Ја.{S} Ко им је куповао скупоцене поклоне?{S} 
 га узима нераствореног, у мало воде са шећером: тако се не квари стомак, рече Фатма.</p> <p>—  
ара честита муслиманина:{S} Решад-беја, Шефкет-беја и Махмуд-беја?</p> <p>— Сви су старотурци!  
<p>После многих темена и многог ћутања, Шехназе-ханум поче с пашиницом разговор, тих, који се з 
и очајно рече:</p> <p>— Да је ту Сафет, Шехназе-ханум...{S} Овако, ја се бојим...</p> <p>— За ж 
ам се!...</p> <p>Како је ханум-нене?{S} Шехназе-ханум, то је она права <hi>нова</hi> у турским  
 пристати да пође за невиђено.</p> <p>— Шехназе-ханум, она му је слику видела.</p> <p>— Нурије- 
пече, и приђе старој с речима:</p> <p>— Шехназе-ханум, да се халалимо: ја ћу сутра на пут. <pb  
 као раздешен ут.</p> <p>На софи, стара Шехназе-ханум говораше као да чита из какве персиске ил 
> <p>Она ућута и дубоко уздахну а стара Шехназе-ханум рече:</p> <p>— Ако ти се чини да га сад н 
="116" /></p> <p>— Мужде! узвикну стара Шехназе-ханум, кад је унуке пољубише у руку.</p> <p>Оне 
х степеница у предсобљу дочека их стара Шехназе-ханум с унукама Фатмом и Мерсијом, обученим по  
тро, Сафет-ханум! <pb n="80" /> Како је Шехназе-ханум, Емир-ханум?{S} Две нове, Емир и Мерсије  
ар!“ и разлегаше се смех по одаји старе Шехназе-хануме.</p> <p>Сва срећна, Фатма испрати миле г 
.“</p> <p>Свих седам захвално погледаше Шехназе-хануму, па изиђоше, али не одоше у башту него у 
говор</p> <p>— Отровом, рече Ариф.{S} О Шехназе-ханум! о слатка ханум-нене! да знате како ме је 
ml:id="SRP19120_C4"> <head>IV</head> <p>Шехназе-ханум, Фатмина баба, сва у бело, полако одшкрин 
јзи, али Мерсије узвикну:</p> <p>— Ах ! шешир !{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ј 
 први пут изишла.{S} На глави сам имала шешир, па озго ешарп, наше башјорти; а поврх хаљине сам 
опази, па осети нешто као страх, те узе шешир, уставши, и рече:</p> <p>— Бром, етар, млака купа 
ерсијом, о дану кад ћу на главу метнути шешир.{S} Ја сам мислила да ћу полудети од радости; а д 
 и гледајући њену тоалету, нарочито њен шешир, њено европско <pb n="8" /> држање, слушајући њен 
Мадам Ажил.{S} Да знаш какав јој је био шешир!{S} Плавичаст, или управо неодређене боје као њен 
{S} Кад би дошао дан да метнем на главу шешир, ја бих скакала од среће, јагње Емир.</p> <p>— А  
ескиње биле су у путничким костимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу! 
бријан Енглез у кратким панталонама, са шеширом који му крије очи и врат, и једна вита Енглески 
ше о хаљини Мадмоазел Дарно, нарочито о шеширу.{S} Мерсије има нешто Фатми да каже, па не може: 
о ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како сам га намес 
 бичеви њене необично дугачке црне косе шибаху је по скоро нагом телу.{S} Трчи ханумама које се 
Париза добивеној од младожење и драгог, шивеној по укусу њене Госпођице, у белим ципелама, у бе 
="fr">saut-de lit</foreign>, од чипака, шивену у Паризу.{S} Па се намириса по турски, то јест:  
 Снаха му бејаше у једној соби с улице, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претр 
чека госте...{S} Ову ноћ и њена свекрва шије; она јој се загледа у десну руку: како лепо држи и 
ен син, а њен син њено друго Ја.{S} Она шије а гости се чуде: толико богатство — поклон од цица 
то не пришива сама, него робиње.{S} Сад шије брзо и лепо једну женску антерију од цица, а снахи 
ајвеће нераднице рамазанских ноћи раде: шију за Бајрам кошуљу, антерију, хаљину себи и својима, 
ко богатство — поклон од цица!..{S} Све шију, тихо певају и пригушено се смеју, да не чују људи 
и под грло живинче (ножем за „курбан“): шикну црвена, врела крв, запуши се и обоји зелену траву 
е, узе с рафа кутију с дуваном, седе на шиљте крај мангала, зави цигару, запали је, повуче два  
 Ако се мало спусте на миндерлук или на шиљте, савију се у клупче.{S} И лежу наизменце, као код 
 у теткину собу и леже на једно дугачко шиљте несвучен.{S} Мало, па се ухрка.</p> <p>И сад се п 
теретом уз брдо.{S} Фатма паде на једно шиљте и зарида: страх јој је задржавао сузе, а бол их п 
, домаћица се спусти према њој на једно шиљте и опет узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu! 
а их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антеријама с башјортиом  
н Мондије-ханумин, и домаћице седоше на шиљтета, гошће у наслоњаче (Ариф с десном ногом пода се 
зима бројанице: уместо бројаница узе са шиљтета Ђулренгијине ђинђухе. „Алије!“ виче Нурије-хану 
, да на њ падају мрве, и поређаше около шиљтета.{S} Донесе се софра; они поседаше и почеше јест 
 велике собе где су на миндерлуцима, на шиљтетима лежале, мртве уморне, жене.{S} Спавале су.{S} 
расположене, читале су Коран, седећи на шиљтетима с башјорти.{S} Фатма ваздан није видела мужа, 
покупљен.{S} Поседаше по другим дебелим шиљтетима око зида, навалише се на јастуке, и мати и си 
но је турских жена, по миндерлуцима, по шиљтетима, с рукама као да просе милостињу, с главама м 
рију и скиде чарапе па прекрсти ноге на шиљтету, а жена му принесе запаљен чибук и спусти се пр 
</p> <p>Као обично, она и данас седи на шиљтету у белој алватној хаљини, турској антерији, коју 
 он нагнув се над унуку, која на једном шиљтету лежаше расповијена, а она загука као да се раду 
 руке, и ноге, босе.{S} Из предсобља се шири дим од омана; кроз комарнике се виде три постеље,  
и кафане.{S} Онде дуд, насред улице, на ширини, и под њим столице где седе Турци, пуше на нарги 
 <pb n="125" /> <l>Дођи док букти ватра широка!</l> <l>У пролазу те видех, па сада горим.</l> < 
 виде, и не чу.{S} Лепих плавих очију и широка чела, висока и танка, она се Фатми, у сумраку, у 
и дима, подржа затворена уста, и из две широке ноздрве покуља као из димњака; загледа се у тај  
чаршаф а црна као гар, и искезивши беле широке зубе закикота се и похита да пољуби Фатми скут,  
ворих.{S} Гледамо се и смејемо се: њене широке ноздрве играју као у Беле, наше ждребице, и сва  
терија бела као снег; без појаса је, са широким скутовима као жена; чарапе <pb n="23" /> скинуо 
во сиво, а на њему сунце опкољено белим широким кругом; слика Солуна се видела кроз врло танку  
 једва, с муком, па се удадох за човека широких погледа, који од жене не прави љубазницу и не с 
рце, то је све.{S} А срце ми је велико, широко, велико, па ми се чини да би у њ стао свет, а он 
ика!{S} Од Солунског залива им се учини широко поље покривено снегом, а од кућа и џамија велика 
 главу...{S} А где ли би било срце, оно широко, велико срце њом испуњено?</p> <p>Опет се враћа  
у зелених брежуљака.{S} Зеленило траве, широколисти дудови, огромне гомиле диња поред пруге уз  
овима као стадима, и мало па кафана под широколистим дудовима, и одмах гробље зарасло у коров.{ 
, одатле, поред Бејаз-Куле, појурила су широком улицом к Депоу, дошла дотле и скренула крај мор 
полете груда земље...{S} Уз једну стару широку смокву, младић се успужа као мачак, а са смокве  
гом телу.{S} Трчи ханумама које седе на широм отвореној софи поплављеној месечином.{S} Она ће њ 
е поређане крај путање до средње капије широм отворене,<pb n="131" /> што су изишле да свирком  
а лакат, па кад виде мајку, насред софе широм отворене, само у дугачким белим гаћама, раздрљена 
ога,“ чује се из дворишта женски глас и широм се отвара капија: отворила ју је једна црнкиња с  
 баште, где бејаше много прозора, и сви широм отворени.{S} Да је ово девојачка соба, види се по 
знало гледале...</p> <p>Прозори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање зве 
здан у чаршији, да пред вече седим крај широм отворена прозора, да се загледам у очи женама и љ 
прође кроз предсобље бацајући погледе у широм отворене одаје с постељама под белим танким комар 
вана, али се није задржавао: прозори су широм отворени.{S} Измешали су се парфими од љубичице и 
е, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школе учио, али их није свршио...{S} Отац му умре, а он 
ели, исту грану науке...{S} Дипломатске Школе.{S} Је ли то истина?</p> <p>Париз, 27 априла 1907 
син ћатиб...{S} Он је почео дипломатске школе.{S} И после, зар је младотурцима лако доћи у служ 
године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа ће говорити „ели 
оју је Фатма свирала на клавиру с много школе а с мало осећаја.{S} После јела опраше руке у и у 
на у романима није читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као  
а.{S} Баба, Туркиња из Мухамедова доба, школована, начитана, слободна, с људима се разговарала  
/p> <p>— Један младотурчин.{S} Дошао са школовања у Паризу.</p> <p>— Па где си га ти видела по  
е, да га одведе у Европу на васпитање и школовање.{S} Ја нисам била нежна жена, али сам била не 
је рођен у Цариграду, тамо је одрастао, школовао се, оженио се, и дошао у Солун да наследи стри 
е слика из Париза и да је он одрастао и школовао се у Паризу.{S} Ко зна да ли и зна турски!{S}  
ком, где је поред забавних књига било и школских, као да у кући има ђака, студента, па их одвед 
 Са женом се не може ни у Европи у суд, школу...{S} А кад се састанете после једног сата или дв 
p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је продужи? <pb n="189" /></p> < 
м напуни четири године, он ће га дати у школу; „почетак школе" биће свечан: гостију пуно, хоџа  
нас испратих у џамију, ја га испратих у школу!{S} Осетих кад се нешто од мене откиде.</p> <p>1  
и су се од силних кола која су зврјала, шкрипала, пуцала по крупној неравној чаршиској калдрми, 
ећа, па се погне под теретом: уместо да шкрипи зубима и да ћути као муслиманка, она кука. „Где  
а још више поцрвене. — „Није то само од шљива.{S} Хоћеш ти ноћу у башту... а дувао вардар,“ уме 
вако рано?“ — „Јуче... јела сам зелених шљива,“ рече, па још више поцрвене. — „Није то само од  
, поведе их уском стазом посутом ситним шљунком; а оне, идући тихо, господски, бацаху погледе у 
ве наше срести са Жаном?{S} Биће довека Шоншете..{S} Ах, страшно!...“ </p> <p>Четврте ноћи одош 
 Фатма их подсети на Марсела Превоа <hi>Шоншету</hi>, девојче из француског пансионата. „Она је 
 црнчиће с цвећем, воћем и халвама кроз шпалир дивно обучених жена, улазе у кућу, где их једна  
 оца, па затворим уста, да ми отац није шпијун, да ме не поткаже, не оптужи своју побуњену кћер 
> и <hi>слобода</hi>.{S} После, оволики шпијуни! за тридесет лира месечно, за двадесет, за десе 
а треба неко да му трља леђа канфором и шпиритусом и да му кува од зове теј.{S} Ја сам такав сл 
 Јараби<ref target="#SRP19120_N105" />, шта је?{S} Где ти је муж? чуше се наизменце гласови.</p 
а...{S} А?{S} Чујемо ми <hi>стари</hi>, шта хоћете ви <hi>нове</hi>: да се развијете, и да се „ 
 Као да је од страха полудела, онемела, шта ли...{S} Он поче да говори брзо као да се жури: „Ја 
јој је то дошло, да ли се нешто љутила, шта је јела, пати ли од тога, или јој је ово први напад 
а и казивала је где је рођена, одрасла, шта је учила, како је васпитана, каква је према породиц 
:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — јектика, рече тобоже у шали. 
а, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горимо дођи, о ходи!< 
S} Ако је старије те има моралне снаге, шта ће ако нема средстава?{S} У мене су средства као у  
/p> <p>— Емир, а ти?...</p> <p>— Тејзе, шта ћемо ?...</p> <p>Она слеже раменима и поче ходати п 
а, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</p> <p>— Од пса је пас 
 сневеселише се.</p> <p>— Алије, Алије, шта ћемо ?{S} Себе бих продала, да му купим њу, али она 
па похита сестри.</p> <p>— Аман, Алије, шта ћемо, ко да му каже?{S} Ја не смем.</p> <p>— А ја,  
ече: „То није за жене“, или : „Е, жене, шта оне знају!“ Ово му је све из Европе; а да ли има шт 
никада не идеш пешице?“...{S} Питаћете, шта каже моја мајка.{S} Ништа, драга госпођице: њен муж 
ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p 
сме.{S} Кјучук-ханум, све гори.{S} Али, шта ћеш да обучеш?</p> <p>— Плаву антерију, Замбак-хану 
 и да на главу метнем башјорти.{S} Али, шта је то?</p> <p>Уместо да јој нешто одговори, Фатма с 
л-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како се мучи да пита, па не с 
е једном моја мајка, „чак склони, баци, шта ли, са стола тејзину слику, за коју је сама спремал 
, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки неку коју је заве 
ј се не би чуо плач.{S} Али, тешко њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88"  
p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <pb n="253" /></p> <p>Она с разбив 
сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у даним 
на иглама.</p> <p>— Аман, кјучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те 
е је пуно љубави и бола.</p> <p>— Аман, шта говори ? прошапта робиња уплашено.</p> <p>— Да бежи 
бра и рече:</p> <p>— Али кажи ми, суто, шта ћу ја данас, и докле ће он спавати?</p> <p>— До сут 
, дршћу јој руке.</p> <p>— Слатка суто, шта ти је?!</p> <p>— Емир чедо, ништа...{S} Мавиš превр 
и пева, а нене је пита: „Госпођо снахо, шта те је на песму окренуло?{S}" Она јој одговара: „На  
та, нежно рече: ”</p> <p>— Је ли, душо, шта си ти онда мислила?</p> <p>— Ја нисам мислила ништа 
ли за мужа !</p> <p>— Смем, тејзе; јер, шта ми може?{S} Да ме затвори, или убије.{S} Али, заист 
тва, па ипак сврати да види које су ту, шта хоће.{S} Али и ту се одмах наљути.{S} Између жена к 
ре да је у Цариграду, а други...{S} Ах, шта је од других чуо!{S} Чуо је да му је кћи у Европи.{ 
илно је стеже, па настави:</p> <p>— Ах, шта је кад се чује и чита!{S} Треба да се види...{S} Ти 
 видела лудога Соломона, а сад задрхта: шта ли ће јој изићи?{S} Помисли: „Ако се у мом нијету п 
јој другарици, само је лукаво испитује: шта све има.</p> <p>— О, много!.. о чему ни појма нисам 
 с ума Џемала, па кад се сети, чуди се: шта је од ње смрт начинила!{S} Увек је на њ мислила, од 
која јој често пише, дајући јој савете: шта све треба да ради за добро своје отаџбине.{S} Од св 
ти радознало.</p> <p>Осман се намргоди: шта се то њега тиче?</p> <p>Његова мајка рече :</p> <p> 
ко опазе на њој промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} А 
 ага-беј<ref target="#SRP19120_N110" /> шта је навезла!{S} Ја ћу њу научити овоме везу, она мен 
ка му се зграну:</p> <p>— О Фатмом?!{S} Шта би рекао свет!...{S} Као ђаури, или Јевреји...{S} И 
at!</foreign> То јест, „Шта!{S} Шта!{S} Шта!“.</note> <note xml:id="SRP19120_N23">Ја сам правов 
t!{S} What!</foreign> То јест, „Шта!{S} Шта!{S} Шта!“.</note> <note xml:id="SRP19120_N23">Ја са 
 на пут, избезуми се.{S} Три месеца!{S} Шта су за болно срце три месеца?!{S} У његову срцу ране 
 у нашем народу!..{S} Ох, наше жене!{S} Шта је шака свесних, у гомили несвесних?{S} Да се васпи 
дно је од тетке, друго од Госпођице!{S} Шта ли јој одговара!{S} Грди је или...{S} Не сме прво Г 
на Мадмоазел.{S} О, ако се не врати!{S} Шта ћу ја јадна сама?{S} Кажи, душо Мерсије? упита гошћ 
1 рамазана 1324</p> <p>Опет Рамазан!{S} Шта сам све препатила за ово годину дана!{S} А јадна Ем 
} Ха, ха, ха!...{S} Срам те било!...{S} Шта си учинила?{S} Због чега си отерана?...{S} А?...</p 
моазел. „Једете, пијете, спавате“...{S} Шта је живот и његова борба, ми не знамо, Мерсије.{S} Н 
<pb n="191" /></p> <p>— Баш ништа...{S} Шта да пијем, ханум-ефенди, шта да пијем?{S} Ааа! ааа ! 
 сународници и мили су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате 
ије, заносе се, надају се, чекају...{S} Шта чекају ?{S} Време стоји, а оне, њине године, њин жи 
оре него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда ће ми отићи душа?{S} А ко зна  
/p> <p>— То је све из некога романа.{S} Шта си читала ово време...</p> <p>— <foreign xml:lang=" 
i>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и би јој веома тешко: плакала би 
ама, учини јој се да јој срце стаде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је  
а ври, а он се утишава: „Болесна је.{S} Шта је препатила, овако млада!{S} А Ајше-кадун под стар 
{S} Баци поглед па разређене шалоне.{S} Шта ће сад овде?{S} Кога крију?{S} Па се сети оградног  
>, а оне су Европљанке, Францускиње.{S} Шта ми имамо азијатско?{S} Ни говор, ни хаљине, чак ни  
, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана? 
 Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Био је толико пијан, а с 
по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће, оне, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта 
дођоше неколико муслимана моме беју.{S} Шта су у конаку говорили, не знам; тек, кад уђе у харем 
 имала нешто да ми кажеш, уз капију.{S} Шта, душо?{S} Ја, себична, занесена собом, не мислих на 
ва венчања, па онолики бол, и страх.{S} Шта они сад очекују, чему се надају?{S} Она га не моли  
а...{S} Ја ти не дам више да постиш.{S} Шта марим од ханума, најпосле?{S} Свет ником није напра 
/p> <p>— Ааа! ааа!{S} Добро ли сте ?{S} Шта има?{S} Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућ 
имо оцу.</p> <p>— Па како си почео ?{S} Шта ти рече зет кад ти поче? упита Ариф.</p> <p>— Е, ја 
ј промену, ако је питају: шта ти је?{S} Шта да им одговори?{S} Како да каже?{S} Ако погоде?{S}  
сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, смем да идем пешке, смем д 
таде.{S} Шта ће рећи Гром, кад чује?{S} Шта ће радити?{S} Да је убије, или, још горе, да је биј 
ше девојке тако се удају.{S} А нене?{S} Шта ће она сама?{S} Чула сам где говори сину: „Да врати 
знаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има: муслиманска девој 
на зна...{S} Ако дознаду па покваре?{S} Шта да покваре?{S} Шта има?...{S} О, <hi>много</hi> има 
оде све враћа.{S} Ко сад да га теши?{S} Шта да му се сад каже?{S} Материна недра могла су га от 
е, сироте, не знају.“ Зашто је учио?{S} Шта је сад?{S} Беспосличар: млад а ништа не ради!{S} За 
 се као да не разуме, питајући: „Ко?{S} Шта?“.{S} Али јој румен обли све лице Срећа те се на ме 
а никад нисам наљутила осим...</p> <p>— Шта кажеш?{S} Твој отац! викну њена мајка прекорно.{S}  
жи, душо Мерсије? упита гошћа.</p> <p>— Шта ћеш ?{S} Да се удаш, срце Емир, одговори домаћица.< 
? рече Ариф смелије него икад.</p> <p>— Шта ћу сад? викну он очајно, не одговорив свастици на њ 
ворив свастици на њено питање.</p> <p>— Шта ћеш?{S} Удај је за Џемал-беја.</p> <p>— Никад!</p>  
нама, још од своје четрнаесте.</p> <p>— Шта је то, доктор-ефенди ? упита стара, обучена у чарша 
" /></p> <p>Она рашири зенице.</p> <p>— Шта говориш, тејзе?</p> <p>Тетка је гледаше, а она не у 
у и жену.</p> <p>Оне дотрчаше.</p> <p>— Шта ти је?! узвикнуше оне престрављено погледавши га у  
у, па и она знам да неће доћи.</p> <p>— Шта те брига?!{S} Кад ја желим, шта те се тиче свет? <p 
м, али није овде да зна и ово.</p> <p>— Шта рече: видела си га у вашој башти?</p> <p>— Јесте, с 
, како не виче ни на слушкиње:</p> <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије т 
 а мајка пљесну рукама и рече:</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја н 
направи насмејано лице и рече:</p> <p>— Шта рече Фатма кад чу?</p> <p>— Заплака од радости... и 
еданпут окрете свекрви и рече:</p> <p>— Шта јој је та страна жена, госпођо мајко?</p> <p>— Сест 
, он се трже као човек и рече:</p> <p>— Шта ти је, ханум?</p> <p>— Болесна сам, простења она.</ 
адост, а Ариф нестрпљиво рече:</p> <p>— Шта би, молим те?!</p> <p>— Чудо! рече он весело, не по 
енади, и истрча се са узвиком:</p> <p>— Шта ти је, душо?</p> <p>— Е, шта, турских жена болест — 
, с болеснима, и са сиротињом:</p> <p>— Шта има, Ајше-кадун ?</p> <p>— Много.{S} Око икиндије у 
> <p>— Да зовемо хећима, чедо?</p> <p>— Шта ће ми хећим?</p> <p>— Јеси ли спавала бар један сат 
 повредим..{S} Мајка је зуб извадила, а шта ћу ја са срцем!</p> <p>1 рамазана 1324</p> <p>Опет  
расуда и опет им се враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хлад 
 излечи.{S} Он јој је муж пред Богом, а шта је се тичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што  
 против неравноправности с људима!{S} А шта да радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд  
не, јер су кћери културних народа.{S} А шта је она?{S} Туркиња.{S} Може бити врло културна, кул 
асан-бејове куће да гледа сватове.{S} А шта ће да види?{S} Хануме се завиле још у авлији, чак и 
нум, рекла би:{S} Буну ћемо.</p> <p>— А шта радише наше? упита брзо и радознало.</p> <p>— Једне 
о се никад не смеје, и рече:</p> <p>— А шта је било оно?...{S} За годину дана две љубави!{S} Не 
ше: од страха јој сузе пресахле.{S} А а шта се боји?{S} За живот.{S} Кад би умела мислити, грох 
.{S} Трећа му седе месец дана!...{S} За шта је ову отерао ни сам не зна, те турске жене прављах 
н устаде постиђен, али не због онога за шта га она као у судњем дану оптужује...{S} Отиде, а он 
тридесет а већ отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; др 
и оне се грдно препале — за мене. „И за шта све то?“ мислила сам. „За живот!{S} И она стара Јер 
S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за шта није, а стоји на камину, за украс...</p> <p>Париз,  
еварили.{S} Он нигде ништа нема и ни за шта није спреман, а тетка може своје имање да остави на 
је се боји, воли да живи, да живи ни за шта, ни за кога, само ради живота.{S} И кад јој се чини 
, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе уђе Ариф по турски — без куцања. 
једне куће, или, кафане (она није знала шта је та зграда), свратила је и отишла на „седницу“.{S 
ам била из богате куће, али нисам знала шта је новац, јер све је други набавио, купио.{S} Мени  
о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љубав. „Љубав је, кажу муслиманке, жена која ник 
 ја сам се по харемима свашта наслушала шта све раде наши људи.{S} Једног дана, он узјаха на ко 
 Док се он пресвлачио, жена га је учила шта ће да каже „Грому“: да је његову кћер Осман беј оте 
ала крај себе Ану, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино п 
 да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта је пре било.{S} И после, мој син хоће да се договор 
нећеш одбити, ако је у теби заостало ма шта од човека.“ Он устаде постиђен, али не због онога з 
е рашчу по целом Солуну.{S} Више и нема шта да се крије.{S} Оне три Цариграђанке похиташе Фатми 
ај није ни волео.{S} Тешко оном ко нема шта да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче 
а да оплаче!</p> <p>— Тешко оном ко има шта да оплаче а не сме! узвикну Ариф.{S} Једној мојој п 
абланови и кипариси, и мислила... о, на шта сам све мислила.{S} Чудне мисли обузимају мене, поб 
</hi>.{S} Од кога је то, чије је, ни на шта није мислила, већ је свирала, сва унесена у лепе ар 
и.{S} Она чак не може ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну сн 
} Сад се бави са својим болом, па ни на шта друго не мисли.{S} Оне је погледаше жуту, и чисто п 
ћ ниједног жењеног Турчина.{S} Он ни на шта није мислио.{S} Спусти се на столицу и затражи једн 
узет мишљу о преступу, о греху, оним на шта она није смела ни помислити.{S} И врло дрзак, не ос 
ри под њеним прозором.{S} И зар она зна шта је то слобода?..{S} И пошто обу папуче „за по кући“ 
с мухалебијом, а ја сам мислила Вог зна шта, па сам се уплашила.</p> <p>Кад се зачује звонце с  
ет ми још није у кафану отишао и не зна шта је кафана; од жене се не одваја; по кући се ори пес 
у слободу, али како?{S} С оним који зна шта је то слобода.{S} Ја, госпођице, слободе не познаје 
па се посекла, и не поцрвене!{S} Ко зна шта је њега лагала?{S} Да не познаје ниједно мушко, а о 
 Да их пита где је Џемал-беј?{S} Ко зна шта ће јој одговорити, шта ће чути!{S} Читав час како с 
гледа у друго: посукло!{S} Он добро зна шта све знају њине жене.{S} И уместо да је и даље тражи 
у побуњену, ја сам се питала: „Боже, па шта јој је?{S} Какви су то толико наши људи, и наши оби 
аду лира; па и то туђе — кадиско.{S} Па шта је мени остало, о Алла’!{S} Где су толике куће, где 
рече оно, ону страну реч!..</p> <p>— Па шта, то није ништа. <hi>Коко</hi>, то је <hi>таук</hi>  
ал-беј треба нешто да ради.</p> <p>— Па шта да ради? викну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... ш 
му је за текију, виче Ариф.</p> <p>— Па шта још, слатки беј-течо? говораше Фатма грлећи човека  
а њему не помиње ону ноћ; он њу не пита шта јој је, кад се дубоко замисли или је брижна.{S} Пон 
рене му се, слуша га, а после му казује шта је она учила и читала.</p> <p>Кад засити чула, он п 
ум је једва чекала да се сване, да чује шта се ради по Солуну, и да ли јој је овде Нурије.{S} А 
 боде ножем и запушаваше уши да не чује шта јој говори, како је грди.</p> <p>— Не лупај, лудаче 
Па та Ариф-ханум, па те нове!{S} Читале шта се по Европи ради, па и оне хоће нешто.{S} Шта хоће 
ина она га неуљудно и не погледа, а гле шта сад говори.{S} Кад се мало прибра, он тихо рече: „Т 
 образована и <hi>ариф</hi>: научите ме шта ћу са сином!</p> <p>Оне три ћутаху и пушаху; Ариф-х 
је отворен; и чује само како говори, не шта говори, па се смеје, смеје.. „Француски као Француз 
="8" /> држање, слушајући њен говор, не шта говори већ како говори, француски, опијаше се и сањ 
ануме, па јој је пријатно.{S} И сећа се шта смо све спремали за ифтар.{S} После смо почеле о љу 
S} Кад не нађе поред себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће и 
 њена мајка и као права Туркиња сети се шта је, те једнога дана замоли ту страну жену да им виш 
, али човек, муслиманин...{S} И сети се шта у њих има: задовољи се једном, па се жени другом; п 
е стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њега зове на име, и да пред  
ди мртву, него осрамоћену.{S} И сети се шта њена мајка прича о Мадам Вахрам, Францускињи удатој 
. "</p> <p>— Држи реч, сине, и сећај се шта ти сад кажем.{S} Ко се ни с ким не договара, нема п 
да се пренесете у нашу земљу, да видите шта све ми имамо.</p> <p> <hi>Мурад-Џемил.</hi> </p> <p 
{S} Емир, узбуђена, збуњена, не знађаше шта ради те побеже удно собе, ту чучну, метну руке на л 
себе жену, сети се шта је, и не знађаше шта да ради.{S} Он је знао да ће их понова венчати, али 
зише увезану руку и уплашено је упиташе шта је то?</p> <p>— Секла сам поморанџу, па сам се посе 
а са својим рођакама и пријатељицама, и шта сам видела? — да сам била у заблуди!{S} Ја ни по че 
ну, Марсел, Елиз, и чула шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По 
е враћају.{S} Раде, а шта су урадиле, и шта могу урадити у земљи мрака и хладноће?{S} У једној  
} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, гото 
аш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска памет.{S} Она, готово цела Европљанка, да 
шта је жена, и шта је женина дужност, и шта је женино право.</p> <p>По сто пута грлим и љубим т 
, још нису почеле улицом с људима.{S} И шта би рекли старотурци?</p> <p>— Па зар никад с њом да 
{S} Нисам могла, била сам болесна.{S} И шта да вам одговорим, шта да вам пишем после онога што  
риле лице на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав.  
е бих могла ћутати.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, сам 
 булка у житу, па поче да прича свекрви шта је снила: као дошле оне три нове и Ариф-ханум, и ст 
лиманско и немуслиманско, све се зачуди шта јој би.{S} Једне жене је оговараху, друге је брањах 
а.{S} Отац му био паша, то је лепо; али шта је он, какав је, шта зна, је ли спреман за живот?</ 
их добро загледа, спусте пече...{S} Али шта имају од тога?{S} Човеково је до капије; а и на ули 
векрве, али ништа не рече.</p> <p>— Али шта ћемо сад ?{S} Ко сме јавити моме зету? рече Ариф, и 
о невеста, па макар и стара умрла.“ Али шта да обуче!{S} Коју хаљину он највише воли?{S} И сети 
 знам с чиме да поредим његове очи, или шта да поредим с његовим очима.{S} Зумбул, љубичица, мо 
већ се спусти на једну столицу, и мисли шта ће: срамота га да се пред њом појави.{S} У томе, он 
 њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> живимо; зато нас спопада ч 
реформи.“<pb n="57" /> Једна им објасни шта је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жен 
рн као земља.{S} Ја га не смедох питати шта му је.{S} После... дознадох ..{S} Један дан, кад ја 
 <p>Затвори га, адресова га, па се сети шта је писала.{S} Овако отворено...{S} Госпођици о љуба 
е пред њом помене кошуља.{S} Па се сети шта им је причала Ајше-ханум, њихова суседа, о Мадам Хр 
н сам леже и устаје.{S} Али кад се сети шта је било, скочи.{S} Шта је све говорио и радио!{S} Б 
, шијаше нешто.{S} Кад њега виде, осети шта хоће па претрну, али не побеже, чак и не покри разг 
?</p> <p>Све се ућуташе и узеше мислити шта ће.{S} Дим се колутао и испуњавао собу.{S} Најпосле 
ивим, у лажљивој кући?{S} Он ће учинити шта треба, а она мора отићи.{S} А ако чује да га жали,  
 Куда ? упита она радознало, не слутећи шта ће чути.</p> <p>— У Европу, рече тетка без устезања 
а се од радости, и, збуњена, не знајући шта ће, спусти пече на лице.{S} Ариф и нове узеше се см 
есити венчање."</p> <p>Ариф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред  
о је мајка,“ говори му тетка, осећајући шта мисли његова побуњена душа.{S} Јер он сад ништа не  
долази из радозналости, фино испитујући шта је све било, и ако су чуле, и ако знају да је ова м 
.“ Истрча, весела, да каже нени и мајци шта пише тејзе, то јест да им изјави поздрав и од ње, и 
А волела бих да видим...</p> <p>— Обуци шта имаш.{S} Ти на то ниси никад гледала.{S} То је као  
је читала, казује јој о школи, ређа јој шта је све читао... „Боже, са мном као с другом!{S} Не  
 ћу га молити да ти опрости.{S} Ја знам шта је код младих... љубомора „Љубави је да састави, љу 
</p> <p>— Ти се смејеш, а ја... не знам шта радим.{S} Мени се чини да баш уђе, па...{S} Од деве 
слушам, па ми се смркава.{S} Ја не знам шта је мојој мајци; она никад није држала срце.{S} Прав 
 Ја сам муслиманска жена, те добро знам шта је љубав.{S} Седећи по сву ноћ, пушећи и пијући каф 
ра, дај, прочитај ми га, чедо, да видим шта је све у њему.“ А ја, то писмо прво метнух на главу 
, честита, веровала ми.{S} Кад помислим шта сам све од ње сакрила!{S} А да нисам волела Емиру.. 
 има <hi>онога</hi> света?{S} Ја памтим шта је говорила Мадам.{S} Свет, Мерсије, то је за мене  
нглескињама и Францускињама, да познамо шта њих покреће nа рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо н 
од мојих предака.{S} Ја верујем у све у шта су веровале моје прамајке: у текије, у молитве...{S 
 њима!“ Па не гледајући ни у кога, ни у шта, он је продужавао пут мислећи: „Сви су око ње, разг 
 Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за све други брине...{S} На мојој  
ив неправде, али, жене!...{S} Кад имају шта јести, пити; кад имају у шта обући се; кад се за св 
!{S} Оне, сироте, нешто хоће а не знају шта.{S} Буне се, отимају се, беже од глупих предрасуда  
е подједнако миле; и нека у кући помену шта хоће и кога хоће, она ће остати равнодушна.{S} Седе 
ко ожалошћен и осрамоћен.{S} Али кад чу шта учини Фатма, он заборави на пут, избезуми се.{S} Тр 
>Сафет се замисли, јер се не сети одмах шта то значи.</p> <p>Ариф-ханум ваљда није била ни до п 
 ти читање љубавних романа; али кад чух шта се све по харемима пред девојчицама говори, ја одус 
ост, много пута страдала.</p> <p>— Знаш шта, ханум? рече јој муж.{S} Данас ћеш имати једно лепо 
..{S} Млада си, неискусна си... не знаш шта је човек...</p> <p>Она слуша свекрву и мења се у ли 
е: „Ти си се нешто наљутила, па не знаш шта говориш.{S} Зејне-ханум врати се кући, због деце.“  
ш другога!...{S} Сине, сине, ти не знаш шта су жене, и шта је женско срце, и шта је женска паме 
 <p>— Доста, Ариф, доста!{S} Ти не знаш шта је доста! рече с прага Фатмина мајка, онако у гаћам 
и се ниси венчала, удала.{S} Ти не знаш шта је човек...{S} С младићем сама девојка, и то још но 
 ћутиш и трпиш?{S} Ти може бити не знаш шта стоји у нашем закону, да с једним човеком можемо се 
с Францускињом, али си Туркиња; ти знаш шта су Турци, шта траже од невесте...{S} А ако неки нек 
га оца само је <hi>жена</hi>, а ти знаш шта то значи.{S} Напослетку, драга мала, ни у Европи не 
 <p>— Шта је ово ?</p> <p>— Па ти видиш шта је, рече Нурије трудећи се да изгледа равнодушна.</ 
ао! ..{S} Свако нешто значи...{S} И још шта сам опазила: ми смо чистији од њих; ми се сваки дан 
и духовита Мадмоазел Дарно знала је <hi>шта то значи</hi>, и заборавивши да је дошла незвана (д 
<l>Да нико не зна, да не погоди </l> <l>Шта је од тебе, шта ли од мене.</l> <l>Заједно да горим 
да ју је извадила из моје кесе. </p> <p>Шта ћу?{S} Више ми нема венчања с њом.{S} А волим је.{S 
улици видео, он би се згрануо...</p> <p>Шта ће бити с Емир-Фатмом?{S} Добиће јектику.{S} Турске 
е.</p> <p>Париз, 23 априла 1907.</p> <p>Шта да пишем, кад сам несрећна.{S} Он до куће дође увек 
 мали Кара-Бурну, и он пристаде.</p> <p>Шта ту има?{S} Једна кафаница, ниска и чађава.{S} Вазду 
, и оне мени...</p> <p>Децембар.</p> <p>Шта сам данас видела.{S} Ми немамо духа колико оне, а о 
foreign><ref target="#SRP19120_N33" /> —Шта ти је? упита Мерсије; али кад она смаче руке, уплаш 
!{S} What!{S} What!</foreign> То јест, „Шта!{S} Шта!{S} Шта!“.</note> <note xml:id="SRP19120_N2 
е очи...{S} Она се њима учини болесна. „Шта ти је, чедо?“ пита је нене забринуто; а она, непрес 
ви те редове, а друго пажљиво преписа. „Шта ли ће рећи о својој малој?{S} Ако ми не одговори!{S 
ам, лежем, устајем, погледам на сахат. „Шта је ово?{S} Стоји?“ А оно није: сахат иде, а стоји — 
та је то реформа, а оне се развикаше : „Шта! ваљда жена да иде у дућан, а муж да седи код куће, 
уде, пљесну рукама и забринуто изусте: „Шта ће се, аман “ Нурије с времена на време окупи: „Алл 
не познајући Арифе, човек би се питао: „Шта је Арифи?{S} Због чега је заволела ову жену?“ Ни на 
ерује.{S} Заборави се, па поче гласно: „Шта!{S} Зар довека да слушам оца, и да га се бојим и уд 
> <p>РОМАН.</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА ДАВИДОВИЋ - ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋА.</p> <p>19 
им европским хаљиницама, с рукавицама и штапићем, иде с једним гавазом.{S} Ја помислих да је си 
остимима са шеширима, неке у капама, са штаповима (унеле их у собу!).{S} Ариф се збуни видевши  
те се савих да га омилујем, кад он мене штапом по глави, и: „Ђувенде!“...<ref target="#SRP19120 
а сву уштеду потроши за јела: зато су и штедели.{S} Јела највише од сецканог меса, па баклаве п 
ди.</note> <note xml:id="SRP19120_N106">Штета, срамота.</note> <note xml:id="SRP19120_N107">Гле 
а се лупе у груди као да су неку велику штету учиниле, и треба ханумама да кажу, а не смеју, ил 
чници из овога гадног режима дирају их, штипају их, намигују им..{S} Кад сам дошао из Европе па 
кад ме види он... у белој хаљини...“ па штипкаше руменим прстима лице, да порумени, грицкаше бе 
положење, па хтеде да је насмеје, те је штипкаше за образе и падаше на њу; а она се брањаше, ис 
а ће се удати.</p> <p>— Устани, монањо! што јој не кажете, бујук-ханум? рече црнкиња улазећи у  
gn xml:lang="en">Miss Black</foreign>), што је учила и певању!{S} И нашта јој свирање и певање? 
 оне своје сестре по вери (не по души), што се сад разговарају а сад се навале на јастук и засп 
е оријенталка, неискрена и неповерљива, што осим Богу не верује више ником.{S} Мерсије опази ње 
е и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и 
ких ногу и мале главе, дугачких репова, што осећају да ће скоро поћи и фрчу.{S} У дворишту се у 
љи Божјој.{S} Овако су завијене с тога, што је Арнаута пуно: па они жене не би дирали, него би  
е девојке.{S} Ја ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; ин 
лика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с Нуријом“. — „Откуд знаш, госпођо с 
в.{S} Кад се попе на највиши врх града, што личи на последњи ред ложа каквога амфитеатра, зауст 
е; и чинило ми се да ме цео свет гледа, што сам у шеширу, па ме било срамота.{S} Ко зна како са 
мо вратити из шетње пре сунчева захода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад  
им да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуц 
ме окренуле две радости: прва и велика, што ми је оздравила Фатма: друга, што ћу се помирити с  
о сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје животу живот...{S} Да живим као европске же 
/p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi><ref target="#SRP19120 
ашто си дао да се дружи с Европљанкама, што си тражио да учи европске језике, што си допустио д 
ним затуцаним, нарочито старотуркињама, што би вас пљунуле усред очију, или би вас лупиле сунцо 
у требало, заједно с њеним другарицама, што у лудилу називају себе новима, — протерати из Турск 
b n="75" /> на уређење садашњих харема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па  
то не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, шт 
уби, али ево Ариф-хануме...{S} Та жена, што жали Зејну, са својим „застарелим погледима“ о мора 
ила добра и нежна мајка.{S} А као жена, што је бивала старија, све је чешће погледала у мужа, с 
ла с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрела девојка, још мало па уседели 
етна, Мерсије.</p> <p>— Кад си паметна, што говориш лудо?{S} Где ли је твоја Мадмоазел ?</p> <p 
 <hi>Бујукбурунли</hi>, то јест носоња, што ће рећи охол.{S} Па како је љут, и љубоморан!{S} Же 
бог тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није  
и џакови, оне сени без лица, без гласа, што тумарају улицама као сени умрлих, дотле Фатма вреба 
амука, већ сам створење од крви и меса, што има душу.{S} Та душа сад силно пати, а ја сам пред  
рагог), друге невезану траку око врата, што је казивало да су „слободне“ (немају мужа); а многе 
аљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пи 
не мари за моју љубав!{S} Из свих срца, што су око ње, да скупи љубав уједно, па није колико мо 
читаше гласно с пуно бола.{S} -Јер сад, што год је читала. мислила је на Џемала.{S} Пре је мисл 
.. „Падао, тешко мени!“ — „Аман, Ахмед, што си пустио да пада?!“ рекоше очајне сестре покривају 
 скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из шетње пре сунчева захода, што  
протеран у Европу.{S} Кад јој није туђ, што пред њим меће башјорти?{S} Наши обичаји: забрањено. 
а му не рече, и због тога презире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и 
7 априла 1907.</p> <p>Где сте ви, нове, што тражите да смо с <hi>људима</hi>...{S} Ако бисте во 
ода, што устајемо мужу кад пође и дође, што му поливамо кад се умива, што му помажемо кад се об 
резире себе, што се претвара, што лаже, што му не каже да га мрзи, и да јој муж није он, већ ње 
 онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} Сад небо високо, ал 
че да ти жена није више жена.“ — „Боже, што је то глупо!{S} Ха! ха! ха!{S} И ја... дадох реч!{S 
} Клела сам мужа и цариградске обичаје, што допуштају да жене јуре улицама откривена лица, да с 
олике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, шт 
} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-тејзи, те јој буде лакше 
ије, што је уредна, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што 
 чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не заду 
, што си тражио да учи европске језике, што си допустио да ти се по харему разлеже пијано?{S} Д 
д куће, да гледа кућу и децу?“ И после, што је најгоре, наше жене су неискрене.{S} Прво треба в 
} Као ђаури, или Јевреји...{S} И Донме, што се готово развиле, још нису почеле улицом с људима. 
ескајући длановима помамно.{S} А једне, што су јако мирисале на мошус, само су ћутале, тупо гле 
радимо ми, толико потчињене и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо ник 
124" /> удате за Турке, Грке и Јермене, што говоре турски и пуше као Туркиње.{S} Она осећа да и 
итала јој њихове песнике.{S} Али, сине, што зна муслиманске књиге, ништа; него хришћанске, евро 
што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су заједно, да њини мужеви седе с туђим же 
е на њу.“ Жене, слушајући то, смеју се, што лаже.{S} Оне не знају да он истину говори, јер она  
и од удаје обуче једанпут, и њено пече, што је крило њено девојачко лице, јер женом га је метну 
што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је 
етава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насмеја што она т 
ти је за руку...{S} Гледа јој, он први, што је толико година крила: главу, лице.{S} Он дршће од 
зимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим непозната. 
су то толико наши људи, и наши обичаји, што она на њих баца дрвље и камење?{S}" А сад, сад бих  
дала се.{S} Загњури лице у њене ствари, што миришу на њу.{S} Отрча на место где оставља за „по  
 изнутра, а звонце.{S} Ариф их прекори, што се подсмевају Нурији, кад она мисли да се овим почи 
 није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није викала?{S} Да је викала, скупио би се свет...{ 
е умива, што му помажемо кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам к 
ше, што зна толике језике, што не пуши, што пе пије, што је уредна, што се не задужује, што бир 
у лекара: учини јој се близу, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> пост 
 ти овако пишем с тога, што је почетак, што је семе љубави на површини срца; иначе, да је прошл 
i>ладен</hi> над <hi>левом</hi> обрвом, што је значило да су „саме“ (немају драгог), друге неве 
и понижене, што куд муж оком ми скоком, што без питања не смемо никуд, што се морамо вратити из 
намирисане зумбулом, јасмином, мошусом, што кроз дим од дувана гледаху у њу, младу и лепу, с пу 
мој сестрић, слатки Џемал беј.{S} На њ, што је леп као султан Азиз, Памук је страшно љубоморан, 
цу.{S} Једне су сасвим гологлаве.{S} О, што нисмо као неке наше другарице <pb n="10" /> што зна 
оштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, он узе вребати прилику кад 
, што се не задужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама д 
ма даје лепа имена; или је волиш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А  
их проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне ослободити тек кад дођ 
е „добар дан у години?</p> <p>— Сестро, што се баш ја буним, у толико је искреније: из мене не  
у <hi>Писмо</hi>; и она рекне: „Сестро, што се бојимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је 
 ће скоро бити деда. „Опрости, мајчицо, што то пред тобом говорим, али радост ми не да да ћутим 
, милујући је, говораше:</p> <p>— Душо, што плачеш ?{S} Не губи наде док ти је твоје тетке.{S}  
 Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатства, он је бољи.{S} И може 
д је отерао пашину <pb n="264" /> кћер, што не би моју!{S} Трећу је отерао за бакалске кесе, че 
о малим градовима За чудо нам је, Емир, што нам ти ниси јавила; јер ми смо пристале за једанпут 
ој муж мојој сестри туђ?!</p> <p>— Зет, што и ништа.{S} Млад, леп, мушко: она га није познавала 
 отерао три жене.{S} И за шта?{S} Прву, што је позајмила обоце једној комшики; другу, што је от 
 позајмила обоце једној комшики; другу, што је отишла у комшилук без питања; трећу...{S} Потпун 
се чини да је у неком француском граду, што непрестано говоре француски.{S} Мондије-ханум започ 
, потрча, па као кокош, кад је хватају, што полети, и видевши да не може летети, завлачи се у б 
 се да је љуби али у собу уђе мајка му, што њему ни мало не би пријатно; готово се наљути.{S} П 
у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све то њој ништа није према он 
штво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; или је волиш, чедо 
су као јако затегнуте жице на ћеманету, што кад дирнеш једну све забрује.{S} Њено срце не зна з 
ужује, што бира друштво, што воли децу, што жали сиротињу, што ружним робињама даје лепа имена; 
уде, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам имала какву своју тајн 
ропа му није могла изменити крв.{S} Ох, што одведох Фатму?</p> <p>— Па, пала им венчања.</p> <p 
е где мене моле да не проливам своје... што у туђини дочекујем Рамазан...</p> <p>1 рамазана, у  
е.</p> <p>— Моја несрећа!...{S} А то... што си седела с мушким, смем ли да кажем неком? упита Ф 
икну пашиница очајно.</p> <p>— Нешто... што воли...{S} Нек продужи школу.</p> <p>— Где да је пр 
Зејне-ханум, ти тако говориш за инат... што сам те узео младу...{S} Хајде кући, деци,“ говораше 
 ниси дошао, годину дана не бих изишла: што да изиђем кад се не надам да ћу видети тебе?!“...{S 
ништа не опази, нити се сети питати је: што су јој писма „замршена“.{S} Сутрадан, Ибрахим-Хасан 
каменчићем, ничим.{S} После се осуђује: што није бежала?{S} Ако није могла побећи, што није вик 
да погледа, јер за њу улица не постоји: што год постоји на свету, то је у овој кући, у њој.{S}  
етка.</p> <p>— Емир, срце моје, упамти: што мање илузија, то слабије разочарање, рече Ариф, па  
о као неке наше другарице <pb n="10" /> што знају само турски и за свашта вичу <hi>кисмет</hi>< 
ње капије широм отворене,<pb n="131" /> што су изишле да свирком и песмом дочекају јенђе, пред  
амбол је као његов пожар <pb n="182" /> што избије из једне куће па захвати целу махалу...{S} И 
и ноћу с новима, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на 
ија.{S} С њом се пробуди и <hi>оно</hi> што је заспало кад и она.{S} Шта је то?{S} Сети се, и б 
коју ћу страну, о Боже?{S} Опет Бог!{S} Што не кажем: на коју ћу страну, драги Чарлсе?{S} Дошао 
 моје пријатељице вичу: „Благо теби!{S} Што ти имаш мужа, ниједна га нема“.{S} Као да оне знају 
.{S} Ох, да ми је да га данас видим!{S} Што не могу да се разговарам с њим, да чујем какав му ј 
та нешто од њега, то јест цео он!...{S} Што год би у кући европско, он растури, испродава, испо 
сад теби — сама сам се изобличила...{S} Што се тиче моје деце, ти ћеш ми их слати свакога петка 
ити за невиђена човека, непозната...{S} Што сам срећна ја.. то је случај. „<foreign xml:lang="f 
код господина Аристотела, на балу...{S} Што се чудиш?...{S} Моја мајка не зна...{S} Кад би чуо  
 Ево, чедо, арслане мој, — мастика..{S} Што не би?{S} Пио си кад ниси имао бриге, а сад...{S} Ј 
p>— Сестро, ја сам своје проћердала.{S} Што се тиче жртве, Богу је онај приноси ко му је обећа. 
еки бол, али га нисам свету причала.{S} Што се тиче тога, ја сам и сувише поносита: никад не би 
орио од мужевља ребра, већ од главе.{S} Што се ја не буним: мој муж је „гром“, него ти: твој му 
 којој те није учио разум него срце.{S} Што год нам је писано овде (учини прстом по челу као да 
и који је кривљи, него који је бољи.{S} Што већа душа, то бржи опроштај.{S} Кад сте с пријатеље 
.</p> <p>— Све ће бити добро, ханум.{S} Што си се толико забринула?{S} Изиђи мало.{S} Ха!{S} Ев 
 га исекао, а малопре би га миловао.{S} Што га не погледа отворено, разуме: стиди се, нису сами 
p>У нениној соби седеле су позадуго.{S} Што би људи и жена из те улице, из тога краја, туда про 
 да је не снађе оно ономадашње чудо.{S} Што сам се препала!{S} Још не могу к себи да дођем.{S}  
 мисли уз деф, а друкчије уз пијано.{S} Што ниси закратио да се дружи с новима?</p> <p>— Какве  
јучук-ханум, шта ти је?! чу се тихо.{S} Што ћутиш?</p> <p>— Молим те, не дирај ме... спава ми с 
е што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу с оним кога она воли!</p> <p>— Збиља,  
очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се с ханумама изгрли, ис 
ачекавши да јој падне треће венчање?{S} Што да живи с њим лажљивим, у лажљивој кући?{S} Он ће у 
 а ја немам мужа!{S} И зашта све то?{S} Што треба да ме храни, да ме одева, јер ја не умем ради 
..{S} Пипни ми руке...{S} Лед!</p> <p>— Што се бојиш?...{S}Од јасмина се не види капиџик искиће 
 <p>Заћута, и пођоше јој сузе.</p> <p>— Што плачеш, око моје?{S} Шта ја више знам?{S} Истина, с 
 си тврда! узвикну Ариф-ханум.</p> <p>— Што сам ја тврда није чудо, али Ђулренги!{S} И она је с 
вене и поклопи лице на ђерђеф.</p> <p>— Што, душо, то може, рече Осман задовољно гледајући непр 
 она им, мало увређена, рече :</p> <p>— Што се смејете, хануме?{S} У Старом Солуну, нарочито по 
 а кад он би готов, она рече :</p> <p>— Што се не лечите, муфти-ефенди?{S} Толика мука!</p> <p> 
анка радознало. <pb n="227" /></p> <p>— Што није оставила кесе у којима је из чаршије донет пир 
</p> <p>— Шта учини, сине мој?</p> <p>— Што, мајчице?{S} Зар ја нисам распитао и дознао да је и 
од тада, ја се не љутим на наше „старе“ што су оваке; ја их жалим; себе осећам, све више и више 
 Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће  
ека, и одговорила му је: то је много; а што се онако с њим гледала... све се гледају: девојке,  
 девојку с чаршафом.</p> <p>— Ааа!{S} А што се ниси развила, што плачеш, <hi>кјучук-ханум</hi>< 
еце““.</p> <p>— Ја ћу Фатми, зете.{S} А што рече да бих ја хтела пет година...{S} Вараш се, мој 
јорти?{S} Наши обичаји: забрањено.{S} А што је забрањено...{S} Може бити те пред њом љубио?</p> 
а сатара: свуд се спрема за ифтар.{S} А што се није окусило преко целе године, уз Рамазан се ок 
мој дах: из њега ћеш прочитати да треба што пре да дођеш, да те чекам, да те волим, да ти љубим 
ета.{S} Чинило јој се да је много крива што им није казала све још пре неколико месеца, кад је  
ма</hi>, веловима, на лицу.{S} Она прва што сиђе, много се ослони на дилаверову пружену мишицу. 
Мадмоазел Дарно ушла је у суштину свега што је око њих, с њима и у њима.{S} Зашто ли дају женск 
вају, падају.{S} Затворене, нема ничега што би им скренуло мисли с онога због чега пате.</p> <p 
му отидне <hi>тако</hi>?{S} После овога што је учинила, он је не би држао па да је султанова кћ 
неке жене кад дођу на гроб свога милога што се прекрсте, пољубе крст, запале свећу, окаде гроб  
{S} За Зрелу Смокву не бих.{S} За онога што онако рђаво изговара француски а уображава да изгов 
исам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умро,“ каже свет кад детету умре родитељ.{S} Как 
одговорим, шта да вам пишем после онога што сам вам писала у данима своје среће?{S} Ви сте заце 
жала прошли пут!{S} И то само због тога што Фатма није знала.{S} И заиста, све би било по старо 
им — тражите ми девојку“.{S} Поред тога што је врло лепа, она је и добра: у кући са свима лепо, 
м из унутрашњости Турске.{S} Поред тога што је био старији од своје жене двадесет седам година, 
х, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога што ми је Нурије-ханум сут-ана?{S} Моја мајка <pb n="69 
забринула.{S} Није ме изненадила с тога што ти имаш осамнаест година, што на Истоку значи: зрел 
 неко.{S} Сад је страх, од смрти, можда што је у гробљу, премда ниједна се и не сети где иде, д 
е ич, па фајда јок...{S} Кад нема фајда што да га не пијем ?{S} Ааа! ааа!</p> <p>Она се болно о 
и то раде и други, нарочито наши, ваљда што нам је пиће забрањено.{S} А, напослетку, кад хоћете 
апћући јој: „Ја вас волим, Мадам, ваљда што вас воли моја Ариф; и ви нисте туђинка: ви сте наша 
ћ, ноћас и јутрос; а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и 
е, него само жене, свих источних народа што живе у Солуну, и странкиње...{S} Странкињама су пок 
>; па тада једним скоком дође до кафеза што је крију од њене девете године, који су јој пре кра 
рати га.{S} А после, сто пута се покаја што га је испратила и сто пута рече: ако!</p> </div> <p 
 него Солуњанку, кћер цариградског беја што је за кћерину науку дао толики новац“.{S} Али он ни 
 не размисли, промисли, а он се насмеја што она то говори.</p> <p>После, старотурци одоше.{S} О 
а.</p> <p>Да им је овако честитала нека што има кћер на удају, Сафет би помислила: „завиди ми". 
 ни савремена жена као ни она старинска што тврдо верује да су четири свете књиге пале с неба.{ 
ан, рече и омилова једног великог мачка што лежаше крај њених ногу, сасвим белог, због чега га  
те, па сам се једном комшији подсмевала што има велики нос, и звала сам га „носоња“.{S} Једног  
оја је све страсније и помамније играла што је игра бивала ближе крају и деф летео брже у рукам 
} Али, не: тај у кога си се ти заљубила што ти се јавио, има плаве очи.</p> <p>И још нешто, дра 
ам осетила да ме жали, те сам се чудила што ми одмах не да Отпусног Писма.{S} Најпосле га добих 
ле је; а она се све више и више хвалила што је кћер удала за цариградског племића и богаташа.{S 
Донме</hi>?{S} Колико сам пута зажалила што нисам Донме, Бог нек ми опрости, те да идем готово  
ми се.“ Нађе разлог да би себе извинила што је неповерљива.</p> <p>Прођоше и та два дана, сврши 
анцуска васпитаница би се зацело бунила што су је изложили на углед као робу; али, она се удаје 
Кара-Бурну: каик јој сад личаше на орла што у лету сече крилима море, а доцније на ласту...{S}  
ући се као вихар.{S} Она је овим женама што сад не знају ни за љубав ни за мржњу него само за с 
хваћена, она није изобличена, нити сама што говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли 
да каса кад вуче кола; а овим ситницама што кућу држе нико је није учио: нико њу робињу; она, р 
!“ Ово му је све из Европе; а да ли има што из Азије, из своје отаџбине, Турске? „Нема ништа: ј 
зама, у њеним тужним и нежним погледима што почивају на лицу њене лепе снахе осетиле нову мусли 
ле с продавцима воћа и халве, и с онима што чисте обућу, с бојаџијама.{S} Ја их гледам и пакосн 
:</p> <p>— Аман, нене, где је та ханума што ми је донела од тејзе писмо?</p> <p>— Отишла, сине. 
у неколико аршина бела платна.{S} Па на што су јој њени снови?{S} С ким ће да их оствари?</p> < 
 У почетку се враћао пре суфура; али на што, кад није могао к мени: жене.{S} О, ви нове турске  
ство; сад је нова пробуђена турска жена што мисли и на добро своје земље.</p> <p>— Ми организат 
је отаџбине.{S} Од свих, ова дивна жена што и у туђој земљи ради на хуманости и на култури, Ари 
ро, красно...</p> <p>Је ли ово она жена што свекрви: „Нећу да се покорим Нурији"?{S} Сад само:  
гризла твоју учитељицу.{S} Њему је жена што фес, капут: купи га, понесе га, изиђе му из воље, б 
 цела кућа осећа да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње  
оња вилица и потрча у кућу: деца, тужна што их стриц не воли, не пођоше за њим као други пут... 
ре суседе, у другом једна од нових, она што изгледа јектичава, Мадам Аристид, Мадмоазел Дарно и 
и руке као кад се Богу моли, да јој она што скорије дође, па ижљуби и матер и кћери нежно као м 
, простења она.</p> <p>— Кад си болесна што си се удавала ?</p> <p>— Пре не...{S} Сад ми дошао. 
 Јеврејки да их доведе.{S} Од странкиња што у Солуну живе, неке се погуркују, кикоћу гледајући  
идимо, али читамо и чујемо од странкиња што живе међу нама <pb n="76" /> и путница.{S} По нека  
} Малопре је била сва старинска Туркиња што мисли само на своје задовољство; сад је нова пробуђ 
ом писму помену, једна плава Енглескиња што се зове Мис Блак, Фатмина учитељица за клавир и енг 
кињу — никад.{S} О, она бела Енглескиња што се зове Госпођица Црна (<foreign xml:lang="en">Miss 
аних чочека...{S} За тренутак, као муња што осветли предмете сакривене помрчином, тако у Џемало 
Ту су и младе жене, дошле због тебе, па што се кроз прсте гледало невести, то се замера жени.</ 
е умем радити, зарађивати хлеб...{S} Па што ме није спремио за живот, да будем самостална?{S} П 
 њих и жене, готово је обезбрижи.{S} Па што се забринуле?{S} Фатми то није ништа необично а кам 
И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S} Само да се не зове распуштен 
p>— Боже!{S} Да ли ме очи варају?{S} Па што тако изненада?{S} Што не јависте? узвикиваше, па се 
а? изусти он брзо и строго.</p> <p>— Па што питате куда, кад знате? рече она као љутито и не гл 
Она ништа не умеде помислити до то: „Па што ми у писму ии једном речи не напомену.“ После гласн 
ра и рече:</p> <p>— Тако ти ових недара што те одојила и снагу ти дала, баци нож!</p> <p>Сви за 
пољупце...{S} Зар да не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење же 
а разголићена бела, лепа недра.{S} И та што није жена него страст, одрасла је у кући Ибрахим-Ха 
киња, робиња њена другарица.{S} А врата што везују харем с конаком закључана су кад год отац ни 
само метну башјорти, па похита на врата што везују харем с конаком, да се разговара са синовљим 
сам била болесна.{S} Само ме је срамота што пуших пред старом женом, свекрвом, а нарочито што н 
е проговори.</p> <p>— Њега није срамота што је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је че 
...{S} Сви лажу.</p> <p>— Је ли срамота што оволико лажемо, Алије?</p> <p>— Грдна срамота, Нури 
као да је миран, и као да то није ништа што се опио, а овамо, врло му је тешко: стид га је од њ 
у...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, казује јој о школи, ређ 
а из кафеза; ишла бих да тражим младића што се мени робињи јави као слободној.{S} Али куда бих? 
о пуно Турака, пред вече највише самаца што станују по хановима.{S} Пред једном и он седе и зат 
анама већ никога није било, осим самаца што станују по хановима.{S} И он ће кући.{S} Фатма га о 
 им је као у оних старих слепих дервиша што, тетурајући стамболским улицама, на глас читају мол 
нежна кћи и унука, осетљива женска душа што се одваја од оних које воли и који је воле.{S} Плач 
 својој драгој роб бива,“ него је слуша што га тера нешто из њега, чему он не зна имена.{S} Пор 
рло, врло интелигентна, и да често, кад што рече, не верује да је њено, већ да је то од некога  
вијају се сатови: подижу се тешка ђулад што би скоро дотакла под.{S} Свуд је постављено за вече 
 да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target="#SRP19120_N97" /> Кад са 
тво.{S} Пре је замерала Госпођи Аристид што су њене кћери с њом као с другарицом, а сад жали шт 
те новој за старотурчина!</p> <p>— Отуд што је леп... леп.{S} Сафет јагње, ја тако лепа човека  
с помиње Парижанку више но обично „отуд што мирише јасмин“.</p> <p>— И онда је било пролеће, и  
и што су жене неваљале, а жене су криве што су људи неваспитани.{S} Још док је мало, ми га пушт 
а минара, црне кипарисе, црвене кровове што се једном Фатми учинише као да су обојени крвљу из  
лиф између обрва, састављене обрве, све што толико воле старотуркиње, она је страшно мрзела. „К 
 и хришћанско, јеврејско, циганско, све што није звато на свадбу, скупило се око Ибрахим-Хасан- 
да видим те дивне градове, Париз... све што сам из књига познала и лудо заволела, што ми даје ж 
из отмене куће, господске; богат... све што мој отац тражи.“ И метну у куверт мило писмо, па га 
еље, шала, облачење у мушке хаљине: све што је прекодан забрањено, премда има кућа где се рамаз 
екрвина?</p> <p>— Мајкина, чедо.{S} Све што још имам, од мајке ми је и од оца.{S} Све било, па. 
ти њену мајку, опомињући је овим да све што живи умире; а жене улазе без терлука, ћутећи, као д 
ари, јер имају душу, нек дознаду да све што има дужност има и право на <hi>право</hi>: учите их 
енину слободу, за женино право и за све што је европско, једна највећа <hi>нова</hi> (како млад 
атму и Мерсију научила да лудују за све што је француско, за Францускињама.</p> <p>— Није чудо, 
 рад.{S} Ја кад радим, заборавим на све што ме боли, он би заборавио на мастику...{S} Али само  
 утицајем, оне су и волеле и мрзеле све што она воли и мрзи.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">C' 
придружила се, у духу, њима, грдећи све што је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан  
вратак, учини јој се да јој је тамо све што има на свету, па се трже и оде у Нуријину собу за р 
 он сам даде реч, и још закле се, у све што му је најсветије и као муслиманину и као човеку: да 
а нене. „И ако бисмо примали к срцу све што нам се учини као увреда, ми ни с ким не бисмо ни го 
</p> <p>Париз, октобра 1906.</p> <p>Све што ми је мило и немило бележићу од данас, те да некад  
на узме да се љути и на себе и на многе што њој долазе, за које је чула да су као она, а праве  
м, да би Фатма видела места поред пруге што води преко Дедеагача.{S} Она, у засебном купеу, уз  
ј трећег дана Мерсије, а она се застиде што је „ухваћена у тајни“. „Ти си се понова заљубила, и 
а</hi> и оделом и душом.{S} И жалила је што не може он да је види, овде, те га слала па Јалије, 
а јој гривне и хаљину...{S} Не слуша је што зна ово: „колико гора висока да је, преко ње пут би 
ена.{S} Родитељи ништа не виде, руже је што <pb n="213" /> их обрука вичу на глас: куда ће од б 
...{S} А где ће опрати душу?{S} Боље је што нема Фатме.{S} Како би изишао пред њу?{S} Обуче се  
и су јој, наравно, веровали и корели је што је урадила као дете: да се посече кад сече поморанџ 
е, говорећи да то није ништа; он јој је што и стран, туђ човек, пошто би је могао узети: млађи  
рије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S} И чуди се, што траже да су 
у.{S} Џемал-беј је њен сестрић, а то је што и њено дете, пошто нема од срца порода, па ако он и 
нутак, овај кратак чин из дуге комедије што се зове <hi>Турска Свадба</hi>!{S} Ту није место он 
о књижевника!{S} Изиђе, правећи алузије што ме удостоји своје посете „геније“; а ја за њим одма 
њој, шта ће ?{S} Пољубац на уснама није што мрља <pb n="88" /></p> <p>на хаљини.{S} Робиња се у 
нас пробудили</hi>?!" рече тихо Мерсије што малочас Фатма, па и она дубоко уздахну.{S} У овоме  
.{S} Неће Бог!{S} Зар да раздвоји двоје што се толико воле?</p> <p>Зора.{S} Исток се више не бе 
чу, и једног младог имама.{S} Оно двоје што су дошли с Фатмом одмах се развише...{S} То је био  
умије и оне лепе <pb n="153" /> девојке што се неће удавати, Солуњанке, чак озго од Муса-Бабина 
ш.{S} Она је пред тобом као оне девојке што изигравају у Еден-Театру.{S} Смеје се, кад <pb n="9 
 <p>— Онакве као оне младе Цариграђанке што дођоше са стрином тога пашића.{S} Али ти њих ниси в 
у а не сме од Солуњанака и Цариграђанке што не скида очију с ње.{S} Али у томе нене рече: „Идит 
не несрећну, на наше друштво, на узроке што ми се син опија.{S} Вас три сте образоване, а Ариф- 
ад у нашој земљи.{S} Она ће бити војске што ратују против зла, беде и невоље.{S} Припреме за ра 
и их могле обухватити и оне женске руке што се занимају само везом; у обе су очи као бадем, сам 
е, хришћанско, на велико и дивно гробље што се зове <hi>Пер Лашез</hi>, и познала сам још из да 
урак, све то њој ништа није према ономе што јој свашта прича као другу, као човеку...{S} Прича  
, од тада ја сам тужна, тешко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те вара 
о, ми ти не можемо одмах одговорити, не што није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да 
се?{S} Дошао сам на по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је 
 учини, да су у комитет узете и жене не што се мислило да оне имају право на то као грађани, ве 
ани као књижевници.{S} Не усташе јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили  
езиком.{S} Путнице су бивале изненађене што су у „земљи незнања" нашле толико „знања“, а странк 
студенти.{S} А ко зна да ли су ове жене што ноћу седе с људима, <hi>студенти</hi>?...</p> <p>30 
дала... све се гледају: девојке, и жене што имају мужа.{S} То гледање оне зову „разговор душа“. 
гледу мирна, тиха, не прави утисак жене што може дати нечијем духу полета, духовним очима вид,  
итом, воли да се мази као дете око жене што за њ има нежности и љубави... „Боже, ја не бих мога 
а нешто скоро, и биле су врло задовољне што је „човекова душа помрчина“, те се кроз ту помрчину 
говори, осим код своје пријатељице, оне што се воли с пасторком.{S} Она узме да се љути и на се 
им харемима, познаде у ове три нове оне што вичу <pb n="75" /> на уређење садашњих харема, што  
кућу, ко жену, ко дете?{S} Ко ти је оне што су ти најмилији обилазио у болести онолико?{S} Ко ј 
ев<pb n="262" /></p> <p>„Салон“; ни оне што у чаршији код Јевреја чаршаф, пече, свилену хаљину, 
та, она све: у кућу јој не улазе ни оне што прерушене иду у Димитријадосев<pb n="262" /></p> <p 
 мени криво, љути се: вели да су му оне што и мушки, другови...{S} С њима се спрема за испите.. 
мице.{S} И девојке су се осећале срећне што су са сваком могле говорити њеним матерњим језиком. 
кидашњи разговори, неискрено сажаљевање што их за толико нису виделе; а можда ће њу молити да и 
ама подбрађене зеленим газом, странкиње што живе у Солуну и путнице, Енглескиње: платиле једној 
е путнице уводиле су у хареме странкиње што у Солуну живе.{S} Прво су их водиле Емир-Фатминој А 
ви толико волите, и све оне Францускиње што нам, слободне, говорише о слободи и да и ми имамо п 
оје љубави — жене!{S} Као пансионаткиње што се заљубљују у калуђерице, тако и ове, док су врло  
не закука из гласа што нису из оне вере што не допушта оволико понижење жене скопчано с неисказ 
ески; а стидела се да им каже да говоре што друго.</p> <p>— Ветар најјаче дува кад хоће да стан 
е жењен, рече она убедљиво, и покаја се што је Мерсији казала своју тајну.{S} Што да тера шалу  
јеца.{S} И наједанпут, ућута, и чуди се што је плакала!{S} Човек је, поседеће с људима; два мес 
иф, не знајући шта она мисли, зачуди се што је тако наједанпут и пред свима зове да „изиђе“ пре 
/foreign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим 
још мало па уседелица.{S} И не чудим се што онако пишеш о љубави; о њој си се доста романа начи 
="197" /> дрхтала је од страха да му се што није десило, да га није неко напао и премлатио.{S}  
 target="#SRP19120_N93" />.{S} И зар те што из чаршије донесу модрице, кикоћући се или црвенећи 
четврту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос деверичићу.“</p> <p>Жене се задов 
, жена и тетка не сумњају у Бога. „Биће што је писано.{S} Хвала ти о Алла’!“ Сад у кући нема но 
д тад доћи, и ако им у оно одељење куће што се зове <hi>харем</hi> не улазе други људи до муж ј 
ар да удам своје чедо за те протеранице што гледају да нас пођауре?{S} Никад!</p> <p>— Или нека 
 јасмина, забеласа јашмак какве старице што клања: врши последњу молитву.{S} На месту где је би 
киње.{S} И њему се срце следи, оно срце што се малочас слободило, смејало његовом страху.{S} Си 
вама својих мужева; ништа их се не тиче што су преко дан, на каквом шеталишту званом овде „пија 
омисли да је то младожења, па се чуђаше што вичу, вриште; али кад он салете турске жене пољупци 
онотону турску песмицу, на се засмејаше што певају турски, и запалише по цигару, извише мало вр 
да припрема за буну свако женскиње наше што је дошло до свести било књигом било дружбом са стра 
 на молитву, Џемал-бејови се узнемирише што њега нема код куће. „Нема га!“ прошапћу све три и з 
сестра од стрица, оне све три уздахнуше што су удате, те не могу поћи за њ.{S} У Европи је школ 
, као свој, што помену <hi>њега</hi>, и што зна да <hi>он</hi> постоји.{S} А нек пије... само д 
т-хануме, јединицу готово је очувала, и што је чудно за жену која није никад родила, давала јој 
радује као оном поздраву на Јалијама, и што је пољубио у руку „на виђењу“: и с тога јој се чини 
вене кафезе као она гвоздене решетке, и што не вичем као она.{S} Али, задрмала сам их кад дођох 
кад се облачи, што му палимо наргиле, и што кад нешто тражимо да нам каже, он вели: то није за  
а да овде има муж и жена што се воле, и што су се узели пре неки дан.{S} Робиње мисле: „Благо њ 
а нам каже, он вели: то није за жене, и што нам муж у свако доба може рећи: иди, ниси за мене,  
, пролазиле као кроз махниту хордију, и што су из шетње донеле успомене: на мишицама модрице... 
вори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма види, јер...{S} Ти си чула шта ј 
 је исплатио по уговору као слушкињу, и што никад нисмо сигурне од — ортака?</p> <p>Она ућута д 
да ми кажу: „тврдица“ или „прост“?{S} И што да моја кћи остане иза пашинских?{S} Кажеш : „<hi>о 
иш, чедо, што се дружи са странкињама и што воли Францускињу?“ А она је нени одговорила: „Не, с 
обеди, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, организаторе револуције: с њима се 
а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру. „Мајчице, да сам дао још пет, дес 
а, с онима <pb n="269" /> што се буне и што буне.{S} Ноћу тишина, нигде никога на улици, па се  
ли, а и завиди јој.{S} Чак јој завиди и што слободно тугује, што се изјада час њој час Ариф-теј 
мају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само обичне своје т 
 кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила како није с 
ељавала; по кући је ишла пуна радости и што воли и што је вољена.{S} И Ћулренги се развеселила  
их харема, што се занимају феминизмом и што се буне.{S} И мало па виде да се није преварила; је 
ен!!{S} Буни се што сам покрила главу и што не умем с мушким да говорим. <foreign xml:lang="fr" 
 </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l> <p>— Нема греха, сине.{S} Гре 
 те ја мучим!{S} Сад си се сетно.{S} Би што би!{S} Фатма је код оца, и није више теби...</p> <p 
на мени мало-мало па рече : „Благо теби што ниси родила, те не знаш за жалост.{S}" Једанпут ми  
 она ми никад више не рече: „Благо теби што ниси родила!“</p> <p>Она обуче чаршаф, диже горњи д 
они вичу: „Неваљала!“.{S} Људи су криви што су жене неваљале, а жене су криве што су људи невас 
 Још док је мало, ми га пуштамо да ради што хоће и говоримо: „Ако, мушко је“.{S} Да поправимо т 
 стида, и несвесно их откриваше да види што никад није видела: игру крви и меса.{S} Међу турски 
бри Пророк, већ људи, себични, они људи што су вршили преуређење у нашем друштву, газећи најгла 
15 јуна 1905.</p> <p>Слатка тејзе, дођи што пре, не могу без тебе.{S} Не могу, тејзе, слатка те 
} Не могу, тејзе, слатка тејзе!{S} Дођи што пре!{S} Хукнула сам у хартију, ту је мој дах: из ње 
акидашњим другарицама говори зато грчки што су оне Гркињице.{S} Како је велика, чим хоће да се  
ка дрхтавица, и није знала зашто, да ли што јој се малопре учинило да умире лето, или што се во 
 би допустила, јер је паметна...{S} Али што си таква, Емир?{S} Погледај ме у очи.</p> <p>Она са 
ри. „Ја сам те, чедо, пробудила.{S} Али што да се покријеш преко главе као усред зиме, кад је н 
ћери с њом као с другарицом, а сад жали што и она своју није тако васпитало.{S} Па бар да је пр 
 се опет не обукох; и уместо да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S 
или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пиш 
и што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике језике, што не пуши, 
чини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајш 
нене : „Волиш ли Ариф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или ш 
ј се малопре учинило да умире лето, или што се вози трамвајем први пут!{S} Пошто су сишле, пођо 
или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или што чита, што пише, што зна толике  
риф-хануму, чедо, или што је весела или што је тужна, или што је шаљива или што је озбиљна, или 
а гле сада!{S} Ваљда што вама пишем или што о њему пишем.{S} Ја сам и чула и читала шта је љуба 
ала.</p> <p>Њен отац мрзи Европу а воли што му кћи зна европске језике и што свира на клавиру.  
Он је млад, леп, отмен, али она га воли што јој се јавио, и ако је не познаје.{S} Напослетку, д 
шта, наравно у харемима.</p> <p>Пиши ми што пре: да ли се „ствар развија“, или је прошло на леп 
 је ниско!{S} Она завиди Фахрије-хануми што је лепа, и криво јој је што јој је глас пријатан.{S 
 не може, и час ми се учини да га брани што не дође, час да га осуђује, оптужује.{S} Ономад каж 
е погледа.{S} Да ли је хтео да ме казни што је опазио да га не волим, умре и не дознадох.{S} Ал 
глас.</p> <p>Они су били врло задовољни што ово хоће једна младотуркиња.{S} Муфтија рече:</p> < 
"fr">Reproche d'Amour</foreign>, срећни што они један другог немају за шта прекорети и у томе у 
ру, у робињи, и у једној сиротој кадуни што је од вас долазила нама редовно, у вашим колима, у  
i>њега</hi>, као до пре неколико вечери што је мислила на другога, на своје фиктивно драго.{S}  
аплака.</p> <p>Оне јој се узеше смејати што плаче.</p> <p>— Ја и да могу, нећу никад више да от 
Ариф уђе у собу, она је не смеде питати што је невесела.{S} Тетка се расејано с њом поздрави, а 
а у дубоке лепе очи.</p> <p>Она се сети што је тако гледа и рече:</p> <p>— Слатка тејзе, он је  
и богатства, он је бољи.{S} И може бити што се није родио у Цариграду.{S} И може бити што није  
 што није учио у Европи.{S} И може бити што није младотурчин.{S} Па што се онда за њ удала?{S}  
 није родио у Цариграду.{S} И може бити што није учио у Европи.{S} И може бити што није младоту 
ошла.{S} Она помисли да ће је беј убити што је крила и побеже из собе.{S} А плаховити Ибрахим-б 
под својим чаршафима могле су преносити што се год хтело.{S} И као жена, за час се осети увређе 
рца морално, не осећајући гриже савести што је остала без средства да учини доброчинство по дуж 
по соби нервозно, смејући се од радости што ће на далеки, давно жељени пут.{S} И занесена путем 
тејзино, послато преко мене.{S} Опрости што сам га отворила: била сам радознала!{S} Да видиш, д 
аједанпут, њему се учини да она не ћути што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S}  
и.{S} А она да виче!{S} И то онаква кћи што није оца слободно ни у очи погледала!...{S} Нећу да 
морала поверити оној својој пријатељици што се воли с пасторком, и код ње се спремала, прерушав 
д: опет кафана, и пред њом Турци, самци што седе по хаповима: седе, пуше, пију...{S} Он и ту св 
секла косу...{S} Али, у нас то не значи што <pb n="284" /></p> <p>у њих...{S} Слатка тејзе, чув 
и умреће ко зна кад после мене.{S} Онај што се правилно развијао дао је у двадесет петој оно шт 
и треће венчање“.{S} То јој говори онај што јој изударао душу — Живот.{S} А како је она њега во 
и неваљала.{S} Луда, па лаже свет: „Тај што долази, род нам је“.{S} У нас ретко...{S} Не да ком 
: како лекар рече „онај Мурад-Џемал-беј што се јуче...“ и како му Ариф даде знак да ћути, ова м 
познаници Европљанки, новој, оној новој што тражи да турске жене баце, на комаде исеку чаршаф и 
а по кући: тражи Мерсију.{S} Казаће јој што се гледала с човеком; а што јој се јавно, нарочито  
е!{S} Он хоће да надокнади у Француској што је у Турској изгубио у дружби са женама.{S} Кад би  
ање!“ Он више није претио њој него оној што му рече: „Емир-Фатма-ханум воли вас — просите је“,  
ти где је био.{S} А он је љубоморан чак што сам пред Османом била развијена, јер за пољубац не  
ховима из Корана...</p> <p>Али, ах! тек што ово написах, тргох се.{S} Шта имам ја сад од тога ш 
како се мучи да пита, па не сме.{S} Тек што би изустила, срце јој дође под грло, чини јој се.{S 
е папучама, увела их је у салон.{S} Тек што поседаше на шиљтета, дођоше сестре, само у антерија 
Она га се није ниједанпут сетила, а тек што није дошао!...{S} Уз Рамазан досад није била жена.{ 
узвикивање „<hi>о, машалла</hi>!“ А тек што поседаше, стара, преко обичаја турског, већ упита з 
 кратко моје девовање: удала сам се тек што сам ушла у петнаесту.{S} А удадох се као и све моје 
ве исприча, кад није раније.{S} Али тек што се ухвати за резу, још и не гурну капиџик, она осет 
ао пољубила га у руку.{S} Родила му тек што је напунила четрнаест; али због сувишње младости, о 
.{S} Први пут осети један неисказан бол што су те жене срећне, јер су кћери културних народа.{S 
агрлим само вас, а после ону милу Мадам што оде у Каиро, и Мадам Аристид и Мерсијину гувернанту 
изу, бол за младошћу.{S} И туговала сам што као моја Сафет и моја Елиз немам кћери да удајем, п 
 нестаје, и ја сам весела, — весела сам што ћу умрети.{S} Ја сам као она напукнута ваза: ни за  
ијатка према младој Европљанки била сам што нем човек према грому.“ Код две унуке остаде без ун 
 су ми и своји...{S} Шта пре да поменем што је дивно, да ли цркве или палате, или дворове франц 
 ми".{S} Ариф често каже: „Ја час жалим што нисам мајка, час волим; јер материна је љубав често 
а Фатмино учење, па не бих жалио: волим што ми је кћи образована.“ — „И ја, сине, волим, али се 
 сиво...{S} И <pb n="172" /> врло волим што та жена за свашта поцрвени.{S} То јој тако лепо сто 
оравила њену тајну!{S} Седела је с оним што говори <hi>к-к</hi>, тако тврдо.</p> <p>— Једанпут  
ко, слатка Мерсије ?...{S} Је ли с оним што говори <hi>К-К</hi>?...</p> <p>— Ја сам на њега већ 
хоће неко да поклони онај котао с водом што кључа.{S} Боже, што је то било чудно, и страшно!{S} 
 Аа!{S} То је за оним Мурад-Џемал-бејом што се јуче...</p> <p>— Опио, прекиде га Ариф, и даде м 
јастук и — заспе.</p> <p>Понекад каиком што стоји испод конака једне наше познанице (њена је св 
кроз свитање, за једним старим Турчином што ношаше пред њима фењер, уздахну.{S} Мадмоазел Дарно 
 га сузама а сушила уздасима и топлотом што бије с њених раширених зеница, где се чита један же 
4" />.{S} Она их одгледа с оним осмехом што јој је раширио румено лице: први пут не осети за ст 
но одело.{S} А она, опет с оним осмехом што јој је раширио зарумењено лице, мислила је: „Гледај 
ку, мужу.{S} Не може се разорити за дан што се зидало вековима.</p> <p>Он је висок као кипарис, 
 /> је тако било, и он је био задовољан што је преварио госте; а сад се згади на ту лаж, те пла 
 је седео...{S} А који је то муслиманин што не изиђе после вечере?{S} Џемал-беј, њен муж, није  
{S} То је некакав Ибрахим-ага, берберин што тако дивно удара у тамбуру и весели бејове, води их 
ханум?</p> <p>— Ууу! ја заборавих!{S} О што волим кад ме зовеш именом које ми даде слатка Ариф- 
S} Ако можеш, доведи и Мадам Ажил.{S} О што није тејзе у Солуну, да њу види, али да не заборави 
ама дајемо лепа имена да им не буде жао што су робиње.{S} Каква лепа имена!{S} Гонџеђули, Ђулђу 
јина робиња, коју Ариф, да јој није жао што је црна, зове „Јасмин-ханум“...{S} Уместо да пољуби 
лака. „Да, теби је до шале; није ти жао што кроз два дана идем.{S}- Мерсије се растужи, и седе  
њега, његове душе“...{S} И дође јој жао што му је опрала пољубац.{S} Он је стваран, а она мисли 
м на белој ручици; и час-по дође му жао што је покрила главу не само од она два младотурчина, н 
е, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам жењен, двапут сам 
 воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последњега часа ..{S} Кад би ме неко п 
S} И опет се чуђаше како је велики, као што се чудила једном брату од тетке кад је био на мртва 
н, али с много љубави и побожности, као што би читала стихове из Корана.{S} Писано је турски.</ 
{S} Њен дух се обнавља свако јутро, као што се сунце рађа свако јутро.</p> <p>— Госпођо мајко,  
 Оне се мртвих не сећају на гробљу, као што се не надају живима на улици: и једни су и други с  
пријатељице, Туркиње, полиглоти су, као што је и она, а ови њени другови нису.{S} Њима је доста 
{S} У нас је обичај, <pb n="193" /> као што знате, да покажемо пут онима који су пошли странпут 
n xml:lang="fr">ma chère</foreign>“ као што би, кад би јој одговорила турски, рекла „душо“ или  
а се, видела сам, потуца по земљама као што је наша, трошећи свој новац да би просвећивала <pb  
звијена кроз град где има муслимана као што је мој отац?{S} На њиним свадбама међу њима се прош 
ање пашиницу мало разгали Да је сад као што је била некад, она би тражила ту Енглескињу и ту Фр 
о па се расприча, како њен зет није као што су солунски младићи, да се скита и пије, већ да сед 
а је: „Гледајте ме, и будите срећне као што сам ја срећна!“</p> </div> <pb n="139" /> <div type 
е одморе, док га друге чувају.{S} И као што би им се онда понекад учинило да ће их обићи несрећ 
ало се; само ти је нос исти, велики као што је био.“ И ја се загледах у очев нос: истина велики 
 ја сам увек срећна...{S} И он воли као што је волео првога дана, као што ће волети до последње 
чко, роман...{S} Ариф га узе читати као што би читала какав роман, али с много љубави и побожно 
 један жесток бол, велики и страшан као што је Господ...{S} Нема душе која се не би од тога бол 
 бити...</p> <p>У Турака, затуцаних као што је мој отац, још постоји један чудан, један страшан 
стотину заклетава.“ Мајци му беше криво што је брз, што се не размисли, промисли, а он се насме 
то</hi>...{S} Мојој госпођи мајци криво што тако одмах, а ја волим, јер знам: ако није одмах, п 
 да ме жали што сам болесна, њему криво што му се нисам обукла...{S} У мени се зби преокрет: ја 
амо не нађох ни тебе ни Мерсије.{S} Ово што предузимам: васпитавање и припремање жена, масе, уј 
исте волеле своје мужеве, гледајући ово што ја гледам, ви бисте умрле.{S} Па и ја полако умирем 
а, тврдо верујући да је то доброчинство што је потицало из њеног срца морално, не осећајући гри 
ај бал, и једно енглеско женско друштво што путује за Сирију и Египат, па Францускиње, па Белги 
и се пре „небо спустило на земљу“, него што он не би одржао речи: он њу воли, она осећа да је в 
 јој не што је сматраху као друга, него што су јој већ учинили одликовање позвавши је у своје д 
 је трећу отерао за бакалске кесе, него што му је четврта отишла <hi>онако</hi>.{S} Како ће да  
{S} Сестро, пре бих скочила у море него што бих се за таквог удала.{S} Шта би ме се тицало куда 
рамоти...{S} Не, он би ме пре убио него што би... он је дао реч.{S} А добро зна зашто сам се би 
а гугут оне две гугутке, и на све друго што је било за ове две и по године: на бегство Фатмино, 
нако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се заљубила у човека кога пе познајеш: само зато 
<p>Дакле, драга мала, мени није за чудо што онако о љубави пишеш, него ми је за чудо што си се  
.{S} А ми, несрећнице, кад видимо овако што, треба да кажемо: „Тражите човека, мужа“.</p> <p>Да 
орим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У нас, пред оцем не пуши, и  
стито пред њим да проговорим, не толико што га се бојим, колико што ме од њега срамота.{S} У на 
и.{S} Напослетку, па и шта је то толико што се опио?{S} У нас пију и жене, само крадом.</p> <p> 
јој њега жао.{S} И толико му дође тешко што је весела кад је он тужан...{S} Срете га један друг 
и то нећемо никад дознати; јер то мушко што нас хвата за руку биће — муж.</p> <p>— А зар се муж 
, невесела је, управо брижна је, зацело што је Осман-беј љут.{S} Ко ће знати зашто.{S} Она свак 
ушу, и ја многе познајем, па ми је мило што имам познанике бар међу народом од камена и бронзе. 
оњ бича или пас батине.{S} Нени би мило што не плаче, и помисли: „Муслиманка, трпи.{S} Свет би  
 — срећна сам.{S} Сан је остварен, само што сам ја несрећна...{S} Пољуби ме само кад пође и дођ 
ском граду, у чисто турском крају, само што се покаткад чује лавеж паса или стражарева палица.< 
 кафезу, и на лавицу у менажерији; само што ја не дрмам дрвене кафезе као она гвоздене решетке, 
 за правога племића и богаташа.{S} Само што је тај племић чудне нарави: ако га се не додвори, о 
а, одрасла у богатству, пошла за њ само што је богат?{S} Па отац је друкчије не би ни дао.{S} К 
у молитву, али сад не пада више пута но што треба, јер је свесна, зна да је то јутарња молитва. 
а се и пала...{S} Лекари дођоше брже но што би се очекивало, и наместивши младога беја на диван 
а свекрва, а сутрадан, Осман је, пре но што је пошао на службу, и не виде.{S} Али, како се изне 
улицама ишла пешице још дететом, пре но што су јој обукли чаршаф...{S} Фатма се пред Мерсијом р 
{S} Које би се дете молило Богу, пре но што ће лећи, кад крај њега не би била мајка или дадиља? 
 се намириса по турски, то јест: пре но што ће се закопчати, смаче кошуљу и намаза груди, грло  
ли — <pb n="208" /> кафана...{S} Пре но што би и овде свратио, преда њ истрча један турски нева 
ога, на своје фиктивно драго.{S} Пре но што се срела с Мадам, она је једнога „створила“, волела 
ао да се боје да не пробуде беја пре но што се сасвим отрезнио, да опет не виче, не грди сироту 
а. „Има ли кога?“ говори муфтија пре но што ступа преко прага. — „Нема никога,“ чује се из двор 
ко, ја бих прво њој, у поноћи, и пре но што се испросила.</p> <p>— У великој радости као у вели 
ртији, да пише Госпођици.{S} Али пре но што ће почети писмо, она одреши појас и расплете <pb n= 
о брзо и тако просто.</p> <p>Али пре но што су се разишли, старотурци су опет узели од Џемала р 
у то људи кад нису ништа мислили пре но што ће извршити законске одредбе?{S} Видели му тело сна 
е устала свекру, и муж је отерао пре но што је била.</p> <p>— Ми смо чули ту причу, али у њу не 
“.{S} Несрећа човека начини старијим но што је, научи га да дубоко осећа, да много размишља..{S 
 и поклопи се на диван.{S} Би јој чудно што нема суза.{S} Али зашто да плаче кад јој је он жив  
то је створила природа, а како је ружно што су створили људи!{S} И вечерас сам тетурала с турск 
воје, брисало је, полако, неосетно, оно што беше у њеном срцу дубоко урезано сусретом те туђе ж 
о сада; жао јој је: она је изгубила оно што у њих девојке чувају више од очију, — чистоту.{S} К 
ла на њен раскид.{S} И ако је нашла оно што је годинама тражила и желела, љубав, ипак је врло ч 
ни мислити, ни на шта, а камо ли на оно што јој је исцрпло сву моралну снагу и изазвало овакву  
сти и богобојазности, мислити ни на оно што јој је најмилије.{S} Видећи је веселу, мајка и нене 
асно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пустивши неколико луд 
видела децу: мећу капу на главу, па оно што је напред, они окрећу натраг.{S} Кад проходају, сва 
 неки тренутак кад из њих проговара оно што је с њима срођено, што им је у крви, чега ће се оне 
а.{S} Док год је седела, осећала је оно што обично: да не смећу с ума људи да је она жена.{S} И 
добра кћи Турске, узе бранити чак и оно што јој се чини најгоре.{S} Она, космополит, са странки 
и ату дизгине.{S} У ходу човек види оно што у трку не <pb n="119" /> би видео.{S} Распитај, син 
сасвим расвестих, у мени се пробуди оно што је пре толико година заспало — љубав материна.{S} О 
о су се могле заборавити и испрљати оно што ни море не може опрати — образ!</p> <p>— А какве су 
ла?</l> <p>— Како си могла изгубити оно што ниси ни имала?{S} Тај лепи још ти није драги.{S} А  
ја ће је послушати, и, додајући јој оно што је затражила, додирнути руком њену срећну руку, или 
но развијао дао је у двадесет петој оно што ћу ја, можда, дати у четрдесет петој...</p> <p>— У  
и то трипут, и сад морам да говорим оно што није истина, рече муфтија и оде.</p> <p>Ибрахим-Хас 
 против њега рећи.{S} Он јој је дао оно што и многе хришћанске жене немају — слободу.{S} И зато 
јимо?{S} Не може нас друго снаћи до оно што је писано“.{S} Мало па обе устану, отиду на прстима 
ага госпођице, зашто узех тек онако оно што ми писасте: да ја немам своје Ја ни у избору хаљине 
спођице,</p> <p>У мени се пробудило оно што у Атале: ја сам нашла свога Кактаса. „Криј се од љу 
ује да човека у животу сналази само оно што му је писано кад се родио. „К'смет! кажи у злу, па  
читамо, проучимо и да узмемо из њих оно што је за наше прилике, за наш карактер и темпераменат. 
 Џемалова стрина...{S} Сад јој је јасно што ју је онолико гледала.{S} Али она би волела да је у 
венчати, али му је било врло непријатно што се ово десило.{S} И како ће да издржи све то!</p> < 
естру.</p> <p>— А мени је било одвратно што се праве...{S} Напослетку, можда се и не праве... њ 
рано пробудио.{S} Није му било необично што поред себе не нађе Фатму, јер како је Рамазан, он с 
рце; али се увек трзам, прибирам пре по што сам повукла обарачу...{S} Побуњена, хоћу да се убиј 
и да подврискују?!{S} Како је овде лепо што је створила природа, а како је ружно што су створил 
hi>јелдрме</hi> и <hi>башјорти</hi>, то што мој отац зове „европски огртач за прашину и европск 
</hi>.</p> <p>— Је ли истина, Сафет, то што ми каза? упита Ариф.</p> <p>— Тако ми овога детета! 
већу, и она ће се осећати срећна.{S} То што ви толики богати муслимани чините (једва неки из љу 
на грудима једна другој.{S} И шта је то што их толико растужује и узбуђује? — Љубав. „Ја сам се 
, и повуче танки башјорти да сакрије то што мрзи.{S} Мерсије се насмеја и отрча у кућу, јер је  
о је старо, труло, нездраво, највише то што се и дан данас неки, многи, жене — децом.</p> <p>Он 
але су га још и „Превазишао Себе“, зато што је у једној његовој књижевничкој реклами тако стаја 
у мале лађе овде зване „просјаци“, зато што сад отиду на румелиску страну, сад на анадолску, и  
ека који је воли као да је његова, зато што нема своје деце.</p> <p>— Ништа више.{S} Да те води 
е.{S} Она није била свесна ничега, зато што се готово без свести бацила у некакву струју која ј 
>— Алла’?!</p> <p>— Ја мрзим Бога, зато што он мене мрзи.</p> <p>— Алла’?! простења он и пође д 
г лончара.</p> <p>И Фатма заплака, зато што њена тетка плаче.</p> <p>— Ариф-ханум, кћери, ко се 
ћој љубави, а она од тебе сакрила, зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>— Је ли истин 
кој кући онога побожног поштовања, зато што у њој није одрастао, што се готово сасвим отуђио, о 
на девојка!{S} Заљубила се у зета, зато што није могла бити с туђим људима.. „Жене нам се заљуб 
д њега ова друга страст бити јача, зато што је нова.{S} А оно друго не казах, јер сам мислила:  
 се као пупољци.{S} Зову ме тејзе, зато што осећају да сам им с мајком сестра по души.{S} Говор 
јене!{S} Ја просто обожавам Донме, зато што су смеле.{S} Бар то није смелост бити муслиманка и  
, милија ми је била од наше баште, зато што је бескрајна, и ми се по ваздан јуримо по њој с дру 
риврискаше, деца писнуше као црви, зато што им мајке вриште, јер сама нису свесна несреће.{S} Ј 
S} И ја се бојим да ова не победи, зато што је млађа, што је јача и што има уза се људе, органи 
 понекад не умем ни Бога да молим, зато што вас није у нашој соби.{S} Ја сам тада као дете.{S}  
, читам.{S} Нене ме зове кумријом, зато што јој певам.{S} Размисли, сестро.{S} Кад се удамо: му 
> <p>Њој је сад напад брже прошао, зато што је лекар брже дошао и слободио је.{S} Кад се сасвим 
 се Турчин пропије, то је страшно, зато што је нама, као што знаш, пити забрањено.{S} Како сам  
 ако је из добре породице и богат, зато што га се ти не би могла додворити па би те пустио.{S}  
ка“ или чак „Ариф“, као другарицу, зато што се с њима играла, као дете, кад су били мали. „Деца 
ми мислимо никога не боли као нас; зато што туђе болове не можемо осетити,“ каже јој тетка, а о 
мка није видела!</p> <p>— Хоће.{S} Зато што је Нурије-ханумин сестрић... и видела га кроз кафез 
 Мадам Емину кћер како се воли?{S} Зато што ју је љубио човек?{S} Ти, која нас буниш, говорећи  
ине-кадуни с искрпљеним чаршафом — зато што је стара.{S} Боже, како сам могла!{S} И то је по ва 
ичу људи.{S} Али од ње се то крије зато што је била болесна, да се не уплаши, да не падне у пос 
 своју нову госпођу, већ му казује зато што је то за њу нешто страшно... „О, Боже, мужа на име! 
 мужу највише угађа и потчињава се зато што <pb n="93" /> од њега не би ожалошћена и понижена к 
ћанске жене немају — слободу.{S} И зато што га воли и што га се не боји, она му не казује само  
к и Мадам Аристид наглашују турски зато што су дуго у Турској.{S} Кад сам била с њима, мени је  
му отиде <hi>онако</hi>, може бити зато што ниси <hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што с 
 његовом мајком пуши.{S} Може бити зато што он није пашић, јер, што се тиче племства и богатств 
hi>девојка</hi>.{S} Али није, него зато што си болесна.{S} Он је човек према сиромасима, старим 
ла у човека кога пе познајеш: само зато што ти се <hi>лепо</hi> поклонио, уопште јавио!{S} То м 
ако сам срећна!{S} Срећна сам само зато што је он мој.{S} Ја мислим да никад нико никога волео  
убазника).{S} Волела сам је просто зато што је била лепа, необично лепа.{S} Она је била озбиљна 
 слути да ме овде занима туђ живот зато што личи на мој.{S} А понекад свратимо неком харему.{S} 
али ниси лажљива.{S} Ти то не знаш зато што су странкиње <hi>искрене</hi>.</p> <p>Ариф је гледа 
весеље, она викну да би све чуле: „Зато што са женама нису људи“.{S} Оне три нове из Цариграда, 
 памет му не би пало да одговори: „Зато што је Европљанка, Францускиња“.{S} Да се пре срела с к 
с човеком; а што јој се јавно, нарочито што му је одговорила, криће од свакога на свету, чак и  
пред старом женом, свекрвом, а нарочито што не устадох старцу, свекру.{S} Ја сам друкчије васпи 
 тако радила кад год сам изгубила нешто што волим.</p> <p>— Луд, Алије.</p> <p>— Није луд.{S} С 
ост.</p> <p>Од јутрос сам учинила нешто што никад: задрмала сам решетке, трипут...{S} О како су 
чић.{S} Сви ми још мислимо да има нешто што...{S} Ја не умем да се изразим, Мерсије.</p> <p>— < 
те!“ заврши и обрати јој пажњу на нешто што оне три нове из Цариграда називају харемском проказ 
 узе да га сажаљева, јер виде сад нешто што досад никад није ни назрела, да он, велики грешник, 
ну свирку. „То није крв.{S} То је нешто што ме подсећа на моја три гроба.“ И сву је облије зној 
{S} Никад, никад!{S} Вечност није нешто што пролази.{S} Увек ће ми бити овако: ја то осећам.</p 
, као да никада досад нису виделе нешто што толико желе да виде, човека!...{S} Исправљен као ки 
на мастику...{S} Али само да ради нешто што воли.{S} Мени је рад што другоме афион.<ref target= 
пи брже но други пут, и још учини нешто што дотле никад није учинио — истуче жену...{S} Оставит 
 то не зна.{S} Ако се у кући деси нешто што се њима чини да их понижава, обоје страшно вичу.{S} 
поквари.{S} Осећали су међу собом нешто што их раздваја, удаљава, туђи.</p> <p>А пашиница сву н 
ам погрешно: мислила сам да је то нешто што не може бити никад ни мало, а камо ли да га нестане 
 гледале с усхићењем у небо као у нешто што је толико дивно а оне га тако ретко виде, гледају.{ 
папучице златом везене.{S} Па узе бисер што јој је он дао за виђење; у сваком зрну виде њега, и 
 свети и подсмева.{S} И љути се на кћер што од своје матере сакри мужевље пијанство.{S} Пре је  
ло, мозак, сваки живац?{S} Где је мотор што га је покретао на рад — срце?{S} Где је амбиција —  
, с оне три нове, проведе кроз лавиринт што се зове Ибрахим-Хасан-бејов харем Мадмоазел Дарно и 
} Ти знаш да се често појави рђав живот што се прикрила истина.{S} Кад бисте се сад завадиле, н 
ада, и обузимала је све већа пријатност што лежи, што се одмара.{S} Она је доктору била сасвим  
ко ми је, не што сам те изневерила, већ што ништа не знаш да те варам, те мирно једеш и спаваш. 
и што је болесна, или што се стиди, већ што се горди.{S} И сети се шта му Ајше-кадун каза, да њ 
 оне имају право на то као грађани, већ што су људима од потребе, да им буду сигурна „преносна  
о није обичај да се одмах одговори, већ што хоћемо да питамо Фатму, и што хоћемо да га Фатма ви 
по пута па стао, не што сам сустао, већ што нисам знао куда ћу. „Најгоре је за онога што је умр 
ног, Створитеља света, и ја га осећам у што год живо погледам, а највише у себи...{S} Срце ми з 
епа, упирући очи у црвену столисту ружу што провирује кроз сиве гране оне старе смокве.{S} Умор 
том непознатом младићу, о томе Французу што се зове Мурад-Џемал-беј.{S} Час-по, па су обе затва 
огуркују, и одмах, врло озбиљно, питају што је Емир-Фатма-ханум онолико ужутела. „Па ко уз Рама 
ао ни своју слушкињу, а камо ли девојку што се од мога срца одвојила.{S} Зар да удам своје чедо 
} И најпосле скренуше ка једном кућерку што се бељаше према месечини као да је направљен од сне 
; то јест ако бих спазила нешто на њему што ми се не допада, ја бих му гледала то сваки дан, до 
уге пресвисну.{S} А људе, човека и жену што се воле..{S} Ох, што одведох Фатму?...{S} Кад сам и 
е да удара ногом у врата и да грди жену што му не отвара.{S} Називаше је погрдније но прошли пу 
 је брањаху : осветила се Цариграђанину што је претпоставио жени мастику.{S} Напослетку, она се 
ерију, Замбак-ханум.</p> <p>— Белу, ону што је као паучина.{S} Врућина, кјучук-ханум, да се умр 
ли да јој доведе ортака; да поштује ону што јој је мужа родила и снагу му дала, да јој устаје к 
му жалим три венчане жене, нарочито ону што је отера „за бакалске кесе“, а највише ми је жао че 
у да је тејзе у заблуди и љуте се на њу што не чува своју велику љубав за нешто велико.{S} Сани 
ов цвет,“ рече Ариф, за лепу Енглескињу што је једном рекла за једну лепу Рускињу, а једна Фран 
е су ову смеђу, експансивну Францускињу што пљеска играчици <pb n="77" /> пред старим ханумама, 
које имају кћери на удају, задовољне су што се овај весео комад из турског живота, „брак из љуб 
мехнуше, и упитавши бабу да ли јој нису што потребне, изиђоше и одоше у једну собу окренуту мор 
де да се одмара на оном белом серџадету што личи на гробну плочу, ханумама долетеше чочеци, и п 
ећу је отерао за бакалске кесе, четврту што није устала свекру, пету ће што није обрисала нос д 
робуђених створова, и необуздану бујицу што носи из мрачне ноћи у ведар и светао дан толике нов 
зиле једна с другом у склад према сунцу што је бацало зраке читавим великим сноповима: то су би 
ао оне једне нове из Цариграда, од оних што су сачињавале симпатичан трио.{S} Али још једна је  
ман-бејове другове..{S} Крије се од њих што није...{S} Ох, не могу даље: срамота ме! узвикну па 
о кад је познаду.{S} Али, колико је њих што је познају?{S} Њена дела не иду ван њене домовине,  
нум бејаше очајна.{S} Она зна да од тих што се зову „нове“, нове су дотле док не наступи неки т 
јем те да будеш весела.{S} Једна од тих што су онда мислиле да сам ја пијана, није могла бити в 
е: „О, ако, ако!{S} Хоћеш да га милујеш што је Европљанче!“ <pb n="96" /></p> <p>— А где је Фат 
/p> <p>— И ја, упаде јој у реч Мирсаде (што је код харема необично и врло неучтиво), па видим : 
3" /> <l>Нема греха, нема греха </l> <l>Што ја идем у механу </l> <l>И што пијем рујна вина.</l 
 црвеним сактијанским терлуцима.</p> <p>Што је турско поред француског, то је просто из љубави  
 притрчава јој и љуби је у руку.</p> <p>Што јој дохвата махраму, што јој придржава ћурак, све т 
 на лепом поклону. <pb n="67" /></p> <p>Што се тиче стила, и граматике, ортографије, ти си увек 
вардар?{S} Да то нешто не значи?</p> <p>Што је више освајао дан, она се све више развесељавала; 
да на то имају право, за то и путују.. „Што их не скупљате и не говорите им, да се некултурност 
лице, за један драги камен из прстена. „Што не оснујете једно женско друштво против луксуза?“ р 
есиме, она мора сву ноћ с њима седети. „Што су похитале баш прву ноћ?“ И дођоше јој чисто немил 
у и као човеку: да се неће више опити. „Што се заклињеш?" виче муфтија. „Човеку је више једна р 
мене, и ја се насмејах на њу и рекох : „Што се смејеш, црни ђаволе?“ — „А ти си ми па бела“, ка 
камењен; кћи се гласно насмеја и рече: „Што пљујем на оно што не постоји!{S} Бога нема!“, и пус 
пође за њим, па се сети теткиних речи: „Што се кроз прсте гледало невести, замериће се жени“, и 
е загледа у очи, и он би је пре питао: „Што ме тако гледаш, душо?“ или би се унео у њене очи и  
утану, виче: „Никад, госпођо мајко.“ — „Што сад тако, кад досад увек... ти прва?{S} Па баш да т 
уте, моја јој мајка то не тражи; ако је штогод њено код нас, ми јој га не враћамо.{S} Откад не  
се оне завадиле не знам како.{S} Ако је штогод наше код суте, моја јој мајка то не тражи; ако ј 
ише старо, ааа! ааа!</p> <p>— Пијете ли штогод против кашља, муфти-ефенди? <pb n="191" /></p> < 
едну свешчицу; прегледа их, из сваке по штогод прочита, француски и енглески.{S} Правила, дикте 
о човеку...{S} Прича јој о Европи много штошта што она у романима није читала, казује јој о шко 
 изгори довде, дотле <hi>Он</hi> све да штуца.</p> <p>— Комарци! викну Фатма и угаси свећу.</p> 
јиш се комараца него ти жао њега, да не штуца, да се не мучи, говори Мерсије, палећи цигаре за  
у, једна у једном куту, друга у другом, шћућурене, несвучене, покривене дугим ћурковима постављ 
у лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи: „На капиџику је  
озори су били широм отворени, те се чуо шум мора, видело котрљање звезда и месеца на његовим та 
н не виде мајку и тетку, а занет, не чу шум њихових корака: загледао се у неки предмет на столу 
ћа и џамија велика шарена <pb n="17" /> шума. „Откуд да се вода бели усред бела дана, кад се су 
е собе.{S} Прошавши кроз предсобље, без шума, она се заустави код изласка и покри лице рукама,  
а лица и оборене главе, иду ћутећи, без шума, као сени или дуси из каквог напуштеног махалског  
ду испод руке; походе позоришта, опере, шуме — свет; она никога не гледа, само њега; па деца, д 
ао стражар ове куће, или као домаћин, и шумео им је радосну добродошлицу, и ако је био обучен у 
али славуји.{S} Као да се било гдегод у шуми: толико је много славуја.{S} У овим тренутцима Еми 
ирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у кућу, остаће крај  
громан Париз!{S} О, кад сам погледала у шуму од кровова и торњева!{S} Била сам се сва најежила, 
шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се из даљине зачу зврјање кола...</p> <p>У 
аше и стресаше се као од крви из својих шупљих груди...{S} Груди јој се учинише шупље, и кад се 
а да пијем?{S} Ааа! ааа !</p> <p>— Неки шуруп.</p> <p>— Дуван кажите ми, дууувааан!{S} Аман !{S 
ад је добро расположена.{S} Пила је <hi>шуруп</hi><ref target="#SRP19120_N95" /> прилично, и ка 
е се и, са сузама у очима, узвикну: „О, Шућур!“<ref target="#SRP19120_N5" /> И понова грљење и  
Уплашио сам се...{S} Ааа! ааа!</p> <p>— Шућур, муфти-ефенди, рекоше сестре и додирнуше врховима 
реске чивије, од лавежа пса од хода, од шушња.{S} О, кад би је могао видети он!{S} Обукла се у  
обраслог у винову лозу и бршљан чује се шуштање траве и шум нечијих корака.{S} Она се слободи:  
љубав...{S} Али, вечерас се не прође на шуштању траве...{S} Чу се каменчић у капиџик.{S} Она пр 
 у месечини, у мирису земље и дрвећа, у шуштању траве и шуму корака...{S} Сву ноћ неће ући у ку 
оће ; крај њена прозора смоква буди је, шушти, и час-по удари граном о отворено прозорско крило 
е.</p> <p>Тишина, само се чује шадрван, шушти, пљушти као јесења киша.{S} То пљуштање све више  
ећ свести!..</p> <p>Море удара у обалу, шушти.{S} Кукуречу други петли.{S} Бели се исток и мири 
/p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава! понови робиња.</p> <p>— Чујем...{S} Пипни  
/p> <p>— Кјучук-ханум, код Нурије-ханум шушти трава..{S} Чујеш ли? прекиде је робиња.</p> <p>Он 
:lang="fr">Venez à la maison, Henri.{S} J'ai tout dit à maman.</foreign>"...<ref target="#SRP19 
 то је иронија,“ помисли Ариф.{S} Говор  држала будућа председница „Друштва за васпитавање ту 
foreign xml:lang="fr">Je ne te reverrai jamais...</foreign> <ref target="#SRP19120_N60" /> </l> 
.</p> <l> <foreign xml:lang="fr">Adieu! je croix que'n sette vie</foreign> </l> <l> <foreign xm 
lang="fr">Je suis une vraie croyante et je jure devant Dieu que ma cousine est amoureuse de la  
oreign> </l> <l> <foreign xml:lang="fr">Je ne te reverrai jamais...</foreign> <ref target="#SRP 
у небо:</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Je suis une vraie croyante et je jure devant Dieu que m 
тук...{S} Узе та мила писма, отвори... „Je t'aime“...{S} Притисну усне на те три речи...{S} Сва 
руго. ”</p> <l> <foreign xml:lang="fr">„Je t'aime.“</foreign> <ref target="#SRP19120_N63" /> </ 
а тебе. <foreign xml:lang="en">Don't be jealous!</foreign><ref target="#SRP19120_N52" /> Али са 
/hi> много? <foreign xml:lang="en">I am jealous.</foreign><ref target="#SRP19120_N51" /> Љубим  
="SRP19120_N98"> <foreign xml:lang="fr">Jeune Turc</foreign>, младотурчин</note> <note xml:id=" 
rose blonde, qui m'as aimé pendant huit jours</foreign>“<ref target="#SRP19120_N61" /> узе певу 
g="fr">Je suis une vraie croyante et je jure devant Dieu que ma cousine est amoureuse de la bel 
врати...{S} Ја га не пустих, задржах га  годину: да га се нагледам, и да се одмори...{S} Чове 
анцускињама, да познамо шта њих покреће  рад, на живот.{S} Ми ни шта радимо ни <pb n="173" /> 
 am thinking of you.{S} You are the one object of my love.“</foreign> <ref target="#SRP19120_N6 
ign xml:lang="fr">Oh, quel point de vue pittoresque</foreign>!“<ref target="#SRP19120_N112" />, 
> <p>— <foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu'elle est belle!{S} C'est la France!</foreign><ref ta 
он!.. „<foreign xml:lang="fr">Mon Dieu, qu' elle est belle!</foreign>“<ref target="#SRP19120_N9 
<foreign xml:lang="fr">C'est avant-hier que vous êtes revenue de Constantinople, n'est-ce pas,  
e vraie croyante et je jure devant Dieu que ma cousine est amoureuse de la belle Rousse.</forei 
 <foreign xml:lang="fr">Adieu! je croix que'n sette vie</foreign> </l> <l> <foreign xml:lang="f 
, тврдо изговара <foreign xml:lang="fr">que</foreign>...{S} А уображен!!{S} Буни се што сам пок 
ло узвикну: „<foreign xml:lang="fr">Oh, quel point de vue pittoresque</foreign>!“<ref target="# 
foreign xml:lang="fr">„Quelle honte!{S} Quelle honte!“</foreign><ref target="#SRP19120_N14" />  
маћица.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Quelle idée</foreign>! узвикну она.{S} За кога?</p> <p> 
ким да говорим. <foreign xml:lang="fr">„Quelle honte!{S} Quelle honte!“</foreign><ref target="# 
lang="fr">Adieu, Suzon, ma rose blonde, qui m'as aimé pendant huit jours</foreign>“<ref target= 
кну: <foreign xml:lang="fr">„Laisse moi tranquille!“</foreign><ref target="#SRP19120_N25" /> па